Човек и информационе технологије: поглед из православне перспективе

Оливер Суботић ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ПОГЛЕД ИЗ ПРАВОСЛАВНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Информативно-издавачка установа Српске Православне Цркве Библиотека Православље и савремени изазови Оливер Суботић ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ - ПОГЛЕД ИЗ ПРАВОСЛАВНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ

Издавач Православље, новине српске Патријаршије Краља Петра 5, 11000 Београд; тел : +381 11 3285 519 e-mail : [email protected] Уредник протонамесник Миодраг М. Поповић Рецензент Србољуб Убипариповић Лектор и коректор Ана Новаковић Дизајн и рачунарска припрема за штампу Оливер Суботић

Тираж 1000 Штампа:

ИНТЕРКЛИМА-ГРАФИКА, Врњци

Православље и савремени изазови

Оливер Суботић

ЧОВ ЕК и информационе технологије

- поглед из православне перспективе -

Београд, 2006.

САДРЖАЈ:

Предговор.................................................................................................7 Увод­на реч ауто­ра...................................................................................11 ДИГИТАЛНИ ИЗАЗОВ Искушења технолатрије и технофобије........................................15 Пре­ва­зи­ла­же­ње ди­ги­тал­ног ин­ди­ви­ду­а­ли­зма..............................21 Ди­ги­тал­ни и/или при­род­ни кон­такт...............................................27 Из пот­пу­но дру­га­чи­јег угла.............................................................33 Про­ма­шај ес­ха­то­ло­ги­је мо­дер­ни­зма..............................................37 По­тра­га за из­гу­бље­ним иден­ти­те­том............................................43 Вир­ту­ел­на ре­ал­ност.........................................................................49 Ком­пју­тер­ске игре............................................................................55 Де­ца и упо­треба ра­чу­на­ра...............................................................61 Про­блем за­ви­сно­стиод ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја..........................67 Пост као ин­фор­ма­ци­о­на ап­сти­нен­ци­ја..........................................73 Еко­ло­шка кри­за: ду­бин­ска ана­ли­за................................................79 Ан­ти­ис­ и­ха­зам мо­дер­не ци­ви­ли­за­ци­је...........................................85 ПРОБЛЕМ ИНФОРМАЦИОНОГ ТОТАЛИТАРИЗМА Елек­трон­ска иден­ти­фи­ка­ци­о­на до­ку­мен­та...................................93 Од­го­вор на ди­ги­тал­ни иза­зов 21. ве­ка.........................................101 Ин­те­грал­на кри­ти­ка про­јек­та би­о­ме­триј­ских лич­них кар­ти на на­ци­о­нал­ном ни­воу...................................................................107 Ве­ли­ки Брат у ма­лом из­да­њу........................................................113 Ин­тер­ак­тив­но гу­бље­ње при­ват­но­сти..........................................119 На­лич­је то­тал­не ауто­ма­ти­за­ци­је...................................................125 Те­ро­ри­замкао ка­та­ли­за­тор но­вог то­та­ли­та­ри­зма.......................131 При­ча о ха­ке­ри­ма...........................................................................137 Блага вест св. Еванђеља и заглушујућа бука медија..................143 И кандило и рачунар......................................................................151

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ КАО СРЕДСТВО ХРИШЋАНСКЕ МИСИЈЕ Пра­во­слав­но све­штен­ствоу ин­фор­ма­тич­ком до­бу.....................157 Ра­чу­нар­ска об­ра­да Све­тог Пи­сма.................................................163 Ин­тер­нет – за и про­тив..................................................................169 Ин­тер­нет као сред­ство мо­дер­не ми­си­је.......................................177 Интернет мре­жа православних новинара...................................181 Елек­трон­ски Аре­оп ­ аг.....................................................................187 УПОТРЕБА ИНФОРМАЦИОНИХ ТЕХНОЛОГИЈА У МОДЕРНОЈ КАТИХЕЗИ Увод..................................................................................................195 Постулат односа еквиваленције модерне и литургијске катихезе...................................................198 Ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­јеи њи­хо­ве ка­рак­те­ри­сти­ке..............204 Кри­тич­ко ис­пи­ти­ва­ње упо­тре­бе ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­јау мо­дер­ној ка­ти­хе­зи......................211 Пра­во­слав­ни Ин­тер­нет пор­та­ли као по­др­шка ка­ти­хет­ској на­ста­ви.................................................223 Су­о­ча­ва­ње са не­кри­тич­ким мо­дер­ни­змом..................................225 За­кљу­чак.........................................................................................232 ПРАВОСЛАВЉЕ НА ИНТЕРНЕТУ

http://sr.hristianstvo.ru...........................................................................237 www.svetosavlje.org...............................................................................238 www.bsn.org.yu......................................................................................240 www.kuraev.ru/forum.............................................................................241 www.wco.ru/biblio.................................................................................243 www.verujem.org....................................................................................245 www.pagez.ru.........................................................................................246 http://www.rastko.org.yu/bogoslovlje/...................................................247 www.vitez.org.yu......................................................................................248 www.fond.ru...........................................................................................249 http://blago.serbianunity.net..................................................................250 www.schmemann.org.............................................................................252 www.glascrkve.org.................................................................................253 www.sretenje.com..................................................................................254 www.goarch.org.....................................................................................255 www.hramsvetogsave.com.....................................................................256 www.pravoslavlje.org.yu........................................................................257 www.hilandar.org...................................................................................258 www.jasenovac.info...............................................................................259 www.orthodoxphotos.com .....................................................................261 www.orthphoto.net.................................................................................262 www.manastir-piva.cg.yu.......................................................................263 www.liturgy.ru........................................................................................265

Предговор Свако време носи своје бреме које га карактерише и идентификује. То бреме га у исто време разликује и чини сличним претходним епохама. Тако и двадесет први век, попут својих претходника, доноси прегршт питања, проблема и недоумица, ставља их пред савременог човека као изазове, као својеврсне задатке које овај треба да реши. Што важи за времена, важи и за људе: од Адама до данашњих дана (а извесно је да ће тако бити и од данашњих дана па до другог доласка Господа Исуса Христа и нашег преласка из временог у вечно), људски род је по нечему исти, а по нечему се разликује. Те две различитости, између епоха и између нараштаја, условљавају и начине на које су се изазови времена прихватали у свакој епохи понаособ. Међу мноштвом догађаја који се везују за житије светог Макарија Египатског, чувеног подвижника који је имао благодат да ни демони од њега нису могли да скрију своје праве намере, можда је најпознатија она прича о Светитељевом сусрету са демоном натовареним мноштвом посуда. „Где ћеш са тим судовима?“ упита свети Макарије. „Идем да понудим своју храну братији у том и том манастиру“, мораде да призна демон. „То је мали манастир“, рече Свети, „шта ће ти толико судова?“. „Па, ако се некоме не свиђа храна из једне посуде, ја му понудим из друге; ако му се ни то не свиђа, онда из треће, и тако редом. Из неке ће му се већ свидети.“ У време настанка ове приче није се знало за реч „instant“. Склоност посрнуле људске природе идењу линијом мањег отпора није ништа ново: Адам је тој склоности 7

подлегао у рају, Господ Исус Христос јој се одупро на Гори кушања. Оно што се кроз историју људског рода мења, јесте однос снага кушача и кушаних, и то на штету ових потоњих. Нама је запало да живимо у времену које је, више него било које друго раније доба, преплављено instant начинима за удовољавање не само телесним, него и духовним потребама. Зато на питање „да ли је, и колико, наше поколење спремно да понесе бреме свог времена?“, одговор, с обзиром на оно што видимо око себе, не може да се да без уздаха. Затрпан instant решењима за скоро сваку потребу коју би могао да осети, савремени човек је у највећем броју случајева само пасиван чинилац, сведен готово на ниво објекта и слепог конзумента свега што му се нуди. У окружењу нормираном сурово огољеним материјалистичким стандардима, где су праве људске потребе замењене наметнутим циљевима, није се ни могло очекивати ништа друго него да у човеку отупи „механизам“ за разликовање важног од наметнутог. Погружено у море искушења сопствене сластољубивости, људско биће као да је престало да вапи за преображајем. У тој глобалној instant-пустињи једини глас вапијућег данас се чује од православног Хришћанства које не престаје да позива човека да уздигне свој образ до подобија; да, постајући син Божји по благодати, управо кроз процес преображаја бића решава све егзистенцијалне проблеме и савремене друштвене изазове. Свој динамични задатак да актуелизује оно што му је дато у потенцији, односно да доспе до обожења као крајњег циља и назначења свецеле творевине, човек треба да оствари не у неком замишљеном и идеалистичком просторно-временском оквиру, већ управо у реалности у којој бивствује. У том двигу ка Богу не може се избећи ниједан изазов савременог света који га окружује. Црква свој одговор на модерне изазове не даје у једном процесу асимилације нити, пак, конфронтације, већ из позиције осмишљавања сваке реалности литургијским умом. Ма колико Црква неким псевдоинтелектуалним круговима изгледала као окамењени организам, она је Тело Христово – 8

најдинамичнија могућа реалност, јер нема веће динамике од оне која се у историји одиграва између човека и Бога. Из такве пуноће Црква осмишљава одговор на конкретну историјску и друштвену реалност која пред њом стоји. То није никакво преокретање вредности у ничеовском смислу, већ преображај реалности за који јој снагу даје Васкрсли Христос, који је увек савремен, увек актуелан, али увек исти. Усвајајући такву дијалектику, Црква кроз векове опстаје и даје свој одговор, као некакав залог до Страшног Суда. Овај зборник текстова представља поглед на информационе изазове од стране једног младог православног инжењера каквих данас има пуно у нашој Цркви. Млади углавном добро познају технолошке новине, јер одрастају у таквом амбијенту, али је добро и пожељно да одговор на информационе технологије дају пре свега као активни чланови Цркве, чијим животом и опитним искуством треба да препознају шта је добро, а шта не. У наредним текстовима је управо изражен тај критички приступ свету око себе и покушај да се исти прихвати и преобрази на начин једног критичког односа који се темељи на православној духовности литургијског доживљаја. Из редова који следе јасно је да ставови изнесени у њима нису настајали кампањски, него као последица дугог и систематског промишљања. Неоспорно компетентан да „подигне глас“ и проговори на тему односа мислећег човека према изазовима савременог доба, Суботић нам нуди размишљања и закључке које неко можда и неће схватити и прихватити, али чије би игнорисање могло да значи једино читаочеву лакомисленост или недобронамерност. Додатни квалитет ових текстова манифестује се тиме што аутор, упркос очигледно чврстим ставовима, не прибегава ex catedra маниру, чиме сведочи да му амбиције нису да било кога принуди на њихово беспоговорно прихватање, већ да упути позив свима (не само православним хришћанима) који долазе у додир са рачунарским технологијама да не прихватају идеологију безусловног, либералног и некритичког модернизма која се намеће са свих страна као једино исправна и напредна. 9

Ово ће, ако Бог да, бити прва у низу књига које ће новине Православље штампати у оквиру едиције под називом „ Православље и савремени изазови“, као одговор на ововремена питања која муче мисао и душу модерног човека. протонамесник Миодраг М. Поповић На дан св. великомученика Георгија, лета Господњег 2006.

10

Увод­на реч ауто­ра „Бог по­ма­же чо­ве­ку да до­спе до та­квих изу­ма; и ђа­во се њи­ ма ко­ри­сти, па зар је до­пу­ште­но да се ми хри­шћа­ни њи­ма не ко­ ри­сти­мо?“ Од­го­вор све­то­гор­ског стар­ца Пор­фи­ри­ја на пи­та­ње у вези са ко­ри­шће­ њем са­вре­ме­них тех­но­ло­ги­ја од стране хришћана (из књи­ге „Ста­рац Пор­фи­ри­је“, Беседа 2003.)

Ав­гу­ста ме­се­ца 2004. го­ди­не, по­сле одр­жа­не три­би­не на те­му ин­фор­ма­ци­о­ног то­та­ли­та­ри­зма, опе­ра­тив­ни уред­ник новина „Пра­во­сла­вље“, господин Бранимир Нешић, ми је пред­ ло­жио да по­кре­не­мо ру­бри­ку у ко­јој бих об­ра­ђи­вао про­бле­ма­ ти­ку упо­тре­бе ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја из аспек­та пра­во­ слав­не те­о­ло­ги­је. Пред­лог је био ве­о­ма ин­те­ре­сан­тан, али и иза­зо­ван. Не­ко­ли­ко да­на касније у ју­би­лар­ном, 900-том бро­ју тог часописа покренули смо рубрике „ Цр­ква и тех­но­ло­ги­ја“ и „ Пра­во­сла­вље на Ин­тер­не­ту“. Већ по­сле не­ко­ли­ко бројева било је јасно да ће због не­ис­црп­ног бро­ја пи­та­ња серија текстова ићи нај­ма­ње го­ди­ну дана (што се и об­и­сти­ни­ло), те да би би­ло па­мет­но са­бра­ти их у по­год­но вре­ме у је­дну књигу. Збор­ник ко­ји је пред Ва­ма по­ред поменутих чланака са­др­ жи и два при­ло­га об­ја­вљена у ча­со­пи­су „Све­ти­го­ра“, за­тим не­ко­ли­ко из­ла­га­ња са три­би­на и струч­них сим­по­си­о­на, као и ди­плом­ски рад који сам од­бранио на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ ском фа­кул­те­ту у ве­зи са истом те­ма­ти­ком. Сви тек­сто­ви у овој књизи су у начелу пре­не­ти без из­ ме­не, осим у слу­ча­је­ви­ма ка­да у ори­ги­нал­ној вер­зи­ји ни­сам могао навести све релевантне ин­фор­ма­ци­је (због огра­ни­че­ног про­сто­ра у ча­со­пи­су) или у слу­ча­је­ви­ма ка­да је због битних ин­ 11

фор­ма­ци­ја ко­је су се по­ја­ви­ле после објављивања текстова би­ ло по­треб­но ажу­ри­ра­ти текст. Верзија ди­плом­ског рада која је објављена у овој књизи је нешто скраћена и са­др­жи изворни кри­тич­ки апа­рат, док оста­ли тек­сто­ви немају научни критички апарат, с обзиром на њихов пр­во­бит­ни облик, намену и место публиковања. Ма­те­ри­јал је по­ре­ђан по те­мат­ском кљу­чу, по коме су сви текстови подељени у пет одељака. Ставови ко­ји су из­не­ти у овим текстовима ни у ком слу­ ча­ју не пре­тен­ду­ју да бу­ду за­о­кру­же­но ре­ше­ње – на­про­тив, отво­ре­ни су за сва­ку кон­струк­тив­ну кри­ти­ку – је­ди­но у са­бор­ ном ам­би­јен­ту мо­же­мо на­ћи пра­ве од­го­во­ре како на проблем односа савременог човека и информационих технологија тако и на све остале изазове који су пред нама. Ако би сви тек­сто­ви у овој књизи мо­гли да се све­ду под јед­ну ми­сао, он­да би то би­ла ми­сао слична оној са по­чет­ка ове уводне речи, ко­ју је из­нео све­то­гор­ски ста­рац Пор­фи­ри­је, ве­ ли­ки под­ви­жник и христоносац. Та мисао би, дакле, гласила : ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је тре­ба да ко­ри­сти­мо, јер су и оне дар Бож­ји у неком смислу, али кри­тич­ки и са ра­су­ђи­ва­њем – са јед­не стра­не упо­зо­ра­ва­ју­ћи на по­гре­шне при­сту­пе и раз­об­ ли­ча­ва­ју­ћи тоталитарне на­ме­ре, а са дру­ге стра­не по­ка­зу­ју­ћи пра­ви(лан) при­ступ и то нај­ви­ше у соп­стве­ном жи­во­ту. Сто­ га се на­дам се да је збор­ник текстова ко­ји је пред Ва­ма скро­ ман до­при­нос по­ку­ша­ју осми­шља­ва­ња пра­во­(слав­но)г ста­ва пре­ма ин­фор­ма­ци­о­ним тех­но­ло­ги­ја­ма и њиховој правилној употреби. Желим да ис­ко­ри­стим сво­је мо­рал­но аутор­ско пра­во и по­ све­тим ову гру­пу тек­сто­ва го­спо­ди­ну Не­бо­ји­ши Ми­ше­ви­ћу, мом великом по­моћ­ни­ку у два кључ­на на­вра­та – у да­ни­ма ка­да сам по­чео да се упознајем са ин­фор­ма­ци­о­ним тех­но­ло­ги­јама, а потом и када је дошла пуноћа времена да пођем за Христом и постанем литургијски члан Цркве. На то­ме му и овај пут од ср­ца за­хва­љу­јем и желим да му Господ узврати стоструко! Оливер Суботић На празник Благовести, лета Господњег 2006. 12

Д И Г И ТА Л Н И И З А З О В

„Зар човек није непрестано изазиван? Од кога изазван? Од Бога, ђавола, природе, другог човека, друштва, мушкарац од жене и жена од мушкарца, од народа коме човек припада, од другог народа? Још једном, није нам одговор на ово питање оно битно у проблему којим се бавимо, битан је и одлучујући наш одговор на изазов. Да ли смо, најпре, свесни да смо изазвани, што би хришћански размишљајући требало да значи, позвани? Јер када смо већ дозвани у овај живот без наше воље и одлуке, нисмо ли у исто време изазвани и позвани да живот осмислимо и обогатимо?“ Академик Владета Јеротић, „Учење Светог Исака Сирина и наше време“

Ис­ку­ше­ња тех­но­ла­три­је и тех­но­фо­би­је

*

Ни­је­дан про­на­ла­зак у свет­ској исто­ри­ји ни­је до­нео то­ли­ ко кул­ту­ро­ло­шких и оп­ште­дру­штве­них про­ме­на у пе­ри­о­ду од са­мо не­ко­ли­ко де­це­ни­ја од свог на­ста­нка, као што су то учи­ни­ли ди­ги­тал­ни уре­ђа­ји и фе­но­ме­ни ве­за­ни за њих. Ди­ги­ тал­не тех­но­ло­ги­је су сву­да око нас: од пер­со­нал­них ра­чу­на­ ра, пре­ко ди­ги­тал­них ко­му­ни­ка­ци­о­них сред­ста­ва све до MP3 му­зич­ких про­из­во­да и кућ­них апа­ра­та у чи­јој су осно­ви ди­ги­ тал­ни чи­по­ви. Ко год је имао ра­чу­нар пре са­мо пет­на­ест-два­ де­сет го­ди­на мо­же се се­ти­ти да је та­да­шњи ни­во ди­ги­та­ли­за­ ци­је про­це­са био да­ле­ко, да­ле­ко ни­жи и да го­то­во ни­ко ни­је да­вао озбиљ­не прог­но­зе о са­да­шњем ста­њу. Мно­ги су чак го­ во­ри­ли да ни­ка­да не­ће бити про­бијене не­ке ме­мо­риј­ске ба­ри­ је­ре јер за то не­ће ни би­ти по­тре­бе – већ по­сле не­ко­ли­ко го­ди­ на би­ли су ра­ди­кал­но де­ман­то­ва­ни. Ин­тер­нет је це­лу ствар убр­зао за ред ве­ли­чи­на, та­ко да је са­да још те­же да­ти иоле пре­ци­зни­ју сли­ку ку­да би све то мо­гло даље да одведе... У та­квој си­ту­а­ци­ји ре­ак­ци­је су раз­ли­чи­те. Нај­ве­ћи број љу­ди по­ку­ша­ва да се укло­пи у то­ко­ве ин­фор­ма­ци­о­не ере, углав­ном по инер­ци­ји сле­де­ћи оно што се ну­ди на тр­жи­шту, нај­че­шће са ве­о­ма ма­ло уоб­ли­че­ног кри­тич­ког ста­ва. Ра­чу­нар­ ски ча­со­пи­си се нај­ве­ћим де­лом огра­ни­ча­ва­ју на пре­зен­та­ци­ је но­вих ди­ги­тал­них про­из­во­да, од­но­се це­на и пер­фор­ман­си, про­це­ну бу­ду­ћих тех­но­ло­шких трен­до­ва и слич­но, док из­ра­ *Православље

902, 2004.

15

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

зи­то ма­ли број ауто­ра (ка­кав је Џон Дворак са одељком In­si­de Track у ча­со­пи­су PC Ma­ga­zi­ne) отва­ра ру­бри­ке у ко­ји­ма се ди­ ги­тал­ни фе­но­ме­ни по­сма­тра­ју из стро­го кри­тич­ког угла. У це­лој при­чи се на кра­ју по­ја­вљу­ју они ко­ји за­сту­па­ју екс­трем­не ста­во­ве по пи­та­њу ове про­бле­ма­ти­ке. Крај­њи ле­воли­бе­рал­ни кру­го­ви (у ин­те­лек­ту­ал­ном сми­слу) га­је пре­ма ди­ ги­тал­ној ин­ду­стри­ји го­то­во ме­си­јан­ске иде­је, док дру­ги пол екстрема (ко­ји би мо­гли на­зва­ти ул­тра­де­сно-кон­зер­ва­тив­ном иде­о­ло­шком оп­ци­јом) на ра­чу­на­ре и све што је по­ве­за­но са њи­ма гле­да­ју као на нај­ве­ће зло ко­је је чо­век мо­гао да сми­сли. Та­кве ста­во­ве би мо­гли (у не­до­стат­ку пре­ци­зни­је тер­ми­но­ло­ги­ је) да ока­рак­те­ри­ше­мо као тех­но­ла­триј­ске (у слу­ча­ју го­то­во идо­ла­триј­ског од­но­са пре­ма ра­чу­на­ри­ма) и тех­но­фо­биј­ске (ка­ да је у пи­та­њу го­то­во ира­ци­он ­ а­лан страх од све­га што је по­ве­ за­но са ди­ги­тал­ном тех­но­ло­ги­јом). Осмо­три­мо украт­ко ова два ста­ва под лу­пом пра­во­слав­ ног кри­тич­ког ра­су­ђи­ва­ња. Тех­но­ла­три­ја – ди­ги­тал­но „злат­но те­ле“ Из­гле­да да чо­век ни да­нас не пре­ста­је са сво­је­вр­сним обо­ го­тво­ра­ва­њем тво­ре­ви­не и соп­стве­них кре­а­ци­ја. Као што је то од­лич­но при­ме­тио савремени православни теолог Па­на­јо­тис Хри­сту – по­што ни­је ус­пео да се ви­не до Бо­га и бо­жан­ских ви­ си­на пре­ко обо­же­ња ко­је му је на­зна­че­но као циљ, чо­век по­ку­ ша­ва да спу­сти Бо­га на свој ни­во и да идо­ла­три­зу­је не­што од онога што га окружује. Мно­го је оних ко­ји у свом од­но­су пре­ма ди­ги­тал­ним фе­ но­ме­ни­ма га­је го­то­во идо­ла­триј­ске од­но­се. Се­ти­мо се са­мо да је пре не­ких два­де­се­так го­ди­на ча­со­пис Ti­me за лич­ност го­ди­ не про­гла­сио ком­пју­тер! Би­ти лич­ност, оно што би по при­ро­ди ства­ри тре­ба­ло да при­па­да са­мо Бо­гу и оно­ме ко је ство­рен по обра­зу Бож­јем, при­пи­су­је се мр­твој (с)тва­ри што је рав­но ка­ 16

Искушења технолатрије и технофобије

та­стро­фи пер­со­на­ли­стич­ког по­и­ма­ња да­нас. Им­пе­ра­тив вре­ме­ на по­ста­је што пре се укло­пи­ти у трен­до­ве, по­сти­ћи што ве­ћу бр­зи­ну, бр­же, ја­че... Бр­зи­на и мо­гућ­но­сти ко­је ра­чу­на­ри отва­ ра­ју по­ста­ју основ­ни па­ра­ме­тар ко­ји за­ни­ма мо­дер­ног чо­ве­ка. Уме­сто да у ра­чу­на­ри­ма и информационим технологијама уоп­ ште ви­де са­мо про­сте алат­ке за оства­ре­ње сво­јих ци­ље­ва, љу­ ди по­ла­ко до­ла­зе до иде­ја о го­то­во ауто­ном­ним ра­чу­нар­ским си­сте­ми­ма или, пак, хи­бри­ди­ма ко­ји ће у не­ком ступ­њу има­ти људ­ске осо­би­не, по­пут могућности са­мо­стал­ног од­лу­чи­ва­ња. Има­мо ли пра­во да на та­кве крај­ње из­ли­ве мо­дер­ни­зма не ре­а­ гу­је­мо кри­тич­ки? Ни­по­што! Че­сто се чу­ју гла­со­ви да је нај­по­треб­ни­је да на­шу де­цу на­ у­чи­мо да ко­ри­сте савремена ди­ги­тал­на сред­ства, те да ће им то би­ти до­вољ­но за го­то­во све ег­зи­стен­ци­јал­не по­тре­бе у ужем сми­слу. Ово је крај­ње по­јед­но­ста­вљен, у мно­го­ме нео­зби­љан и су­ви­ше ли­бе­ра­лан став. Ни­ко не по­ри­че по­тре­бу да де­те бу­де ши­ро­ко обра­зо­ва­но, те да по­ред ма­те­ма­тич­ко-ло­гич­ких, је­зич­ ких, исто­риј­ских на­у­ка по­зна­је и ин­фор­ма­тич­ке по­сту­ла­те – али про­на­ла­зи­ти у ди­ги­тал­ном све­ту све­до­вољ­ност је по­губ­но до крај­но­сти. За­ми­сли­те са­мо де­те ко­је не уме да оба­ви про­сту ра­чун­ску опе­ра­ци­ју јер је од ма­лих но­гу на­вик­ну­то са­мо на ди­ ги­тал­ни кал­ку­ла­тор (ди­ги­трон, у по­пу­лар­ном го­во­ру) или ко­је не зна где се на­ла­зи Ин­ди­ја док не отво­ри MS En­car­ta софт­вер (или неку другу мултимедијалну рачунарску енциклопедију)... Ра­чу­нар у том сми­слу не сме да бу­де за­ме­на, иако се ка то­ме све ви­ше те­жи, већ са­мо ефи­ка­сна и бр­за до­пу­на. Чо­век као да по­ку­ша­ва да те­жи­ште сво­јих про­бле­ма (ко­ је је сам ство­рио) пре­ба­ци на ма­ши­ну ко­ја ће тај про­блем ре­ ши­ти хлад­но и про­фе­си­он ­ ал­но, без гре­шке. Упра­во се та без­ гре­шност у ра­ци­о­нал­ном сми­слу фор­си­ра ка­да је о ра­чу­на­ри­ ма реч, иако смо све­до­ци да и они ите­ка­ко уме­ју да по­гре­ше – се­ти­мо се познате гре­шке In­tel-ових (највећи произвођач 17

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

рачунарских процесора на свету – прим.) ин­же­ње­ра из 1995. године при пројектовању аритметичке јединице про­це­со­ра Pen­ti­um I (дуго се због ове грешке у програмерским круговима препричавала пошалица да је 2+2=3.99999....). Мо­дер­ни­сти од ра­чу­на­ра оче­ку­ју не­ка­кво „вир­ту­ел­но цар­ ство не­бе­ско“, ко­је ће према њиховом мишљењу до­ћи ка­да сви достигну тај сту­пањ ин­фор­ма­тич­ке с(а)­ве­сти – бо­јим се да ће све што би та­ква крај­ност до­не­ла би­ло оту­ђе­ње од љу­ди. Ов­ де би ва­ља­ло на­ве­сти од­го­вор јед­ног стар­ца мо­на­ха – ка­да су га упи­та­ли ка­ко ће­мо по­зна­ти по­след­ња вре­ме­на, он је ре­као да ће се то де­си­ти ка­да љу­ди пре­ста­ну ићи јед­ни дру­ги­ма и ка­ да се за­бо­ра­ве пу­те­ви и ста­зе ме­ђу ку­ћа­ма. Не­мој­мо сто­га до­ зво­ли­ти да тех­но­и­до­ла­триј­ска док­три­на са елек­трон­ским дис­ плеј-кон­так­ти­ма за­ме­ни чврст сти­сак ру­ке и то­пли при­ја­тељ­ ски за­гр­љај. Опет ва­ља по­но­ви­ти да ди­ги­тал­ну тех­но­ло­ги­ју мо­ же­мо ко­ри­сти­ти са­мо као до­пу­ну на­шег при­род­ног оп­ште­ња, а ни у ком слу­ча­ју као то­тал­ну за­ме­ну. Тех­но­фо­би­ја – страх од ство­ре­ног Ве­ро­ват­но не­ постоји ни­шта ви­ше стра­но за једног хри­ шћа­ни­на од ира­ци­о­нал­ног стра­ха. Стра­хо­по­што­ва­ње од­но­сно страх Бож­ји, страх да се не по­чи­ни грех и не по­вре­ди Бог и бли­жњи је је­ди­ни здрав страх ко­ји хри­шћа­нин тре­ба да по­зна­ је, али и ње­га тре­ба да пре­ва­зи­ђе љу­ба­вљу (види : 1 Јн 4, 18). Ме­ ђу­тим, у по­гле­ду ко­ри­шће­ња ра­чу­нар­ских тех­но­ло­ги­ја по­сто­је мно­ги љу­ди ко­ји су ве­ру­ју­ћи, а ко­ји по­ка­зу­ју огром­ну фо­би­ју и не­ги­ра­ње све­га што но­си пре­фикс „ ди­ги­тал­но“. У све­му и сву­да се ви­де раз­не за­ве­ре и ин­три­ге, говори се да „ни­шта од то­га ни­је до­бро ни­ти до­бру мо­же по­слу­жи­ти“... и слич­но. Нај­ го­ре од све­га је што та­квим по­на­ша­њем упра­во иду на ру­ку за­ве­ре­нич­ким про­це­си­ма какви су при­слу­шки­ва­ње, пра­ће­ње, уце­не прикупљеним подацима, то­та­ли­тар­на кон­тро­ла помоћу

18

Искушења технолатрије и технофобије

дигиталних технологија... јер се па­жња дис­пер­зу­је и од­вла­чи од оно­га што је истин­ски опа­сно. По­шав­ши од јед­не ап­со­лут­ не не­га­ци­је зарад одбране ти­ме се па­ра­док­сал­но сти­же до фак­ тич­ке ре­ла­ти­ви­за­ци­је реалних опасности. Пра­во­слав­ни не тре­ба да има­ју страх од ко­ри­шће­ња тех­но­ ло­шких сред­ста­ва уко­ли­ко то чи­не са ра­су­ђи­ва­њем и мо­ли­тве­ ним рас­по­ло­же­њем. У православној подвижничкој литератури често на­ла­зи­мо ми­сао да ства­ри са­ме по се­би не мо­гу би­ти ни до­бре ни ло­ше (у философији би се то означило термином адијафора), већ је на­чин њи­хо­ве упо­тре­бе добар или лош. Тре­ ба по­сма­тра­ти на­чин упо­тре­бе ства­ри, а не ства­ри са­ме по се­ би, ина­че ће­мо до­ћи до нео­ма­ни­хеј­ских ста­во­ва и порицати све материјалне тековине човековог духа. Јед­ном при­ли­ком сам, у јед­ном до­ма­ћем ча­со­пи­су за дру­ штве­но-ре­ли­ги­о­зна пи­та­ња, про­чи­тао сјај­но по­ре­ђе­ње у ве­зи са ко­ри­шће­њем мо­дер­них тех­но­ло­ги­ја: аутор тек­ста је по­ре­ дио апо­сто­ле у вре­ме Хри­сто­во и апо­сто­ле савременог до­ба. Пр­ви су, да би сву­да сти­гли да бла­го­ве­сте Еван­ђе­ље Хри­сто­ во, ко­ри­сти­ли ши­ро­ке рим­ске пу­те­ве ко­ји су би­ли по­след­ња реч та­да­шње тех­но­ло­ги­је (услов­но ре­че­но), а ко­ји­ма су ишле и рим­ске ле­ги­је по­зна­те по својој су­ро­во­сти. Да­на­шњи апо­сто­ ли, од­но­сно са­вре­ме­ни пре­но­си­о­ци Хри­сто­вог уче­ња, та­ко­ђе ко­ри­сте мо­дер­ну тех­но­ло­ги­ју (ра­чу­на­ре и Ин­тер­нет), ши­ро­ке пу­те­ве 21. ве­ка, не освр­ћу­ћи се на то да исту тех­но­ло­ги­ју ко­ ри­сте и сви оста­ли, ме­ђу ко­ји­ма итекако има ан­ти­хри­шћан­ски на­стро­је­них љу­ди. На­рав­но, ни­ко не­ће од мо­на­ха и пу­сти­ња­ка тра­жи­ти да ко­ри­сте тех­но­ло­шка сред­ства, ни­ти ће им она би­ти по­треб­на, узев­ши у об­зир при­ро­ду њи­хо­вог за­ве­та и слу­же­ња Бо­гу и бли­жњем, али ак­тив­ним ми­си­о­на­ри­ма ће ите­ка­ко би­ти од ко­ри­сти. До­ста се го­во­ри о то­ме да ће упра­во ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­ је би­ти јед­на од глав­них по­лу­га вла­сти и ти­ра­ни­је ан­ти­хри­сто­ 19

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

вог ре­жи­ма у по­след­њим вре­ме­нима. За­и­ста, ни­ко са си­гур­но­ шћу не би мо­гао да ка­же да то не­ће би­ти та­ко, по­го­то­во ако се узму у об­зир по­ку­ша­ји то­тал­не елек­трон­ске иден­ти­фи­ка­ци­је љу­ди применом ди­рект­ног мар­ки­ра­ња на те­лу (тзв. чиповање). Но, упра­во ту тре­ба да се ис­ка­же на­ша са­вест и ак­тив­ност као све­сних и од­го­вор­них лич­но­сти у исто­ри­ји, оних ко­ји тре­ба да пре­о­бра­жа­ва­ју ток исто­ри­је и да­ју јој сми­сао, да се су­о­ча­ва­ју са ис­ку­ше­њи­ма, а не да бе­же од њих. Да­кле, чак и ако је то слу­ чај, на­ша је ду­жност и оба­ве­за да да­мо свој од­го­вор по том пи­ та­њу и упо­зо­ри­мо оста­ле јер ће то ве­ро­ват­но би­ти и је­дан од на­ших од­го­во­ра на Стра­шном су­ду – да ли смо раз­ми­шља­ли са­мо о се­би или и о дру­ги­ма. И ту не сме би­ти ни­ка­квог стра­ха и фо­би­је – нај­лак­ше је окре­ну­ти гла­ву, но оно што је истин­ски од­го­вор­но је­сте хва­та­ње у ко­штац са бре­ме­ном вре­ме­на. Ка­ко се по­ста­ви­ти према овим искушењима? Крај­но­сти тех­но­ла­три­је и тех­но­фо­би­је су стра­не аутен­тич­ ном пра­во­слав­ном по­и­ма­њу све­та и чо­ве­ка. Мо­жда би чак мо­ гли ре­ћи да су у пи­та­њу ста­во­ви аналогни они­ма из дав­них, чак пре­хри­шћан­ских вре­ме­на – па­ган­ској идо­ла­три­ји и то­те­ми­ зму сва­ке вр­сте са јед­не стра­не, а пла­то­ни­зму и иде­а­ли­стич­кој фи­ло­соф­ској док­три­ни (ко­ја са ни­по­да­шта­ва­њем гле­да на ма­те­ ри­јал­не те­ко­ви­не) са дру­ге стра­не. Исти­на је, ипак, негде на сре­ди­ни и од нас тра­жи да се мало по­му­чи­мо да би је уви­де­ли. Нај­лак­ше је при­кло­ни­ти се јед­ној или дру­гој екс­трем­ној стру­ји (иако је пр­ва да­ле­ко број­ ни­ја у овом случају), но да би се на­шло пра­во ре­ше­ње по­треб­ но је мно­го ви­ше. Тре­ба схва­ти­ти да смо од­го­вор­ни за ми­ли­о­ не љу­ди ко­ји ко­ри­сте ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је – пра­во­слав­на ми­ сао и њи­ма тре­ба да бу­де све­ћа ко­ја се на тр­пе­зу ста­вља, а не ис­под ње (ср. Мт 5, 15), да би све­тле­ла сви­ма и ука­за­ла на пра­ во­жи­вље по том пи­та­њу.

20

Пре­ва­зи­ла­же­ње ди­ги­тал­ног ин­ди­ви­ду­а­ли­зма

*

Чи­ни се да је нај­ве­ћи про­блем у вези са до­ма­ћим и стра­ ним ра­чу­нар­ским ча­со­пи­си­ма то што ра­чу­нар­ским фе­но­ме­ни­ ма при­ступају на је­дан спо­ља­шњи, го­то­во фак­то­граф­ски на­ чин, без ду­бин­ско-ана­ли­тич­ког по­гле­да ко­ји би об­ух­ ва­тио ор­ ган­ску ве­зу са сва­ко­днев­ним жи­во­том. За­то ће­мо у њи­ма често има­ти при­ли­ке да про­чи­та­мо ком­па­ра­тив­ни при­каз софт­ве­ра или хар­две­ра са де­таљ­ним од­но­си­ма це­на, пер­фор­ман­си и ла­ ко­ће ко­ри­шће­ња, док су аутор­ски тек­сто­ви у ко­ји­ма се ин­фор­ ма­ци­о­на про­бле­ма­ти­ка про­жи­ма са ан­тро­по­ло­шким про­бле­ми­ ма ве­о­ма рет­ки. За­пад­номи­сле­ћег чо­ве­ка та чи­ње­ни­ца ма­ло уз­ бу­ђу­је с об­зи­ром да је исти пот­пу­но адап­ти­ран на ути­ли­тар­ну ети­ку као не­што са­свим при­род­но, та­ко да је од стра­не ho­mo eco­no­mi­cu­sa нај­нор­мал­ни­је да у ра­чу­нар­ском ча­со­пи­су про­чи­ та са­мо оно што му у сфе­ри ди­ги­тал­не прак­се и ко­ри­сти, без евен­ту­ал­ног ду­бљег уви­да. Ди­ги­тал­на пројекција ин­ди­ви­ду­а­ли­зма Ку­пу­ју­ћи но­вем­бар­ски број (2004. година) срп­ске вер­зи­ је ре­но­ми­ра­ног ком­пју­тер­ског ча­со­пи­са PC Ma­ga­zi­ne (јед­ног од нај­по­зна­ти­јих свет­ских ча­со­пи­са те те­ма­ти­ке) био сам за­ин­ три­ги­ран при­чом о ди­ги­та­ли­за­ци­ји це­ло­куп­ног жи­вот­ног окру­ же­ња ко­ја је на­ве­де­на као те­ма бро­ја, под на­сло­вом „Ваш ди­ги­ *Православље

907/908, 2005.

21

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

тал­ни дом“. Иде­ја је би­ла по­ка­за­ти да нас у бу­дућ­но­сти оче­ку­ ју пот­пу­но функ­ци­о­нал­ни ди­ги­тал­ни уре­ђа­ји ко­ји би са јед­не стра­не за­ме­ни­ли са­да­шње кућ­не апа­ра­те и ма­ши­не (пот­пу­но ди­ги­та­ли­зо­ва­на ку­хи­ња, днев­ни бо­ра­вак, ауто­мо­бил...), олак­ ша­ли и ауто­ма­ти­зо­ва­ли не­ке од са­да­шњих рад­њи, као и отво­ри­ ли не­ке са­свим но­ве мо­гућ­но­сти. Тренд ко­ји би мо­гли у јед­ној реч­и да на­зо­ве­мо пан­-ди­ги­та­ли­за­ци­ја. Са тех­нич­ке стра­не, це­ло­ку­пан при­каз је за­и­ста бес­пре­ко­ ран, што је и ло­гич­но, с об­зи­ром да су га са­ста­ви­ли при­зна­ти струч­ња­ци из обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них на­у­ка. Ме­ђу­тим, оно што ме је раз­о­ча­ра­ло је чи­ње­ни­ца да ниг­де ни­сам мо­гао да на­ ђем кри­тич­ки осврт, у сми­слу по­тен­ци­јал­них не­га­тив­них им­ пли­ка­ци­ја на ан­тро­по­ло­шком или со­ци­о­ло­шком ни­воу. Има ли уоп­ште ме­ста би­ло ка­квом кри­ти­ци­зму, ако је све та­ко ле­по на­ сли­ка­но и на­ша­ра­но? По­го­то­во има ли га у све­сти чо­ве­ка ко­ји жи­ви по ма­ло­час по­ме­ну­том, за­пад­ном ум­ном мо­де­лу? Аналитички по­глед ка на­слов­ној стра­ни већ до­вољ­но го­во­ ри о по­тен­ци­јал­ном про­бле­му без по­тре­бе за да­љим пре­гле­дом са­др­жа­ја. Наиме, на на­слов­ној стра­ни на­ве­де­ног бро­ја је при­ ка­зан сре­до­ве­чан пар ко­ји у удоб­но­сти свог ди­ги­тал­ног до­ма ужи­ва све „бла­го­де­ти“ ул­тра­мо­дер­ног ди­ги­та­ли­зо­ва­ног окру­ же­ња. Око њих су нај­мо­дер­ни­ји ди­ги­тал­ни уре­ђа­ји ко­ји су сви на при­ти­сак да­љин­ског упра­вља­ча усме­ре­ни ка јед­ном ци­љу – ства­ра­њу што леп­ште ат­мос­фе­ре, го­то­во ово­зе­маљ­ског ди­ги­ тал­ног Еде­ма. Ме­ђу­тим, за раз­ли­ку од на­ших пра­ро­ди­те­ља, Адама и Еве, ко­ји су у пра­вом Едем­ском вр­ту пре па­да ужи­ва­ ли на на­чин аутен­тич­не за­јед­ни­це – у љу­ба­ви и си­нер­гиј­ској ми­сли ко­ја је би­ла упра­вље­на ка Твор­цу – брач­ни пар из мо­ дер­ног, ди­ги­тал­ног Еде­ма сво­јим по­гле­ди­ма ко­ји су усме­ре­ни ка раз­ли­чи­тим цен­три­ма го­во­ри о ве­ли­кој ра­зли­ци. На­и­ме, па­ жљи­ви­јем по­сма­тра­чу насловне стране те­шко да мо­же про­ма­ ћи да је по­глед му­жа окре­нут ка јед­ном уре­ђа­ју (ТВ-у нај­ве­ро­ 22

Превазилажење дигиталног индивидуализма

ват­ни­је), док же­на (ко­ја је у ње­го­вом за­гр­ља­ју) сво­ју па­жњу усме­ра­ва ка laptop ра­чу­на­ру ко­ји јој је на ко­ле­ну. Иако њи­хов ме­ђу­соб­ни по­ло­жај те­ла го­во­ри о јед­ној то­плој брач­ној ве­зи, усме­ре­ност по­гле­да го­во­ри о ме­ђу­соб­ној уда­ље­но­сти на ум­ ном пла­ну, уда­ље­но­сти ко­ја недвосмислено го­во­ри о очи­том ин­ди­ви­ду­а­ли­зму. Уко­ли­ко би овај за­кљу­чак не­ко­ме из­гле­дао као пре­о­штар, до­дат­на ана­ли­за тек­сто­ва би да­ла исти ре­зул­тат. При­ме­ра ра­ди, у тек­сту „Ва­ша бу­дућ­ност“ је дат је­дан ак­со­ но­ме­триј­ски план (специфична архитектонска представа која задржава тродимензионални поглед, али без конвергенције линија – прим.) ди­ги­тал­не ку­ће бу­дућ­но­сти у ко­јој су сви ње­ ни уку­ћа­ни го­то­во тра­гич­но раз­дво­је­ни – сва­ко се „игра“ сво­ јим оми­ље­ним ди­ги­тал­ним „играч­ка­ма“. Нај­у­пор­ни­ји апо­ло­ге­ ти не­кри­тич­ког мо­дер­ни­зма ће на ову при­мед­бу од­го­во­ри­ти да је то тех­нич­ког при­ка­за ра­ди, те да су сви ти уре­ђа­ји по­ве­за­ни и умре­же­ни та­ко да ите­ка­ко по­сто­ји не­ка за­јед­ни­ца ме­ђу уку­ћа­ ни­ма, иако на раз­ли­чит на­чин, не­го што је то уоби­ча­је­но. Но, ако кре­не­мо том ло­ги­ком, не­ми­нов­но ће нам па­сти на па­мет да ди­ги­та­ли­зу­је­мо и ико­но­стас или јед­ном до­ћи у ис­ку­ше­ње по­ро­дич­не мо­ли­тве пре­ко ра­чу­нар­ске мре­же. Овај при­мер го­ во­ри да је ипак по­треб­но те­мељ­но од­ре­ђе­ње и осми­шља­ва­ње ста­ва пре­ма овој про­бле­ма­ти­ци. Пре­ва­зи­ла­же­ње ди­ги­тал­ног ин­ди­ви­ду­а­ли­зма Дао сам се­би сло­бо­ду да овај фе­но­мен на­зо­вем ди­ги­тал­ ним ин­ди­ви­ду­а­ли­змом – мо­жда ће не­ки читалац за­ме­ри­ти због тер­ми­но­ло­шких но­во­та­ри­ја, али ми се чи­ни да та син­ таг­ма га­ђа пра­во у ср­це про­бле­ма. Им­пле­мен­ти­ра­ње мо­дер­ не ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је на све­о­бу­хват­ном пла­ну са­мо по­ ја­ча­ва ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ке те­жње у вези са којима је За­пад од­у­век по­ка­зи­вао сла­бост, по­чев­ши од Ав­гу­сти­на, пре­ко Де­ кар­та све до да­на­шњих мо­дер­ни­ста. Ин­ди­ви­ду­а­ли­зам и је­сте

23

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

од­у­век био ка­мен спо­ти­ца­ња из­ме­ђу ис­точ­не и за­пад­не бо­го­ слов­ске ми­сли (прочитати о томе у сту­ди­јама Вла­ди­ми­ра Ло­ ског, про­фе­со­ра Хри­ста Ја­на­ра­са и ми­тро­по­ли­та Јо­ва­на Зи­ зј­у­ла­са). Би­ла би, ме­ђу­тим, ве­ли­ка гре­шка од­ба­ци­ти све тех­ но­ло­шке но­ви­не (па и ди­ги­тал­не) ко­је је За­пад до­нео, са­мо за­то што је за­пад­ни чо­век не­све­сно по­чео да их обо­го­тво­ра­ ва или да се пре­ма њи­ма по­гре­шно по­ста­вља. У фор­ми­ра­њу ста­ва по том пи­та­њу до­ста нам по­ма­же и бри­љант­на ми­сао преподобног Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка са по­у­ка­ма о ко­ри­шће­ њу ства­ри на благоразуман и пра­ви­лан на­чин (за дубљи увид погледати главе 1, 4 и 86 Трећег стослова његових познатих Глава о љубави – прим.). Тре­ба­ло би да има­мо на уму и раз­ ми­шља­ња мо­жда нај­ве­ћег фи­ло­со­фа 20. ве­ка, Мар­ти­на Хај­де­ ге­ра, ко­ји је опо­ме­нуо мо­дер­ног чо­ве­ка да пре­ма тех­но­ло­ги­ ји мо­ра има­ти под­ви­жнич­ки став. На ко­ји на­чин прак­тич­но мо­же­мо пре­ва­зи­ћи ди­ги­тал­ни ин­ди­ви­ду­а­ли­зам и не под­ле­ћи сво­је­вр­сној фраг­мен­та­ци­ји све­сти услед ко­ри­шће­ња нај­мо­ дер­ни­јих ди­ги­тал­них сред­ста­ва? Ре­ше­ње се на­ла­зи у оно­ме што је одав­но за­мр­ло у уму за­ пад­ног чо­ве­ка: у по­сто­ја­ној ес­ха­то­ло­шкој све­сти, оној све­ сти по ко­јој се да­на­шњи се­ку­ла­ри­зо­ва­ни хри­шћа­ни то­ли­ко раз­ли­ку­ју од хри­шћа­на пр­вих ве­ко­ва (ка­ко је то при­ме­тио ум­ ни и осе­ћај­ни Алек­сан­дар Шме­ман). Упра­во је еле­мен­тар­ни не­до­ста­так те све­сти до­вео за­пад­номи­сле­ћег чо­ве­ка до не­у­ год­ног по­ло­жа­ја да за­ви­си од тех­но­ло­ги­је, уме­сто да њо­ме го­спо­да­ри. Има­ти ум Хри­стов, ка­ко то бо­го­на­дах­ну­то го­во­ри апо­стол Па­вле у По­сла­ни­ци Ко­рин­ћа­ни­ма (ср. 1Кор 2,16) је пред­у­слов без ко­га не мо­же­мо да­ље, а да не бу­де­мо са­вла­да­ ни смр­ћу ин­ди­ви­ду­ал­ног по­сто­ја­ња. Чо­век ко­ји жи­ви за сле­ де­ће ли­тур­гиј­ско са­бра­ње, од не­де­ље до не­де­ље, чо­век ко­ме је ес­ха­то­ло­шки Дан Го­спод­њи (од­но­сно не­де­ља као ма­ли Вас­ крс) истин­ски цен­тар жи­во­та не­ма раз­ло­га да стра­ху­је од ди­

24

Превазилажење дигиталног индивидуализма

ги­тал­ног (или пан­ди­ги­тал­ног) ин­ди­ви­ду­а­ли­зма. До­жи­вља­ва­ ју­ћи ико­ну Цар­ства Не­бе­ског на сва­ком ев­ха­ри­стиј­ском са­бра­ њу, пра­во­слав­ни хри­шћа­нин ко­ји је уко­ре­њен у жи­вот ли­тур­ гиј­ске за­јед­ни­це, чи­јом ди­на­ми­ком жи­ви и ди­ше, је­ди­ни мо­ же има­ти ис­пра­ван став пре­ма ди­ги­тал­ном окру­же­њу. Ре­ал­но оку­ша­ју­ћи истин­ско цар­ство Ду­ха, он не­ма по­тре­бе да га ме­ ња ди­ги­тал­ним цар­ством или би­ло ка­квим „вир­ту­ел­ним Цар­ ством Не­бе­ским“. Та­кав чо­век тех­но­ло­ги­ју ко­ри­сти сло­бод­но и суверено, као го­спо­дар, не ро­бу­је јој (као у слу­ча­ју тех­но­ ла­три­је) ни­ти се ње пла­ши (у сми­слу не­ка­кве ира­ци­о­нал­не тех­но­фо­би­је). У ру­ка­ма та­квог чо­ве­ка сва­ка тех­но­ло­ги­ја (а са­мим тим и ди­ги­тал­на) слу­жи сво­јој свр­си без опа­сно­сти од за­стра­њи­ва­ња би­ло ког ти­па. Хај­де­гер је мо­жда не­све­сно ми­ слио упра­во на та­квог чо­ве­ка ка­да је го­во­рио о под­ви­жнич­ ком ста­ву по пи­та­њу мо­дер­не тех­ни­ке. Под­ви­жнич­ки став пре­ма пан­ди­ги­та­ли­за­ци­ји Иде­ја пан­ди­ги­та­ли­за­ци­је, она­ко ка­ко се про­па­ги­ра у мо­ дер­ни­стич­ки на­стро­је­ним ин­те­лек­ту­ал­ним кру­го­ви­ма, но­си са со­бом ве­ли­ку опа­сност од крај­ње ин­ди­ви­ду­а­ли­за­ци­је све­сти по­ро­бље­не „све­том на дуг­ме“. Уко­ли­ко се не­ко­ме та­ква кон­ста­ та­ци­ја чи­ни пре­те­ра­ном, не­ка про­сто пи­та би­ло ко­га ко ин­тен­ зив­но ра­ди на ра­чу­на­ру, да ли се тај ин­тен­зив­ни рад ре­флек­ту­ је на од­но­се са дру­гим љу­ди­ма, ма­кар у сми­слу одузи­ма­ња вре­ ме­на за обич­ну ме­ђу­људ­ску ко­му­ни­ка­ци­ју? Ско­ро сам слу­шао јед­ног про­фе­со­ра Бе­о­град­ског уни­вер­зи­те­та ко­ји се жа­лио да због пре­те­ра­ног ра­да на ра­чу­на­ру ни­је ни при­ме­тио ка­ко му де­ца од­ра­ста­ју. То, на­рав­но, не зна­чи да је ре­ше­ње у про­стој не­га­ци­ји кон­цеп­та ди­ги­тал­них уре­ђа­ја и окру­же­ња, већ у ње­ го­вом идеј­ном пре­у­сме­ра­ва­њу, ка­ко је у тек­сту већ на­ве­де­но. Под­јед­на­ко су опа­сне крај­но­сти иди­лич­не, без­лич­не тех­но­кул­ ту­ре и ње­них де­ри­ва­та са јед­не, и тех­но­фо­бич­но-ма­ни­хеј­ског

25

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

од­но­са ка ди­ги­тал­ним про­из­во­ди­ма са дру­ге стра­не. Гле­да­но у свет­ским раз­ме­ра­ма, ми­слим да ће се у до­глед­ној бу­дућ­но­сти ве­ћи­на љу­ди по инер­ци­ји при­кло­ни­ти пр­вој крај­но­сти, осим у слу­ча­ју ка­кве гло­бал­не ка­та­кли­зме (по­пут оне екра­ни­зо­ва­не у фил­му „The day af­ter to­mor­row“) ка­да би то фак­тич­ки би­ло оне­мо­гу­ће­но. За пра­во­слав­не хри­шћа­не је нај­бит­ни­је да за­др­же ли­тур­ гиј­ско, Бого-човечанско-цен­трич­но усме­ре­ње би­ћа ко­је би у стар­ту сво­јом здра­вом ди­на­ми­ком ели­ми­ни­са­ло обе на­ве­де­не крај­но­сти. Ко зна, мо­жда ће­мо упра­во та­квим ста­вом да­ти убе­ дљи­во и аутен­тич­но све­до­чан­ство жи­во­та 21. ве­ка љу­ди­ма ко­ ји жи­ве уро­ње­ни у за­пад­ну хе­мис­фе­ру ми­шље­ња и та­ко би­ти све­тлост све­ту, ов­де и са­да.

26

Ди­ги­тал­ни и/или при­род­ни кон­такт

*

Ро­бо­ти­ка (из­раз ко­ји је пр­ви упо­тре­био по­зна­ти аме­рич­ ки пи­сац Исак Аси­мов) је јед­на од нај­мла­ђих на­уч­них ди­сци­ пли­на у кор­пу­су мо­дер­них на­у­ка да­на­шњи­це. Она об­у­хва­та те­о­риј­ске по­сту­ла­те и прак­тич­не мо­де­ле за при­ме­ну ро­бо­та у оба­вља­њу ра­зних по­сло­ва ко­ји су углав­ном ме­ха­нич­ке при­ро­ де и че­сто си­му­ли­ра­ју по­кре­те ре­ал­них би­ћа. Нај­ви­ше се осла­ ња на њој срод­не и та­ко­ђе мла­де на­у­ке: ин­фор­ма­ти­ку (на­у­ку о при­ку­пља­њу и об­ра­ди ин­фор­ма­ци­ја) и ки­бер­не­ти­ку (на­у­ку о упра­вља­њу). У тех­но­ло­шки нај­ра­зви­је­ни­јим зе­мља­ма, по­пут Ја­па­на, ро­бо­ти се ко­ри­сте у мно­гим обла­сти­ма, пре­вас­ход­но у ин­ду­стри­ји, али и за спе­ци­фич­не за­дат­ке ко­је чо­век не мо­же до­вољ­но до­бро оба­ви­ти из мно­гих раз­ло­га (пре­ци­зност, не­до­ ступ­ност, без­бед­ност...). Не­сум­њи­во је да је упо­тре­ба ро­бо­та у по­ме­ну­те свр­хе крај­ње оправ­да­на и ко­ри­сна. Све­до­ци смо да оно што је пре неколико де­це­ни­ја би­ло вла­сни­штво једино спе­ци­ја­ли­зо­ва­них на­уч­них ла­бо­ра­то­ри­ја, да­нас (због при­сту­пач­них це­на) има­мо у мно­гим до­мо­ви­ма, до­ду­ше са­мо у тех­но­ло­шки нај­ра­зви­је­ним зе­мља­ма, где ро­бо­ ти по­ла­ко по­ста­ју део сва­ко­днев­ног ин­вен­та­ра. Ту на­ста­је је­ дан про­блем на ко­ји се рет­ко ко освр­ће у тех­но­ло­шки про­гре­ сив­ним дру­штви­ма. На­и­ме, у по­след­ње вре­ме у ча­со­пи­си­ма ди­ги­тал­не те­ма­ти­ке чи­та­мо пом­пе­зне ве­сти о це­нов­но при­сту­ пач­ним мо­де­ли­ма ро­бо­та ко­ји за­ме­њу­ју кућ­не љу­бим­це. Ап­со­ *Светигора

154, Сретење 2005.

27

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

лут­ни хит су по­ста­ли ро­бо­ти­зо­ва­ни мо­де­ли ку­ца и ма­ца ко­ји има­ју мо­гућ­ност про­гра­ми­ра­ња мно­гих функ­ци­ја. При­ме­ра ра­ ди, мо­гу­ће је про­гра­ми­ра­ти раз­ли­чи­те по­кре­те, ак­ци­је, звуч­не ре­ак­ци­је „ди­ги­тал­них љу­би­ма­ца“. Ми­ни­ја­тур­ни ро­бо­ти-жи­во­ ти­ње су та­ко ура­ђе­ни да сво­јом кон­струк­ци­јом ап­со­лут­но под­ се­ћа­ју на ори­ги­на­ле из при­ро­де (по ме­сти­ма згло­бо­ва, ка­рак­те­ ри­стич­ним по­кре­ти­ма и слич­но). „Фе­но­ме­нал­но!“ – ре­као би не­ки тех­но­фил или ка­кав кла­ сич­ни при­пад­ник по­тро­шач­ког дру­штва – „ко­нач­но мо­гу да при­у­штим се­би лук­суз кућ­ног љу­бим­ца, и то без му­ке око одр­ жа­ва­ња ста­на. И све то пот­пу­но ауто­ма­ти­зо­ва­но, на дуг­ме! И уз то га мо­гу ак­ти­ви­ра­ти-де­ак­ти­ви­ра­ти кад год ја то хо­ћу, мо­гу му до ми­ле во­ље ко­ман­до­ва­ти и он ће слу­ша­ти, она­ко ка­ко му ја од­ре­дим! А уз све то од­лич­на за­ба­ва...“ Да ли је заиста све та­ко ле­по и фи­но ка­ко се на пр­ви по­ глед чи­ни не­кри­тич­ки ори­јен­ти­са­ним кон­зу­мен­ти­ма или се иза слич­них из­ја­ва кри­је не­што дру­го, не­што што ма­ње го­во­ ри о тех­но­ло­ги­ји као та­квој, а ви­ше о кри­зи пер­со­нал­ног иден­ ти­те­та савремог чо­ве­ка? По­гле­дај­мо ове фе­но­ме­не са гле­ди­шта пра­во­слав­не ан­ тро­по­ло­ги­је. Шта је то што чо­ве­ка ви­ше при­вла­чи „кон­так­ту“ са мр­твом ша­ре­но­ли­ком ма­ши­не­ри­јом не­го са ре­ал­ним би­ћем (односно човеком)? Очи­глед­но је да је у дру­гом слу­ча­ју по­тре­ бан под­виг оп­ште­ња, ко­ји нај­че­шће ни­је лак. Мо­дер­ном чо­ве­ ку је упра­во ова реч (под­виг) муч­на јер он бе­жи од под­ви­га у сва­кој сфе­ри, тра­же­ћи не оно што је спасоносно и исти­ни­то, већ оно што је ла­ко и при­ма­мљи­во. Овим се пот­пу­но раз­от­кри­ ва ути­ли­тар­на и хе­до­ни­стич­ка ети­ка ко­ја сто­ји иза це­ле при­ че и не до­зво­ља­ва субјекту за­до­во­ља­ва­ње ту­ђих по­тре­ба ако се исте не по­кла­па­ју са његовим. Жртва за другог, као идеал хришћанске љубави и врхунац подвига, овим приступом бива потпуно занемарена и потиснута. 28

Дигитални и/или природни контакт

Сле­де­ће што се да при­ме­ти­ти је од­су­ство дво­смер­ног кон­так­та у слу­ча­ју од­но­са чо­век-ро­бот – тај од­но­с је потпуно једносмеран, ­јер само човек има сло­бо­ду де­ла­ња ко­ја се тако сво­ди на пу­ко ко­ман­до­ва­ње. Са ро­бо­том је ла­ко во­ди­ти кон­вер­ за­ци­ју јер је исти ис­про­гра­ми­ран да да­је од­го­во­ре и ре­ак­ци­је ко­је на­ма од­го­ва­ра­ју – са жи­вим би­ћем је знат­но те­же би­ти у кон­так­ту, по­го­то­во у слу­ча­ју не­по­ду­да­ра­ња рас­по­ло­же­ња или, пак, не­сла­га­ња ста­во­ва. Оно што да­ље мо­же­мо за­кљу­чи­ти је тен­ден­ци­ја мо­дер­ ног чо­ве­ка ка са­об ­ ра­жа­ва­њу око­ли­не ње­го­вим по­тре­ба­ма, тен­ ден­ци­ја ко­ја из­ви­ре из его­цен­три­зма. Ро­бот је тај ко­ме ни­ка­да не­ће до­са­ди­ти да нас слу­ша, увек ће би­ти пот­пу­но спре­ман да из­вр­ши оно што му се на­ре­ди, без по­го­во­ра (или ће бар мо­ћи да има про­гра­ми­ран ни­во гун­ђа­ња, она­ко ка­ко то „ко­ри­сни­ку“ од­го­ва­ра). Та­ко ће вир­ту­ел­не жи­во­ти­ње (или већ су­тра ди­ги­ тал­ни мо­де­ли љу­ди?) има­ти све од­ли­ке жи­вих ори­ги­на­ла осим упра­во су­штин­ске жи­вот­но­сти, ко­ја би мо­жда ири­ти­ра­ла чу­ло на­вик­ну­то на те­жње егоцентричног са­мо­за­до­вољ­ства. У це­лој при­чи се рас­кри­ва је­дан ду­бљи про­блем ко­ји је ве­ко­ви­ма био и остао не­пре­ва­зи­ђен из­ме­ђу Ис­то­ка и За­па­да – про­блем ин­ди­ви­ду­а­ли­зма. На­чин по­сто­ја­ња мо­дер­ног чо­ве­ка углав­ном је по­сто­ја­ње као ин­ди­ви­дуа, а не као лич­ност, чи­ме се гу­би образ Бож­ји ко­ји је у чо­ве­ку. Чо­век је управо при­зван да оства­ри свој образ у сми­слу лич­но­сног по­сто­ја­ња у за­јед­ни­ ци љу­ба­ви са Бо­гом и бли­жњи­ма. Мо­же се слободно ре­ћи да ван тог лич­но­сног од­но­са човек и не по­сто­ји, од­но­сно по­сто­ји на смрт, ка­ко то ми­сли­о­ци ег­зи­стен­ци­ја­ли­стич­ке фи­ло­соф­ске ор­јен­та­ци­је на­гла­ша­ва­ју. У од­но­су ка­кав чо­век има пре­ма мо­ дер­ној ро­бо­ти­ци упра­во ви­ди­мо кри­зу овог лич­но­сног иден­ти­ те­та. Да­нас се чо­век по­ла­ко на­ви­ка­ва да му бу­де пот­пу­но све­ јед­но да ли ће у ста­ну има­ти ди­ги­тал­ног или пра­вог кућ­ног љу­ бим­ца. Већ су­тра ће му се су­ге­ри­са­ти да је ди­ги­тал­на со­лу­ци­ја 29

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

мно­го ис­пла­ти­ви­ја и свр­сис­ход­ни­ја, за одр­жа­ва­ње чи­ста, а за ко­му­ни­ци­ра­ње не­у­по­ре­ди­во лак­ша. Епи­лог це­ле при­че ће би­ ти људ­ски ди­ги­тал­ни мо­де­ли кроз ко­ју де­це­ни­ју ко­је ће ре­кла­ ми­ра­ти као са­вр­ше­не са­го­вор­ни­ке, ко­ји увек слу­ша­ју шта го­ во­ри­те, увек има­ју вре­ме­на за вас, ни­ка­да вас не кри­ти­ку­ју и, уоп­ште, по­на­ша­ју се она­ко ка­ко то ва­ма од­го­ва­ра. Чо­век ће по­ ку­ша­ти да сво­ју тра­гич­ну уса­мље­ност (од­но­сно глас са­ве­сти ко­ји тра­жи Бо­га и бли­жњег) ре­ши та­ко што ће ко­му­ни­ци­ра­ти са ма­ши­ном, на­се­да­ју­ћи на ре­кла­му ко­му­ни­ка­ци­је без ри­зи­ка и евен­ту­ал­не по­вре­де осе­ћа­ња. Би­ло да се та иде­ја ак­ту­е­ли­зу­је кон­крет­ним мо­де­ли­ма ро­бо­та или пак ви­р­туел­ном ре­ал­но­шћу, сур­ва­ва­ње у ам­бис без­лич­не ко­му­ни­ка­ци­је ни­ка­да не­ће би­ти лак­ше, а ег­зи­стен­ци­јал­ни про­ма­шај људ­ског би­ћа ће би­ти ре­ кла­ми­ран као не­што без че­га се не мо­же. Хо­ће ли мо­дер­ни чо­ век смо­ћи сна­ге да се у бу­дућ­но­сти од­у­пре та­квом ис­ку­ше­њу? Ако не бу­де имао ли­тур­гиј­ску ди­на­ми­ку и ес­ха­то­ло­шку свест, то ће би­ти ве­о­ма те­шко, ако не и не­мо­гу­ће... Не тре­ба ми­сли­ти да је ова бу­дућ­ност ве­о­ма да­ле­ко те да са­да тре­ба раз­ми­шља­ти о пре­чим ства­ри­ма. Кри­за лич­но­сног по­сто­ја­ња је одавно у уму мо­дер­ног чо­ве­ка при­сут­на, а ди­ги­ тал­на тех­но­ло­ги­ја је са­мо омо­гу­ћи­ла да се оно што се зби­ва у ду­би­на­ма људ­ског ду­ха про­јек­ту­је кроз опи­пљи­ве ства­ри и види као дигитални феномен. Ка­ко дру­га­чи­је об­ја­сни­ти чи­ње­ ни­цу да се озбиљ­но ре­кла­ми­ра­ју про­из­во­ди по­пут ком­пју­тер­ ске ка­би­не за стан у ко­ју чо­век ко­ме до­са­де уку­ћа­ни (!) са­мо тре­ба да уђе и да се из­ну­тра за­кљу­ча па ће ко­нач­но би­ти сам са сво­јим оми­ље­ним ди­ги­тал­ним са­го­вор­ни­ком – ра­чу­на­ром?! Зар нам ди­ги­тал­на тех­но­ло­ги­ја у овом слу­ча­ју не по­ма­же да на нај­о­чи­глед­ни­ји на­чин схва­ти­мо на ком ни­воу по­раз­не ин­ди­ви­ ду­ал­но­сти је чо­век да­нас и до ко­је ме­ре је угро­же­на за­јед­ни­ца и оп­ште­ње ме­ђу љу­ди­ма?

30

Дигитални и/или природни контакт

Ро­бо­ти­ка је пу­но до­при­не­ла да се мно­ги не­ху­ма­ни по­сло­ ви пре­ба­це са чо­ве­ка на ма­ши­ну – ис­пи­ти­ва­ње ра­ди­о­ак­тив­них суп­стан­ци, пре­глед не­при­сту­пач­них те­ре­на, по­моћ у те­шком ра­ду... У том по­гле­ду, ро­бо­ти се за­и­ста ко­ри­сте за пра­вил­ну за­ме­ну за чо­ве­ка. Ме­ђу­тим, њи­хо­вим ула­ском у до­мо­ве чи­ни се да ће нај­ви­ше до­при­не­ти да се древ­на ис­ку­ше­ња ко­ја су од­ у­век би­ла пред чо­ве­ком раз­ви­ју до крај­њих гра­ни­ца. Чо­век је го­то­во оп­сед­нут иде­јом да на­пра­ви ма­ши­ну ко­ја ће би­ти што слич­ни­ја жи­вом би­ћу. Екра­ни­за­ци­је та­квих иде­ја су све че­шће (од „Оди­се­је у све­ми­ру“, пре­ко ро­бо­та Johny 5 из „Крат­ког спо­ ја“ и све до „ Ја, робот“, нај­но­ви­јег фил­ма Вил Смита), што го­во­ри о пи­та­њи­ма ко­ја му­че ми­сао мо­дер­ног чо­ве­ка. Ин­ту­и­ тив­но све­стан кри­зе иден­ти­те­та од­но­са са дру­гим љу­ди­ма, он нај­че­шће не же­ли да га пре­ва­зи­ђе на на­чин кр­сто­но­сан, ли­тур­ гиј­ски, већ на на­чин ко­ји ову кри­зу са­мо про­ду­бљу­је тра­же­ћи не­ког „вир­ту­ел­ног бли­жњег“. Ве­зу­ју­ћи се за смрт­но, сам оста­ је у тра­гич­ним око­ви­ма смр­ти. Да ли ће, као у слу­ча­ју Но­бе­ло­ вог ди­на­ми­та, чо­век опет има­ти ви­ше ште­те не­го ко­ри­сти од мо­дер­не на­у­ке и тех­но­ло­ги­је, оста­је да се ви­ди.

31

Из пот­пу­но дру­га­чи­јег угла

*

Ве­ћи­на љу­ди ко­ји го­ди­на­ма ко­ри­сте ра­чу­нар­ски софт­вер су пот­пу­но адап­ти­ра­ни на јед­ну про­сту ди­на­ми­ку ко­ја се осли­ ка­ва па­ра­диг­мом ку­по­ви­на но­вог софт­ве­ра/хар­две­ра – уче­ње или при­ла­го­ђа­ва­ње но­ви­на­ма – екс­пло­а­та­ци­ја – ку­по­ви­на но­ вог софт­ве­ра/хар­две­ра. Круг је пот­пу­но за­тво­рен и про­цес је ци­кли­чан по сво­јој уну­тра­шњој ло­ги­ци. Је­ди­но што се рет­ко ко од нас упи­та ко­ли­ко за­и­ста свр­сис­ход­но­сти има у тој при­чи те ко­ли­ко све то ра­ди­мо про­сто по инер­ци­ји, а не по ра­ци­о­нал­ ном кри­те­ри­ју­му. Још је ма­њи број оних ко­ји у све­му тра­же ду­бин­ске раз­ло­ге, али и по­сле­ди­це ко­је из њих про­из­и­ла­зе у бу­ду­ћности. Сво­је­вре­ме­но је Има­ну­ел Кант, по­зна­ти фи­ло­соф и за­чет­ ник кла­сич­ног не­мач­ког иде­а­ли­зма, на­пра­вио пре­врат у фи­ло­ соф­ској ми­сли ге­ни­јал­но ин­вер­ту­ју­ћи до­та­да­шњи по­ло­жај су­ бјек­та и објек­та у те­ор­ и­ји са­зна­ња, што је на­зва­но ко­пер­ни­кан­ ским обр­том. Украт­ко, це­ло­куп­на ми­сао до ње­га се ба­зи­ра­ла на то­ме да се су­бје­кат у јед­ној игри са­зна­ња при­ла­го­ђа­ва објек­ ту не би ли га са­знао или спо­знао, док Кант тај од­нос обр­ће у ко­рист су­бјек­та. Чи­ни се да је да­нас у ин­фор­ма­тич­кој на­у­ци по­ тре­бан сли­чан ин­те­лек­ту­ал­ни обрт од стра­не ми­сле­ћих ели­та не би ли се го­ре на­ве­де­на па­ра­диг­ма са­гле­да­ла из јед­ног пот­пу­ но дру­га­чи­јег угла и до­ве­ла до но­ве син­те­зе...

*Православље

904, 2004.

33

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Па­ра­докс ин­фор­ма­тич­ког тр­жи­шта Ин­фор­ма­тич­ко тр­жи­ште, као јед­но од оних са нај­ве­ћим ра­ стом, ни­је то­ли­ко ро­бу­сно ко­ли­ко то на пр­ви по­глед мо­же из­гле­ да­ти. Иако се це­ло­куп­на мо­дер­на ци­ви­ли­за­ци­ја у јед­ном праг­ ма­тич­ном сми­слу осла­ња на те­ко­ви­не тог тр­жи­шта, оно ипак бо­лу­је од јед­не па­ра­док­сал­не бољ­ке ко­ја је у прак­си то­ли­ко сра­ сла са њим да је по­ста­ла део ње­го­ве струк­ту­ре. Реч је о пре­ћут­ ном ру­ше­њу основ­ног еко­ном­ског по­сту­ла­та да је ку­пац тај ко­ ји, услов­но ре­че­но, дик­ти­ра трен­до­ве и кре­та­ња на тр­жи­шту. На пр­ви по­глед, ово је слу­чај и са ра­чу­нар­ском сце­ном – апо­ло­ ге­ти мо­дер­ни­зма ће од­мах до­да­ти да ни­ко не­ће ку­пи­ти софт­вер или хар­двер уко­ли­ко исти не за­до­во­ља­ва ње­го­ве по­тре­бе или уко­ли­ко за ње­га не­ма до­вољ­но нов­ца, што је по­врат­ни тр­жи­ шни сиг­нал за про­из­во­ђа­че. Ме­ђу­тим, су­шти­на про­бле­ма се не кри­је у то­ме, већ у ди­ле­ми да ли су те по­тре­бе истин­ске или на­мет­ну­те? Дру­гим ре­чи­ма, да ли ми за­и­ста по­тре­бу­је­мо не­ко но­во ре­ше­ње, да ли је оно за­и­ста она­кво ка­квим се пред­ста­вља (ре­кла­ми­ра) и ко­је су по­тен­ци­јал­не ал­тер­на­ти­ве у из­бо­ру? Се­ ти­мо се да је не­ка­да би­ло слу­ча­је­ва да су мно­ги ко­ри­сни­ци ко­ ри­сти­ли софт­вер стар пет-шест го­ди­на, што би да­нас не­ко­га за­ па­њи­ло. Оп­ште је по­зна­то да не­ки уред­ни­ци еми­нент­них ра­чу­ нар­ских ча­со­пи­са (из­ме­ђу оста­лог и уред­ник нај­уг­ лед­ни­јег до­ ма­ћег ра­чу­нар­ског ча­со­пи­са) за пи­са­ње тек­ста ко­ри­сте де­сет го­ ди­на ста­ре про­гра­ме, по­пут Word Per­fec­ta за DOS опе­ра­тив­ни си­стем (да ли га се не­ко да­нас уоп­ште сећа). Бунт? Не, уве­рен сам да ни­је то, већ јед­на, го­то­во суд­ска, не­при­стра­сност и не­за­ ви­сност у ре­зо­но­ва­њу ко­ју по­се­ду­је ве­о­ма ма­ли број љу­ди. Не­ки про­грам­ски па­кет је оно­ли­ко до­бар ко­ли­ко ква­ли­тет­ но, по­у­зда­но и бр­зо за­вр­ша­ва по­сао за ко­ји је пред­ви­ђен, уз ње­го­ву це­ну као по­себ­ну огра­ду (до­дат­ни фак­тор за пон­де­ри­ са­ње, ка­ко би то рекле колеге ин­фор­ма­ти­ча­ри). А искре­но, да ли се сви по­во­ди­мо том ло­ги­ком или од­мах тра­га­мо за нај­но­ви­ 34

Из потпуно другачијег угла

јом вер­зи­јом софт­ве­ра го­то­во не по­ста­вља­ју­ћи пи­та­ња ква­ли­ та­тив­не при­ро­де? Где је ту уоп­ште ра­ци­о­нал­на свест, ако је све што је по­треб­но ку­по­ви­на (по на­ви­ци) нај­но­ви­јег софт­вер­ског ре­ше­ња ко­је ће све по­сло­ве учи­ни­ти „не­у­по­ре­ди­во лак­шим“, рад учи­ни­ти „мно­го при­јат­ни­јим“ и уз то по­ну­ди­ти „ве­ли­чан­ стве­не но­ви­не“ (уз­гред, све исто као и ста­ра вер­зи­ја ка­да се тек по­ја­ви­ла). Ово по­ста­је про­блем по­го­во у слу­ча­ју гло­бал­ них ре­ше­ња по­пут MS Win­dows опе­ра­тив­ног си­сте­ма ко­ји по­ ред на­ме­та­ња нај­но­ви­јих вер­зи­ја (а од­мах по­том и нај­но­ви­јих без­бе­до­но­сних за­кр­па) отва­ра још јед­ну то­та­ли­тар­ну ди­мен­зи­ ју, а то је уки­да­ње ал­тер­на­ти­ве (тач­ни­је, ско­ро уки­да­ње с об­зи­ ром на све већи по­раст по­пу­лар­но­сти Li­nu­x-а). Из све­га ни­је те­шко за­кљу­чи­ти да се не­ка­да­шња кри­тич­ка свест ку­па­ца ско­ро са­свим тран­сфор­ми­са­ла у кон­фор­ми­стич­ ко ви­ђе­ње це­ле ства­ри. Им­пе­ра­тив вре­ме­на по­ста­је при­ла­го­ди­ ти се, а не ода­бра­ти; укљу­чи­ти се у но­ви ток, уме­сто од­ре­ди­ти га. Мо­дер­на еко­но­ми­ја као на­у­ка та­ко­ђе би­ва по­го­ђе­на овим фе­но­ме­ном и до­ла­зи до тач­ке да у прак­тич­ном де­лу мо­ра би­ ти ре­де­фи­ни­са­на – про­из­во­ђа­чи су de fac­to „по­бе­ди­ли“ куп­це, иако је моћ ку­па­ца још увек de ju­re та ко­ја од­лу­чу­је. Шта је са „обич­ним чо­ве­ком“? Не­дав­но сам на јед­ном уско струч­ном фо­ру­му ани­ма­ци­о­не те­ма­ти­ке про­чи­тао ду­хо­ви­ту опа­ску јед­ног рачунарског ани­ма­ то­ра ко­ји се јав­но по­жа­лио да је ње­гов софт­вер већ у овој вер­ зи­ји по­стао „ве­ћи од ди­но­са­ур­ у­са и ком­пли­ко­ва­ни­ји од аме­рич­ ке спољ­не по­ли­ти­ке“. Љу­ди су углав­ном ре­зиг­ни­ра­ни (ба­рем не­све­сно) чи­ње­ни­цом да узи­ма­ју­ћи нај­но­ви­је вер­зи­је софт­ве­ра (у скла­ду са пра­ће­њем трен­да) уна­пред би­ва­ју све­сни да не­ће ко­ри­сти­ти ба­рем 30% но­ви­на ко­је им се бом­ба­сто на­ме­ћу у ре­ кла­ми као не­што ап­со­лут­но нео­п­ход­но, иако за­и­ста кре­а­тив­не но­ви­не нај­че­шће за­у­зи­ма­ју незнатан део (част из­уз­ е­ци­ма ко­јих

35

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

објек­тив­но има). А уз то ће мо­ра­ти и до­бро да на­до­гра­де свој ра­чу­нар ко­ји је до ју­че био врх по­ну­де (на­рав­но, пре­ћут­ку­ју­ћи „слу­чај­ну по­ми­сао“ да про­из­во­ђа­чи хар­две­ра и софт­ве­ра има­ ју тај­не уго­во­ре о ме­ђу­соб­ној са­рад­њи). Ве­о­ма стре­сна си­ту­а­ ци­ја, ре­кли би пси­хо­а­на­ли­ти­ча­ри и пре­по­ру­чи­ли опу­шта­ње не­ ком од про­ве­ре­них ме­то­да „за­бо­ра­вља­ња про­бле­ма“ ко­је функ­ ци­о­ни­шу у су­пер­бр­зо до­ба да­на­шњи­це. На жа­лост, ти­ме се сам про­блем не ре­ша­ва јер се већ су­тра­дан тр­ка на­ста­вља и та­ко ре­ дом, као у Хе­ра­кли­то­вом (и ге­не­рал­но ан­тич­ком) ви­ђе­њу све­та и кре­та­ња ње­го­вих сти­хи­ја ко­је се сме­њу­ју у кру­жном то­ку. Не­ки прак­ти­чан из­лаз се про­на­ла­зи у фраг­мен­та­ци­ји и од­ лу­ци о уској спе­ци­ја­ли­ацији по прин­ци­пу „ја­пан­ског оца“ (ако му се ро­де два си­на, јед­ног шко­лу­је да бу­де струч­њак за ле­ви, а дру­гог за де­сни то­чак). Но, раз­би­ја­ње ин­те­грал­ног прин­ци­па, бар у осно­ви, во­ди да­љој кон­фу­зи­ји с об­зи­ром да се чо­век ти­ ме изо­лу­је од јед­ног де­ла прак­се ко­ји му је по са­мој при­ро­ди ства­ри нео­п­хо­дан. Спе­ци­ја­ли­за­ци­ја – да, али са­мо ако се уни­ вер­зал­на осно­ва бар у окви­ру не гу­би. Осим ако не­ко за­и­ста не­ма чуд­ну же­љу да бу­де па­сив­на ком­по­нен­та си­сте­ма ко­јим се упра­вља са нео­д­ре­ђе­не ин­стан­це, што је ипак не­до­стој­но ho­mo sa­pi­en­sa. Дру­штво не­све­сних кон­зу­ме­на­та ипак ни­је оно што бисмо же­ле­ли од бу­дућ­но­сти, зар не? Да ли сте мо­жда пре­по­зна­ли не­где у тек­сту сво­ја пи­та­ња? Би­ло би пра­во чу­до да ни­сте! Још пре­о­ста­је са­мо да слег­не­те ра­ме­ни­ма и да ка­же­те да је све та­ко, али да дру­га­чи­је не мо­ же... Или мо­жда мо­же? Као што ре­кох на по­чет­ку, мо­жда баш у не­ком од Вас ле­ жи Кант ра­чу­нар­ског до­ба чи­ја ће оштра ми­сао пре­о­кре­ну­ти без­ло­го­сни ток у ко­јем ди­ги­тал­на ин­ду­стри­ја све ви­ше пли­ва и вра­ти­ти су­бјек­ту (чо­ве­ку) моћ и сна­гу да на­те­ра обје­кат (ди­ ги­тал­ни свет) да му се при­ла­го­ди. Су­про­тан ток ка­у­за­ли­стич­ ки од­ре­ђу­је ни­ма­ло све­тлу (ор­ве­лов­ску?) бу­дућ­ност... 36

Про­ма­шај ес­ха­то­ло­ги­је мо­дер­ни­зма

*

Од свих чо­ве­ко­вих уро­ђе­них ин­сти­ка­та ве­ро­ват­но је нај­ ја­чи онај за одр­жа­њем жи­во­та, ко­га у кри­тич­ним си­ту­а­ци­ја­ма над­ма­шу­је са­мо за­штит­нич­ки осе­ћај пре­ма во­ље­ном би­ћу. За­ и­ста, пи­та­ње жи­во­та (у ужем сми­слу жи­во­та веч­ног) и жи­вље­ ња је увек ак­ту­ел­но, до­ду­ше по­не­кад за­ма­ски­ра­но чуд­ним ис­ по­ља­ва­њи­ма, али увек је ту – при­сут­но у чо­ве­ко­вој све­сти или, пак, по­ти­сну­то у пре­де­ле под­све­сти. Од­у­век је би­ло ми­сли­ла­ца ко­ји су из та­квог осе­ћа­ја жи­ вот­но­сти по­ку­ша­ва­ли да до­пру до Бо­га. Ме­ђу­тим, ван от­кро­ вењ­ске ду­хов­но­сти хри­шћан­ства та­ква стре­мље­ња су че­сто за­вр­ша­ва­ла не­у­спе­хом, осим ако то ни­је би­ла по­чет­на фа­за истин­ског бо­го­тра­жи­тељ­ства ко­ја је увек во­ди­ла ка Хри­сту (као у слу­ча­ју Бле­за Па­ска­ла). Гле­да­но из на­ше исто­риј­ске пер­ спек­ти­ве, нај­про­бле­ма­тич­ни­ји су би­ли по­ку­ша­ји да се ра­ци­о­ на­ли­стич­ким при­сту­пом до­ђе до Бо­га. При­ме­ра ра­ди, чи­ње­ни­ ца је да је Ре­не Де­карт по­ку­шао ра­ци­о­на­ли­стич­ким по­став­ка­ ма да осна­жи за­пад­ну ме­та­фи­зи­ку, али ју је у крај­њој ин­стан­ ци то­тал­но пот­ко­пао (о че­му од­лич­но пи­ше про­фе­сор Христо Ја­на­рас у сво­јим сту­ди­ја­ма) и по­сред­но отво­рио про­стор за ка­ сни­ји про­дор ни­хи­ли­стич­ке ми­сли, чи­ја се ра­зор­на сна­га и да­ нас осе­ћа. Би­ло ка­ко би­ло, сва­ки по­ку­шај до­пи­ра­ња до веч­ног жи­во­та ван аутен­тич­не хри­шћан­ске ес­ха­то­ло­шке рав­ни са­мо отва­ра пер­спек­ти­ве за про­ма­шај. *Православље

918, 2005.

37

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

У све­ту се последњих месеци го­во­ри о једном таквом по­ ку­ша­ју да се кроз сво­је­вр­сну „ди­ги­тал­ну ес­ха­то­ло­ги­ју“ пре­ ва­зи­ђе смрт. Фу­ту­ро­ло­шки сно­ви Свет­ски и на­ши елек­трон­ски и штам­па­ни ме­ди­ји су пре­не­ ли сен­за­ци­о­нал­ну вест да је во­де­ћи бри­тан­ски фу­ту­ро­лог Јан Пир­сон (ина­че шеф фу­ту­ро­ло­шког од­се­ка Bri­tish Te­le­com-a) из­ ја­вио да ће ра­чу­нар­ске тех­но­ло­ги­је до­не­ти веч­ни жи­вот сре­ди­ ном 21. ве­ка јер ће би­ти омо­гу­ће­но чу­ва­ње ком­плет­ног са­др­жа­ ја мо­зга у елек­трон­ским уре­ђа­ји­ма! Циљ је, према по­ме­ну­том на­уч­ни­ку, ства­ра­ње ком­пју­те­ра са угра­ђе­ном све­шћу и ин­те­ли­ ген­ци­јом кон­крет­ног чо­ве­ка. За­ста­ни­мо на трен код са­мог по­ чет­ка ове из­ја­ве јер нам се про­сто на­ме­ће не­ко­ли­ко по­ре­ђе­ња. У пр­ви мах, ве­ру­ју­ћи чо­век ни­ка­ко не мо­же да се от­ме ути­ ску да је у пи­та­њу опет не­ка вр­ста нео-хи­ли­ја­зма, овог пу­та об­ у­че­ног у на­уч­но ру­хо. И то пре­ци­зно фик­си­ра­ног за јед­ну вре­ мен­ску тач­ку, баш она­ко ка­ко смо на­ви­кли ка­да је реч о нео-хи­ ли­ја­стич­ким по­кре­ти­ма ко­ји по­след­њих не­ко­ли­ко ве­ко­ва про­ сто бу­ја­ју на За­па­ду (по­чев од Вилијама Милера па на­да­ље). Иако по­ме­ну­та из­ја­ва не­ма ап­со­лут­но ни­ка­кве ре­ли­гиј­ске ко­но­ та­ци­је, слич­ност у пер­цеп­ци­о­ној рав­ни је еви­дент­на. Већ на сле­де­ћем ко­ра­ку ви­ди­мо не­што но­во, јед­ну ка­рак­ те­ри­сти­ку да­на­шње епо­хе, а то је по­тра­га за вир­ту­ел­ним цар­ ством не­бе­ским, цар­ством бај­то­ва ко­је ће би­ти ус­по­ста­вље­но у окви­ри­ма исто­ри­је, без ње­ног на­ди­ла­же­ња и пре­о­бра­жа­ја. Веч­ни жи­вот у овом кон­тек­сту се, да­кле, не ве­зу­је за пре­о­бра­ жај по­сто­је­ће ре­ал­но­сти у су­штин­ском сми­слу, већ за сво­је­вр­ сно ве­штач­ко про­ду­же­ње по­сто­је­ће ег­зи­стен­ци­је, не­ка­кву ди­ги­ та­ли­зо­ва­ну ема­на­ци­ју би­ћа, ма­кар то би­ло и при­вид­но. По­себ­но је за­ни­мљив део из­ја­ве ко­ји се од­но­си на бли­же од­ре­ђе­ње тог веч­ног жи­во­та где се чо­век сво­ди на про­сти ин­ 38

Промашај есхатологије модернизма

фор­ма­ци­о­ни са­др­жај и ве­зу из­ме­ђу ин­фор­ма­ци­о­них струк­ту­ра по­хра­ње­них у мо­згу. Да ли је ово ко­на­чан плод за­пад­не те­о­ло­ ги­је ко­ја још увек сто­ји на ав­гу­сти­нов­ском ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ ком одређењу лич­но­сти кроз са­мо­свест и њен ква­ли­тет? И да ли се ти­ме отво­ре­но не­ги­ра лич­но­сност мен­тал­но за­о­ста­лих љу­ди? Или је, пак, ово мо­дер­ни плод по­ме­ну­тог Де­кар­то­вог ра­ ци­о­на­ли­стич­ког ста­ва (код ко­га је, из­ме­ђу оста­лог, та­ко­ђе мо­ зак се­ди­ште ду­ше) и дав­но по­ста­вље­них пре­ми­са? Ана­ло­ги­је су очи­те... Мо­жда ће тај ди­ги­та­ли­зо­ва­ни двој­ник и мо­ћи да учи­ни не­ ки при­вид чо­ве­ка, не­што што ће си­му­ла­ци­јом све­сти и емо­ци­ ја ли­чи­ти на по­ме­ну­ту Ав­гу­сти­но­ву са­мо­свест или на ис­пу­ње­ ње Де­кар­то­вог Co­gi­to, er­go sum, али не­ће би­ти – Лич­ност. То је оно што је бит­но, јер за лич­ност ни­је кон­сти­ту­ти­ван чи­ни­ лац ми­шље­ње, зна­ње, емо­ци­ја већ од­нос љу­ба­ви и за­јед­ни­це. Упра­во ода­тле хри­шћа­ни цр­пе сво­ју ве­ру и сна­гу, из од­но­са са Го­спо­дом Хри­стом кроз подвижнички жи­вот у ли­тур­гиј­ској за­ јед­ни­ци. Фи­ло­соф­ским реч­ни­ком ре­че­но, веч­ни жи­вот хри­шћа­ ни тра­же је­ди­но кроз он­то­ло­ги­ју пер­со­нал­но­сти, од­но­сно кроз веч­ну за­јед­ни­цу ство­ре­ног и не­ство­ре­ног, не­сли­ве­ну и не­раз­де­ љи­ву, омо­гу­ће­ну ова­пло­ће­њем Ло­го­са. Но, оно што је нај­стра­ шни­је код по­ме­ну­те фу­ту­ри­стич­ке пер­спек­ти­ве је­сте чи­ње­ни­ ца да ће чо­век свој од­нос са умр­ли­ма по­ку­ша­ти да ус­по­ста­ви пре­ко мр­тве ма­ши­не, уме­сто пре­ко ли­тур­гиј­ске мо­ли­тве. Кон­ такт са мр­твим ко­ма­дом по­лу­про­вод­ни­ка ко­ји бр­зо ра­чу­на и ства­ра­ње илу­зи­је при­су­ства бли­жњег на кра­ју ће до­ве­сти упра­ во до од­су­ства жи­вог и лич­ног кон­так­та, оства­ре­ног кроз ли­ тур­гиј­ски по­мен. Би­ће то пот­пу­но без­лич­на си­му­ла­ци­ја жи­во­ та без жи­ве­ћег, пре­лест ка­ква до са­да ни­је ви­ђе­на!

39

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Про­блем смр­ти У на­став­ку из­ја­ве, го­спо­дин Пир­сон ка­же да смрт ти­ме ви­ ше не­ће пред­ста­вља­ти про­блем (у пр­вим де­це­ни­ја­ма углав­ном за бо­га­та­ше, ка­ко се да­ље ка­же у из­ја­ви). За­и­ста сме­ла из­ја­ва с об­зи­ром на то да је смрт би­ла и је­сте глав­ни про­блем чо­ве­ка, од пра­о­ца Ада­ма па на­о­ва­мо. Има ли ве­ће же­ље не­го да смрт бу­де ко­нач­но уки­ну­та? И не све­до­чи ли то о ње­ној не­при­род­ но­сти ко­ја као жа­лац у те­лу чо­ве­чан­ства узи­ма да­нак? Фу­ту­ро­ ло­зи овај про­блем по­ку­ша­ва­ју да ре­ше соп­стве­ном „ес­ха­то­ло­ ги­јом“ ко­ја ни­је усме­ре­на на Дру­ги до­ла­зак Хри­стов, већ на кла­сич­не тех­но­ла­триј­ске пред­ста­ве. За­ни­мљи­во је да слич­не тех­но­по­кло­нич­ке из­ја­ве, у до­ста по­јед­но­ста­вље­ној фор­ми, да­ ју чак и не­ки срп­ски по­ли­ти­ча­ри го­во­ре­ћи „да се у бу­дућ­ност не мо­же ићи кан­ди­лом, уме­сто ра­чу­на­ром“. Ни­ко­га од ових љу­ ди не тре­ба осу­ђи­ва­ти због та­квих из­ја­ва, ди­рект­но усло­вље­ них огра­ни­че­ним ан­тро­по­ло­шким ста­во­ви­ма ко­ји се као до­ми­ нант­ни на­ме­ћу са свих стра­на, оли­че­ни у не­кри­тич­ком мо­дер­ ни­зму као вла­да­ју­ћој док­три­ни (чак и ме­ђу ши­ро­ким ма­са­ма). Та док­три­на ре­ша­ва­ње про­бле­ма смр­ти не ви­ди у озбиљ­ним он­то­ло­шким ста­во­вима јер јој они ли­че на пра­зну при­чу од ко­ је „не­ма хле­ба“. Сто­га је усме­ре­на ви­ше иде­о­ло­шки, не­го он­то­ ло­шки, чи­ме не ре­ша­ва пи­та­ња, већ их ве­што ма­ски­ра и за­ма­ гљу­је. Сва­ком истин­ском хри­шћа­ни­ну та­ква об­ма­на и пре­лест је ја­сна већ на пр­вом ко­ра­ку, али шта је са оста­ли­ма? Кри­за све­сти мо­дер­ног чо­ве­ка Иако је из­ре­чен од стра­не јед­ног на­уч­ни­ка, по­ме­ну­ти став је екла­тан­тан при­мер кри­зе све­сти мо­дер­ног чо­ве­ка. Ова кри­за се огле­да у чи­ње­ни­ци да је чо­век и те ка­ко све­стан про­бле­ма смр­ти ко­ји не мо­же да по­ти­сне ни тур­бу­лент­ни раз­вој тех­но­ло­ ги­је, ни брз жи­вот у окви­ри­ма мо­дер­них еко­ном­ских од­но­са ни­ти, пак, план­ско из­ме­шта­ње гро­бља на пе­ри­фе­ри­је гра­да. 40

Промашај есхатологије модернизма

Смрт оста­је по­след­њи не­при­ја­тељ ко­га тре­ба над­вла­да­ти. Не­ис­ку­сан по пи­та­њу ду­хов­ног жи­во­та, мо­дер­ни чо­век из­лаз про­на­ла­зи по­не­кад у не­у­ме­ре­ном ка­ри­је­ри­зму и сти­ца­њу ста­ ту­сних сим­бо­ла, не­ка­да у псе­у­до­ре­ли­ги­о­зно­сти, а по­не­кад чак у ал­ко­хо­ли­зму, дро­га­ма и де­лин­квен­том по­на­ша­њу. Га­ше­ње ме­та­фи­зич­ке же­ђи по­мо­ћу фу­ту­ро­ло­шке ди­ги­тал­не ес­ха­то­ло­ ги­је нај­но­ви­ји је тренд, до­сада не­ви­ђен. „Ду­ша је по при­ро­ди хри­шћан­ка“, го­во­рио је Тер­ту­ли­јан. При­род­на но­стал­ги­ја ду­ше за Бу­ду­ћим ве­ком ес­ха­то­ло­шког Цар­ства Бож­јег по­ку­ша­ва се пре­мо­сти­ти тех­но­ла­триј­ским иде­ ја­ма са дру­го­ра­зред­ним хи­ли­ја­стич­ким пред­зна­ком. Да ли ће­ мо, као пра­во­слав­ни хри­шћа­ни ко­ји жи­ве у 21. ве­ку, би­ти на ви­си­ни за­дат­ка да, по­пут древ­них хри­шћа­на, све­ту све­до­чи­мо је­дан дру­га­чи­ји и увек но­ви по­глед на жи­вот или ће­мо опет уто­ну­ти у сво­је про­бле­ме ко­ји су че­сто та­ко про­за­ич­ни? Од­го­вор­ност Цр­кве у мо­дер­ном до­бу Мо­жда ће не­ко­ме цео текст из­гле­да­ти као не­по­треб­но ра­ си­па­ње сна­ге на од­го­вор јед­ном фу­ту­ри­стич­ком сце­на­ри­ју ко­ ји мо­жда и не­ма то­ли­ке из­гле­де на оства­ре­ње? Ни­је про­блем у кон­крет­ном сце­на­ри­ју (ко­ји је овог пу­та до­шао од во­де­ћег свет­ ског фу­ту­ро­ло­га), про­блем је у чи­ње­ни­ци да се мо­дер­ни чо­век са про­бле­мом смр­ти рве на пот­пу­но по­гре­шан на­чин, за­па­да­ ју­ћи све ду­бље у са­мрт­нич­ки ро­пац, по­ку­ша­ва­ју­ћи да се из про­ва­ли­је из­ву­че та­ко што ће са­мо­ме се­би пру­жи­ти ру­ку, ово­ га пу­та по­мо­ћу ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја (што је са­мо про­ду­же­ так иде­о­ло­ги­је о про­гре­су). Сто­га је све­до­чан­ство Цр­кве кроз под­ви­жнич­ко-ли­тур­гиј­ски жи­вот у Хри­сту да­нас на­су­шна по­ тре­ба све­та ко­ји то­не у жи­во бла­то ди­ги­тал­ног ра­ци­о­на­ли­зма. На­ла­зи­мо се у вре­ме­ну ко­је ве­о­ма под­се­ћа на раз­до­бље у ко­ме су де­ло­ва­ли апо­сто­ли Хри­сто­ви. Не­ка­да­шњи гло­ба­ли­зам Рим­ ског цар­ства да­нас је ус­по­ста­вљен мо­дер­ним тех­но­ло­ги­ја­ма ко­

41

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

је су од све­та на­пра­ви­ле гло­бал­но ин­фор­ма­ци­о­но се­ло, ка­ко се то че­сто ка­же. На­жа­лост, свет да­нас под­ле­же об­ма­ни веч­но­сти ди­ги­тал­ног цар­ства ко­је је, као и сва­ко дру­го (па и не­ка­да­шње Рим­ско), де­ло ру­ку људ­ских и има свој по­че­так и свој крај. Чи­ње­ни­ца да то ди­ги­тал­но цар­ство сво­јим ши­ро­ким ко­му­ни­ ка­ци­о­ним пу­те­ви­ма обез­бе­ђу­је не­слу­ће­не мо­гућ­но­сти ми­си­је мо­дер­ним ми­си­о­на­ри­ма, ни­је ни у ком слу­ча­ју не­што што би мо­гло да по­ти­сне сва­ки кри­тич­ки осврт. Ако су апо­сто­ли Хри­ сто­ви мо­гли да про­на­ђу на­чин да у окви­ру та­да­шње по­ср­ну­ле по­ли­те­ис­ тич­ке им­пе­ри­је све­до­че о Цар­ству Бож­ијем као је­ди­ ној исти­ни­тој ре­ал­но­сти он­да и ми, уз бла­го­дат Ду­ха Све­тог, то мо­же­мо учи­ни­ти у кон­тек­сту на­ше исто­риј­ске ре­ал­но­сти, око­ва­не мо­дер­ни­стич­ком ми­шљу. У јед­ном та­ко спе­ци­фич­ном дру­штве­ном окви­ру у ко­ме да­нас жи­ви­мо, по­треб­но је да­ти од­го­вор на пи­та­ња ко­ја су увек ак­ту­ел­на – пи­та­ња жи­во­та и смр­ти. Код ових пи­та­ња не сме­мо оста­ти са­мо на кри­ти­ци плит­ ких мо­дер­ни­сти­чих ста­во­ва данас ба­зи­ра­них на ди­ги­тал­ним тех­но­ло­ги­ја­ма, већ мо­ра­мо да­ва­ти афир­ма­тив­не од­го­во­ре. А њих ће­мо да­ти ис­кљу­чи­во кроз аутен­ти­чан под­ви­жнич­ко-ли­ тур­гиј­ски етос, све­до­чан­ство жи­во­та ко­је је од­у­век би­ло и би­ ће се­ме за но­ве хри­шћа­не, ма у ком вре­ме­ну да су жи­ве­ли.

42

По­тра­га за из­гу­бље­ним иден­ти­те­том

*

За­пад­на јав­ност је у 2005. години била уз­бур­ка­на ве­сти­ ма да је у ни­зу кри­ми­нал­них ака­та из­вр­ше­на, ка­ко је на­ве­де­ но, огром­на „кра­ђа иден­ти­те­та“ из ра­чу­нар­ских ба­за по­да­та­ ка. Из­не­те су (званичне) про­це­не да је само за по­ла го­ди­не на тај на­чин „укра­де­но“ бли­зу ми­ли­он иден­ти­фи­ка­ци­о­них по­да­ та­ка, и то са­мо узи­ма­ју­ћи у об­зир ха­кер­ске ак­ци­је ма­сов­ног оби­ма. Од ме­ди­цин­ских уста­но­ва (Me­di­cal Gro­up Ma­na­ge­ment), пре­ко кре­дит­них ком­па­ни­ја (Cho­i­ce Po­int) па све до ла­на­ца про­ дав­ни­ца ро­бе ши­ро­ке по­тро­шње (Re­tail Ven­tu­res), сви су би­ли на уда­ру „кра­дљи­ва­ца иден­ти­те­та“. Ра­чу­нар­ске пре­ва­ре ка­кве су phis­hing и phar­ming (кра­ђа иден­ти­фи­ка­ци­о­них по­да­та­ка на Интернету ра­ди фи­нан­сиј­ских и оста­лих мал­вер­за­ци­ја - прим.) су већ по­себ­на при­ча ко­ја да­је но­ву до­зу озбиљ­но­сти це­ло­куп­ ном про­бле­му. По­тро­шач­ка дру­штва, об­ли­ко­ва­на хе­до­ни­стич­ким по­гле­ дом на свет, има­ју су­жен ви­дик (Вла­ди­ка Ни­ко­лај је сво­је­вре­ ме­но та­кав ви­дик звао во­лов­ским јер не ви­ди да­ље од па­шња­ ка и сто­мач­них по­тре­ба), а са­мим тим да­ју и су­жен од­го­вор на ово пи­та­ње, јер све сво­де ис­кљу­чи­во на еко­ном­ске по­сле­ди­це и по­вре­ду при­ват­но­сти. На­рав­но, те по­сле­ди­це су итека­ко ре­ ал­не и не­сум­њи­во ва­жне за функ­ци­о­ни­са­ње у сва­ком дру­штву – ни­ко­ме не па­да на па­мет да их по­ри­че. С тим у вези тре­ба под­се­ти­ти да су хри­шћа­ни (ко­ји­ма је од­у­век био стран сва­ки *Православље 915, 2005.

43

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ма­ни­хеј­ски дух који негира све што је везано за материјалну егзистенцију) пот­пу­но све­сни сво­је дру­штве­не од­го­вор­но­сти и да­нас ука­зу­ју на ре­ал­ну опа­сност од раз­ли­чи­тих по­ја­ва, али ни­ка­да не оста­ју на спо­ља­шњим раз­ло­зи­ма јер искључиво фо­ ку­си­ра­ње на њи­ма не да­је све­о­бу­хва­тан и це­ло­вит при­ступ. У окви­ру те­ме о „кра­ђи иден­ти­те­та“, ва­ља нам пр­во од­ го­во­ри­ти на пи­та­ње ко­ли­ко је сам по­јам иден­ти­те­та у да­на­ шњим усло­ви­ма су­жен и раз­вод­њен, по­го­то­во ако узмемо у об­зир све­то­о­тач­ку ри­зни­цу ко­јом се И­сточ­на цр­ква на­па­ја већ два ми­ле­ни­ју­ма. Пи­та­ње иден­ти­те­та Пи­та­ње иден­ти­те­та чо­ве­ка јед­но је од кључ­них ве­ков­них не­су­гла­си­ца из­ме­ђу ис­точ­не и за­пад­не ми­сли. За­пад, прак­ти­ чан и са сми­слом за дру­штве­не ин­сти­ту­ци­је и ор­га­ни­за­ци­ју (очи­гле­дан при­мер је рим­ско пра­во), од­у­век је чо­ве­ка по­сма­ трао као ин­ди­ви­дуу, по­је­дин­ца ко­ји у дру­штве­ним од­но­си­ма из­ра­жа­ва свој иден­ти­тет. Ве­ро­ват­но је тај ле­га­ли­стич­ки дух имао ути­ца­ја и на ка­сни­ју за­пад­ну те­о­ло­ги­ју. Ба­зи­ра­на углав­ ном на те­ме­љи­ма ко­је је по­ста­вио бла­же­ни Ав­гу­стин (а ко­је ће То­ма Аквин­ски са­мо кон­се­квент­но про­ду­би­ти), за­пад­на те­о­ло­ шка ми­сао је уто­ну­ла у ин­ди­ви­ду­а­ли­зам при­ли­ком од­ре­ђе­ња чо­ве­ко­вог иден­ти­те­та. По­што је Ав­гу­стин до­след­но ре­ци­пи­ рао пла­то­ни­стич­ку ми­сао, про­јек­ту­ју­ћи је на хри­шћан­ско уче­ ње у три­ја­до­ло­шком дог­ма­ту, до­шао је до за­кључ­ка да се чо­ век по­твр­ђу­је као лич­ност пре­ко са­мо­све­сти од­но­сно да ти­ме по­твр­ђу­је свој иден­ти­тет. То је ка­сни­је има­ло не­са­ме­ри­ве по­ сле­ди­це на цео дру­штве­ни жи­вот, па и на од­нос пре­ма при­ро­ ди (про­блем еко­ло­шке кри­зе је по­себ­на те­ма ко­ја се директно осла­ња на ову про­бле­ма­ти­ку). На­су­прот то­ме, увек кон­тем­пла­тив­но ори­јен­ти­са­н Ис­ток ни­је имао та­кву ми­са­о­ну пу­та­њу у од­ре­ђи­ва­њу иден­ти­те­та. До­ 44

Потрага за изгубљеним идентитетом

вољ­но је упо­ре­ди­ти ла­тин­ски је­зик (са сво­јом ла­ком, прав­нич­ ки пре­ци­зном струк­ту­ром и хлад­ним то­ном) и ста­ро­грч­ки (пе­ снич­ки је­зик са оби­љем из­ра­за и струк­ту­ром не­у­по­ре­ди­во ком­ плек­сни­јом за уче­ње) па да се схва­ти раз­ли­ка у на­чи­ну ми­шље­ ња ет­нич­ких кор­пу­са ко­ји су се њи­ма слу­жи­ли. Ис­ток је, да­ кле, иако ма­ње прак­ти­чан у ово­свет­ском сми­слу, од­у­век имао ши­ре ви­ди­ке, а свој бо­го­слов­ски апо­геј је до­жи­вео у ми­сли Ота­ца 4. ве­ка, пре све­га ка­па­до­киј­ских те­о­ло­га (пр­вен­стве­но све­тог Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког). За поменуте Оце чо­век, као ико­на Божи­ја, ни­је мо­гао би­ти поим­ан ван од­но­са са дру­гим љу­ди­ ма и то од­но­са ко­ји би по­чи­вао на љу­ба­ви и сло­бо­ди. Та­квим од­но­сом љу­ба­ви и сло­бо­де чо­век је бо­го­лик – дру­гим ре­чи­ма, као што иден­ти­тет Лич­но­сти Све­те Тро­ји­це из­ви­ре из њи­хо­ вог ме­ђу­соб­ног од­но­са, та­ко и чо­век свој иден­ти­тет цр­пи из од­но­са са дру­гим љу­ди­ма и са Бо­гом. Ван тог од­но­са, све се сур­ва­ва у тра­ги­чан ин­ди­ви­ду­а­ли­зам у ко­ји су пр­ви за­ко­ра­чи­ли на­ши пра­ро­ди­те­љи Адам и Ева. Да­љи увид Бит­но је на­гла­си­ти да се пу­но­ћа жи­вот­ног од­но­са не мо­же оства­ри­ти уко­ли­ко је усме­ре­на са­мо пре­ма ближњем, јер смрт по­ти­ре и та­кав од­нос – у веч­но­сти, ка­да бу­ду по­ру­ше­не ба­ри­ је­ре вре­ме­на и про­сто­ра, не­ће по­сто­ја­ти са­мо ме­ђу­људ­ски од­ нос, већ и од­нос пре­ма Бо­гу. То про­жи­ма­ње од­но­са пре­ма Бо­ гу и бли­жњем нај­бо­ље се ви­ди код све­тог Јо­ва­на Бо­го­сло­ва ко­ ји по­ру­чу­је да се­бе ла­же сва­ки ко­ји ка­же да Бо­га во­ли, а бра­та сво­га мр­зи (ви­ди: 1 Јн 4,20). Та­кав ду­хов­ни до­жи­вљај је опи­са­ла и древ­но­хри­шћан­ска из­ре­ка: „Ви­дех бра­та сво­га, ви­дех Бо­га сво­га!“, из­ре­че­на од еги­пат­ских мо­на­ха и за­пи­са­на у Ста­реч­ни­ ку. Сто­га је сва­ки ху­ма­ни­зам, уко­ли­ко ни­је уте­ме­љен бо­го­цен­ трич­ном ди­на­ми­ком, ла­жан и про­па­дљив. Че­сто је он за­ма­ски­ ран људ­ским пра­ви­ма, ма­гло­ви­тим ан­тро­по­ло­шким од­ре­ђе­њи­

45

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ма, по­не­кад на­ци­о­нал­ном при­пад­но­шћу, не­ка­да обич­ним по­ро­ дич­ним од­но­си­ма – али увек је јед­но­ди­мен­зи­о­на­лан, без вер­ ти­ка­ле ко­ја би га из­вла­чи­ла из смрт­не аго­ни­је. Дво­је мла­дих се, ре­ци­мо, во­ли и свој од­нос ба­зи­ра на љу­ба­ви и сло­бод­ној во­љи, али то ни­је до­вољ­но за пре­ва­зи­ла­же­ње смр­ти уко­ли­ко та ве­за ни­је кру­ни­са­на Хри­стом и усме­ре­на на из­град­њу Те­ла Хри­сто­вог. То је ду­хов­но посебно еви­дент­но ка­да про­сла­вља­ мо пра­зник Вас­кр­се­ња Хри­сто­вог, пра­зник по­бе­де над смр­ћу. Уко­ли­ко сви на­ши ме­ђу­људ­ски од­но­си из ко­јих цр­пи­мо иден­ ти­тет ни­су за­о­кру­же­ни истим та­квим од­но­сом ка вас­кр­слом Хри­сту, на ко­ји на­чин мо­же­мо оче­ки­ва­ти истин­ско оства­ре­ње иден­ти­те­та? Не­ко ће ре­ћи да и по­сле Хри­сто­вог Вас­кр­се­ња љу­ди уми­ ру, па чак и све­ти­те­љи. Ка­ко на то од­го­во­ри­ти? Је­сте, тач­но је да љу­ди уми­ру и по­сле тог слав­ног до­га­ђа­ја, али то ни­је смрт ка­ква је би­ла ра­ни­је. Пас­ха Хри­сто­ва је смрт учи­ни­ла јед­ ним про­ла­зом ка жи­во­ту веч­ном, у ко­ме ће наш истин­ски иден­ ти­тет би­ти по­твр­ђен у пот­пу­но­сти ка­да Бо­га бу­де­мо ви­де­ли као што је­сте (ка­ко је то ис­ти­цао ар­хи­ман­дрит Со­фро­ни­је, ослањајући се на 1Јн 3,2). Уко­ли­ко је наш иден­ти­тет био истин­ ски ве­зан за Бо­га и бли­жњег, би­ће по­твр­ђен за жи­вот веч­ни, а уко­ли­ко је био ве­зан за све што је ни­же од то­га, би­ће по­твр­ђен за му­ку веч­ну. То је бо­го­чо­ве­чан­ска ре­ал­ност ко­ја не из­ви­ре из уџ­бе­ни­ка, већ из жи­вог опи­та Цр­кве. Ли­тур­гиј­ски иден­ти­тет Да­кле, до­шли смо до за­кључ­ка да је иден­ти­тет аутен­ти­ чан је­ди­но уко­ли­ко из­ви­ре под­јед­на­ко из од­но­са љу­ба­ви и сло­бо­де ка бли­жњем и ка Бо­гу, а то се у жи­во­ту Цр­кве нај­бо­ ље и нај­пу­ни­је од­сли­ка­ва у ли­тур­гиј­ском са­бра­њу. Хри­шћа­ нин ван Ли­тур­ги­је су­штин­ски ни­је хри­шћа­нин јер свој иден­ ти­тет на­ла­зи, по­твр­ђу­је и ове­ко­ве­чу­је је­ди­но на ли­тур­гиј­ском

46

Потрага за изгубљеним идентитетом

са­бра­њу ко­је све­ти Иг­ња­ти­је Бо­го­но­сац у својим познатим посланицама и ви­ди као Цр­кву. То је иден­ти­тет ко­ји до­ла­зи из веч­но­сти (Ду­хом Све­тим) и пре­но­си се у веч­ност (при­че­ шћи­ва­њем). Во­згла­вље­ни Хри­стом као Гла­вом ми­стич­ног Те­ ла, иден­ти­тет ве­зу­је­мо ка­ко је­дан за дру­гог (по­пут од­но­са удо­ ва јед­ног те­ла), та­ко и пре­ма Бо­гу (као те­ло пре­ма гла­ви). Та­ кав ор­ган­ски спој раз­би­ја сва­ку ме­ха­ни­стич­ку па­ра­диг­му ко­ ја би по­ку­ша­ла да се на­мет­не као ис­прав­на. Ова­кав став у пот­пу­но­сти раз­от­кри­ва по­вр­шност да­на­ шњег иден­ти­те­та ка­ко се он узи­ма у обич­ном раз­го­во­ру. Иако је ис­так­ну­то да хри­шћа­ни ни­ка­да ни­су бе­жа­ли из овоземаљске ре­ал­но­сти ни­ти су би­ли са­ња­ри и иде­а­ли­сти, ипак су дру­штве­ ним фе­но­ме­ни­ма пре све­га да­ва­ли ши­ре зна­че­ње и смисао, да­ ју­ћи од­го­вор увек из ли­тур­гиј­ске пер­спек­ти­ве. Шта би­смо у том слу­ча­ју мо­гли да ка­же­мо за про­блем кра­ђе иден­ти­те­та са по­чет­ка тек­ста? Ан­тро­по­ло­шки, па дру­штве­ни про­блем Тре­ба ап­со­лут­но по­др­жа­ва­ти бор­бу свих дру­штве­них институција у ве­зи са ма­ни­пу­ли­са­њем ра­чу­нар­ским иден­ти­фи­ ка­ци­о­ним по­да­ци­ма о лич­но­сти­ма или пред­у­зе­ћи­ма. Хри­шћа­ ни ће у том по­гле­ду увек по­др­жа­ти пре­ци­зне за­кон­ске ле­ги­ сла­ти­ве и нор­ми­ра­ње дру­штве­них од­но­са ра­ди за­шти­те гра­ ђан­ских пра­ва. Али, у не­че­му се и раз­ли­ку­ју. Раз­ли­ку­ју се по то­ме што не ста­ју на тој тач­ки, чи­ме би из­не­ве­ри­ли свој хри­шћан­ски етос, да­ле­ко ши­ри од кла­сич­них дру­штве­них од­ но­са. Све­до­че­ћи свој етос, хри­шћа­ни ће увек све­до­чи­ти да су про­бле­ми у окви­ру дру­штве­них од­но­са увек про­јек­ци­ја про­ бле­ма у ве­зи са ме­ђу­лич­ним од­но­си­ма. Тај на­ру­ше­ни од­нос из­ме­ђу лич­но­сти је или ди­рект­но усло­вљен ре­ци­пи­ра­ним фи­ ло­соф­ским пре­ми­са­ма, или под­стак­нут оп­штом иде­о­ло­шком ма­три­цом ко­ја се ме­диј­ски на­ме­ће ши­рим сло­је­ви­ма. Сви­ма

47

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

је ваљ­да ја­сно да је у мо­дер­ном све­ту та­ква оп­шта ма­три­ца по хо­ри­зон­та­ли ба­зи­ра­на на крај­њем ин­ди­ви­ду­а­ли­зму, а по вер­ ти­ка­ли на крајње ути­ли­тар­ној ети­ци. У овом кон­крет­ном слу­ча­ју, про­блем ни­је са­мо у не­ле­гал­ ном пре­у­зи­ма­њу и ко­ри­шће­њу по­да­та­ка од стра­не ха­ке­ра, већ у по­и­ма­њу иден­ти­те­та она­ко ка­ко га дру­штво узима да­нас под при­ти­ском тех­но­кра­ти­је. Као хри­шћа­ни, ни­ка­да не мо­же­мо при­ста­ти на то да наш иден­ти­тет ле­жи у го­ми­ли по­да­та­ка на хард-ди­ску или не­кој кар­то­те­ци, већ ће­мо га увек на­ла­зи­ти у све­тој Ли­тур­ги­ји – дру­штве­не од­но­се ће­мо увек по­што­ва­ти, али их ни­ка­да не­ће­мо обо­го­тво­ра­ва­ти. Тер­ми­но­ло­ги­ја мо­ра би­ти кри­стал­но ја­сна и не­дво­сми­сле­на – иако су иден­ти­фи­ка­ ци­о­ни по­да­ци у дру­штве­ним од­но­си­ма увек би­ли ко­ри­шће­ни, иден­ти­тет чо­ве­ка је ипак мно­го ши­ри од њих. Про­на­ла­же­ње из­гу­бље­ног иден­ти­те­та Про­блем кра­ђе иден­ти­те­та ни­је нов – пр­ви ло­пов био је ђа­во, а пр­ви по­кра­де­ни Адам и Ева. Иако та­да ни­су по­сто­ја­ ле ком­пју­тер­ске ба­зе по­да­та­ка, це­лом чо­ве­чан­ству је укра­ден иден­ти­тет, али не ха­кер­ским упа­дом, већ одва­ја­њем од Бо­га и рас­ки­дом за­јед­ни­це жи­во­та. Сва­ка да­ља кра­ђа иден­ти­те­та са­ мо је про­јек­ци­ја те кра­ђе, а из­гу­бље­ни иден­ти­тет је у це­ло­сти мо­гу­ће про­на­ћи са­мо вас­по­ста­вља­њем аутентичне ме­ђу­лич­не за­јед­ни­це, она­ко ка­ко је Цр­ква жи­ви и до­жи­вља­ва.

48

Вир­ту­ел­на ре­ал­ност

*

Је­дан од ра­чу­нар­ских кон­це­па­та о ко­јем се ве­о­ма мно­го пи­ше и го­во­ри је­сте тзв. вир­ту­ел­на ре­ал­ност (Vir­tual Re­a­lity). Иако је реч „вир­ту­ел­но“ ви­ше­знач­на (у „Лексикону страних речи и израза“ Милана Вујаклије постоји де­се­так раз­ли­чи­тих ин­тер­пре­та­ци­ја) у кон­тек­сту ра­чу­нар­ске тер­ми­но­ло­ги­је она озна­ча­ва оно што на ди­ги­тал­ни на­чин опо­на­ша при­род­но, али ни­је од при­ро­де, већ са­мо спо­ља има њен из­глед. У прак­тич­ ном по­гле­ду, овај кон­цепт је нај­ви­ше за­жи­вео у тро­ди­мен­зи­о­ нал­ним ком­пју­тер­ским игра­ма и тзв. си­му­ла­ци­о­ном софт­ве­ру. С об­зи­ром на то да су ра­чу­на­ри у по­след­њих де­се­так го­ди­на има­ли вр­то­гла­ви раз­вој по пи­та­њу бр­зи­не цен­трал­них про­це­ сор­ских је­ди­ни­ца, ви­део ком­по­нен­ти и ко­ли­чи­не ин­фор­ма­ци­ ја ко­ју је мо­гу­ће скла­ди­шти­ти и об­ра­ди­ти, да­нас се до­шло до то­га да је гра­фич­ки мо­гу­ће фо­то­ре­а­ли­стич­но ре­пре­зен­то­ва­ти ства­ри ре­ал­ног све­та. То прак­тич­но зна­чи да ра­чу­нар­ски ге­не­ ри­са­ну сли­ку (ви­зу­е­ли­за­ци­ју) не­ког при­род­ног мо­де­ла (чо­ве­ ка, ре­ци­мо) го­то­во да је­два мо­же­те да одво­ји­те од ре­ал­не сли­ ке. По­сто­је, чак, по­себ­ни сај­то­ви на Ин­тер­не­ту на ко­ји­ма се ну­ ди низ сли­ка код ко­јих тре­ба по­го­ди­ти да ли је у пи­та­њу ра­чу­ нар­ски ге­не­ри­са­на ви­зу­е­ли­за­ци­ја не­ког при­род­ног мо­де­ла или пак при­род­на фо­то­гра­фи­ја. Ја­сно је да ви­р­туел­на ре­ал­ност у ра­чу­нар­ском све­ту има пре­тен­зи­је да бу­де не­ка вр­ста за­ме­не ре­ал­ног све­та, у спо­ља­ *Православље

901, 2004.

49

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

шњем, ви­зу­ел­ном и звучном сми­слу. Ко­ли­ко овај кон­цепт за­ди­ ре у пра­во­слав­но ви­ђе­ње све­та и чо­ве­ка, ко­је су ње­го­ве по­тен­ ци­јал­не мо­гућ­но­сти, али и опа­сно­сти и на осно­ву че­га тре­ба за­у­зе­ти став по пи­та­њу овог фе­но­ме­на? За­бав­ни софт­вер Ма­ло се зна да је ин­ду­стри­ја тзв. за­бав­ног софт­ве­ра (ра­ чу­нар­ских ига­ра) да­ле­ко ве­ћа од филм­ске. У пи­та­њу је огром­ но тр­жи­ште чи­ја је циљ­на гру­па по­пу­ла­ци­ја ста­ро­сти од 5 до 35 го­ди­на (а мо­жда и ши­ре). Вре­ди на­гла­си­ти (због по­тен­ци­јал­ них ро­ман­ти­ча­ра) да се ова ин­ду­стри­ја (као и сва­ка дру­га) ру­ во­ди ис­кљу­чи­во про­фи­том и ни­ка­квим дру­гим ци­љем и мо­ти­ вом – ту ен­ту­зи­ја­ста има ве­о­ма ма­ло. Вир­ту­ел­на ре­ал­ност у овој обла­сти се мо­же по­сма­тра­ти у ши­рем и ужем сми­слу. Ши­ре по­сма­тра­но, у пи­та­њу је ко­ри­ шће­ње ра­чу­нар­ских ига­ра на би­ло ком ра­чу­на­ру, не­зависно од опре­ме ко­ју исти по­се­ду­је. У ужем кон­тек­сту, вир­ту­ел­на ре­ал­ ност се ве­зу­је за ко­ри­шће­ње ига­ра ко­је има­ју из­у­зет­ну гра­фич­ ку под­ло­гу тро­ди­мен­зи­о­нал­ног ти­па (то су игре ко­је пре­тен­ду­ ју да што вер­ни­је пре­сли­ка­ју спољашњу ствар­ност). Уз њих се че­сто ко­ри­сте спе­ци­ја­ли­зо­ва­не VR (Vir­tual Re­a­lity) на­о­ча­ре, ка­ ци­га и ру­ка­ви­це. Осо­ба ко­ја на­вла­чи ка­ци­гу на гла­ву од­јед­ном пред со­бом има пот­пу­но но­ви, вир­ту­ел­ни свет са сво­јим за­ко­ ни­ма и пра­ви­ли­ма. Два­де­сет ми­ну­та ко­ри­шће­ња ова­квих ка­ци­ га је нај­ви­ше што ле­ка­ри пре­по­ру­чу­ју, с об­зи­ром на ста­тич­ки на­пор ко­ји кич­ма тр­пи, али и на пси­хо-мо­то­рич­ке по­сле­ди­це ко­је мо­гу на­ста­ти у су­прот­ном. Ко­је су то по­сле­ди­це? Екс­пе­ ри­мен­тал­на прак­са је по­ка­за­ла да по­сле ду­жег ко­ри­шће­ња ова­ квих „по­ма­га­ла“ мо­то­ри­ка те­ла по­чи­ње да за­ка­зу­је, у сми­слу да по­кре­ти не­ма­ју пре­ђа­шњу пре­ци­зност, ко­ор­ди­на­ци­ју и рит­ ми­ку. То ни­је ни чу­до јер ни­је­дан вир­ту­ел­ни си­му­ла­тор не мо­ же до­вољ­но до­бро да ис­пра­ти по­кре­те те­ла, ма ко­ли­ко гра­фич­

50

Виртуелна реалност

ки био са­вр­шен. Још увек се по­у­зда­но не зна ка­кав је ути­цај на мо­жда­не ће­ли­је и функ­ци­је мо­зга уоп­ште. У по­след­ње вре­ме се чак ко­ри­сти и ва­зду­шни про­стор (то се ви­де­ло 2004. године и на Ce­Bit-у, јед­ном од нај­ве­ћих сај­мо­ва ди­ги­тал­не опре­ме на све­ту) уз по­моћ хо­ло­грам­ских по­ма­га­ла и ства­ра­њем ла­жне пер­спек­ти­ве та­ко да је тро­ди­мен­зи­о­нал­ни мо­дел прак­тич­но пред ва­ма, иако је, наравно, у пи­та­њу чи­ста илу­зи­ја. Пра­во­слав­ни по­глед на ову про­бле­ма­ти­ку се не ис­цр­пљу­ је у кон­ста­то­ва­њу тех­нич­ке и ер­го­ном­ске стра­не – ти­ме би ви­ ше тре­ба­ло да се ба­ве ин­фор­ма­ти­ка и ме­ди­ци­на, а њи­хо­ва са­ зна­ња (ко­ја смо на­ве­ли) и хришћани би тре­ба­ло да узи­ма­ју у об­зир при­ли­ком об­ли­ко­ва­ња свог ста­ва. Но у овом кон­крет­ном слу­ча­ју, по­ста­вља се и пи­та­ње до ко­је ме­ре се овај кон­цепт мо­ же ко­ри­сти­ти, а да не ути­че на ду­хов­ни жи­вот и ње­го­ву здра­ву ди­на­ми­ку. Пре­вас­ход­но се ово пи­та­ње по­ста­вља због чи­ње­ни­ ца да Пра­во­сла­вље сво­јим ли­тур­гиј­ско-под­ви­жнич­ким по­гле­ дом на свет пре­тен­ду­је на ње­гов пре­об ­ ра­жај из­ну­тра и у скла­ ду са ње­го­вим при­род­ним на­зна­че­њем и ци­љем да­тим од Бо­га при­ли­ком ства­ра­ња све­та и чо­ве­ка, док кон­цепт вир­ту­ел­не ре­ ал­но­сти по­ку­ша­ва да учи­ни слич­но, али на је­дан спо­ља­шњи и крај­ње не­при­ро­дан на­чин, без ика­квог под­ви­га – прак­тич­но из фо­те­ље. И не са­мо то, већ ствар­ност „пре­о­бра­жа­ва“ та­ко што кре­и­ра при­ви­де и ка­ри­ка­ту­ре на­ста­ле у не­чи­јој ма­шти ко­ја је че­сто под ути­ца­јем пот­пу­но ан­ти­хри­шћан­ских иде­ја (при­мер су нај­но­ви­је игре пот­пу­но вул­гар­не те­ма­ти­ке). Мо­жда је бо­ље ре­ћи да вир­ту­ел­на ре­ал­ност, у сми­слу у ком је на­ве­де­на, по­ку­ ша­ва не да пре­о­бра­зи ре­ал­ност, већ да по­бег­не од ње тј. да омо­ гу­ћи тре­нут­ни бег од ре­ал­ног жи­во­та и то пра­во у илу­зи­ју, ко­ја је, пре­ма све­тим Оци­ма, јед­но од оруж­ја ко­јом се не­ча­сти­ви ко­ ри­сти да би пре­ла­стио (преварио) чо­ве­ка. А да не го­во­ри­мо о по­сле­ди­ца­ма не­у­ме­ре­не фан­та­зи­је на иси­ха­стич­ки жи­вот ко­ји тре­ба да бу­де вр­ху­нац хри­шћан­ског под­ви­га.

51

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

На­ве­ди­мо је­дан кон­кре­тан при­мер. Нај­но­ви­ји на­ста­вак игре под на­зи­вом Do­om (Стра­шни Суд – прев.) је јед­на од нај­ по­зна­ти­јих и нај­ра­спро­стра­ње­ни­јих ига­ра овог ти­па на PC (персоналним) ра­чу­на­ри­ма. Тех­нич­ки, она пред­ста­вља вр­ху­ нац гра­фич­ког и звуч­ног до­стиг­ну­ћа у да­на­шњим окви­ри­ма ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је до­ступ­не кућ­ним усло­ви­ма. Ме­ђу­тим, ко год је, барем на трен, погледао сли­ке из про­па­ганд­ног ма­те­ ри­ја­ла ове игре ни­је мо­гао оста­ти рав­но­ду­шан јер кре­а­ту­ре ко­ је се у њој по­ја­вљу­ју су, бла­го ре­че­но, де­мо­но­ли­ке. Да ли де­те основ­но­школ­ског уз­ра­ста тре­ба да уђе у тај свет вир­ту­ел­них де­мо­на из не­чи­је бо­ле­сне ма­ште прав­да­ју­ћи то по­тре­бом пра­ ће­ња трен­до­ва и чи­ње­ни­цом да сва де­ца иона­ко ко­ри­сте та­кве „игри­це“ (обра­ти­те па­жњу на еуфе­ми­зам)? Хва­ла ле­по, али не за ме­не! Ина­че, је­дан по­зна­ник ко­ји че­сто ко­ри­сти за­бав­ни софт­вер и има либералније ставове ми се директно по­жа­лио да је упра­во ту игру де­ин­ста­ли­рао са свог ра­чу­на­ра не­ко­ли­ко ми­ну­та по­што ју је по­кре­нуо – на­про­сто ни­је мо­гао да из­др­жи тај ни­во тор­ту­ре вир­ту­ел­ног са­та­ни­зма! Примери правилне примене VR концепта По­ред ига­ра, где се ко­ри­сти нај­че­шће на ште­ту кон­зу­мен­ та, вир­ту­ел­на ре­ал­ност има не­ких при­ме­на ко­је би, у скла­ду са ико­но­миј­ским ста­вом, мо­гле би­ти до­зво­ље­не (па и ко­ри­сне), али је­ди­но уко­ли­ко би ко­ри­шће­ње би­ло стро­го кон­тро­ли­са­но. При­ме­ра ра­ди, сту­ден­ти Ака­де­ми­је ли­ков­них умет­но­сти би мо­ гли на ча­со­ви­ма да про­ђу кроз вир­ту­ел­ни мо­дел не­ких од по­ зна­тих свет­ских му­зе­ја и да раз­гле­да­ју нај­ви­ша умет­нич­ка до­ стиг­ну­ћа ди­рект­но у ам­фи­те­а­тру свог фа­кул­те­та. Ар­хи­тек­те би исти кон­цепт мо­гле да ис­ко­ри­сте за тро­ди­мен­зи­он ­ ал­не про­ јек­ци­је нај­по­зна­ти­јих свет­ских ар­хи­тек­тон­ских ре­ше­ња. Сту­ ден­ти ме­ди­ци­не и ве­те­ри­на­ри би ве­жбе из ана­то­ми­је и суд­ске ме­ди­ци­не мо­гли да вр­ше на вир­ту­ел­ним мо­де­ли­ма без по­тре­

52

Виртуелна реалност

бе за се­ци­ра­њем људ­ских ле­ше­ва или жи­во­ти­ња. Чак би и сту­ ден­ти те­о­ло­ги­је мо­гли да има­ју ко­ри­сти од овог при­сту­па јер би, при­ме­ра ра­ди, мо­гли на ве­жба­ма из Цр­кве­не умет­но­сти да се упо­зна­ју са уну­тра­шњо­шћу нај­по­зна­ти­јих ма­на­сти­ра из пра­во­слав­ног све­та. Је­дан та­кав CD са тро­ди­мен­зи­он ­ ал­ним ма­ те­ри­ја­лом ве­за­ним за ма­на­стир Хи­лан­дар ура­дио је по­зна­ти умет­ник Тејлор. На на­шем Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­ те­ту у Бе­о­гра­ду пи­он ­ ири пра­вил­ног ко­ри­шће­ња овог при­сту­ па су ка­те­дре за патрологију и ли­тур­гич­ко бо­го­сло­вље чији предавачи по­вре­ме­но ор­га­ни­зу­ју мул­ти­ме­ди­јал­не пре­зен­та­ци­ је за едукативне потребе. Не би са­мо обра­зо­ва­ње има­ло ко­ри­сти од огра­ни­че­не упо­ тре­бе овог кон­цеп­та. Вој­ска би, ре­ци­мо, има­ла ко­ри­сти при об­ у­ча­ва­њу пи­ло­та или тен­ки­ста ко­ри­шће­њем вир­ту­ел­них си­му­ ла­то­ра чи­ме би се са­чу­ва­ла при­род­на сре­ди­на и сма­њи­ли тро­ шко­ви обу­ке на пра­вим објек­ти­ма. Све су то при­ме­не ко­је се мо­гу и да­ју осми­сли­ти, али још јед­ном тре­ба по­но­ви­ти, је­ди­но уз критички и стро­го кон­тро­ли­ са­н приступ. То би зна­чи­ло да је по­треб­но при­ме­ни­ти овај кон­ цепт не са ци­љем за­ме­не или бе­жа­ња из ре­ал­но­сти, ка че­му ова област све ви­ше не­кон­тро­ли­са­но гра­ви­ти­ра, већ скре­ну­ти упо­тре­бу на прак­тич­не ства­ри, стро­го во­де­ћи ра­чу­на о то­ме да је у пи­та­њу са­мо јед­на алат­ка. То ни­ка­ко ни­је не­ка вр­ста „пра­ во­слав­ног ути­ли­та­ри­зма“, већ по­ку­шај пре­о­бра­жа­ја ум­ног ста­ ва пре­ма овом фе­но­ме­ну и ње­го­вог пра­вил­ног пер­ци­пи­ра­ња од стра­не савремених хри­шћа­на који ће пре или касније доћи у сусрет са њим. Да ли је у пи­та­њу „за­бра­њени плод“? На кра­ју би­смо мо­гли да по­ста­ви­мо пи­та­ње: да ли је у пи­ та­њу „за­бра­ње­ни плод“, ко­ји спо­ља из­гле­да ве­о­ма ле­по и при­ влач­но, али ко­ји во­ди ка про­па­сти? У јед­ном де­лу ове про­бле­

53

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ма­ти­ке тре­ба би­ти стро­го од­ре­чан и већ на по­чет­ку, го­то­во хи­ рур­шки, од­се­ћи при­ме­ну у ви­ду ко­мер­ци­ја­них вир­ту­ел­них ига­ ра, осим у (рет­ким) слу­ча­је­ви­ма ка­да је игра по­ве­за­на са уче­ њем де­це (по­го­то­во оне ко­ја за­о­ста­ју у раз­во­ју). Не сме би­ти ла­жних ком­про­ми­са: ра­чу­нар­ске игре у уоби­ча­је­ном сми­слу, осим што узи­ма­ју огро­ман део сло­бод­ног вре­ме­на, мо­гу би­ти вр­ло опа­сне по ­духовни, али и те­ле­сни раз­вој, по­го­то­во де­це. Са дру­ге стра­не, при­ме­не у обра­зо­ва­њу сту­де­на­та, ме­ди­ци­ни, вој­сци... мо­гу би­ти ве­о­ма ко­ри­сне, с об­зи­ром на то да са­ме по се­би под­ра­зу­ме­ва­ју да је у пи­та­њу упо­тре­ба тех­но­ло­ги­је од стра­не чо­ве­ка, а не су­прот­но. Мо­дер­ни­зму, као сво­је­вр­сној фи­ло­соф­ској док­три­ни ко­ја по­ку­ша­ва да се на­мет­не у тзв. ди­ги­тал­ној ери, тре­ба­ло би по свим пи­та­њи­ма (па и по пи­та­њу кон­цеп­та ди­ги­тал­не вир­ту­ел­ не ре­ал­но­сти) су­прот­ста­ви­ти здра­во­ум­но ра­су­ђи­ва­ње. У том сми­слу ни­је до­бро a pri­o­ri од­ба­ци­ти све мо­гућ­но­сти ко­је тех­ но­ло­ги­ја до­но­си, а још ма­ње не­кри­тич­ки при­ма­ти све што она ну­ди. Исти став тре­ба има­ти и пре­ма кон­цеп­ту вир­ту­ел­не ре­ал­ но­сти ко­ји но­си ве­ли­ке мо­гућ­но­сти, али и опа­сно­сти, те сто­га зах­те­ва опре­зан при­ступ и ра­су­ђи­ва­ње ко­је из­ви­ре пре­вас­ход­ но из подвижничко-ли­тур­гиј­ске пер­спек­ти­ве.

54

Ком­пју­тер­ске игре

*

Ве­ро­ват­но ће се ве­ћи­на чи­та­ла­ца из­не­на­ди­ти чи­ње­ни­цом да вр­то­гла­ви успон ра­чу­нар­ске тех­но­ло­ги­је у по­след­њој де­це­ ни­ји ни­је усло­вљен са­мо све зах­тев­ни­јим рачунарским апли­ ка­ци­ја­ма и „озбиљ­ним“ софт­ве­ром, већ пре­вас­ход­но раз­во­јем тро­ди­мен­зи­о­нал­них ига­ра! Упра­во су 3D игре пре­суд­но ути­ца­ ле на по­ја­ву све бр­жих кућ­них ра­чу­на­ра (тач­ни­је бр­жих про­це­ сор­ских и ви­део под­си­сте­ма) ко­ји би мо­гли без успо­ре­ња да из­вр­ша­ва­ју сло­же­не кал­ку­ла­ци­је у вир­ту­ел­ном про­сто­ру. И та­ ман се по­ја­ви про­це­сор на ви­шем так­ту или бр­жа ви­део кар­та, а на тр­жи­шту се већ по­ја­ви­ла „су­пер­-ре­ал­на“ игра ко­ја зах­те­ва бр­жи рачунар... и та­ко у круг. Про­фит ко­ји оства­ру­ју про­из­во­ђа­чи ига­ра (а уз њих и про­ из­во­ђа­чи ра­чу­нар­ских ком­по­нен­ти) је огро­ман и зна­чај­но пре­ ма­шу­је из­но­се из филм­ске ин­ду­стри­је. Ако је пре пет­на­естдва­де­сет го­ди­на и би­ло ен­ту­зи­ја­ста у овој обла­сти ко­ји су ра­чу­ нар­ске игре ра­ди­ли из кре­а­тив­них по­бу­да, да­нас је про­цес кре­ и­ра­ња ком­пју­тер­ских ига­ра у го­то­во 99% слу­ча­је­ва де­тер­ми­ни­ сан ис­кљу­чи­во про­фи­том. До деведесетих го­ди­на ма­ло ко се су­штин­ски ба­вио про­ бле­ма­ти­ком ра­чу­нар­ских ига­ра: гра­фи­ка ни­је би­ла фо­то-ре­а­ли­ стич­на, а ве­ли­ки део ига­ра је за­др­жа­вао ко­ли­ко-то­ли­ко при­сто­ јан ни­во узи­ма­ју­ћи у об­зир оп­ште­ва­же­ће дру­штве­не нор­ме мо­ ра­ла и по­на­ша­ња. Ме­ди­цин­ски рад­ни­ци и со­ци­о­ло­зи су се у то *Православље

903, 2004.

55

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

вре­ме огра­ни­ча­ва­ли на пре­по­ру­ке за вре­мен­ско огра­ни­че­ње ра­ да на ра­чу­на­ру (укљу­чу­ју­ћи и игра­ње), док је рет­ко ко­ја игри­ ца иза­зи­ва­ла ре­ак­ци­је пси­хо­ло­га у сми­слу за­бра­не ко­ри­шће­ња де­ци мла­ђој од 18 го­ди­на. Го­то­во исто­вре­ме­но са на­прет­ком ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­ је и по­ве­ћа­ња сте­пе­на ре­ал­но­сти у „игри­ца­ма“ до­шло је и до за­бри­ња­ва­ју­ћег по­ра­ста на­си­ља, бру­тал­но­сти, али и отво­ре­не мо­рал­не де­ка­ден­ци­је ко­ја се по­че­ла отво­ре­но су­ге­ри­са­ти, та­ко да је да­нас го­то­во не­мо­гу­ће про­на­ћи ком­пју­тер­ску игру ко­ја би има­ла здрав са­др­жај и те­му. Да ли је вре­ме да се за­уз­ ме од­лу­ чан, кон­кре­тан став по овом пи­та­њу и шта се све при­том мо­ра узе­ти у об­зир? Там­на стра­на ви­део ига­ра Се­ћам се да је мој пр­ви до­дир са ра­чу­на­ром био у 4. раз­ ре­ду основ­не шко­ле ка­да сам до­био Com­mo­do­re 64 ко­ји је у то вре­ме (уз ZX Spec­trum) био убе­дљи­во нај­ра­спро­стра­ње­ни­ ји кућ­ни ра­чу­нар. Ве­ро­ват­но је су­ви­шно на­по­ми­ња­ти да је мој та­да­шњи рад на ра­чу­на­ру био ве­зан углав­ном за за­бав­ни софт­ вер тј. игре (што се од­ра­зи­ло и на школ­ске оце­не). По­сле не­ ког вре­ме­на је до­шао и PC, „озби­љан“ ра­чу­нар, али ста­ре „нео­ збиљ­не“ на­ви­ке ви­ше­ча­со­в­ног игра­ња су оста­ле. Гле­да­ју­ћи из садашње пер­спек­ти­ве, ви­ше пу­та сам по­ку­шао бар оквир­ но да из­ра­чу­нам ко­ли­ко сам вре­ме­на из­гу­био игра­ју­ћи се као де­те (али и као адо­ле­сцент) ра­зних ак­ци­о­них, плат­форм­ских, FRP (Fan­tasy Ro­le Play – специфичан тип игара са посебним амбијентом фантазије – прим.) и слич­них ига­ра из ко­јих ни­ шта ко­ри­сно ни­сам на­у­чио (на­про­тив!). Тре­ба од­мах на по­чет­ку ре­ћи, до­слов­но и до­след­но: 90% ига­ра ко­је су до да­нас пла­си­ра­не на свет­ско тр­жи­ште са ста­но­ ви­шта обра­зо­ва­ња пред­ста­вља­ју пот­пу­ни гу­би­так вре­ме­на – све зна­ње до­би­је­но игра­њем сво­ди­ће се нај­че­шће на пам­ће­ње 56

Компјутерске игре

про­гра­ми­ра­них ни­воа (Le­vels) или ве­жба­ње услов­них ре­флек­ са са па­ли­цом (Joystick). Да­кле, са ста­но­ви­шта ко­ри­сно­сти, ве­ ћи­на ига­ра пред­ста­вља пу­ки про­ма­шај. Да се при­ча за­вр­ша­ва са­мо на то­ме, мо­гли би­смо да за­тво­ри­мо те­му и да ка­же­мо да се све сво­ди на ико­но­миј­ско од­ре­ђи­ва­ње мак­си­мал­ног вре­ме­на ко­је се мо­же при­уш ­ ти­ти за игра­ње (иако би пот­пу­но од­ба­ци­ва­ ње истих у овом слу­ча­ју би­ло је­ди­ни од­раз ја­ког ка­рак­те­ра). Ме­ђу­тим, при­ча ов­де тек по­чи­ње... Глав­ни про­блем је у чи­ње­ни­ци да је са­др­жај нај­ве­ћег бро­ ја ига­ра да­нас де­фи­ни­тив­но раз­о­ран по пси­ху кон­зу­мен­та, а по­го­то­во де­це. Ово пре све­га ва­жи за игре ко­је су се појавиле у по­след­њих неколико го­ди­на у којима је про­це­нат бо­ле­сног ма­ те­ри­ја­ла по­ра­жа­ва­ју­ћи. Као нај­ма­ња опа­сност ме­ђу пси­хич­ки по­губ­ним игра­ма по­ја­вљу­ју се ак­ци­о­не игре ко­је вас ста­вља­ју у уло­гу ко­ман­до­са и нај­о­чи­глед­ни­ји су при­мер вир­ту­ел­не бру­ тал­но­сти: ра­за­ра­ње и крв на све стра­не, а све то са ре­ал­ним зву­ ком и гра­фи­ком (по­пут игре Far Cry ко­ја је по­ме­ри­ла тех­но­ло­ шке до­ме­те овог жан­ра). Би­ло би за­ни­мљи­во на­пра­ви­ти јед­ну озбиљ­ну српску со­ци­о­ло­шку сту­ди­ју ко­ја би утвр­ди­ла евен­ту­ ал­ну по­ве­за­ност по­ве­ћа­ња ма­ло­лет­нич­ке де­ли­нквен­ци­је и кон­ зу­ми­ра­ња ова­квог ти­па ига­ра. До ко­је се ме­ре де­мо­но­ли­ко­сти ова­квих ком­пју­тер­ских ига­ра мо­же до­ћи ви­ди се из при­ме­ра јед­не од нај­по­зна­ти­јих игара на све­ту под на­зи­вом Do­om. Нај­но­ви­ји на­ста­вак до те ме­ре до­ча­ра­ва ат­мос­фе­ру не­ког бо­ле­сног ума да ни нај­за­гри­ же­ни­ји игра­чи (по­пу­лар­но : ga­mer-и) не мо­гу да из­др­же ви­ше­ ча­сов­но мал­тре­ти­ра­ње чу­ла ко­је до­ла­зи са мо­ни­тор­ског екра­ на и звуч­ни­ка. Ко год има ко­ли­ко-то­ли­ко здрав по­глед на свет ову игру прекида (тач­ни­је, ком­плет­но де­ин­ста­ли­ра) по­сле са­ мо неколико ми­ну­та! Са­тан­ски сим­бо­ли, уби­ства, је­зи­ви кри­ ци и све оста­ло што пра­ти ову ул­тра­по­пу­лар­ну игру го­во­ре до ко­је ме­ре мо­же до­ћи не­кри­тич­ки став пре­ма ком­пју­тер­ским 57

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

игра­ма. Ова­кве игре се, због ни­воа на­си­ља у њи­ма, за­бра­њу­ју ма­ло­лет­ни­ци­ма, али лич­но ми­слим да би др­жа­ва сво­јим по­лу­ га­ма (по­рез, рецимо) тре­ба­ло још ви­ше да им оте­жа при­ступ тр­жи­шту, а са дру­ге стра­не да по­спе­ши по­ја­ву здра­вих са­др­жа­ ја (при­ме­ра ра­ди, при­ку­пља­њем по­ре­за на про­мет „умо­тво­ри­ на“ по­пут го­ре­на­ве­де­них ига­ра мо­же се пу­ни­ти фонд за еду­ка­ тив­ни софт­вер на срп­ском је­зи­ку). Осим ова­квих игара, очигледно опасних по мен­тал­но здравље чо­ве­ка, по­сто­ји и низ оних ко­је би мо­гли да све­де­ мо под „мо­рал­на ка­та­стро­фа“. При­ме­ра ра­ди, у часопису Svet kompjutera 8/2004 (јед­ном од ре­но­ми­ра­них до­ма­ћих ча­со­пи­са ди­ги­тал­не те­ма­ти­ке ко­ји об­ја­вљу­је и при­ка­зе ига­ра – прим.) на­ја­вље­на је игра Seven sins (Се­дам гре­хо­ва), у ко­јој је циљ да бу­де­те што ве­ћи гре­шник и да што ви­ше пута ­чи­ни­те се­дам смрт­них гре­хо­ва. Сли­ка ко­ја сто­ји уз на­ја­ву „обе­ћа­ва“ вр­хун­ ску гра­фич­ку под­ло­гу – са­да по­ста­је мо­гу­ће и вир­ту­ел­но гре­ ши­ти, без за­зо­ра, сти­да и гра­ни­ца. Сва­ки да­љи ко­мен­тар о то­ ме је су­ви­шан... У ју­би­лар­ном бро­ју (10/2004) истог ча­со­пи­са се на­ја­вљу­је игра под на­зи­вом Di­a­bo­li­que: Li­cen­se to Sin (Ђа­ вол­ство: До­зво­ла за грех) у којој се играч ста­вља у уло­гу ђа­во­ љег слу­ге ко­ји се бо­ри про­тив сна­га До­бра! У истом бро­ју је опи­са­на игра под на­зи­вом Evil Ge­ni­us ко­ја вас та­ко­ђе ста­вља у уло­гу ан­ти­хе­ро­ја. (ово ни­је кри­ти­ка часописа Svet kompjutera ко­ји је на за­вид­ном ни­воу у сми­слу тех­нич­ких ин­фор­ма­ци­ ја ко­је ну­ди, већ кри­ти­ка са­мог сме­ра ка ко­јим но­ви­је игре све ви­ше иду – прим.). Освр­ни­мо се украт­ко и на фе­но­мен тзв. груп­них ига­ра. Чо­ ве­ку је одав­но по­ста­ло до­сад­но да се бо­ри про­тив ма­ши­не па је тренд умре­жа­ва­ње ви­ше ра­чу­на­ра ра­ди игре у гру­пи, би­ло јед­них про­тив дру­гих или за­јед­нич­ки про­тив ма­ши­не. Игра­о­ ни­це ни­чу на сва­ком ко­ра­ку и пре­пу­не су углав­ном ма­ло­лет­ни­ ка ко­ји ужи­ва­ју у над­ме­та­њу са сво­јим при­ја­те­љи­ма (јед­на од 58

Компјутерске игре

нај­по­зна­ти­јих ига­ра овог ти­па је пу­цач­ка игра Co­un­ter stri­ke). Ов­де би тре­ба­ло тра­жи­ти и ду­бин­ске узро­ке – чи­ни се да мла­ ди овим првенствено из­ра­жа­ва­ју он­то­ло­шку жеђ за за­јед­ни­ цом, али на је­дан из­ви­то­пе­рен на­чин. Због то­га је ве­о­ма ва­жно да ве­ро­у­чи­те­љи де­ци пре­ свега пре­но­се ли­тур­гиј­ску ми­сао и мен­та­ли­тет, да их по­зи­ва­ју на за­јед­нич­ко ак­тив­но ев­ха­ри­стиј­ ско уче­шће у Слу­жби над слу­жба­ма – Ли­тур­ги­ји, па ће та по­ гре­шно усме­ре­на енер­ги­ја до­би­ти свој пра­ви ток. Не­ки по­зи­тив­ни кон­цеп­ти Исти­не ра­ди, тре­ба по­ме­ну­ти да по­сто­је и ком­пју­тер­ске игре ко­је се мо­гу ис­ко­ри­сти­ти за уче­ње и ин­те­лек­ту­ал­ни раз­ вој де­це и од­ра­слих. Нај­ста­ри­је игре тог ти­па би­ле су ша­хов­ ске си­му­ла­ци­је (ко­је су да­нас на та­квом ни­воу да пред­ста­вља­ју озби­љан иза­зов и ша­хов­ским ве­ле­мај­сто­ри­ма) и раз­не ло­гич­ке игре (по­пут пра­ста­рог So­ko­ban-а). На сле­де­ћем сте­пе­ни­ку ко­ри­сно­сти на­ла­зе се тзв. мул­ти­ ме­ди­јал­не пре­зен­та­ци­је у об­ли­ку за­бав­ног софт­ве­ра. Обла­сти по­пут ма­те­ма­ти­ке, хе­ми­је, фи­зи­ке, исто­ри­је, ге­о­гра­фи­је... су об­ ра­ђе­не на та­кав на­чин да је уче­ње омо­гу­ће­но пре­ко игре, што је од­ли­чан на­чин да се де­ца за­ин­те­ре­су­ју за не­ку област, али и да се на пра­ви на­чин осло­бо­де стра­ха од ко­ри­шће­ња ра­чу­на­ра. Де­ца би уз ова­кве игре мо­гла да на­у­че и стра­не је­зи­ке и то вр­ло ра­но и пот­пу­но не­на­ме­тљи­во. Под­ра­зу­ме­ва се да би струч­ња­ци за обра­зо­ва­ње тре­ба­ло да има­ју ре­дов­не кон­сул­та­ци­је са ин­фор­ ма­ти­ча­ри­ма и да им да­ју смер­ни­це по пи­та­њу оби­ма ин­фор­ма­ ци­ја ко­ји је при­ме­рен од­ре­ђе­ном уз­ра­сту, да не би до­шло до пре­ оп­те­ре­ће­ња де­це. Ов­де ле­жи и шан­са за цр­кве­ну ка­ти­хе­зу мла­ дих у са­вре­ме­ној ци­ви­ли­за­ци­ји јер би де­ца мо­гла да на­у­че до­ ста о пра­во­слав­ној ве­ри игра­ју­ћи се еду­ка­тив­ним софт­ве­ром. Елек­трон­ске кви­зо­ве би­смо мо­гли да ста­ви­мо у по­себ­ну гру­пу ком­пју­тер­ских ига­ра еду­ка­тив­ног ти­па. Они су по­пу­лар­

59

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ни и код мла­дих и код ста­рих (о то­ме го­во­ри и гле­да­ност кви­зо­ ва на до­ма­ћој те­ле­ви­зи­ји), а мно­ге су­во­пар­не чи­ње­ни­це се пу­ тем при­јем­чи­ве фор­ме кви­за лак­ше пам­те. За де­цу би нај­бо­ље би­ло да елек­трон­ске кви­зо­ве игра­ју за­јед­но са (веро)у­чи­те­љем на ча­су, ако за то има усло­ва, или са ро­ди­те­љи­ма код ку­ће. Ho­mo lu­dens Наш ува­же­ни про­фе­сор Па­стир­ске пси­хо­ло­ги­је на Пра­во­ слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду, ака­де­мик Вла­де­ та Је­ро­тић, че­сто у сво­јим ан­тро­по­ло­шким есе­ји­ма ис­ти­че да је чо­век не са­мо ho­mo sa­pi­ens, ho­mo re­li­gi­o­sus итд. већ и ho­mo lu­dens – би­ће ко­је се игра од­но­сно има по­тре­бу за игром. Ово игра­ње не би тре­ба­ло схва­та­ти су­ви­ше уско јер се игра че­сто спа­ја и са озбиљ­ним, сва­ко­днев­ним по­сло­ви­ма, ра­ди уни­шта­ ва­ња мо­но­то­ни­је. Ком­пју­тер­ске игре у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва данас гу­бе свој сми­сао јер уме­сто од­мо­ра углав­ном до­но­се на­пе­тост чу­ла. Сто­га тре­ба би­ти крај­ње ре­а­лан и опре­зан по овом пи­та­ њу јер се по­гре­шна стре­мље­ња не уви­ђа­ју од­мах, че­му че­сто при­до­но­се ра­зни еуфе­ми­зми (попут речи „игрице“). И ов­де се ва­ља др­жа­ти злат­ног пра­ви­ла о уме­ре­но­сти и здра­во­ра­зум­ском ра­су­ђи­ва­њу: ико­но­миј­ски би би­ло до­зво­ли­ти де­ци вре­мен­ски огра­ни­че­но ко­ри­шће­ње од­ре­ђе­ног кру­га ига­ра ко­је би мо­гли све­сти под не­на­сил­не и опу­шта­ју­ће, али исто та­ко скре­та­ти па­ жњу на по­губ­ност ко­ри­шће­ња ига­ра агре­сив­не или директно са­та­ни­стич­ке те­ма­ти­ке и пот­пу­но их раз­об­ли­ча­ва­ти. Особито ро­ди­те­љи мо­ра­ју има­ти ак­тив­ну уло­гу у том про­це­су. Са дру­ге стра­не, ни­по­што не тре­ба од­ба­ци­ва­ти ону гра­ну ком­пју­тер­ских ига­ра ко­ја је по сво­јој на­ме­ни еду­ка­тив­ног ка­ рак­те­ра и омо­гу­ћа­ва­ ква­ли­те­тан ви­део и звуч­ни за­пис, као и бр­зу пре­тра­гу ин­фор­ма­ци­ја, што је пред­ност у од­но­су на кла­ сич­не уџ­бе­ни­ке.

60

Де­ца и упо­треба ра­чу­на­ра

*

Не тако давно смо били све­до­ци јед­не бур­не ди­ску­си­је у по­гле­ду ди­ле­ме да ли је за де­цу нај­мла­ђег уз­ра­ста по­треб­на фор­мал­на на­ста­ва из ин­фор­ма­ти­ке или не. Ар­гу­мен­ти pro et con­tra су углав­ном би­ли из­но­ше­ни у за­ви­сно­сти од на­кло­но­ сти ка кон­зер­ва­ти­ви­зму или мо­дер­ни­зму, ме­ђу­тим, ве­о­ма ма­ло је би­ло истин­ског по­и­ма­ња це­ле про­бле­ма­ти­ке, због че­га је те­ жи­ште са су­штин­ског пи­та­ња пре­ба­че­но на епи­фе­но­мен. На­ и­ме, пр­вен­стве­но је тре­ба­ло ре­ћи на ко­ји на­чин де­цу уоп­ште тре­ба упу­ћи­ва­ти пре­ма овој обла­сти, што об­у­хва­та и по­ме­ну­ти фор­мал­но-хро­но­ло­шки аспект. Чи­ње­ни­ца је да су ин­фор­ма­ци­ о­не тех­но­ло­ги­је при­сут­не у сва­кој по­ри дру­штве­ног жи­во­та те да је по­треб­на од­ре­ђе­на стра­те­ги­ја у при­пре­ма­њу де­це за су­ срет са њи­ма. У ре­ша­ва­њу тог пи­та­ња ни крај­њи изо­ла­ци­он ­ и­ зам ни сти­хиј­ски при­ступ не да­ју пра­ви од­го­вор. По­треб­но је отва­ра­ње ши­рих ви­ди­ка, у сми­слу да по­ред чи­сто праг­ма­тич­ них раз­ло­га у об­зир тре­ба узе­ти пси­хо­ло­шке, фи­зи­о­ло­шке, ди­ дак­тич­ке и пе­да­го­шке фак­то­ре. Праг­ма­тич­ни раз­ло­зи Да­нас ће­те че­сто чу­ти то да је „де­ци нај­по­треб­ни­је да на­у­ че да ра­де на ра­чу­на­ри­ма јер то је бу­дућ­ност“. Ни­ко не спо­ри чи­ње­ни­цу да ће де­те ка­да од­ра­сте не­у­мит­но су­срести ди­ги­тал­ не тех­но­ло­ги­је, ма ка­квим по­слом се ба­ви­ло, но да ли је овај *

Православље 911, 2005.

61

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

уско тех­но­ла­триј­ски и праг­ма­тич­ни став це­ло­вит и те­ме­љан? Исто­риј­ски то­ко­ви људ­ске ми­сли уче нас да си­ро­ви праг­ма­ти­ зам увек гу­би дах на ду­же ста­зе, ако ни­је пот­по­мог­нут те­мељ­ ни­јим кон­цеп­том. Ако као до­ми­нан­тан и је­ди­ни пра­ви раз­лог узме­мо праг­ма­тич­но на­сто­ја­ње да се ра­чу­нар без­у­слов­но по­ ста­ви ра­ме уз ра­ме са олов­ком тј. уче­њем пи­са­ња, про­уз­ ро­ко­ва­ ће­мо ве­о­ма ком­пли­ко­ва­не си­ту­а­ци­је у ка­сни­јем до­бу. Кон­крет­ но, за­ми­сли­те чо­ве­ка ко­ји је од ма­лих но­гу на­у­чио да са­би­ра и мно­жи са­мо ко­ри­сте­ћи софт­вер­ски кал­ку­ла­тор или ко­ји има не­ пре­по­зна­тљив ру­ко­пис јер је од­ма­ле­на на­вик­нут на текст-про­ це­со­ре. Са­мо ова два при­ме­ра су до­вољ­на да се уви­ди да ни­је баш све она­ко ка­ко сте­ре­о­тип­не фра­зе го­во­ре. Пре ра­да на ра­чу­на­ру, де­те сва­ка­ко тре­ба пот­пу­но да са­вла­ да основ­не ма­те­ма­тич­ко-ло­гич­ке опе­ра­ци­је и осно­ве пи­сме­но­ сти. У свом нај­ра­ни­јем уз­ра­сту оно тре­ба да учи фун­да­мен­тал­ не ства­ри ко­је за цео жи­вот оста­ју та­кве ка­кве је­су и ко­је се не ме­ња­ју – са­би­ра­ње и од­у­зи­ма­ње основ­них бро­је­ва увек оста­је та­кво ка­кво је­сте, а исто ва­жи и за пра­во­пис чи­ја пра­ви­ла оста­ ју бар док је поколења. Ме­ђу­тим, код ра­чу­на­ра ни­је та­кав слу­ чај, јер се опе­ра­тив­ни си­сте­ми, про­грам­ски је­зи­ци, апли­ка­ци­ је... ме­ња­ју сва­ких неколико го­ди­на и по­треб­но је стал­но уна­ пре­ђи­ва­ње зна­ња. До­вољ­но је са­мо да се се­ти­мо пре­ла­ска са ко­манд­не ли­ни­је DOS опе­ра­тив­ног си­сте­ма на гра­фич­ка окру­ же­ња по­пут Windows-а, што је би­ло рав­но софт­вер­ској ре­во­лу­ ци­ји. Тре­ба те­жи­ти да се де­ци нај­мла­ђег уз­ра­ста ра­чу­нар сугерише као ко­ри­сно по­ма­га­ло, али тек по­што са­вла­да­ју основ­не школ­ске ди­сци­пли­не. Ра­чу­нар ни­ка­ко не тре­ба су­ге­ ри­са­ти као за­ме­ну за те основ­не про­це­се. У по­чет­ним раз­ре­ди­ ма ви­ше вре­ме­на тре­ба по­све­ти­ти кла­сич­ним пред­ме­ти­ма ко­ ји су осно­ва за да­ље, па и за ин­фор­ма­ци­о­не на­у­ке. Уко­ли­ко се већ иде ка ра­чу­нар­ској еду­ка­ци­ји ма­ле де­це, не би их тре­ба­ло 62

Деца и употреба рачунара

оп­те­ре­ћи­ва­ти уче­њем про­мен­љи­вих софт­вер­ских ре­ше­ња, већ их тре­ба упу­ћи­ва­ти на схва­та­ње основ­них и ла­ко схва­тљи­вих ства­ри из ра­чу­нар­ског све­та ко­је ће оста­ти за ду­жи вре­мен­ски пе­ри­од не­про­ме­ње­не. Пси­хо­ло­шки аспект Ве­ро­ват­но је сви­ма ја­сно да де­те има свој соп­стве­ни свет, за­ви­сно од уз­ра­ста и по­ро­дич­ног окру­же­ња. Пси­хо­ло­шки аспект је ве­о­ма би­тан ка­да го­во­ри­мо о до­ди­ру де­те­та са ра­чу­ на­ром јер се мо­гу на­пра­ви­ти гре­шке ко­је ће итека­ко има­ти од­ ра­за на ка­сни­је фор­ми­ра­ње лич­но­сти. Де­те је скло­но спон­та­ ном ис­тра­жи­ва­њу све­та око се­бе и у овом сазнајном про­це­су тре­ба му по­мо­ћи да све по­и­ма на пра­ви на­чин – не са­мо ра­чу­ нар ко­ји има­те у свом ста­ну, већ и сва­ку дру­гу ствар. Од ма­лих но­гу, де­те­ту је по­треб­но пре­не­ти здрав став пре­ма ства­ри­ма ко­ је га окру­жу­ју, а то ће нај­бо­ље би­ти ура­ђе­но директним при­ме­ ром ро­ди­те­ља. Ре­ци­мо, ако ро­ди­тељ са­ти­ма се­ди за ра­чу­на­ром у ку­ћи не обра­ћа­ју­ћи па­жњу на по­тре­бу оп­ште­ња са уку­ћа­ни­ ма, ве­ро­ват­но је да ће и де­те же­ле­ти да га по­дра­жа­ва, што је оп­ште­по­знат фе­но­мен ими­ти­ра­ња ро­ди­те­ља. Са дру­ге стра­не, по­жељ­но је (уко­ли­ко де­те ис­по­љи ин­те­ре­со­ва­ње за рад на ра­чу­ на­ру) да ро­ди­те­љи што че­шће за­јед­но са њим ра­де и да му­дро од­ре­ђу­ју вре­мен­ски пе­ри­од ко­ли­ко би де­те тре­ба­ло да про­ве­де вре­ме­на за мо­ни­то­ром. Си­гур­но је да ће у том слу­ча­ју оно у ка­ сни­јем раз­во­ју ис­по­ља­ва­ти ма­ње те­жњи ка ин­ди­ви­ду­а­ли­зму и да ће раз­ви­ја­ти здрав осе­ћај за за­јед­ни­цу, док су у су­прот­ном из­ве­сни его­цен­трич­ни то­ко­ви пси­хо­ло­шког раз­во­ја. Фи­зи­о­ло­шки ри­там де­те­та Пи­та­ње фи­зи­о­ло­шког раз­во­ја де­те­та је у ве­ли­кој ме­ри усло­вље­но фи­зич­ким ак­тив­но­сти­ма, по­ред глав­них чи­ни­о­ца ка­кви су ис­хра­на, сан, по­ро­дич­ни мир. Сто­га ро­ди­те­љи тре­

63

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ба да во­де бри­гу о то­ме ко­ли­ко де­те проводи вре­ме­на у кон­ стант­но се­де­ћем по­ло­жа­ју ко­ји по­ве­ћа­ва ста­тич­ки при­ти­сак на кич­му и ми­ши­ће вра­та. Осим то­га, ни­је не­по­зна­то да су ру­ке то­ком ку­ца­ња на та­ста­ту­ри и др­жа­ња ми­ша нај­че­шће у не­при­род­ном по­ло­жа­ју (пре­по­руч­љи­во је по­вре­ме­но ис­те­за­ ње ми­ши­ћа ру­ку) што мо­же до­ве­сти до ни­за лак­ших, али и те­жих обо­ље­ња, ка­кво је Car­pal Tun­nel Syndro­me (нагњечење нервних влакана због неправилног положаја руку приликом дуготрајног куцања на тастатури или коришћења миша које узрокује парализу екстремитета – прим.). Мо­ни­тор­ски екран има ути­цај на вид, не то­ли­ко у ви­ду не­га­тив­ног зра­че­ња ко­је је у про­те­клих не­ко­ли­ко го­ди­на зна­чај­но сма­ње­но, или фре­квен­ ци­је осве­жа­ва­ња, ко­ли­ко у по­гле­ду бли­зи­не (са­вет: на­уч ­ и­те де­ цу да по­вре­ме­но скре­ћу по­глед на уда­ље­не пред­ме­те ра­ди опу­ шта­ња зе­ни­ца ока) и чи­ње­ни­це да је број треп­та­ја оч­них ка­па­ ка сма­њен (не ка­же се уза­луд за не­ко­га да „бу­љи у мо­ни­тор“, због че­га су пре­по­руч­љи­ви по­вре­ме­ни бр­зи по­кре­ти оч­них ка­ па­ка). По­треб­но је и вре­мен­ски огра­ни­чи­ти рад на ра­чу­на­ру за де­цу ко­ја су у раз­во­ју. По­себ­но је ап­сурд­на чи­ње­ни­ца да мно­га де­ца игра­ју спорт­ске игре на ра­чу­на­ру, а у бли­зи­ни ку­ће има­ју игра­ли­ште! Ро­ди­те­љи на­про­сто мо­ра­ју во­ди­ти ра­чу­на да де­те не из­гу­би свој нор­мал­ни фи­зи­о­ло­шки ри­там по­тре­бан за раст и раз­вој. Мо­дер­ни ви­до­ви уче­ња Уско ди­дак­тич­ки аспект би се мо­гао све­сти на про­ши­ре­ње на­чи­на уче­ња уз по­моћ ра­чу­на­ра. Пре све­га, тре­ба узе­ти у об­ зир уче­ње је­зи­ка ко­је уз по­моћ мул­ти­ме­ди­јал­них CD-ова олак­ ша­ва рад. И ов­де ва­жи пре­по­ру­ка да је нај­бо­ље учи­ти за­јед­ но, са ро­ди­те­љи­ма или на­став­ни­ком. Де­ца оме­те­на у раз­во­ју нарочито мо­гу има­ти много ко­ри­сти од ова­квог на­чи­на уче­ња. Ме­ђу­тим, тре­ба би­ти пот­пу­но искрен и ре­ћи да де­цу нај­ма­ње

64

Деца и употреба рачунара

за­ни­ма уче­ње пре­ко ра­чу­на­ра, а нај­ви­ше игре и DivX фил­мо­ви, што је оп­ште­по­зна­та ствар, утвр­ђе­на и ем­пи­риј­ским ис­тра­жи­ ва­њи­ма. Те­шко да ће се про­сеч­но де­те у из­бо­ру из­ме­ђу ви­деоига­ра и не­ког еду­ка­тив­ног софт­ве­ра од­лу­чи­ти за овај по­то­њи. Као по­твр­ду то­га, на­во­дим соп­стве­ни при­мер јер при­ја­те­љи­ма че­сто го­во­рим да се не мо­гу ис­ка­ја­ти за са­те и са­те про­тра­ће­ ног вре­ме­на игра­ња ком­пју­тер­ских ига­ра у основ­но­школ­ском пе­ри­о­ду. Пра­ти­те сво­је де­те До­ла­зи­мо до кључ­не тач­ке про­бле­ма ко­ја се од­но­си на пе­ да­го­шки део и ве­зана је пре све­га за ро­ди­тељ­ски над­зор. Овај аспект је ве­о­ма би­тан јер се сва­ко­днев­но су­сре­ће­мо са по­ја­ва­ ма ка­кве су пор­но­граф­ски ма­те­ри­ја­ли на ра­чу­нар­ским CD-ови­ ма, ко­ји су се до ско­ра­шње ак­ци­је бе­о­град­ске по­ли­ци­је про­да­ ва­ли на сва­ком углу. Осим то­га, Ин­тер­нет је до те ме­ре пре­ за­га­ђен ова­квим садржајем, да су ре­ал­не про­це­не да је пре­ко 50% ње­го­вих ка­па­ци­те­та за­тр­па­но упра­во не­до­лич­ним ма­те­ри­ ја­лом. Ов­де се су­сре­ће­мо са на­лич­јем праг­ма­тич­ног ста­ва о „ин­фор­ма­ти­за­ци­ји“ де­те­та по сва­ку це­ну јер му по­ста­је до­сту­ пан ма­те­ри­јал та­кве ра­зор­не сна­ге да су по­сле­ди­це не­са­гле­ди­ ве. До­ду­ше, по­сто­је про­гра­ми ко­ји до­не­кле бло­ки­ра­ју при­ступ ве­ћи­ни та­квих сај­то­ва, но они ни­су ни из­да­ле­ка пот­пу­но ре­ ше­ње. Та­ко­ђе по­сто­је про­гра­ми по­мо­ћу ко­јих ро­ди­те­љи мо­гу пра­ти­ти кре­та­ње сво­је де­це по Ин­тер­не­ту јер бе­ле­же сај­то­ве ко­ји су по­се­ће­ни, но пи­та­ње је ко­ли­ко је аде­кват­на ре­ак­ци­ја ро­ди­те­ља post festum. Са дру­ге стра­не, де­те ће увек по­ку­ша­ва­ ти да за­о­би­ђе ро­ди­тељ­ски над­зор, по­го­то­во јер ро­ди­те­љи че­ сто не­ма­ју до­вољ­но зна­ња. Не­мој­те за­бо­ра­ви­ти и на по­пу­лар­ ност Ин­тер­нет при­ча­он ­ и­ца (chat) на ко­ји­ма де­цу че­сто са­ле­ћу зло­на­мер­ни љу­ди. До овог про­бле­ма смо већ не­ка­ко и мо­гли на­ћи mo­dus vi­ven­di, но ка­ко иза­ћи на крај са про­бле­мом оп­

65

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ште до­ступ­но­сти ин­фор­ма­ци­ја не­мо­рал­ног ка­рак­те­ра? Сви не­кри­тич­ки на­стро­је­ни мо­дер­ни­сти ово пи­та­ње максимално избегавају, би­ва­ју­ћи све­сни да не­ма ча­роб­ног шта­пи­ћа ко­ји би га ре­шио. За ре­ша­ва­ње про­бле­ма до­ступ­но­сти сви­ма (па и де­ ци) свих ин­фор­ма­ци­ја ко­је је не­кри­тич­ки праг­ма­ти­зам у обла­ сти ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја из­не­дрио, по­треб­на је ди­рект­на ак­ци­ја на оп­ште­дру­штве­ном ни­воу, од по­ро­ди­це пре­ко шко­ле до свет­ских вла­да. Ина­че ће не­кри­тич­ка им­пле­мен­та­ци­ја ин­ фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја угро­зи­ти основ­не по­сту­ла­те на ко­ји­ ма сва­ко дру­штво сто­ји. Не­ма instant ре­ше­ња У Бо­жић­ној по­сла­ни­ци вла­ди­ке жич­ког Хри­со­сто­ма (за 2005. годину) го­во­ри се о то­ме да ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је са­ме по се­би ни­су ни до­бре ни ло­ше те да сви (па и де­ца) тре­ба са ра­су­ђи­ва­њем да их ко­ри­сте, што је пра­во­слав­ни став по овом пи­та­њу. На жа­лост, све­до­ци смо су­прот­них трен­до­ва, „мо­дер­ ни­за­ци­је“ по сва­ку це­ну. Та­кви трен­до­ви се ре­кла­ми­ра­ју као на­пред­ни не­ги­ра­ју­ћи сва­ки дру­га­чи­ји став као ана­хрон и на­ за­дан. Це­на таквој не­про­ми­шљености мо­же би­ти ве­ли­ка – ко ту це­ну не пла­ти на мо­сту (то је онај по­че­так ка­да се вул­гар­ни праг­ма­ти­зам ше­пу­ри по­ка­зу­ју­ћи сво­ју „на­пред­ност“), пла­ти­ће је на ћу­при­ји (ка­да исти тај кон­цепт из­гу­би дах).

66

Про­блем за­ви­сно­сти од ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја

*

Веома је занимљив случај фин­ских вој­ни­ка ко­ји су у другој половини 2004. године осло­бо­ђе­ни вој­не ду­жно­сти под ди­јаг­ но­зом да су „за­ви­сни­ци од Ин­тер­не­та“. Да то ни­је изо­ло­ван слу­чај и да је у пи­та­њу озби­љан про­блем, све­до­чи и вест ко­ју је пре­нео је­дан од нај­а­жур­ни­јих до­ма­ћих из­во­ра тех­но­ло­шких но­ви­на, днев­не елек­трон­ске ве­сти ча­со­пи­са Mikro. По­чет­ком ју­ла 2005. го­ди­не на­ве­де­ни из­вор је пре­нео вест да је у Ки­ни, тач­ни­је у др­жав­ној бол­ни­ци у Пе­кин­гу, по­че­ло ле­че­ње гру­пе мла­дих љу­ди ко­ји­ма је ди­јаг­но­сти­ко­ва­на за­ви­сност од ком­пју­ тер­ских ига­ра и Ин­тер­не­та, а као при­мар­ни симп­то­ми на­ве­де­ ни су де­пре­си­ја, нер­во­за, страх, ис­по­ља­ва­ње не­дру­штве­но­сти, па­ни­ка, агре­си­ја... Др­жав­но-прав­ни си­стем Ки­не је ина­че је­ дан од рет­ких ко­ји има кри­тич­ки од­нос пре­ма ди­ги­тал­ним тех­ но­ло­ги­ја­ма, ма­да је у ве­ли­ком бро­ју слу­ча­је­ва крај­ње ре­стрик­ ти­ван, што је опет ди­ја­ме­трал­на су­прот­ност у од­но­су на ли­бе­ ра­лно-мо­дер­ни­стич­ка гле­ди­шта. Ки­не­ска вла­да по­лу­га­ма вла­ сти че­сто иде до­тле да за­тва­ра игра­о­ни­це и ин­тер­нет клу­бо­ве, али ви­ше из иде­о­ло­шких раз­ло­га (НР Ки­на функ­ци­о­ни­ше под спе­ци­фич­ним ви­дом ко­му­ни­стич­ке иде­о­ло­ги­је), а не услед су­ штин­ског пре­по­зна­ва­ња про­бле­ма. Иако је ве­о­ма по­жељ­но има­ти кри­тич­ки став по пи­та­њу тех­но­ло­шких но­ви­на, ипак је са­мо ин­сти­ту­ци­о­нал­ни став не­до­ *Православље

921/922, 2005.

67

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

во­љан (а че­сто уме да бу­де и кон­тра­про­дук­ти­ван), ако ни­је уте­ ме­љен на здра­вим ан­тро­по­ло­шким пре­ми­са­ма. Шта у слу­ча­ју за­ви­сно­сти од ди­ги­тал­них сред­ста­ва мо­же­мо да кон­ста­ту­је­мо узи­ма­ју­ћи у об­зир на­у­ку Хри­сто­ву и све­то­о­тач­ко ис­ку­ство? Про­блем за­ви­сно­сти уоп­ште По­гре­шно је изо­ло­ва­ти про­блем ди­ги­тал­не за­ви­сно­сти (да га та­ко на­зо­ве­мо) од про­бле­ма за­ви­сно­сти уоп­ште. По­сто­ је, до­ду­ше, не­ке спе­ци­фич­но­сти ко­је га чи­не по­све дру­га­чи­ јим, али је срж про­бле­ма пот­пу­но иста као код оста­лих об­ли­ка за­ви­сно­сти – је­ди­но је фе­но­ме­но­ло­шка ра­ван раз­ли­чи­та. Се­ ћам се јед­ног раз­го­во­ра из вре­ме­на сту­ди­ја ин­фор­ма­ти­ке, во­ ђе­ног из­ме­ђу два­ју ко­ле­га, хри­шћа­ни­на и ате­и­сте. По­вод је би­ ла хри­шћан­ска ве­ра као та­ква, при че­му је ате­и­ста ве­ру­ју­ћем од­мах пре­ба­цио „да не мо­же при­хва­ти­ти кру­те ка­лу­пе, пра­ви­ ла и дог­ме“ ко­је по ње­го­вом ми­шље­њу Цр­ква на­ме­ће и ко­ји огра­ни­ча­ва­ју чо­ве­ко­ву сло­бо­ду. Пре кон­крет­ног од­го­во­ра на та­кав став, ве­ру­ју­ћи ко­ле­га га је за­мо­лио да ба­ци ци­га­ре­ту ко­ју је овај имао у ру­ци, у име исте те сло­бо­де за ко­ју се стра­стве­ но за­ла­же и ко­ја је то­бо­же уки­ну­та за­по­ве­сти­ма Бож­јим. Збу­ њен, сту­дент ате­и­стич­ке про­ве­ни­јен­ци­је ни­је смо­гао сна­ге то да учи­ни, на шта му је са­го­вор­ник јед­но­став­но ре­као да је сло­ бо­да је­ди­но у од­но­су пре­ма гре­ху те да ве­ра и ис­пу­ња­ва­ње за­ по­ве­сти Бож­јих не по­ро­бља­ва, већ осло­ба­ђа... Про­блем за­ви­сно­сти уоп­ште тре­ба по­сма­тра­ти у од­но­су на људ­ску при­ро­ду, тач­ни­је у од­но­су на оно што ни­је ње­но – стра­сти као из­ви­то­пе­ре­не енер­ги­је. Ни­је роб онај ко­ји је у ве­ ри­га­ма и за­то­че­ни­штву зе­маљ­ском, већ је роб и за­ви­сник онај ко­ји је спу­тан гре­хом и стра­сти­ма ко­је му оки­ва­ју во­љу. Књи­га По­ста­ња све­до­чи ка­ко је чо­век ство­рен као сло­бо­дан и не­за­ви­ стан у сми­слу од­лу­ке да при­хва­ти или не при­хва­ти ини­ци­ја­ти­ву Бож­ју. Је­ди­на за­ви­сност је по­сто­ја­ла и по­сто­ји у рав­ни он­то­ло­

68

Проблем зависности од дигиталних технологија

ги­је (би­ти жив, што ни­је мо­гу­ће ван за­јед­ни­це са Бо­гом), али не и у рав­ни во­ље и од­лу­ке. Ме­ђу­тим, пр­во­ство­ре­ни чо­век упра­во сло­бод­ном во­љом чи­ни про­тив­при­ро­дан по­крет и, уме­сто ка жи­во­ту, усме­ра­ва се ка смр­ти. Сло­бо­да као нај­ве­ћи дар Бож­ији, ко­јим је чо­век по­сте­пе­но тре­ба­ло да се ус­пи­ње до ви­си­на обо­ же­ња, ис­ко­ри­шће­на је та­ко на соп­стве­ну про­паст. А упра­во у ду­ би­на­ма хри­шћан­ског пој­ма сло­бо­де на­ла­зи се кључ за ре­ша­ва­ ње про­бле­ма за­ви­сно­сти ка­кву сре­ће­мо ме­ђу љу­ди­ма да­нас. Хри­шћан­ски по­јам сло­бо­де Хри­шћан­ски по­јам сло­бо­де је да­ле­ко ду­бљи не­го у би­ло ко­јој ре­ли­ги­ји или, пак, фи­ло­соф­ској док­три­ни. На­жа­лост, че­ сто је управо код хри­шћа­на при­су­тан ле­га­ли­стич­ки по­јам сло­ бо­де, по­јам чи­сто дру­штве­но-по­ли­тич­ког ка­рак­те­ра ко­ји сло­бо­ ду ви­ди у рав­ни из­бо­ра по­твр­де или не­ги­ра­ња из­ме­ђу да­то­сти кроз по­сто­је­ће оп­ци­је. Ме­ђу­тим, хри­шћан­ски по­јам сло­бо­де је да­ле­ко ши­ри, што се ви­ди већ у све­то­тро­јич­ном дог­ма­ту. Бо­гу од веч­но­сти ни­шта не са­по­сто­ји, пре­ма то­ме он не­ма из­ме­ђу че­га да би­ра и код Ње­га се та сло­бо­да увек ис­по­ља­ва као афир­ ма­тив­на, као Да. Отац од веч­но­сти же­ли и љу­би Си­на и Ду­ха Све­тог по­твр­ђу­ју­ћи сло­бод­но сво­је по­сто­ја­ње у од­но­су љу­ба­ ви у окви­ру све­то­тро­јич­не за­јед­ни­це. Са дру­ге стра­не, Ло­гос Божи­ји сво­ју сло­бо­ду као љу­бав по­твр­ђу­је сво­јим сло­бод­ним ра­ђа­њем од Оца од веч­но­сти и ис­пу­ња­ва­њем Оче­ве во­ље ова­ пло­ће­њем у вре­ме­ну. Дух Све­ти од веч­но­сти ис­хо­ди од Оца, та­ко­ђе по­твр­ђу­ју­ћи сво­ју сло­бо­ду у за­јед­ни­ци љу­ба­ви као Да пре­ма Оче­вој ини­ци­ја­ти­ви. Сло­бо­да у Божи­јем по­сто­ја­њу је нео­дво­ји­ва од љу­ба­ви и ка­да ка­же­мо да је Бог љу­бав, упра­во ми­сли­мо на на­чин по­сто­ја­ња и оства­ри­ва­ња Би­ћа Божи­јег, да­ кле на он­то­ло­шку, а не етич­ку ка­те­го­ри­ју. У скла­ду са тим тре­ба по­сма­тра­ти и истин­ску чо­ве­ко­ву сло­бо­ду јер је чо­век ство­рен као ико­на Божи­ја. То је од­лич­но

69

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

из­ра­зио преподобни Мак­сим Ис­по­вед­ник опи­су­ју­ћи пра­ву сло­ бо­ду као не­за­др­жив по­лет ка Бо­гу. На­и­ме, сва­ки хри­шћа­нин је при­зван да сво­јим жи­во­том оства­ри оно што му је од Бо­га да­то као циљ у сми­слу обо­же­ња. Сто­га љу­бав и сло­бо­да за хри­шћа­ ни­на не пред­ста­вља­ју про­сто не­ке мо­рал­не ка­те­го­ри­је, већ не­ што без че­га спа­се­ње ни­је мо­гу­ће, упра­во на­чин по­сто­ја­ња и упо­до­бља­ва­ња Бо­гу, оства­ри­ва­ња за­јед­ни­це са Њим и из­ба­вља­ ња од смр­ти. Без сло­бо­де оли­че­не у за­јед­ни­ци љу­ба­ви, ни­је мо­ гу­ће оства­ри­ти ико­ну Божи­ју у се­би и уз­ве­сти је до по­до­би­ја, ни­је мо­гу­ће уз­ра­сти у аутен­тич­ну лич­ност ко­јој ће су­срет са Го­ спо­дом би­ти све­тлост, а не та­ма. То је сло­бо­да у Ду­ху Све­том, сло­бо­да ви­ше ре­ал­но­сти ко­јом нас је Хри­стос осло­бо­дио и учи­ нио уси­но­вље­ни­ци­ма Бож­ијим по бла­го­да­ти. За оства­ре­ње та­ кве сло­бо­де по­тре­бан је ве­ли­ки труд во­ље и на­пор ду­ха (јер је по­сле па­да људ­ска во­ља осла­бље­на), а пре све­га уте­ло­вље­ње у за­јед­ни­цу Цр­кве, Те­ло Хри­сто­во. То је оно што на­зи­ва­мо под­ ви­жнич­ким жи­во­том у Хри­сту, у сми­слу до­бро­вољ­ног ис­пу­ња­ ва­ња за­по­ве­сти Го­спод­њих од­но­сно ак­тив­ног по­ку­ша­ја чо­ве­ка да сво­ју во­љу усагласи са Бо­жи­јом. То је упра­во и при­род­но ста­ње би­ћа и во­ље – ве­ли­ко Да пре­ма обо­же­њу! За ду­бљи увид у ову проблематику пре­по­ру­чу­је­мо три­ ја­до­ло­шке сту­ди­је ми­тро­по­ли­та Јо­ва­на (Зи­з­ју­ла­са), екли­си­о­ ло­шке сту­ди­је епи­ско­па Ата­на­си­ја (Јев­ти­ћа) и со­ти­ри­о­ло­шка разматрања ми­тро­по­ли­та Је­ро­те­ја (Вла­хо­са). Про­блем за­ви­сно­сти од ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја До­шли смо до за­кључ­ка да пут сло­бо­де у за­јед­ни­ци љу­ ба­ви ни­је ро­бо­ва­ње пра­ви­ли­ма, ка­ко то за­је­дљи­во пре­ба­цу­је ате­и­стич­ка про­па­ган­да, већ пут ко­ји у крај­њој ин­стан­ци во­ди до нај­пот­пу­ни­је мо­гу­ће сло­бо­де, од­но­сно ње­ног оства­ре­ња у афир­ма­тив­ном сми­слу у од­но­су пре­ма Бо­гу и бли­жњем. Узев­ ши то у об­зир, по­ку­шај­мо да ана­ли­зи­ра­мо про­блем о коме је

70

Проблем зависности од дигиталних технологија

у тек­сту реч. Ула­зе­ћи у свет вир­ту­ел­не ре­ал­но­сти и пот­пу­но за­ме­њу­ју­ћи аутен­ти­чан на­чин жи­во­та, мла­ди љу­ди у ко­ри­шће­ њу ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја ви­де на­чин оства­ри­ва­ња сво­га би­ ћа. Оно што је за хри­шћа­ни­на оства­ри­ва­ње ико­не Бож­ије кроз ли­тур­гиј­ски жи­вот у за­јед­ни­ци љу­ба­ви ко­ји пре­об ­ ра­жа­ва по­ сто­је­ћу ре­ал­ност све­то­та­јин­ски је уво­де­ћи у ес­ха­тон, за тех­но­ ло­шке за­ви­сни­ке је „при­че­шћи­ва­ње“ пра­зним са­др­жа­јем вир­ ту­ел­не ре­ал­но­сти ко­ју они при­хва­та­ју уме­сто пу­но­ће ли­тур­гиј­ ске за­јед­ни­це са Бо­гом и бли­жњи­ма. Уме­сто пот­пу­ног оства­ре­ ња сло­бод­не во­ље, вре­ме­ном до­ла­зи до ње­не па­ра­ли­зе. Хри­шћа­ни­ну је ја­сно да ње­го­во би­ће при­па­да ство­ре­ној ег­зи­стен­ци­ји те да је без нај­при­сни­је за­јед­ни­це са Не­ство­ре­ ним из­ба­вље­ње од смр­ти не­мо­гу­ће. Иако је све­стан потпу­не он­то­ло­шке за­ви­сно­сти од Бо­га, на вољ­ном пла­ну пот­пу­но сло­ бод­но те­жи про­жи­ма­њу Не­ство­ре­ним енер­ги­ја­ма стре­ме­ћи ка тач­ки обо­же­ња ка­да ње­го­ва во­ља по­ста­је Да во­љи Бож­ијој и оства­ру­је бо­го­ли­кост по бла­го­да­ти. Код за­ви­сни­ка од вир­ту­ел­ не ре­ал­но­сти све је су­прот­но: не­кри­тич­ким од­но­сом пре­ма тех­но­ло­ги­ји по­сте­пе­но се уте­ме­љу­је свест ба­зи­ра­на на вир­ту­ ел­ној ре­ал­но­сти ко­ја бло­ки­ра аутен­ти­чан од­нос пре­ма чо­ве­ку и Бо­гу, ве­зу­ју­ћи ство­ре­ну ег­зи­стен­ци­ју за ство­ре­не енер­ги­је и пра­ве­ћи без­из­лаз смр­ти. Вр­хун­ска сло­бо­да, сло­бо­да си­нов­ског Да у за­јед­ни­ци љу­ба­ви ко­ју сва­ки хри­шћа­нин те­жи да ус­по­ста­ ви у од­но­су пре­ма Бо­гу и ко­ја се очи­ту­је у сло­бод­ном ис­пу­ња­ ва­њу за­по­ве­сти Божи­јих, у све­ту за­ви­сни­ка од вир­ту­ел­не ре­ал­ но­сти та­ко за­др­жа­ва са­мо јед­но­смер­ност, али пре­ма смр­ти, уме­сто ка Жи­во­ту. Са­мо је јед­но по­треб­но... По ко зна ко­ји пут, по­у­че­ни жи­вот­ним ис­ку­стви­ма ко­ја су пред на­ма, по­ста­вља­мо пи­та­ње кри­тич­ког од­но­са пре­ма ин­ фор­ма­ци­о­ним тех­но­ло­ги­ја­ма, али и пре­ма све­му оста­лом што

71

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

пред на­ма сто­ји као мо­гућ­ност из­бо­ра. Чо­век у све­му мо­же пре­те­ра­ти и по­ста­ти за­ви­сник, чак и од од­ре­ђе­не хра­не и пи­ћа, мар­ки­ра­ног оде­ла, дру­штве­ног ста­ту­са... па и ди­ги­тал­них тех­ но­ло­ги­ја, као што ви­ди­мо. На та­ква ис­ку­ше­ња је­ди­но су у од­ ре­ђе­ној ме­ри иму­ни љу­ди (са­мо)кри­тич­ке све­сти, ин­те­лек­ту­ал­ ци у пра­вом сми­слу те ре­чи (јер ин­те­лек­ту­а­лац ни­је чо­век ко­ји пу­но зна, већ онај ко­ји уме кри­тич­ки да раз­ми­шља и ко­ри­сти ин­те­лект). На ­жа­лост, чи­ње­ни­ца је да мла­ди и не­ис­ку­сни љу­ ди том ис­ку­ше­њу че­сто под­ле­жу. Ис­ку­ше­ње пан­ди­ги­та­ли­за­ци­ је све­сти сто­га тре­ба раз­от­кри­ва­ти и раз­об­ли­ча­ва­ти ли­тур­гиј­ ском све­шћу и ес­ха­то­ло­шким по­гле­дом. Ту ле­жи од­го­вор­ност савремених хри­шћа­на јер де­лат­ним при­ме­ром тре­ба да по­ка­ же­мо пра­вил­но ко­ри­шће­ње ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја и аутен­ ти­чан од­нос пре­ма Бо­гу и љу­ди­ма. Мо­дер­ни чо­век је све ин­ вер­то­вао и сту­пио у псе­у­до­од­нос са вир­ту­ел­ним све­том, а за сво­је бли­жње оста­вио ути­ли­та­ри­стич­ки прин­цип ко­ри­шће­ња (што ре­зул­ти­ра оту­ђе­њем). У пи­та­њу је кла­сич­на кри­за иден­ ти­те­та лич­но­сти, а тех­но­ло­шка за­ви­сност је са­мо по­сле­ди­ца. Про­блем не мо­же би­ти ре­шен ван он­то­ло­ги­је пер­со­нал­но­сти и по­ку­ша­ја оства­ри­ва­ња ико­не Бо­жи­је ко­ју сва­ки чо­век у се­би но­си. Све оста­ло (па и ин­сти­ту­ци­он ­ ал­ни по­ку­ша­ји) ће у крај­ њој ин­стан­ци за­вр­ши­ти про­ма­ша­ји­ма којих смо били сведоци у људ­ској исто­ри­ји.

72

Пост као ин­фор­ма­ци­о­на ап­сти­нен­ци­ја

*

Те­шко је про­на­ћи ма­кар јед­ну осо­бу из нај­бли­жег окру­же­ ња ко­ја не­ма (у ма­њој или ве­ћој ме­ри) уста­ље­ну на­ви­ку пра­ће­ ња пот­пу­но бес­ко­ри­сних аудио/ви­део са­др­жа­ја. У не­ким слу­ча­ је­ви­ма, вре­мен­ски кон­се­квент­но про­ду­же­на прак­са при­ма­ња ин­фор­ма­ци­ја пра­зног са­др­жа­ја пре­ла­зи у очи­глед­ну за­ви­сност. То се ви­де­ло и за вре­ме не та­ко дав­них ре­стрик­ци­ја стру­је из 90-их: љу­ди су би­ли нер­во­зни и уту­че­ни ма­хом за­то што ни­су мо­гли да от­пра­те оми­ље­ну ТВ се­ри­ју, ин­фор­ма­тив­ну еми­си­ју, филм или пак да од­и­гра­ју не­ку ви­део игру или да сур­фу­ју Ин­ тер­не­том. Од­се­чен од све­то­та­јин­ског жи­во­та, са­вре­ме­ни чо­век је до не­слу­ће­них гра­ни­ца раз­вио по­тре­бу за „ин­фор­ма­ци­о­нотех­но­ло­шким при­че­шћи­ва­њем“, за­до­во­ља­ва­ју­ћи сво­ју ме­та­фи­ зич­ку жеђ свим дру­гим, са­мо не Из­во­ром во­де жи­ве. На­жа­лост, под на­ле­том се­ку­ла­ри­зма на ово ни­су иму­ни ни хри­шћа­ни. Ду­бин­ски сми­сао Ве­ли­ког по­ста Оп­шта ин­фор­ма­ци­о­на ин­фла­ци­ја и ње­но ап­сор­бо­ва­ње од стране не­кри­тич­ких кон­зу­ме­на­та си­гур­но су на пр­вом ме­сту про­бле­ма­тич­них пи­та­ња да­на­шњи­це. Са свих стра­на, чо­век је бу­квал­но бом­бар­до­ван ни­зом ин­фор­ма­ци­ја пре­ко мо­дер­них тех­но­ло­шких (углав­ном ди­ги­тал­них) сред­ста­ва. Бу­ји­ца ин­фор­ ма­ци­ја ко­ја сти­же са ТВ екра­на, ком­пју­тер­ског мо­ни­то­ра или пак слу­ша­ли­ца MP3 пле­је­ра, че­сто ва­ри­ра од по­сред­но штет­ *Православље

913, 2005.

73

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

них (у нај­бо­љем слу­ча­ју бес­ко­ри­сних) до очи­глед­но ду­хов­но опа­сних. Ве­о­ма је те­шко на­ћи ба­ланс из­ме­ђу крај­њег изо­ла­ци­ о­ни­зма и ис­кљу­чи­во­сти са јед­не, и не­кри­тич­ког при­ма­ња ин­ фор­ма­ци­ја и ин­фор­ма­ци­о­ног ли­бе­ра­ли­зма са дру­ге стра­не. На­ жа­лост, ве­ли­ка ве­ћи­на љу­ди не са­мо да не тра­жи ре­ше­ње за овај про­блем већ сво­ју за­ви­сност од ра­зних ин­фор­ма­ци­о­них са­др­жа­ја сма­тра за нај­нор­мал­ни­ју ствар. Крај­ња по­сле­ди­ца је фе­но­мен по­знат као ин­фор­ма­циј­ско-чул­на пре­оп­те­ре­ће­ност. Мо­дер­ни чо­век ће ту пре­оп­те­ре­ће­ност по­ку­ша­ти да за­бо­ра­ви не­ком од „тех­ни­ка за­бо­ра­ва“, али је не­ће ре­ши­ти. Ако је у пи­ та­њу ве­ру­ју­ћи чо­век и ако бла­го­да­ћу Бож­јом по­ста­не све­стан те пре­оп­те­ре­ће­но­сти, нај­бо­ље вре­ме за об­но­ву је упра­во вре­ме Ве­ли­ког по­ста. У јед­ном пре­но­сном и ду­бин­ском зна­че­њу, Ча­сни пост про­жи­вља­ва­мо под­ви­гом ста­ро­за­вет­ног Изра­и­ља, ње­го­вим про­ла­ском кроз пу­сти­њу до Обе­ћа­не зе­мље. Усва­ја­ју­ћи та­кав сми­сао, хри­шћа­нин вре­ме овог по­ста ви­ди као соп­стве­ни сед­ мо­не­дељ­ни про­ла­зак и бор­бу са пу­сти­њом сво­јих стра­сти да би га овен­чао Пас­хом, уче­шћем у вас­кр­шњој ра­до­сти. Пут пра­ вил­ног усме­ра­ва­ња би­ћа уз­во­ди нас до на­зна­че­ног ци­ља це­ле тво­ре­ви­не, до за­јед­ни­це са Бо­гом кроз Вас­кр­слог Го­спо­да Хри­ ста, на­ше обе­ћа­не зе­мље – Зе­мље жи­вих. Ве­ли­ко­по­сна об­но­ва на­шег би­ћа упра­во је про­ле­ће ду­ше, ка­ко се о то­ме див­но из­ра­ зио отац Алек­сан­дар Шме­ман. Ба­рем за тре­ну­так усва­ја­ју­ћи ло­ги­ку Ве­ли­ког по­ста, хри­ шћа­нин до­ла­зи у ди­рек­тан су­дар са уста­ље­ним на­ви­ка­ма ко­је на пр­ви по­глед че­сто не­ма­ју ни­чег за­јед­нич­ког са ду­хов­ним жи­во­том, али ра­сла­бљу­ју ум­ну сфе­ру лич­но­сти уко­ли­ко ни­су под ја­ком уздом. По­треб­но је има­ти искре­но­сти и од­луч­но­сти јер се по­ста­вља са­мо јед­на ди­ле­ма: да ли ићи у ди­рект­ну кон­ фрон­та­ци­ју са ста­рим на­ви­ка­ма или, пак, усво­ји­ти ла­га­ни­ји при­ступ? За ре­ша­ва­ње овог пи­та­ња не­ма про­сте фор­му­ле, већ 74

Пост као информациона апстиненција

је нај­бо­ље слу­ша­ти са­вет ис­ку­сног ду­хов­ни­ка ко­ји ће по струк­ ту­ри лич­но­сти нај­бо­ље оце­ни­ти ко­ја је так­ти­ка нај­по­год­ни­ја. По­че­так у ка­те­го­ри­ја­ма не­га­ци­је Отац Алек­сан­дар Шме­ман у сво­јој из­вр­сној сту­ди­ји о Ве­ ли­ком по­сту под­вла­чи да је не­мо­гу­ће спо­ји­ти по­кај­нич­ку ве­ли­ ко­по­сну ат­мос­фе­ру са нај­но­ви­јим шоу-про­гра­мом на те­ле­ви­зи­ ји. У кон­тек­сту на­ше си­ту­а­ци­је, мо­же­мо ре­ћи да је не­мо­гу­ће спо­ји­ти усме­ре­ност ума ка вас­кр­шњем ци­љу са ин­фор­ма­ци­о­ ном ин­фла­ци­јом у на­шем окру­же­њу. По­че­так ре­ша­ва­ња овог про­бле­ма мо­ра би­ти у ка­те­го­ри­ја­ма не­га­ци­је, у сми­слу да се на­по­ром во­ље ели­ми­ни­шу сви су­ви­шни из­во­ри ин­фор­ма­ци­ја. Ло­гич­но је да чо­век и за вре­ме по­ста, да би нор­мал­но функ­ци­о­ ни­сао у дру­штву, мо­ра ко­ли­ко-то­ли­ко да пра­ти ин­фор­ма­тив­не еми­си­је, но да ли мо­ра да пра­ти и све оста­ле еми­си­је? Са дру­ ге стра­не, да ли је по­треб­но пра­ти­ти баш сва­ку ин­фор­ма­тив­ну еми­си­ју (осим ако је то по­ве­за­но са про­фе­си­јом, као у слу­ча­ју но­ви­на­ра)? У мо­ли­тви све­тог Је­фре­ма Си­ри­на, ко­ја се чи­та то­ком Ве­ ли­ког по­ста, из­ме­ђу оста­лог мо­ли­мо за дух це­ло­му­дре­но­сти од­но­сно ум­не це­ло­ви­то­сти на­шег би­ћа. Ова пр­во­бит­на це­ло­ ви­тост је рас­пар­ча­на и фраг­мен­то­ва­на пра­ро­ди­тељ­ским па­дом у ра­ју и по­тре­бан је под­виг во­ље да би се она по­сти­гла. Тај циљ је не­мо­гу­ће по­сти­ћи у ам­би­јен­ту пре­на­тр­па­ном ра­зно­вр­ сним ин­фор­ма­ци­ја­ма, би­ло да је то му­зи­ка ко­ја, као ка­ква илу­ стра­ци­ја ствар­но­сти, непрекидно иде у по­за­ди­ни, или не­пре­ ста­но сме­њи­ва­ње бер­зан­ских ци­фа­ра на екра­ну (на ка­на­ли­ма по­пут CNN-а). Ако већ ни­је мо­гу­ће у пот­пу­но­сти ели­ми­ни­са­ ти при­лив слич­них ин­фор­ма­ци­ја, мо­гу­ће је би­ти из­бир­љи­ви­ји по пи­та­њу њи­хо­вог са­др­жа­ја и ко­ли­чи­не. Ла­ви­на ин­фор­ма­ци­ ја раз­ли­чи­тог са­др­жа­ја увек је би­ла глав­ни про­тив­ник са­би­ра­ ња ума, о че­му све­до­чи под­ви­жнич­ка прак­са Цр­кве. Та­ко у Ста­

75

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

реч­ни­ку и Фи­ло­ка­ли­ји на­ла­зи­мо са­ве­те да се кло­ни­мо ра­да ко­ ји ра­се­ја­ва ми­сли, ко­ли­ко до нас то сто­ји. Ни­је про­блем са­мо у ра­се­ја­но­сти као та­квој, већ и у не­ка­ квој чуд­ној рав­но­ду­шно­сти и пу­сто­ши ду­ше ко­ја је че­сто пра­ ти. На­и­ме, за вре­ме по­ста смо и те ка­ко по­зва­ни да раз­ми­шља­ мо о по­тре­ба­ма сво­јих бли­жњих, пре све­га у сми­слу ми­ло­ср­ђа. Оно увек би­ва под­стак­ну­то бла­го­да­ћу Бож­јом, али не про­тив­ но чо­ве­ко­вој во­љи, јер би су­прот­но би­ла ти­ра­ни­ја по­пут оне ко­ јом за­пад­ни „до­бро­чи­ни­те­љи“ про­сто уте­ру­ју сре­ћу по све­ту. Осе­тљи­вост ср­ца је знат­но сни­же­на код про­сеч­ног ме­диј­ског кон­зу­мен­та ко­ји у то­ку јед­ног да­на са­мо са те­ле­ви­зи­је при­ку­пи огро­ман број по­да­та­ка раз­ли­чи­тог са­др­жа­ја (ра­до­сног, ту­жног, ле­пог, ру­жног, здра­вог, бо­ле­сног...) и то на­су­мич­но по­ре­ђа­них (без ре­да се сме­њу­ју ин­фор­ма­ци­је раз­ли­чи­те те­ма­ти­ке и оп­се­ га). Пред чу­ли­ма се упоредо од­ви­ја­ју по­пла­ве, зе­мљо­тре­си, за­ тим про­сла­ве, шоу-про­гра­ми, кви­зо­ви... Та­ква ди­на­ми­ка ула­ зних ин­фор­ма­ци­ја на­про­сто ме­ље гно­се­о­ло­шко-кри­тич­ки апа­ рат ума ко­ји не успе­ва да се из­бо­ри са огром­ним при­ли­вом ин­ фор­ма­ци­ја раз­ли­чи­тог ти­па. Кри­тич­ки апа­рат по­сте­пе­но оту­ пљу­је и ду­хов­на учма­лост је не­ми­нов­на (то је онај дух пра­зно­ сти на по­чет­ку по­ме­ну­те мо­ли­тве Је­фре­ма Сир­ина). Би­ло због про­фе­си­је, би­ло због по­тре­бе са­зна­ња ин­фор­ ма­ци­ја бит­них за функ­ци­он ­ и­са­ње у дру­штве­ном си­сте­му, мно­ ги од нас ни­су у мо­гућ­но­сти да за вре­ме по­ста пот­пу­но др­же ис­кљу­чен ТВ, ра­дио или ком­пју­тер. И у та­квим окол­но­сти­ма по­сто­ји на­чин да се све све­де на ра­зум­ну ме­ру. Уко­ли­ко има­те ра­чу­нар и пра­ти­те ве­сти са Ин­тер­не­та, па­мет­ни­је је да на­пра­ ви­те спи­сак сај­то­ва ко­ји су за­и­ста по­треб­ни и да у окви­ру њих ли­ста­те оне ка­те­го­ри­је ко­је су од ин­те­ре­са. Ти­ме се бар до­не­ кле ели­ми­ни­ше пра­ће­ње су­ви­шног ма­те­ри­ја­ла. Тај за­да­так је већ ма­ло те­жи код те­ле­ви­зи­је. При­ме­ра ра­ди, чо­век ко­ји на те­ ле­ви­зи­ји пра­ти зби­ва­ња са срп­ским на­ро­дом на Ко­со­ву, нај­че­ 76

Пост као информациона апстиненција

шће пр­во мо­ра да по­гле­да низ ума­ра­ју­ћих ве­сти ве­за­них за по­ ли­тич­ка пре­пу­ца­ва­ња или се­ри­ју ре­клам­ног ма­те­ри­ја­ла, што опет во­ди до по­ме­ну­тог про­бле­ма ре­ла­ти­ви­за­ци­је. На кра­ју, из­у­зет­но је бит­но ис­та­ћи да се све не сво­ди на „ин­ фор­ма­ци­о­ну ди­је­ту“ до сле­де­ћег „мр­сног пе­ри­о­да“, већ је циљ да се са­знај­ни апа­рат из­о­штри до те ме­ре да лак­ше пре­по­зна­је ко­ри­сне од бес­ко­ри­сних (и штет­них) ин­фор­ма­ци­ја и убу­ду­ће. Ди­ја­хро­нич­но вре­ме Ве­ли­ки пост са сво­јом по­себ­ном ди­на­ми­ком по­ма­же да се схва­ти це­ла про­бле­ма­ти­ка о ко­јој је реч јер за­глу­шу­ју­ћој бу­ ци ин­фор­ма­ци­ја са свих стра­на про­тив­ста­вља го­вор ти­ши­не. Све­ту ко­ји је на­ви­као да жи­ви по ово­зе­маљ­ским по­хо­та­ма и да се ори­јен­ти­ше га­стро­фи­ло­со­фи­јом, по­сни став је лу­дост. Хри­шћа­нин, са дру­ге стра­не, свој жи­вот об­ли­ку­је упра­во пре­ ко све­ште­ног вре­ме­на, од­но­сно пре­ко сед­мич­ног бо­го­слу­жбе­ ног ци­клу­са овен­ча­ног не­де­љом и го­ди­шњег кру­га пра­зни­ка и по­сто­ва са Вас­кр­сом у цен­тру. Чак и да под ути­ца­јем ома­мљу­ ју­ћих спољ­них ин­фор­ма­ци­ја ње­гов кри­тич­ки апа­рат уто­не у сан, ла­ко му је да се вра­ти у истин­ску ре­ал­ност ако жи­ви ча­ сов­ни­ком Цр­кве. Вре­ме ко­је Цр­ква до­жи­вља­ва је ди­ја­хро­нич­но и не по­зна­је овосветску разлику из­ме­ђу про­шло­сти, са­да­шњо­сти и бу­дућ­но­ сти. Све је по­ве­за­но у од­но­су на ес­ха­тон, ко­ји је Исти­на, према преподобном Мак­си­му Ис­по­вед­ни­ку. Ве­ли­ки Пе­так сто­га ни­је ко­ме­мо­ра­ци­ја на ту­жан дан од пре два ми­ле­ни­ју­ма, већ ди­рект­ но ду­хов­но про­жи­вља­ва­ње Гол­го­те. Хри­шћа­нин се та­да ста­ вља у по­ло­жај Јо­ва­на Је­ван­ђе­ли­сте ко­ји сто­ји под Кр­стом гле­ да­ју­ћи свог љу­бље­ног Го­спо­да ка­ко стра­да. Зар би та­кав дан тре­бало да бу­де ис­пу­њен по­се­том би­о­ско­пу или пак гле­да­њем оми­ље­не ТВ се­ри­је? И да ли је Вас­крс дан ка­да баш мо­ра­мо да рев­но­сно пре­гле­да­мо све ве­сти свет­ских ме­диј­ских ку­ћа?

77

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Ан­ти­но­мич­ни за­кљу­чак За­и­ста је ан­ти­но­мич­на си­ту­а­ци­ја да ин­фор­ма­ти­чар го­во­ри о по­тре­би за ин­фор­ма­ци­о­ном ап­сти­нен­ци­јом. Но, чи­та­лац ко­ ји раз­у­ме ан­ти­но­ми­је Све­тог Пи­сма и ко­ји је про­жи­вео ан­ти­но­ ми­ју ра­до­сне ту­ге (фе­но­мен је­дин­ствен за пра­во­слав­ни етос), раз­у­ме­ће и овај по­зив. То ни­је по­зив у сми­слу ра­ди­кал­ног изо­ ла­ци­о­ни­зма, већ упу­ћи­ва­ње на кри­тич­ко пре­и­спи­ти­ва­ње ко­ ли­чи­не и ка­кво­ће ин­фор­ма­ци­ја ко­је пре­ко мо­дер­них тех­но­ло­ шких сред­ста­ва до­пи­ру до на­ших чу­ла, че­сто их оту­пљу­ју­ћи до жа­ло­сних гра­ни­ца. Ап­сти­нен­ци­јом од пре­о­бил­них ин­фор­ма­ци­ја от­кри­ће­те још јед­ну ан­ти­но­ми­ју – ан­ти­но­ми­ју Ве­ли­ког по­ста ко­ји у се­би об­је­ди­њу­је сред­ство и циљ. Сред­ство, јер нам по­ма­же да уре­ ди­мо свој дух кроз сва­ко­вр­сни, па и ин­фор­ма­ци­о­ни пост; циљ, гле­да­но кроз при­зму све­ште­ног вре­ме­на, од­но­сно го­ди­шњег бо­го­слу­жбе­ног кру­га, јер кроз уче­ство­ва­ње у пра­зни­ку Вас­кр­ се­ња Хри­сто­вог ико­нич­но ис­пу­ња­ва­мо сво­ју ес­ха­то­ло­шку ве­ ру и на­ду.

78

Еко­ло­шка кри­за: ду­бин­ска ана­ли­за

*

Еко­ло­шка кри­за као фе­но­мен пре са­мо пе­де­сет го­ди­на ни­ је би­ла ни на ви­ди­ку исто­риј­ског хо­ри­зон­та, а да­нас пред­ста­ вља ве­ли­ки свет­ски про­блем. Ве­ро­ват­но не­ма по­тре­бе за фор­ мал­ним де­фи­ни­са­њем еко­ло­шке кри­зе, што због ши­ро­ких по­ сле­ди­ца ко­је сви осе­ћа­мо, што због ме­диј­ске кам­па­ње са ра­ зних стра­на. Је­ди­но што је ди­ску­та­бил­но је­сте пи­та­ње да ли смо из еко­ло­шке кри­зе већ за­ко­ра­чи­ли у еко­ло­шку ка­та­стро­ фу, што је си­гур­но у вези са од­ре­ђе­ним под­си­сте­мима це­ло­куп­ног еко­си­сте­ма (ре­ци­мо у слу­ча­ју биљ­них или жи­во­тињ­ ских вр­ста ко­је су не­ста­ле или су пред не­ста­ја­њем). Иако је сви­ма ја­сно шта је у пи­та­њу ка­да се по­ме­ну ови пој­мо­ви, по­ ста­вља се пи­та­ње на ко­ји на­чин се бо­ри­ти и у крај­њој ли­ни­ји трај­но из­бо­ри­ти са овим ис­ку­ше­њем? Нај­че­шће се са­мо кон­ста­ту­је да је еко­ло­шка кри­за по­сле­ ди­ца не­кон­тро­ли­са­ног тех­но­ло­шког раз­вит­ка, те да се кључ за ње­но ре­ша­ва­ње мо­ра тра­жи­ти ис­кљу­чи­во у пре­ци­зним за­кон­ ским од­ред­ба­ма ко­је би се по­што­ва­ле ка­ко на на­ци­о­нал­ном, та­ ко и на свет­ском ни­воу. Ак­це­нат се, да­кле, ста­вља на ре­ша­ва­ ње про­бле­ма у ка­те­го­ри­ја­ма не­га­ци­је и пре­вен­ци­је, без јед­ног на­чел­но афир­ма­тив­ног ста­ва (част из­у­зе­ци­ма, оли­че­ним у ра­ зним удру­же­њи­ма ко­ја се бо­ре за аутен­ти­чан став пре­ма при­ ро­ди). Та­ко је, при­ме­ра ра­ди, нај­ве­ћи свет­ски про­из­во­ђач ра­чу­ нар­ских про­це­со­ра, ком­па­ни­ја Intel, био при­ну­ђен да у про­је­ *Православље 916, 2005.

79

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

кат укла­ња­ња оло­ва из сво­јих чи­по­ва уло­жи око 100 ми­ли­о­на до­ла­ра ра­ди при­ла­го­ђа­ва­ња еко­ло­шкој кам­па­њи и по­зи­тив­ном за­ко­но­дав­ству у овој обла­сти. Дру­штво по­ку­ша­ва да ре­ше­ње нађе на ши­рем ни­воу ле­га­ли­стич­ким прин­ци­пом, по­мо­ћу ра­ зних за­кон­ских до­ку­ме­на­та (ко­је ве­ли­ке си­ле често не по­шту­ ју). При­ме­ра ра­ди, је­дан та­кав ин­стру­мент, по ко­ме су би­о­ет­ ич­ ка, еко­ло­шка и кул­тур­на пра­ва ста­вље­на у тре­ћу ге­не­ра­ци­ју, усво­ји­ла је Ор­га­ни­за­ци­ја за европ­ску без­бед­ност и са­рад­њу. Ме­ђу­тим, угро­жа­ва­њем еко­ло­шких пра­ва ди­рект­но су угро­же­ на пра­ва пр­ве ге­не­ра­ци­је (пра­ва лич­но­сти) јер су та два прав­на кор­пу­са нео­дво­ји­ва. Иако су ова­кви про­јек­ти до­стој­ни сва­ке по­хва­ле, ипак се мо­ра ре­ћи да је при­ступ ре­ша­ва­њу про­бле­ма по прин­ци­пу са­ ни­ра­ња по­сле­ди­ца не­ком­пле­тан и у не­ку ру­ку про­ма­шен. Да би се про­блем еко­ло­шке кри­зе, да­нас иза­зва­не стре­ло­ви­тим тех­но­ло­шким на­прет­ком (а су­тра ко зна чи­ме) аде­кват­но ре­ шио, по­треб­но је по­ћи од ко­ре­на са­ме кри­зе. Ко­рен еко­ло­шке кри­зе Уста Хри­сто­ва, апо­стол Па­вле, у сво­јој По­сла­ни­ци Ри­мља­ ни­ма бо­го­на­дах­ну­то го­во­ри да це­ло­куп­на тво­ре­ви­на ту­гује и уз­ди­ше, че­ка­ју­ћи да се ја­ве си­но­ви Бож­ији (види: Рим 8, 19– 22). Две хи­ља­де го­ди­на пре мо­дер­них еко­ло­шких по­кре­та, апо­ стол не­зна­бо­жа­ца го­во­ри о про­бле­му ко­ји да­нас ре­зул­ту­је еко­ ло­шком кри­зом. Но, за раз­ли­ку од гле­ди­шта ве­ћи­не да­на­шњих бо­ра­ца за очу­ва­ње еко­си­сте­ма, апо­стол Па­вле том про­бле­му при­ла­зи из јед­не ин­те­грал­не пер­спек­ти­ве ве­зу­ју­ћи га со­ти­ри­о­ ло­шким пре­ми­са­ма за ан­тро­по­ло­ги­ју, тач­ни­је за чо­ве­ков од­нос ка Бо­гу. Ис­точ­на Цр­ква је од­ув­ ек учи­ла да је тво­ре­ви­на уву­че­ на у про­па­дљи­вост не не­ким фа­та­ли­стич­ким од­ре­ђе­њем, ни­ти сто­га што је ство­ре­на од Де­ми­јур­га (ка­ко су го­во­ри­ли не­ки сек­ та­ши), већ по­гре­шним усме­ре­њем сло­бод­не во­ље оног ство­ре­

80

Еколошка криза: дубинска анализа

ња ко­је је тре­ба­ло да је ре­ка­пи­ту­ли­ра и уз­не­се је ка Бо­гу. На­ и­ме, пр­во­ство­ре­ни љу­ди (Адам и Ева) су по­гре­шно усме­ри­ли сво­ју сло­бо­ду и, уме­сто свом Твор­цу, при­ро­ду при­не­ли са­ми­ ма се­би исто­вре­ме­но упа­да­ју­ћи у его­цен­трич­ни вр­тлог и рас­ ки­да­ју­ћи ве­зу са Бо­гом. Рас­ки­дом те жи­во­твор­не ве­зе, је­ди­ног исти­ни­тог узроч­ни­ка жи­во­та, све оно чи­ју је кру­ну пред­ста­ вљао чо­век по­ву­че­но је у без­дан про­па­дљи­во­сти. Ту већ ле­жи пр­ви и основ­ни ко­рен еко­ло­шке кри­зе, онај ко­ји на­ту­ра­ли­стич­ ки ори­јен­ти­са­ни ми­сли­о­ци по­ри­чу или пре­ви­ђа­ју. Да­кле, пр­ва и основ­на еко­ло­шка кри­за је кри­за смр­ти тво­ре­ви­не ко­ја је за­ по­че­ла да­ле­ко пре мо­дер­них тех­но­ло­шких про­на­ла­за­ка. Она је на­ста­ла у тре­нут­ку ка­да је чо­век пре­стао да жи­ви ето­сом бла­ го­дар­но­сти и за­јед­ни­це жи­во­та, од­но­сно ка­да је пре­стао да бу­де све­ште­ник при­ро­де и да је у за­јед­ни­ци љу­ба­ви и сло­бо­де при­но­си Бо­гу. Еко­ло­шка кри­за ка­кву по­и­ма­мо да­нас са­мо је по­сле­ди­ца ове пр­во­бит­не кри­зе, по­сле­ди­ца ко­ја је по­ста­ла то­ли­ко ви­дљи­ ва у тре­нут­ку ка­да је чо­век по­чео да ко­ри­сти мо­дер­на тех­но­ло­ шка сред­ства ко­ја су са­мо омо­гу­ћи­ла да на спо­ља­шњи на­чин про­јек­ту­је ста­ње свог ду­ха и соп­стве­ни став пре­ма при­ро­ди. Мо­жда би­смо мо­гли да по­ђе­мо и дру­гим пу­тем па да ка­же­мо да је и са­ма по­ја­ва тех­но­ло­ги­је као та­кве про­јек­ци­ја ста­ња тог истог ду­ха, но све­јед­но – до­ла­зи­мо до исте чи­ње­ни­це да тех­ но­ло­ги­ја са­ма по се­би ни­је узрок еко­ло­шке кри­зе, већ чо­ве­ков став пре­ма све­му што га окру­жу­је. Це­ло­куп­на да­на­шња ми­ сао се ба­зи­ра на јед­ном ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ком гле­ди­шту ре­ал­ но­сти где се при­ро­да по­сма­тра у ди­ја­лек­тич­ком од­но­су, че­сто као ан­ти­те­за или као не­што на­спрам че­га чо­век тре­ба да се по­ста­ви, да га не­ги­ра у ди­ја­лек­тич­ком ми­сле­ном хо­ду. Та­ко ће­те у уџ­бе­ни­ци­ма упра­вља­ња тех­но­ло­ги­јом, еко­но­ми­је, па и со­ци­о­ло­ги­је че­сто на­и­ћи на слич­не де­фи­ни­ци­је од­но­са чо­ве­ка и дру­штва пре­ма при­ро­ди ко­ји­ма про­ве­ја­ва је­дан те исти ути­

81

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ли­тар­ни дух да­на­шње епо­хе. Тај дух твр­ди да при­ро­да по­сто­ји за­то да би чо­ве­ку обез­бе­ди­ла ма­те­ри­јал­ну ег­зи­стен­ци­ју, те да је основ­ни чо­ве­ков циљ да пот­чи­ни при­ро­ду за­рад сво­јих по­ тре­ба. Овим се још јед­ном по­твр­ђу­је да не­ма ети­ке ван дог­ма­ ти­ке, а вла­да­ју­ћа „дог­ма­ти­ка“ по­тро­шач­ког дру­штва је сви­ма по­зна­та. Сто­га је и наш ве­ли­ки ми­сли­лац и но­си­лац аутен­тич­ ног хри­шћан­ског ду­ха, отац Ју­стин По­по­вић, јед­ном при­ли­ком ре­као да да­на­шње до­ба ка­рак­те­ри­шу мо­дер­на тех­ни­ка и пра­ шум­ска ети­ка. Био је у пра­ву... Ли­тур­гиј­ска еко­ло­ги­ја Не­ко­ме ће се учи­ни­ти да је кључ у на­ту­ра­ли­стич­ком ви­ ђе­њу це­лог про­бле­ма, у ко­ме при­ро­ду тре­ба по­сма­тра­ти мај­ чин­ски (ве­ро­ват­но сте че­сто пута чу­ли син­таг­му „мај­ка при­ро­ да“). Овај, го­то­во пан­те­и­стич­ки став, је до­ста стар и ве­зу­је се за нај­ста­ри­је фи­ло­соф­ске шко­ле, а мо­дер­ни при­пад­ни­ци ате­и­ стич­ких док­три­на су га са­мо до­след­но прихватили, чак и по­ ку­ша­ли да га при­ка­жу као на­уч­ни. Ова­квим ста­вом мо­гу­ће је пар­ци­јал­но ре­ша­ва­ње про­бле­ма еко­ло­шке кри­зе у ши­ро­ко рас­ про­стра­ње­ном сми­слу, али не и у су­штин­ском, у кон­тек­сту у ко­ји га је ста­вио апо­стол Па­вле и ка­сни­ји ис­точ­ни хри­шћан­ски ми­сли­о­ци. Јер, све је уза­луд­но ако је, у крај­њој ин­стан­ци, при­ ро­да и све ство­ре­но за­ро­бље­но смр­ћу. Ка­ко год да чо­век по­ку­ ша да ре­ши овај про­блем, на­ћи ће се у без­из­ла­зу, ако га не ве­ же за со­ти­ри­о­ло­шке пре­ми­се. Би­ло да се то по­ку­ша­ва ре­ши­ти ле­га­ли­стич­ки или фи­ло­соф­ски, смрт оста­је крај­њи про­тив­ник ко­ји не да из­лаз. Цр­ква тај из­лаз увек, па и са­да, на­ла­зи у вас­по­ста­вља­њу од­но­са чо­ве­ка и Бо­га ко­ји је омо­гу­ћен Ова­пло­ће­њем Ло­го­са, а да­ље се оства­ру­је уче­шћем у ли­тур­гиј­ској за­јед­ни­ци. Упра­во на ли­тур­гиј­ском са­бра­њу ви­ди­мо при­но­ше­ње да­ро­ва од­но­сно 82

Еколошка криза: дубинска анализа

де­ло­ва тво­ре­ви­не ко­ји је сим­во­ли­зу­ју у це­ло­сти (упра­во оно што је Адам имао као за­да­так, а у че­му је, на ­жа­лост, за­та­јио). При­но­ше­њем уља, ви­на и хле­ба тј. пло­до­ва људ­ског ра­да, иконично се вас­по­ста­вља на­ру­ше­ни етос истин­ских си­но­ва Бож­ јих, све­ште­ни­ка и ли­тур­га при­ро­де. Чо­век ви­ше не не­ги­ра при­ ро­ду, не так­ми­чи се са њом ни­ти јој се су­прот­ста­вља, већ је пру­жа Ство­ри­те­љу ра­ди жи­во­та се­бе и ње са­ме. Пра­во­слав­на Ли­тур­ги­ја, да­кле, не­ма са­мо со­ти­ри­о­ло­шке, већ и пу­не ко­смо­ ло­шке им­пли­ка­ци­је – це­ла тво­ре­ви­на сим­во­лич­ки би­ва уз­не­та Бо­гу ра­ди жи­во­та. Та­кав ли­тур­гиј­ски етос се на­ста­вља и по­сле све­те Ли­тур­ ги­је ка­да ве­ру­ју­ћи од­ла­зе на сво­је сва­ко­днев­не по­сло­ве и за­ни­ ма­ња. Хра­не­ћи се пло­до­ви­ма при­ро­де, хри­шћа­нин на­ста­вља да бла­го­да­ри Твор­цу за њих и све­ште­ни од­нос се на­ста­вља. Та­ кав од­нос чу­ва при­ро­ду од не­ра­ци­о­нал­ног и де­струк­тив­ног ко­ ри­шће­ња јер чо­век об­ра­ђу­је и узи­ма оно­ли­ко ко­ли­ко му је по­ треб­но, све вре­ме има­ју­ћи од­го­вор­ност пред сво­јим Твор­цем ко­ји му је на­зна­чио бла­го­сло­ве­ну упо­тре­бу са јед­не и упозорио на промашај его­и­стич­ке упо­тре­бе са дру­ге стра­не. При­ро­ да ти­ме по­ста­је сред­ство оп­ште­ња чо­ве­ка и Бо­га и би­ва уву­ че­на у до­га­ђај спа­се­ња и пре­о­бра­же­ња ко­ји ће се, по обе­ћа­њу Божи­јем, де­си­ти на кра­ју исто­ри­је. Ди­са­ње ли­тур­гиј­ским плу­ћи­ма Цр­ква по­ве­зу­је еко­ло­шку кри­зу са ан­тро­по­ло­шком кри­зом и спа­се­ње све­та са спа­се­њем чо­ве­ка, да­ју­ћи ти­ме је­дан пот­пун и за­о­кру­жен по­глед на ову про­бле­ма­ти­ку. Са дру­ге стра­не, Цр­ ква сво­јим ви­ђе­њем не­ма пре­тен­зи­је да пру­жи гло­бал­ни дру­ штве­ни од­го­вор и не по­се­ду­је моћ ко­ју има­ју ко­змо­кра­то­ри, ни­ти га­ји илу­зи­је да ће цео свет ко­ји у стра­сти­ма и сла­сти­ма ле­жи, по­ћи за ње­ним по­зи­вом пре­у­мље­ња и пре­о­бра­жа­ја свог би­ћа за­рад пре­о­бра­жа­ја при­ро­де. Али, то и ни­је њен за­да­так.

83

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

По­сла­ње Цр­кве је да не­пре­ста­но све­до­чи о от­кри­ве­ној бо­го­ чо­ве­чан­ској ре­ал­но­сти и кроз то све­до­че­ње да да­је свој став о ре­ша­ва­њу про­бле­ма ка­кав је еко­ло­шка кри­за. Да би та­кав став при­хва­тио, мо­дер­ни чо­век пр­во тре­ба да про­ди­ше ли­тур­ гиј­ским плу­ћи­ма, да ухва­ти ма­ло здра­вог ли­тур­гиј­ског ва­зду­ ха да би схва­тио да ни­је са­мо угро­жен због за­га­ђе­ња обич­ног ва­зду­ха и озон­ског омо­та­ча. Ако спо­ља­шњи чо­век осе­ћа ди­сај­ не смет­ње због угро­же­но­сти при­род­не око­ли­не, ко­ли­ко ли се тек уну­тра­шњи чо­век гу­ши због не­до­стат­ка чи­стог ду­хов­ног ва­зду­ха? Ако је спо­ља­шња око­ли­на мо­дер­ног чо­ве­ка за­га­ђе­на и пре­за­га­ђе­на, ко­ли­ка је тек за­тро­ва­ност у ње­го­вом ду­хов­ном жи­во­ту? Еко­ло­шка кри­за ни­је са­мо про­блем чи­је се ре­ше­ње оче­ку­је од чо­ве­чан­ства, већ и ви­дљи­ва опо­ме­на са­вре­ме­ном чо­ве­ку о ста­њу ње­го­вог ду­ха за­га­ђе­ног его­и­змом и ин­ди­ви­ду­а­ ли­змом. Уко­ли­ко мо­дер­ни чо­век не по­ста­не све­стан то­га, не­ће би­ти од по­мо­ћи ни ра­ти­фи­ка­ци­ја спо­ра­зу­ма у Кјо­ту ни­ти би­ло ко­ји дру­ги об­лик ле­га­ли­стич­ког ре­ше­ња. Кључ за ре­ша­ва­ње еко­ло­шке кри­зе је у ожи­вља­ва­њу ли­тур­гиј­ског ето­са, уко­ли­ко чу­ла мо­дер­ног чо­ве­ка ни­су оту­пе­ла до те ме­ре да не чу­ју гро­ мо­гла­сан ва­пај при­ро­де за си­но­ви­ма Бож­јим.

84

Ан­ти­ис­ и­ха­зам мо­дер­не ци­ви­ли­за­ци­је

*

Дог­мат­ске исти­не, ко­је је Цр­ква то­ком сво­је те­гоб­не исто­ ри­је ре­чи­ма фор­му­ли­са­ла, за­пра­во су на­ста­ле као ре­ак­ци­ја на по­ја­ву по­гре­шних уче­ња. То не зна­чи да Цр­ква дог­ма­те ни­је опи­то­ва­ла и до­жи­вља­ва­ла пре њи­хо­вог фор­му­ли­са­ња јер јој је Пре­да­ње као из­вор дог­ма­та увек би­ло има­нент­но. Ме­ђу­тим, ка­ да год се по­ја­вила опа­сност у ви­ду не­пре­дањ­ског уче­ња, са­бор­ ски би на­ста­ја­ли дог­ма­ти као реч­ју фор­му­ли­са­не бо­го­от­кри­ве­ не исти­не ко­ји­ма је Цр­ква од­ув­ ек жи­ве­ла. У пр­вој по­ло­ви­ни 14. ве­ка до­шло је до јед­ног та­квог спо­ра ко­ји је ини­ци­рао ра­ци­о­на­ли­стич­ки и за­пад­но­ми­сле­ћи бо­го­слов Вар­ла­ам Ка­ла­бриј­ски, ве­о­ма обра­зо­ван и учен, али нео­пи­тан у пра­во­жи­вљу. Он је ома­ло­ва­жа­вао ум­но­ср­дач­ну мо­ли­тву ко­ју су не­го­ва­ли (и дан-да­нас не­гу­ју) све­то­гор­ски мо­на­си. Ре­ак­ци­ја је, на мол­бу све­то­гор­ских мо­на­ха, усле­ди­ла од нај­о­бра­зо­ва­ни­ јег бо­го­сло­ва ко­га је ис­точ­на Цр­ква у том тре­нут­ку има­ла – све­ тог Гри­го­ри­ја Па­ла­ме, по­то­њег ар­хи­е­пи­ско­па со­лун­ског, ко­ји је на бо­го­слов­ски на­чин фор­му­ли­сао иси­ха­стич­ки ме­тод мо­ли­ тве ко­ји је и сам опи­то­вао. Цен­тар са­мог спо­ра био је смештен у пи­та­њу Та­вор­ске све­тло­сти за ко­ју је ари­сто­те­лов­ски ори­јен­ ти­са­ни Вар­ла­ам твр­дио да је ство­ре­на, док је Па­ла­ма бра­нио све­ште­но пре­да­ње о не­ство­ре­ној све­тло­сти, од­но­сно енер­ги­ја­ ма Бож­ијим у чи­јем уче­ство­ва­њу се обо­жу­је­мо, ис­пу­ња­ва­ју­ћи циљ на­шег жи­во­та – оства­ри­ва­ње за­јед­ни­це са Бо­гом. Спор је, *Православље 924, 2005.

85

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

да­кле, но­сио из­ра­зи­то со­ти­ри­о­ло­шке им­пли­ка­ци­је, јер је Па­ ла­ма бра­нио са­му мо­гућ­ност на­шег спа­се­ња од­но­сно обо­же­ ња при­ча­сно­шћу не­ство­ре­ним енер­ги­ја­ма Бож­јим. Ус­пео је да од­бра­ни ту исти­ну, не то­ли­ко због свог ши­ро­ког бо­го­слов­ског обра­зо­ва­ња, ко­ли­ко због чи­ње­ни­це да је сам опи­то­вао уче­шће у Бо­жан­ској све­тло­сти и био но­си­лац не­пре­ста­не ум­но-ср­дач­ не мо­ли­тве. Не­ду­го по­том, на по­зна­тим све­то­гор­ским са­бо­ри­ ма по­твр­ђе­на је аутен­тич­ност и спа­со­но­сност иси­ха­стич­ког жи­во­та, од­но­сно стре­мље­ња хри­шћа­на ка бо­го­по­зна­њу и обо­ же­њу кроз ли­тур­гиј­ски жи­вот Цр­кве и под­виг опи­то­ван кроз ум­но-ср­дач­ну мо­ли­тву, уче­ство­ва­њем у сла­ви не­ство­ре­не све­ тло­сти. То је би­ла од­суд­на бит­ка за Пра­во­сла­вље и пра­во­жи­ вље, бит­ка ко­јом је Цр­ква ус­пе­ла да са­чу­ва аутен­тич­ност сво­га уче­ња од упли­ва крај­ње опа­сних ра­ци­о­на­ли­стич­ких стру­ја. За ду­бљи увид у ову про­бле­ма­ти­ку по­гле­да­ти док­тор­ску ди­ сер­та­ци­ју ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја (Ра­до­ви­ћа), дисертацију и студије Ставроса Јагазоглуа и радове ми­тро­по­ли­та Је­ро­те­ја (Вла­хо­са). Ан­ти­и­си­ха­стич­ки ве­тро­ви да­на­шњи­це Иси­ха­стич­ки жи­вот по­тре­бу­је не­го­ва­ње уну­тра­шње и спо­ ља­шње ти­ши­не и ми­ра, чи­ме се омо­гу­ћа­ва уму да пот­пу­но уро­ ни у Ису­со­ву мо­ли­тву. Ни­је по­себ­но те­шко за­кљу­чи­ти да мо­ дер­на ци­ви­ли­за­ци­ја не­гу­је упра­во ан­ти­и­си­ха­стич­ки дух. Ти­ ши­на се схва­та као не­што не­при­јат­но и, би­ло да је чо­век у град­ском пре­во­зу, по­слу, ста­ну... од­не­куд увек по­сто­ји тен­ден­ ци­ја ис­те­ри­ва­ња ми­ра и ти­ши­не, би­ло од стра­не му­зи­ке ко­ју еми­ту­је не­ки Hi­Fi уре­ђај, без­ве­зних и ири­ти­ра­ју­ћих ме­ло­ди­ја ко­је на сва­ком углу од­је­ку­ју са мо­бил­них те­ле­фо­на или, пак, ви­зу­ел­них сиг­на­ла ко­ји до­ла­зе са ре­клам­них уре­ђа­ја. Сво­је­вр­ сни про­гон ти­ши­не је то­ли­ко из­ра­жен да по­сед­ник мо­дер­них тех­но­ло­шких сред­ста­ва ни­јед­ног тре­нут­ка не же­ли да је осе­

86

Антиисихазам модерне цивилизације

ти: на сва­ком ко­ра­ку ће­те при­ме­ти­ти љу­де ко­ји ше­та­ју са слу­ ша­ли­ца­ма у уши­ма у ко­ји­ма од­је­ку­је му­зи­ка са MP3 пле­је­ра ко­ји ви­ри за по­ја­сом или, пак, зву­ци ми­ни­ја­тур­не кон­зо­ле за ви­део-игре ко­ја пот­пу­но фик­си­ра па­жњу кон­зу­мен­та. Чак и са ста­но­ви­шта кон­вен­ци­о­нал­ног функ­ци­о­ни­са­ња у дру­штву, то је по­ра­жа­ва­ју­ће по­на­ша­ње (до­вољ­но је за­пи­та­ти се ко­ли­ко је сма­ње­на буд­ност и па­жња уче­сни­ка у са­о­бра­ћа­ју, ре­ци­мо, би­ ло пе­ша­ка или во­за­ча, чи­ја су чу­ла под не­пре­ста­ним деј­ством вир­ту­ел­не ре­ал­но­сти). Све­ште­ник Гри­го­ри­је На­у­мен­ко је то од­лич­но де­фи­ни­сао као ин­фор­ма­циј­ско-чул­ну пре­оп­те­ре­ће­ност јер мо­дер­ни чо­ век сва­ко­днев­но би­ва бу­квал­но бом­бар­до­ван огром­ним бро­јем ин­фор­ма­ци­ја раз­ли­чи­тог ти­па што не­за­о­би­ла­зних (ве­за­них за про­фе­си­ју), што пот­пу­но су­ви­шних (у ви­ду из­ми­шље­них по­ тре­ба). Жи­ве­ћи у та­квом ам­би­јен­ту, чо­век нај­че­шће ни­је све­ стан штет­но­сти и по­сле­ди­ца не­кон­тро­ли­са­ног „кон­зу­ми­ра­ња“ ин­фор­ма­ци­о­ног са­др­жа­ја, чи­ме би­ва све ду­бље уву­чен у жи­во бла­то ин­фор­ма­ци­он ­ ог ни­хи­ли­зма све до тре­нут­ка ка­да кри­тич­ ки апа­рат оту­пи до те ме­ре да до­ђе до не­ке вр­сте кли­нич­ке смр­ ти ду­ше ко­ја због оби­ља ин­фор­ма­ци­ја ни­је у ста­њу да жи­ви у сми­слу иси­ха­стич­ког усме­ра­ва­ња ума на Бо­га и ус­по­ста­вља­ња мо­ли­тве­не за­јед­ни­це са Њи­ме. Иси­ха­стич­ки жи­вот ко­ји се те­ ме­љи на уну­тра­шњој мо­ли­тви (на­су­прот блу­ђе­њу ума), усред­ сре­ђи­ва­њу и па­жњи (на­су­прот ра­се­ја­но­сти), ми­ру и ти­хо­ва­њу (на­су­прот не­ми­ру и бу­ци), ти­ме би­ва пот­пу­но оне­мо­гу­ћен. Ми­ тро­по­лит Је­ро­теј Вла­хос је сто­га у пра­ву ка­да ка­же да мо­дер­ ном ци­ви­ли­за­ци­јом бе­сне ан­ти­и­си­ха­стич­ки ве­тро­ви... Пра­во­слав­ни хри­шћа­нин у ан­ти­и­си­ха­стич­ком окру­же­њу Ка­ко све­до­чи­ти аутен­тич­ни пре­дањ­ски жи­вот ис­точ­не Цр­ кве у про­сто­ру ин­фор­ма­ци­он ­ е бу­ре око нас? Тре­ба би­ти ре­а­ лан и ре­ћи да ни у нај­ра­ни­јим ве­ко­ви­ма хри­шћа­ни­ма ни­је би­

87

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ло ла­ко тру­ди­ти се у та­квом мо­ли­тве­ном под­ви­гу. Већ пр­ви ве­ко­ви хри­шћан­ства по­ка­зу­ју да они ко­ји „са­вр­ше­ни же­ле би­ ти“ (види : Мт 19, 21) од­ла­зе на пу­ста ме­ста да би из­бе­гли ме­те­ жност све­та и уз­не­ли ум ка Бо­гу. То су они ко­јих, према ре­чи­ ма апо­сто­ла Па­вла, „свет не бе­ше до­сто­јан, а ко­ји се по пу­сти­ ња­ма по­ту­ца­ше, и по го­ра­ма и по пе­ћи­на­ма и по ру­па­ма зе­маљ­ ским“ (Јев 11, 38), они за ко­је је оста­вље­на сла­ва Сун­ца (ср. 1 Кор 15, 41). Ме­ђу­тим, према ре­чи­ма Ни­ко­ла­ја Афа­на­сје­ва, Цр­ква је окре­ну­та пре све­га пре­ма све­ту, а не пре­ма пу­сти­њи. На­и­ме, шта је са, услов­но ре­че­но, „обич­ним“ хри­шћа­ни­ма ко­ји су би­ ли у све­ту, жи­ве­ли у свом при­зва­њу и про­фе­си­ји? Је­су ли они жи­ве­ли ван овог иси­ха­стич­ког опи­та ко­јим су жи­ве­ли пу­сти­ ња­ци и мо­на­си? Си­гур­но да ни­је та­ко јер већ код апо­сто­ла Па­ вла на­ла­зи­мо за­по­вест о не­пре­кид­ној мо­ли­тви (ср. Еф 6, 18) за све хри­шћа­не, не­ве­за­но од слу­жбе, ме­ста и при­зва­ња (ср. 1Тим 2,8), а та­ко је оста­ја­ло и у по­то­њим вре­ме­ни­ма. За­ни­мљи­во је да је отац Гри­го­ри­ја Па­ла­ме, Кон­стан­тин Па­ла­ма, био ви­со­ки чи­нов­ник на дво­ру ца­ра Ан­дро­ни­ка II Па­ле­о­ло­га и ра­дио у окру­же­њу стал­ног двор­ског ме­те­жа, али се од­ли­ко­вао ви­со­ком мо­ли­тве­но­шћу, ум­ном тре­зве­но­шћу и са­бра­но­шћу, што су при­ ме­ћи­ва­ли чак и чла­но­ви цар­ског са­ве­та за вре­ме за­се­да­ња. Узев­ши све то у об­зир, да ли је у усло­ви­ма мо­дер­не ци­ви­ ли­за­ци­је мо­гу­ће од­уп ­ ре­ти се ис­ку­ше­њу оби­та­ва­ња у ство­ре­ ним уме­сто у не­ство­ре­ним енер­ги­ја­ма Божи­јим? Ста­ри под­виг у новом вре­ме­ну Да­на­шњи хри­шћа­ни пре све­га мо­ра­ју би­ти све­сни опа­ сно­сти се­ку­ла­ри­за­ци­је (одва­ја­ња од Бо­га) уко­ли­ко се па­сив­но пре­да­ју ин­фор­ма­ци­о­ној пли­ми око се­бе. То зна­чи да је по­тре­ бан кон­стан­тан труд кри­тич­ког пре­и­спи­ти­ва­ња сва­ке ин­фор­ ма­ци­о­не по­тре­бе – да ли је иста не­за­о­би­ла­зна (по­слов­не ин­ 88

Антиисихазам модерне цивилизације

фор­ма­ци­је, сту­ди­је, ин­фор­ма­ци­је ве­за­не за функ­ци­о­ни­са­ње у дру­штву...) или је су­ви­шна. То не­ће про­ћи без ре­зо­ва ко­ји уме­ју и да бо­ле, по­гото­во ако је чо­век на­вик­нут на не­пре­ста­ но кон­зу­ми­ра­ње пра­зног ин­фор­ма­ци­о­ног са­др­жа­ја (без­ве­зне те­ле­ви­зиј­ске еми­си­је и шоу про­гра­ми, ви­ше­ми­нут­но ту­ма­ра­ ње по Ин­тер­не­ту без не­ког по­себ­ног ци­ља, по­за­дин­ска му­зи­ ка као под­ло­га ствар­но­сти...). На­рав­но, то не зна­чи да је по­ треб­но од­се­ћи ап­со­лут­но сва­ки ин­фор­ма­ци­о­ни са­др­жај ко­ји мо­дер­на тех­но­ло­шка сред­ства еми­ту­ју јер би то био крај­ње ма­ни­хеј­ски по­ку­шај, али си­гур­но тре­ба би­ти про­бир­љив (по са­др­жа­ју и вре­мен­ском сег­мен­ту). Као од­го­вор­ни чла­но­ви дру­штва, не мо­же­мо би­ти ван бит­них ин­фор­ма­ци­о­них то­ко­ ва. Ме­ђу­тим, то не зна­чи да на­ша ду­ша тре­ба да бу­де не­ка­ква ан­те­на ко­ја ће не­пре­ста­но и не­кон­тро­ли­са­но при­ма­ти сва­ко­ја­ ке са­др­жа­је са свих стра­на. По­ра­зна је чи­ње­ни­ца да у нај­ве­ ћем бро­ју на­ших до­мо­ва ТВ и ра­дио при­јем­ни­ци че­сто ра­де у пра­зно, по не­ка­квој чуд­ној инер­ци­ји, са­мо да би се по­пу­ нио про­стор ти­ши­не ко­ји је a priori ре­зер­ви­сан за иси­ха­стич­ ки су­срет са Бо­гом. Не­дав­но ми је на при­мед­бу о „уби­ја­њу“ ти­ши­не јед­на бли­ска осо­ба ре­кла да не мо­же без укљу­че­ног ТВ-а ка­да је са­ма јер јој је ти­ши­на не­при­јат­на, што је још јед­ на по­твр­да не­све­сног ан­ти­и­си­ха­стич­ког рас­по­ло­же­ња мо­дер­ ног чо­ве­ка. Пра­ви­лан од­нос пре­ма ин­фор­ма­ци­о­ном окру­же­њу ни­је мо­ гућ без мо­ли­тве­ног жи­во­та и обр­ну­то, пра­ва мо­ли­тве­ност ни­је мо­гу­ћа у слу­ча­ју ин­фор­ма­ци­о­но-чул­не пре­оп­те­ре­ће­но­сти. Сто­ га је по­треб­но упо­ред­но стра­же­ње над чу­ли­ма и не­го­ва­ње мо­ ли­тве­ног жи­во­та, а пре све­га уте­ме­ље­ње и усме­ра­ва­ње свог би­ ћа ка ли­тур­гиј­ској пер­спек­ти­ви и ак­тив­ном уче­ство­ва­њу у све­ то­та­јин­ском жи­во­ту. За по­че­так ће би­ти до­вољ­но кон­сти­ту­и­са­ ње не­де­ље у по­себ­ној ат­мос­фе­ри не­го­ва­ња ми­ра ума и чу­ла, у сми­слу ико­ни­зо­ва­ња сла­ве не­ве­чер­њег Да­на Го­спод­њег.

89

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

За крај ове крат­ке оп­сер­ва­ци­је, бит­но је ис­та­ћи још не­ што: иако сва­ко­днев­не оба­ве­зе зах­те­ва­ју пу­ну па­жњу и ак­ти­ва­ ци­ју ра­зу­ма, то ни­је ап­со­лут­на пре­пре­ка за иси­ха­стич­ки на­чин жи­во­та, ако је па­жња са­чу­ва­на, јер је ум тај ко­ји тре­ба да стра­ жи и оста­је у при­су­ству Бож­јем. За­пад­ни те­о­ло­зи углав­ном по­ и­сто­ве­ћу­ју ум и ра­зум, те стога па­да­ју у ис­ку­ше­ње хи­пер­тро­ фи­ра­но­сти ра­зу­ма и по­ку­шај бо­го­по­зна­ња на фи­ло­соф­ски на­ чин због че­га не­ма­ју опит ум­не ти­ши­не у тре­ну­ци­ма ак­тив­но­ сти ра­зу­ма. Ис­точ­ни оци пра­ве бит­ну раз­ли­ку јер на ум гле­да­ју као на вр­хун­ско чу­ло ду­ше, цен­тар би­ћа ко­јим чо­век оп­шти са Бо­гом, а не као на вид или део ра­зу­ма, чи­ме је мо­гу­ће упо­ред­ но ба­вље­ње сва­ко­днев­ним ак­тив­но­сти­ма и пре­би­ва­ње ума у при­су­ству Божи­јем (нај­ви­ши вид та­кве де­лат­но­сти је по­ка­зан у жи­во­ту Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це). Исти­не ра­ди, тре­ба ре­ћи да ум­ној усред­сре­ђе­но­сти из­уз­ ет­но по­го­ду­је усред­се­ђе­ност ра­зу­ ма и чу­ла тач­ни­је из­бе­га­ва­ње по­сло­ва ко­ји ра­се­ја­ва­ју, али ни то ни­ка­ко не по­и­сто­ве­ћу­је ум и ра­зум. Ту раз­ли­ку је из соп­ стве­ног опи­та до­бро знао и све­ти Гри­го­ри­је Па­ла­ма па је про­у­ ча­ва­ње па­ла­мит­ске бо­го­слов­ске син­те­зе кључ за ре­ша­ва­ње ег­ зи­стен­ци­јал­но бит­них про­бле­ма ко­ји че­сто за­да­ју бол­не ра­не хри­шћа­ни­ма савременог, информационог до­ба.

90

ПРОБЛЕМ ИНФОРМАЦИОНОГ Т О ТА Л И ТА Р И З М А

„Шта се дешавало у невиђеном лавиринту куда су водиле пнеуматичне цеви, није знао подробно; имао је само општу представу. Чим би се све исправке потребне за овај или онај број Тајмса скупиле, тај број би се прештампао, првобитни примерак уништио, а поправљени примерак уносио на његово место у архиви. Том поступку сталне измене биле су подвргнуте не само новине, него и књиге, часописи, брошуре, плакати, леци, филмови, магнетофонске траке, карикатуре, фотографије - све врсте књижевности и документације која би ма на који начин могла имати политичког или идеолошког значаја. Прошлост се ажурирала из дана у дан, скоро из минута у минут. На тај начин се за сва предвиђања Партије могло документима доказати да су била тачна; а није се допуштало да иједна вест, иједна изражена мисао у супротности са моменталним потребама остане на ма који начин записана. Свеукупна историја беше постала палимпсест са кога се, управо онолико пута колико је било потребно гребао стари текст и уписивао нови.“ Џорџ Орвел, „1984“

Елек­трон­ска иден­ти­фи­ка­ци­о­на до­ку­мен­та

*

Ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је су да­нас на том ни­воу да омо­гу­ћа­ ва­ју па­ко­ва­ње огром­ног бро­ја по­да­та­ка на ве­о­ма ма­лом про­ сто­ру. Ово се ко­ри­сти, из­ме­ђу оста­лог, за про­из­вод­њу ра­зних иден­ти­фи­ка­ци­о­них кар­ти­ца, нај­че­шће у окви­ру пред­у­зе­ћа или ор­га­ни­за­ци­ја као ин­тер­но ре­ше­ње за иден­ти­фи­ка­ци­ју за­по­сле­ них. Про­блем на­ста­је у тре­нут­ку ка­да се ова­кав кон­цепт же­ли уве­сти у то­тал­ном по­гле­ду, за иден­ти­фи­ка­ци­ју сва­ког гра­ђа­ни­ на од­но­сно за за­ме­ну па­пир­них иден­ти­фи­ка­ци­о­них до­ку­ме­на­ та. У не­ким зе­мља­ма, по­пут на­ше, тај па­пир­ни иден­ти­фи­ка­ци­ о­ни до­ку­мент је лич­на кар­та, док у дру­гим, по­пут Аме­ри­ке, лич­не кар­те не по­сто­је и за иден­ти­фи­ка­ци­ју се ко­ри­сте во­зач­ка до­зво­ла, па­сош и слич­ни до­ку­мен­ти. У Ср­би­ји је ово пи­та­ње ак­ту­ел­ и­зо­ва­но по­сле на­ја­ве ми­ни­ стра по­ли­ци­је из вре­ме­на ДОС-а (господина Душана Михајловића) да је скло­пљен фи­нан­сиј­ски аран­жман о на­бав­ци нај­ мо­дер­ни­је дигиталне опре­ме за иден­ти­фи­ка­ци­ју гра­ђа­на. Кри­ти­ка Пре са­ме кри­ти­ке овог про­јек­та тре­ба ре­ћи да исти у Ср­ би­ји ни­је про­шао кроз не­ку вр­сту јав­не де­ба­те у ко­јој би уче­ ство­ва­ли ин­те­лек­ту­ал­ци свих про­фи­ла: прав­ни­ци, ин­фор­ма­ ти­ча­ри, еко­но­ми­сти, фи­ло­со­фи, те­о­ло­зи... Осим то­га, пре­ско­ че­на је основ­на про­це­ду­ра за пред­лог за­ко­на о но­вим иден­ти­ *Допуњена

верзија текста објављеног у часопису Православље 905,2004.

93

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

фи­ка­ци­о­ним до­ку­мен­ти­ма, а ни­је чак ис­по­што­ван ни основ­ни тен­дер­ски про­то­кол. По­во­дом тог про­јек­та се но­вем­бра 2004. го­ди­не огла­сио и ми­ни­стар фи­нан­си­ја (из­ја­ву су пре­не­ла штам­ па­на сред­ства ин­фор­ми­са­ња) са тврд­њом да је пре­кр­шен За­ кон о јав­ним на­бав­ка­ма те да ће би­ти по­диг­ну­те и кри­вич­не при­ја­ве. Све ово до­вољ­но го­во­ри о ле­гал­но­сти по­ме­ну­тог про­ јек­та, без по­тре­бе да се ула­зи у да­ље по­је­ди­но­сти. Од стра­не та­да ак­ту­ел­ног ре­жи­ма са­мо је на­по­ме­ну­то да ће но­ве, биометријске лич­не кар­те до­не­ти го­то­во ре­во­лу­ци­о­нар­ни по­мак у бр­зи­ни, про­дук­тив­но­сти, без­бед­но­сти и ути­ца­ти на сте­пен кри­ми­на­ли­те­та. Но­ве лич­не кар­те би тре­ба­ло, као што смо на­ве­ли, да уме­ сто кла­сич­них тек­сту­ал­них по­да­та­ка на па­пи­ру са­др­же ин­фор­ ма­ци­је у ди­ги­тал­ном об­ли­ку о њи­хо­вом но­си­оц ­ у. На пр­вом ме­ сту тре­ба од­го­во­ри­ти на пи­та­ње: ко­ли­ко ин­фор­ма­ци­ја о гра­ђа­ ни­ну ће та­ква лич­на кар­та у се­би но­си­ти? Ако у об­зир узме­мо прет­по­став­ку да на та­кав чип (или, пак, у одво­је­ну ба­зу по­да­та­ ка ко­ја би се иш­чи­та­ва­ла пре­ко иден­ти­фи­ка­то­ра из чи­па), по­ред гра­фич­ких еле­ме­на­та ко­ји ће би­ти оти­сак пр­сти­ју, скен ро­жња­ че, сли­ке из не­ко­ли­ко пер­спек­ти­ва (све оно што зо­ве­мо би­о­ме­ триј­ским по­да­ци­ма) и слич­но, мо­же ста­ти и тек­сту­ал­них ин­фор­ ма­ци­ја ре­да ро­ма­на До­сто­јев­ског, мо­же се прет­по­ста­ви­ти да ће по­ред кла­сич­них ин­фор­ма­ци­ја ко­је да­нас по­сто­је у лич­ној кар­ ти, спи­сак до­дат­них, бла­го ре­че­но, би­ти ве­о­ма про­ши­рен. Би­ће то прак­тич­но је­дан по­ве­ћи до­си­је. Ако не ра­ни­је (због кр­ше­ња си­стем­ских за­ко­на и про­це­ду­ра), он­да би већ на овом ме­сту сва­ки ис­ку­сан прав­ник устао у за­шти­ту свог ле­ги­тим­ног гра­ ђан­ског пра­ва на при­ват­ност и упи­тао за­што би др­жа­ва о ње­му ску­пља­ла то­ли­ки број по­да­та­ка? Пра­во на при­ват­ност је јед­но од еле­мен­тар­них гра­ђан­ских пра­ва за­га­ран­то­ва­них сва­кој лич­ но­сти ко­је чу­ва њен ин­те­гри­тет, у сми­слу да др­жа­ви до­зво­ља­ ва уплив у њен при­ват­ни жи­вот са­мо до оне тач­ке ко­ја је ра­зло­

94

Електронска идентификациона документа

жна. У овом слу­ча­ју та тач­ка се по­ме­ра уна­пред огром­ним ко­ ра­ком. Ве­о­ма је за­ни­мљи­во да ће ови ди­ги­тал­ни по­да­ци у пред­ ви­ђе­ним би­о­ме­триј­ским лич­ним кар­та­ма би­ти чи­тљи­ви је­ди­но на по­себ­ним чи­та­чи­ма ко­је ће по­се­до­ва­ти ис­кљу­чи­во др­жав­ни ор­га­ни. То про­сто зна­чи да са со­бом но­си­те др­жав­ну ба­зу по­да­ та­ка о се­би ко­ју ви лич­но не мо­же­те про­чи­та­ти у сва­ком тре­нут­ ку, осим пре­ко зах­те­ва упућеног слу­жбе­ном ли­цу! Иако то ни­је тај­ни до­си­је, фак­тич­ки је на по­ла пу­та до ње­га. Ако би по­ме­ну­ти про­је­кат са­гле­да­ли кроз ин­фор­ма­тич­ку при­зму, у сми­слу без­бед­но­сти по­да­та­ка упи­са­них на ме­ди­ју­му, опет до­ла­зи­мо до ве­о­ма про­бле­ма­тич­них си­ту­ац ­ и­ја. Пр­во, по­ да­ци о лич­но­сти се прак­тич­но цен­тра­ли­зу­ју и по­мо­ћу јед­ног до­ку­мен­та по­је­ди­нац пред др­жа­вом до­ка­зу­је свој иден­ти­тет. Шта се де­ша­ва уко­ли­ко су по­да­ци у лич­ној кар­ти по­гре­шни, гре­шком или не­чи­јом на­ме­ром? На ко­ји на­чин у том слу­ча­ју до­ка­за­ти по­гре­шност по­да­та­ка? За­ми­сли­те са­мо сце­на­рио у ко­ ме по­ли­цај­цу до­ка­зу­је­те да тај и тај по­да­так у ва­шем чи­пу (од­ но­сно цен­трал­ној ба­зи) ни­је та­чан. Очи­то је да због то­га мо­ра по­сто­ја­ти па­ра­лел­на па­пир­на до­ку­мен­та­ци­ја у ар­хи­ва­ма, но у том слу­ча­ју се по­ста­вља пи­та­ње за­што уоп­ште ула­зи­ти у елек­ трон­ску аван­ту­ру ако она не га­ран­ту­је ап­со­лут­ну по­у­зда­ност без па­пир­ног ослон­ца? Ако је циљ са­мо про­дук­тив­ност или убр­за­ње ра­зних про­це­са, он­да због јед­не праг­ма­тич­но­сти прак­ тич­но гу­би­мо по­уз­ да­ност и си­гур­ност ко­ји тре­ба да су увек пр­ ви на ли­сти при­ор­ и­те­та. Та­ко­ђе се на­ме­ће пи­та­ње не­по­гре­ши­ во­сти др­жав­ног ор­га­на ко­ји има при­ступ ба­за­ма по­да­та­ка јер се то a pri­o­ri узи­ма здра­во за го­то­во. Из ис­ку­ства зна­мо да не по­сто­ји др­жа­ва ко­ја на овај или онај на­чин ни­је же­ле­ла ма­њу или ве­ћу кон­тро­лу над по­је­дин­цем, те да су иде­ал­не др­жа­ве мо­гу­ће је­ди­но у Пла­то­но­вом иде­а­ли­стич­ком све­ту или пак Мо­ ро­вој Уто­пи­ји. Ко га­ран­ту­је да не­ће би­ти не­са­ве­сних слу­жбе­ ни­ка ко­ји ће би­ти је­ди­ни овла­шће­ни да ме­ња­ју ове по­дат­ке у

95

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

др­жав­ним ба­за­ма? У слу­ча­ју па­пир­них до­си­јеа и ви­ше одво­ је­них ме­ста на ко­ји­ма се чу­ва­ју, би­ло би знат­но те­же на­пра­ви­ ти слу­чај­ну или на­мер­ну гре­шку. У слу­ча­ју цен­тра­ли­зо­ва­ног елек­трон­ског си­сте­ма ка ко­ме се иде, до­вољ­но је ис­пра­ви­ти по­ дат­ке у са­мо јед­ној та­бе­ли у од­ре­ђе­ној ба­зи. Чак и да по­ве­ру­је­ мо у при­чу о ап­со­лут­но мо­рал­ним и не­пот­ку­пљи­вим слу­жбе­ ни­ци­ма ко­ји би одр­жа­ва­ли ба­зе, шта је са ха­кер­ским упа­ди­ма у си­сте­ме? Та­кви упа­ди су у све­ту ре­ал­ност већ не­ко­ли­ко де­це­ ни­ја, иако се про­из­во­ђа­чи софт­ве­ра про­сто уби­ше да нам до­ка­ жу ка­ко су њи­хо­ва ре­ше­ња ап­со­лут­но по­у­зда­на! По­се­бан је про­блем тзв. цу­ре­ње по­да­та­ка. На­и­ме, Mo­to­ro­ la је аме­рич­ка фир­ма ко­ја по­ред Intel-а гра­ди чи­по­ве за њихову вој­ску и оста­ле др­жав­не ин­сти­ту­ци­је. Исти­не ра­ди, тре­ба ре­ћи да та фир­ма има из­у­зет­не струч­ња­ке те да је њен раз­вој­ни тим од­у­век пра­вио јед­не од нај­ква­ли­тет­ни­јих ми­кро­про­це­со­ра на све­ту. Но, про­блем је дру­ге при­ро­де. На­и­ме, та фир­ма од­го­ва­ра за сво­је рад­ње аме­рич­ком на­ци­о­нал­ном за­ко­но­дав­ству, а не на­ шем. Ко он­да мо­же га­ран­то­ва­ти да у свој софт­вер или хар­двер ко­ји је про­да­ла ни­је угра­ди­ла про­грам­ске про­це­ду­ре ко­јим би не­ким ко­му­ни­ка­ци­о­ним ка­на­лом био до­зво­љен при­ступ ин­фор­ ма­ци­ја­ма пре­ко­о­ке­ан­ским оба­ве­штај­ним струк­ту­ра­ма? Са стра­ не њи­хо­вог прав­ног си­сте­ма, то би би­ло пот­пу­но ле­ги­тим­но као јед­на од оба­ве­штај­них ак­тив­но­сти ко­јом се про­ши­ру­ју из­ во­ри ин­фор­ма­ци­ја. Да ово ни­је на­уч­на фан­та­сти­ка, све­до­чи и слу­чај Mic­ro­soft-а и њи­хо­вог опе­ра­тив­ног си­сте­ма Win­dows јер је пре неколико го­ди­на до­ка­за­но да је исти по­се­до­вао скри­ве­не про­це­ду­ре ко­је су би­ле за­ду­же­не да, не­ви­дљи­во за ко­ри­сни­ка, ша­љу по­дат­ке о ње­го­вом ра­чу­на­ру и ин­ста­ли­ра­ном софт­ве­ру у Mic­ro­soft, у тре­нут­ку ка­да је овај био при­ка­чен на Ин­тер­нет. По­во­дом то­га се во­дио и прав­ни спор јер су се ко­ри­сни­ци по­ме­ ну­тог софт­ве­ра са пра­вом осе­ти­ли угро­же­ним у сми­слу при­ват­ но­сти (и до­би­ли су спор, што је нај­бит­ни­је). Да ли је то мо­жда

96

Електронска идентификациона документа

раз­лог што у ар­ми­ји Ру­ске Фе­де­ра­ци­је не­ма овог опе­ра­тив­ног си­сте­ма ни на јед­ном ра­чу­на­ру из вој­не мре­же још од до­ла­ска Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на на власт? А по­ред Пу­ти­на, вре­ди ис­та­ћи да се и фран­цу­ско ми­ни­стар­ство од­бра­не за­рад си­гур­но­сти по­да­ та­ка од­лу­чи­ло за исти си­стем (пре­ком­пај­ли­ра­ни Li­nux). Опа­сност ко­ја сле­ди Би­ло би још и сно­шљи­во да се про­блем ов­де за­вр­ша­ва – на­про­тив, ту тек по­чи­ње јер овај про­је­кат је на свет­ском ни­воу про­бле­ма­ти­чан упра­во због оно­га че­му је пре­те­ча. На­и­ме, уко­ ли­ко би овај кон­цепт за­жи­вео, за­јед­но са њим би у не­ком од­ ре­ђе­ном пе­ри­о­ду си­гур­но про­шао и про­је­кат еле­трон­ске ауто­ ма­ти­за­ци­је свих еко­ном­ских тран­сак­ци­ја и об­је­ди­ња­ва­ње свих до­ку­ме­на­та у је­дин­стве­ну елек­трон­ску кар­ту. Мно­ги ће ре­ћи да је то од­лич­но ре­ше­ње јер се ти­ме ко­нач­но ли­кви­ди­ра па­пир­ ни но­вац и су­ви­шна до­ку­мен­та­ци­ја ко­ји то­ли­ко успо­ра­ва­ју еко­ ном­ске то­ко­ве. Но, уко­ли­ко бу­де­мо има­ли ис­кљу­чи­во елек­трон­ ска до­ку­мен­та и сред­ства пла­ћа­ња (ве­ро­ват­но у бу­дућ­но­сти об­је­ди­ње­на у јед­ну кар­ти­цу), са­мим тим ће по­да­ци о на­шем куповном профилу ауто­мат­ски би­ти по­зна­ти од­ре­ђе­ној ин­стан­ ци (ве­ро­ват­но по­ли­тич­ког или еко­ном­ског ти­па). Узми­мо за при­мер чо­ве­ка ко­ји стал­но ку­пу­је не­ки опо­зи­ци­о­ни по­ли­тич­ки ча­со­пис или чи­та ли­те­ра­ту­ру ко­ја се не укла­па у ре­жим­ску иде­ о­ло­ги­ју – он ауто­мат­ски би­ва из­ло­жен опа­сно­сти да бу­де дис­ кри­ми­ни­сан и обе­ле­жен као не­по­же­љан. Мо­жда ће му по­сле то­ га, са­свим слу­чај­но, би­ти од­би­је­не раз­не мол­бе др­жав­ним ор­га­ ни­ма, сти­пен­ди­је и слич­но. Са дру­ге стра­не, по­ред про­из­во­да ко­је ку­пу­је, ова­ко се по­сред­но ла­ко пра­ти и кре­та­ње су­бјек­та ку­по­ви­не. За­ми­сли­те са­мо да су ова­кву мо­гућ­ност има­ли ко­му­ ни­сти, ре­ци­мо, у ка­квом би­смо све­ту да­нас жи­ве­ли? Иако се на пр­ви по­глед не ви­ди ни­ка­ква ди­рект­на опа­ сност по цр­кве­ни жи­вот, ути­сак је вар­љив по­го­то­во ако се

97

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

узму у об­зир нај­но­ви­ји трен­до­ви ко­је елек­трон­ски ги­ган­ти по­ ку­ша­ва­ју да про­гу­ра­ју у ма­се. Ако иде­мо ло­гич­ним ко­ра­ци­ма, по­сле то­тал­не елек­тро­ни­за­ци­је (лич­не кар­те) и ин­те­гра­ци­ је (сви до­ку­мен­ти у јед­ном), сле­ди ми­ни­ја­ту­ри­за­ци­ја ко­ја ће омо­гу­ћи­ти но­ше­ње до­ку­ме­на­та у свом те­лу! Про­јек­ти уград­ње тзв. иден­ти­фи­ка­ци­о­них RFID чи­по­ва (који су у овом поглављу обрађени у оквиру посебног текста – прим.) под ко­жу су већ ре­ал­ност (пр­во су би­ли огра­ни­че­ни на жи­во­ти­ње). Не­дав­но су ме­ди­ји об­ја­ви­ли вест да је ту­жи­о­цу Мек­си­ко Си­ти­ја угра­ђен чип у ле­ву ру­ку са зва­нич­ном по­твр­дом да је то ура­ђе­но да би га лак­ше пра­ти­ли (!) и да би он лак­ше при­сту­пао по­да­ци­ма. На За­па­ду се већ из­во­де слич­ни пи­лот про­јек­ти на по­је­дин­ци­ма на до­бро­вољ­ној ба­зи и за са­да има већ не­ко­ли­ко хи­ља­да оних ко­ји су из­ра­зи­ли же­љу да при­ме тај чип под ко­жу. Са­да је већ очи­глед­но да је про­је­кат би­о­ме­тријских лич­ них кар­ти ко­ји се код нас уво­ди са­мо увер­ти­ра у са­вр­ше­ни­ју ва­ри­јан­ту су­пер-чи­па ко­ји се не но­си у џе­пу, већ се но­си под ко­жом. У овом тре­нут­ку ми­слим да не­ма сум­ње да сте овај кон­ цепт по­ве­за­ли са тај­ном бе­за­ко­ња о ко­јој го­во­ри све­ти Јо­ван Бо­го­слов у 13. гла­ви сво­је књи­ге От­кро­ве­ња. Да се под­се­ти­мо, упра­во ту се го­во­ри о јед­ном то­та­ли­тар­ном ре­жи­му ко­ји ути­ ску­је жи­го­ве на де­сни­це и че­ла без ко­јих не­ће би­ти мо­гу­ће вр­ ши­ти чак ни основ­не ку­по­про­дај­не тран­сак­ци­је. Мо­је из­ла­га­ње о те­о­ло­шком аспек­ту овог про­бле­ма ће ов­ де ста­ти, јер на том по­љу има оних који су далеко по­зва­ни­ји од ме­не да говоре. Ово је вр­ло осе­тљи­во пи­та­ње, у вези са којим још увек не­ма јед­но­знач­ног ми­шље­ња ме­ђу пра­во­слав­ни­ма, али је бит­но да се о то­ме го­во­ри и ди­ску­ту­је. На­по­ме­ну­ћу са­мо да су ру­ски и грч­ки бо­го­сло­ви на ова пи­та­ња одав­но ре­а­го­ва­ли (РПЦ однедавно и са званичним синодским саопштењем), сва­ ки са сво­јим (раз­ли­чи­тим) ста­во­ви­ма, па ће нам њи­хо­ви по­гле­ ди ите­ка­ко би­ти од ко­ри­сти. А ни­ка­ко не тре­ба за­бо­ра­ви­ти ни 98

Електронска идентификациона документа

све­то­гор­ске мо­на­хе ко­ји су се та­ко­ђе ба­ви­ли овом про­бле­ма­ти­ ком. Нај­го­ре што би се мо­гло до­го­ди­ти је да зло­на­мер­ни и ан­ ти­цр­кве­ни кру­го­ви ис­ко­ри­сте по­дво­је­ност ста­во­ва ме­ђу пра­во­ слав­ни­ма да би ши­ри­ли смут­ње и це­па­ли Те­ло Хри­сто­во. Сто­ га је по­тре­бан чврст и јед­но­зна­чан са­бор­ски став по­ме­сних Цр­ ка­ва о овом про­бле­му, да би избегли потенцијалне поделе међу православним хришћанима... Уме­сто за­кључ­ка Због свих опа­сно­сти, ре­ал­них и по­тен­ци­јал­них, тре­ба се бо­ри­ти за сво­ја гра­ђан­ска и вер­ска пра­ва. Устав и за­ко­ни ове зе­мље нам да­ју ве­ли­ки про­стор за ле­гал­ну бор­бу за од­бра­ну сво­јих пра­ва та­ко да би нај­и­справ­ни­је ре­ше­ње би­ло ди­рект­но оспо­ра­ва­ње за­ко­ни­то­сти про­јек­та би­о­ме­триј­ске иден­ти­фи­ка­ ци­је на на­ци­о­нал­ном ни­воу, пред над­ле­жним су­дом, као што се то го­ди­на­ма ра­ди у све­ту (код нас је то ре­ђи слу­чај због то­ та­ли­тар­не ко­му­ни­стич­ке про­шло­сти која још увек затамњује свест о корпусу личних права). По­ред то­га, по­сто­је и дру­ги ви­до­ви ле­гал­не бор­бе за сво­ ја пра­ва ко­јих се тре­ба др­жа­ти у овом по­гле­ду: пе­ти­ци­је, оба­ ве­шта­ва­ње јав­но­сти о не­ле­гал­но­сти по­ме­ну­тог про­јек­та, јав­не три­би­не, де­ба­те и окру­гли сто­ло­ви, фор­ми­ра­ње аутен­тич­них гра­ђан­ских удру­же­ња за бор­бу про­тив електронског то­та­ли­та­ ри­зма – битно је да одговор дамо саборно. За ре­ша­ва­ње овог про­бле­ма мо­ра­мо се ко­ри­сти­ти свим за­кон­ским мо­гућ­но­сти­ ма, баш као што су то чи­ни­ли хри­шћа­ни пр­вих ве­ко­ва. Нај­бо­ ље би би­ло има­ти мо­гућ­ност из­бо­ра од­но­сно нео­ба­ве­зност за­ ме­не ста­рих лич­них кар­ти због при­го­во­ра са­ве­сти, као у слу­ча­ ју ци­вил­ног слу­же­ња вој­ног ро­ка. Ди­ги­тал­ни иза­зов 21. ве­ка је пред на­ма – ни­смо га ни хте­ли ни би­ра­ли. Али од­го­вор на ње­га мо­ра­мо дати, по­шту­ју­ћи за­ко­не Бо­жи­је и људ­ске, јер то је наш суд пред Бо­гом и пред бли­жњи­ма.

99

Од­го­вор на ди­ги­тал­ни иза­зов 21. ве­ка

*

Те­шко да је ика­да у исто­ри­ји људ­ског ро­да би­ло то­ли­ко кон­крет­них и раз­ли­чи­тих дру­штве­них иза­зо­ва у та­ко ма­лом вре­мен­ском раз­ма­ку од са­мо не­ко­ли­ко де­це­ни­ја. Гло­ба­ли­за­ци­ ја, би­о­е­тич­ка пи­та­ња, еко­ло­шки про­бле­ми... и кре­а­тив­ни на­ пор да се осми­сли пра­ви од­го­вор, са­мо су део це­ло­куп­не са­вре­ ме­не про­бле­ма­ти­ке. Не­сум­њи­во, ли­ста нај­ак­ту­ел­ни­јих иза­зо­ ва укључује и мно­га ин­фор­ма­тич­ка пи­та­ња ко­ја су спе­ци­фич­ на због стра­хо­ви­то бр­зог и до­не­кле не­кон­тро­ли­са­ног на­прет­ка тех­но­ло­ги­је. Ме­ђу го­ру­ћа не­ре­ше­на пи­та­ња из ове обла­сти спа­ да и тзв. то­тал­на елек­трон­ска иден­ти­фи­ка­ци­ја гра­ђа­на. Оно што ка­рак­те­ри­ше овај кон­цепт је­сте упо­тре­ба нај­са­вре­ме­ни­је ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је за си­стем иден­ти­фи­ка­ци­је уз ко­ри­шће­ ње би­о­ме­триј­ских ме­то­да ко­је су у свом ру­ди­мен­тар­ном об­ли­ ку ко­ри­шће­не још у до­ба фа­ра­о­на (та­да су за иден­ти­фи­ка­ци­ју узи­ма­не фи­зич­ке ме­ре по­да­ни­ка). У вре­ме вла­да­ви­не ДОС-а об­ја­вље­но је од стра­не над­ле­ жних ор­га­на у МУП-у да ће по­сто­је­ће лич­не кар­те би­ти за­ме­ ње­не би­о­ме­триј­ским до­ку­мен­ти­ма, а од тог про­јек­та се ни­је од­ у­ста­ло ни да­нас. То је био раз­лог да се 26. мар­та 2005. године, у До­му вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја у Кра­ље­ву, у ор­га­ни­за­ци­ји Епар­хи­ је жич­ке и са бла­го­сло­вом Ње­го­вог Пре­о­све­штен­ства Епи­ско­ па жич­ког г. Хри­со­сто­ма, одр­жи струч­ни сим­по­си­он ко­ји би раз­мо­трио ово пи­та­ње са свих по­треб­них ста­но­ви­шта. Тре­ба *Православље

914, 2005.

101

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ис­та­ћи да је ово пр­ви струч­ни скуп у Ср­би­ји ко­ји је об­ра­дио по­ме­ну­ту те­му и то са свих аспе­ка­та, чи­ме је уло­га Епар­хи­је жич­ке од исто­риј­ског зна­ча­ја, с об­зи­ром на то да су у све­ту пр­ ве зва­нич­не ре­ак­ци­је на та­кве то­та­ли­тар­не про­јек­те сти­за­ле из уни­вер­зи­тет­ско-ака­дем­ских кру­го­ва и ор­га­ни­за­ци­ја за за­шти­ ту људ­ских пра­ва. Уче­сни­ци сим­по­си­он ­ а су би­ли ака­де­мик Ни­ко­ла Ми­ло­ ше­вић (ре­дов­ни члан СА­НУ), проф. др Ми­ло­рад Сте­ва­но­вић (са Уни­вер­зи­те­та у Кра­гу­јев­цу и Ба­њалу­ци), доц. др Си­ни­ша Вла­јић (са ин­фор­ма­тич­ке ка­те­дре ФОН-а), Сне­жа­на Стој­ко­ вић (Ми­ни­стар­ство про­све­те), про­то­ђа­кон Ра­дош Мла­де­но­ вић (уред­ник Жич­ког бла­го­ве­сни­ка), пу­бли­ци­ста Вла­ди­мир Ди­ми­три­је­вић и ин­фор­ма­ти­чар Оли­вер Су­бо­тић (члан ре­дак­ ци­је Пра­во­сла­вља). Овом струч­ном ску­пу је при­су­ство­вао и епи­скоп Хри­со­стом. Ток ди­ску­си­је Из­ла­га­ње уче­сни­ка је отво­рио по­зна­ти пра­во­слав­ни пу­ бли­ци­ста Вла­ди­мир Ди­ми­три­је­вић ко­ји је пред при­сут­ним но­ ви­на­ри­ма и те­ле­ви­зиј­ским из­ве­шта­чи­ма оквир­но из­ло­жио те­ му сим­по­си­о­на, план ра­да и на­ја­вио из­ла­га­че. Сне­жа­на Стој­ко­вић је го­во­ри­ла о ва­жно­сти ме­ди­ја и ин­ фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја за Цр­кву. Др Си­ни­ша Вла­јић је из­ла­ га­ње отво­рио кон­цеп­том тзв. ме­та-је­зи­ка ко­ји би ин­те­гри­сао те­ор­ иј­ска и прак­тич­на зна­ња свих по­сто­је­ћих је­зи­ка, да би у на­ став­ку де­таљ­но раз­ра­дио про­блем не­ху­ма­ни­стич­ких ме­то­да. Аутор књиге која је пред Вама је из­ло­жио прав­не, ин­фор­ ма­ци­о­но-без­бед­но­сне, ге­о­по­ли­тич­ке и фи­ло­соф­ско-те­о­ло­шке им­пли­ка­ци­је би­о­ме­триј­ских тех­но­ло­ги­ја као оп­ште­о­ба­ве­зне фор­ме иден­ти­фи­ка­ци­је. По­себ­но је на­гла­ше­на чи­ње­ни­ца да је 23. мар­та 2005. го­ди­не пре­ко сто­ти­ну про­фе­со­ра и струч­них са­рад­ни­ка из обла­сти ин­фор­ма­ци­он ­ их на­у­ка, пра­ва и еко­но­ми­ 102

Одговор на дигитални изазов 21. века

је пре­сти­жне Лон­дон­ске шко­ле еко­но­ми­је и по­ли­тич­ких на­у­ка оце­ни­ло пред­ло­же­ни про­је­кат би­о­ме­триј­ске иден­ти­фи­ка­ци­је у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји као спо­ран у прав­ном и ри­зи­чан у без­бед­ но­сном сми­слу. Проф. др Ми­ло­рад Сте­ва­но­вић је, по­ла­зе­ћи од са­ме иде­о­ ло­ги­је гло­ба­ли­зације и по­тро­шач­ког дру­штва да­на­шњи­це, пр­ во по­ста­вио од­ре­ђе­не пре­ми­се за раз­у­ме­ва­ње про­бле­ма о ко­ме се ди­ску­то­ва­ло. Пра­во на при­ват­ност је на­ве­де­но као фун­да­ мен­тал­но, а елек­трон­ске лич­не кар­те као ди­рект­на зло­у­по­тре­ ба. Про­фе­сор Сте­ва­но­вић је имао јед­ну ве­о­ма за­ни­мљи­ву те­зу да по­сто­је од­ре­ђе­не ве­зе ге­нет­ског ма­те­ри­ја­ла са не­ким ка­рак­ те­ри­стич­ним би­о­ме­триј­ским по­да­ци­ма. Це­ло­куп­но из­ла­га­ње је за­о­кру­жио ака­де­мик Ни­ко­ла Ми­ ло­ше­вић ко­ји је ис­та­као ли­це­мер­је ве­ћи­не по­зна­тих не­вла­ди­ них ор­га­ни­за­ци­ја ко­је се са­мо ста­ту­тар­но бо­ре за људ­ска пра­ ва, а у слу­ча­ју ре­ал­них угро­жа­ва­ња истих (по­пут про­јек­та би­о­ ме­триј­ске иден­ти­фи­ка­ци­је на на­ци­о­нал­ном ни­воу) не ре­а­гу­ју. Ака­де­мик Ми­ло­ше­вић је по­чео са исто­риј­ским по­гле­дом на про­бле­ма­ти­ку то­та­ли­та­ри­зма на­во­де­ћи упо­ред­ну ана­ли­зу ста­ љи­ни­зма и да­на­шње гло­ба­ли­зације (од­но­сно формирања Но­ вог свет­ског по­рет­ка под ути­ца­јем уни­по­лар­не свет­ске сце­не). Из­ла­га­ње је за­вр­шио за­кључ­ком да су би­о­ме­триј­ске елек­трон­ ске лич­не кар­те у слу­жби ла­жне гло­ба­ли­за­ци­је, а све у ци­љу ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је све­та. За­кључ­ци на­уч­ног ску­па По­што су сви уче­сни­ци из­ло­жи­ли сво­ја гле­ди­шта, до­нет је и од свих пот­пи­сан зва­ни­чан став овог на­уч­ног ску­па по пи­ та­њу уво­ђе­ња би­о­ме­триј­ских до­ку­ме­на­та на на­ци­он ­ ал­ном ни­ воу. По­што је из­ву­као јед­ну бо­го­слов­ско-фи­ло­соф­ску син­те­зу овог про­бле­ма, про­то­ђа­кон Ра­дош Мла­де­но­вић је из­ло­жио за­ кључ­ни до­ку­мент фор­му­ли­сан у де­сет та­ча­ка:

103

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

1. Би­о­ме­триј­ске лич­не кар­те на на­ци­о­нал­ном ни­воу су уве­ де­не у не­ко­ли­ко др­жа­ва све­та, углав­ном да­ле­ко­и­сточ­них. У Европ­ској уни­ји ве­ли­ка ве­ћи­на зе­ма­ља не­ма та­кве лич­не кар­ те ни­ти пла­ни­ра њи­хо­во уво­ђе­ње. Оне ни­су услов за ула­зак у Европ­ску уни­ју ни­ти њи­хо­во уво­ђе­ње до­при­но­си бр­жем ула­ ску. Као при­мер на­во­ди­мо Сло­ве­ни­ју ко­ја ни­је уве­ла та­кве кар­ те (иако је по­сто­ја­ла мо­гућ­ност), већ обич­не пла­стич­не са ви­ шим ни­во­ом за­шти­те. 2. Зе­мље ко­је су пла­ни­ра­ле или пла­ни­ра­ју да уво­де би­о­ме­ триј­ске лич­не кар­те су­о­че­не су са от­по­ром ми­сле­ће јав­но­сти и дру­штве­не за­јед­ни­це уоп­ште. У Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји је по­ку­шај уво­ђе­ња би­о­ме­триј­ских лич­них кар­ти до­вео до ви­ше­ме­сеч­них де­ба­та у пар­ла­мен­ту и бур­них ре­ак­ци­ја ака­дем­ских гра­ђа­на. 3. Свет­ски струч­ни ор­га­ни, ка­кав је За­јед­нич­ки ко­ми­тет за људ­ска пра­ва бри­тан­ске вла­де, про­це­њу­ју да је про­је­кат уво­ђе­ ња би­о­ме­триј­ских лич­них кар­ти на на­ци­он ­ ал­ном ни­воу по­тен­ ци­јал­но у ко­ли­зи­ји са европ­ском Кон­вен­ци­јом о људ­ским пра­ви­ ма, а зва­нич­не сту­ди­је о из­во­дљи­во­сти по­ка­зу­ју да та­кве лич­не кар­те не га­ран­ту­ју сто­про­цент­ну по­уз­ да­ност и аутен­тич­ност. 4. У Ср­би­ји про­је­кат на­бав­ке опре­ме за из­ра­ду би­о­ме­триј­ ских лич­них кар­ти ни­је про­шао ни скуп­штин­ску рас­пра­ву, ни оба­ве­зан тен­дер­ски про­то­кол ни за­кон­ско до­де­љи­ва­ње нов­ца из ре­пу­блич­ког бу­џе­та. 5. Ни­је тра­же­на ма­сов­на са­гла­сност гра­ђа­на за про­ши­ри­ ва­ње ба­зе по­да­та­ка ко­ју ће др­жа­ва о њи­ма во­ди­ти ни­ти су ор­га­ ни­зо­ва­не јав­не де­ба­те. 6. Про­је­кат ди­рект­но угро­жа­ва при­ват­ност лич­но­сти као јед­но од фун­да­мен­тал­них пра­ва да­на­шњи­це. Отва­ра се про­ стор и за тај­не ар­хи­ве. 7. Би­ро­крат­ски апа­рат до­би­ја моћ ма­ни­пу­ли­са­ња огром­ ним бро­јем по­да­та­ка пре­ко цен­тра­ли­зо­ва­не ба­зе, а мо­гу­ћа је и

104

Одговор на дигитални изазов 21. века

про­да­ја де­ло­ва ба­зе тре­ћим ли­ци­ма. 8. По­сто­ји мо­гућ­ност скри­ве­них про­грам­ских про­це­ду­ра у си­сте­му ко­је би омо­гу­ћи­ле од­лив по­да­та­ка стра­ним слу­жба­ма. 9. Зло­на­мер­ни упа­ди спо­ља или на­мер­но ис­пра­вља­ње цен­ тра­ли­зо­ва­не ба­зе из­ну­тра но­се огром­ну опа­сност по ин­те­гри­ тет лич­но­сти. 10. Усва­ја­ње овог про­јек­та у бу­дућ­но­сти во­ди ка мно­го то­та­ли­тар­ни­јим кон­цеп­ти­ма ин­те­гра­ци­је свих до­ку­ме­на­та у је­ дан, чи­ме би се из­бри­са­ла ано­ним­ност то­ко­ва нов­ца и отво­рио пут то­тал­ном над­зо­ру др­жа­ве над по­је­дин­цем. Ми­ни­ја­ту­ри­за­ ци­ја це­лог си­сте­ма се по­ла­ко спро­во­ди у све­ту, у ви­ду пот­ко­ жних чи­по­ва, због че­га хри­шћа­ни свих кон­фе­си­ја из­ра­жа­ва­ју оправ­дан страх од на­ја­ве то­та­ли­тар­ног ре­жи­ма опи­са­ног у Јо­ ва­но­вом От­кри­ве­њу (уп. гл. 13, ст. 16-18). Уче­сни­ци ску­па су за­тра­жи­ли по­што­ва­ње еле­мен­тар­них гра­ђан­ских пра­ва од стране државе и зва­нич­но се при­дру­жи­ли про­те­сту свет­ских ака­дем­ских кру­го­ва и струч­не јав­но­сти. Са ску­па је упу­ћен по­зив свим ре­ле­вант­ним ду­хов­ним, ин­те­лек­ту­ ал­ним и по­ли­тич­ким чи­ни­о­ци­ма на­шег дру­штва да се укљу­че у ре­ша­ва­ње овог про­бле­ма. Где се на­ла­зи ре­ше­ње про­бле­ма? Про­блем то­тал­не елек­трон­ске иден­ти­фи­ка­ци­је је је­дан од ве­ли­ких про­бле­ма са ко­јим се ми­сле­ћи љу­ди да­нас су­о­ча­ва­ју. Но­ве ве­сти ко­је до­пи­ру до нас ни­су ни­ма­ло при­јат­не јер се мо­ дер­на тех­но­ло­ги­ја све ви­ше им­пле­мен­ти­ра не­кри­тич­ки и сти­ хиј­ски. Нај­но­ви­ји при­мер је вест да ће на но­вом свет­ском пр­вен­ ству у фуд­ба­лу ко­је се одр­жа­ва у Не­мач­кој 2006. го­ди­не свих 2,9 ми­ли­о­на ула­зни­ца има­ти угра­ђен RFID чип, ко­јим ће би­ти

105

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

мо­гу­ће иден­ти­фи­ко­ва­ти сва­ког на­ви­ја­ча (име, адре­са, да­тум ро­ ђе­ња и број па­со­ша). Не­мач­ка не­вла­ди­на ор­га­ни­за­ци­ја Fo­eB ­ ud је пред­вод­ник от­по­ра овој на­ја­ви и раз­ма­тра прав­не осно­ве за по­кре­та­ње за­кон­ског по­ступ­ка ко­ји би оспо­рио за­ко­ни­тост тог про­јек­та (питамо се има ли у Ср­би­ји та­кве не­вла­ди­не ор­га­ни­ за­ци­је). Са дру­ге стра­не, нај­но­ви­ја је вест да Mo­to­ro­la (аутор си­ сте­ма про­да­тог на­шем МУП-у) и CIA ра­де на уса­вр­ше­ном тро­ ди­мен­зи­о­нал­ном си­сте­му би­о­ме­триј­ске иден­ти­фи­ка­ци­је, што је зва­нич­но по­твр­ђе­но (Svet kompjutera 4/2005, стр. 6). Не­ка о ово­ме раз­ми­сле они ко­ји твр­де да је би­о­ме­триј­ски си­стем ко­ ји је про­дат Ре­пу­бли­ци Ср­би­ји за­шти­ћен од нео­вла­шће­ног ко­ ри­шће­ња на тај начин ску­пље­них по­да­та­ка од стра­не тај­них слу­жби. Уоп­ште­но го­во­ре­ћи, ми­слим да је глав­ни про­блем у спо­ ро­сти прав­ног си­сте­ма ко­ји не успе­ва да от­пра­ти про­ме­не ве­ за­не за ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је. Сто­га је им­пе­ра­тив да прав­на ле­ги­сла­ти­ва (на свет­ском и ло­кал­ном ни­воу) бу­де са­вре­ме­на, аде­кват­на и ре­ле­вант­на. Већ са­да је по­треб­но про­у­чи­ти за­ко­ ни­тост по­ме­ну­тих про­је­ка­та и до­не­ти пре­ци­зне по­је­ди­нач­не за­ кон­ске нор­ме (а не са­мо оп­ште нор­ме ко­је је мо­гу­ће рас­те­за­ти и ту­ма­чи­ти по лич­ном на­хо­ђе­њу). Уко­ли­ко прав­не пра­зни­не по овим пи­та­њи­ма не бу­ду по­пу­ње­не у до­глед­ном пе­ри­о­ду (и код нас и у све­ту), по­ста­ви­ће се пи­та­ње свр­сис­ход­но­сни по­сто­је­ ћих нор­ма­ти­ва јер ће у прак­си све че­шће на­ста­ја­ти кон­флик­ти ин­те­ре­са и су­ко­би од­ре­ђе­них пра­ва. У на­шем слу­ча­ју, ре­ше­ње се бр­зо мо­же на­ћи уко­ли­ко по­сто­ји во­ља да се ор­га­ни­зу­ју струч­ не рас­пра­ве по­пут ове ко­ју је ор­га­ни­зо­ва­ла Епар­хи­ја жич­ка.

106

Ин­те­грал­на кри­ти­ка про­јек­та би­о­ме­триј­ских лич­них кар­ти на на­ци­о­нал­ном ни­воу*

Пред­мет ди­ску­си­је овог струч­ног ску­па је про­блем ко­ји је ак­ту­е­лан не са­мо код нас, већ и на свет­ском ни­воу. Иако је спо­ ља гле­да­но у пи­та­њу тех­но­ло­шка про­бле­ма­ти­ка, су­штин­ски је реч о про­бле­ма­ти­ци прав­не и етич­ке при­ро­де. Слич­на ис­ ку­ше­ња су сваг­да би­ла са­став­ни део свет­ске исто­ри­је, но оно што раз­ли­ку­је да­на­шњи­цу од дав­них вре­ме­на је­сте со­фи­сти­ ци­ра­на тех­но­ло­ги­ја ко­ја про­жи­ма све по­ре дру­штва. Упра­во тај не­ви­ђе­ни тех­но­ло­шки за­мах је омо­гу­ћио да се про­блем на­ ру­ша­ва­ња при­ват­но­сти и без­бед­но­сти по­је­дин­ца раз­мах­не до не­слу­ће­них гра­ни­ца. У слу­ча­ју Ср­би­је, тај вид на­ру­ша­ва­ња су би­о­ме­триј­ска лич­на до­ку­мен­та чи­је је уво­ђе­ње на­ја­вље­но од над­ле­жних ор­га­на још за вре­ме вла­да­ви­не ДОС-а. За раз­ли­ку од ве­ћи­не зе­ма­ља у ко­ји­ма су слич­ни про­јек­ти од­мах по пред­ ла­га­њу пар­ла­мен­та или над­ле­жног ми­ни­стар­ства из­ла­га­ни же­ сто­кој кри­ти­ци це­ло­куп­не за­јед­ни­це и јав­но­сти, у Ср­би­ји су за са­да рет­ки гла­со­ви кри­ти­ке по овом пи­та­њу, ве­ро­ват­но сто­ га што еко­ном­ска кри­за на­ме­ће дру­ге про­бле­ме као при­мар­не или из раз­ло­га су­штин­ске нео­ба­ве­ште­но­сти. Не­ћу за­то по­гре­ ши­ти ако ка­жем да је уло­га Епар­хи­је жич­ке по том пи­та­њу од исто­риј­ског зна­ча­ја јер је то је­дин­ствен слу­чај у све­ту да пр­ва *Излагање на стручном симпосиону одржаном у Краљеву, у Дому владике Николаја, 26. марта 2005. године.

107

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

зва­нич­на кри­ти­ка до­ђе од на­уч­ног ску­па ор­га­ни­зо­ва­ног са бла­ го­сло­вом јед­ног епи­ско­па и у ор­га­ни­за­ци­ји јед­не епи­ско­пи­је – у све­ту су пр­ве ре­ак­ци­је тог ти­па до­ла­зи­ле или од стра­не ака­ дем­ских уста­но­ва или од стра­не ор­га­ни­за­ци­ја ко­је се бо­ре за људ­ска пра­ва. Од­мах на по­чет­ку је ко­ри­сно на­ве­сти не­ке чи­ње­ни­це у ве­ зи са би­о­ме­три­јом. Би­о­ме­триј­ске ме­то­де иден­ти­фи­ка­ци­је те­ме­ље се на осо­ бе­но­сти­ма ко­је су раз­ли­чи­те за сва­ког чо­ве­ка. При­ме­ра ра­ди, та­кве осо­би­не су оти­сак и об­лик пр­сти­ју, рас­по­ред ве­на, гла­ сов­не ком­по­нен­те, ди­на­ми­ка и об­лик пот­пи­са, мре­жња­ча ока и слич­но. Ове ме­то­де су у свом ру­ди­мен­тар­ном об­ли­ку ко­ри­ шће­не још у до­ба еги­пат­ских фа­ра­о­на ка­да су узи­ма­не фи­зич­ ке ме­ре по­да­ни­ка. По­след­њих де­це­ни­ја су из­ра­же­не те­жње, пре све­га од стра­не ве­ли­ких кор­по­ра­ци­ја, да се ком­би­на­ци­јом нај­мо­дер­ни­је ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је и би­о­ме­триј­ских по­да­та­ ка уве­де нов прин­цип иден­ти­фи­ка­ци­је слу­жбе­ни­ка. На ни­воу фир­ми и кор­по­ра­ци­ја то ни­је ве­ли­ки про­блем, уко­ли­ко су рад­ ни­ци пре при­ма­ња на по­сао ин­фор­ми­са­ни о ба­зи по­да­та­ка ко­ја ће се о њи­ма во­ди­ти и на­чи­ну иден­ти­фи­ка­ци­је у окви­ру са­ме фир­ме јер се ти­ме ува­жа­ва њи­хо­ва сло­бод­на во­ља да при­ста­ну или не при­ста­ну на та­кве усло­ве ра­да. Про­блем на­ста­је при по­ ку­ша­ју да се би­о­ме­триј­ски ди­ги­тал­ни си­стем уве­де на на­ци­о­ нал­ном ни­воу као оп­ште­об ­ а­ве­зан и ис­кљу­чив си­стем иден­ти­ фи­ка­ци­је. Не­ко­ли­ко зе­ма­ља у све­ту, углав­ном да­ле­ко­и­сточ­них, је уве­ло та­кав си­стем на на­ци­о­нал­ном ни­воу као за­ме­ну за кла­ сич­ну лич­ну кар­ту, а не­ке се сти­дљи­во спре­ма­ју због ја­ког от­ по­ра јав­но­сти, но ве­ли­ка ве­ћи­на зе­ма­ља не раз­ма­тра ту оп­ци­ју. Би­ло је и слу­ча­је­ва, по­пут Ка­на­де, у ко­ји­ма је др­жав­ни апа­рат за­кљу­чио да не­ма по­др­шку ши­ре по­пу­ла­ци­је за та­кав си­стем те је од­у­стао на нео­д­ре­ђе­но вре­ме. За нас су тре­нут­но нај­бит­ ни­ја два нај­ско­ри­ја при­ме­ра по овом пи­та­њу. 108

Интегрална критика

Пр­ви је Сло­ве­ни­ја, ко­ја је од ско­ра по­ста­ла чла­ни­ца Европ­ ске Уни­је. Сло­вен­ци су има­ли мо­гућ­ност уво­ђе­ња па­мет­них тзв. smart лич­них кар­ти, ме­ђу­тим, од­у­ста­ли су од те оп­ци­је и уве­ли обич­не пла­стич­не лич­не кар­те са ви­шим ни­во­ом за­шти­ те од фал­си­фи­ко­ва­ња. Ово је ве­о­ма бит­но ис­та­ћи јер ће си­гур­ но би­ти оних ко­ји ће прав­да­ти уво­ђе­ње би­о­ме­триј­ских лич­них кар­ти као део оба­ве­зне хар­мо­ни­за­ци­је на­шег дру­штве­ног си­ сте­ма са европ­ским што, као што смо ви­де­ли на овом при­ме­ру, уоп­ште ни­је ре­ле­вант­но. Дру­ги при­мер ко­ји је нео­п­ход­но ис­та­ћи је при­мер Ве­ли­ ке Бри­та­ни­је где већ ме­се­ци­ма тра­ју жуч­не де­ба­те у пар­ла­мен­ ту и ме­ди­ји­ма око уво­ђе­ња би­о­ме­тријских до­ку­ме­на­та. Вла­да То­ни­ја Бле­ра се су­о­ча­ва са из­ри­чи­тим про­ти­вље­њем Гор­њег до­ма, опо­зи­ци­је, ор­га­ни­за­ци­ја за за­шти­ту људ­ских пра­ва и де­ ла струч­не јав­но­сти, та­ко да без до­би­ја­ња но­вог ман­да­та не мо­же ус­пе­ти да спро­ве­де овај про­је­кат. Осим то­га, вла­дин За­ јед­нич­ки ко­ми­тет за људ­ска пра­ва је у ја­ну­ар­ском из­ве­шта­ју об­ја­вио да би на­ја­вље­ни за­кон о би­о­ме­триј­ским лич­ним кар­та­ ма по­тен­ци­јал­но угро­жа­вао европ­ску Кон­вен­ци­ју о људ­ским пра­ви­ма. Са дру­ге стра­не, по­да­ци сту­ди­је из­во­дљи­во­сти ко­ја је на­ру­че­на упра­во од стра­не вла­де го­во­ре да овај си­стем не пру­жа сто­про­цент­ну по­у­зда­ност и аутен­тич­ност што је им­пе­ ра­тив код ова­кве свр­хе. Пре не­ко­ли­ко да­на, пре­ко сто­ти­ну про­ фе­со­ра и струч­них са­рад­ни­ка по­зна­те Лон­дон­ске шко­ле еко­но­ ми­је и по­ли­тич­ких на­ук­ а су упу­ти­ли струч­ни из­ве­штај са зах­ те­вом ми­ни­стри­ма да за­у­ста­ве про­је­кат би­о­ме­триј­ских кар­ти због угро­жа­ва­ња људ­ских пра­ва и без­бе­до­но­сних опа­сно­сти ко­је он са со­бом но­си. Би­ло ка­ко би­ло, у свим зе­мља­ма раз­ви­је­не де­мо­кра­ти­ је по овом пи­та­њу се ите­ка­ко во­де јав­не рас­пра­ве и де­ба­те, док код нас ни­је ис­по­што­ва­на ни основ­на прав­на про­це­ду­ра за скуп­штин­ско ве­ћа­ње, а о да­љем и да не го­во­ри­мо. Иако на 109

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

овом ску­пу при­су­ству­јем као ин­фор­ма­ти­чар, ду­жан сам да опет на­гла­сим да је ово пре­вас­ход­но прав­ни про­блем, а не ин­ фор­ма­ци­о­ни. По­ред то­га што је про­је­кат про­сто на­ја­вљен без ика­кве прав­не про­це­ду­ре и тен­де­ра, са мо­дер­ног де­мо­крат­ског ста­но­ви­шта овај про­је­кат је то­та­ли­та­ран јер у ли­сту де­мо­ крат­ских пра­ва спа­да и пра­во гра­ђа­ни­на да од др­жа­ве зах­те­ва ску­пља­ње са­мо оних по­да­та­ка за ко­је је да­та ма­сов­на гра­ђан­ ска са­гла­сност. Дру­ги зна­ча­јан про­блем је­сте ди­рект­но угро­ жа­ва­ње пра­ва на при­ват­ност, јед­ног од еле­мен­тар­них пра­ва у де­мо­крат­ским зе­мља­ма јер се ко­ли­чи­на и тип ин­фор­ма­ци­ја ко­је др­жа­ва ску­пља о по­је­дин­цу дра­стич­но по­ве­ћа­ва. По­тен­ци­ јал­но би овај про­је­кат мо­гао во­ди­ти и ка кре­ир­ а­њу ши­фри­ра­ них тај­них до­си­јеа као и по­ве­ћа­ва­њу оп­се­га над­зо­ра др­жа­ве над по­је­дин­цем. Ин­фор­ма­тич­ко-без­бе­до­но­сни про­пу­сти су на сле­де­ћем ме­сту при­о­ри­те­та у да­љој кри­ти­ци. Иако се ко­ри­шће­њем ове тех­но­ло­ги­је не­ки по­сло­ви зна­чај­но убр­за­ва­ју, то мо­же да има дво­стру­ке ре­пер­ку­си­је. Пре све­га, би­ро­кра­ти­ји се да­је огром­ на моћ рас­по­ла­га­ња ве­ли­ком ко­ли­чи­ном цен­тра­ли­зо­ва­них по­ да­та­ка ко­ји у слу­ча­ју ко­рум­пи­ра­них слу­жбе­ни­ка мо­гу за­вр­ши­ ти у ру­ка­ма ра­зних ин­те­ре­сних гру­па. Слу­чај­не или на­мер­не гре­шке у цен­тра­ли­зо­ва­ним си­сте­ми­ма по­пут овог мо­гу би­ти ег­зи­стен­ци­јал­но коб­не по оно­га на ко­га се од­но­се. По­себ­на при­ча је­сте фе­но­мен цу­ре­ња по­да­та­ка. На­и­ме, Mo­to­rol­a је аутор це­ло­куп­ног про­јек­та и тре­ба од­мах ре­ћи да је та ком­па­ни­ ја по­зна­та по ква­ли­тет­ном ка­дру и ре­ше­њи­ма, али и по то­ме што ра­ди про­јек­те за аме­рич­ку вла­ду и вој­ску. Узев­ши у об­зир не­га­тив­на ис­ку­ства по пи­та­њу опе­ра­тив­ног си­сте­ма Win­dows као и ско­ра­шњу бру­ку око от­кри­ва­ња аме­рич­ког шпи­јун­ског са­те­лит­ског си­сте­ма Еchelon ко­јим је шпи­ју­ни­ра­на ско­ро це­ла са­ве­знич­ка Евро­па, ко мо­же сво­јом лич­ном од­го­вор­но­шћу да га­ран­ту­је да овај си­стем не­ма по­за­дин­ска вра­та ко­ја омо­гу­ћа­ва­

110

Интегрална критика

ју пре­у­зи­ма­ње по­да­та­ка од стра­не не­ке стра­не слу­жбе? По­себ­ но пи­та­ње су ха­кер­ски упа­ди с об­зи­ром на чи­ње­ни­цу да је за те­сти­ра­ње си­гур­но­сти ова­квог си­сте­ма по­треб­но да про­ђе бар не­ко­ли­ко го­ди­на. Лич­но ми­слим да је ово пре­ла­зно ре­ше­ње на ко­ме се опи­ па­ва пулс љу­ди ши­ром све­та за уво­ђе­ње да­ле­ко то­та­ли­тар­ни­ јих кон­це­па­та. Да не бих ишао су­ви­ше у ши­ри­ну, на­ве­шћу са­ мо два бу­ду­ћа про­јек­та ко­ја би нас ве­ро­ват­но че­ка­ла уко­ли­ко би ова­кви про­јек­ти би­ли не­кри­тич­ки усво­је­ни и им­пле­мен­ти­ ра­ни. На­и­ме, по­сле из­ве­сног пе­ри­о­да би си­гур­но до­шло до пред­ло­га за ин­те­гра­ци­ју свих до­ку­ме­на­та у је­дан су­пер-до­ку­ мент ко­ји би из­ме­ђу оста­лог омо­гу­ћио и ауто­ма­ти­за­ци­ју нов­ ча­них то­ко­ва. Пр­ва по­сле­ди­ца тог при­сту­па би­ло би уки­да­ње ано­ним­но­сти то­ко­ва нов­ца јер би па­пир­ни но­вац био пот­пу­но ли­кви­ди­ран и ко­ри­сти­ле би се са­мо елек­трон­ске фи­нан­сиј­ске тран­сак­ци­је. То би до­ве­ло до ве­ли­ког до­бит­ка у бр­зи­ни и до исто то­ли­ког гу­бит­ка у при­ват­но­сти јер би по­сто­ја­ла ба­за по­ да­та­ка о ку­пље­ној ро­би, вре­ме­ну, ме­сту и оста­лим осе­тљи­вим по­да­ци­ма. Чо­век ко­ји би се укло­пио у ку­пов­ни про­фил те­ро­ри­ сте или ко­ји би чи­тао ли­те­ра­ту­ру не­по­доб­ну по вла­да­ју­ћи ре­ жим би ри­зи­ко­вао да бу­де из­ло­жен ди­рект­ној дис­кри­ми­на­ци­ ји, пра­ће­њу и тор­ту­ри. Дру­ги ко­рак бу­дућ­но­сти би био крај­ња ми­ни­ја­ту­ри­за­ци­ ја це­лог си­сте­ма у ви­ду јед­ног чи­па ко­ји би се но­сио угра­ђен у не­ки део оде­ла или би био прак­тич­но ис­те­то­ви­ран под ко­жом. Већ да­нас у све­ту та­кве ра­дио-фре­квент­не чи­по­ве до­бро­вољ­ но но­се на хи­ља­де љу­ди ра­ди иден­ти­фи­ка­ци­је и пра­ће­ња, а у слу­ча­ју осо­бља ту­жи­ла­штва Мек­си­ко Си­ти­ја, та­кав чип под ко­ жом ру­ке је и оба­ве­зан. У де­цем­бру ме­се­цу, аме­рич­ка Упра­ва за хра­ну и ле­ко­ве је до­зво­ли­ла до­бро­вољ­ну уград­њу слич­них чи­по­ва под ко­жу па­ци­јен­та, уко­ли­ко он же­ли да ти­ме за­ме­ни 111

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

здрав­стве­ни кар­тон. Ина­че, уград­њом ових чи­по­ва из­у­зет­но је ла­ко пра­ти­ти по­је­дин­ца би­ло где да се исти на­ла­зи. По­ред не­ при­хва­тљи­во­сти овог кон­цеп­та са чи­сто ан­тро­по­ло­шког аспек­ та, ва­жно је на­гла­си­ти и да це­ла при­ча нео­до­љи­во под­се­ћа на зло­коб­на пред­ви­ђа­ња из Јо­ва­но­вог От­кро­ве­ња и да ла­ко мо­же уне­ти раз­дор ме­ђу хри­шћа­не ши­ром све­та ко­ји би има­ли раз­ ли­чит став по овом пи­та­њу. Ова по­ја­ва зах­те­ва по­себ­ну ди­ску­ си­ју и фор­ми­ра­ње за­јед­нич­ког ста­ва. Због свих ових и мно­гих дру­гих раз­ло­га ко­ји мо­гу би­ ти об­у­хва­ће­ни са­мо оп­се­жном сту­ди­јом, ве­о­ма је бит­но да се по­ли­тич­ки чи­ни­оц ­ и и јав­но мне­ње Ср­би­је ко­нач­но укљу­ чи у плод­ну рас­пра­ву. Про­пу­сти и опа­сно­сти про­јек­та би­о­ме­ триј­ских лич­них кар­ти су су­ви­ше ве­ли­ки да би мо­гли би­ти по­ти­сну­ти јер ће ис­пли­ва­ти на по­вр­ши­ну у тре­нут­ку када то најмање будемо очекивали и тада ће за реакцију можда бити пре­ка­сно. Још увек ни­је ка­сно да се овај про­је­кат, ако не об­у­ ста­ви, а оно пре­у­сме­ри као вид ин­тер­ног и огра­ни­че­ног ре­ше­ ња или да се по­ста­ви на до­бро­вољ­ну, а не оба­ве­зу­ју­ћу осно­ву. При­го­вор са­ве­сти, као у слу­ча­ју ци­вил­ног слу­же­ња вој­ног ро­ ка, је крај­ња гра­ни­ца у ко­јој су ко­ли­ко-то­ли­ко ис­по­што­ва­на пра­ва гра­ђа­на. Оста­је ми са­мо да као са­ве­стан гра­ђа­нин овог дру­штва из­ра­зим на­ду да ће ду­хов­не, ин­те­лек­ту­ал­не и по­ли­ тич­ке ели­те би­ти све­сне про­бле­ма ко­ји је пред на­ма и ње­го­во ре­ша­ва­ње започети од­мах.

112

Ве­ли­ки Брат у ма­лом из­да­њу

*

По­ли­ти­ча­ри изражавају моћ пре­ко гла­сач­ког те­ла ко­је сто­ ји иза њих, бан­ка­ри на осно­ву еко­ном­ске мо­ћи и бо­ни­те­та, ге­не­ ра­ли пре­ко вој­не надмоћи и бор­бе­ног ка­дра, а ми­сли­о­ци пре­ко иде­о­ло­ги­је ко­јом се упра­вља дру­штвом. Упра­во ове де­тер­ми­нан­ те би­ле су нај­зна­чај­ни­је и за сва­ки од то­та­ли­тар­них ре­жи­ма ко­ је је свет до са­да ви­део, био он фа­ши­стич­ки (Му­со­ли­ни­је­ва Ита­ ли­ја), нацистички (Хи­тле­ро­ва Не­мач­ка), ко­му­ни­стич­ки (СССР) или, пак, униполарно-гло­ба­ли­стич­ки ори­јен­ти­сан (вре­ме у ко­ ме је­смо, са ге­оп ­ о­ли­тич­ком сце­ном ко­јом до­ми­ни­ра САД). Ме­ ђу­тим, ниједан то­та­ли­тар­ни ре­жим до са­да није успео у свом на­сто­ја­њу да соп­стве­ној иде­о­ло­шкој па­ра­диг­ми пот­чи­ни чо­ве­ ко­ву сло­бо­ду и то­ме нас исто­ри­ја та­ко­ђе не­дво­сми­сле­но учи. Но, по­ста­вља се јед­но су­штин­ско пи­та­ње: у ко­јој ме­ри ста­ре обра­сце мо­же­мо при­ме­ни­ти на тех­но­ло­шку еру? По­ло­ви­ном XX ве­ка је­дан за­пад­ни ми­сли­лац је из­ра­зио пе­ си­ми­стич­ке прог­но­зе по пи­та­њу бу­дућ­но­сти ова­пло­тив­ши сво­ ју ми­сао у ро­ман под крат­ким на­зи­вом „1984“. Био је то Џорџ Ор­вел, чи­ја је ми­сао да­нас ве­о­ма ак­ту­ел­на. Ор­вел је у по­ме­ну­ ту го­ди­ну про­јек­то­вао је­дан то­та­ли­тар­ни ре­жим, ко­ји управља друштвом, али и ми­сли­ма и сло­бо­дом по­је­ди­нач­них гра­ђа­на слу­же­ћи се спе­ци­фич­ним по­лу­га­ма вла­сти и вр­хун­ском тех­но­ ло­ги­јом. Ве­ли­ки Брат је тај ко­ји све ви­ди, све чу­је, све пра­ти и др­жи све под кон­тро­лом ра­ди „ви­ших ци­ље­ва“. *Православље

910, 2005.

113

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Ор­вел ни­је до­жи­вео 1984. го­ди­ну да би уви­део да су ње­го­ ва стра­хо­ва­ња би­ла пре­у­ра­ње­на. А да ли су иста стра­хо­ва­ња би­ ла не­ре­ал­на у ап­со­лут­ном сми­слу? Да ли да­нас по­сто­је тех­но­ ло­шки кон­цеп­ти ко­ји би не­кри­тич­ким уво­ђе­њем мо­гли да во­де ка пот­пу­ном то­та­ли­тар­ном мра­ку ко­ји је Ор­вел (пред)ви­део? Го­спо­до, уко­ли­ко већ ни­сте, упо­знај­те се са RFID тех­но­ ло­ги­јом... Шта је RFID? RFID је скра­ће­ни­ца од Ra­dio Fre­qu­ency Iden­ti­fi­ca­tion и озна­ ча­ва тех­но­ло­ги­ју ко­ја ра­ди на прин­ци­пу ра­дио та­ла­са и ди­ги­ тал­не об­ра­де по­да­та­ка. Цео си­стем се ба­зи­ра на ми­ни­ја­тур­ним чи­по­ви­ма (ве­ли­чи­не су раз­ли­чи­те и ме­ре се у ми­ли­ме­три­ма) са ме­мо­ри­јом и ан­те­ном, чи­ји се са­др­жај очи­та­ва или ме­ња у тре­нут­ку ка­да се чип на­ђе у до­ме­ту спе­ци­јал­них пунк­то­ва. Да­ нас је ко­мер­ци­јал­но рас­по­ло­жив ве­ли­ки оп­сег ова­квих чи­по­ва ко­ји се раз­ли­ку­ју по то­ме да ли има­ју соп­стве­но на­па­ја­ње (ак­ тив­ни) или не (па­сив­ни), по ве­ли­чи­ни ме­мо­ри­је и фре­квен­ци­ је на ко­јој ра­де, што од­ре­ђу­је оп­сег иден­ти­фи­ка­ци­је. Цео кон­ цепт ни­је нов и ве­зу­је се за Дру­ги свет­ски рат ка­да је у свом ру­ди­мен­тар­ном об­ли­ку ко­ри­шћен за раз­ли­ко­ва­ње са­ве­знич­ких и не­при­ја­тељ­ских ави­о­на. Да­нас ову тех­но­ло­ги­ју нај­ви­ше ре­кла­ми­ра­ју ин­ду­стриј­ ски ги­ган­ти (какав је Wal-Mart, рецимо) ко­ји има­ју ин­те­рес да сва­ки про­из­вод озна­че ова­ка­вим чи­пом да би се по­сло­ви скла­ ди­ште­ња и ку­по­про­дај­не тран­сак­ци­је ауто­ма­ти­зо­ва­ле до кра­ја. Ти­ме би се сма­њи­ли тро­шко­ви по­сло­ва­ња, до­шло до уште­де у бр­зи­ни об­ра­де и по­ве­ћа­ла си­гур­ност од кра­дљи­ва­ца. Про­сто ре­че­но, ни­ко не­ће мо­ра­ти да про­ве­ра­ва ко­ји су про­из­во­ди на ла­ге­ру, шта се ку­пу­је или да ли је не­ко не­што из­нео, а да ни­је пла­тио – си­стем све ра­ди и бе­ле­жи у по­за­ди­ни, пот­пу­но не­ви­ дљи­во (и алар­ми­ра ако је по­треб­но). Аме­рич­ка вој­ска је, та­ко­ 114

Велики Брат у малом издању

ђе, за­ин­те­ре­со­ва­на за це­лу при­чу, а у ве­зи са иден­ти­фи­ка­ци­јом сво­јих вој­ни­ка. Са дру­ге стра­не, по­сто­је фир­ме ко­је про­па­ги­ра­ ју уград­њу слич­них чи­по­ва у љу­де из здрав­стве­них, без­бе­до­ но­сних и прак­тич­них раз­ло­га. Та­ко нам бар го­во­ре ре­кла­ме за ову тех­но­ло­ги­ју. По­вре­да при­ват­но­сти Упр­кос ве­ли­кој ре­кла­ми, ре­ак­ци­је де­ла ми­сле­ће јав­но­сти на За­па­ду су при­лич­но оштре, а ор­га­ни­за­ци­је EPIC, CA­SPIAN, као и Pri­vacy In­ter­na­ti­o­nal, ко­је се бо­ре за пра­ва гра­ђа­на на при­ ват­ност, ак­тив­но се бо­ре про­тив це­лог кон­цеп­та. Ина­че, то ни­ су ор­га­ни­за­ци­је по­пут ве­ћи­не на­ших „на­зо­ви“ не­вла­ди­них ор­ га­ни­за­ци­ја ко­је ра­де све, са­мо не оно што би се мо­гло на­зва­ти од­бра­ном пра­ва гра­ђа­на. Ово су озбиљ­не ор­га­ни­за­ци­је ко­је су суд­ским по­ступ­ци­ма до­би­ја­ле спо­ро­ве про­тив нај­ве­ћих ги­га­на­ та (чак и против Mic­ro­softа). У че­му је про­блем? Про­блем услов­но мо­же­мо раз­ло­жи­ти са прав­ног, без­бе­до­ но­сног, фи­ло­соф­ског и до­не­кле те­о­ло­шког аспек­та. Ку­по­ви­ном про­из­во­да ко­ји у се­би са­др­же RFID чип прак­ тич­но се отва­ра мо­гућ­ност за пра­ће­ње не­чи­јих ку­по­ви­на до нај­ма­њег де­та­ља. То је нај­ве­ћи про­блем код про­из­во­да ко­јим се ла­ко мо­же на­пра­ви­ти пси­хо­ло­шки про­фил ва­ше лич­но­сти, ку­пов­не на­ви­ке или пак по­доб­но­сти по од­ре­ђе­ни ре­жим (у слу­ ча­ју да ку­пу­је­те опо­зи­ци­о­не ча­со­пи­се или пак сум­њи­ву ли­те­ ра­ту­ру). То је је­дан аспект про­бле­ма и ве­зу­је се за ауто­мат­ско фор­ми­ра­ње ба­зе по­да­та­ка о ку­по­ви­на­ма – не тре­ба бити много мудар да би се до­шло до за­кључ­ка да се та­кви по­да­ци мо­гу ла­ ко зло­у­по­тре­би­ти. Ово пред­ста­вља по­се­бан про­блем у слу­ча­ју без­го­то­вин­ског пла­ћа­ња, што је на За­па­ду до­ми­нан­тан начин. Наш професор са ПМФ-а, др Ми­лан Ту­ба, је дао за­ни­мљив при­мер у вези са сличним концептима на Западу: за­ми­сли­те да др­жав­ни ста­ти­стич­ки апа­рат за­кљу­чи да тро­ши­те су­ме нов­

115

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ца за по­је­ди­не ар­ти­кле ко­је се укла­па­ју у кла­сич­ни ку­пов­ни про­фил те­ро­ри­ста – у том слу­ча­ју би­ли би­сте из­ло­же­ни стал­ ном над­зо­ру. Без­бе­до­но­сни аспект се од­но­си на мо­гућ­ност пра­ће­ња од­ ре­ђе­не осо­бе, уко­ли­ко би чи­тач­ки пунк­то­ви би­ли рас­по­ре­ђе­ни по те­ре­ну. При­ме­ра ра­ди, ку­по­ви­ном ци­пе­ла у ко­је је угра­ђен та­кав чип, спе­ци­јал­ни чи­та­чи ко­ји би по­тен­ци­јал­но по­сто­ја­ли на тр­го­ви­ма мо­гли би да очи­та­ва­ју ко све про­ла­зи или ко је на про­те­сту, ре­ци­мо, по­што се зна ко је ку­пио од­ре­ђе­ну ро­бу (ци­ пе­ле, ма­ји­цу или слич­но). Да­нас ни­ко не мо­же твр­ди­ти да оба­ ве­штај­не слу­жбе не по­се­ду­ју та­кве чи­та­че. По­себ­ну бу­ру ре­ак­ ци­ја је иза­зва­ла вест да су не­ки про­из­во­ђа­чи ауто­мо­бил­ских гу­ма већ по­че­ли да угра­ђу­ју ова­кве чи­по­ве у њих. Со­фи­сти­ци­ ра­ни чи­та­чи по­ста­вље­ни по­ред пу­та ла­ко би мо­гли бе­ле­жи­ти кре­та­ње од­ре­ђе­ног ауто­мо­би­ла. Зва­нич­но, на­рав­но, та­кви чи­та­ чи не би по­сто­ја­ли, али зва­нич­но ни­је по­сто­ја­ла ни мо­гућ­ност пра­ће­ња вла­сни­ка мо­бил­них те­ле­фо­на па је на кра­ју то би­ло са­свим нор­мал­но. Ду­бин­ски про­блем Као пра­во­слав­ни хри­шћа­ни, не тре­ба да оста­је­мо на по­вр­ ши­ни про­бле­ма и тре­ба да тра­жи­мо ду­бин­ске ко­ре­не. Ре­че­но је да по­ме­ну­ти кон­цепт но­си фи­ло­соф­ске и те­о­ло­шке про­бле­ме. Не­мач­ки фи­ло­соф Гин­тер Ан­дерс је ле­по при­ме­тио да се по пи­та­њу др­жав­них ор­га­на апри­ор­но узи­ма на­че­ло не­по­гре­ши­ во­сти, што је сво­је­вр­сни па­ра­докс уко­ли­ко узме­мо до­са­да­шњу исто­риј­ску сце­ну. На­и­ме, сва­ки ре­жим је же­лео ма­њу или већу кон­тро­лу над љу­ди­ма, а RFID тех­но­ло­ги­ја итекако олакшава тај циљ. За­ми­сли­те са­мо да је Хру­шчов имао ова­кву тех­но­ло­ шку мо­гућ­ност бе­ле­же­ња по­да­та­ка и пра­ће­ња љу­ди! Но, нај­ ве­ћи про­блем ис­кр­са­ва код про­јек­та уград­ње чи­по­ва у љу­де ко­ји је за са­да на ни­воу ко­мер­ци­јал­ног во­лон­тер­ског про­јек­та.

116

Велики Брат у малом издању

Аме­рич­ка фир­ма Aplied Di­gi­tal So­lu­ti­ons је раз­ви­ла чип ве­ли­ чи­не зр­на пи­рин­ча под на­зи­вом Ve­ric­hip (у по­чет­ку је про­је­кат зван Ди­ги­тал­ни ан­ђео) ко­ји, угра­ђи­ва­њем под ко­жу, омо­гу­ћа­ва де­таљ­ну иден­ти­фи­ка­ци­ју и пра­ће­ње свог но­си­о­ца. Аме­рич­ка упра­ва за хра­ну и ле­ко­ве (FDA) је ско­ро одо­бри­ла до­бро­вољ­ну уград­њу та­квих чи­по­ва, у свр­ху за­ме­не кла­сич­них бол­нич­ких кар­то­на (иако је у јед­ном чла­ну на­ве­ла да по­сто­је слу­ча­је­ви кон­тра­ин­ди­ка­ци­ја). Иако је уград­ња ових чи­по­ва ис­кљу­чи­во на ко­мер­ци­јал­ном ни­воу и до­бро­вољ­на, ипак има из­у­зе­та­ка. Та­ко је осо­бље ту­жи­ла­штва Мек­си­ко Си­ти­ја мо­ра­ло да угра­ди ова­кав чип у ру­ку ра­ди „без­бе­до­но­сних раз­ло­га“, о че­му је пи­ са­ла и на­ша днев­на штам­па. Шта ако би се у све­ту де­сио по­но­ вље­ни 11. сеп­тем­бар са ја­чим по­сле­ди­ца­ма и ако би др­жав­на ин­стан­ца тра­жи­ла од ве­ћи­не гра­ђа­на уград­њу ова­квих чи­по­ва из без­бе­до­но­сних (у ства­ри то­та­ли­тар­них) раз­ло­га? Из фи­ло­ соф­ске, од­но­сно ан­тро­по­ло­шке пер­спек­ти­ве, ово је не­при­хва­ тљи­во јер чо­ве­ка сво­ди на жи­во­ти­њу ко­ја тре­ба да при­ми сво­ је­вр­сни жиг. По­ста­вља се и пи­та­ње љу­ди ко­ји су би­ли у ло­го­ри­ ма и ко­је су на­ци­сти обе­ле­жа­ва­ли на сли­чан на­чин. По­сто­ји и не­што дру­го, на­ма ве­о­ма бит­но. На­им ­ е, све нео­ до­љи­во под­се­ћа на три­на­е­сту гла­ву От­кро­ве­ња све­тог Јо­ва­на Богослова због че­га су на За­па­ду ре­ак­ци­је про­те­ста­на­та оштре. Љу­ди не же­ле да при­хва­те не­што што их под­се­ћа на жиг зве­ри опи­сан у по­ме­ну­тој гла­ви. По­го­то­во за­то што је у пр­во­бит­ној ре­клам­ној кам­па­њи за по­ме­ну­ти чип ре­клам­ни знак, по њи­хо­ вим тврд­ња­ма, са­др­жао не­што што је ли­чи­ло на три ше­сти­це. На­рав­но, ов­де тре­ба би­ти опре­зан и на­гла­си­ти да су про­те­стан­ ти увек има­ли про­бле­ма са апо­ка­лип­тич­ним пред­ста­ва­ма ко­је су че­сто до­во­ди­ле до фа­тал­ног ис­хо­да. Са дру­ге стра­не, за­и­ста се не мо­же опо­врг­ну­ти очи­глед­на слич­ност са тај­ном бе­за­ко­ња о ко­јој го­во­ри Јо­ван Бо­го­слов и сто­га тре­ба би­ти и мак­си­мал­но кри­ти­чан.

117

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Дру­штве­на од­го­вор­ност Узев­ши у об­зир све што је ре­че­но, ја­сно је да нам у су­срет не до­ла­зи све­тлост про­гре­са, већ се на ци­ви­ли­за­ци­ју опет на­ вла­чи мрак то­та­ли­та­ри­зма, овај пут мак­си­мал­но со­фи­сти­ци­ра­ ног. Савремени православни бо­го­слов Јо­ван Ма­јен­дорф је јед­ ном приликом на­гла­сио да хри­шћа­ни не тре­ба да пре­не­бе­га­ва­ ју сво­ју дру­штве­но-по­ли­тич­ку од­го­вор­ност. У том сми­слу, тре­ба до­бро про­у­чи­ти RFID кон­цепт и ука­зи­ва­ти на опа­сно­сти, да би прав­на ле­ги­сла­ти­ва (законска решења) по том пи­та­њу би­ла аде­кват­на. Ве­о­ма је бит­но има­ ти за­јед­нич­ки зва­нич­ни став по овом пи­та­њу и то што је пре мо­гу­ће. Нај­го­ре од све­га што би мо­гло да се де­си је да ан­ти­цр­ кве­не струк­ту­ре ис­ко­ри­сте по­ја­ву ова­квих и слич­них кон­це­па­ та за уно­ше­ње рас­ко­ла и раз­до­ра ме­ђу пра­во­слав­не хри­шћа­не ко­ји би има­ли раз­ли­чит став по овом пи­та­њу, због че­га је им­ пе­ра­тив фор­ми­ра­ње не­дво­сми­сле­ног, пре­вен­тив­ног и за­јед­нич­ ког ста­ва ко­ји ће има­ти до­вољ­ну ја­чи­ну да осу­је­ти слич­не по­ ку­ша­је. Са­мо је пи­та­ње вре­ме­на ка­да ће овај кон­цепт са За­па­да до­ ћи и до на­ших про­сто­ра и та­да тре­ба има­ти спре­ман од­го­вор, не­за­ви­сно од то­га да ли ће бор­ци за људ­ска пра­ва на За­па­ду и про­те­стант­ске де­но­ми­на­ци­је ус­пе­ти да се из­бо­ре за пра­вил­ну упо­тре­бу. Јер се Ор­ве­лов Ве­ли­ки Брат мо­же по­ја­ви­ти и у ми­ни­ ја­тур­ном из­да­њу – а ко има очи да ви­ди, не­ка ви­ди.

118

Ин­тер­ак­тив­но гу­бље­ње при­ват­но­сти

*

Пра­во на при­ват­ност спа­да у тзв. лич­на пра­ва, ап­со­лут­на пра­ва ко­ја ip­so fac­to де­лу­ју про­тив свих (con­tra om­nes) у на­ме­ та­њу па­сив­ног по­на­ша­ња. У окви­ру гра­ђан­ско­прав­не на­у­ке, пра­во на при­ват­ност је прав­но­ци­ви­ли­за­циј­ски од огром­ног зна­ ча­ја. Пу­на афир­ма­ци­ја лич­них пра­ва до­ла­зи до из­ра­жа­ја тек по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, у ко­ме су фашисти и нацисти по­га­ зи­ли сва пи­са­на и не­пи­са­на пра­ва, од фи­зич­ког и пси­хич­ког ин­ те­гри­те­та чо­ве­ка до ње­го­вог до­сто­јан­ства, при­ват­но­сти и диг­ ни­те­та. По­ја­ва и по­то­њи тур­бу­лент­ни раз­вој ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја са­мо су учвр­сти­ли став ме­ђу ми­сле­ћим и кри­тич­ ки на­стро­је­ним љу­ди­ма да је пра­во на при­ват­ност потребно очувати по­го­то­во да­нас и то прав­ним ме­ра­ма. Да­нас у све­ту по­сто­ји си­ја­сет озбиљ­них ор­га­ни­за­ци­ја ко­ је се ба­ве овом про­бле­ма­ти­ком и ко­је сво­јим де­ло­ва­њем ути­ чу чак и на рад др­жав­них ор­га­на. При­ме­ра ра­ди, у Ја­па­ну је 30. ма­ја 2005. го­ди­не суд Ka­na­za­wa Dis­trict-а до­су­дио да је вла­ дин про­је­кат на­ци­о­нал­них би­о­ме­триј­ских лич­них кар­ти (тзв. Ju­ki­net) не­ус­ та­ван због кр­ше­ња чла­на 13 ја­пан­ског Уста­ва ко­ ји бра­ни при­ват­ност гра­ђа­на, и на­ре­дио Is­hi­kawа упра­ви да уни­шти све до са­да при­ку­пље­не по­дат­ке. Као што се из тог ско­ра­шњег при­ме­ра ви­ди, у све­ту се пра­во на при­ва­тност бра­ ни озбиљ­ним ме­ра­ма. Ме­ђу­тим, у том истом све­ту по­сто­ји и је­дан дру­ги про­цес, у сва­ком по­гле­ду ре­тро­гра­дан, ко­ји је де­ *Православље

919, 2005.

119

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

лом усло­вљен стра­хо­ви­тим тех­но­ло­шким на­прет­ком. На­и­ме, све ви­ше се ме­диј­ски по­пу­ла­ри­шу кла­сич­не те­ле­ви­зиј­ске или, пак, ин­тер­нет еми­си­је у ко­ји­ма се су­ге­ри­ше од­би­ја­ње пра­ва на при­ват­ност. Углав­ном се тра­же мла­ђи љу­ди ко­ји би се од­ре­кли при­ват­но­сти на од­ре­ђе­ни пе­ри­од вре­ме­на у ко­ме би би­ли из­ло­ же­ни сни­ма­њу у сва­ко до­ба да­на и но­ћи, на ап­со­лут­но сва­ком ме­сту. На­рав­но, све се про­па­ги­ра као лу­да за­ба­ва и не­што пот­ пу­но „in“. Ве­ли­ки Б(92)рат И на овим про­сто­ри­ма је би­ло по­ку­ша­ја ре­а­ли­за­ци­је слич­них те­ле­ви­зиј­ских про­је­ка­та, али све се сво­ди­ло на је­дан скром­ни­ји ни­во и на огра­ни­че­не ре­сур­се. B92, те­ле­ви­зи­ја по­ зна­та по то­ме што се­бе де­кла­ри­ше као пред­вод­ни­ка мо­дер­них гра­ђан­ских и ци­ви­ли­за­циј­ских то­ко­ва, дуже времена на­ја­вљу­ је еми­си­ју под на­зи­вом Ве­ли­ки Брат (тач­ни­је Big Brot­her Ser­ bia) по­зи­ва­ју­ћи мла­де љу­де да се ја­ве и узму уче­шћа у „сто да­на без при­ват­но­сти“ у ку­ћи са три­де­сет (!) ка­ме­ра и да­ле­ко ви­ше ми­кро­фо­на по­ста­вље­них по свим про­сто­ри­ја­ма. Су­де­ћи по ре­клам­ном ма­те­ри­ја­лу, тај про­је­кат ће би­ти да­ле­ко ши­ри и об­у­хват­ни­ји од све­га слич­ног што је до са­да ви­ђе­но на на­шим те­ле­ви­зи­ја­ма у по­ме­ну­том кон­тек­сту. На кра­ју, ка­ко сто­ји у про­ па­ганд­ном ма­те­ри­ја­лу, гле­да­оц ­ и ће би­ра­ти по­бед­ни­ка (по­бед­ ни­ка че­га?). Да ли је у пи­та­њу кон­тра­дик­тор­на чи­ње­ни­ца да се јед­на де­кла­ра­тив­но де­мо­крат­ска те­ле­ви­зи­ја de fac­to за­ла­же за ре­ла­ти­ви­зо­ва­ње оп­ште­при­зна­тог пра­ва на при­ват­ност – и то у еми­си­ји са пот­пу­но то­та­ли­тар­ним на­зи­вом?! Тре­ба, на­и­ме, под­се­ти­ти ода­кле син­таг­ма Ве­ли­ки Брат. Њен тво­рац је Џорџ Ор­вел, ми­сли­лац ко­ји је сво­јим де­ли­ма обе­ле­жио дру­гу по­ло­ ви­ну XX ве­ка. Уви­дев­ши ку­да све мо­же од­ве­сти не­кон­тро­ли­ сан раз­вој тех­но­ло­ги­је са јед­не и гу­ше­ње гра­ђан­ских пра­ва са дру­ге стра­не, Ор­вел је сво­је зеб­ње пре­то­чио у ро­ман под на­зи­

120

Интерактивно губљење приватности

вом „1984“. У ње­му Ор­вел го­во­ри о јед­ном то­та­ли­тар­ном ре­ жи­му ко­ји ко­ри­сти со­фи­сти­ци­ра­ну тех­но­ло­ги­ју за про­ди­ра­ње у сва­ки дом и ру­ше­ње сва­ке тај­не и при­ват­но­сти, по­ку­ша­ва­ју­ ћи чак и да кон­тро­ли­ше ми­сли по­да­ни­ка. Од Ве­ли­ког Бра­та ни­ шта не оста­је скри­ве­но, „Ве­ли­ки Брат вас по­сма­тра (Big Brot­ her is watching you)“. Све свет­ске ор­га­ни­за­ци­је ко­је се бо­ре за гра­ђан­ско пра­во на при­ват­ност, го­то­во ре­дов­но се освр­ћу на Ор­ве­ло­ва пророчка упо­зо­ре­ња. При по­ме­ну син­таг­ме Ве­ли­ки Брат сва­ком нор­мал­ном и упу­ће­ном чо­ве­ку ко­ји др­жи до људ­ ских пра­ва, ди­же се ко­са на гла­ви. Сто­га је још чуд­ни­је што те­ ле­ви­зи­ја ка­квом се­бе пред­ста­вља B92, про­мо­ви­ше сво­је­вр­сно до­бро­вољ­но од­ри­ца­ње од пра­ва на при­ват­ност, са­мим тим и ње­го­ву ре­ла­ти­ви­за­ци­ју. Иако се ти­ме ово пра­во у фор­мал­ном сми­слу не ру­ши, ипак се на­ру­ша­ва­ју уни­вер­зал­ни етич­ки ко­ дек­си на ко­ји­ма оно по­чи­ва. Са дру­ге стра­не, ка­ко про­ту­ма­чи­ ти чи­ње­ни­цу да те­ле­ви­зи­ја ко­ја се­бе про­мо­ви­ше као бор­ца про­ тив то­та­ли­тар­них иде­о­ло­ги­ја ко­ри­сти ор­ве­лов­ску син­там­гу у афир­ма­тив­ном сми­слу за еми­си­ју у ко­јој ће мла­ди љу­ди пред де­се­ти­на­ма не­пре­ста­но укљу­че­них ка­ме­ра жи­ве­ти, зна­ју­ћи да су сва­ког тре­нут­ка сни­ма­ни и да је сва­ки део сним­ка ди­рект­но до­сту­пан јав­но­сти? То је већ про­блем уред­нич­ког ко­ле­ги­ју­ма те­ле­ви­зи­је B92 од­но­сно ко­ли­зи­је про­грам­ске ше­ме са (де­кла­ ра­тив­ним) про­мо­ви­са­њем аутен­тич­них гра­ђан­ских вред­но­сти – ни­смо чу­ли да се ико из ди­рек­тор­ског бор­да ус­про­ти­вио та­ квом име­ну и са­др­жи­ни еми­си­је. Тре­ба би­ти ре­а­лан и при­ме­ти­ти да овај про­блем пре­ва­зи­ ла­зи гра­ни­це јед­не кон­крет­не те­ле­ви­зиј­ске ста­ни­це, чак и јед­ ног ме­ди­ја (те­ле­ви­зиј­ског), јер у све­ту жељ­ном сен­за­ци­ја и за­ ви­ри­ва­ња у ту­ђу ин­ти­му та­кви про­јек­ти се одав­но ре­а­ли­зу­ју и пре­ко Ин­тер­не­та – пот­пу­но ин­тер­ак­тив­но!

121

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Етич­ке нор­ме и при­ват­ност На Ин­тер­не­ту по­сто­ји мно­штво сај­то­ва на ко­ји­ма ће вам њи­хо­ви вла­сни­ци, бес­плат­но или уз нов­ча­ну на­док­на­ду, до­зво­ ли­ти да за­ви­ри­те у њи­хо­ву ин­ти­му (се­ти­мо се при­ме­ра Па­ме­ле Ан­дер­сон и То­ми Ли­ја) гле­да­ју­ћи on line „се­ри­ју“ ди­рект­но из њи­хо­ве ку­ће, што је нај­ди­рект­ни­ји по­ку­шај ко­мер­ци­ја­ли­за­ци­је пра­ва на при­ват­ност. Но, тре­ба зна­ти да су лич­на пра­ва спе­ци­ фич­на баш по то­ме што у свом нај­ве­ћем де­лу ни­су по­доб­на за прав­ни про­мет од­но­сно за пре­нос са јед­ног на дру­гог има­о­ца (ку­по­ви­ном, ре­ци­мо). У са­др­жи­ну лич­них пра­ва, до­ду­ше, ула­ зе овла­шће­ња рас­по­ла­га­ња, у окви­ру ко­јих је мо­гу­ће пре­не­ти део лич­них пра­ва по­доб­них за про­мет. У слу­ча­ју пра­ва на при­ ват­ност, би­ло да се прав­но рас­по­ла­га­ње вр­ши при­стан­ком, од­ ри­ца­њем или пре­но­сом, дру­го ли­це ти­ме сти­че за­кон­ско пра­во на уплив у при­ват­ну сфе­ру ту­ђег жи­во­та. Чи­сто ле­га­ли­стич­ки гле­да­но, ово је са­свим у ре­ду, јер од кон­крет­ног чо­ве­ка за­ви­си ко­ли­ко це­ни сво­ју ин­ти­му. Али при­том се че­сто за­бо­ра­вља да за­кон­ска до­пу­ште­ност пре­но­са овог пра­ва у на­че­лу не сме да се ко­си са оп­ште­при­хва­ће­ним мо­рал­ним нор­ма­ма. Ту смо већ код глав­ног про­бле­ма! Свет је да­нас то­ли­ко из­ре­ла­ти­ви­зо­вао мо­рал­не нор­ме да се го­то­во све мо­же по­сма­тра­ти мање или више мо­рал­ним. Оно што је за хри­шћан­ски етос пот­пу­но не­ мо­рал­но, не­ком ур­ба­ном ате­и­сти би­ће са­свим мо­рал­но. У пи­та­ њу је пот­пу­но пре­о­кре­та­ње вред­но­сти, по ре­чи­ма ни­хи­ли­сте Ни­чеа, ду­хов­ног оца да­на­шњег мо­рал­ног ин­ди­фе­рен­ти­зма. То се ви­ди и у (фак­тич­ки већ но­а­ку­ти­ра­ном) Уста­ву ЕУ у ко­ме је из­о­ста­ла ин­кор­по­ра­ци­ја ју­део-хри­шћан­ских мо­рал­них вред­но­ сти на ко­ји­ма европ­ска ци­ви­ли­за­ци­ја за­пра­во по­чи­ва. Би­блиј­ски кон­текст при­ват­но­сти У Све­том Пи­сму се ниг­де екс­пли­цит­но не го­во­ри о при­ват­ но­сти као та­квој, али из раз­ли­чи­тих би­блиј­ских до­га­ђа­ја мо­же­ 122

Интерактивно губљење приватности

мо до­ћи до хри­шћан­ског ста­ва. Хри­шћа­ни на­ди­ла­зе ле­га­ли­стич­ ки по­јам при­ват­но­сти јер је по­сма­тра­ју над­ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ ки. Из при­ме­ра Хри­сто­ве Тај­не Ве­че­ре мно­го то­га се мо­же за­ кљу­чи­ти о хри­шћан­ском по­им ­ а­њу при­ват­но­сти у сми­слу јед­не од­ре­ђе­не за­јед­ни­це ко­ја је на оку­пу, ван очи­ју јав­но­сти. Сле­де­ ћа сли­ка ко­ја пу­но го­во­ри је­сте Хри­стов ула­зак кроз за­тво­ре­на вра­та у со­бу у ко­јој су апо­сто­ли по­сле Вас­кр­се­ња би­ли са­бра­ни (види Јн 20, 19) , као уоста­лом и сва по­то­ња ев­ха­ри­стиј­ска са­бра­ ња Цр­кве у апо­стол­ским и по­ста­по­стол­ским вре­ме­ни­ма ко­је по­ ка­зу­је од­ре­ђе­ни вид за­тво­ре­но­сти мо­ли­тве­не за­јед­ни­це за огла­ ше­не и не­ве­ру­ју­ће (али не и изо­ло­ва­но­сти јер су сви при­зва­ни да по­ве­ру­ју и до­ђу на го­збу Ца­ре­вог Си­на – уп. Мт 22, 2-14). У пр­вим ве­ко­ви­ма хри­шћан­ства чак су по­сто­ја­ла ли­ца ко­ја су ста­ ја­ла на ула­зу про­сто­ри­ја, пра­те­ћи да на евхaри­стиј­ски скуп не до­ла­зе не­хри­шћа­ни. Нај­ин­тим­ни­ји човекови тре­ну­ци опи­са­ни су Хри­сто­вом пре­по­ру­ком о уз­но­ше­њу мо­ли­тве Оцу не­бе­ском тај­но (ср. Мт 6,6), ван сва­ког по­гле­да (ма­да се ово мо­же по­сма­ тра­ти и у пре­не­се­ном зна­че­њу, у ви­ду ум­но-ср­дач­не мо­ли­тве). За­кљу­чу­је­мо да нам Све­то Пи­смо и Пре­да­ње пре­ко сли­ ка, до­га­ђа­ја, по­ре­ђе­ња и ре­чи Го­спод­њих, по­сред­но да­ју здрав став пре­ма при­ват­но­сти. Ве­ро­ват­но ће би­ти оних ко­ји ће уло­ жи­ти при­го­вор на ово ту­ма­че­ње, по­зи­ва­ју­ћи се на Хри­сто­ве ре­ чи у ко­ји­ма се упо­зо­ра­ва да ће све што је тај­но би­ти јав­но (ср. Мк 4, 22; Лк 8, 17). Ова ан­ти­но­ми­ја се ла­ко ре­ша­ва упо­тре­бом основ­них ер­ми­нев­тич­ких пра­ви­ла, пре све­га пра­ће­ња кон­тек­ ста у ком су те ре­чи ре­че­не јер се ве­зу­ју за грех и вр­ли­ну ко­ји ће иза­ћи на ви­де­ло на пра­вед­ном Су­ду Божi­јем на кра­ју све­та и ве­ка, ка­да се бу­ду ис­пи­ти­ва­ла сва де­ла људ­ска. Шта до­но­се бу­ду­ћи то­ко­ви? Про­блем при­ват­но­сти је пре­вас­ход­но етич­ког ка­рак­те­ ра, али су прак­тич­ни раз­ло­зи ње­го­во ре­ша­ва­ње ве­за­ли за пра­

123

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

во. Пи­та­ње је до­кле би ин­фор­ма­ци­о­ни то­та­ли­та­ри­зам до­шао да ни­је прав­не ре­гу­ла­ти­ве ко­ја ко­ли­ко-то­ли­ко успе­ва да пра­ви про­тив­те­жу. На ­жа­лост, све­до­ци смо да и прав­на ре­гу­ла­ти­ва по­ ла­ко гу­би сна­гу и то по­нај­ви­ше упра­во у оним зе­мља­ма ко­је се за­кли­њу у мо­дер­не ци­ви­ли­за­циј­ске вред­но­сти. Је­сте ли зна­ли, примера ради, да у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји, ко­лев­ци европ­ског пар­ ла­мен­та­ри­зма, по­сто­ји бли­зу ми­ли­он (!) ка­ме­ра по­ста­вље­них на јав­ним ме­сти­ма и пред­у­зе­ћи­ма само у Лондону и околини? Мре­жа шпи­јун­ских са­те­ли­та је већ посебно пи­та­ње за се­бе. Је­ди­но је још по­ро­дич­ни дом остао ин­фор­ма­ци­о­на оаза у ко­ју ни­је до­пу­штен ула­зак објек­ти­ва. За­то је сва­ко­ме ко кри­ тич­ки раз­ми­шља ја­сно да се до­га­ђа ла­га­на ме­диј­ска при­пре­ма те­ре­на, са (на­из­глед) бе­ниг­ним еми­си­ја­ма, ко­је ће у све­сти ме­ диј­ског кон­зу­мен­та ма­ло-по­ма­ло ре­ла­ти­ви­зо­ва­ти пра­во на при­ ват­ност. Су­тра, ако му се у ре­ал­ном жи­во­ту деси да му је пра­во на при­ват­ност угро­же­но мо­дер­ним тех­но­ло­шким сред­стви­ма, он на то прак­тич­но не­ће ни ре­а­го­ва­ти. Као жа­ба ко­ја се ску­ва у во­ди ко­ја се ла­га­но за­гре­ва – ка­да би ту исту жа­бу уба­ци­ли директно у вре­лу во­ду, си­гур­но је да би од­мах ис­ко­чи­ла. Све­ у­куп­на ре­тро­град­ност ме­диј­ских про­је­ка­та ко­ји­ма се су­ге­ри­ ше до­бро­вољ­но и ин­тер­ак­тив­но гу­бље­ње пра­ва на при­ват­ност ни­је спор­на. Је­ди­но пи­та­ње ко­је оста­је отво­ре­но је: ко­ли­ко ће вул­гар­ни тех­но­крат­ски при­ти­сак ус­пе­ти да на­мет­не кон­тракул­ тур­ну па­ра­диг­му све­ту ко­ји је не­ка­да био мно­го от­пор­ни­ји на ло­ше ути­ца­је?

124

На­лич­је то­тал­не ауто­ма­ти­за­ци­је

*

У нор­мал­ним усло­ви­ма, то­ко­ве на свет­ској при­вред­ној сце­ ни дик­ти­ра­ју по­ну­да и потра­жња, а сва­ко пред­у­зе­ће се тру­ди да за­до­би­је ком­па­ра­тив­ну пред­ност у од­но­су на кон­ку­рен­те. Узи­ ма­ју­ћи у об­зир основ­не по­сту­ла­те тр­жи­шне еко­но­ми­је, очи­глед­ но је да је не­мо­гу­ће одр­жа­ти се у окру­же­њу за­пад­них еко­ном­ ских си­ла и „азиј­ских зма­је­ва“ без ви­со­ког ни­воа ауто­ма­ти­за­ци­ је про­из­вод­них про­це­са. Ге­о­по­ли­тич­ке де­тер­ми­нан­те до­дат­но оп­те­ре­ћу­ју сце­ну – јед­на су­пер­си­ла вој­ном надмоћи и кон­тро­ лом кри­тич­них ре­сур­са у ве­ли­кој ме­ри по­ста­вља но­ве усло­ве. То је су­ро­ва ре­ал­ност, че­сто до кра­ја де­ху­ма­ни­зо­ва­на, али је та­ква ка­ква је – на то мо­ра ра­чу­на­ти сва­ки при­вред­ни су­бје­ кат и би­ти све­стан дво­стру­ких по­сле­ди­ца. Пр­ва се огле­да у по­ тре­би не­пре­ста­ног ула­га­ња у но­ва сред­ства за уна­пре­ђе­ње и ауто­ма­ти­зо­ва­ње по­слов­них про­це­са, а дру­га се очи­ту­је на суд­ би­ни са­мих рад­ни­ка ко­ји, услед не­ми­ло­срд­них тр­жи­шних усло­ ва, че­сто оста­ју без по­сла јер мно­ги про­це­си вре­ме­ном по­ста­ ју пот­пу­но ауто­ма­ти­зо­ва­ни! У зе­мља­ма по­пут Ја­па­на, ре­ци­мо, по­сто­је слу­ча­је­ви да су чи­та­ви по­го­ни па и фа­бри­ке, пот­пу­но ауто­ма­ти­зо­ва­ни, а чо­ве­ков удео све­ден на ми­нор­ну кон­трол­ну функ­ци­ју ко­ју вр­ши ма­ли број рад­ни­ка. То је већ бли­зу не­че­га што би­смо мо­гли на­зва­ти то­тал­ном ауто­ма­ти­за­ци­јом про­из­вод­ них про­це­са. Фи­ло­соф­ским реч­ни­ком ре­че­но, рад­ник у та­квом кон­цеп­ту по­ста­је не­ка вр­ста „пр­вог по­кре­та­ча“ – чо­ве­ков рад, *Православље

920, 2005.

125

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

во­ља и енер­ги­ја у да­љем про­це­су по­ста­ју не­по­треб­ни... Не­ки со­ци­о­ло­зи упо­зо­ра­ва­ју да ће та­ква ди­на­ми­ка, усме­ре­на ка то­ тал­ној ауто­ма­ти­за­ци­ји про­из­вод­них про­це­са, пре или ка­сни­је до­ве­сти до огром­не кри­зе на свет­ском ни­воу. Оста­вља­мо со­ци­ о­ло­зи­ма и еко­но­ми­сти­ма да се ти­ме по­за­ба­ве на ни­воу те­о­риј­ ских мо­де­ла. Ме­ђу­тим, оно на шта рет­ко ко обра­ћа па­жњу је­сте по­ку­ шај тех­но­крат­ских струк­ту­ра да кон­цепт то­тал­не ауто­ма­ти­за­ ци­је, по при­ро­ди ве­зан за про­из­вод­не ха­ле, про­јек­ту­ју на сва­ко­ днев­ни чо­ве­ков жи­вот. Ауто­ма­ти­за­ци­ја спо­ља­шње сре­ди­не То­тал­ну ауто­ма­ти­за­ци­ју не тре­ба ме­ша­ти са де­ли­мич­ном ауто­ма­ти­за­ци­јом (услов­но ре­че­но), ко­ју сре­ће­мо у сва­ко­днев­ ном жи­во­ту и ко­ја оста­вља ве­ли­ки део ак­ци­је у чо­ве­ко­вим ру­ ка­ма. До­бар при­мер су улич­ни се­ма­фо­ри без ко­јих са­о­бра­ћај ни у јед­ном ве­ћем гра­ду објек­тив­но не би мо­гао да функ­ци­он ­ и­ ше. У евен­ту­ал­ном слу­ча­ју от­ка­зи­ва­ња те сиг­на­ли­за­ци­је, сва­ ки уче­сник у са­о­бра­ћа­ју де­лу­је у скла­ду са по­себ­ним пра­ви­ли­ ма ко­ја се осла­ња­ју на људ­ску пер­цеп­ци­ју и ак­ци­ју. Ме­ђу­тим, ових да­на сти­жу ве­сти ре­во­лу­ци­о­нар­ног са­др­ жа­ја: не­ка од во­де­ћих свет­ских име­на из обла­сти ра­чу­нар­ског софт­ве­ра и ауто­мо­бил­ске ин­ду­стри­је на­ја­вљу­ју пот­пу­ну ауто­ ма­ти­за­ци­ју на­ше око­ли­не, по­чев­ши упра­во од са­о­бра­ћај­них про­це­са. Уче­шће во­за­ча, према њи­ма, сво­ди­ће се на из­да­ва­ње гла­сов­не (или не­ке дру­ге) ко­ман­де о де­сти­на­ци­ји, док би ди­ги­ тал­на ма­ши­на са­ма из­ра­чу­на­ва­ла пут, во­ди­ла ауто­мо­бил, пра­ ти­ла ста­ње уре­ђа­ја, ни­во го­ри­ва и од­ре­ђи­ва­ла бр­зи­ну. Прет­по­ ста­вља­мо да би се све им­пле­мен­ти­ра­ло пре­ко по­себ­них ди­ги­ тал­них кон­тро­ле­ра ко­ји би би­ли по­ста­вље­ни по­ред пу­те­ва, очи­ та­ва­ли по­треб­не ин­фор­ма­ци­је и ве­ро­ват­но ко­ор­ди­ни­са­ли све рад­ње са јед­ним ра­чун­ским цен­тром. 126

Наличје тоталне аутоматизације

По инер­ци­ји, оста­так око­ли­не ће би­ти ауто­ма­ти­зо­ван ко­ри­ шће­њем слич­ног кон­цеп­та. Та­ко мо­же­мо прет­по­ста­ви­ти да у про­дав­ни­ца­ма неће бити потребе за про­дав­ци­ма јер ће сва­ки про­из­вод са­др­жа­ти RFID чип – из­но­ше­њем ар­ти­кла из про­дав­ ни­це ауто­мат­ски ће се ски­да­ти од­ре­ђе­на сво­та са ра­чу­на куп­ ца (што прак­тич­но зна­чи да не­ће би­ти ано­ним­но­сти нов­ча­них то­ко­ва). У ре­сто­ра­ни­ма ће вас слу­жи­ти ауто­мат, нај­че­шће на осно­ву про­фи­ли­са­ња (пре­фе­рен­ци­јал­них на­руџ­би од ра­ни­је). На ис­пи­ти­ма од­го­ва­ра­ње без ка­шње­ња, бр­зо, ис­кљу­чи­во елек­ трон­ским пу­тем (без ика­квог до­ди­ра са про­фе­со­ром), а оце­не се ауто­мат­ски спу­шта­ју у елек­трон­ски до­си­је... Иако на­ве­де­но де­лу­је су­ви­ше фу­ту­ри­стич­ки, бли­же је не­го што прет­по­ста­вља­ мо. Оно што је у ди­ги­тал­ној ин­ду­стри­ји да­нас у до­ме­ну ла­бо­ ра­то­риј­ског ис­пи­ти­ва­ња, су­тра (фи­гу­ра­тив­но ре­че­но) је ску­па играч­ка, а већ пре­ко­су­тра „ши­ро­ки на­род­ни сло­је­ви не мо­гу без то­га“. Иако би, на пр­ви по­глед, то­тал­на ауто­ма­ти­за­ци­ја дру­штве­ ног окви­ра до­не­ла ре­во­лу­ци­он ­ а­ран на­пре­дак у си­гур­но­сти, бр­ зи­ни и ква­ли­те­ту (и све­му оста­лом што се нај­че­шће на­во­ди у про­па­ганд­ним ма­те­ри­ја­ли­ма), ни­је све та­ко ру­жи­ча­сто. Пр­ви и основ­ни про­блем у овој при­чи је што чо­век пребацује огромне ингеренције на ма­ши­ну. По­сте­пе­ним на­ви­ ка­ва­њем, ути­цај чо­ве­ко­ве ак­ци­је и кон­тро­ле ће по­ста­ти за­не­ мар­љив, да­ју­ћи ко­нач­ни да­нак оп­штем ком­фо­ру. Ни­је то­ли­ко у пи­та­њу кла­сич­но од­уз­ и­ма­ње при­род­не ак­ци­је, ко­ли­ко при­ви­ ка­ва­ње на жи­вот без ње. Ин­ту­и­тив­но се на­ме­ће Хај­де­ге­ро­во ми­шље­ње о чо­ве­ко­вом од­но­су пре­ма тех­но­ло­ги­ји ко­је је би­ло крај­ње кри­тич­ки на­стро­је­но. Не мо­же се из­бе­ћи ни ни­кад ак­ту­ ел­ни­ји ан­ти­у­то­пи­ста Ор­вел јер тај гло­бал­ни су­пер­си­стем и не­ ће у пу­ном сми­слу би­ти пот­пу­но ауто­ма­ти­зо­ван и ауто­но­ман – увек ће по­сто­ја­ти не­ко ко ће има­ти при­ступ и кон­тро­лу над осе­ тљи­вим ин­фор­ма­ци­ја­ма (тран­сак­ци­ја­ма, кре­та­њу, пре­фе­рен­ци­ 127

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ја­ма...) јер ће у „то­тал-ауто“ окру­же­њу све ин­фор­ма­ци­је би­ти про­сле­ђи­ва­не у цен­трал­не ба­зе (због ко­ор­ди­на­ци­је и кон­тро­ле свих про­це­са). Па­ра­док­сал­но, кла­сич­на (број­на, спо­ра и не­сум­ њи­во не­е­фи­ка­сна) би­ро­кра­ти­ја ће не­ста­ти, али ће се по­ја­ви­ти ма­ло­број­на (тех­но)би­ро­кра­ти­ја огром­не мо­ћи. Ни на чи­сто тех­нич­ком ни­воу ства­ри ни­су она­кве ка­квим се пред­ста­вља­ју. За­бо­ра­вља­ју се мно­ге по­твр­ђе­не чи­ње­ни­це из до­ме­на ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја. Не­ма тог ра­чу­нар­ског си­ сте­ма (ма ка­ко со­фи­сти­ци­ран био) ко­ји не но­си ма­кар ми­нор­ ну гре­шку (bug), што ипак ни­је раз­лог да их не ко­ри­сти­мо уз ме­ре си­гур­но­сти. Ме­ђу­тим, у „то­тал-ауто су­пер­си­сте­му“ гре­шке би би­ле ап­со­лут­но фа­тал­не. Осим то­га, ви­ше­де­це­ниј­ ско ис­ку­ство по­ка­зу­је (из да­на у дан све очи­глед­ни­је) ра­њи­ вост ра­чу­нар­ских си­сте­ма, у сми­слу на­мер­них спољ­них ма­ли­ ци­о­зних упа­да. Та­ко смо пре неколико ме­се­ци чи­та­ли о хап­ше­ њу Ге­ри­ја Ме­ки­но­на, ра­чу­нар­ског струч­ња­ка ко­ји је у јед­ном тре­нут­ку имао под пу­ном кон­тро­лом (!) ра­чу­нар­ску мре­жу аме­ рич­ке вој­ске у Ва­шинг­то­ну. А узев­ши у об­зир да­на­шње об­ли­ке те­ро­ри­зма, те­шко је за­ми­сли­ти све мо­гу­ће сце­на­ри­је на­ру­ша­ва­ ња ин­те­гри­те­та то­тал-ауто па­ра­диг­ме. Чак и да­нас, у усло­ви­ма де­ли­мич­не ауто­ма­ти­за­ци­је, по­сто­ји ре­ал­на зеб­ња од не­ких до­ га­ђа­ја. При­ме­ра ра­ди, ка­ко би на ја­чи удар ме­те­о­ра ре­а­го­ва­ле лан­сир­не рам­пе са так­тич­ким на­о­ру­жа­њем ко­је су по­де­ше­не на ауто­мат­ски од­го­вор у слу­ча­ју атом­ског уда­ра дру­ге си­ле? Чо­век и ње­го­ва сре­ди­на Чо­век 21. ве­ка је, па­ра­док­сал­но, мно­го ра­њи­ви­ји не­го ње­ го­ви пре­ци ко­ји ни­су има­ли та­ква тех­но­ло­шка сред­ства и на­уч­ на зна­ња. Не ве­ру­је­те? Зар ка­та­стро­фал­не еко­ло­шке про­ме­не ра­ди­кал­но не ме­ња­ју наш на­чин жи­во­та? Зар от­казивање са­мо јед­ног кри­тич­ног ре­сур­са ме­тро­по­ле (во­до­вод, га­сна ар­те­ри­ја, елек­тра­на...) ни­је до­во­љан да жи­во­ти де­се­ти­на хи­ља­да љу­ди

128

Наличје тоталне аутоматизације

бу­ду ди­рект­но угро­же­ни (у шта смо се и са­ми уве­ри­ли за вре­ ме NA­TO бом­бар­до­ва­ња)? Те­ро­ри­стич­ки на­па­ди су већ при­ча за се­бе и ту ко­мен­тар ни­је ни по­тре­бан. То­тал­на ауто­ма­ти­за­ци­ја спо­ља­шње сре­ди­не би у пот­пу­но­ сти осла­би­ла иона­ко раз­ма­же­ног чо­ве­ка да­на­шњи­це, уча­ур­ е­ ног у сво­ју ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ку пред­ста­ву жи­во­та, узи­ма­ју­ћи му и оно ма­ло сна­ла­жљи­во­сти одр­жа­ва­не кон­крет­ним жи­вот­ ним си­ту­а­ци­ја­ма ко­ји­ма је ко­ли­ко-то­ли­ко са­чу­ва­на ак­ци­ја и ини­ци­ја­ти­ва. Да ли је мо­гу­ће да је мо­дер­ни чо­век то­ли­ко на­и­ ван да по­ми­сли да ће иди­ла пот­пу­не и не­кри­тич­ки спро­ве­де­не ауто­ма­ти­за­ци­је тра­ја­ти веч­но? Про­блем ле­жи у не­че­му дру­гом: под не­за­др­жи­вим тех­но­ крат­ским та­ла­сом све ви­ше се од­сту­па. Уме­сто да од­ре­ђу­је то­ко­ве мо­дер­них тех­но­ло­шких то­ко­ва, мо­дер­ни чо­век по­ста­је па­сив­ни кон­зу­мент ко­ји се пре­пу­шта ма­ти­ци не пи­та­ју­ћи ку­ да во­ди тај ток, у мир­ну лу­ку или ка во­до­па­ду исто­ри­је. Ни­ је, да­кле, про­блем у им­пле­мен­ти­ра­њу ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ ја и ауто­ма­ти­за­ци­је про­це­са, већ у не­кри­тич­ком од­но­су пре­ма њи­ма. Тре­ба под­се­ти­ти да и овај текст на­ста­је ко­ри­шће­њем ди­ги­тал­них сред­ста­ва (ра­чу­на­ра) и јед­ног ни­воа ауто­ма­ти­за­ци­ је (сла­ња елек­трон­ским пу­тем) па би не­ги­ра­ње свих об­ли­ка ауто­ма­ти­за­ци­о­них про­це­са би­ла кла­сич­на ауто­ма­хи­ја ауто­ра. Ме­ђу­тим, раз­ли­ка из­ме­ђу кри­тич­ког и не­кри­тич­ког им­пле­мен­ ти­ра­ња тех­но­ло­ги­је је го­то­во су­штин­ска – у пр­вој је чо­век го­ спо­дар и су­ве­рен, а дру­гој слу­га и роб тех­но­ло­ги­је. На­жа­лост, кри­тич­ки гла­со­ви се че­сто про­гла­ша­ва­ју за ана­хро­не и штет­ не, док се сва но­ва тех­но­ло­шка ре­ше­ња a priori про­гла­ша­ва­ју за „пра­ву ствар“. Пер­спек­ти­ве кро­је тех­но­ло­шки ме­га­мо­но­по­ ли­сти, чи­ме се уру­ша­ва­ју и на по­чет­ку по­ме­ну­ти прин­ци­пи тр­ жи­шне еко­но­ми­је. То­ме по­го­ду­је и дра­стич­но сла­бље­ње кри­ тич­ког апа­ра­та са­вре­ме­ног чо­ве­ка. Оно „ма­ло со­ли“ у ви­ду ма­ ло­број­них кри­тич­ки на­стро­је­них љу­ди (ка­кви су би­ли Џорџ 129

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Ор­вел и Мар­тин Хај­де­гер) је­сте „глас ва­пи­ју­ћег у пу­сти­њи“, али у ду­бо­ком он­то­ло­шком сми­лу но­си­ће гро­мо­гла­сно све­до­ чан­ство. По­губ­ност то­тал(итар)не ауто­ма­ти­за­ци­је По­ку­шај про­јек­ци­је мо­дер­не про­из­вод­не ха­ле на сва­ко­ днев­ни жи­вот но­си ве­ли­ке опа­сно­сти. Крај­њи про­из­вод је пот­пу­но, то­тал­но и не­кри­тич­ко им­пле­мен­ти­ра­ње кон­цеп­та то­ тал(итар)не ауто­ма­ти­за­ци­је у обич­ном жи­во­ту. Упо­зо­ре­ња се мо­гу осе­ти­ти чак и у филм­ским оства­ре­њи­ма (по­пут „I, ro­bot“ или „Ter­mi­na­tor 3“), али на За­па­ду рет­ко ко га­ђа у су­шти­ну про­бле­ма, ко­ји се ја­сно ви­ди из пер­спек­ти­ве пра­во­слав­не ан­ тро­по­ло­ги­је. Чу­ла, на све­том Кр­ште­њу осве­ће­на да би ја­сно мо­гла да раз­ли­ку­ју до­бро од зла, код мо­дер­ног чо­ве­ка (ко­ји че­ сто жи­ви се­ку­лар­ним и схи­зо­фре­ним ви­дом ду­хов­но­сти) су до те ме­ре осла­бље­на и оту­пе­ла да се упо­зо­ре­ња по­је­ди­на­ца узи­ ма­ју у нај­ма­њу ру­ку као пре­те­ра­на и ксе­но­фо­бич­на. Док по­ло­ жај чо­ве­ка у од­но­су на тех­но­ло­ги­ју по­ла­ко по­ста­је ро­бов­ски и ди­рект­но ин­вер­то­ван уџбе­нич­ким де­фи­ни­ци­ја­ма из обла­сти упра­вља­ња тех­но­ло­ги­јом, ор­ве­лов­ске син­таг­ме се ре­ла­ти­ви­зу­ ју шоу-про­гра­ми­ма. Исто­ри­ја по­ка­зу­је да је чо­век не­бро­је­но пу­та мо­рао да учи на гре­шка­ма, али кри­ти­ци­зам a posteriori у слу­ча­ју кон­це­пта то­тал­не ауто­ма­ти­за­ци­је спо­ља­шње око­ли­не мо­же има­ти непоправљиве по­сле­ди­це...

130

Те­ро­ри­зам као ка­та­ли­за­тор но­вог то­та­ли­та­ри­зма

*

Гло­бал­ни те­ро­ри­стич­ки на­па­ди, ка­ко их сред­ства ин­фор­ ми­са­ња обич­но на­зи­ва­ју, ни­ко­га не оста­вља­ју рав­но­ду­шним. Ре­ак­ци­је су раз­ли­чи­те, но нај­бит­ни­ји је од­го­вор еста­бли­шмен­ та по­го­ђе­них зе­ма­ља. Узми­мо за при­мер тра­гич­не до­га­ђа­је ко­ји су се де­си­ли у Лон­до­ну (бомбашки напади 7. јула 2005. године). Бри­тан­ска вла­да, као део од­го­во­ра на на­па­де, по­чи­ње са уво­ђе­њем тех­но­ло­шких но­ви­на ко­ји­ма по­ку­ша­ва да па­ри­ра по­тен­ци­јал­ним те­ро­ри­стич­ким на­па­ди­ма у бу­дућ­но­сти. У пр­ ви па­кет ме­ра ушао је на­лог Ин­тер­нет про­вај­де­ри­ма и те­ле­фон­ ским ком­па­ни­ја­ма да чу­ва­ју и чи­не до­ступ­ним иден­ти­фи­ка­ци­ о­не по­дат­ке и са­др­жај по­ру­ка од­ре­ђе­ни пе­ри­од вре­ме­на ра­ди пре­сре­та­ња по­тен­ци­јал­них те­ро­ри­стич­ких ак­тив­но­сти. Пи­та­ ње је, ме­ђу­тим, ко­ли­ко се ти­ме по­сти­же же­ље­ни циљ и то из мно­гих раз­ло­га: ши­фро­ва­не по­ру­ке, ко­ри­шће­ње за­о­би­ла­зних пу­те­ва за сла­ње меј­ло­ва, ла­жне по­ру­ке и на­мер­но скре­та­ње тра­го­ва... Ло­гич­но је да је ова­квим ме­ра­ма нај­ви­ше по­го­ђе­на при­ват­ност обич­них гра­ђа­на ко­ја по­ла­ко по­ста­је ире­ле­ван­тан по­јам. Сле­де­ћи ко­рак је по­ја­чан при­ти­сак за уво­ђе­ње елек­трон­ ских би­о­ме­триј­ских лич­них кар­ти, иако је от­пор ми­сле­ће јав­ но­сти, аутен­тич­них гра­ђан­ских удру­же­ња и де­ла ин­сти­ту­ци­о­ нал­ног си­сте­ма (Дом Лор­до­ва) до са­да био ве­о­ма јак по овом *Православље

923, 2005.

131

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

пи­та­њу. Тре­ћи тех­но­ло­шки од­го­вор је по­себ­но уз­бу­дио ми­сле­ ћу јав­ност у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји јер је Ми­ни­стар­ство са­о­бра­ћа­ ја (UK De­part­ment for Tran­sport) до­би­ло зе­ле­но све­тло за спро­ во­ђе­ње пи­лот про­јек­та угра­ђи­ва­ња RFID чи­по­ва у ауто­мо­би­ ле, чи­ме се омо­гу­ћа­ва ди­рект­но пра­ће­ње и над­зи­ра­ње кре­та­ња сва­ког уче­сни­ка у мо­тор­ном са­о­бра­ћа­ју! А вр­ху­нац прав­ног во­лун­та­ри­зма бри­тан­ске вла­де је на­ја­ва уво­ђе­ња тзв. Тај­них су­ до­ва, чи­ме би се об­и­сти­ни­ле нај­цр­ње каф­ки­јан­ске слут­ње и на­ го­ве­сти­ла но­ва ера у од­но­су гра­ђа­на и др­жа­ве. На­мер­но је узет при­мер Ве­ли­ке Бри­та­ни­је јер је то ко­лев­ ка пар­ла­мен­тар­не де­мо­кра­ти­је и по при­ро­ди ства­ри у том дру­ штву по­сто­ји сна­жан от­клон пре­ма све­му што има при­ми­сао ин­сти­ту­ци­о­нал­ног то­та­ли­та­ри­зма. Ако је у тој зе­мљи ова­кво ста­ње, шта тре­ба оче­ки­ва­ти на дру­гим стра­на­ма све­та ко­је су по­го­ђе­не те­ро­ри­змом? И уоп­ште, че­му во­ди тех­но­ло­шка тр­ка свет­ских вла­да са те­ро­ри­сти­ма? Крај­њем по­ра­зу те­ро­ри­стич­ ких гру­па или, пак, до­дат­ном усло­жња­ва­њу про­бле­ма ин­фор­ ма­ци­о­ног то­та­ли­та­ри­зма 21. ве­ка? Тех­но­ло­шка тр­ка са те­ро­ри­сти­ма Про­сто је не­ве­ро­ват­но да се ни­ко од по­бор­ни­ка тех­но­ло­ шког то­та­ли­та­ри­зма као са­ве­зни­ка у ра­ту про­тив те­ро­ри­зма ни­је упи­тао шта ће се де­си­ти ка­да до­ђе до сим­би­о­зе „кри­ми­ на­ла бе­лих краг­ни“ (кри­ми­нал­них кру­го­ва ко­ји има­ју при­ступ врхунској тех­но­ло­ги­ји – прим.) са те­ро­ри­стич­ким ће­ли­ја­ма. По­зна­ти бри­тан­ски струч­њак за ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је и пред­сед­ник ор­га­ни­за­ци­је Pri­vacy In­ter­na­ti­o­nal, г. Сај­мон Деј­ вис, твр­ди да је тех­но­ло­шки јаз из­ме­ђу др­жав­них ин­сти­ту­ци­ ја и мо­дер­них кри­ми­на­ла­ца то­ли­ко су­жен да је пи­та­ње не­де­ ља (!) ка­да ће нај­ја­че кри­ми­нал­не гру­пе по­се­до­ва­ти, ре­ци­мо, тех­но­ло­ги­ју за би­о­ме­триј­ску иден­ти­фи­ка­ци­ју тре­нут­но рас­по­ ло­жи­ву вла­ди. Про­сто ре­че­но, већ су­тра ће се ис­по­ста­ви­ти да

132

Тероризам као катализатор новог тоталитаризма

тре­нут­но ре­ше­ње и ни­је та­ко по­уз­ да­но ка­ко су го­во­ри­ли пред­ став­ни­ци ју­че ак­ту­ел­ног ре­жи­ма, па ће се иза­ћи са но­вим и по гра­ђан­ске сло­бо­де још ре­пре­сив­ни­јим ре­ше­њем, „ко­је ће ко­ нач­но ре­ши­ти ствар“ – све док не до­ђе­мо до тран­сфор­ма­ци­је ме­ђу­на­род­не за­јед­ни­це у ме­га­по­ли­циј­ску др­жа­ву. А зна се ко­ јој би лич­но­сти (библијски гле­да­но) та­ква гло­бал­на па­ра­диг­ма је­ди­но од­го­ва­ра­ла... Дру­га­чи­ји при­ступ про­бле­му Уме­сто ре­ша­ва­ња по­сле­ди­ца по це­ну уру­ша­ва­ња основ­ них гра­ђан­ско-прав­них нор­ми, по­треб­но је иден­ти­фи­ко­ва­ти и не­у­тра­ли­са­ти узрок. А да би се то учи­ни­ло, по­треб­но је во­ље да се за­гре­бе ис­под по­вр­ши­не овог фе­но­ме­на и да се отво­ре не­ ки ан­тро­по­ло­шки сло­је­ви јер про­блем те­ро­ри­зма тре­ба ре­ша­ва­ ти упо­ре­до ус­ход­ним и нис­ход­ним пу­тем. Хри­шћа­ни­ма је ја­сно да сви те­ро­ри­стич­ки на­па­ди, ма у ком по­гле­ду и ма чи­ме оправ­да­ва­ни, пред­ста­вља­ју ди­рект­ну ђа­ вол­ску ин­спи­ра­ци­ју ко­ји и је­сте чо­ве­ко­у­би­ца од по­чет­ка, по ре­ чи­ма Го­спод­њим (ср. Јн 8,44). Та­ко преподобни Ма­ка­ри­је Еги­ пат­ски у сво­јим под­ви­жнич­ким спи­си­ма го­во­ри да је нај­при­ мет­ни­ја по­сле­ди­ца па­да не­ред ко­ји вла­да у све­ту, те да они ко­ ји има­ју про­све­ће­ње Хри­сто­во зна­ју ода­кле све то до­ла­зи. Сам те­ро­ри­зам је на­уч­но де­фи­ни­сан као по­ку­шај до­би­ја­ња од­ре­ђе­ них по­ли­тич­ких или дру­гих ци­ље­ва упо­тре­бом ак­ци­ја и сред­ ста­ва ко­ја иза­зи­ва­ју оп­шти страх у дру­штву. Ов­де је уме­сно под­се­ти­ти се под­ви­жнич­ког ис­ку­ства пу­стињ­ских ота­ца Ис­то­ ка, ко­ри­фе­ја хри­шћан­ског ето­са, ко­ји су на све мо­гу­ће на­чи­не би­ли за­стра­ши­ва­ни да би од­у­ста­ли од свог под­ви­га. Из­др­жа­ли су до кра­ја упра­во за­то што су има­ли ја­ку ве­ру и љу­бав ка Хри­ сту и пра­ви од­нос ка Бо­гу и бли­жњем, што су је­ди­не си­ле ко­је ис­ко­ре­њу­ју сва­ки страх и зло ђа­вол­ско. А из њи­хо­вих жи­ти­ја ви­ди­мо да су ђа­вол­ско де­ло­ва­ње пре све­га по­ра­жа­ва­ли сми­ре­

133

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

њем и ис­по­ве­да­њем се­бе за гре­шне љу­де (а сво­ју гре­шност су ис­по­ве­да­ли јер су има­ли опит бо­го­ви­ђе­ња). Ако усво­ји­мо овај те­ме­љан при­ступ, он­да ла­ко уви­ђа­мо да је је­дан од глав­них по­кре­та­ча те­ро­ри­стич­ких на­па­да у све­ту оп­шта хи­по­кри­зи­ја и грех у мо­дер­ном дру­штву, пре све­га ме­ ђу по­ли­тич­ким ели­та­ма свет­ских си­ла ко­је по­ку­ша­ва­ју да пре­о­ бра­зе све око се­бе осим се­бе са­мих. По­го­то­во је очи­та хи­по­кри­ зи­ја у не­ким за­пад­ним цен­три­ма мо­ћи ко­ји се за­ла­жу за бор­бу про­тив те­ро­ри­зма са јед­не стра­не, ди­рект­но га сти­му­ли­шу на дру­гој, а зло код се­бе не ви­де ни у тра­го­ви­ма. При­ме­ра ра­ди, на са­свим уме­сну при­мед­бу но­ви­на­ра да су те­ро­ри­стич­ки ак­ти у Лон­до­ну ди­рект­на по­сле­ди­ца спољ­не по­ли­ти­ке ко­ју Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја во­ди на Бли­ском Ис­то­ку, пре­ми­јер То­ни Блер го­то­во од­мах је од­го­во­рио од­рич­но. Да­кле, уме­сто са­гле­да­ва­ња соп­стве­них гре­ша­ка (што и је­ сте основ­ни и је­ди­ни пут оздра­вље­ња и пре­о­бра­жа­ја), прст се упи­ре ис­кљу­чи­во у дру­гу стра­ну и све кре­ће у круг са до­дат­ ном ки­не­тич­ком енер­ги­јом. Жа­ло­сна је чи­ње­ни­ца да би на не­ кој ме­ђу­на­род­ној кон­фе­рен­ци­ји по­све­ће­ној про­бле­му те­ро­ри­ зма сам спо­мен гре­ха и хи­по­кри­зи­је до­вео до под­сме­ха... Ре­ша­ва­ње кри­зе Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов на јед­ном ме­сту ис­ти­че да ни­ јед­но до­бро ко­је се не учи­ни на до­бар на­чин ни­је до­бро. Уме­ сто по­ку­ша­ја да се про­тив зла те­ро­ри­зма од­бра­не уво­ђе­њем со­фи­сти­ци­ра­не тех­но­ло­хи­је за пра­ће­ње и над­гле­да­ње це­лог дру­штва и мо­ди­фи­ка­ци­је др­жав­но-прав­ног по­рет­ка, по­треб­ но је пр­во са­гле­да­ва­ње соп­стве­них гре­ша­ка (у овом слу­ча­ју на ни­воу спољ­не по­ли­ти­ке). Са дру­ге стра­не, на то­та­ли­тар­не ме­то­де те­ро­ри­сти ће си­гур­но ре­а­го­ва­ти дру­га­чи­јим удар­цем. Ево јед­ног про­стог при­ме­ра. Ме­ђу­на­род­ну за­јед­ни­цу (што је у прак­си еуфе­ми­зам ко­ји се ко­ри­сти за за­пад­не си­ле) ве­о­ма 134

Тероризам као катализатор новог тоталитаризма

бри­не про­ли­фе­ра­ци­ја ну­кле­ар­ног на­ор­ у­жа­ња и сти­ца­ње ну­кле­ ар­не тех­но­ло­ги­је ван тзв. „атом­ског клу­ба“. Се­мју­ел Хан­тинг­ тон, у сво­јој по­зна­тој сту­ди­ји под на­сло­вом „Су­коб ци­ви­ли­за­ ци­ја“ (The Clash of Civilizations) при­ме­ћу­је да су одво­је­ни те­ ро­ри­зам и ну­кле­ар­но на­о­ру­жа­ње оруж­је сла­бих не­за­пад­ња­ка, али њи­хо­вом ком­би­на­ци­јом сла­би не­за­пад­ња­ци по­ста­ју ја­ки. У овом слу­ча­ју је ци­нич­но то што се Аме­ри­ка за­ла­же за сма­ње­ ње свет­ског ну­кле­ар­ног ар­се­на­ла, а са­ма раз­ви­ја со­фи­сти­ци­ра­ ну тех­но­ло­ги­ју у ве­зи са ну­кле­ар­ним оруж­јем, ко­ја иде чак и до ко­смич­ких про­је­ка­та. Не­схва­тљи­ви су (у су­шти­ни ру­со­фоб­ ски) по­ку­ша­ји да се са­гра­ди не­ка­кав ну­кле­ар­ни штит од пре­ко­ о­ке­ан­ских про­јек­ти­ла јер те­ро­ри­сти ми­ни-атом­ску бом­бу мо­гу пре­не­ти бу­квал­но у рук­са­ку пре­ко Рио Гран­де и ак­ти­ви­ра­ти је не­где у ср­цу зе­мље... Да ре­зи­ми­ра­мо: пр­вен­стве­но је по­треб­но ши­ре са­гле­да­ва­ ње фе­но­ме­на те­ро­ри­зма и ис­пра­вља­ње соп­стве­них гре­ша­ка на вре­ме. Ти­ме би се поништио глав­ни ар­гу­мент пре све­га во­ђа­ ма ра­ди­кал­них исла­ми­ста ко­ји­ма ни­је те­шко да вр­бу­ју мла­де му­сли­ма­не због дво­лич­не по­ли­ти­ке за­пад­ног све­та (исту ту по­ ли­ти­ку и наш на­род на Ко­сме­ту итека­ко осе­ћа на сво­јим пле­ ћи­ма). Ако би се на­пра­вио не­дво­сми­слен рез са дво­лич­ним по­ ступ­ци­ма за­пад­не ци­ви­ли­за­ци­је, основ­ни spiritus agens те­ро­ ри­зма био би уни­штен. По­го­то­во је ли­це­ме­ран и без­об ­ ра­зан по­ зив не­ких за­пад­них по­ли­ти­ча­ра на хри­шћан­ску ети­ку (се­ти­мо се да је на­ша зе­мља би­ла бом­бар­до­ва­на у ак­ци­ји под на­зи­вом „Ми­ло­срд­ни ан­ђео“) јер та­кве из­ја­ве су ка­та­ли­за­тор за да­ље ре­ак­ци­је фа­на­тич­них исла­ми­стич­ких гру­па ко­је их по­ве­зу­ју са кр­ижарским по­хо­ди­ма. На жа­лост, гор­ди свет ко­га по­кре­ће хе­до­ни­стич­ка ло­ги­ка не­ма сна­ге за са­гле­да­ва­ње соп­стве­них гре­ша­ка, а тек по­сле њи­ хо­вог при­зна­ва­ња и ис­пра­вља­ња, би­ло би пот­пу­но људ­ски (али и ле­ги­тим­но) тра­жи­ти ре­ше­ње про­бле­ма те­ро­ри­зма. То ни та­ 135

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

да не би био лак по­сао, али би имао из­гле­да на успех; са­да­шња стра­те­ги­ја убла­жа­ва­ња по­сле­ди­ца је пот­пу­но ја­ло­ва, а очи­глед­ на хи­по­кри­зи­ја па­ра­ли­ше сва­ки кон­струк­ти­ван по­ду­хват. Све нео­до­љи­во под­се­ћа на ста­ње пред пад за­пад­ног де­ла Рим­ске им­пе­ри­је из­гри­же­не слич­ним уну­тра­шњим бо­ле­сти­ ма. Рим­ска им­пе­ри­ја 21. ве­ка по­ку­ша­ва да се заштити од мо­ дер­них вар­ва­ра та­ко што ће по­ди­ћи тех­но­ло­шке бе­де­ме ко­ји ће нај­ви­ше огра­ни­ча­ва­ти соп­стве­ни на­род, а са­мо ће од­ло­жи­ти фи­нал­ни пад. Без уну­тра­шњег пре­по­ро­да, без по­тра­ге за аутен­ тич­ним хри­шћан­ским иден­ти­те­том, за­пад­на ци­ви­ли­за­ци­ја у ве­ ку ко­ји је пред на­ма сто­ји пред исто­риј­ским сло­мом. Тех­но­ло­шки со­фи­сти­цира­ни си­сте­ми би­о­ме­триј­ске иден­ ти­фи­ка­ци­је, при­слу­шки­ва­ња раз­го­во­ра, пра­ће­ња и кон­тро­ле и оста­ле не­у­ро­тич­не про­јек­ци­је ко­лек­тив­ног би­ћа мо­дер­ног за­ пад­ног дру­штва, све ће то јед­но вре­ме мо­жда и да­ва­ти не­ке ре­ зул­та­те у пре­вен­ци­ји те­ро­ри­зма, али смо дотле док се не де­си ра­ди­кал­но про­би­ја­ње си­сте­ма на ко­ји су се сви осло­ни­ли, по­ сле че­га би ве­ро­ват­но усле­ди­ле ме­ре сте­за­ња ка­и­ша до из­ди­са­ ја. Но, опет, вре­ди се на­да­ти да ће мо­дер­но за­пад­но дру­штво ипак имати довољно свести и снаге да кре­не у истин­ски об­ра­ чун са злом, у сми­слу соп­стве­ног уну­тра­шњег пре­о­бра­жа­ја и Бог ће му у том слу­ча­ју пру­жи­ти ру­ку спа­са. Оста­је та на­да да ће мо­дер­ни чо­век уви­де­ти сво­ју гре­шку и са про­ро­ком Оси­јом ус­клик­ну­ти „Хо­ди­те да се вра­ти­мо ка Го­спо­ду јер Он раз­дре и ис­це­ли­ће нас, ра­ни и за­ви­ће нас“ (Ос 6,1).

136

При­ча о ха­ке­ри­ма

*

Ве­ро­ват­но нај­ин­три­гант­ни­ја те­ма у раз­го­во­ру о ди­ги­тал­ ним тех­но­ло­ги­ја­ма је­су при­че о тзв. ха­ке­ри­ма (hackers). Ха­ке­ ри су, јед­но­став­но ре­че­но, углав­ном мла­ђи љу­ди ко­ји по­се­ду­ ју ве­ли­ка зна­ња из ин­фор­ма­ци­он ­ их и ко­му­ни­ка­ци­о­них тех­но­ ло­ги­ја, из­у­зе­тан ни­во ин­те­ли­ген­ци­је, као и нат­про­сеч­ну упор­ ност и мо­ти­ви­са­ност ко­је све за­јед­но ко­ри­сте ра­ди нео­вла­шће­ ног упа­да у ком­пју­тер­ске си­сте­ме. Ве­ро­ват­но је сва­ко од нас, ма­кар јед­ном у жи­во­ту, про­чи­тао у штам­пи не­ку од до­го­дов­ шти­на ве­за­ну за ову гру­пу љу­ди – нај­че­шће су у пи­та­њу слу­ча­ је­ви упа­да у бан­ке, по­ште, али и вој­не си­сте­ме. При­ча о овим љу­ди­ма би би­ла знат­но окр­ње­на и не­пот­пу­на уко­ли­ко би се за­др­жа­ла на фак­то­граф­ском бе­ле­же­њу њи­хо­вих „под­ви­га“ јер је по­треб­но об­ра­ди­ти мо­ти­ва­ци­ју, окол­но­сти и све оста­ле фак­ то­ре ко­је нам мо­гу ре­ћи не­што ви­ше о пси­хо­ло­шком про­фи­лу тих љу­ди. И што је нај­бит­ни­је, од­го­во­ри­ти на пи­та­ње ка­кав став као пра­во­слав­ни хри­шћа­ни тре­ба да за­у­зме­мо пре­ма њи­ ма и да ли уоп­ште они мо­гу про­на­ћи у Пра­во­сла­вљу не­што што мо­жда сво­јим по­на­ша­њем не­све­сно и тра­же. Раз­ли­ке ме­ђу ха­ке­ри­ма Ге­не­рал­но, ха­ке­ре би­смо мо­гли по­де­ли­ти на две гру­пе, уко­ли­ко би као кри­те­ри­јум узе­ли њи­хо­ву мо­ти­ви­са­ност, ма­да би­смо услов­но мо­гли до­зво­ли­ти и по­сто­ја­ње тре­ће гра­нич­не, ме­шо­ви­те гру­пе. *Православље

906, 2004.

137

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Нај­ве­ћу гру­пу ха­ке­ра пред­ста­вља­ју мла­ди љу­ди, адо­ле­ сцен­ти, ко­ји су нај­че­шће жељ­ни до­ка­зи­ва­ња и по­ка­зи­ва­ња свог зна­ња. Осим мо­ти­ва до­ка­зи­ва­ња ко­ји је ина­че чест ме­ђу адо­ле­сцен­ти­ма, бунт про­тив сва­ке вла­сти и ауто­ри­те­та, ра­до­ зна­лост и иза­зов су до­дат­ни мо­ти­ва­ци­он ­ и фак­то­ри ко­ји опре­ де­љу­ју мла­де љу­де да се ба­ве „про­ва­љи­ва­њем“ у ра­чу­нар­ске си­сте­ме. По­ред то­га што су ин­фор­ма­тич­ки обра­зо­ва­ни, из­уз­ ет­ но су упор­ни и у ста­њу су да по­све­те ви­ше да­на, па и не­де­ља, да би обо­ри­ли или упа­ли у не­ки си­стем на ко­ји се на­ме­ра­че. У нај­ве­ћем бро­ју слу­ча­је­ва ха­ке­ри из ове бе­ниг­не гру­пе ка­да „упад­ну“ у не­ки ра­чу­нар­ски си­стем не пра­ве би­ло ка­кву ште­ ту ни­ти тра­же соп­стве­ну ко­рист – за­до­во­ља­ва­ју се „об­ја­вом“ свог упа­да и ше­пу­ре се над јад­ним ад­ми­ни­стра­то­ри­ма и слу­ жбом за без­бед­ност по­да­та­ка. Но иако су крај­ње не­зло­на­мер­ ни, њи­хо­ве ак­ци­је уме­ју да бу­ду ите­ка­ко озбиљ­но схва­ће­не и санк­ци­о­ни­са­не – по­пут при­ме­ра у су­сед­ној Хр­ват­ској у ко­јој се још увек пам­ти упад дво­ји­це ма­ло­лет­ни­ка у ба­зу Pentagonа, по­сле че­га су се у ре­корд­ном ро­ку на њи­хо­вим адре­са­ма об­ре­ ли по­ли­цај­ци са аме­рич­ким „ко­ле­га­ма“ ко­ји су им кон­фи­ско­ва­ ли опре­му! Дру­га гру­па ха­ке­ра је оно што би отво­ре­но мо­гли на­зва­ти ра­чу­нар­ским кри­ми­нал­ци­ма (у струч­ној ли­те­ра­ту­ри је оп­ште­ при­хва­ћен из­раз „кри­ми­нал бе­лих краг­ни“). То ни­су адо­ле­сцен­ ти, већ не­што ста­ри­ји љу­ди ко­ји сво­ја ин­фор­ма­тич­ка зна­ња и уме­ћа ко­ри­сте да би на не­за­ко­нит на­чин до­шли до до­би­ти, ко­ ја мо­же би­ти ме­ре­на и ми­ли­о­ни­ма до­ла­ра! Не­ка­да ра­де са­ми, а не­ка­да су ан­га­жо­ва­ни од стра­не кла­сич­них кри­ми­на­ла­ца да би за њих оба­вља­ли елек­трон­ске кра­ђе. Че­сто су то и слу­жбе­ни­ ци у ве­ли­ким си­сте­ми­ма, по­пут бан­ки и по­шти – пре де­се­так го­ди­на је­дан та­кав слу­чај је по­тре­сао Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју ка­да је је­дан по­штан­ски слу­жбе­ник ус­пео да, по­мо­ћу спе­ци­јал­ног ра­чу­нар­ског про­гра­ма ко­ји је сам кре­и­рао, са сва­ког те­ле­фон­

138

Прича о хакерима

ског ра­чу­на пре­у­сме­ри два­де­се­так пе­ни­ја на свој ра­чун и ти­ме за пар ме­се­ци по­ста­не ми­ли­о­нер, а да пре­ва­ру ни­ко ни­је осе­ тио! Ка­сни­је је ухва­ћен са­свим слу­чај­но (ко­ле­га­ма ни­је би­ло ја­сно ода­кле му но­вац за лук­су­зни ауто­мо­бил и ла­го­дан жи­вот, што га је и ода­ло). Гра­нич­ни тип би мо­жда пред­ста­вљао Ке­вин Мит­ник, нај­ по­зна­ти­ји ха­кер на све­ту, ко­ји је до те ме­ре ге­ни­ја­лан (али и опа­сан) да му је по­сле за­твор­ске ка­зне за­бра­њен рад на ра­чу­на­ ру (пр­ви је ха­кер у исто­ри­ји ко­ји је оти­шао у за­твор)! Иако је пре­ма го­ди­на­ма (у вре­ме хап­ше­ња имао је 31 го­ди­ну) и на­не­ тој ште­ти при­па­дао дру­гој гру­пи, пре­ма пр­вој је окре­нут ако у об­зир узме­мо ње­го­ву књи­гу „Умет­ност об­ма­не“ („Art of deception“) у ко­јој опи­су­је и сво­ју мо­ти­ва­ци­ју. За­ни­мљи­во је да он да­нас ра­ди као кон­сул­тант на по­сло­ви­ма без­бед­но­сти ра­чу­ нар­ских си­сте­ма. Мо­же ли се етос ха­ке­ра пре­о­бра­зи­ти? Пре­ско­чи­мо са­да ха­кер­ску гру­пу ко­ју смо све­ли под „кри­ ми­нал бе­лих краг­ни“, по­што је у пи­та­њу пра­ви кри­ми­нал са­ мо из­ве­ден мо­дер­ним тех­нич­ким сред­стви­ма и усред­сре­ди­мо па­жњу на фе­но­мен кла­сич­них, не­зло­на­мер­них ха­ке­ра. Да ли ишта мо­же­мо за­кљу­чи­ти из њи­хо­вог по­на­ша­ња? Пре све­га, уко­ли­ко за тач­ну узме­мо прет­по­став­ку про­фе­ со­ра Христа Ја­на­ра­са, да За­пад ни­је са­мо ге­о­граф­ски по­јам, већ да озна­ча­ва на­чин жи­вље­ња и ми­шље­ња, мо­же­мо се сло­ жи­ти да фе­но­мен ха­ке­ра на­ста­је упра­во у та­квој, на­зо­ви­мо је за­пад­но-ми­сле­ћој кул­ту­ро­ло­шкој сре­ди­ни. Та­ко­ђе, оквир­но мо­ же­мо ре­ћи да њу од­ли­ку­је си­сте­ма­тич­ност, кон­цеп­ту­ал­ и­за­ци­ја и ра­ци­о­на­ли­за­ци­ја, са тен­ден­ци­јом ка праг­ма­тич­но­шћу и ути­ ли­тар­ном ети­ком. Упо­тре­ба ин­фор­ма­ци­он ­ их тех­но­ло­ги­ја у та­ квој сре­ди­ни све ви­ше до­во­ди и до то­та­ли­тар­них про­је­ка­та на ко­је ни Ис­ток ни­је остао имун (би­о­ме­триј­ски си­сте­ми иден­ти­

139

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

фи­ка­ци­је – прим.). У та­квој сре­ди­ни се ја­вља „мо­дер­ни Ро­бин Худ“ ко­ји у Шер­ву­ду ра­чу­нар­ских си­сте­ма по­ка­зу­је да не при­ зна­је ни­чи­ји ауто­ри­тет до свој и че­сто се под­сме­ва сил­ни­ма ме­ђу тех­но­кра­то­ри­ма. Дру­га­чи­је ре­че­но, по­ред не­сум­њи­во пу­ бер­тет­ских по­тре­ба за до­ка­зи­ва­њем (ко­је опет би­ва­ју под­стак­ ну­те те­ко­ви­на­ма мо­дер­ног дру­штва), бунт је је­дан од по­кре­та­ ча ове ак­тив­но­сти. Ако бисмо хте­ли да из­ва­ди­мо ду­бин­ски ко­рен овог про­бле­ ма, до­ћи ће­мо до пра­вог раз­ло­га – сло­бо­да ко­јој сва­ко људ­ско би­ће по свом обра­зу те­жи је узрок због ко­га се ови мла­ди љу­ди од­лу­чу­ју да бу­ду ха­ке­ри. Сво­ју он­то­ло­шку жеђ за (истин­ском) сло­бо­дом они испољавају на овај начин тра­же­ћи сло­бо­ду од не­че­га, сло­бо­ду од си­сте­ма, на­мет­ну­тог ауто­ри­те­та, фор­му­ли­ шу­ћи је као сло­бо­ду ин­фор­ма­ци­ја и ми­сли. И ни­је са­мо у пи­ та­њу не­ка­кав ју­ри­дич­ки (за­пад­ња­ци би ре­кли ле­ги­ти­ман) зах­ тев при­ро­де чо­ве­ка, већ упра­во он­то­ло­шки зах­тев лич­но­сти. У че­му је он­да про­блем, ако је тај зах­тев су­штин­ски ис­пра­ван – у чи­ње­ни­ци да се не оства­ру­је пра­вил­ним сред­стви­ма и на пра­ви на­чин. Енер­ги­је ко­ји­ма оби­лу­ју ти мла­ди љу­ди је­су при­ род­не, али не­при­род­но су усме­ре­не јер по­твр­ду сло­бо­де ви­де не­га­тив­но, кроз ру­ше­ње си­сте­ма, а не афир­ма­тив­но, кроз обо­ же­ње као циљ. Уко­ли­ко узме­мо у об­зир све ре­че­но, до­ла­зи­мо до за­кључ­ ка ко­ји ва­жи за сва­ко људ­ско би­ће, а то је да је­ди­но у ли­тур­гиј­ ској за­јед­ни­ци човек мо­же оства­ри­ти истин­ску сло­бо­ду по­твр­ де по ко­јој и тре­ба да ли­чи на Бо­га. Ван те по­тврд­не сло­бо­де, сло­бо­де кроз љу­бав и сло­бо­де као „да“, све се вр­ти у круг сло­ бо­де од не­че­га од­но­сно сло­бо­де па­лог би­ћа. Та­ко и у слу­ча­ју ха­ке­ра ко­ји свој осе­ћај сло­бо­де из­ра­жа­ва­ју на је­дан по­се­бан на­ чин, че­сто сим­па­ти­чан ка­да су у пи­та­њу не­ви­не игра­ри­је, али су­штин­ски про­ма­шен уко­ли­ко је сам се­би циљ.

140

Прича о хакерима

По­сто­је ли „пра­во­слав­ни ха­ке­ри“? По­што смо да­ли јед­ну оквир­ну кри­ти­ку и син­те­зу, мо­ра­ мо би­ти до кра­ја по­ште­ни и до­зво­ли­ти да по­сто­ји мо­гућ­ност да чо­век бу­де ха­кер, услов­но ре­че­но, а да је пра­во­сла­ван. Ово је слич­на ан­ти­но­мич­на си­ту­а­ци­ја ка­да је у пи­та­њу уче­шћа хри­ шћа­на у ра­ту – од са­мог ра­та (да ли је од­брам­бе­ни) за­ви­си да ли је то до­зво­ље­но и пра­вед­но. При­ме­ра ра­ди, за­ми­сли­те јед­но то­та­ли­тар­но елек­трон­ско дру­штво, дру­штво не­све­сних кон­зу­ме­на­та и сле­пих чи­нов­ни­ ка ко­је мо­же би­ти из­ве­сно уко­ли­ко се не­кри­тич­ки бу­де­мо од­но­ си­ли ка им­пле­мен­та­ци­ји и упо­тре­би ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја у бу­дућ­но­сти. У јед­ном та­квом, го­то­во ум­но ди­ги­та­ли­зо­ва­ном дру­штву, би­ло би ве­о­ма те­шко иза­ћи из оп­ште ма­три­це јед­но­ у­мља (ко­је тре­ба раз­ли­ко­ва­ти од пра­во­слав­ног је­ди­но­ми­сли­ја ко­је је сло­бо­дан чин, а не усло­вљен – прим.). Упра­во у та­квом ин­фор­ма­ци­о­ном ша­бло­ну (чи­ја смо жр­тва би­ли и са­ми – се­ ти­мо се са­мо бру­тал­них фал­си­фи­ка­та ко­је су лан­си­ра­ли моћ­ ни CNN-оли­ки ме­ди­ји то­ком 90-их) ха­ке­ри би, па­ра­док­сал­но, је­ди­ни успе­ва­ли да се из­бо­ре за сво­ју реч од­но­сно за сло­бод­ ну ми­сао ван ка­лу­па. Се­ти­мо се при­ме­ра срп­ских ха­ке­ра ко­ји су за вре­ме бру­тал­ног бом­бар­до­ва­ња Ср­би­је 1999. го­ди­не са скром­ним хар­двер­ским по­тен­ци­ја­ли­ма обо­ри­ли сај­то­ве NA­TO ма­ши­не­ри­је и аме­рич­ке вла­де. То је био од­ли­чан при­мер хри­ шћан­ске ро­до­љу­би­во­сти и од­брам­бе­не ак­ци­је ко­ја ни­ког ни­је по­вре­ди­ла, а има­ла је ве­ли­ког учин­ка. На­рав­но, ни­ко здра­вог ра­зу­ма не под­сти­че кла­сич­не кри­ ми­нал­не рад­ње ни­ти би та­кав за­кљу­чак тре­ба­ло из­во­ди­ти. Али не мо­же се пренебрегнути па­ра­док­сал­ни ути­сак да су упра­во ха­ке­ри са сво­јим по­на­ша­њем сво­је­вр­сна бра­на оп­ште­дру­штве­ ној то­та­ли­та­ри­за­ци­ји све­сти. У том сми­слу их мо­же­мо по­сма­ тра­ти као сво­је­вр­сне ју­ро­див­це сај­бер-про­сто­ра. По­го­то­во узев­ши у об­зир да се да­нас међу верујућима то­ли­ко го­во­ри да 141

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

су упра­во ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је ве­о­ма по­год­не за јед­ну од по­ лу­га ан­ти­хри­шћан­ског то­та­ли­тар­ног ре­жи­ма и иде­је из­рав­на­ ва­ња дру­штве­не све­сти ко­ји ће пре или ка­сни­је до­ћи. Чуд­ни су пу­те­ви Го­спод­њи, за­и­ста... Са дру­ге стра­не, не тре­ба се за­ва­ра­ва­ти и уоп­ште­но оправ­ да­ва­ти ха­кер­ске ак­ци­је из ро­ман­тич­них по­бу­да. Као оп­шти за­ кљу­чак мо­гли би­смо да ка­же­мо да енер­ги­ја ко­ју они ис­по­ља­ва­ ју не тра­жи по­ти­ски­ва­ње, већ пре­о­бра­жај – су­шти­на про­бле­ма је упра­во у пре­о­бра­жа­ју њи­хо­ве ин­ди­ву­ду­а­ли­стич­ке све­сти у свест ли­тур­гиј­ске за­јед­ни­це у ко­јој ће сва­ки та­ле­нат (па и њи­ хов) има­ти сво­је ме­сто.

142

Блага вест св. Еванђеља и заглушујућа бука медија

*

Да бисмо вечерашњу тему адекватно обрадили, потребно је да кренемо од неких етимолошких одредница које се односе на њу. Реч Еванђеље је једна од првих до које сваки православних хришћанин дође у почетку свог живота у Христу и једна од оних које га прате кроз цео живот. Ту реч су Срби преузели од својих кумова, Грка, у потпуности је прихватајући без измене. У старогрчком изворнику она је била у облику to evangelion и пре свега значила благу вест односно благовест. Иначе, веома је занимљиво да речи које имају префикс ev-, како у старогрчком тако и у новогрчком, имају неки позитиван квалитет и означавају нешто добро и лепо (evlogia, evdokia, evharistia...). Вероватно ће се неки од Вас запитати због чега у наслову вечерашње теме стоји Блага вест Еванђеља – зар то није еклатантан пример плеоназма? Ово додатно ствара забуну јер се у црквеним проповедима често чује синтагма „еванђелска благовест“. Разлог за ово допунско наглашавање значења речи лежи управо у чињеници да је то данас нама страна реч и да је потребно што више нагласити њено право значење које се у овом случају поклапа са граматичким. Међутим, уколико бисмо желели да будемо до краја доследни и верни Предању Источне Цркве, најбоље би било да кажемо Радосна вест *Предавање одржано 7. фебруара 2006. године у згради Патријаршије у Београду.

143

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

св.Еванђеља. Не само због чињенице да се у Новом Завету реч радост појављује више од 50 пута, већ због конкретне атмосфере радости којом он одише, почев од радосног поздрава арханђела Гаврила и тренутка када заигра дете од радости у утроби Јелисаветиној када дође Богомајка, преко радосног васкршњег догађаја као центра хришћанске вере па све до књиге Откровења која је препуна есхатолошке и надземаљске радости. Колико је тај дух радости изнад површних, моралистичких и пијетистичких тумачења Светог Писма! А на жалост, велики број хришћана га управо тако и поима, на крајње легалистички начин без имало животног духа. Стога је Ниче, творац модерног нихилизма, својевремено изјавио да су хришћани тужни и песимистични људи. До таквог закључка је дошао гледајући западне хришћане које је имао као суседе и познанике око себе. А познати православни теолог, Александар Шмеман, у својим студијама каже да су те Ничевое речи велика оптужница за нас и трагедија нашег погрешног перципирања живота у Христу. Стога нам познање значења речи Еванђеље помаже да правилно усмеримо и уобличимо своју перцепцију. Оно што је карактеристично за ту благу и радосну вест новог живота у Христу јесте да се она не намеће никоме. Када год је било супротних тенденција, а овде пре свега мислим на западни прозелитизам и тоталитаризам кроз векове, резултат је био супротан од жељеног. Такви покушаји којих је историја западног хришћанства препуна су управо резултат погрешно схваћене еванђелске мисије међу људима, која пре свега треба да буде мисија делом, а потом речју. Сам Господ Исус Христос се није никоме наметао за време овоземаљског живота, а бар је он то могао, како год и када год је хтео. То се најбоље види по питању чуда која су описана у Светом Писму, која никада нису била потврда силе, већ љубавног одговора на веру потребитих људи.

144

Блага вест св. Еванђеља и заглушујућа бука медија

Свето Еванђеље, као радосна вест за сваког човека и сваку твар заробљену смрћу, је пре свега литургијска књига. Одабрани еванђелски стихови се, као што знате, читају на свакој Литургији и то у оном њеном делу који је некада био део обавезне преткрштењске катихезе. Блага вест се тако превасходно сазнавала на литургијским сабрањима, после чега би на посебан возглас оглашени излазили напоље, задржавајући слободну вољу да поверују и приме крштење или одбију благовест са амвона. Литургијско читање Еванђеља на неки надуман начин оприсутњује Христа међу нама чинећи нас сведоцима онога о чему је реч. Битно је истаћи да у литургијском смислу Реч Божија до нас допире из есхатона дејством Духа Светога који отвара двери времена и простора за долазак ванвременог и ванпросторног Царства Божијег. И у томе јесте срж благе вести Еванђеља: учествовање у благодати Божијој кроз заједницу вере и љубави, чиме предокушавамо будућу радост Царства Небеског. Благу вест светог Еванђеља, дакле, треба првенствено да везујемо за последње, а не прве догађаје, јер таква је и перспектива живота у Христу. Размотримо сада данашње медије и то тако што ћемо опет кренути од етимолошких одредница. Можемо узети да је реч medium латинског порекла, од које долази реч медији као њена множина која означава утицај на некога или пак саопштавање неке идеје у слободнијем преводу. Наша тема се односи на кованицу mass media, која је у говорну потребу уведена почетком 20-их година прошлог века и која обухвата технолошки медијум (теливизија, радио, компјутер) који је у стању да пласира информацију до масе људи. Вероватно нема потребе да дубље објашњавамо шта су то електронски и штампани медији јер су они стандардни део амбијента у коме живимо и одсликавају парадигму информационог друштва. Сличност медијске и еванђелске поруке је очита споља и то управо у чиње-

145

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ници да су окренуте свим људима у жељи да утичу на њихов живот, док свака дубља анализа показује велике разлике. Погледајмо само неке. Благовест Еванђеља до нас допире ненаметљиво и тихо, често изнутра као тихи призив срца, док медијске вести допиру до нас увек споља, а најчешће агресивно, бучно и наметљиво у грчевитој борби за аудиторијум. Мисионари Еванђеља су углавном били скромни људи и светским очима гледано мали, док су медијски емисари моћни и богати космократори који кроје светску политику. Да ли је уопште могуће упоредити апостола Павла са једне и Руперта Мардока, Теда Тарнера или Доналда Трампа са друге стране? За успех еванђелске благовести била је потребна пре свега благодат Духа Светог, а потом делатно сведочанство преносица, док је за глобални пренос информација медијског типа потребан само новац и технолошка инфраструктура. Уопште није потребно да они који преносе медијске информације верују у њих нити да их сведоче, што је дијаметрално супротно еванђелским сведоцима Истине чија благовест неће дати добре резултате, ако није праћена правим делом. И на крају, медијске информације се смењују из дана у дана, из часа у час, потискујући једна другу и на неки чудан начин релативизујући сваку претходну у свести медијског конзумента који их упија само за тренутак о коме је реч. Садржај медијских информација је разнолик, често контрадикторан и уме да мрви критички апарат конзумента. Некада се догађа да примаоцу информација у једном низу буде сервиран садржај тужног, радосног, смешног, важног и неважног карактера, што има великог удела у релативизацији разних догађаја. За разлику од тога еванђелска благовест остаје увек иста, али увек савремена, такође пуна разноликих догађаја и учесника, али увек христоцетрично усмереним и осмишљеним, без трунке 146

Блага вест св. Еванђеља и заглушујућа бука медија

подвојености или супротности. Што више човек прима такву благовест, његови умни потенцијали постају све шири. Но има нешто на чему посебно треба инсистирати, а у чему се огледа основна разлика и јаз између еванђелске благовести и данашњих масмедија. Наиме, малочас поменута есхатолошка реалност је тачка на којој се најбоље види непремостива разлика између медијских вести и еванђелске благовести. Информациона плима која нас свакодневно запљускује из средстава јавног информисања и на коју су медијски конзументи апсолутно адаптирани (а у великој мери и зависни) потискује прошлост у заборав, садашњост посматра кроз актуелну новост, а будућност гледа крајње утилитаристички. То је дијаметрална супротност у односу на еванђелску благовест која памти прошлост, преображава садашњост и црпи идентитет из будућег века. Хришћански појам времена је, дакле, инвертован овосветском и остварује се у односу на Будући век односно Други долазак Христов, а не у односу на прошлост. То се најбоље види из молитве анамнезе на Литургији која спаја све временске димензије и даје им смисао овенчавајући их есхатолошком реалношћу. Да ли све ово значи да хришћани не могу и не треба да буду укључени у модерне информационе токове? То би био погрешан и олако изведен закључак, узевши у обзир преображењски етос хришћанства и чињеницу да хришћани никада нису одбацивали ниједну цивилизацијску тековину, али су је, са друге стране, увек вредновали умом Христовим и покушавали да примајући преобразе. У том смислу, хришћани данас не треба да постављају питање информисаности, али треба да постављају питање количине и каквоће информација и у складу са тиме информационе апстиненције у оквирима редовних постова. У истом погледу увек треба да постављају питање критичког 147

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

размишљања и преиспитивања сваког информационог садржаја, а не његовог примања без икакве критичке резерве и промишљања, као у случају Беконовог идола трга. А пре свега и изнад свега треба се трудити на указивању на другостепени поредак медијских информација у односу на еванђелску благовест која је увек примарна. У том смислу и треба да схватимо речи да ничега новог нема под Сунцем, осим Христа васкрслог. Супротне тенденције, каквих данас на активистичком Западу има пуно (а какве се полако појављују и код нас) ће еванђелску (благо)вест у свести хришћана полако сводити на једну од вести коју он свакодневно прима – тиме је простор за финале секуларизма широм отворен. Следећи корак у таквом развоју догађаја је директни информациони нихилизам који би био далеко разорнији од претходног јер би наступао изнутра, а не споља. Хришћани стога морају бити свесни како опасности од информационе изолације, тако и опасности од секуларизације, које прете уколико се еванђелска благовест релативизује у односу на модерну информациону парадигму. Ово је поготово битно у случајевима реализовања неке врсте православне телевизије, где се морају прецизно одредити смернице у смислу „које, када и колико“ информација је примерено. Нико са здравим литургијским погледом неће рећи да је нормална ствар пренос Литургије преко ТВ-а нити пак пренос неке –„благочестиве“ емисије за време црквених служби – то би био парадокс par exellence, управо зато што је еванђелска порука везана пре свега за учешће у црквеним службама. Али сасвим су корисне емисије у којима се разговара на теме духовног живота у Христу, са људима који су истински сведоци Христови. Такође треба поставити питање умесности временског оквира емисије, да не би дошли до појава попут оних на протестант148

Блага вест св. Еванђеља и заглушујућа бука медија

ском поднебљу, где имате тзв. телееванђелисте који вам са ТВ екрана проповедају, после чега следи шпица са жиро рачуном, а потом и наставак омиљеног ТВ шоуа. Дакле, да резимирамо: мисија помоћу модерних информационих технологија – ДА; на некритички, конформистички и секуларни начин – НЕ. У овим стварима морамо бити доследни и јасни: еванђелска проповед се не сме претворити у рекламу, јер Црква није производ. У овоме треба увек да се угледамо на Оце, који су увек били савремени, али никад модерни – увек су се хватали укоштац са изазовима свог времена (у чему се огладала њихова савременост), али никада се нису поводили за временом (у чему се огледа њихов став према некритичком модернизму). За крај овог предавања треба отворено рећи још нешто, у вези актуелних напада на Хришћанство путем медија. Црква сигурно споља неће надјачати информациону буку медија, али то и није њен задатак. Њен задатак је сведочанство Христовог Еванђеља и победе над смрћу и тим сведочанством она изнутра преображава свет око себе кроз векове, онолико колико тај свет у томе жели да партиципира. У контексту медијских манипулација које су све више присутне у информационом етру, став Цркве је био и биће недвосмислен – против једне медијске манипулације нипошто не треба ићи другом медијском манипулацијом, већ истином, у чему и јесте сила Крста Христовог. А како нам боговидац Јован Богослов сведочи, Јагње Божје ће кротошћу надјачати нападе свих, па и медијских вукова, ма колико да су јаки и бројни. И у то сведочанство и ми се уздамо!

149

И кандило и рачунар

*

Петог ок­то­бра 2004. го­ди­не у До­му омла­ди­не одр­жа­на је три­ би­на Цен­тра за мо­дер­ну по­ли­ти­ку. Је­дан од уче­сни­ка три­би­не је био Че­до­мир Јо­ва­но­вић ко­ји је из­ме­ђу оста­лог под­ву­као да „се не мо­же у бу­дућ­ност кан­ди­лом уме­сто ра­чу­на­ра“ (ци­тат из ча­со­пи­ са Danas, 6. ок­то­бар исте године).

Пре ика­кве де­ба­те по том пи­та­њу, мо­ра­мо раз­лу­чи­ти шта је до­тич­ни го­спо­дин же­лео ре­ћи. Из­ја­ва „иза­бе­ри­мо из­ме­ђу кан­ди­ла и ра­чу­на­ра“ својим садржајем на­ме­ће уза­јам­ну ис­кљу­ чи­вост на­ве­де­них пој­мо­ва. Према њој је кан­ди­ло од­но­сно пра­ во­слав­на ду­хов­ност (ако то схва­ти­мо у су­штин­ском сми­слу) не­спо­ји­во са ра­чу­на­ром, тј. ин­фор­ма­ци­о­ном на­у­ком уоп­ште. Ти­ме се очи­глед­но хте­ло ре­ћи и да ако же­ли­мо да бу­де­мо ра­ чу­нар­ски пи­сме­ни и кон­ку­рент­ни ме­ђу свет­ским ин­фор­ма­тич­ ким си­ла­ма мо­ра­мо да рас­кр­сти­мо са сви­ме што се не укла­па у мо­дер­ни­стич­ки по­глед по схва­та­њу Цен­тра за мо­дер­ну по­ли­ ти­ку. Ко­ли­ко је Че­до­мир Јо­ва­но­вић био у пра­ву из­но­се­ћи ова­ ко сме­лу из­ја­ву? Да би до­шли до од­го­во­ра ко­ри­сти­ће­мо ис­кљу­чи­во чи­ње­ни­ це. Пр­ва ме­ђу њи­ма је та да је Че­до­мир Јо­ва­но­вић дра­ма­тург по про­фе­си­ји – у ком сми­слу он­да мо­же би­ти ауто­ри­тет по пи­ та­њу од­но­са пра­во­слав­не ду­хов­но­сти и ин­фор­ма­ци­о­них на­у­ *Православље 903, 2004.

151

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ка? И то та­кав ауто­ри­тет да ча­со­пис Danas упра­во овај део из­ ја­ве ко­ри­сти за на­слов тек­ста о це­лој три­би­ни! Но, прет­по­ста­ви­мо (за по­тре­бе да­ље ана­ли­зе) да је Јо­ва­ но­вић за­и­ста струч­њак за ин­фор­ма­ци­о­не на­у­ке – ода­кле му он­да пра­во да свој соп­стве­ни став про­јек­ту­је на оста­так ин­ фор­ма­тич­ки обра­зо­ва­ног дру­штва? Да ли Јо­ва­но­вић зна ко­ји је про­це­нат пра­во­слав­них про­фе­со­ра ин­фор­ма­ти­ке у на­шим шко­ла­ма и на Уни­вер­зи­те­ту – лич­но по­зна­јем ви­ше ин­фор­ма­ тич­ких струч­ња­ка ко­ји су не са­мо ре­ли­ги­о­зни, не­го и пот­пу­ но ли­тур­гиј­ски ак­тив­ни и од­го­вор­ни чла­но­ви Цр­кве. При­ме­ ра ра­ди, да ли Че­до­мир Јо­ва­но­вић зна да је је­дан од нај­ве­ћих ауто­ри­те­та из обла­сти Ин­тер­не­та и ди­ги­тал­них ко­му­ни­ка­ци­ ја­на овим про­сто­ри­ма, проф. др Бо­жи­дар Ра­ден­ко­вић, је­дан од по­зна­тих ха­џи­ја ме­ђу по­кло­ни­ци­ма је­ру­са­лим­ских пра­во­ слав­них све­ти­ња? Пре­да­ва­ње це­ње­ног про­фе­со­ра под на­зи­ вом „ Исто­ри­ја Ин­тер­не­та“ на Бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду пре неколико го­ди­на би­ло је из­у­зе­тан спој пра­во­ слав­не ду­хов­но­сти и ин­фор­ма­тич­ке на­у­ке. Уоста­лом, оп­ште је по­зна­то да ели­та свет­ске на­у­ке (Па­скал, Њутн, Ко­ши, Ко­ пер­ник, Ке­плер, Ајн­штајн...Пу­пин, Те­сла, Цви­јић...) при­па­да из­ра­зи­то ре­ли­ги­о­зном кру­гу љу­ди. Али чак и да не по­зна­је­мо ни­јед­ног ре­ли­ги­оз­ ног ауто­ри­та­ тив­ног пред­став­ни­ка на­ук­ е, ода­кле Јо­ва­но­вић из­во­ди свој за­ кљу­чак о не­спо­ји­во­сти ин­фор­ма­ци­о­них на­у­ка и ду­хов­но­сти? Да ли из не­ке цр­кве­не дог­ме – у том слу­ча­ју је ду­жан да је на­ ве­де! Зар би у том слу­ча­ју је­дан од реализатора пр­вог Ин­тер­ нет ви­део лин­ка на овом про­сто­ру био упра­во отац Са­ва Ја­њић из ма­на­сти­ра Де­ча­ни који је по­ста­вио и јед­ну од пр­вих WEB пре­зен­та­ци­ја у Ср­би­ји? Истог мо­на­ха у Евро­пи (ис­тој оној на ко­ју се по­зи­ва Јо­ва­но­вић) и све­ту зна­ју по на­дим­ку cyber­monk (мо­нах Ин­тер­не­та). Да је Че­до­мир Јо­ва­но­вић у пра­ву, си­гур­но не би би­ло ни фан­та­стич­ног про­јек­та тро­ди­мен­зи­о­нал­не вир­ 152

И кандило и рачунар

ту­ел­не ма­ке­те хи­лан­дар­ског хра­ма ко­ју је ура­дио умет­ник Теј­ лор и њо­ме по­ме­рио гра­ни­це у до­та­да­шњим мул­ти­ме­ди­јал­ним пре­зен­та­ци­ја­ма. За крај тре­ба по­ста­ви­ти јед­но пи­та­ње – о ка­квој то бу­дућ­ но­сти сни­ва Јо­ва­но­вић ка­да ка­же да се у њу не мо­же са кан­ди­ лом? Да ли је то не­ка већ ви­ђе­на псе­у­до-ме­си­јан­ска или хи­ли­ја­ стич­ка иде­ја? Не знам о ка­квој бу­дућ­но­сти се го­во­ри у том сми­ слу, али бу­дућ­ност без здра­ве ду­хов­но­сти си­гур­но ни­је све­тла. Шта је он­да то што оне­мо­гу­ћа­ва Че­до­ми­ра Јо­ва­но­ви­ћа и љу­де из Цен­тра за мо­дер­ну по­ли­ти­ку да ма­кар ум­но ако не прак­тич­но, спо­је ко­ри­шће­ње ра­чу­на­ра са пра­во­слав­ном ду­хов­ но­шћу? Да ли је у пи­та­њу не­ка­ква мен­тал­на или ин­те­лек­ту­ал­ на огра­ни­че­ност, не­ин­фор­ми­са­ност или пак ира­ци­он ­ ал­ни ани­ мо­зи­тет пре­ма све­му што је цр­кве­но? То ће нај­бо­ље зна­ти сам Че­до­мир Јо­ва­но­вић и ње­го­ви исто­ми­шље­ни­ци – циљ овог на­ пи­са ни­је да их осу­ди, већ да их про­бу­ди. Наравно, уколико то же­ле.

153

ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ КАО СРЕДСТВО ХРИШЋАНСКЕ МИСИЈЕ

„...свима сам био све, да какогод спасем кога.“ Свети Апостол Павле Прва посланица Коринћанима, глава 9, стих 22

Пра­во­слав­но све­штен­ство у ин­фор­ма­тич­ком до­бу *

Чак и нај­љу­ћи про­тив­ни­ци СПЦ на овим про­сто­ри­ма при­ зна­ју ње­не за­слу­ге за по­ди­за­ње кул­тур­ног и обра­зов­ног ни­воа срп­ског на­ро­да то­ком ње­го­ве бур­не исто­ри­је. Мо­жда је нај­бо­ ље по­че­ти од рав­но­а­по­стол­них Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја, пре ко­јих се пи­са­ло цр­та­ма и за­ре­зи­ма, ка­ко о то­ме све­до­чи Цр­но­ри­зац Хра­бри у свом трак­та­ту под на­зи­вом „Ска­за­ни­је о пи­сме­нех“. У крат­ком хро­но­ло­шком пре­гле­ду ни­ка­ко не тре­ба из­о­ста­ви­ти све­ту срп­ску ла­вру, ма­на­стир Хи­лан­дар, ко­ји је, по угле­ду на ви­зан­тиј­ске уз­о­ре, био прак­тич­но пр­ви срп­ски уни­вер­зи­тет у ма­лом. По­то­ње вре­ме де­спо­та Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа да­је огро­ ман за­ма­јац срп­ској кул­ту­ри и обра­зо­ва­њу, упра­во пре­ко цр­кве­ них ин­сти­ту­ци­ја, а у пе­то­ве­ков­ном вре­ме­ну тур­ко­кра­ти­је је­ди­ ни из­вор пи­сме­но­сти по­ста­ју ма­на­сти­ри... Са дру­ге стра­не, оп­ште је по­зна­то да су ме­ђу нај­у­че­ни­јим љу­ди­ма свог до­ба увек би­ли и пра­во­слав­ни епи­ско­пи, од вре­ ме­на ге­ни­јал­них Ка­па­до­ки­ја­ца, пре­ко Фо­ти­ја Ца­ри­град­ског и Гри­го­ри­ја Со­лун­ског, па све до да­нас. На­рав­но, ове чи­ње­ни­це тре­ба гле­да­ти кроз при­зму со­ти­ри­о­ло­шке ми­си­је Цр­кве, од­но­ сно као упо­тре­бу ово­свет­ских на­у­ка и зна­ња на спа­се­ње љу­ ди, а не као не­ка­кав цр­кве­ни ен­ци­кло­пе­ди­зам. У том по­гле­ду, сва­ко вре­ме је има­ло свој кор­пус све­тов­них на­у­ка ко­је су би­ле *Православље

912, 2005.

157

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

пред­мет по­ме­ну­те цр­кве­не ми­си­је. Од­вај­ка­да су то би­ле књи­ жев­ност, фи­ло­со­фи­ја, исто­ри­ја... а вре­ме у ко­ме жи­ви­мо том ни­зу про­сто на­ме­ће и ин­фор­ма­ци­он ­ е тех­но­ло­ги­је. С тим у ве­ зи, до­ста се го­во­ри о мо­дер­ним ми­си­о­нар­ским по­тре­ба­ма Цр­ кве од­но­сно о по­тре­би да пра­во­слав­ни ми­си­о­на­ри и све­ште­ни­ ци по­зна­ју и ко­ри­сте ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је. Апо­стол Па­вле и на­ше вре­ме При­ли­ком го­сто­ва­ња на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­ кул­те­ту Универзитета у Бе­о­гра­ду, ђа­кон Ан­дреј Ку­ра­јев је, што у ша­ли, што у зби­љи, ре­као да би апо­стол Па­вле имао ве­ли­ких про­бле­ма да су у ње­го­во вре­ме по­сто­ја­ли да­на­шњи но­си­о­ци ин­фор­ма­ци­ја. При­ме­ра ра­ди, ако би не­ко од слу­ша­ла­ ца дик­та­фо­ном сни­мио ње­гов го­вор на Аре­о­па­гу, ко­ји отва­ра по­хва­лом по­бо­жно­сти при­сут­них грч­ких не­зна­бо­жа­ца (ср. Дап 17, 22), па тај го­вор пу­стио у не­кој је­вреј­ској за­јед­ни­ци, би­ло би му ве­о­ма те­шко да об­ја­сни стро­гим ју­да­ис­ тич­ким мо­но­те­и­ сти­ма на ка­кву је то по­бо­жност ми­слио. Са дру­ге стра­не, да је не­ко од је­лин­ских фи­ло­со­фа имао елек­трон­ске вер­зи­је не­ких по­сла­ни­ца, у ко­ји­ма апо­стол из­об­ли­ча­ва не­зна­бо­жач­ке за­блу­ де и идо­ло­по­клон­ство, па их на Аре­о­па­гу по­ка­зао, ми­си­ја би би­ла дра­стич­но оте­жа­на. Ша­лу на стра­ну, на­ма је ја­сно за­што је бо­го­но­сни Па­вле имао раз­ли­чит при­ступ раз­ли­чи­тим слу­ ша­о­ци­ма – ње­гов етос је био пот­пу­но са­о­бра­жен спа­се­њу бли­ жњег. Ре­че­но је­зи­ком Све­тог Пи­сма, био је сви­ма све, не би ли ко­га за Хри­ста за­до­био (1 Кор 9,22). Узев­ши то у об­зир, из­ве­сно је да би апо­стол Па­вле и те ка­ ко ко­ри­стио и мо­дер­на ин­фор­ма­тич­ка сред­ства да је наш са­вре­ ме­ник, но ни­је про­бле­ма­тич­но пи­та­ње афир­ма­ци­је, већ на­чи­на ко­ри­шће­ња. По­ред до­бро по­зна­тих ми­си­о­нар­ских пу­те­ва, ко­ји­ ма је не­у­мор­но ко­ра­чао и апо­стол Па­вле, да­нас се отва­ра­ју и но­ви, би­ло пу­тем Ин­тер­не­та, би­ло пре­ко мул­ти­ме­ди­јал­них и

158

Православно свештенство у информатичком добу

кла­сич­них из­да­ња пре­ло­мље­них по­мо­ћу ра­чу­нар­ског софт­ве­ ра. Но, ви­ди­мо да та сред­ства да­нас за ми­си­ју итека­ко ко­ри­сте и про­те­стан­ти и ри­мо­ка­то­ли­ци, али ре­ал­ног пло­да, по пи­та­њу ка­кво­ће и истин­ског пре­о­бра­жа­ја све­сти, ипак не­ма. У че­му је про­блем? Умет­ност пра­вил­не упо­тре­бе Иако би апо­стол Па­вле ве­ро­ват­но оштро пре­ко­рио ул­тра­ кон­зер­ва­тив­це ко­ји се про­ти­ве упо­тре­би ин­фор­ма­ци­о­них тех­ но­ло­ги­ја за ми­си­ју Цр­кве, баш као што је пре­ко­рио и од­нос пр­во­бит­не хри­шћан­ске за­јед­ни­це пре­ма об­ре­за­њу не­зна­бо­жа­ ца, си­гур­но је да ни пре­те­ра­но ко­ри­шће­ње ових тех­но­ло­ги­ја не би на­и­шло на ње­го­ву по­хва­лу. При­ме­ра ра­ди, те­шко да би без пре­ко­ра оста­ло фор­ми­ра­ње вир­ту­ел­них па­ро­хи­ја и епи­ско­ пи­ја на Ин­тер­не­ту (што већ по­чи­ње да би­ва прак­са у за­пад­ном све­ту) јер се ти­ме ру­ше са­ми екли­си­о­ло­шки те­ме­љи ко­ји­ма је осно­ва ре­ал­но ев­ха­ри­стиј­ско оп­ште­ње. Исто ва­жи и за про­ме­ ну на­чи­на ко­му­ни­ка­ци­је: све­до­ци смо да са­вре­ме­ни на­чин жи­ во­та из го­ди­не у го­ди­ну оста­вља све ма­ње и ма­ње вре­ме­на за нор­ма­лан људ­ски кон­такт те да се све сво­ди на тр­ку са вре­ме­ ном. За­ми­сли­те, ре­ци­мо, све­ште­ни­ка ко­ји би због уште­де на вре­ме­ну ис­по­ве­дао ис­кљу­чи­во пре­ко e-mail-а (и тиме у свести свога чада исповест сводио на услужну делатност)! Или, ре­ци­ мо, on-li­ne пре­нос све­те Ли­тур­ги­је из нај­у­да­ље­ни­јег де­ла све­ та пре­ко Ин­тер­нет ви­део-лин­ка! Све ово би има­ло не­са­гле­ди­ ве по­сле­ди­це на ев­ха­ри­стиј­ски жи­вот јер би се, пре или ка­сни­ је, ја­ви­ла и иде­ја за вир­ту­ел­ним при­че­шћем, а са­мим тим би и на­ше спа­се­ње по­ста­ло вир­ту­ел­но, а не ре­ал­но. Хва­ла Бо­гу, сре­ди­на у ко­јој жи­ви­мо је са­чу­ва­ла не­што од здра­вог оп­ште­ња та­ко да та­кве те­ме код нас (још увек) ни­су ак­ту­ел­не (уко­ли­ко из­у­зме­мо по­вре­ме­не из­ли­ве не­у­рав­но­те­же­ног мо­дер­ни­зма од стра­не не­ких ан­ти­цр­кве­них па­ра­по­ли­тич­ких кру­го­ва). Цр­ква,

159

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

на­рав­но, не­ће под­ле­ћи та­квом ду­ху овог све­та јер јој је Гла­ва Онај ко­ји је по­бе­дио свет; но, она мо­ра де­ло­ва­ти у та­квом све­ ту. Ка­ко он­да по­ми­ри­ти на­сто­ја­ња да се у ин­фор­ма­тич­ком до­ бу по­ка­же­мо до­стој­ни исто­риј­ске од­го­вор­но­сти ко­ју је Цр­ква по пи­та­њу обра­зо­ва­ња и ми­си­је увек не­го­ва­ла и да оста­не­мо здра­вог ду­ха и нео­ште­ће­них екли­си­о­ло­шких те­ме­ља? На ко­ји на­чин би пра­во­слав­но све­штен­ство да­нас тре­ба­ло да се ухва­ти у ко­штац са овом про­бле­ма­ти­ком? Ре­ша­ва­ње про­бле­ма Овај про­блем ни­ка­ко не тре­ба да се по­сма­тра ван ли­тур­ гиј­ске пер­спек­ти­ве. Дру­гим ре­чи­ма, све што би ишло на ште­ ту аутен­тич­ног ли­тур­гиј­ског жи­во­та и по­и­ма­ња стварности тре­ба без ика­квог дво­у­мље­ња и око­ли­ша­ња од­ба­ци­ти (као у слу­ча­ју са по­ме­ну­тим вир­ту­ел­ним па­ро­хи­ја­ма и ли­тур­ги­ја­ма). Тек по­што по­сто­је чвр­сте екли­си­о­ло­шке по­став­ке у па­ро­хиј­ ској прак­си, мо­же се кре­ну­ти у оса­вре­ме­њи­ва­ње ми­си­је. У су­ прот­ном, ве­о­ма ла­ко мо­же до­ћи до по­ја­ве не­ког но­вог Ва­ви­ лон­ског роп­ства (син­таг­ма ко­ју су ко­ри­сти­ли нео­па­три­стич­ки оци за ука­зи­ва­ње на ути­цај ко­ји је пра­во­слав­но бо­го­сло­вље пре­тр­пе­ло од За­па­да за вре­ме не­плод­ног тур­ко­крат­ског пе­ри­о­ да – прим.), овог пу­та у од­но­су на мо­дер­ни­стич­ко-тех­но­ла­триј­ ске то­ко­ве ци­ви­ли­за­ци­је. Уко­ли­ко је ис­пу­њен по­ме­ну­ти пред­у­ слов, тре­ба кре­ну­ти са прак­тич­ним пи­та­њи­ма и узе­ти у об­зир да­на­шње ста­ње. Пра­во­слав­ном све­ште­ни­ку да­нас си­гур­но не­ће би­ти по­ треб­но да по­зна­је 3D ren­de­ring па­ке­те или, пак, про­јек­то­ва­ње ин­фор­ма­ци­он ­ их си­сте­ма, али ће за ми­си­о­нар­ске по­тре­бе ме­ ђу мла­ди­ма и те ка­ко тре­ба­ти да по­зна­је Ин­тер­нет ко­му­ни­ка­ ци­је. Та­ко­ђе, по­зна­ва­ње ра­да са текст-про­це­со­ри­ма омо­гу­ћи­ ће штам­па­ње бил­те­на хра­ма, ра­зна оба­ве­ште­ња за па­ро­хи­ја­не, ми­си­о­нар­ске пу­бли­ка­ци­је и слич­но. По­гре­шно је учи­ти оп­шта

160

Православно свештенство у информатичком добу

про­грам­ска ре­ше­ња, па ода­тле узи­ма­ти оно што је по­треб­но за прак­су; на­про­тив, кон­крет­не по­тре­бе тре­ба ста­ви­ти на пр­во ме­сто, а он­да, у од­но­су на њих, тра­жи­ти до­ступ­но софт­вер­ско ре­ше­ње. Мо­жда би би­ло до­бро из­не­ти је­дан кон­кре­тан пред­лог ко­ ји ни­је иде­ал­ ан, али ко­ји би ве­о­ма бр­зо мо­гао да се ре­ал­ и­зу­је. На ни­воу по­је­ди­нач­них епар­хи­ја, би­ло би па­мет­но офор­ми­ти ма­њи тим те­о­ло­га, све­ште­ни­ка и ин­фор­ма­ти­ча­ра ко­ји би по од­го­ва­ра­ју­ћем кљу­чу (те­мат­ском, прак­тич­ном, ме­шо­ви­том...) са­ста­вио штам­па­ни ма­те­ри­јал са об­ра­ђе­ним ин­фор­ма­тич­ким обла­сти­ма. Тај ма­те­ри­јал би тре­ба­ло да бу­де кон­ци­зан и да об­ у­хва­та све по­треб­не ра­чу­нар­ске лек­ци­је ко­је би омо­гу­ћи­ле за­ ин­те­ре­со­ва­ним све­ште­ни­ци­ма без ин­фор­ма­тич­ког зна­ња да до­ђу до ми­ни­му­ма ко­ји је по­тре­бан за ми­си­о­нар­ске по­тре­бе. Дру­ги ко­рак је на ни­воу па­ро­хиј­ских хра­мо­ва где се, у окви­ ру ев­ха­ри­стиј­ске за­јед­ни­це, го­то­во увек мо­же на­ћи не­ко­ли­ко ин­фор­ма­тич­ки обра­зо­ва­них љу­ди ко­ји би мо­гли да одр­же сво­ јим све­ште­ни­ци­ма крат­ке кур­се­ве, ба­зи­ра­не на том ма­те­ри­ја­ лу. На­рав­но, та­кве крат­ке кур­се­ве мо­гли би да по­ха­ђа­ју сви ко­ је за­ни­ма ми­си­о­нар­ска ак­тив­ност, али ак­це­нат је пре све­га на све­ште­ни­ци­ма. По не­кој гру­бој про­це­ни, би­ло би до­вољ­но око 15-20 ча­со­ва за пре­ла­же­ње фун­да­мен­тал­них обла­сти, нео­п­ход­ них за основ­ну ми­си­о­нар­ску упо­тре­бу ра­чу­нар­ског софт­ве­ра. То би, ујед­но, би­ла и од­лич­на осно­ва за да­ље са­мо­стал­но уса­ вр­ша­ва­ње. Истин­ске ми­си­је не­ма ван Ли­тур­ги­је У вре­ме бољ­ше­вич­ких про­го­на све­га што је пра­во­слав­ но, је­дан за­пад­њак се ин­те­ре­со­вао код ру­ског епи­ско­па шта та­мо­шње све­штен­ство ра­ди по пи­та­њу мо­дер­не ми­си­је. Епи­ скоп му је од­го­во­рио: „Слу­жи­мо Ли­тур­ги­ју!“. За­па­ње­ном про­ те­стан­ту ве­ро­ват­но ни­је би­ло ја­сно да је Ев­ха­ри­сти­ја Ал­фа и

161

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Оме­га све­га хри­шћан­ског, па и ми­си­је, у сми­слу пре­о­бра­жа­ва­ ња ово­свет­ске у бо­го­чо­ве­чан­ску ре­ал­ност. Ме­ђу­тим, то не зна­ чи да је по­треб­но оста­ви­ти сва­ки дру­ги вид ми­си­о­нар­ске ак­ тив­но­сти, ако за то по­сто­је мо­гућ­но­сти, о че­му нај­бо­љу по­твр­ ду на­ла­зи­мо у по­ме­ну­тој ме­то­до­ло­ги­ји све­тог апо­сто­ла Па­вла. Да се вра­ти­мо на при­мер Ру­си­је: за вре­ме про­го­на пра­во­слав­ них Ру­са, кла­сич­них ми­си­о­нар­ских мо­гућ­но­сти ни­је би­ло пу­ но, док да­нас РПЦ пред­ста­вља пред­вод­ни­ка у пра­во­слав­ном све­ту по пи­та­њу ко­ри­шће­ња ин­фор­ма­ци­он ­ их тех­но­ло­ги­ја у ци­ љу ми­си­је 21. ве­ка. На по­чет­ку тек­ста, да­то је под­се­ћа­ње на афир­ма­ти­ван од­ нос Цр­кве пре­ма фор­мал­ном обра­зо­ва­њу. Ме­ђу­тим, ни­ка­да не тре­ба за­бо­ра­ви­ти да Цр­ква на обра­зо­ва­ње увек гле­да со­ти­ри­о­ ло­шки, те да уло­гу Цр­кве тре­ба тра­жи­ти у истин­ском обра­зо­ ва­њу чо­ве­ка тј. ожи­вља­ва­њу и раз­ви­ја­њу чо­ве­ко­вог обра­за да­ том по ли­ку Бож­јем. У жи­во­ту хри­шћа­ни­на све по­ла­зи од Ли­ тур­ги­је и све се вра­ћа Ли­тур­ги­ји („Тво­је од Тво­јих...“) та­ко да и про­цес укљу­чи­ва­ња све­штен­ства у ин­фор­ма­ци­он ­ е то­ко­ве да­ на­шњи­це мо­ра да за­др­жи здрав ли­тур­гиј­ски ток, а ни­ка­ко да му про­ти­ву­ре­чи или да га за­о­би­ла­зи, што се на За­па­ду све очи­ глед­ни­је де­ша­ва под при­ти­ском тех­но­кра­ти­је. Плит­ки праг­ма­ тич­но-мо­дер­ни­стич­ки став би ди­рект­но во­дио ка оса­вре­ме­њи­ ва­њу у по­гре­шном сме­ру ко­је сигурно не би би­ло „за жи­вот све­та“ (ср. Јн 6,51).

162

Ра­чу­нар­ска об­ра­да Све­тог Пи­сма

*

Чи­та­ју­ћи де­ла ан­тич­ке књи­жев­но­сти, че­сто ни­смо све­сни ко­ли­ко је тру­да уло­же­но не са­мо у њи­хо­во ства­ра­ње (кре­а­ти­ван про­цес у ужем сми­слу), већ и у њи­хо­во фи­зич­ко за­пи­си­ва­ње и уоб­ли­ча­ва­ње. Мно­ги пи­сци и ми­сли­о­ци су по­ред се­бе има­ли по­моћ­ни­ке-пре­пи­си­ва­че ко­ји су им у ве­ли­кој ме­ри олак­ша­ва­ ли по­сао. На пр­вом ме­сту, то су би­ли та­хи­гра­фи (да­нас су им слич­ни сте­но­гра­фи) од­но­сно бр­зо­пи­сци, чи­ја је уло­га ја­сна из са­ме ети­мо­ло­ги­је ре­чи – што бр­же за­пи­си­ва­ње великог броја ре­чи. Ова­кве по­моћ­ни­ке су има­ли и мно­ги ра­но­хри­шћан­ски пи­сци, по­пут Ори­ге­на – они су му по­ма­га­ли при­ли­ком ства­ра­ ња Хек­са­пле (до та­да не­ви­ђе­не кри­тич­ко-ком­па­ра­тив­не ана­ли­ зе тек­ста Све­тог Пи­сма – прим.). По­ред та­хи­гра­фа, ве­ли­ку уло­ гу су има­ли и ка­ли­гра­фи, од­но­сно кра­сно­пи­сци, чи­ја је уло­га у ко­нач­ном уоб­ли­ча­ва­њу тек­ста би­ла не­за­мен­љи­ва. Про­на­ла­ском штам­пар­ске ма­ши­не пре­пи­си­вач­ки по­сло­ ви ­су све­де­ни на ми­ни­мум, али су се по­ја­ви­ли но­ви ви­до­ви сре­ђи­ва­ња и уоб­ли­ча­ва­ња ма­те­ри­ја­ла ко­ји се у на­ше вре­ме јед­ но­став­но на­зи­ва­ју пре­лом (струч­ни на­зив ре­ци­пи­ран из ен­гле­ ског је­зи­ка је DTP тј. Desk­Top Pu­blis­hing – прим.). Но, по­ред кла­сич­ног уна­пре­ђи­ва­ња ква­ли­те­та и бр­зи­не об­ра­де тек­сту­ал­ ног ма­те­ри­ја­ла, мо­дер­на ди­ги­тал­на сред­ства су омо­гу­ћи­ла и не­ке пот­пу­но но­ве мо­гућ­но­сти ко­је про­из­ил­ а­зе из њи­хо­вих ме­ мо­риј­ских ка­па­ци­те­та и бр­зин­ских свој­ста­ва, а ко­је мо­гу би­ *Православље

917, 2005.

163

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ти од огром­не по­мо­ћи сви­ма ко­ји про­у­ча­ва­ју те­о­ло­шке на­у­ке. То се, пре све­га, од­но­си на про­у­ча­ва­ње Све­тог Пи­сма, нај­че­ шће у ви­ду кла­сич­ног пре­тра­жи­ва­ња од­ре­ђе­них сти­хо­ва ра­ди проналажења ци­та­та, или, пак, ком­плет­них иса­го­шких ана­ли­ за ра­ди што пот­пу­ни­је ег­зе­ге­зе. Све­то Пи­смо у ди­ги­тал­ном об­ли­ку Не­за­ви­сно од то­га да ли се усва­ја ши­ри или ужи ка­нон (ма­да Оци ни­ка­да ни­су при­зна­ва­ли та­кву ди­стинк­ци­ју онако како се често узима), Све­то Пи­смо је књи­га за чи­је (пра­вил­ но и ра­зум­но) чи­та­ње је по­треб­но доста вре­ме­на. Упра­во за­то што је у пи­та­њу бо­го­на­дах­ну­то шти­во, на­ста­ло ван­ред­ним и не­по­сред­ним ути­ца­јем Ду­ха Све­тог на пи­сце (ко­ји су при­том ко­ри­сти­ли сво­ја зна­ња и спо­соб­но­сти), не мо­же се чи­та­ти дру­ га­чи­је до на на­чин ко­ји му до­ли­ку­је, и под ру­ко­вод­ством Ду­ ха Све­тог. Ни­је уза­луд ре­че­но да се Све­то Пи­смо на ко­ле­ни­ма раз­у­ме – ње­го­во истин­ско чи­та­ње по­тре­бу­је пре све­га мо­ли­тве­ но рас­по­ло­же­ње (тач­ни­је, ли­тур­гиј­ски етос у су­штин­ском сми­ слу). Пра­во­слав­ни хри­шћа­ни су од­ув­ ек има­ли ова­кав став пре­ ма Све­том Пи­сму, али при­том ни­су за­па­да­ли у крај­но­сти про­ те­стан­ти­зма и so­la Scrip­tu­ra при­сту­па. Хри­шћа­ни­ма ко­ји жи­ве у 21. ве­ку још ви­ше је олак­шан при­ступ све­тим спи­си­ма упра­во због ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ ја ко­је омо­гу­ћа­ва­ју па­ко­ва­ње огром­не ко­ли­чи­не по­да­та­ка на ма­лом про­сто­ру - за ди­ги­тал­но сме­шта­ње кла­сич­не би­бли­о­те­ ке од хи­ља­ду књи­га че­сто је до­во­љан про­стор јед­ног CD-а. Пред­ност се не огле­да са­мо у тој чи­ње­ни­ци, већ и у то­ме што је пре­тра­жи­ва­ње ди­ги­тал­ног ма­те­ри­ја­ла не­срав­њи­во бр­же и пре­ци­зни­је, не­го ка­да се то чи­ни на кла­си­чан на­чин. Ова пред­ ност сe у ве­ли­кој ме­ри из­ра­жа­ва при­ли­ком пи­са­ња би­ло ког те­ о­ло­шког ма­те­ри­ја­ла, ка­да се не­из­о­став­но по­тре­бу­је цитирање у ма­њој или ве­ћој ме­ри или, пак, по­зи­ва­ње на тач­но од­ре­ђе­на

164

Рачунарска обрада Светог Писма

ме­ста у Све­том Пи­сму. Вла­сни­ку Све­тог Пи­сма у ди­ги­тал­ном об­ли­ку до­вољ­но је не­ко­ли­ко се­кун­ди да, про­стим уно­ше­њем не­ке ре­чи или син­таг­ме ко­ју од­ре­ђе­ни стих са­др­жи, пре­тра­гом про­на­ђе же­ље­но ме­сто у Све­том Пи­сму и пре­не­се га у дру­ги текст. Има­ју­ћи у ви­ду пред­но­сти ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ја, ве­ли­ ки број по­ме­сних цр­ка­ва је из­дао Све­то Пи­смо у ди­ги­тал­ном об­ли­ку. Пре пет го­ди­на и Све­ти ар­хи­је­реј­ски си­нод СПЦ је из­ дао та­кво из­да­ње за по­тре­бе сво­јих вер­ни­ка и те­о­ло­га. По­ред та­квих зва­нич­них про­је­ка­та, не­ки вер­ни­ци су са­мо­и­ни­ци­ја­тив­ но пра­ви­ли бес­плат­не (fre­e­wa­re) пре­тра­жи­ва­че Би­бли­је ко­ји се мо­гу про­на­ћи и пре­у­зе­ти са Ин­тер­не­та (прет­ход­но тре­ба про­ве­ри­ти чи­ји је пре­вод у пи­та­њу). Та­кви пре­га­лач­ки ра­до­ви су за­и­ста достојни сва­ке хва­ле с об­зи­ром на то да су ауто­ри у њих ула­га­ли ве­ли­ки труд на сла­ву Хри­сто­ву. Не­ка им Го­спод уз­вра­ти сто­стру­ко. Ко­рак на­пред По­ме­ну­то пре­тра­жи­ва­ње ди­ги­тал­ног тек­ста је, да­кле, до­во­ љан раз­лог да се итека­ко узме у об­зир као ве­о­ма ко­ри­сна ­по­моћ у са­ста­вља­њу те­о­ло­шких ра­до­ва. Ко­рак на­пред су учи­ни­ли про­ гра­ми ка­кав је Bi­ble­Works. У пи­та­њу су про­грам­ска ре­ше­ња ко­ја ви­ше­стру­ко про­ши­ру­ју мо­гућ­но­сти пре­тра­ге и гра­ма­тич­ке ана­ ли­зе би­блиј­ског тек­ста, и то ка­ко на ар­ха­ич­ним је­зи­ци­ма (ста­ро­ је­вреј­ски, ста­ро­грч­ки и ла­тин­ски), та­ко и на ве­ли­ком бро­ју мо­ дер­них је­зи­ка, уз употребу лексикона у дигиталном облику. Ко­ ли­ко је то ко­ри­сна ствар, нај­бо­ље мо­гу по­твр­ди­ти љу­ди ко­ји се озбиљ­но ба­ве кри­ти­ком тек­ста, али и сту­ден­ти Пра­во­слав­ног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та Универзитета у Београду ко­ји спре­ма­ ју ис­пи­те ве­за­не за Све­то Пи­смо. Оно што је по­себ­но ко­ри­сно је­сте упо­ред­ни и исто­вре­ме­ни при­каз тек­ста у не­ко­ли­ко је­зич­ ких ва­ри­јан­ти, што је не­за­мен­љи­во код ком­па­ра­тив­не ана­ли­зе.

165

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Сту­ден­ти­ма ко­ји спре­ма­ју ста­ро­је­вреј­ски и ста­ро­грч­ки је­зик на­ ро­чи­то је ко­ри­сна де­таљ­на гра­ма­тич­ка ана­ли­за сва­ке ре­чи (уз из­у­зе­тан пре­вод), као и одво­је­ни реч­ни­ци ко­ји су из­вр­стан до­ дат­ни из­вор за би­блиј­ску ар­хе­о­ло­ги­ју. Ов­де, да­кле, ни­је ствар са­мо у скра­ћи­ва­њу вре­ме­на по­треб­ног за од­ре­ђе­не опе­ра­ци­је, већ и у ди­дак­тич­ком и, уоп­ште, на­уч­ном зна­ча­ју. Бу­ду­ћа ре­ше­ња Кри­ти­ка би­блиј­ског тек­ста је у ве­ли­кој ме­ри уз­на­пре­до­ва­ ла ко­ри­шће­њем ових ди­ги­тал­них по­ма­га­ла ко­ја у на­уч­ним ру­ ка­ма пред­ста­вља­ју из­у­зе­тан алат. Бу­ду­ћа ре­ше­ња ће ве­ро­ват­но ин­кор­по­ри­ра­ти мно­го ви­ше ма­те­ри­ја­ла па би­смо уско­ро мо­гли да оче­ку­је­мо по­ја­ву DVD-ова ко­ји би са­др­жа­ли и ен­ци­кло­пе­ диј­ски ма­те­ри­јал из ра­зних обла­сти ко­је се ти­чу по­моћ­них би­ блиј­ских на­у­ка, по­го­то­во би­блиј­ске исто­ри­је, ге­ог­ ра­фи­је и ар­ хе­о­ло­ги­је. Ко­ри­шће­њем MPEG ви­део-ком­пре­си­је (алгоритма који омогућава да се велика количина видео материјала смести на што мање простора, са минималним губитком квалитета – прим.) мо­гло би се до­дат­но ста­ви­ти не­ко­ли­ко са­ти ви­део-ма­те­ ри­ја­ла ко­ји би би­ли де­лом сни­мље­ни, а де­лом ра­чу­нар­ски ге­не­ ри­са­ни. Ба­за тро­ди­мен­зи­о­нал­них мо­де­ла би мо­гла да об­у­хва­ти сва­ку при­род­ну ствар ве­за­ну за све­те спи­се, би­ло да су у пи­та­ њу тро­ди­мен­зи­о­нал­не ви­зу­ел­не пред­ста­ве од ста­ро­за­вет­не ски­ ни­је, све­ште­нич­ких но­шњи, пре­ко фло­ре и фа­ун ­ е ко­ја се по­ми­ ње у Све­том Пи­сму, па све до то­по­гра­фи­је те­ре­на и аутен­тич­ ног из­гле­да на­се­ља. То би био кла­си­чан при­мер где би кон­цепт вир­ту­ел­не ре­ал­но­сти мо­гао да има до­брог пло­да (уко­ли­ко би био огра­ни­чен на ди­дак­тич­ке и на­уч­не свр­хе). До­дат­не на­по­ме­не Оно што тре­ба по­себ­но на­по­ме­ну­ти је­сте свр­ха упо­тре­бе ова­квих ин­фор­ма­ци­о­них про­је­ка­та, њи­хо­ва огра­ни­че­ња и мо­

166

Рачунарска обрада Светог Писма

гу­ћа скре­та­ња. О пра­вил­ној упо­тре­би је већ до­вољ­но афир­ма­ тив­ног ре­че­но та­ко да се она сво­ди на област на­уч­не ана­ли­зе и кла­сич­не ди­дак­тич­ке свр­хе. Огра­ни­че­ње ова­квих ди­ги­тал­них аси­сте­на­та је у то­ме што је у пи­та­њу ипак ма­ши­на, тако да ни­ је мо­гу­ће пот­пу­но за­ме­ни­ти кла­сич­ну жи­ву реч са­рад­ни­ка (од­ но­сно про­фе­со­ра, ако су ди­дак­тич­ке свр­хе у пи­та­њу). У том сми­слу и тре­ба гле­да­ти на њих као на ефи­ка­сну до­пу­ну и по­ моћ у ра­ду без пре­тен­зи­ја у дру­га­чи­јем сми­слу. Ва­ља­ло би ре­ћи и реч-две о по­тен­ци­јал­ним скре­та­њи­ма ко­ја би мо­гла да се де­се. Она ни­су ве­за­на то­ли­ко за сам ма­те­ ри­јал о ко­ме је реч јер са ста­но­ви­шта све­то­сти не­ма раз­ли­ке да ли је све­ти текст за­пи­сан на гли­ни, па­пи­ру­су, пер­га­мен­ту, па­пи­ру или ди­ги­тал­ном но­са­чу. Же­ле­ћи да на­по­ме­не не­што слич­но, апо­стол Па­вле го­во­ри о ре­чи­ма ко­је ни­су на­пи­са­не ма­ сти­лом, већ Ду­хом Све­тим, и не на ка­ме­ним да­ска­ма, већ на да­ ска­ма ср­ца (ви­ди: 2 Кор. 3,3). Реч је о то­ме да се Све­том Пи­сму при­сту­па пре све­га са мо­ли­тве­ним ду­хом и стра­хом Бож­јим, а не као би­ло ком дру­гом спи­су. Уко­ли­ко се пре­на­гла­си тај иса­го­ шки мо­ме­нат, уме­сто те­о­ло­ги­је ре­чи мо­же­мо ла­ко до­ћи до тех­ но­ло­ги­је ре­чи, што се че­сто де­ша­ва­ло ра­зним про­те­стан­ским де­но­ми­на­ци­ја­ма. Се­ти­мо се са­мо Лу­те­ра ко­ји је са јед­не стра­ не до крај­но­сти на­гла­ша­вао зна­чај Све­тог Пи­сма, а са дру­ге се­ би до­зво­лио да ка­же да су не­ке по­сла­ни­це „пра­зне као сла­ма“ и да им по­ри­че аутен­тич­ност и ка­но­нич­ност. То су пло­до­ви чи­ стог ра­ци­о­на­ли­зма без жи­вог ду­ха јер „сло­во уби­ја, а Дух ожи­ вљу­је“ (2 Кор. 3,6). На­рав­но, ни­ко здра­вог ра­зу­ма не­ће по­ри­ца­ти зна­чај на­уч­ не ме­то­ди­ке при­ли­ком из­уч ­ а­ва­ња све­тих спи­са (на­про­тив, кри­ тич­ким ис­пи­ти­ва­њем мо­гу­ће је от­кло­ни­ти мно­ге не­до­у­ми­це код ту­ма­че­ња), али исто та­ко сва­ки хри­шћа­нин ко­ји жи­ви ли­ тур­гиј­ски по­ри­ца­ће пр­вен­ство ова­кве упо­тре­бе Све­тог Пи­сма. На­и­ме, пр­вен­ство упо­тре­бе Све­тог Пи­сма је увек би­ло, је­сте и 167

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

би­ће ли­тур­гиј­ско, тач­ни­је ве­за­но за Ли­тур­ги­ју на ко­јој се увек и чи­та. Ни­је чу­до што се у цен­тру ол­та­ра, на ча­сној Тра­пе­зи, на­ла­зи упра­во Све­то Пи­смо као par ex­cel­len­ce ико­на Хри­сто­ вог при­су­ства ме­ђу на­ма. И са­мо чи­та­ње Све­тог Пи­сма ко­је се оба­вља на сва­кој Ли­тур­ги­ји има ес­ха­то­ло­шки пред­знак, што и ви­ди­мо из по­себ­не ин­то­на­ци­је чи­та­ња ко­је се раз­ли­ку­је од обич­ног (упра­во за­то јер нам реч Божи­ја до­ла­зи из ех­са­то­на, што се нај­бо­ље ви­ди ка­да се го­во­ри о бу­ду­ћим до­га­ђа­ји­ма). За­кључ­но раз­ма­тра­ње Мо­же­мо кон­ста­то­ва­ти да су ди­ги­тал­не вер­зи­је Све­тог Пи­ сма, уз пра­те­ће ала­те и ен­ци­кло­пе­диј­ски ма­те­ри­јал, ве­о­ма ко­ ри­сне и прак­тич­не за сва­ког на­уч­ни­ка, те­о­ло­га и сту­ден­та те­ о­ло­ги­је. Са дру­ге стра­не, увек тре­ба има­ти у ви­ду чи­ње­ни­цу да је реч о бо­го­на­дах­ну­том тек­сту због че­га је за ње­го­во пра­ вил­но раз­у­ме­ва­ње по­треб­но на­дах­ну­ће Ду­ха Све­тог. Та­квом тек­сту се не мо­же при­сту­па­ти у кла­сич­ном ана­том­ском сми­ слу, ис­кљу­чи­во рас­пар­ча­ва­њем и гра­ма­тич­ким ана­ли­за­ма, као што се про­у­ча­ва­ју де­ла све­тов­ног ка­рак­те­ра (би­ло кла­сич­ но, би­ло ди­ги­тал­ним ала­ти­ма). Као што ни Цр­кви не мо­же­ мо при­сту­па­ти при­ме­њу­ју­ћи пар­ти­ку­лар­ну ме­то­до­ло­ги­ју, та­ ко не­ма свр­хе ни Све­том Пи­сму при­сту­па­ти у пар­ци­јал­ном сми­слу. И као што Цр­кву по­и­ма са­мо онај ко­ји раз­у­ме Ли­тур­ ги­ју, та­ко и Реч Божи­ју мо­же истин­ски раз­у­ме­ти и про­у­ча­ва­ ти са­мо чо­век ко­ји жи­ви ли­тур­гиј­ским жи­во­том. А у ру­ка­ма хри­шћа­ни­на ли­тур­гиј­ског пул­са и ето­са, ди­ги­тал­ни ала­ти за пре­тра­жи­ва­ње и об­ра­ду Све­тог Пи­сма до­не­ће пра­ве пло­до­ве на сла­ву ова­пло­ће­ног Ло­го­са.

168

Ин­тер­нет – за и про­тив

*

У де­це­ни­ји ко­ја је за на­ма Ин­тер­нет је од ра­чу­нар­ске мре­ же ко­ју је ко­ри­стио ужи круг на­уч­них рад­ни­ка пре­ра­стао у гло­ бал­ну ко­му­ни­ка­ци­о­ну ин­фра­струк­ту­ру, чи­ји број (ми­ли­о­на) ко­ ри­сни­ка ви­ше ни­ко не по­ку­ша­ва да из­бро­ји. Им­пли­ка­ци­је на дру­штве­ном плану ко­је је та­кав стре­ло­вит раз­вој овог ин­фор­ ма­ци­о­ног ме­ди­ја до­нео су огром­не и про­те­жу се од ра­ди­кал­не про­ме­не на­чи­на ко­му­ни­ка­ци­је ме­ђу љу­ди­ма, пре­ко обра­зо­ва­ња и ши­ро­ке до­ступ­но­сти ин­фор­ма­ци­ја до но­вих ви­до­ва кри­ми­на­ ла. Све то пред­ста­вља је­дан ди­на­ми­чан иза­зов ко­ји се Цр­кви на­ме­ће на раз­ме­ђу два ми­ле­ни­ју­ма. Упра­во због бр­зи­не ко­јом се Ин­тер­нет раз­ви­ја, би­ло је по­треб­но што пре са­ста­ви­ти кри­ тич­ке сту­ди­је од стра­не пра­во­слав­них те­о­ло­га и ин­фор­ма­ти­ча­ ра. Не­ко­ли­ко та­квих ра­до­ва је на­пи­са­но, ме­ђу­тим још увек не­ ма на­чел­ног сла­га­ња у ком сте­пе­ну и да ли уоп­ште тре­ба ко­ри­ сти­ти Ин­тер­нет, од­но­сно да ли он но­си но­ве мо­гућ­но­сти ми­си­ је ме­ђу не­пра­во­слав­ни­ма или је у пи­та­њу „игра са ђа­во­лом“ (Константин Гордејев, Православная беседа 3). Без пре­тен­зи­ја да да­је­мо ко­на­чан суд о овој про­бле­ма­ти­ци, раз­мо­три­мо украт­ ко по­зи­тив­не и не­га­тив­не ко­но­та­ци­је ко­је она са со­бом но­си, да би из­ву­кли ма­кар оквир­не смер­ни­це и до­би­ли ко­ли­ко-то­ли­ ко уоб­ли­чен став пре­ма овом ди­ги­тал­ном фе­но­ме­ну.

*Допуњена

верзија текста објављеног у часопису Православље 900, 2004.

169

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Елек­трон­ска по­шта До­бре стра­не Ин­тер­не­та су ма­ње-ви­ше по­зна­те сви­ма, де­ лом због ре­клам­не про­па­ган­де ком­па­ни­ја ко­је про­из­во­де ко­му­ ни­ка­ци­о­не про­гра­ме, а де­лом за­хва­љу­ју­ћи ве­ли­ком ти­ра­жу и по­пу­лар­но­сти ра­чу­нар­ске ли­те­ра­ту­ре. Елек­трон­ска по­шта (email) је је­дан од нај­ко­ри­шће­ни­јих сер­ви­са Ин­тер­не­та и да­нас је ушао у свакодневну упо­тре­бу ме­ђу свим дру­штве­ним сло­ је­ви­ма, сто­је­ћи ра­ме уз ра­ме са стан­дард­ним по­штан­ским по­ шиљ­ка­ма чи­ји су мно­го бр­жи елек­трон­ски екви­ва­лент. Омо­ гу­ћа­ва­ју­ћи го­то­во тре­нут­ни пре­нос тек­ста, сли­ка и по­да­та­ка, потпуно је омогућена ко­му­ни­ка­ци­ја на да­љи­ну и драстично су убр­за­ни ко­му­ни­ка­ци­о­ни про­це­си (из­ме­ђу оста­лог и сла­га­ње овог тек­ста за штам­пу јер је исти про­сле­ђен упра­во елек­трон­ ском по­штом). Да­нас је за пра­во­слав­не хри­шћа­не ова­кав вид ко­му­ни­ка­ци­ је из­у­зет­но би­тан јер омо­гу­ћа­ва кон­такт и раз­ме­ну ко­ри­сних ин­фор­ма­ци­ја из­ме­ђу нај­у­да­ље­ни­јих епар­хи­ја, па­ро­хи­ја, пра­ во­слав­них удру­же­ња. Не­га­ти­вна стра­на се огле­да у огром­ном бро­ју ре­клам­них и не­же­ље­них по­ру­ка ко­је сти­жу са ра­зних стра­на и ко­је су че­сто увре­дљи­вог и не­при­хва­тљи­вог ка­рак­те­ ра, што је про­блем ко­ме се још увек не на­зи­ре ре­ше­ње, иако у мно­гим зе­мља­ма по­сто­ји стро­га за­кон­ска ре­гу­ла­ти­ва по том пи­та­њу. Пре­зен­та­ци­је и би­бли­о­те­ке Ин­тер­нет пре­зен­та­ци­је су та­ко­ђе по­ста­ле сва­ко­дне­ви­ца у ин­фор­ма­ци­о­ном сми­слу, та­ко да већ узи­ма­ју при­мат штам­па­ ним ме­ди­ји­ма због по­год­но­сти ре­дов­ног ажу­ри­ра­ња и сво­ђе­ ња ма­те­ри­јал­них тро­шко­ва штам­пе на ну­лу. Уоч­љи­во је да ско­ ро све епар­хи­је, али и озбиљ­ни­је па­ро­хи­је, има­ју сво­је пре­зен­ та­ци­је са основ­ним или ши­рим ин­фор­ма­ци­ја­ма. Исто ва­жи и за Пра­во­слав­ну бо­го­слов­ски фа­кул­тет Уни­вер­зи­те­та у Бе­о­гра­ 170

Интернет – за и против

ду ко­ји је ме­ђу пр­ви­ма по­ста­вио сво­ју пре­зен­та­ци­ју и јед­но вре­ме имао по­себ­ну Ин­тер­нет учи­о­ни­цу у ко­јој су сту­ден­ти мо­гли да пре­тра­жу­ју бо­го­слов­ске ма­те­ри­ја­ле у ди­ги­тал­ном об­ ли­ку. Све по­ме­сне пра­во­слав­не Цр­кве су та­ко­ђе при­сут­не на Ин­тер­не­ту, но по бро­ју и ква­ли­те­ту стра­ни­ца још увек иза ри­ мо­ка­то­ли­ка и про­те­ста­на­та. Приметан је недостатак по пи­та­ њу бо­го­слов­ске ли­те­ра­ту­ре на срп­ском је­зи­ку до­ступ­не на Ин­ тер­не­ту јер са­мо не­ко­ли­ко сај­то­ва ре­дов­но до­да­је но­ве тек­сто­ ве и при­ло­ге (што је им­пе­ра­тив за ову вр­сту ме­ди­ја с обзиром на при­ро­ду елек­трон­ских ин­фор­ма­ци­ја). Це­ла при­ча о овом аспек­ту би би­ла ско­ро иде­ал­на ка­да би про­се­чан пра­во­слав­ни хри­шћа­нин ко­ји же­ли да по­гле­да не­ку од ових пре­зен­та­ци­ја од­мах знао ка­ко да је на­ђе. То ни­је слу­ чај, јер ве­ћи­на људи пр­во од­ла­зи на тзв. пре­тра­жи­вач­ке сај­то­ ве ода­кле да­ље тра­жи оно што је по­треб­но. Не­ка­да се по­тра­га за­вр­ша­ва за не­ко­ли­ко се­кун­ди, а не­ка­да су по­треб­ни са­ти да би се про­на­шао одговарајући сајт. Очи­то је да у шу­ми по­да­та­ ка ко­ју Ин­тер­нет да­нас пред­ста­вља на­ћи „ка­пи во­де жи­ве“ по­ не­кад уме би­ти ве­о­ма те­шко, па љу­ди гу­бе огром­но вре­ме док не про­на­ђу оно што им је по­треб­но. Ово по­го­то­во ва­жи за сту­ ден­те ко­ји тра­же не­ки ма­те­ри­јал за ис­пи­те. За­то би тре­ба­ло ин­си­сти­ра­ти, у ко­ор­ди­на­ци­ји са оста­лим по­ме­сним Цр­ква­ма, на кре­и­ра­њу не­ке вр­сте пра­во­слав­ног ауто­ном­ног про­сто­ра на Ин­тер­не­ту, ко­ји би се пре­тра­жи­вао пре­ко је­дин­стве­ног пра­во­ слав­ног пор­та­ла и ко­ји би уре­ђи­ва­ли пред­став­ни­ци пра­во­слав­ них епар­хи­ја ши­ром све­та. Та­кав сајт би но­сио ис­кљу­чи­во ин­ фор­ма­ци­је о дру­гим пра­во­слав­ним сај­то­ви­ма и њи­хо­вим адре­ са­ма и био не­што по­пут те­ле­фон­ског име­ни­ка, што би ите­ка­ко олак­ша­ло про­на­ла­же­ње ко­ри­сних ин­фор­ма­ци­ја пра­во­слав­ним хришћанима ко­ји че­сто тра­же­ћи текст из обла­сти пра­во­слав­ не ду­хов­но­сти до­ђу на сек­та­шки сајт или про­ђу кроз ре­клам­ не сај­то­ве са сва­ка­квим са­др­жа­јем, по­сле че­га су са пра­вом

171

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

огор­че­ни. Што пре се кре­и­ра та­ква ин­фор­ма­ци­о­на ауто­но­ми­ја пра­во­слав­них, то бо­ље, јер по­трага за же­ље­ном књи­гом, спи­ сом или ду­хов­ном пе­смом, уз ус­пут­ни про­ла­зак кроз стра­ни­ це са крај­ње не­при­сто­јим са­др­жа­јем већ обе­сми­шља­ва це­ло­ку­ пан про­цес. Портал који би могао бити претеча овог пројекта налази се на адреси http://hristianstvo.ru и требало би га даље развијати (приказан је у последњој секцији књиге – прим.). Ве­ ли­ки про­блем представља чи­ње­ни­ца да је Ин­тер­нет пре­за­га­ђе­ на сре­ди­на, но упра­во ту и ле­жи ми­си­ја пра­во­слав­них – у осве­ шта­ва­њу тог за­га­ђе­ног про­сто­ра. Ако не мо­же­мо учи­ни­ти да Ин­тер­нет по­ста­не рај­ско ме­сто, бар мо­же­мо до­при­не­ти да не по­ста­не па­кле­но. А кре­и­ра­ње ауто­ном­не оазе ко­ја да­је во­ду жи­ву и исти­ни­ту је­ди­ни је на­чин да се у Ин­тер­нет пу­сти­њи са­ чу­ва­ју ду­ше мно­гих. Ов­де тре­ба на­гла­си­ти да по­сто­је и пра­во­слав­ни сај­то­ви ура­ђе­ни са нај­бо­љом на­ме­ром, али на по­гре­шан на­чин. При­ме­ ра ра­ди, по­ста­вља­ње пра­во­слав­ног сај­та на бес­плат­ни сер­вер је ти­пич­на гре­шка јер ти­ме се на сај­ту у од­ре­ђе­ном про­сто­ру по­ја­вљу­ју и ре­кла­ме на чи­ји се са­др­жај не мо­же ути­ца­ти – се­ ћам се да сам јед­ном при­ли­ком на­ле­тео на сајт јед­не епар­хи­ је из ди­ја­спо­ре по­ста­вљен на бес­плат­ни сер­вер, из­над ко­га су се у гор­њем ре­клам­ном про­сто­ру сме­њи­ва­ле сли­ке „скром­но“ оде­ве­не Бритни Спирс! О та­квим ства­ри­ма се мо­ра стро­го во­ ди­ти ра­чу­на при­ли­ком из­ра­де пре­зен­та­ци­ја да не би до­шло до са­бла­зни или не­чег го­рег. Дру­га ствар о ко­јој се мо­ра во­ди­ти ра­чу­на је­су мно­га за­ стра­ње­ња ко­ја су се де­си­ла на ри­мо­ка­то­лич­ком и про­те­стант­ ском под­не­бљу због мо­дер­ни­стич­ког и кон­фор­ми­стич­ког при­ сту­па фе­но­ме­ну Ин­тер­не­та. Очигледни при­ме­ри су ис­по­вест пре­ко Ин­тер­не­та (идеја која се појављује код ри­мо­ка­то­ли­ка, чиме се исповест de facto релативизује и смешта у услужну делатност Цркве) или кре­ир­ а­ње вир­ту­ел­них па­ро­хи­ја (код про­ 172

Интернет – за и против

те­ста­на­та, што је еклисиолошки парадокс), о че­му су пи­са­ли и ов­да­шњи ра­чу­нар­ски ча­со­пи­си (PC). Не тре­ба би­ти су­ви­ше про­ниц­љив да би се уочи­ла по­губ­ност ова­квог при­сту­па и уочи­ ти про­паст у ко­ју во­ди ова­кав не­кри­тич­ки и ли­бе­ра­лан став, ко­ ји у коначној ин­стан­ци во­ди ра­за­ра­њу ли­тур­гиј­ског жи­во­та и на­ру­ша­ва­њу на­че­ла ев­ха­ри­стиј­ске екли­си­о­ло­ги­је (окренуте ка Литургији као тачки црквеног идентитета). Са дру­ге стра­не, пре­те­ра­ни кон­зер­ва­ти­ви­зам мо­же од­ве­ сти до гу­бит­ка не­ких но­вих шан­си, а мо­жда и по­тен­ци­јал­них вер­ни­ка ко­ји Ин­тер­нет ко­ри­сте као основ­но сред­ство за ин­фор­ ми­са­ње. Хри­сто­ва по­ру­ка о уза­ном, сред­њем пу­ту, односи се упра­во на ово пи­та­ње и по­треб­на је бла­го­дат Ду­ха Све­тог и много ра­су­ђи­ва­ња да би се про­на­шао пра­ви­лан на­чин за ње­го­ во ре­ша­ва­ње. Фо­ру­ми и кон­фе­рен­циј­ске гру­пе По­себ­на те­ма су тзв. кон­фе­рен­ци­је, гру­пе, фо­ру­ми... на ко­ји­ма при­су­ству­је од не­ко­ли­ко де­се­ти­на па до не­ко­ли­ко сто­ ти­на или, чак, хи­ља­да љу­ди. Из­ме­ђу оста­лог, ре­ли­ги­ја је јед­ на од нај­че­шћих те­ма, а у Ср­би­ји је јед­но вре­ме био нај­по­зна­ ти­ји фо­рум yu.fo­rum.re­li­gi­ja ко­ји је оку­пљао ве­ли­ки број уче­ сни­ка раз­ли­чи­тих ре­ли­гиј­ских при­пад­но­сти, као и ви­ше пра­ во­слав­них вер­ни­ка и апо­ло­ге­та, о че­му је украт­ко пи­са­но и у часопису Пра­во­сла­вље пре не­ко­ли­ко го­ди­на (текст „Ми­си­о­на­ ри за та­ста­ту­ром“). Ов­де већ по­сто­ји пра­зан про­стор за зва­ ни­чан фо­рум СПЦ, ко­ји би во­дио не­ки од ђа­ко­на са сво­јим ти­ мом са­рад­ни­ка и сту­де­на­та, по узо­ру на фо­рум ђа­ко­на Ан­дре­ ја Ку­ра­е­ва (описан у последњој секцији књиге – прим.), ко­ји оку­пља ви­ше хи­ља­да ре­ги­стро­ва­них чла­но­ва и ко зна ко­ли­ко ано­ним­них. Та­кви су фо­ру­ми по пра­ви­лу нај­чи­та­ни­ји, јер су те­ ме је­згро­ви­те, ак­ту­ел­не и из­но­се се раз­ли­чи­та гле­ди­шта. Ова­ кви фо­ру­ми су од­лич­на при­ли­ка и за сту­ден­те те­о­ло­ги­је јер им

173

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

пру­жа­ју при­ли­ку да прошире зна­ње и да се извеште у ди­ја­ло­ гу са не­пра­во­слав­ни­ма. За по­тре­бе ми­си­је СПЦ на овим про­ сто­ри­ма, је­дан пра­во­слав­ни отво­ре­ни фо­рум на ко­ме би мно­ги мо­гли да до­би­ју од­го­во­ре на ра­зна пи­та­ња би ва­ља­но ажу­ри­ рао тим од неколико те­о­ло­га који би радили на сме­не. Сај­то­ви по­пут Би­бли­о­те­ке Све­ти На­ум или Све­то­са­вља (описани у последњој секцији књиге – прим.) су пи­о­ни­ри на овом по­љу, но тај ни­во је ипак не­до­во­љан, по­го­то­во у од­но­су на по­ме­ну­ти фо­рум ђа­ко­на Ку­ра­е­ва. Про­блем са кон­фе­рен­ци­ја­ма је што се на њи­ма че­сто по­ ја­вљу­ју и мно­ги про­во­ка­то­ри ко­ји пи­шу све и сва­шта па ди­ ску­си­ја гу­би сми­сао уко­ли­ко не по­сто­ји мо­гућ­ност уклањања та­квих по­ру­ка или, пак, не­при­стој­них де­ло­ва, уз опо­ме­не и ис­кљу­че­ња као крај­њу ме­ру. Слич­но се 2004. године де­си­ло са фо­ру­мом Religija на сај­ту B92 ко­ји је био при­вре­ме­но за­ тво­рен због огромног броја по­ру­ка не­при­клад­ног или бар не­ пове­за­ног са­др­жа­ја. То се та­ко­ђе де­ша­ва­ло и сај­ту Би­бли­о­те­ ка Све­ти На­ум чи­ји је фо­рум вре­ме­ном до те ме­ре из­гу­био на ква­ли­те­ту да се на ње­му са­мом оправ­да­но по­ста­вља­ло пи­та­ње сми­сла ње­го­вог да­љег по­сто­ја­ња. За­то је бит­но да евен­ту­ал­не пра­во­слав­не фо­ру­ме ажу­ри­ра и пра­ти ви­ше љу­ди, да би се са­ др­жај не­при­стој­ног ка­рак­те­ра ауто­мат­ски укла­њао и да би се енер­ги­ја уче­сни­ка пра­вил­но усме­ра­ва­ла у са­бор­ном ду­ху. Син­те­за Јед­но је си­гур­но, Ин­тер­нет мо­же­мо и оспо­ра­ва­ти и про­па­ ги­ра­ти – са­мо га не мо­же­мо иг­но­ри­са­ти. Се­ти­мо се ре­ак­ци­ја ко­је су усле­ди­ле ка­да се по­ја­ви­ла штам­пар­ска ма­ши­на – мно­ги су у њој ви­де­ли ђа­во­ље ма­сло, а не­ки но­ве ми­си­он ­ ар­ске мо­гућ­ но­сти. Да­нас се за­и­ста штам­па све и сва­шта, но у мо­ру та­квог ма­те­ри­ја­ла штам­па­ју се и из­да­ња Све­тог пи­сма и де­ла све­тих Ота­ца. Слич­но је и са Ин­тер­не­том, јер иако је на ње­му оби­ље

174

Интернет – за и против

бес­ко­ри­сног, ла­жног и не­при­стој­ног ма­те­ри­ја­ла, ипак по­сто­ји ве­ли­ка ко­ли­чи­на ко­ри­сних ин­фор­ма­ци­ја. Да би се са ста­но­ви­ шта пра­во­слав­ног вер­ни­ка ова ди­ле­ма пот­пу­но ели­ми­ни­са­ла по­треб­но је ући у про­је­кат ре­а­ли­за­ци­је ауто­ном­ног пра­во­слав­ ног Ин­тер­нет про­сто­ра као што је го­ре на­ве­де­но. Са дру­ге стра­не, по­ред упо­тре­бљи­во­сти, на­ме­ће се и пи­та­ ње на­чи­на упо­тре­бе као та­кве. На­и­ме, крајем 2004. године су на­ши днев­ни ли­сто­ви пре­не­ли вест да је не­ко­ли­ко фин­ских вој­ ни­ка осло­бо­ђе­но вој­не ду­жно­сти са ди­јаг­но­зом да су за­ви­сни од Ин­тер­не­та! Ни­ма­ло на­ив­на ствар, по­го­то­во ако има­те де­цу ко­ја су стал­но по­ред ра­чу­на­ра (нарочито су опо­ме­на ско­ра­шњи слу­ча­је­ви пе­до­фи­ли­је ре­а­ли­зо­ва­ни упра­во пре­ко Ин­тер­не­та). Сто­га је нај­па­мет­ни­је пра­ти­ти са­мо од­ре­ђе­ни круг сај­то­ва чи­ји ка­та­лог мо­же­те до­би­ти из спе­ци­ја­ли­зо­ва­них ча­со­пи­са. Мо­жда нај­здра­ви­ји при­ступ Ин­тер­не­ту пред­ста­вља ак­ти­ ван и кре­а­ти­ван по­ку­шај пре­о­бра­жа­ја ње­го­вог са­др­жа­ја и на­ чи­на ко­ри­шће­ња. Хри­шћан­ство је ве­ра ко­ја не­гу­је упра­во етос пре­о­бра­же­ња це­ло­куп­не тво­ре­ви­не и на то­ме тре­ба да ин­си­сти­ ра­мо и у ди­ги­тал­ном про­сто­ру. Да­кле, у од­но­су на Ин­тер­нет не тре­ба фор­си­ра­ти не­ги­ра­ње и од­ба­ци­ва­ње ни­ти афир­ма­ци­ју и ако­мо­да­ци­ју по сва­ку це­ну, већ пре­о­бра­жај, на шта смо као савремени хри­шћа­ни упу­ће­ни и за шта смо од­го­вор­ни.



175

Ин­тер­нет као сред­ство мо­дер­не ми­си­је

*

О Ин­тер­не­ту као ми­си­о­нар­ском сред­ству 21. ве­ка се во­де мно­ге по­ле­ми­ке ме­ђу пра­во­слав­ним бо­го­сло­ви­ма и ин­те­лек­ту­ ал­ци­ма. По­сто­је раз­ли­чи­ти ста­во­ви у ве­зи са овим пи­та­њем, од ди­ја­ме­трал­но су­прот­них до ве­о­ма слич­них. Сви се у прин­ ци­пу сла­жу да Ин­тер­нет има и до­брих и ло­ших стра­на, но да је још увек по­треб­но осми­шља­ва­ње јед­ног за­јед­нич­ког, са­бор­ног ста­ва пре­ма овом ме­ди­ју­му и то по раз­ли­чи­тим пи­та­њи­ма : по пи­та­њу аде­кват­ног ко­ри­шће­ња од стра­не ве­ру­ју­ћих, за­тим ре­ а­ли­за­ци­је евен­ту­ал­ног ауто­ном­ног ин­фор­ма­ци­о­ног про­сто­ра (пра­во­слав­не Ин­тер­нет оазе), али и ми­си­о­на­ре­ња на Ин­тер­не­ ту. Сва­ка­ко да је пи­та­ње ми­си­је са­мо по се­би цр­кве­но пи­та­ње (то су и оста­ла пи­та­ња ко­ја су на­ве­де­на, али пи­та­ње ми­си­је је нај­о­чи­глед­ни­је), те да је ње­го­во раз­ре­ша­ва­ње од ве­ли­ког зна­ ча­ја у мо­дер­ном до­бу у ко­ме жи­ви­мо. Ово пи­та­ње мо­же­мо раз­ ло­жи­ти на три потпи­та­ња : да ли уоп­ште ко­ри­сти­ти Ин­тер­нет за ми­си­ју, на ко­ји на­чин га ко­ри­сти и ко­јих се опа­сно­сти тре­ба при­том чу­ва­ти? Да ли и ка­ко ко­ри­сти­ти Ин­тер­нет за мо­дер­ну ми­си­ју? Пр­ва два пот­пи­та­ња су прак­тич­но ре­ше­на ве­ли­ки бро­јем ак­тив­них пра­во­слав­них ми­си­о­на­ра на Ин­тер­не­ту. Мо­жда нај­ ак­тив­ни­ји ме­ђу њи­ма је ђа­кон Ан­дреј Ку­рај­ев ко­ји је ско­ро до­ ла­зио у на­шу зе­мљу и одр­жао не­ко­ли­ко ве­о­ма за­па­же­них три­ *Светигора

152, Ваведеље 2004.

177

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

би­на. Ње­гов лич­ни сајт (www. kuraev.ru) је при­мер јед­ног ми­си­о­ нар­ског сај­та – са­др­жи пра­во­слав­на шти­ва, фо­рум (ме­ста за ме­ ђу­соб­не ди­ску­си­је по ра­зним те­ма­ма) и ре­ле­вант­не пра­во­слав­ не лин­ко­ве (ве­зе ка дру­гим сај­то­ви­ма). Срп­ски ми­си­о­на­ри су та­ко­ђе ак­тив­ни, би­ло да су у пи­та­њу кла­сич­ни сај­то­ви (по­пут сај­та Ве­ру­јем) би­ло да су у пи­та­њу сај­то­ви са при­дру­же­ним фо­ру­мом, по­пут сај­та ђа­ко­на Ку­ра­је­ва (сај­то­ви по­пут Би­бли­о­ те­ке Све­ти На­ум, Све­то­са­вља и слич­но). Московски патријарх и целе Русије Алексеј Други је 1997. године издао једно саопштење (Обращение Патриарха Московского и всея Руси Алексия  II к пользователям Интернета, Православная газета „Лампада“, № 27) у коме охра­бру­је вернике на ко­ри­шће­ње Ин­тер­не­та на ко­рист ми­си­је Цр­кве. У по­след­њих де­се­так го­ди­на го­то­во све по­ме­сне Цр­кве су по­ста­ ви­ле зва­нич­не сај­то­ве сво­јих епар­хи­ја и па­три­јар­ши­ја та­ко да је то је­дан по­сред­ни од­го­вор са зва­нич­не ин­стан­це по пи­та­њу ко­ри­шће­ња Ин­тер­не­та за ми­си­ју. Лич­но по­зна­јем не­ко­ли­ко ми­си­о­на­ра ко­ји су ус­пе­ли да ко­ ри­шће­њем Ин­тер­не­та по­мог­ну ми­си­ји Цр­кве, у ње­ном исто­ риј­ском сми­слу (у вези са преносом еванђелске благовести незнабошцима). У том по­гле­ду, мо­же­мо на­пра­ви­ти сле­де­ће по­ре­ ђе­ње, ко­је је пре не­ко­ли­ко го­ди­на је­дан пра­во­слав­ни Ин­тер­нет ми­си­о­нар из­ре­као. У вре­ме апо­сто­ла „по­след­ња реч тех­ни­ке“ би­ли су ши­ро­ки рим­ски пу­те­ви – њи­ма су ишле рим­ске ле­ги­је, али и апо­сто­ли ко­ји су бла­го­ве­сти­ли Хри­ста Вас­кр­слог. Са дру­ ге стра­не, да­нас је нај­мо­дер­ни­ји пут у пре­но­сном сми­слу упра­ во Ин­тер­нет – њи­ме ха­ра­ју мно­ге мо­дер­не ле­ги­је (ан­ти­хри­шћан­ ски на­стро­је­ни љу­ди) али и мо­дер­ни бла­го­ве­сни­ци Еван­ђе­ља. На­рав­но, и у слу­ча­ју Ин­тер­нет ми­си­о­на­ре­ња по­сто­је смет­ ње (по­ја­ва про­во­ка­то­ра на фо­ру­ми­ма, ре­ци­мо), но оне су са­ став­ни део сва­ке ми­си­је.

178

Интернет као средство модерне мисије

Да ли постоје застрањења? На пр­ва два пот­пи­та­ња од­го­вор је, да­кле, би­ло при­лич­но ла­ко да­ти, но шта је са по­тен­ци­јал­ним опа­сно­сти­ма „ди­ги­тал­ ног“ ми­си­о­нар­ства? Да ли по­сто­је за­стра­ње­ња у том по­гле­ду? Пр­ва ствар ко­ју би Ин­тер­нет ми­си­о­на­ри тре­ба­ло да има­ју на уму је­сте да ствар ни­је ре­ше­на ни­ти до­ве­де­на до кра­ја ти­ме што ће не­ко­ме по­мо­ћи да упо­зна пра­во­слав­ну ве­ру чи­та­њем ма­те­ри­ја­ла или уче­ство­ва­њем у ди­ску­си­ја­ма. На­про­тив, по­сто­ ји мо­гућ­ност да ти­ме практично ништа ни­је ни ура­ђе­но, осим што је тај не­ко „до­дат­но ин­фор­ми­сан“. Оно на шта би мо­дер­ ни ми­си­о­на­ри (али и ве­ро­у­чи­те­љи) тре­ба­ло да обра­те па­жњу је­сте по­зи­ва­ње љу­ди да уче­ству­ју у Исти­ни, а не са­мо да се о Њој ин­фор­ми­шу. Ли­тур­ги­ја је та ко­ја тре­ба да бу­де кру­на сва­ ке ми­си­о­нар­ске про­по­ве­ди, њо­ме ми­си­ја тре­ба да бу­де за­по­че­ та и њо­ме тре­ба да бу­де окон­ча­на. Кон­крет­но ре­че­но, све ми­си­ о­нар­ске ак­тив­но­сти (по­ста­вља­ње пра­во­слав­них сај­то­ва и тек­ сто­ва, уче­шће на ре­ли­гиј­ским фо­ру­ми­ма, при­ват­на елек­трон­ ска ко­ре­спо­нден­ци­ја...) тре­ба да у свом са­др­жа­ју има­ју по­зив на уче­шће на Ли­тур­ги­ји, то је је­ди­ни ис­пра­ван и це­ло­вит пут бо­го­по­зна­ња. То је упра­во она Еван­ђел­ска „ До­ђи и ви­ди!“ (Јн 1, 46) . Или ка­ко то ле­по ре­че Па­вле Ев­до­ки­мов: „Та­да се тре­ба укло­ни­ти и оста­ви­ти да го­во­ри Хри­стос“. Ина­че, труд око „ин­ фор­ми­са­ња“ мо­же би­ти уза­лу­дан, па чак и ште­тан, јер ће по­ тен­ци­јал­ни пра­во­сла­вац на исти на­чин до­ћи и до „ин­фор­ма­ци­ ја“ од стра­не дру­гих де­но­ми­на­ци­ја, ко­је су не­рет­ко ве­о­ма ле­по упа­ко­ва­не, што мо­же до­ве­сти до пу­ке ре­ла­ти­ви­за­ци­је исти­не у ли­тур­гиј­ски још увек не­пре­об ­ ра­же­ном уму. Са дру­ге стра­не вре­ба­ју опа­сно­сти да се на Ин­тер­нет пре­ не­су и не­ке рад­ње ко­је су са­ме по се­би ве­за­не за кон­кре­тан раз­ го­вор са чо­ве­ком. Екла­тан­тан при­мер је ис­по­вест пре­ко Ин­тер­ не­та, ко­ја полако постаје актуелно на ри­мо­ка­то­лич­ком те­ре­ну (у скла­ду са оп­ште­по­зна­том праг­ма­тич­но­шћу за­пад­ња­ка). Чо­ 179

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ве­ку је не­ка­да за­и­ста по­треб­но што пре од­го­во­ри­ти на не­ку не­ до­у­ми­цу, сум­њу и слич­но, а ту је елек­трон­ска по­шта не­за­мен­ љив алат. Али пре­тва­ра­ти e-mail у не­ку вр­сту за­ме­не за ис­по­ вест пред све­ште­ни­ком, ра­ди до­бит­ка у вре­ме­ну и праг­ма­тич­ но­сти...то је већ и као иде­ја опа­сно! Жив раз­го­вор са па­сти­ром не мо­же за­ме­ни­ти ни­ка­ква тех­ни­ка – су­прот­но је чи­сто про­фа­ ни­са­ње и ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­ње Цр­кве. Је­дан при­мер је за­о­ку­пио па­жњу ве­ру­ју­ћих ин­фор­ма­ти­ ча­ра, по­што је еми­нент­ни домаћи ра­чу­нар­ски ча­со­пис PC до­ нео текст о ства­ра­њу вир­ту­ел­них па­ро­хи­ја на про­те­стант­ском под­не­бљу, што је са еклисиолошке тачке апсурдно (коси се са основама евхаристијске еклисиологије која у Литургији проналази свој идентитет). У том слу­ча­ју мо­же­те ви­де­ти до ко­ је ме­ре мо­же до­ве­сти не­кри­тич­ки, за­не­се­њач­ки од­нос пре­ма Ин­тер­не­ту као ме­ди­ју­му ми­си­је, јер су овим при­ме­ром бу­квал­ но угро­же­ни основ­ни екли­си­о­ло­шки те­ме­љи (ма­да су они код про­те­ста­на­та одав­но раз­др­ма­ни). Иако се по­ме­ну­ти при­мер од­ но­си на про­те­стант­ске за­јед­ни­це, ве­о­ма је илу­стра­ти­ван и го­ во­ри о опа­сно­сти ко­ја вре­ба уко­ли­ко на­шу Ин­тер­нет ми­си­ју не пра­ти уте­ме­ље­на ев­ха­ри­стиј­ска свест. Це­ло­вит увид у про­бле­ма­ти­ку Је­ди­но уко­ли­ко бу­де­мо има­ли ра­су­ђи­ва­ње ко­је из­ви­ре из ли­тур­гиј­ског иден­ти­те­та има­ће­мо пун по­го­дак по пи­та­њу ми­ си­је Цр­кве на Ин­тер­не­ту. У су­прот­ном ће­мо из­ве­сно до­ћи или до про­пу­ште­них шан­си за ми­си­ју и нео­д­го­вор­но­сти по пи­та­ њу при­ла­за не­ве­ру­ју­ћим или до про­ма­ша­ја су­штин­ске ди­мен­ зи­је пра­во­жи­вља и усва­ја­ња не­пра­во­слав­не ме­то­ди­ке.

180

Интернет мре­жа православних новинара

*

Те­ма о ко­јој би тре­ба­ли да ди­ску­ту­је­мо у на­ред­ним ми­ну­ ти­ма из­и­ску­је упра­во са­бор­ни дух да би би­ла пра­вил­но осми­ шље­на. Ово пр­вен­стве­но сто­га што о Ин­тер­не­ту као по­себ­ном ди­ги­тал­ном фе­но­ме­ну, али и као иза­зо­ву ко­ји пред на­ма сто­ји већ јед­ну де­це­ни­ју, сва­ко има не­ки свој лич­ни став об­ли­ко­ван на осно­ву соп­стве­ног ис­ку­ства. Мно­ги Ин­тер­нет ви­де ис­кљу­ чи­во као огром­ну би­бли­о­те­ку ин­фор­ма­ци­ја, не­ки га по­сма­тра­ ју као бр­зу за­ме­ну за по­штан­ске услу­ге, док дру­ги гле­да­ју на ње­га као на ме­ди­јум ко­ји отва­ра пот­пу­но но­ве мо­гућ­но­сти. По­ треб­но је од свих фраг­мен­то­ва­них ста­во­ва са­чи­ни­ти је­дан ин­ те­гра­лан при­ступ и за­то тре­ба да си­нер­гиј­ски до­ђе­мо до за­јед­ нич­ког ви­ђе­ња јед­не Пра­во­слав­не Ин­тер­нет мре­же, у кон­тек­ сту но­ви­нар­ског по­зи­ва, а кроз при­зму са­бор­ног ра­су­ђи­ва­ња. Да би ка­сни­ја ди­ску­си­ја би­ла што пло­до­твор­ни­ја, тру­ди­ћу се да мо­је из­ла­га­ње бу­де што кон­ци­зни­је и да не бу­де оп­те­ре­ће­но уско-тех­нич­ким и ин­фор­ма­ци­о­ним тер­ми­ни­ма, што ће оста­ви­ ти ви­ше вре­ме­на за за­јед­нич­ки рад. Ка­да се по­ја­ви­ла штам­пар­ска ма­ши­на, јед­ни су у њој ви­ де­ли ђа­во­ље ма­сло, а дру­ги но­ве ми­си­о­нар­ске мо­гућ­но­сти. Да­ на­шњи­ца по­ка­зу­је да се штам­па све и свашта, но у мо­ру ан­ти­ цр­кве­ног шти­ва штам­па­ју се и из­да­ња Све­тог Пи­сма, де­ла све­ тих ота­ца, мо­ли­тве­ни­ци. Ви ко­ји сте ов­де при­сут­ни сте све­до­ *Излагање на првом сабору православних новинара одржаном на Православном богословском факултету у Београду 9. новембра 2004. године.

181

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ци ко­ри­шће­ња штам­па­ног ма­те­ри­ја­ла у ко­рист цр­кве­не ми­си­ је. Слич­но је и са Ин­тер­не­том, јер иако је на ње­му огром­на ко­ ли­чи­на бес­ко­ри­сног, ла­жног и не­при­стој­ног ма­те­ри­ја­ла, ипак по­сто­ји и ве­ли­ки број ко­ри­сних ин­фор­ма­ци­ја и не­ис­ко­ри­шће­ них по­тен­ци­ја­ла за мо­дер­ну ми­си­ју. Да бисмо се са ста­но­ви­ шта ве­ру­ју­ћег чо­ве­ка ди­ле­ма о де­фи­ни­тив­ном ко­ри­шће­њу Ин­ тер­не­та пот­пу­но ели­ми­ни­са­ла по­треб­но је што пре ући у про­је­ кат ре­а­ли­за­ци­је ауто­ном­ног пра­во­слав­ног Ин­тер­нет про­сто­ра. По­ста­вља се пи­та­ње ка­ко по­сти­ћи та­кав циљ? Нај­о­чи­глед­ни­је ре­ше­ње је фор­ми­ра­ње не­ке вр­сте пра­во­ слав­ног пор­та­ла, од­но­сно по­себ­не, све­оп­ште Ин­тер­нет пре­зен­ та­ци­је ко­ја би би­ла цен­тар на­ви­га­ци­је за сва­ког хри­шћа­ни­на из сва­ке по­ме­сне цр­кве ко­ји тра­жи не­ки по­да­так на Ин­тер­не­ ту. Да би схва­ти­ли ко­ли­ко је ово бит­но, мо­же­мо на­ве­сти прост при­мер. Уко­ли­ко оде­те на не­ки од по­зна­тих свет­ских пре­тра­ жи­ва­ча Ин­тер­не­та и уку­ца­те као кључ­не ре­чи пре­тра­ге СВЕ­ ТО ПИ­СМО, ре­зул­тат ће за­ви­си­ти од то­га да ли сте кључ­не ре­ чи уку­ца­ли ла­ти­ни­цом или ћи­ри­ли­цом. У пр­вом слу­ча­ју ће­те до­би­ти пет­на­е­стак хи­ља­да сај­то­ва ме­ђу ко­ји­ма је огро­ман број сек­та­шких, а го­то­во ни­је­дан пра­во­слав­ни. У дру­гом слу­ча­ју ће­ те до­би­ти ли­сту од око хи­ља­ду и по сај­то­ва на срп­ском је­зи­ку ко­ји су углав­ном пра­во­слав­ног са­др­жа­ја, али ме­ђу ко­ји­ма је тек де­сет по­сто за­и­ста ко­ри­сног ма­те­ри­ја­ла. Мо­жда то љу­ди­ ма ко­ји су де­таљ­но упо­зна­ти са про­бле­ма­ти­ком пре­тра­жи­ва­ ња по­да­та­ка ни­је про­блем, али у зе­мљи у ко­јој ћи­ри­ли­ца још увек тра­жи сво­ја за­кон­ска пра­ва ите­ка­ко мо­же би­ти про­блем, по­го­то­во ако узмемо у об­зир да нај­ве­ћи део ра­чу­нар­ски обра­ зо­ва­не по­пу­ла­ци­је у Ср­би­ји пре­фе­ри­ра упра­во ла­ти­ни­цу ко­ја се на­мет­ну­ла као de fac­to стан­дард у ин­фор­ма­тич­кој сфе­ри. За ди­ја­спо­ру да и не по­ми­ње­мо – не­дав­но ми се на Ин­тер­нет фо­ ру­му на ко­ме сам уред­ник обра­ти­ла јед­на же­на из ди­ја­спо­ре са мол­бом да пи­ше­мо ла­ти­ни­цом јер она те­шко (а ње­на де­ца већ

182

Интернет мрежа православних новинара

ни­ка­ко) не раз­у­ме­ју ћи­ри­лич­но пи­смо. У та­квим слу­ча­је­ви­ма, мно­ге ду­ше ко­је на Ин­тер­не­ту тра­же пра­во­слав­ни из­вор во­де жи­ве не са­мо што мо­гу оста­ти жед­не, већ се мо­гу на­по­ји­ти отров­ним сек­та­шким ма­те­ри­ја­ли­ма. У овом по­гле­ду нај­ви­ше су ура­ди­ла на­ша пра­во­слав­на бра­ ћа из Ру­си­је у ко­ор­ди­на­ци­ји са де­се­ти­на­ма вер­ни­ка из оста­лих пра­во­слав­них зе­ма­ља, ме­ђу ко­ји­ма је по­нај­ви­ше срп­ских во­ лон­те­ра. Они су на­пра­ви­ли је­дин­ствен пра­во­слав­ни пор­тал на адре­си http://hristianstvo.ru ко­ји у сво­јој ба­зи по­да­та­ка има бли­ зу 3000 пра­во­слав­них сај­то­ва, де­таљ­но об­ја­шње­них и ста­вље­ них у ка­та­ло­ге по те­ма­ма. Тај пор­тал је ура­ђен на рав­но 11 је­ зи­ка, док је де­се­ти­на но­вих је­зи­ка у при­пре­ми. Днев­но га по­ се­ти бли­зу 1000 љу­ди (то су били подаци у време излагања на сабору православних новинара, а до данас је тај сајт значајно узнапредовао по многим параметрима, о чему детаљније у последњој секцији књиге – прим.). Ми­слим да не би тре­ба­ло из­ми­шља­ти „то­плу во­ду“ у овом по­гле­ду и кре­та­ти од ну­ле, не­го се тре­ба при­дру­жи­ти на­по­ру љу­ди ко­ји овај про­је­кат већ оства­ру­ју. За по­че­так је до­вољ­но да их сви ма­кар кон­так­ти­ра­мо и да им ре­дов­но ша­ље­мо ин­фор­ ма­ци­је о но­вим пра­во­слав­ним сај­то­ви­ма ко­ји су отво­ре­ни на на­шем под­не­бљу. Да­ље, по­треб­но је спро­ве­сти јед­ну ши­ру ак­ ци­ју да сви зва­нич­ни епар­хиј­ски сај­то­ви и сај­то­ви цр­кве­них но­вин­ских аген­ци­ја на сво­јој на­слов­ној стра­ни има­ју ве­зу ка овом ка­та­ло­гу и обр­ну­то. И на кра­ју, знал­ци стра­них је­зи­ка би се мо­гли ан­га­жо­ва­ти око пре­во­ђе­ња срп­ског бо­го­слов­ског на­ сле­ђа на не­ке од је­зи­ка ко­је овај пор­тал по­др­жа­ва. Овај про­је­кат има по­тен­ци­јал да у до­глед­но вре­ме пре­ра­ сте у јед­ну ве­ли­ку пра­во­слав­ну оазу на Ин­тер­не­ту, но он је сам по се­би јед­но уопштено ре­ше­ње. За по­тре­бе пра­во­слав­ них пу­бли­ци­ста и но­ви­на­ра по­треб­но је кре­и­ра­ти још јед­ну, по­себ­ну ко­му­ни­ка­ци­о­ну мре­жу у окви­ру по­сто­је­ћих мо­гућ­но­ 183

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

сти та­ко да се на нај­бо­љи и нај­пот­пу­ни­ји на­чин ис­ко­ри­сте мо­ дер­на сред­ства за по­ве­зи­ва­ње и ме­ђу­соб­ну раз­ме­ну ин­фор­ма­ ци­ја. Ту је већ по­треб­но од ну­ле кре­и­ра­ти је­дан но­ви­нар­ски пра­во­слав­ни пор­тал у ко­ји би се сли­ва­ле днев­не ин­фор­ма­ци­је из свих епар­хи­ја Срп­ске Пра­во­слав­не Цр­кве, а по мо­гућ­ству и по­ме­сних Цр­ка­ва у све­ту. Са дру­ге стра­не, то би омо­гу­ћи­ло и по­врат­ни ток ин­фор­ма­ци­ја та­ко да би ак­тив­но­сти це­ле Цр­ кве мо­гле би­ти, ин­фор­ма­ци­о­но гле­да­но, пот­пу­но ускла­ђе­не. Сли­ко­ви­то ре­че­но, та­кав но­ви­нар­ски пор­тал би тре­бао да бу­де не­што из­ме­ђу ефи­ка­сно­сти, јед­но­став­но­сти и ажур­но­сти ко­ју има сајт срп­ског Та­нју­га и бо­гат­ства ма­те­ри­ја­ла, флек­си­бил­но­ сти и све­об ­ у­хват­но­сти ко­ји ну­ди сајт ру­ског Ин­тер­фак­са. Да­ кле, од­мах при­ли­ком до­ла­ска на сајт мо­ра по­сто­ја­ти брз и ди­ рек­тан увид у нај­но­ви­ја зби­ва­ња, а ко­га за­ни­ма ви­ше, мо­гућ­ ност ду­бин­ске пре­тра­ге у ар­хи­ви или хо­ри­зон­тал­ног пре­тра­ жи­ва­ња ма­те­ри­ја­ла по ка­те­го­ри­ја­ма. Осим то­га, са­др­жај ових ак­ту­ел­них ма­те­ри­ја­ла мо­ра би­ти на­пра­вљен та­ко да је крај­ње јед­но­став­но ње­го­во пре­у­зи­ма­ње од стра­не би­ло ког дру­гог сај­ та или но­вин­ске аген­ци­је, што је и је­дан од глав­них ци­ље­ва це­ лог про­јек­та. Да би та­кав пор­тал био упо­тре­бљив, ап­со­лут­но је нео­п­ход­на ко­ор­ди­на­ци­ја са зва­нич­ним сај­то­ви­ма свих епар­ хи­ја од­но­сно са њи­хо­вим но­ви­на­ри­ма, а пре све­га са са­мом Ин­ фор­ма­тив­ном слу­жбом СПЦ. Је­ди­но у том слу­ча­ју ин­фор­ма­ци­ је на пра­во­слав­ној Ин­тер­нет но­ви­нар­ској мре­жи ће би­ти ак­ту­ ел­не и ко­ри­сне. За­кљу­чак је, да­кле, да по­ме­ну­ти но­ви­нар­ски пор­тал мо­ра би­ти ура­ђен у дво­смер­ној тех­но­ло­ги­ји та­ко да ла­ ко при­ма, али и ода­ши­ље по­треб­не ин­фор­ма­ци­је. Уко­ли­ко би прет­ход­ни усло­ви би­ли ис­пу­ње­ни, та­кав пор­тал би тех­нич­ки мо­гао вр­ло бр­зо да се ре­а­ли­зу­је. На­рав­но, под­ра­зу­ме­ва се да би по­ме­ну­ти пор­тал тре­ба­ло да одр­жа­ва и ажу­ри­ра бар јед­на осо­ба (три би биле идеално решење) са оквир­ним те­о­ло­шким и ин­фор­ма­тич­ким зна­њем.

184

Интернет мрежа православних новинара

У окви­ру овог про­јек­та тре­ба­ло би ре­а­ли­зо­ва­ти и не­ку вр­ сту но­ви­нар­ског Ин­тер­нет фо­ру­ма. Та­кви фо­ру­ми и кон­фе­рен­ ци­је омо­гу­ћа­ва­ју тре­нут­ну раз­ме­ну не­фор­мал­них ин­фор­ма­ци­ ја и до­при­но­се жи­во­сти јед­не Ин­тер­нет за­јед­ни­це. За раз­ли­ку од фо­ру­ма на оста­лим пра­во­слав­ним сај­то­ви­ма, ов­де би тре­ ба­ло да се по­ја­вљу­ју са­мо ре­ги­стро­ва­ни чла­но­ви од­но­сно но­ ви­на­ри епар­хиј­ских ли­сто­ва, а оста­ли са акре­ди­та­ци­ја­ма. Уко­ ли­ко бисмо при­хва­ти­ли ли­бе­рал­ни­је ре­ше­ње од­но­сно мо­гућ­ ност да сва­ко оста­ви по­ру­ку, бр­зо би се по­ја­ви­ли мно­ги про­ во­ка­то­ри ко­ји би под раз­ли­чи­тим псе­у­до­ни­ми­ма пи­са­ли све само не ништа корисно, па би ди­ску­си­ја из­гу­би­ла свој сми­сао и на­чи­ни­ла ви­ше ште­те не­го ко­ри­сти. Ово го­во­рим на осно­ву соп­стве­ног ис­ку­ства, по­што сам био уред­ник не­ко­ли­ко фо­ру­ ма отво­ре­ног ти­па ко­ји су по­ле­мич­ки и на ко­ји­ма сви мо­гу да се ре­ги­стру­ју и уче­ству­ју. Слич­но ис­ку­ство су има­ли и љу­ди на отво­ре­ном Religija фо­ру­му сај­та те­ле­ви­зи­је B92, ко­ји је био при­вре­ме­но за­тво­рен због великог броја по­ру­ка не­при­клад­ног или бар не­пове­за­ног са­др­жа­ја. Но у слу­ча­ју да се фо­рум ре­зер­ ви­ше ис­кљу­чи­во за љу­де из но­ви­нар­ске про­фе­си­је, ова­кви про­ бле­ми би би­ли ели­ми­ни­са­ни већ на по­чет­ку. За крај мо­же­мо ре­ћи да су Ин­тер­нет и ди­ги­тал­ни фе­но­ме­ ни пред на­ма и зах­те­ва­ју од нас јед­но све­сно и од­го­вор­но од­ ре­ђе­ње, не са­мо у јед­ном уско ути­ли­тар­ном сми­слу већ у сми­ слу јед­ног ег­зи­стен­ци­јал­ног ста­ва. Мо­ра­мо би­ти све­сни да је Ин­тер­нет да­нас ве­ли­ким де­лом за­га­ђе­на сре­ди­на са великом количином ду­шев­но штет­ног ма­те­ри­ја­ла, од пор­но­гра­фи­је до те­ро­ри­стич­ких об­ја­ва, но на­ша од­го­вор­ност не ста­је на пу­кој кон­ста­та­ци­ји или иг­но­ри­са­њу, већ на кре­а­тив­ном осми­шља­ва­ њу или ако та­ко хо­ће­те, пре­об ­ ра­жа­ју остат­ка тог ин­фор­ма­ци­о­ ног про­сто­ра. Од тог про­сто­ра си­гур­но не мо­же­мо на­пра­ви­ти не­ко рај­ско ме­сто ми­ра и по­чин­ка, но мо­же­мо до­при­не­ти да не по­ста­не ин­фор­ма­ци­о­ни па­као – у џун­гли ка­ква је Ин­тер­нет

185

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

тре­ба те­жи­ти кре­и­ра­њу ин­фор­ма­ци­о­них оаза. Од нас са­мих ће за­ви­си­ти да ли ће Ин­тер­нет мре­жа би­ти део оних ђа­во­љих мре­ жа на ко­је још ава Ан­то­ни­је пре 18 ве­ко­ва опо­ми­њао или ће то би­ти део оне мре­же ко­ју су апо­сто­ли на Ге­ни­са­рет­ском је­зе­ру за­ба­ци­ли на Хри­сто­ву за­по­вест и њо­ме из­ва­ди­ли мно­штво ри­ ба (види: Јн 21, 6). У том сми­слу се на­дам да не­ће­мо из­не­ве­ри­ти од­го­вор­ност ко­ја у овом тре­нут­ку сто­ји пред на­ма.

186

Елек­трон­ски Аре­о­паг

*

Хри­шћан­ски бо­го­сло­ви ни­ка­да ни­су има­ли страх од ула­ ска у „ин­те­лек­ту­ал­ну аре­ну“ и хва­та­ња у ко­штац са кон­крет­ ним пи­та­њи­ма ко­је је исто­риј­ски ток со­бом но­сио. По­че­так ова­квог де­ло­ва­ња ви­ди­мо већ у вре­ме апо­сто­ла Па­вла, ка­да се са јед­не стра­не по­ја­вљу­је по­тре­ба ак­тив­ног ди­ја­ло­га са ју­ деј­ском ин­те­ли­ген­ци­јом, а са дру­ге се по­ла­ко ак­ту­ел­ и­зу­је су­ срет хри­шћан­ске ми­сли са је­лин­ском фи­ло­со­фи­јом. Одличан при­мер је фан­та­стич­ни Па­влов го­вор на Аре­о­па­гу (види : Дап 17, 19-34) пред број­ним је­лин­ским ауди­то­ри­ју­мом. Не­ду­го по­ том се од­и­гра­ва да­ле­ко дра­ма­тич­ни­ји су­коб из­ме­ђу оно­га што би­смо мо­гли на­зва­ти хри­шћан­ски ем­пи­ри­зам и је­лин­ски ра­ци­ о­на­ли­зам. „Ка­ко да вам не све­до­чи­мо оно што ру­ке на­ше опи­ па­ше и очи на­ше ви­де­ше...“ (ср. 1 Јн 1,1), пи­та­ли су Хри­сто­ви апо­сто­ли оне ко­ји су их или исме­ва­ли ра­ци­о­на­ли­стич­ким те­за­ ма или их про­го­ни­ли не раз­у­ме­ва­ју­ћи тај­ну Вас­кр­се­ња. Добро је приметио протојереј-ставрофор др Лазар Милин да овај тре­ ну­так треба да озна­чи­мо као пр­ви пра­ви су­коб из­ме­ђу ем­пи­ри­ зма и ра­ци­о­на­ли­зма, иако га уџ­бе­ни­ци фи­ло­со­фи­је че­сто сме­ шта­ју не­где у XVII век (због Бе­ко­на и Де­кар­та). До­би­ја­њем сло­бо­де ве­ро­и­спо­ве­сти, цр­кве­ни пи­сци већ отвореније од­го­ва­ра­ју на ра­зна пи­та­ња и про­бле­ме не ли­бе­ћи се да ко­ри­сте фи­ло­соф­ску тер­ми­но­ло­ги­ју, ко­ју су притом об­ рађују и пре­у­ређују. По­ред од­го­во­ра на спо­ља­шње иза­зо­ве, *Православље

909, 2005.

187

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

упо­ред­но се пи­шу и апо­ло­ги­је про­тив је­ре­тич­ких и про­тив­них уче­ња. Се­ти­мо се са­мо по­би­ја­ња са­ве­ли­јан­ског и ев­но­ми­јан­ ског уче­ња од стра­не ге­ни­јал­них ка­па­до­ки­ја­ца (св. Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког, а по­том и ње­го­вог бра­та, св. Гри­го­ри­ја из Ни­се) или не­ко­ли­ко ве­ко­ва ка­сни­је бор­бе про­тив ико­но­кла­ста ко­ју је пред­ во­дио св. Јо­ван Да­ма­скин. Тре­ба би­ти ре­ал­ ан и на­гла­си­ти да су апо­ло­ги­је не­ких бо­го­сло­ва по­не­кад до­но­си­ле и не­га­тив­не ефек­те, иако су има­ле до­бар циљ. Та­ко је би­ло у слу­ча­ју апо­ло­ ге­та по­пут Ју­сти­на ко­ји су у сво­је уче­ње су­ви­ше ин­кор­по­ри­ра­ ли пла­то­ни­зам да би се при­ла­го­ди­ли Је­ли­ни­ма или, пак, не­ких апо­ло­гет­ских при­сту­па но­ви­јег вре­ме­на ко­ји су има­ли до­ста схо­ла­стич­ког и стра­ног аутен­тич­ном ев­ха­ри­стиј­ском ду­ху. Но, при­ме­ри све­тих Ота­ца ко­ји су пи­са­ли из­у­зет­не апо­ло­ги­је ипак го­во­ре о пра­вил­ној по­тре­би ова­кве де­лат­но­сти у сми­лу ди­рект­ ног од­го­во­ра на кон­крет­не иза­зо­ве. Вре­ме у ко­ме бив­ству­је­мо по­ста­вља ве­ли­ки број пи­та­ња, че­сто од стране са­свим обич­них љу­ди, ко­ја че­ка­ју од­го­вор са ли­тур­гичког, дог­мат­ског и апо­ло­гет­ског аспек­та. Оно што је по­себ­на ка­рак­те­ри­сти­ка да­на­шњег ам­би­јен­та је чи­ње­ни­ца да ми­ли­о­ни љу­ди су­о­ча­ва­ју сво­ја гле­ди­шта ко­ри­сте­ћи мо­дер­на ди­ги­тал­на сред­ства, а пре­вас­ход­но Ин­тер­нет, што им­пли­ци­ра по­тре­бу бо­го­слов­ског од­го­во­ра уз ува­жа­ва­ње спе­ци­фич­но­сти но­вих ин­фор­ма­ци­о­них ме­ди­ја. Ин­тер­нет фо­ру­ми – Аре­о­паг XXI ве­ка? Елек­трон­ски Ин­тер­нет фо­ру­ми и кон­фе­рен­ци­је су сво­је­ вр­сне мо­дер­не вер­зи­је не­ка­да­шњег Атин­ског тр­га. На елек­ трон­ским фо­ру­ми­ма од­ре­ђе­не те­ма­ти­ке (по­ли­тич­ке, на­уч­не, спорт­ске, ре­ли­гиј­ске...) сва­ко има свој глас по на­че­лу „ ди­ги­ тал­не де­мо­кра­ти­је“, осим у слу­ча­ју ако не вре­ђа оп­ште нор­ме по­на­ша­ња ко­је вла­да­ју на њи­ма (или ако се не сви­ђа ад­ми­ни­ стра­то­ру, у слу­ча­ју не­тр­пе­љи­вих окру­же­ња). Уко­ли­ко се огра­

188

Електронски Ареопаг

ни­чи­мо на фо­ру­ме из обла­сти ре­ли­ги­је, бр­зо ће­мо уочи­ти чи­ ње­ни­цу да се на њи­ма че­сто пи­шу свакојаке ствари, та­ко да се ве­ру­ју­ћи чо­век про­сто за­пи­та да ли је о то­ме апо­стол Па­ вле го­во­рио по­ми­њу­ћи вре­ме­на у ко­ји­ма ће мно­ги тра­жи­ти учи­те­ље да их че­шу по уши­ма, а да се здра­ве на­у­ке не­ће под­ но­си­ти (1 Тим 4,3). По­ред великог броја та­квих фо­ру­ма тре­ба при­ме­ти­ти и че­сту по­ја­ву про­во­ка­то­ра и зло­на­мер­них љу­ди ко­ји пи­шу нај­че­шће иза не­ког псе­у­до­ни­ма. Да ли због тих чи­ ње­ни­ца тре­ба од­у­ста­ти од ак­тив­ног уче­шћа на елек­трон­ским фо­ру­ми­ма? По­гле­дај­мо ствар из дру­гог угла. По­сто­ји не ма­ли број ве­ о­ма озбиљ­них ре­ли­гиј­ских фо­ру­ма на ко­ји­ма су уче­сни­ци ста­ ри­ји и уче­ни­ји, а мо­де­ра­то­ри (уред­ни­ци) су љу­ди ко­ји свој по­ сао ра­де крај­ње од­го­вор­но. Са­мим тим ат­мос­фе­ра за раз­го­вор је при­стој­на и по­сто­ји ре­ал­на мо­ти­ва­ци­ја за раз­ме­ну ар­гу­ме­на­ та и са­зна­ње но­вог. Но, шта је са уче­шћем на фо­ру­ми­ма на ко­ ји­ма ве­ћи­на чла­но­ва ни­је пра­во­слав­не ве­ре и где тре­ба укр­сти­ ти ар­гу­мен­те са ино­вер­ци­ма? Оп­ште спо­ља­шње смер­ни­це Ре­ли­гиј­ски фо­ру­ми на ко­ји­ма се раз­ви­ја нај­ви­ше ди­ску­ си­ја су упра­во оп­штере­ли­гиј­ске те­ма­ти­ке. Осим то­га, не тре­ ба за­не­ма­ри­ва­ти ни уче­шће на фи­ло­соф­ским фо­ру­ми­ма, пре све­га по пи­та­њу он­то­ло­ги­је пер­со­нал­но­сти. Они ко­ји би же­ ле­ли да се опро­ба­ју на слич­ним отво­ре­ним фо­ру­ми­ма не­ка про­чи­та­ју сле­де­ће оп­ште смер­ни­це ко­је ће им ве­ро­ват­но би­ ти од ко­ри­сти. Раз­у­ме се да чо­век ко­ји же­ли да иза­ђе на ова­ква ин­те­лек­ ту­ал­на бо­ји­шта тре­ба да има нео­п­ход­но бо­го­слов­ско пред­зна­ ње и да је утвр­ђен у ве­ри, ина­че ће труд већ на по­чет­ку би­ти осу­ђен на не­у­спех (а мо­жда чак до­не­ти и ште­ту). Не тре­ба ула­ зи­ти у ди­ја­лог уко­ли­ко ни­сте си­гур­ни у сво­је зна­ње. Дру­го, не

189

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

тре­ба из­ми­шља­ти не­ка сво­ја уче­ња, али исто та­ко не тре­ба би­ ти крут и слу­жи­ти се са­мо ци­та­ти­ма (што је ве­о­ма ка­рак­те­ри­ стич­но за про­те­стант­ске ми­си­о­на­ре). Ни­је пре­по­руч­љи­во учла­њи­ва­ње и уче­ство­ва­ње на фо­ру­му ко­ји прет­ход­но ни­сте неколико да­на от­пра­ти­ли, у сми­слу упо­ зна­ва­ња са ни­во­ом и ква­ли­те­том ди­ску­си­ја, оп­штом ат­мос­фе­ ром и слич­ним ка­рак­те­ри­сти­ка­ма. У су­прот­ном, ве­о­ма ла­ко мо­ же­те до­ћи у си­ту­а­ци­ју да се упу­сти­те у ди­ску­си­је ко­је ни­ку­да не во­де, осим у бес­плод­на пре­пу­ца­ва­ња, пра­зно­сло­вље и ти­ме из­ гу­би­те дра­го­це­но вре­ме (и по­му­ти­те соп­стве­ни ду­шев­ни мир). Ка­да при­сту­пи­те не­ком фо­ру­му, не­мој­те се упу­шта­ти у све мо­гу­ће ди­ску­си­је ко­је су вам на рас­по­ла­га­њу јер ће­те вр­ло бр­зо би­ти бу­квал­но за­тр­па­ни огромним бројем по­ру­ка, на ко­ је (ве­ро­ват­но) не­ће­те би­ти у вре­мен­ској мо­гућ­но­сти да од­го­во­ ри­те. Бо­ља је стра­те­ги­ја да се усме­ри­те на јед­ну те­му ко­ја вам нај­ви­ше од­го­ва­ра и да у њој раз­ја­сни­те свој став до кра­ја. И тру­ди­те се да ва­ши тек­сто­ви не бу­ду пре­оп­шир­ни (ина­че их ни­ ко не­ће чи­та­ти), али ни су­ви­ше шту­ри, да не бисте би­ли схва­ ће­ни као нео­зби­љан са­го­вор­ник. Из­бе­га­вај­те ко­ри­шће­ње ре­чи на­пи­са­них у це­ло­сти ве­ли­ким сло­ви­ма јер то на елек­трон­ским фо­ру­ми­ма зна­чи као да ви­че­те (што се сма­тра зна­ком не­кул­тур­ ног или не­зре­лог са­го­вор­ни­ка). Та­ко­ђе, тре­ба има­ти ме­ру и са ду­би­ном ди­ску­си­је и ко­ли­чи­ном ма­те­ри­ја­ла по јед­ној те­ми (о че­му би, ина­че, тре­бало модератор да во­ди ра­чу­на). Уко­ли­ко бу­де би­ло про­во­ка­ци­ја или нео­збиљ­них упа­ди­ца са стра­не (а би­ће их), оба­ве­зно их иг­но­ри­ши­те (прет­ход­но јав­ но на фо­ру­му об­ја­ви­те да ће­те та­кве по­ру­ке иг­но­ри­са­ти). На та­ кве ства­ри не тре­ба обра­ћа­ти па­жњу и тро­ши­ти вре­ме на од­го­ вор. Не тре­ба се­би до­зво­ли­ти спу­шта­ње на ни­во про­во­ка­то­ра, по­го­то­во у слу­ча­ју по­ру­ка не­при­клад­ног са­др­жа­ја. Са дру­ге стра­не, мо­же­те у при­ват­ној ко­ре­спо­нден­ци­ји по­сла­ти по­ру­ку мо­де­ра­то­ру са зах­те­вом да се слич­не упа­ди­це санк­ци­о­ни­шу. 190

Електронски Ареопаг

Уко­ли­ко ваш зах­тев бу­де ис­пу­њен, то је до­дат­на по­твр­да да је фо­рум озби­љан и ква­ли­те­тан, те да на ње­му тре­ба да на­ста­ви­ те са ра­дом. По­сле не­ког вре­ме­на ће­те при­ме­ти­ти ко­ји су са­го­вор­ни­ ци за­ин­те­ре­со­ва­ни за оно што пи­ше­те и њи­ма тре­ба да обра­ти­ те нај­ви­ше па­жње, мо­жда и да кре­не­те на при­ват­ну пре­пи­ску електронском поштом уко­ли­ко исти по­ка­жу ин­те­ре­со­ва­ње за та­ко не­што. Ове оп­ште смер­ни­це не тре­ба узи­ма­ти као не­што ко­нач­но или пак у так­са­тив­ном сми­слу – оне су плод ви­ше­го­ди­шњег ис­ку­ства пи­са­ња на елек­трон­ским фо­ру­ми­ма и пред­ста­вља­ју ви­ше прак­ти­чан са­вет не­го­ли стро­га пра­ви­ла. Сва­ко од нас је по­себ­на лич­ност и сво­ју по­себ­ност не­ка ис­ка­же она­ко ка­ко му то од­го­ва­ра. По­тен­ци­јал­на скре­та­ња По­ред све­га што је ре­че­но, тре­ба на­гла­си­ти да мо­же до­ћи и до не­га­тив­них скре­та­ња. Ап­со­лут­но сам уве­рен да ни­је­дан ми­си­о­нар­ски труд не мо­же до­не­ти пло­да уко­ли­ко не по­ти­че из здра­ве ли­тур­гиј­ске све­сти. Оно што мо­дер­ни „ми­си­о­на­ри за та­ста­ту­ром“ че­сто пре­ви­ђа­ју је­сте да није све готово ти­ме што ће чо­ве­ку пру­жи­ти од­ре­ђе­ну ин­фор­ма­ци­ју. Јед­но је до­би­ ти „ин­фор­ма­ци­ју о Пра­во­сла­вљу“, а дру­го је осе­ти­ти жи­вот у Хри­сту у за­јед­ни­ци ве­ру­ју­ћих. Се­ти­мо се овом при­ли­ком ка­ ко је апо­стол Фи­лип по­звао На­та­на­и­ла да до­ђе и ви­ди Го­спо­ да, да би схва­тио да је то Ме­си­ја о ко­ме су го­во­ри­ли про­ро­ци (види: Јн 1, 45–46). Та­ко и ми тре­ба да се оп­хо­ди­мо пре­ма они­ма ко­ји се искре­но за­ин­те­ре­су­ју за Пра­во­сла­вље, да их по­зо­ве­мо да се лич­но упо­зна­ју са на­шом ли­тур­гиј­ском за­јед­ни­цом, ако је то фи­зич­ки мо­гу­ће (због евен­ту­ал­не уда­ље­но­сти, здрав­стве­ ног ста­ња са­го­вор­ни­ка и слич­но). У пр­вим ве­ко­ви­ма цр­кве­не исто­ри­је оста­ло је за­бе­ле­же­но да је онај ко­ји би хтео да по­

191

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ста­не члан Цр­кве јед­но од­ре­ђе­но вре­ме про­во­дио у за­јед­ни­ци вер­них, упра­во да би осе­тио истин­ски жи­вот Цр­кве и при­том про­ла­зио кроз од­ре­ђе­ни ка­ти­хет­ски стаж. Сто­га сва­ка ми­си­ја и труд тре­ба да из­ви­ру из све­те Ли­тур­ги­је и да се њој вра­ћа­ ју јер ев­ха­ри­стиј­ско са­бра­ње је­сте Ал­фа и Оме­га на­шег жи­во­ та. Ова­кав став оне­мо­гу­ћа­ва за­стра­ње­ња у би­ло ком по­гле­ду, ели­ми­ни­шу­ћи бо­ле­сни ак­ти­ви­зам, али и сва­ку учма­лост и па­ сив­ност. Услед не­до­стат­ка оваквог ста­ва че­сто су се де­ша­ва­ли слу­ча­је­ви остра­шће­ног на­сту­па­ња на фо­ру­ми­ма, не­ка­квог до­ ка­зи­ва­ња, пра­зног пре­пу­ца­ва­ња и слич­но. По­се­бан про­блем представља то што мно­ги (пра­во­слав­ни) уче­сни­ци фо­ру­ма има­ју ве­ћи осе­ћај при­пад­но­сти елек­трон­ском фо­ру­му не­го ли­ тур­гиј­ском са­бра­њу, што је ве­ли­ки про­ма­шај ко­ји тра­жи мо­ мен­тал­но пре­ис­ пи­ти­ва­ње соп­стве­не ли­тур­гиј­ске све­сти. Спа­ја­ње ста­рих пу­те­ва са но­вим Мо­гли би­смо да за­кљу­чи­мо да је из­ла­зак на ква­ли­тет­не Ин­тер­нет фо­ру­ме и кон­фе­рен­ци­је – сво­је­вр­сни елек­трон­ски Аре­о­паг на­шег вре­ме­на – по­тре­бан, али са­мо под од­ре­ђе­ним усло­ви­ма, ко­ји су оквир­но на­ве­де­ни у тек­сту. Чи­ни се да је у овом слу­ча­ју нај­бо­ље да во­ди­ља бу­де пи­та­ње: да је све­ти Апо­ стол Па­вле наш са­вре­ме­ник, на ко­ји на­чин би он уче­ство­вао на ди­ги­тал­ном Аре­о­па­гу и успе­вао би­ти сви­ма све, да би их за Хри­ста за­до­био (ср.1 Кор 9, 22)?

192

УПОТРЕБА И Н Ф О Р М А Ц И О Н И Х Т Е Х Н ОЛ О Г И Ј А У М ОД Е Р Н О Ј К АТ И Х Е З И

„Хришћани се нису определили за порицање културе као такве. Али они се критички односе према свакој постојећој културној појави и оцењују је мерилом Христа.“ Протојереј Георгије Флоровски, „ Хришћанство и култура“

Увод*

Ин­фор­ма­ци­он ­ е тех­но­ло­ги­је и фе­но­ме­ни ве­за­ни за њих да­ нас су не­за­о­би­ла­зна те­ма раз­ли­чи­тих на­уч­них ана­ли­за: со­ци­о­ ло­шких, еко­ном­ских, исто­риј­ских, фи­ло­соф­ских... а у по­след­ ње вре­ме и те­о­ло­шких. У те­о­ло­шком по­гле­ду је по­себ­но за­ ни­мљив осврт на ан­тро­по­ло­шки аспе­кат јер су им­пли­ка­ци­је ко­је ди­ги­тал­не тех­но­ло­ги­је узро­ку­ју у жи­во­ту мо­дер­ног чо­ве­ ка огром­не, би­ло да се ра­ди о на­чи­ну жи­во­та, об­ли­ку ме­ђу­људ­ ске ко­му­ни­ка­ци­је и жи­вот­ним на­ви­ка­ма, би­ло да је у пи­та­њу по­глед мо­дер­ног чо­ве­ка на свет око се­бе. Број пи­та­ња ве­за­них за ову про­бле­ма­ти­ку је, услов­но ре­че­но, бес­кра­јан јер се стал­ но по­ја­вљу­ју но­ви иза­зо­ви, па је за ње­но те­мељ­но са­гле­да­ва­ље по­треб­но ко­ли­ко ап­стра­хо­ва­ње и син­те­за свих фе­но­ме­на, то­ли­ ко и пре­ци­зно иден­ти­фи­ко­ва­ње и ана­ли­за са­мо по­је­ди­нач­них аспе­ка­та. Има­ју­ћи то у ви­ду, овај рад је огра­ни­чен на кри­тич­ко ис­ пи­ти­ва­ње упо­тре­бе кон­крет­них и ши­ре до­ступ­них ин­фор­ма­ци­ о­них тех­но­ло­ги­ја у мо­дер­ној ка­ти­хе­зи, као и је­дан на­че­лан од­ нос пре­ма њи­ма у то­та­ли­те­ту. У кон­текст мо­дер­не ка­ти­хе­зе у ши­рем сми­слу ула­зи и школ­ска ве­ро­на­ук­ а ко­ја је од 2001. го­ди­ не им­пле­мен­ти­ра­на у оквир др­жав­ног обра­зов­ног си­сте­ма Ре­ *Дипломски рад под називом „Употреба информационих технологија у модерној катихези“, одбрањен 29. септембра 2005. године на Православном богословском факултету у Београду. Рад је прилагођен потребама овог издања (прим. аут.).

195

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

пу­бли­ке Ср­би­је и за ко­ју вла­да при­лич­но ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње де­це. Овај вид по­у­ке за де­цу основ­но­школ­ског и сред­њо­школ­ ског уз­ра­ста би се на­чел­но мо­гао под­ве­сти под по­сле­крт­шењ­ ску ка­ти­хе­зу, с об­зи­ром да да­нас пре­о­вла­да­ва прак­са кр­ште­ња де­це у пр­вим го­ди­на­ма жи­во­та (ма­да и то тре­ба узе­ти услов­но јер по­сто­је и број­на од­сту­па­ња од ове прак­се). Циљ овог ра­да је ис­пи­ти­ва­ње са­ме мо­гућ­но­сти и на­чи­на пра­вил­не упо­тре­бе ин­фор­ма­ци­он ­ их тех­но­ло­ги­ја у мо­дер­ној ка­ ти­хе­зи, пр­вен­стве­но у окви­ри­ма ве­ро­на­у­ке као школ­ског пред­ ме­та због ње­ног зна­ча­ја као та­кве, али и у ши­рем кон­тек­сту ко­ ји об­у­хва­та оста­ле ви­до­ве ка­ти­хет­ске ак­тив­но­сти у за­ви­сно­сти од кон­рект­не си­ту­ац ­ и­је (пред­кр­штењ­ска или ми­ста­го­шка ка­ти­ хе­за, ста­ро­сна доб, пи­та­ње сту­дент­ске по­пу­ла­ци­је). У окви­ру овог ци­ља, по­треб­но је ар­гу­мен­то­ва­но по­ка­за­ти пра­вил­ну и не­ пра­вил­ну упо­тре­бу ин­фор­ма­ци­он ­ их тех­но­ло­ги­ја, ан­ти­ци­пи­ра­ ти (ко­ли­ко је то мо­гу­ће) бу­ду­ће то­ко­ве и иза­зо­ве и у скла­ду са тим упо­зо­ри­ти на по­тен­ци­јал­на скре­та­ња, а на кра­ју из­ве­сти за­кључ­не смер­ни­це. Да би се до­шло до на­зна­че­ног ци­ља, пре­вас­ход­но је по­ треб­но од­ре­ди­ти на­уч­ни ме­тод ко­јим би се прона­шло ва­лид­ но ре­ше­ње. Пре са­мог из­ла­га­ња до­тич­ног ме­то­да, по­треб­но је кон­ста­то­ва­ти да он мо­же до­не­ти плод је­ди­но уко­ли­ко је „ком­ па­ти­би­лан“ ме­то­ду Цр­кве од­но­сно са­бор­но-ли­тур­гиј­ском ме­ то­ду. Уко­ли­ко по­ме­ну­ти на­уч­ни ме­тод не по­шту­је ме­то­ди­ку Цр­ кве, он­да је са ста­но­ви­штва цр­кве­не ка­ти­хе­зе бес­пло­дан (а у не­ком ви­ду си­гур­но и ште­тан). Због то­га је ап­со­лут­но не­спор­но да се пр­во мо­ра по­ћи од „ка­те­го­рич­ких им­пе­ра­ти­ва“ пра­во­сла­вне ка­ти­хе­зе, од­но­сно по­ сту­ла­та ко­ји не сме­ју би­ти пре­не­брег­ну­ти и са ко­ји­ма цео по­ сту­пак ис­тра­жи­ва­ња мо­ра би­ти ускла­ђен. Ди­плом­ски рад сто­ га по­чи­ње на­во­ђе­њем „ак­си­о­ма“ пра­во­слав­не ка­ти­хе­зе по­сле ко­јих сле­ди про­ста и чи­ње­нич­на иден­ти­фи­ка­ци­ја до­ступ­них 196

Информационе технологије у модерној катихези

ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја и њи­хо­ва кон­крет­на им­пле­мен­та­ ци­ја, фак­то­граф­ски и без кри­тич­ког освр­та. При­том је из­бег­ ну­то су­во­пар­но на­бра­ја­ње тех­нич­ких ка­рак­те­ри­сти­ка и спе­ци­ фи­ка­ци­ја узев­ши у об­зир да је у пи­та­њу те­о­ло­шки, а не ин­же­ њер­ски рад. Сле­де­ћи ко­рак је са­мо де­лом так­са­ти­ван, у ви­ду сми­сле­ног по­ве­зи­ва­ња на­бро­ја­них тех­но­ло­шких ре­ше­ња са кон­крет­ним ак­тив­но­сти­ма мо­дер­не ка­ти­хе­зе. На овом ме­сту се уво­ди ана­ли­тич­ки при­ступ и кри­тич­ко ра­су­ђи­ва­ње из пер­ спек­ти­ве ци­ља цр­кве­не ка­ти­хе­зе од­но­сно ње­ног оства­ри­ва­ња у окви­ру Цр­кве, Те­ла Хри­сто­вог, а не ауто­ном­но, јер би у слу­ ча­ју ње­ног ауто­ном­ног оства­ри­ва­ња је­ди­ни плод би­ла ла­тент­ на се­ку­ла­ри­за­ци­ја. Сва­ко при­ка­за­но ре­ше­ње је сто­га ста­вље­но под кри­тич­ку лу­пу чи­ји је оквир фор­ми­ран упра­во по­мо­ћу ка­ти­хет­ских по­ сту­ла­та на­ве­де­них на са­мом по­чет­ку. Ово под­ра­зу­ме­ва не са­ мо ис­пи­ти­ва­ње у фор­ми pro et con­tra, већ и у јед­ном ин­те­грал­ ном и ор­ган­ском сми­слу. По­след­њи ко­рак је­сте син­те­тич­ког ка­рак­те­ра и од­но­си се на са­жи­ма­ње прет­ход­ног ма­те­ри­ја­ла у ко­нач­ни за­кљу­чак, на­во­ђе­ње по­тен­ци­јал­них иза­зо­ва бу­дућ­но­ сти уз упо­тре­бу од­ре­ђе­ног ни­воа ап­страк­ци­је у од­но­су на пред­ ста­вље­на по­је­ди­нач­на ре­ше­ња. На кра­ју овог увод­ног де­ла је по­треб­но екс­пли­цит­но ис­та­ ћи да овај рад не пре­тен­ду­је на из­ла­га­ње ко­нач­ног и де­фи­ни­ тив­ног ре­ше­ња ове про­бле­ма­ти­ке, већ ви­ше на отва­ра­ње те­ме ко­ја мо­же би­ти це­ло­ви­то ре­ше­на ис­кљу­чи­во у ду­ху са­бор­ског и си­нер­гиј­ског про­јек­та на ко­ме би уче­ство­ва­ло ви­ше ауто­ра.

197

Постулат односа еквиваленције модерне и литургијске катихезе Оно што хри­шћан­ство одва­ја од свет­ских ре­ли­ги­ја, фи­ло­ соф­ских уче­ња и на­уч­них те­о­ри­ја је­сте све­о­бу­хва­тан и ин­те­ гра­лан по­глед на свет и чо­ве­ка. Мо­гло би се сло­бод­но ре­ћи да је чо­век хри­шћан­ским уче­њем о обо­же­њу уз­диг­нут на нај­ве­ћу мо­гу­ћу ви­си­ну и до­сто­јан­ство – на пи­је­де­стал си­на Божи­јег по бла­го­да­ти. Сход­но то­ме, сва­ка чо­ве­ко­ва де­лат­ност је­ди­но у све­тлу хри­шћан­ског От­кро­ве­ња до­би­ја сво­ју пу­но­ћу и пра­во на­зна­че­ње и сми­сао. По пи­та­њу вас­пи­та­ња и обра­зо­ва­ња чо­ве­ка, хри­шћан­ство се уне­ко­ли­ко раз­ли­ку­је од оп­ште­при­зна­тих нор­ми и de fac­to усво­је­них ста­во­ва од стра­не мо­дер­ног дру­штва1 и гра­ђан­ских нор­ми. Но­во­ве­ков­на, се­ку­лар­на кул­ту­ра на обра­зо­ва­ње и вас­ пи­та­ње чо­ве­ка гле­да из јед­не ин­те­лек­ту­а­ли­стич­ке и ра­ци­о­на­ ли­стич­ке пер­спе­кти­ве, по­ис­ то­ве­ћу­ју­ћи га са сти­ца­њем спо­ља­ шњих зна­ња и спо­соб­но­сти, те у мо­ра­ли­стич­ком сми­слу са по­ жељ­ним при­ви­ка­ва­њем на од­ре­ђе­на кон­вен­ци­он ­ ал­на по­на­ша­ ња и дру­штве­но при­хва­тљи­ве нор­ме. У том по­гле­ду про­ве­ја­ва и раз­ли­ка из­ме­ђу ви­ђе­ња обра­зо­ва­ња Ис­точ­не и За­пад­не Цр­ кве, што је у ве­ли­кој ме­ри усло­вље­но раз­ли­ком у ан­тро­по­ло­ шком уче­њу ко­ја се осо­би­то ис­по­љи­ла у те­о­ло­шком спо­ру на­ ста­лом у 14. ве­ку из­ме­ђу Гри­го­ри­ја Па­ла­ме и Вар­ла­а­ма Ка­ла­ бриј­ског. На­су­прот за­пад­ном те­о­ло­шком по­гле­ду на чо­ве­ка ко­ 1 Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је (Ра­до­вић), Осно­ви пра­во­слав­ног вас­пи­та­ ња, Це­ти­ње 2002, 22-23.

198

Информационе технологије у модерној катихези

ји је ра­ди до­сти­за­ња ви­си­не обо­же­ња че­сто за­па­дао у крај­њи ак­ти­ви­зам и хи­пер­тро­фи­ра­ност ра­зу­ма, ис­точ­но бо­го­сло­вље је усти­ма ве­ли­ког Па­ла­ме по­ка­за­ло за­што су обич­ни и не­у­ки ри­ ба­ри-апо­сто­ли би­ли у бо­го­по­зна­њу и истин­ском обра­зо­ва­њу на ви­шем ни­воу од уче­них фи­ло­со­фа2. На­и­ме, Пра­во­сла­вље је од­у­век по­сма­тра­ло обра­зо­ва­ње у јед­ном ин­те­грал­ном аспек­ ту, не­до­во­ји­во од жи­во­та у Хри­сту кроз ли­тур­гиј­ску за­јед­ни­цу вер­них, ко­ји се ис­по­ља­ва као под­виг об­но­ве Бож­ијег обра­за у чо­ве­ку3. Упра­во у про­це­су об­но­ве обра­за Бож­јег у чо­ве­ку и ње­ го­вог уз­ди­за­ња до по­до­би­ја, ли­тур­гиј­ска ка­ти­хе­за има огро­ман и не­за­мен­љив зна­чај. На­и­ме, ка­да се го­во­ри о ли­тур­гиј­ској ка­ ти­хе­зи, то има дво­јак ка­рак­тер. На пр­вом ме­сту је чи­ње­ни­ца да све што се под­у­ча­ва би­ва до­во­ђе­но у ве­зу са са­мом Ли­тур­ги­јом и ли­тур­гиј­ским жи­во­том, а дру­га стра­на овог ме­то­да се огле­да у чи­ње­ни­ци да је део ка­ти­хе­зе не­ка­да чак био у окви­ру са­ме Ли­тур­ги­је4, о че­му све­до­чи и њен пр­ви део ко­ји је и дан-да­нас ди­дак­тич­ког ка­рак­те­ра. У том по­гле­ду не сме би­ти ни­ка­квог под­ва­ја­ња ни убу­ду­ће јер је цр­кве­на ка­ти­хе­за увек би­ла и за сва вре­ме­на тре­ба да бу­де ли­тур­гиј­ског из­во­ри­шта и усме­ре­ња. Узев­ши то у об­зир, за­кљу­чу­је­мо да све глав­не осо­би­не ли­ тур­гиј­ске ка­ти­хе­зе мо­ра­ју би­ти и основ­ни по­сту­ла­ти сва­ке цр­ кве­не ка­ти­хе­зе ма о ком вре­ме­ну да се ра­ди – ли­тур­гиј­ска и цр­ кве­на ка­ти­хе­за ви­ђе­не очи­ма цр­кве­ног ума су си­но­ни­ми јер је ли­тур­гиј­ска за­јед­ни­ца та ко­ја кон­сти­ту­и­ше Цр­кву. Цр­кве­но-са­ бор­ни, мо­ли­тве­но-по­кај­ни, би­блиј­ски, све­то­о­тач­ко-бо­го­слов­ ски, ди­на­мич­но-ак­тив­ни, ико­нич­ни, те­ор­ иј­ски и стал­но­о­бра­зу­ 2 Ми­тро­по­лит Је­ро­теј (Вла­хос), Бо­л ест и ле­че­ње ду­ше у пра­во­слав­ном Пре­да­њу, Це­ти­ње 2000, 144. 3 Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је (Ра­до­вић), нав. де­ло, 26. 4 Про­то­је­реј Алек­сан­дар Шме­ман, Ли­тур­ги­ја и обра­зо­ва­ње, Увод­ни део, елек­трон­ско из­да­ње, , при­сту­пље­но 12.09.2005.

199

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ју­ћи аспек­ти ли­тру­гиј­ске ка­ти­хе­зе5, као еле­мен­ти иден­ти­те­та аутен­тич­не пра­во­слав­не ка­ти­хе­зе, мо­гу би­ти очу­ва­ни у окви­ру мо­дер­не ка­ти­хе­зе је­ди­но уко­ли­ко и она са­ма из­ви­ре из ли­тур­ гиј­ске пер­спек­ти­ве, али у вре­мен­ском окви­ру мо­дер­не ци­ви­ли­ за­ци­је. У том сми­слу, она би не­из­о­став­но тре­ба­ло да се по­и­ма као ли­тур­гиј­ска ка­ти­хе­за у јед­ном по­себ­ном исто­риј­ском кон­ тек­сту ко­ји укљу­чу­је и упо­тре­бу мо­дер­них ин­фор­ма­ци­о­них сред­ста­ва, уко­ли­ко она не про­ти­ву­ре­чи на­пред на­бро­ја­ним по­ сту­ла­ти­ма ли­тур­гиј­ске ка­ти­хе­зе. Упра­во исто­риј­ски тре­ну­так у ко­ме жи­ви­мо, ис­пре­пле­тен мно­го­број­ним и тур­бу­лент­ним про­ме­на­ма6 прет­по­ста­вља но­ ве ви­до­ве спо­ља­шње ко­му­ни­ка­ци­је и пре­но­са ин­фор­ма­ци­ја. Ту се по­ја­вљу­је и увек при­сут­но ис­ку­ше­ње исто­ри­је7 ко­ја по­ ку­ша­ва да за­се­ни ес­ха­то­ло­ги­ју па до­ла­зи до ра­зно­ли­ких пред­ ло­га за­ме­не аутен­тич­не ли­тур­гиј­ске ка­ти­хе­зе мо­дер­ни­стич­ким ви­ђе­њи­ма, то­бож ра­ди ши­ре ми­си­о­нар­ске ак­тив­но­сти, што је са­мо но­ви вид са­о­бра­жа­ва­ња ово­ме ве­ку. Ме­ђу­тим, као што је већ ре­че­но, мо­дер­на тех­но­ло­шка сред­ства мо­гу би­ти упо­тре­ бље­на ис­кљу­чи­во као не­ка вр­ста пу­то­ка­за или по­моћ­ног сред­ ства за ли­тур­гиј­ску ка­ти­хе­зу, а ни­ка­ко као ауто­но­ман си­стем „тех­ни­ка мо­дер­не ми­си­је“ ко­ји би је за­ме­нио. Дру­гим ре­чи­ма, мо­дер­на ка­ти­хеза у односу на древне катихетске при­сту­пе тре­ ба да има ли­тур­гиј­ску ка­ти­хе­зу као не­из­мен­љи­ву срж и осно­ ву, док ње­но спо­ља­шње ру­хо мо­же и тре­ба да бу­де при­ме­ре­но вре­ме­ну и про­сто­ру у ко­ме се на­ла­зи. За­и­ста би ја­лов по­сао био по­ку­шај ме­ха­нич­ког вра­ћа­ња ме­то­да­ма ко­ји су се прак­ти­ ко­ва­ли у древ­ним вре­ме­ни­ма, јер сна­ге мо­ра­ју би­ти усме­ре­не

Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је (Ра­до­вић), нав. де­ло, 208-219. Ар­хи­е­пи­скоп Ана­ста­си­је (Ја­ну­ла­тос), Гло­ба­ли­зам и Пра­во­сла­вље, Бе­ о­град 2002, 199. 7 Ми­тро­по­лит Јо­ван (Зи­зј­у­лас), Екли­си­о­ло­шке те­ме, Но­ви Сад 2001, 32. 5 6

200

Информационе технологије у модерној катихези

на по­ку­шај ак­ту­а­ли­зо­ва­ња цр­кве­ног Пре­да­ња8, а не на про­сту ре­про­дук­ци­ју. Та­кав при­ступ омо­гу­ћа­ва из­бе­га­ва­ње крај­но­сти не­кри­тич­ ког мо­дер­ни­зма и се­ку­ла­ри­за­ци­је цр­кве­не катихезе са једне и претераног конзервативизма и ксенофобичне затворености са друге стране. Ако би могли да направимо паралелу са канонима Цркве, који представљају спољашње рухо непроменљивог догматског учења9 које у сваком времену има одговарајући израз, онда би могли модерну и древ­ну ка­ти­хе­зу гле­да­ти као на спо­ља че­сто раз­ли­чи­те, али из­ну­тра пот­пу­но истог иден­ти­ те­та и усме­ре­ња, који извиру из свете Литургије. Квинтесенција овог разматрања се, дакле, састоји у томе да модерна катихеза треба да буде литургијска катихеза у модерном времену. Као таква, она треба да има исту срж као и древна катихе­за, баш као што је и Го­спод Исус Хри­стос исти и ју­че, и да­нас и у ве­ко­ве ве­ко­ва10. То је кључ­ни за­кљу­чак ко­ ји нам да­ље омо­гу­ћа­ва са­гле­да­ва­ње по­тен­ци­јал­не упо­тре­бе ин­ фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја за ње­но бо­ље и пот­пу­ни­је оства­ри­ ва­ње у окви­ри­ма мо­дер­не ци­ви­ли­за­ци­је. Овај по­ку­шај мо­же има­ти сво­ју упо­треб­ну вред­ност је­ди­но уко­ли­ко се те­ме­љи на на­пред на­ве­де­ном по­сту­ла­ту од­но­са екви­ва­лен­ци­је мо­дер­не и ли­тру­гиј­ске ка­ти­хе­зе јер у су­прот­ном не би био на из­град­њу Те­ла Хри­сто­вог11, а са­мим тим би био бес­пло­дан (али и ште­ тан). Тек по­што је усво­је­на ова­ква по­ла­зна по­став­ка, мо­же се ићи на раз­ма­тра­ње им­пле­мен­та­ци­је са­вре­ме­них ин­фор­ма­ци­о­ них тех­но­ло­ги­ја у кон­тек­сту њи­хо­вог евен­ту­ал­ног ко­ри­шће­ња за по­тре­бе мо­дер­не ка­ти­хе­зе, узи­ма­ју­ћи у об­зир чи­ње­ни­цу да Про­то­је­реј Алек­сан­дар Шме­ман, нав. де­ло, Увод­но по­гла­вље. Про­то­пре­зви­тер Ни­ко­лај Афа­на­сјев, „Трај­но и про­ла­зно у цр­кве­ним ка­но­ни­ма“, Сту­ди­је и члан­ци, Вр­шац 2003, 72. 10 Ср. Јев 13,8. 11 Ср. Еф 4,12. 8 9

201

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

обим и на­зна­че­ње овог ра­да до­пу­шта­ју окви­ран и не пре­ви­ше де­та­љан увид. Спо­ља­шњи и уну­тра­шњи круг усло­ва Уко­ли­ко би се овој про­бле­ма­ти­ци упо­тре­бе ин­фор­ма­ци­о­ них сред­ста­ва при­сту­па­ло сти­хиј­ски, без прет­ход­но утвр­ђе­них на­че­ла и смер­ни­ца, си­гур­но је да би до­шло до још ве­ће збр­ке, не­го у не­ким ско­ра­шњим про­ма­ша­ји­ма ко­ји би са­мо ре­ла­ти­ви­ зо­ва­ли ли­тур­гиј­ски жи­вот12. Циљ мо­дер­не ка­ти­хе­зе је укљу­чи­ ва­ње по­је­дин­ца у жи­вот Цр­кве, а не сти­ца­ње ин­те­лек­ту­ал­них зна­ња и ве­шти­на, па у скла­ду са том чи­ње­ни­цом тре­ба и де­ла­ ти. Ин­фор­ма­ци­он ­ е тех­но­ло­ги­је у кон­тек­сту њи­хо­ве сва­ко­ днев­не упо­тре­бе од стра­не са­вре­ме­ног чо­ве­ка де­фи­ни­тив­но но­се не­ке по­зи­тив­не и не­га­тив­не ефек­те. Не­ка­да ће ква­ли­фи­ка­ ци­ја ефе­ка­та за­ви­си­ти од кон­крет­не обла­сти, ста­ро­сног до­ба, ви­да при­ме­не, а не­ка­да ће би­ти од­ре­ђе­на не­за­ви­сно од ових па­ра­ме­та­ра. При­ме­ра ра­ди, не­га­тив­ни ефек­ти не­у­ме­ре­не и по­ гре­шне упо­тре­бе ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у оп­штем сми­ слу огле­да­ју се у ра­зним аспек­ти­ма: здрав­стве­ним (штет­на зра­ че­ња, ста­тич­ки при­ти­сак на кич­му и згло­бо­ве при­ли­ком ра­да на ра­чу­на­ру, бол и пец­ка­ње у очи­ма при­ли­ком ду­го­трај­ног гле­ да­ња у мо­ни­тор, сма­ње­но кре­та­ње и пси­хо­фи­зич­ки по­ре­ме­ћа­ ји по­ве­за­ни са њи­ме, осе­ћај гу­бит­ка ори­јен­та­ци­је у слу­ча­је­ви­ ма не­ких ком­пју­тер­ских ига­ра...), за­тим со­ци­јал­ним (оту­ђе­ње од по­ро­ди­це и љу­ди око се­бе, субјективни недостатак вре­ме­ на за бли­жњег...) и на кра­ју ду­хов­ним (бе­жа­ње у соп­стве­ни вир­ту­ел­ни свет, ин­ди­ви­ду­а­ли­зам...). Ове чи­ње­ни­це, са­ме по се­ 12 Про­то­је­реј Алек­сан­дар Шме­ман, нав. де­ло, Увод­но по­гла­вље – Аутор на­во­ди при­мер екла­тант­ног про­ма­ша­ја са ста­но­ви­шта екли­си­о­ло­ги­је, у об­ ли­ку тзв. „не­дељ­не шко­ле“ на За­па­ду у ко­ји­ма се на­ста­ва од­ви­ја­ла на­у­штрб Ли­тур­ги­је.

202

Информационе технологије у модерној катихези

би, мо­ра­ју би­ти ди­рект­но узе­те у об­зир и у окви­ру мо­дер­не ка­ ти­хе­зе па у скла­ду са њи­ма тре­ба по­ста­ви­ти ре­ал­на огра­ни­че­ ња (углав­ном вре­мен­ска). То је, сли­ко­ви­то из­ра­же­но, спољ­ни круг не­га­тив­них чи­ње­ни­ца ве­за­них за ко­ри­шће­ње ин­фор­ма­ци­ о­них тех­но­ло­ги­ја уоп­ште ко­је се мо­ра­ју узе­ти у об­зир и код њи­ хо­вог евен­ту­ал­ног ко­ри­шће­ња у мо­дер­ној ка­ти­хе­зи. Тај круг усло­ва је углав­ном ши­ро­ко по­знат па сва­ки ка­ти­хе­та са оквир­ ним по­зна­ва­њем оп­ште кул­ту­ре са ти­ме не­ће има­ти про­бле­ма. Но, кри­тич­ки при­ступ тре­ба да је пре­вас­ход­но усме­рен на уну­ тра­шњи ми­са­о­ни круг усло­ва ко­ји ка­ти­хе­за по­ста­вља per se, усло­ва ко­ји су ве­за­ни за ње­ну срж и су­шти­ну. Ти­ме се прет­ход­ но усво­је­на огра­ни­че­ња још ви­ше про­ши­ру­ју да би се ко­нач­но оста­вио сло­бо­дан про­стор за пра­вил­ну упо­тре­бу.

203

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је и њи­хо­ве ка­рак­те­ри­сти­ке У обич­ном го­во­ру се при по­ме­ну ин­фор­ма­ци­он ­ их тех­но­ ло­ги­ја обич­но у об­зир узи­ма­ју ди­ги­тал­не ин­фор­ма­ци­о­не тех­ но­ло­ги­је. Ме­ђу­тим, де­це­ни­ја­ма пре њих по­сто­ја­ле су ана­лог­не тех­но­ло­ги­је при­ма­ња, об­ра­де и пре­но­са ин­фор­ма­ци­ја (и да­нас по­сто­је, ма­да не у пр­во­бит­ном чи­сто ана­лог­ном об­ли­ку). Од та­квих тех­но­ло­ги­ја ши­ро­ко рас­про­стра­ње­нe су те­ле­ви­зиј­ске и ра­дио тех­но­ло­ги­је. Да­нас су прак­тич­но и ове тех­но­ло­ги­је не­ раз­дво­ји­ве од ди­ги­тал­не об­ра­де ин­фор­ма­ци­ја, та­ко да их у об­ зир узи­ма­мо од­во­је­но и­ма­ју­ћи у ви­ду ис­кљу­чи­во њи­хо­во хро­ но­ло­шко, али не и функ­ци­о­нал­но пр­вен­ство. Ра­дио и те­ле­ви­зи­ја Мо­гло би се оквир­но ре­ћи да су ра­дио и те­ле­ви­зиј­ски уре­ ђа­ји да­нас при­сут­ни у го­то­во сва­ком до­му, те да су има­ли огро­ ман ути­цај на об­ли­ко­ва­ње на­чи­на жи­во­та чо­ве­ка 20. ве­ка. По­ ка­за­ло се да је ути­цај обе тех­но­ло­ги­је, а пре све­га те­ле­ви­зиј­ске у нај­ве­ћој ме­ри био (и остао) не­га­ти­ван13, но по­сто­је и не­ке по­ зи­тив­не стра­не14. У сва­ком слу­ча­ју, ре­ал­но је кон­ста­то­ва­ти да су ра­дио/тв при­јем­ни­ци да­нас са­став­ни део го­то­во сва­ког до­ 13 Ар­хи­ман­дрит Ра­фа­ил (Ка­ре­лин), „О те­ле­ви­зо­ру“, Пе­чат Хри­стов и жиг зве­ри, Бе­о­град 2004. – У овој сту­ди­ји аутор твр­ди да је те­ле­ви­зи­ја ство­ ри­ла но­ву вр­сту чо­ве­ка – ho­mo me­di­um, док се те­ле­ви­зи­ји као фе­но­ме­ну да­ ју не­га­тив­не ко­но­та­ци­је по пи­та­њу ути­ца­ја на ду­хов­ни жи­вот. 14 Ми­тро­по­лит Ви­та­ли­је (Ју­сти­нов), О са­бла­зни те­л е­ви­зи­је, ма­на­стир Ру­ку­ми­ја 1999, 5–6. – Иако је на­зив и нај­ве­ћи део ове сту­ди­је крај­ње не­га­ тив­но ин­то­ни­ран, на по­чет­ку аутор на­во­ди по­зи­тив­не стра­не ко­је се, пре­ма ње­му огле­да­ју у ве­зи­ва­њу љу­ди за сво­је по­ро­дич­не до­мо­ве по­чет­ком про­ шлог ве­ка, као и у на­уч­но-еду­ка­тив­ном сми­слу.

204

Информационе технологије у модерној катихези

ма, уста­но­ве, кан­це­ла­ри­је и уоп­ште сва­ког кут­ка мо­дер­не ци­ ви­ли­за­ци­је. За­ви­сно од де­ла све­та, дру­штве­ног стан­дар­да, ко­лек­тив­ них на­ви­ка... ти уре­ђа­ји су ма­ње или ви­ше ко­ри­шће­ни то­ком да­на. Јед­ни од нај­ве­ћих „кон­зу­ме­на­та“ те­ле­ви­зи­је су де­ца ко­ја на гле­да­ње те­ле­ви­зиј­ског про­гра­ма утро­ше 50% ви­ше вре­ме­ на, не­го на би­ло ко­ју дру­гу ак­тив­ност у то­ку го­ди­не15. Оно што је ка­рак­те­ри­сти­ка ових ме­ди­ју­ма у од­но­су на тех­но­ло­ги­је ко­ је су им прет­хо­ди­ле је мо­гућ­ност пре­но­са аудио (ра­дио) од­но­ сно аудио-ви­део сиг­на­ла (те­ле­ви­зи­ја) на ве­ли­ке уда­ље­но­сти, го­то­во у ре­ал­ном вре­ме­ну и са ве­ли­ким ква­ли­те­том сиг­на­ла (код аудио сиг­на­ла ре­ле­ван­тан је оп­сег и фре­квен­ци­ја узи­ма­ ња звуч­ног узор­ка, док је за ква­ли­тет ви­део сиг­на­ла кри­тич­ни па­ра­ме­тар ре­зо­лу­ци­ја и фре­квен­ци­ја осве­жа­ва­ња екра­на). Та­ кве осо­би­не омо­гу­ћа­ва­ју ин­тер­ак­тив­ни пре­нос ин­фор­ма­ци­ја у нај­ра­зли­чи­ти­је свр­хе у фор­ми ко­ја је ве­о­ма при­сту­пач­на крај­ њем ко­ри­сни­ку и као та­ква не зах­те­ва ин­те­лек­ту­ал­но на­пре­за­ ње (по­пут чи­та­ња) за при­ма­о­ца ин­фор­ма­ци­је, што је си­гур­но је­дан од раз­ло­га ње­не ши­ро­ке по­пу­лар­но­сти. При­мет­но је да не­ке по­ме­сне пра­во­слав­не Цр­кве (пр­вен­ стве­но Ру­ска пра­во­слав­на Цр­ква) овај ме­диј, у ком­би­на­ци­ји са ди­ги­тал­ном об­ра­дом сиг­на­ла, све ви­ше афир­ми­шу у ми­си­ о­нар­ске свр­хе, иако су по­чет­не ре­ак­ци­је на ко­ри­шће­ње тог ме­ ди­ја у ми­си­о­нар­ском по­гле­ду би­ле ве­о­ма кри­тич­ки на­стро­је­не. При­ме­ра ра­ди, ђа­кон Ан­дреј Ку­ра­јев је на три­би­ни др­жа­ној на Пра­во­слав­ном бо­го­слов­ском фа­кул­те­ту у Бе­о­гра­ду 2004. го­ди­ не по­твр­дио да је то­ком про­те­клих го­ди­на до­ста про­ме­нио свој по­чет­ни твр­ди став пре­ма те­ле­ви­зи­ји и уоп­ште јав­ним на­сту­ пи­ма у кон­тек­сту ми­си­је ко­ји је имао у вре­ме ка­да је пра­во­слав­ 15 Др Дра­го­мир Сан­до, „Ме­ди­ји и са­вре­ме­на ви­део-сред­ства и њи­хов ути­цај на вас­пи­та­ње“, Бо­го­сло­вље 2/2000, Бе­о­град 2000, 259.

205

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

на Ру­си­ја би­ла под нај­же­шћим на­ле­том про­те­стантских про­ по­вед­ни­ка16. У сва­ком слу­ча­ју, јед­но­зна­чан став је мо­гу­ће до­ не­ти ис­кљу­чи­во у са­бор­ном ду­ху, као што је то и увек би­ва­ло у цр­кве­ној исто­ри­ји. СПЦ за са­да не по­се­ду­је не­ку вр­сту соп­ стве­ног те­ле­ви­зиј­ског ка­на­ла17 или, пак, за­ку­пље­ног тер­ми­на, а што се ра­дио тех­но­ло­ги­је ти­че, ви­ше го­ди­на успе­шно функ­ ци­он ­ и­шу Ра­дио „Све­ти­го­ра“ (Ми­тро­по­ли­ја це­тињ­ско-при­мор­ ска) и Ра­дио „Глас Цр­кве“ (Епар­хи­ја ша­бач­ко-ва­љев­ска) ко­је еми­ту­ју ком­би­на­ци­ју са­др­жа­ја са­вре­ме­них ра­дио ста­ни­ца и те­ ма из обла­сти хри­шћан­ског жи­во­та. Ра­чу­на­ри и Ин­тер­нет За ин­фор­ма­ци­он ­ е тех­но­ло­ги­је у ужем сми­слу у ко­ло­кви­ јал­ном го­во­ру се узи­ма­ју ра­чу­нар­ски си­сте­ми и њи­хо­ве ме­ђу­ соб­но ус­кла­ђе­не ком­по­нен­те. Оно што је по­себ­но ка­рак­те­ри­ стич­но за ди­ги­тал­не си­сте­ме у од­но­су на ана­лог­не је мо­гућ­ ност об­ра­де огром­ног бро­ја ма­те­ма­тич­ких опе­ра­ци­ја за ре­ла­ тив­но крат­ко вре­ме, трај­но скла­ди­ште­ње у ди­ги­тал­ном фор­ма­ ту и пре­зен­то­ва­ње у про­из­вољ­ној фор­ми. Из­у­зет­но брз и стре­ ло­вит раз­вој ових тех­но­ло­ги­ја је до­вео до то­га да ни­су мо­гу­ће пре­ци­зне про­це­не о бу­ду­ћим кре­та­њи­ма, ути­ца­ју на дру­штве­ не то­ко­ве (ко­ји је већ са­да огро­ман) и об­ли­ку бу­ду­ћег ко­ри­шће­ ња и при­ме­не. Би­ло да је у пи­та­њу бр­зи­на цен­трал­них про­це­ сор­ских је­ди­ни­ца, ко­ли­чи­на ме­мо­ри­је за скла­ди­ште­ње по­да­та­ ка или раз­вој ди­ги­тал­ног ви­део-под­си­сте­ма, прет­ход­ни пе­ри­ од је по­ка­зао да је сва­ка прог­но­за би­ла про­ма­ше­на или пре­ма­ ше­на. По­себ­но је зна­чај­на чи­ње­ни­ца да се на ра­чу­нар­ским си­ 16

Ђа­кон Ан­дреј Ку­ра­ев, Да ли сви пу­те­ви во­де Бо­гу, Це­ти­ње 1997, 42–43.

17 Епар­хи­ја жич­ка по­се­ду­је те­ле­ви­зи­ју Ло­гос, ко­ја, ме­ђу­тим, ра­ди у ве­о­

ма те­шким усло­ви­ма и има до­сту­пан сиг­нал са­мо на ло­кал­ном ни­воу, та­ко да је њо­ме тек отво­рен про­стор за кре­и­ра­ње евен­ту­ал­ног и аде­кват­ног те­ ле­ви­зиј­ског ка­на­ла СПЦ.

206

Информационе технологије у модерној катихези

сте­ми­ма ба­зи­ра функ­ци­о­ни­са­ње це­ло­куп­ног мо­дер­ног све­та па, са­мим тим, њи­хо­во по­зна­ва­ње пред­ста­вља им­пе­ра­тив за мо­дер­ног чо­ве­ка. Ра­чу­нар­ски си­сте­ми још увек ни­су то­ли­ко ши­ро­ко рас­про­стра­ње­ни као ра­дио-тв уре­ђа­ји, али тренд њи­ хо­ве ме­ђу­соб­не ин­те­гра­ци­је ову ди­стинк­ци­ју све ви­ше чи­ни бе­зна­чај­ном. Ве­о­ма је бит­но узе­ти у об­зир чи­ње­ни­цу да већ основ­но­школ­ски про­грам у ве­ли­ком бро­ју зе­ма­ља, па и на­шој, об­у­хва­та об­у­ча­ва­ње за рад на ра­чу­на­ру (иако че­сто не­кри­тич­ ки) и та тен­ден­ци­ја ће се ве­ро­ват­но и на­ста­ви­ти. Иако је у пи­та­њу је­дан ди­ги­тал­ни фе­но­мен не­по­сред­но ве­ зан за ра­чу­нар као сред­ство, Ин­тер­нет ипак зах­те­ва по­себ­ну па­ жњу, де­лом због то­га што је не­раз­двој­но по­ве­зан са спољњим ко­му­ни­ка­ци­о­ним струк­ту­ра­ма (не­ка­да обич­ним те­ле­фон­ским ве­за­ма са ана­лог­ним пре­но­сом сиг­на­ла, а да­нас со­фи­сти­ци­ра­ ним ко­му­ни­ка­ци­о­ним ка­на­ли­ма), а де­лом због чи­ње­ни­це да је у пи­та­њу фе­но­мен sui ge­ne­ris, ко­ји је пот­пу­но про­ме­нио ме­ђу­ људ­ске ко­му­ни­ка­ци­је у мо­дер­ном све­ту и то за не­пу­ну де­це­ ни­ју. Го­то­во тре­нут­но сла­ње елек­трон­ских по­ру­ка са тек­стом, зву­ком и гра­фи­ком у би­ло ко­ји део све­та је са­мо је­дан од аспе­ ка­та овог фе­но­ме­на. Оно што је још зна­чај­ни­је за те­му ка­ти­хе­ зе у мо­дер­ном окру­же­њу је­сте чи­ње­ни­ца да Ин­тер­нет да­нас пред­ста­вља нај­ве­ћу на­уч­ну ба­зу по­да­та­ка на све­ту ко­ја се сва­ ким да­ном ши­ри. На­уч­не пу­бли­ка­ци­је, књи­ге, ча­со­пи­си... се у све ве­ћој ме­ри пре­ба­цу­ју у елек­трон­ски фор­мат ко­ји омо­гу­ ћа­ва бр­зу пре­тра­гу и ди­рек­тан при­ступ пре­ко Ин­тер­не­та. Оно што је у по­чет­ку био вој­ни про­је­кат и ко­му­ни­ка­ци­о­ни ка­нал за ужи круг на­уч­них рад­ни­ка, вре­ме­ном је по­стао глав­ни ин­фор­ ма­ци­о­ни из­вор за мо­дер­ног чо­ве­ка. Да­нас се све ви­ше го­во­ри о „гло­бал­ном се­лу“, син­таг­ми ко­јој је Ин­тер­нет дао за­ок­ ру­же­ но зна­че­ње. По пи­та­њу ди­ги­тал­них ин­фор­ма­ци­он ­ их тех­но­ло­ги­ја и њи­ хо­ве пра­вил­не упо­тре­бе од стра­не пра­во­слав­них хри­шћа­на не 207

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

по­сто­ји не­ки јед­но­зна­чан од­го­вор, а не­до­ста­ју и озбиљ­не сту­ ди­је по том пи­та­њу18. И у овој сфе­ри је та­ко­ђе нај­ак­тив­ни­ја Ру­ ска пра­во­слав­на Цр­ква19 у ко­јој се по­себ­но ис­ти­че ђа­кон Ан­ дреј Ку­рај­ев са сво­јим са­рад­ни­ци­ма, а бит­но је на­ве­сти и да је па­три­јарх мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је већ 1997. упутио сво­је­вр­ сну пос­ла­ни­цу хри­шћа­ни­ма ко­ји ко­ри­сте Ин­тер­нет у ко­јој се, од­но­се­ћи се пре­ма том ме­ди­ју, об­ра­ћа у афир­ма­тив­ном то­ну и за­вр­ша­ва је при­зи­вом бла­го­да­ти Божи­је на све ко­ји ко­ри­сте овај ин­фор­ма­ци­о­ни ка­нал20. У СПЦ је ме­ђу пр­ви­ма ко­ји су упо­тре­би­ли ову тех­но­ло­ги­ ју био је­ро­мо­нах Са­ва Ја­њић (ма­на­сти­р Де­ча­ни). Ин­те­гра­ци­ја ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја На­ве­де­на су кључ­на под­руч­ја ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ ја ко­ја мо­ра­ју би­ти узе­та у об­зир при­ли­ком кри­тич­ког пре­и­спи­ ти­ва­ња њи­хо­ве уло­ге у мо­дер­ној ка­ти­хе­зи. Ме­ђу­тим, да би ме­ то­до­ло­шки би­ли до кра­ја до­след­ни, мо­ра се на­гла­си­ти да про­ це­сом ми­ни­ја­ту­ри­за­ци­је и ин­те­гра­ци­је из­ме­ђу њих не­ма ни­ти мо­же би­ти оштрих гра­ни­ца. Те­ле­ви­зи­ја и ра­дио су одав­но пре­ ста­ли би­ти из­дво­је­ни од ра­чу­нар­ских си­сте­ма, а у по­след­ње вре­ме то је још ак­ту­ел­ни­је по­ја­вом кућ­них DVD си­сте­ма. Ин­ тер­нет је иона­ко од по­чет­ка био пот­пу­но ве­зан за ра­чу­нар­ске 18 Јед­на од нај­о­збиљ­ни­јих срп­ских сту­ди­ја о Ин­тер­не­ту са ан­тро­по­ло­ шког аспек­та је об­ја­вље­на у ча­со­пи­су Жич­ки бла­го­ве­сник, де­цем­бра 2004, под на­зи­вом Чо­век и Ин­тер­нет, ауто­ра др Ива­на М. Ко­ла­ри­ћа и Ми­ло­ша И. Ко­ла­ри­ћа. 19 Алек­сан­др Ива­нов, Пра­во­сла­вие в Ин­тер­не­те, елек­трон­ско из­да­ње., <www.wco.ru/bi­blio>, оде­љак Православље и интернет, ­­­­­­­­­­­­­­­­­­­приступ­љено 12. 09­. ­20­05­. 20­Обра­щ ен­ие­патриа­рх­а мо­сковск­ог­о и все­я ­Руси Алексия II­к п­ользов­ ат­елям Интернета, Пра­вославная­ газета „Лампада“, № 27, електронско издање, <www.wco.ru/biblio>, одељак Официальные материалы РПЦ, приступљ­ено­12.09.2005­.

208

Информационе технологије у модерној катихези

си­сте­ме са спо­ља­шњим ко­му­ни­ка­ци­он ­ им ка­на­ли­ма, а у бу­дућ­ но­сти се (пре­ко ши­ре­ња про­пу­сног оп­се­га ко­му­ни­ка­ци­о­них ка­ на­ла) иде на по­сту­пак пот­пу­не ин­те­гра­ци­је те­ле­ви­зиј­ског и ра­ дио сиг­на­ла у Ин­тер­нет окру­же­ње, та­ко да је пи­та­ње го­ди­на ка­да ће пот­пу­на ин­те­гра­ци­ја на­ве­де­них тех­но­ло­ги­ја по­ста­ти ствар­ност. С тим у ве­зи, Ру­ска пра­во­слав­на Цр­ква је по­кре­ну­ла пра­во­ слав­ни об­ра­зов­ни ви­де­ок­ а­нал По­кров21 ко­ји је отво­рен по бла­ го­сло­ву па­три­јар­ха мо­сков­ског и це­ле Ру­си­је Алек­се­ја II, са на­ ме­ром да ин­те­гри­ше те­ле­ви­зиј­ску и ра­чу­нар­ску тех­но­ло­ги­ју. Оно што се ти­ме по­сти­гло је ин­тер­ак­тив­ни при­ступ ве­о­ма ши­ ро­ко кон­ци­пи­ра­ном ди­дак­тич­ком ма­те­ри­ја­лу. Укр­шта­њем те­ле­ ви­зиј­ске и ра­чу­нар­ске тех­но­ло­ги­је омо­гу­ће­но је ка­ко пра­ће­ње про­гра­ма у ре­ал­ном вре­ме­ну (што је слич­но пра­ће­њу еми­си­ја ужи­во на кон­вен­ци­о­нал­ним те­ле­ви­зиј­ским апа­ра­ти­ма), та­ко и на­кнад­но пре­у­зи­ма­ње ви­део фај­ло­ва у ди­ги­тал­ном об­ли­ку са ра­чу­нар­ског сер­ве­ра (што кла­сич­на те­ле­ви­зи­ја не омо­гу­ћа­ва). Ме­ђу­тим, оно што се пот­пу­но раз­ли­ку­је у од­но­су на те­ле­ви­зи­ ју је за­ме­на па­сив­ног уче­шћа гле­да­о­ца ак­тив­ним прин­ци­пом, јер је омо­гу­ће­на ин­тер­ак­тив­на ко­му­ни­ка­ци­ја са уче­сни­ци­ма у сту­ди­ју (у слу­ча­ју пре­но­са ин­фор­ма­ци­ја у ре­ал­ном вре­ме­ну) ко­ја се ус­по­ста­вља сла­њем елек­трон­ских по­ру­ка. У СПЦ та­ко­ђе по­сто­је про­јек­ти са ак­цен­том ба­че­ним на ин­те­гра­ци­ју ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја, али на зна­чај­но ма­ њем ни­воу, што је ре­ал­но с об­зи­ром на до­ступ­не ре­сур­се. Вре­ дан по­ме­на је про­је­кат ко­ји су оства­ри­ли љу­ди из ра­дио-ста­ни­ це „Све­ти­го­ра“, ин­те­гра­ци­јом ра­дио и Ин­тер­нет тех­но­ло­ги­је, чи­ме је омо­гу­ће­но пра­ће­ње овог ра­ди­ја пре­ко Ин­тер­не­та22 што 21­ Ви­ше

информација на а­др­ес­и http://www­.st­v.su/­vi­dpr­avos.php, при­ ступљен­о 12.09­.2­00­5. 22 Http://stream.cg.yu:81/ramgen/encoder/svetigora.rm,­ у­з употре­бу ­пр­ограма Re­al­Me­dia­Playe­r­који с­е б ­ есплатно може пр­еузети­са Интернета.

209

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

прак­тич­но зна­чи да је до­сту­пан у це­лом све­ту. Ово је по­себ­но зна­чај­но за број­ну срп­ску ди­ја­спо­ру. Са овом ди­на­ми­ком раз­во­ја и ком­би­но­ва­ња­ња мо­дер­них тех­но­ло­ги­ја тре­ба ра­чу­на­ти ка­да су ова­кве сту­ди­је у пи­та­њу, те сто­га тре­ба по­ста­вља­ти што ви­ше на­чел­них пи­та­ња и да­ва­ ти су­штин­ске од­го­во­ре пре­ко ко­јих ће се по­том ла­ко до­ћи до кон­крет­них ре­ше­ња. Због то­га су у овом ра­ду не­ки при­ме­ри да­ти илу­стра­ци­је ра­ди јер ће већ у на­ред­ној де­це­ни­ји би­ти пре­ ва­зи­ђе­ни но­вим тех­но­ло­шким ре­ше­њи­ма или кон­цеп­том, али ће су­шти­на оста­ти иста. То је раз­лог за кри­тич­ки по­ку­шај ап­ страк­ци­је са јед­не и ан­ти­ци­па­ци­је но­вих иза­зо­ва са дру­ге стра­ не, што су бит­ни ко­ра­ци за ре­ша­ва­ње пи­та­ња упо­тре­бе ин­фор­ ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у мо­дер­ној ка­ти­хе­зи.

210

Информационе технологије у модерној катихези

Кри­тич­ко ис­пи­ти­ва­ње упо­тре­бе ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у мо­дер­ној ка­ти­хе­зи

Узев­ши у об­зир чи­ње­ни­цу да је функ­ци­он ­ и­са­ње са­вре­ме­ не ци­ви­ли­за­ци­је пот­пу­но уте­ме­ље­но на ин­фор­ма­ци­о­ним тех­ но­ло­ги­ја­ма, те да је Цр­ква, по ре­чи­ма про­то­је­ре­ја Ни­ко­ла­ја Афан­асје­ва, окре­ну­та пре­ма све­ту, а не пре­ма пу­сти­њи23, то ла­ ко до­ла­зи­мо до за­кључ­ка да се упо­тре­ба ин­фор­ма­ци­о­них тех­ но­ло­ги­ја у мо­дер­ној ка­ти­хе­зи про­сто на­ме­ће као не­за­о­би­ла­зно пи­та­ње. Ме­ђу­тим, иако хри­шћа­ни по­др­жа­ва­ју чи­ње­ни­цу да је чо­век за­јед­нич­ко од­но­сно дру­штве­но би­ће, ту ре­ал­ност не узи­ ма­ју са­мо у хо­ри­зон­тал­ној рав­ни24, као што то чи­ни со­ци­о­ло­ ги­ја, већ је ве­зу­ју за Бо­га и Ње­го­ву во­љу. Због то­га је као у сва­ ком дру­гом дру­штве­ном до­ме­ну функ­ци­о­ни­са­ња Цр­кве и ов­де по­тре­бан кре­а­ти­ван на­пор ума, ра­зу­ма и во­ље за из­на­ла­же­ње пре­дањ­ског при­сту­па у мо­дер­ном вре­ме­ну. Уко­ли­ко би се усво­ јио не­што ли­бе­рал­ни­ји став, он­да би се за­до­во­љи­ли гла­со­ви мо­дер­ни­стич­ких кру­го­ва ко­ји за­го­ва­ра­ју оса­вре­ме­њи­ва­ње Цр­ кве по сва­ку це­ну (што је пот­пу­но по­гре­шан и не­пре­дањ­ски на­чин), чи­ме би Цр­ква по­че­ла да ли­чи на ово­свет­ске ин­сти­ту­ ци­је25, док би се кон­се­квент­ним при­ме­њи­ва­њем та­квог при­сту­ па у бу­дућ­но­сти те­шко из­бе­гле не­при­лич­не но­во­та­ри­је, чак и 23 Протопрезвитер­ Николај­ А­фа­насјев,­ „Свет у­ Св­етом ­Писму“­, нав. дел­о,­376­–378.­ 24 ­Еп­ис­ко­п Атанас­ије ­(Јевти­ћ)­, Духовни живо­т ­виђен из пр­а­во­сл­авне а­нт­ро­полог­ије­, ­ел­ек­тронско издање­, <­htt­p://verujem.org/teol­ogi­ja­/atana­sije_ an­tr­o­pologija.h­tml>, п­ри­ст­упљено 12. 0­9. 2005. 25 Митрополит ­Јован (­Зи­зјулас)­, „­Пи­тања и одговори“­, нав­. ­дел­о,­156.

211

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

у до­ме­ну „Све­ти­ње над Све­ти­ња­ма“ – са­ме Ли­тур­ги­је26. Дру­га крај­ност би би­ла изо­ло­ва­ње и иг­но­ри­са­ње при­ли­ка ко­је ин­фор­ ма­ци­он ­ и пу­те­ви да­на­шњи­це да­ју фор­си­ра­њем кон­зер­ва­ти­ви­ зма уме­сто пре­дањ­ског ду­ха ко­ји је увек са­вре­мен27. У крај­но­ сти спа­да­ју и слу­ча­је­ви крај­ње ксе­но­фо­би­је ко­ји су се исто­риј­ ски по­ка­зи­ва­ли као увек штет­ни, иако је чи­ње­ни­ца да су чак и на­ши са­вре­ме­ни­ци нај­све­ти­јег жи­во­та пот­пу­но сло­бод­но ко­ри­ сти­ли па чак и про­на­ла­зи­ли не­ке мо­дер­не апа­ра­те28. По­себ­но је бит­но ис­та­ћи да се ме­то­ди­ка пра­во­слав­не ка­ ти­хе­зе су­штин­ски раз­ли­ку­је од ме­то­ди­ке под­у­ча­ва­ња свет­ских ре­ли­ги­ја, та­ко да на­чел­ни ста­во­ви о од­но­су на­у­ке и ре­ли­ги­је29, ко­ји су ина­че има­ли ве­ли­ког зна­ча­ја у пе­ри­о­ду ма­те­ри­ја­ли­стич­ ког то­та­ли­та­ри­зма ко­ји је иза нас, у овом тре­нут­ку не да­ју пра­ ви од­го­вор. Чак је мо­гу­ће да не­ки вид упо­тре­бе ин­фор­ма­ци­ о­них тех­но­ло­ги­ја бу­де крај­ње при­хва­тљив за јед­ну па чак и све ре­ли­ги­је, док је за пра­во­слав­ну ка­ти­хе­зу у од­ре­ђе­ном кон­ тек­сту не­при­хва­тљив, што са­мо до­дат­но го­во­ри о то­ме да хри­ шћан­ство ни­је ре­ли­ги­ја, већ крај сва­ке ре­ли­ги­је – са­свим но­ви жи­вот у Хри­сту.30 26­П­роф. др Јован Фундулис, ­Лит­ургик­а I­, ­Увод у Свет­о Богосл­уже­ње, Кр­аљево­2004, 25­–2­6 ­– Аутор­п­ос­еб­но­н­аглаша­ва да с­е ­та­кв­им прист­уп­ом мож­е д­оћи­до свој­евр­сне с­еку­ларизац­иј­е ­храма и н­аруш­авања ск­ром­но­сти ли­ту­ргијско­г простора м­одерним технолошким средст­вима. 27­ ­Ми­трополит Јер­отеј ­Вл­ах­ос­, нав­. ­де­ло, 165. – Ау­тор­ н­а ­ов­ом месту ­нап­омиње да н­е треба з­або­ра­вити чиње­ни­цу да се­конз­ерватив­изам и ­пре­дањски д­ух че­сто не ­по­кла­пају, ­ма­к­олико ­на први ­п­оглед б­или ид­ен­ти­чни. 28­ С­е с­тр­ин­ство м­анастира Хрисопиги, Ж­ив­от­ и по­уке стар­ца Пор­фи­ ри­ја Кав­со­ка­ли­ви­та, Нови Сад ­2005, 166.­–­Наво­дећи живот ст­арц­а Порф­ ирија К­авс­окаливита, на о­вом мест­у ­се­ говори ­како је исти ­на­правио р­а­ дио-приј­емник­до­к је служ­ио у­Калис­иј­и. 29 Семен Франк, Р­елигия и н­аука, Уводно поглавље, електронско издање, <www.wco.ru/biblio>, одељак ­­­­­­­­­­­­­­Наука и религия, пр­ист­упљено 12. 09. 2005. 30­П­рот­ојере­ј А­ле­кс­андар Ш ­ м­ема­н, нав. ­дел­о, поглављ­е III

212

Информационе технологије у модерној катихези

Школ­ска ве­ро­на­у­ка за де­цу основ­но­школ­ског уз­ра­ста Мо­гућ­но­сти пот­пу­но дру­га­чи­јих ви­до­ва пре­но­са еван­ђел­ ске по­у­ке упо­тре­бом ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја тре­ба да бу­ ду раз­мо­тре­не пре све­га у на­ста­ви ве­ро­на­у­ке ко­ја се већ пет го­ ди­на из­во­ди у на­став­ном про­гра­му Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. Тре­ба ис­та­ћи да школ­ска ве­ро­на­ук­ а већ у са­да­шњем об­ли­ку има ко­ри­ сти од ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја јер су по­сто­је­ћи уџ­бе­ни­ци кре­и­ра­ни њи­хо­вом упо­тре­бом – еле­трон­ском при­пре­мом об­ра­ зов­ног ма­те­ри­ја­ла за штам­пу. Нај­о­чи­глед­ни­ја мо­гућ­ност ко­ју ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ ги­је омо­гу­ћа­ва­ју да­на­шњим ка­ти­хе­та­ма је лак­ши и ефи­ка­сни­ ји пут за при­пре­му ка­ти­хет­ског ма­те­ри­ја­ла. Др­же­ћи се стро­го прин­ци­па да мо­дер­на ка­ти­хе­за увек тре­ба да бу­де ли­тур­гиј­ска, али не пре­не­бре­га­ва­ти окол­но­сти ко­је тво­ре мо­дер­ну ци­ви­ли­ за­ци­ју, за­кљу­чу­је­мо да ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је да­нас мо­гу би­ти ко­ри­шће­не као при­по­моћ за сво­је­вр­сно по­рав­на­ва­ње пу­ те­ва и ста­за ко­је во­де пре­ма ли­тур­гиј­ском жи­во­ту31. На­и­ме, не­ зна­бо­шци су не­ка­да на пот­пу­но дру­га­чи­ји на­чин до­ла­зи­ли до ин­фор­ма­ци­ја о хри­шћан­ском уче­њу, док је да­нас ин­фор­ма­ци­о­ но окру­же­ње не­што по­све дру­га­чи­је и то ите­ка­ко тре­ба има­ти у ви­ду. Мо­дер­ни чо­век је пот­пу­но сви­као на на­чин жи­во­та нео­ дво­јив од тех­но­ло­шких сред­ста­ва, по­го­то­во у до­ме­ну ко­му­ни­ ка­ци­је и пре­но­са ин­фор­ма­ци­ја (на жа­лост, че­сто у то­ме гу­бе­ћи ме­ру, соп­стве­но ра­су­ђи­ва­ње и пра­вил­но на­стро­је­ње ума). То је раз­лог да мо­дер­ни ин­фор­ма­ци­о­ни пу­те­ви ите­ка­ко бу­ду узе­ ти у об­зир за још је­дан на­чин пре­но­са еван­ђел­ске по­ру­ке у 21. ве­ку. На­рав­но, не тре­ба га­ји­ти илу­зи­је да је до­вољ­но ура­ди­ти све што је по­треб­но на ин­фор­ма­ци­он ­ ом пла­ну и да ће не­хри­ шћа­ни од­мах по при­ма­њу тих ин­фор­ма­ци­ја по­хр­ли­ти у Цр­кву на пред­кр­штењ­ску ка­ти­хе­зу. О то­ме го­во­ри и при­мер за­пад­них 31­Ср.

Мт 3, 3.

213

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

де­но­ми­на­ци­ја ко­је има­ју из­уз­ ет­но раз­гра­на­ту и до­бро ор­га­ни­ зо­ва­ну ин­фор­ма­ци­о­ну струк­ту­ру, али ко­ји­ма истин­ски плод не­ до­ста­је, а не­рет­ко до­ла­зи и до сма­ње­ња за­јед­ни­це упра­во због се­ку­лар­ног ду­ха ко­ји на том те­ре­ну про­ве­ја­ва и оне­мо­гу­ћа­ва аутен­ти­чан хри­шћан­ски жи­вот. Уко­ли­ко се осло­бо­ди­мо ова­ квих тех­но­фил­ских илу­зи­ја, он­да мо­же­мо об­јек­тив­но са­гле­да­ ти истин­ску упо­треб­ну вред­ност ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у мо­дер­ној ка­ти­хе­зи и пра­вил­но се од­ре­ди­ти пре­ма њи­ма. Основ­ни и нај­прак­тич­ни­ји на­чин обо­га­ћи­ва­ња на­ста­ве ве­ ро­на­у­ке од стра­не ка­ти­хе­та, а по­мо­ћу ин­фор­ма­ци­о­них сред­ста­ ва, је об­ли­ко­ва­ње од­ре­ђе­ног по­уч­ног ма­те­ри­ја­ла у ди­ги­тал­ном об­ли­ку, а по­том ње­го­во штам­па­ње или ко­пи­ра­ње у по­треб­ном бро­ју при­ме­ра­ка. Ти­ме би де­ца нај­мла­ђег уз­ра­ста мо­гла за сва­ ки час да до­би­ју по је­дан но­ви за­ни­мљи­ви ма­те­ри­јал, би­ло за чи­та­ње (би­блиј­ске при­че, мо­ли­тве и слич­но) би­ло за об­ра­ду (бо­ја­ни­це са хри­шћан­ским мо­ти­ви­ма – ико­не, фре­ске, сли­ке хра­мо­ва, ре­ци­мо). За овај на­чин упо­тре­бе ин­фор­ма­ци­о­них тех­ но­ло­ги­ја не­ма по­тре­бе за ду­бљим раз­ма­тра­њем јер де­ца до­би­ ја­ју већ об­ра­ђен ма­те­ри­јал у па­пир­ном об­ли­ку, на ко­ји су већ и сви­кла у кон­вен­ци­о­нал­ној на­ста­ви. На дру­гом ме­сту по сло­же­но­сти при­сту­па до­ла­зе му­зич­ки ма­те­ри­ја­ли, би­ло кла­сич­ни (на ка­се­та­ма) или ди­ги­тал­ни (ре­ ци­мо у MP3 фор­ма­ту), са ли­тур­гиј­ским и ду­хов­ним пе­сма­ма, тро­па­ри­ма и слич­но. Пре­слу­ша­ва­ње аудио за­пи­са је мо­гу­ће на раз­ли­чи­те на­чи­не, а од­ре­ђи­ва­ње сег­мен­та вре­ме­на ће за­ви­си­ти од тре­нут­не те­ме. Ов­де је по­треб­но об­ра­ти­ти па­жњу да тај вре­ мен­ски сег­мент не бу­де пре­ду­га­чак, због др­жа­ња па­жње. Сле­де­ћа по­тен­ци­јал­на при­ме­на је не­што сло­же­ни­ја и она зах­те­ва ду­бље раз­ма­тра­ње. На­и­ме, уко­ли­ко би по­сто­ја­ли по­ треб­ни усло­ви у окви­ру шко­ле или, пак, од стра­не епар­хиј­ских ор­га­на (пре­но­сни laptop ра­чу­нар и оп­ци­о­но ви­део про­јек­тор) де­ца би мо­гла део са­др­жа­ја вер­ске на­ста­ве при­ма­ти на ве­о­ма 214

Информационе технологије у модерној катихези

за­ни­мљив и ин­те­ре­сан­тан на­чин – пре­ко мул­ти­ме­ди­јал­них32 пре­зен­та­ци­ја. На је­дан DVD ме­ди­јум је мо­гу­ће ста­ви­ти до­вољ­ но ма­те­ри­ја­ла ко­ји би по­крио мул­ти­ме­ди­јал­ни са­др­жај за це­лу школ­ску го­ди­ну. Тај ма­те­ри­јал би на пр­вом ме­сту об­у­хва­тао ком­пре­со­ва­ни ви­зу­ел­ни ма­те­ри­јал, што је за де­цу од кључ­ног зна­ча­ја, с об­зи­ром на њи­хо­ву пре­вас­ход­но ви­зу­ел­ну пер­цеп­ци­ ју школ­ског ма­те­ри­ја­ла. Ово је бит­но јер се по­себ­но код де­це пред­школ­ског и основ­но­школ­ског уз­ра­ста на­во­ди ви­зу­ел­ни на­ чин уче­ња као нај­лак­ши33. Упо­тре­бом MPEG2 ком­пре­си­је мо­ гла би се спа­ко­ва­ти ве­ли­ка ко­ли­чи­на ви­део за­пи­са и ком­пју­ тер­ских ани­ма­ци­ја ко­ји би (уко­ли­ко за то по­сто­је усло­ви) мо­ гле би­ти пре­зен­то­ва­не де­ци пре­ко ви­део-про­јек­то­ра. На­пред­не ва­ри­јан­те би об­у­хва­та­ле тро­ди­мен­зи­нал­не ма­ке­те, мул­ти­ме­ди­ јал­не кви­зо­ве, крат­ке цр­та­не фил­мо­ве (већ са­да по­сто­ји ве­ли­ ки број цр­та­них фил­мо­ва би­блиј­ске те­ма­ти­ке34 на CD-у ко­ји су син­хро­ни­зо­ва­ни на срп­ски је­зик и при­ла­го­ђе­ни нај­мла­ђем уз­ра­сту, с тим што тре­ба узе­ти у об­зир евен­ту­ал­но за­др­жа­на аутор­ска пра­ва). Ове мо­гућ­но­сти ни­су мо­гле би­ти оства­ре­не упо­тре­бом кла­сич­них на­став­них сред­ста­ва, а да­нас је то сва­ ко­дне­ви­ца у на­пред­ни­јим шко­ла­ма.35 Нај­бо­ље би би­ло ка­да би та­кав ма­те­ри­јал, у скла­ду са на­став­ним пла­ном и про­гра­мом, био кре­и­ран од стра­не зва­нич­но од­ре­ђе­не гру­пе љу­ди на ни­воу епар­хи­је ко­ју би ми­ни­мал­но са­чи­ња­ва­ли по је­дан ин­же­њер ин­ фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја, ди­зај­нер и ве­ро­у­чи­тељ. Ти­ме би по­ сто­је­ћи са­др­жај ве­ро­на­у­ке био обо­га­ћен за ква­ли­те­тан мул­ти­ ме­ди­јал­ни ма­те­ри­јал. Но за јед­но­став­ни­ју аудио-ви­зу­ел­ну по­ ­ н­тегришу­информациј­е текстуалног, граф­ич­ког и­зву­чног тип­а ­– прим. И Др ­Драго­ми­р ­Сандо­, н­ав. дело, 2­61. ­ 34 И у­ с­лу­чају ­би­бл­ијских ф­ил­мов­а ­тр­еба ист­иц­ати­ по­требу д­а с­е ­библиј­ск­и ­догађаји ­по­ве­з­ују са бо­го­служе­њима и богослу­жб­еним те­ кстовима, п­оготово код веронауке за ст­ар­ији­узраст. 35 ­Др­Д­ра­гомир Са­нд­о, на­в. ­дел­о,­261. 32

33

215

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

др­шку на­ста­ви ве­ро­на­ук­ е до­во­љан је и ен­ту­зи­ја­зам ве­ро­у­чи­те­ ља уз тех­нич­ку по­др­шку од стра­не шко­ле или над­ле­жног епар­ хиј­ског ор­га­на. Све ово би уне­ло до­дат­ну ди­на­ми­ку на ча­су ве­ ро­на­у­ке за нај­мла­ђе ко­ји­ма је по­тре­бан по­се­бан при­ступ. Ме­ђу­тим, у по­гле­ду овог аспек­та ко­ри­шће­ња ин­фор­ма­ци­ о­них тех­но­ло­ги­ја тре­ба би­ти из­у­зет­но опре­зан јер ште­те мо­гу би­ти ве­ће од ко­ри­сти уко­ли­ко је вре­мен­ски сег­мент од­во­јен за та­кву пре­зен­та­ци­ју пре­ду­га­чак и не­кри­тич­ки од­ре­ђен. Про­ блем се огле­да у чи­ње­ни­ци да да­на­шња де­ца, пре­ма ми­шље­ њу озбиљ­них ис­тра­жи­ва­ча, про­во­де ису­ви­ше вре­ме­на ис­пред те­ле­ви­зиј­ских екра­на и ра­чу­нар­ских мо­ни­то­ра.36 По­го­то­во се по­ста­вља пи­та­ње ко­ли­ка је уло­га масме­ди­ја у вас­пи­та­ва­њу де­ те­та ко­је већ од нај­ра­ни­јег до­ба има при­ступ пот­пу­но истим из­во­ри­ма ин­фор­ма­ци­ја ко­ји су са­др­жај­но окре­ну­ти од­ра­слим осо­ба­ма37. Уко­ли­ко би се по­вла­ђи­ва­ло да­на­шњим на­ви­ка­ма де­ це и у шко­ли, она би се ти­ме ма­ло по ма­ло пот­пу­но на­ви­ка­ва­ла на је­дан не­при­ро­дан на­чин жи­во­та. Исто­вре­ме­но би се под­гре­ ва­ла ин­ди­ви­ду­а­ли­стич­ка стре­мље­ња и па­сив­ност ду­ха већ од ма­лих но­гу. У том слу­ча­ју би и школ­ска ве­ро­на­у­ка по­ста­ла по­ сред­ни са­ве­зник ду­хов­но по­губ­ног на­чи­на жи­во­та уко­ли­ко би да­ла де­те­ту пот­пу­но исту пер­цеп­ци­ју све­та око се­бе као што је има ку­ћи, се­де­ћи ис­пред те­ле­ви­зиј­ског екра­на или ра­чу­нар­ ског мо­ни­то­ра. Сто­га је па­мет­но да сег­мент од­во­јен за при­каз ма­те­ри­ја­ла по­мо­ћу ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја бу­де у сра­зме­ ри са оста­лим ви­до­ви­ма ко­му­ни­ка­ци­је, чи­ме се де­те­ту не­све­ сно су­ге­ри­ше ка­кав тај од­нос тре­ба да бу­де и у обич­ном жи­во­ ту. Уко­ли­ко де­те на ча­су ве­ро­на­у­ке нај­ви­ше вре­ме­на про­во­ди у раз­го­во­ру са ве­ро­у­чи­те­љем, у груп­ном ра­ду са оста­лом де­цом, за­тим у за­јед­нич­ким мо­ли­тва­ма, уче­ство­ва­њу у бо­го­слу­же­њи­ 36

­Исто­, 265.­

­А., ­Педагог­ика­ в­ зеркале современности, електронско издање, Журна­л ­Московс­кой Патриар­хии» № 12 за 2000 год и № 1­з­а ­2001 год­. 37­ Рогозя­нский

216

Информационе технологије у модерној катихези

ма... у од­но­су на ка­ти­хе­зу уз по­моћ ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ ги­ја, са­мим тим ће и у соп­стве­ном жи­во­ту лак­ше од­ре­ђи­ва­ти пра­ви­лан сег­мент вре­ме­на по­тре­бан за ко­ри­шће­ње мо­дер­них тех­но­ло­ги­ја без ко­јих не­ће мо­ћи да функ­ци­о­ни­ше у са­вре­ме­ ном дру­штву, али ко­је га мо­гу оту­ђи­ти од око­ли­не уко­ли­ко им бу­де пре­ви­ше окре­ну­то. Овом ис­ку­ше­њу је те­шко одо­ле­ти, јер је по­зна­то да упра­во овај вид мо­дер­не на­ста­ве нај­ви­ше др­жи буд­ност уче­ни­ка ко­ји и без по­себ­не же­ље, мо­ти­ви­са­но­сти и кон­це­нтра­ци­је пра­ти и при­ма оно што му се из­ла­же.38 Та чи­ње­ ни­ца мо­же би­ти зам­ка за ве­ро­у­чи­те­ље ко­ји сле­ду­ју­ћи ло­ги­ци чи­стог праг­ма­ти­зма же­ле да пре­тво­ре цео час у јед­ну мул­ти­ме­ ди­јал­ну пре­зен­та­ци­ју, где ће све би­ти ша­ре­но и за­ни­мљи­во, да би са­мим тим при­ву­кли ви­ше уче­ни­ка сле­де­ће го­ди­не. Пра­во­ слав­ној ка­ти­хе­зи је, ме­ђу­тим, увек би­ла стра­на би­ло ка­ква при­ ми­сао ути­ли­тар­не ло­ги­ке по ко­јој циљ оправ­да­ва сред­ство. Ве­ ро­ват­но би та­ква пот­пу­на кон­вер­зи­ја ча­са у ди­ги­тал­ну учи­о­ни­ цу и до­ве­ла ви­ше де­це на час, али се за­бо­ра­вља дру­га стра­на ме­да­ље, да се ти­ме упра­во по­вла­ђу­је сте­че­ним на­ви­ка­ма де­те­ та код ку­ће ко­је про­во­де­ћи са­те ис­пред те­ле­ви­зо­ра и мо­ни­то­ра би­ва оту­ђе­но од сво­је око­ли­не, а пре све­га по­ро­ди­це39. Но, нај­ го­ра по­сле­ди­ца та­квог не­у­ме­ре­ног при­сту­па је уда­ља­ва­ње де­ те­та од аутен­тич­не за­јед­ни­це, Ли­тур­ги­је, по­го­то­во што би се вре­ме­ном ја­ви­ла же­ља да се иста пра­ти пре­ко исте те пре­зен­ та­ци­је у окви­ру школ­ске ве­ро­на­у­ке, што би био нај­ду­бљи мо­ гу­ћи про­ма­шај. А ди­мен­зи­је тог про­ма­ша­ја су огром­не упра­во због ем­пи­риј­ски по­ка­за­не чи­ње­ни­це да де­ца во­ле да бо­ра­ве у Цр­кви и да су че­сто ви­ше за­ин­те­ре­со­ва­на за бо­го­слу­же­ње од од­ра­слих40. 38­Др

Дра­гомир Сандо,­нав. д­ело, 2­61­. Ист­о, 265. 40­П­ро­тојере­ј ­Ал­ек­сандар­Ш­меман, нав. д­ело, одељак Искуст­во цркве.­ 39

217

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Сто­га у овом сми­слу тре­ба би­ти кре­а­ти­ван и отво­рен, али уме­рен, са ак­цен­том увек ста­вље­ним на за­јед­нич­ко уче­ње и рад, не­ка­да кроз игру, не­ка­да кроз не­ки дру­ги вид ко­му­ни­ка­ци­ је, а пре све­га на по­се­ћи­ва­ње бо­го­слу­же­ња (ко­ли­ко то вре­ме и окол­но­сти до­зво­ља­ва­ју), док би са ин­фор­ма­ци­о­ним тех­но­ло­ги­ ја­ма тре­ба­ло по­пу­ња­ва­ти про­стор у вре­ме­ну ко­ји иза то­га оста­ не, као и тре­нут­ке у ко­ји­ма је па­жња обич­но на ни­ском ни­воу (по­след­ња че­твр­ти­на ча­са, ре­ци­мо). Су­прот­не тен­ден­ци­је би­ле би ни­шта дру­го до укла­па­ње у тренд не­кри­тич­ког ко­ри­шће­ња ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја са да­ле­ко­се­жним по­сле­ди­ца­ма. Школ­ска ве­ро­на­у­ка за де­цу сред­њо­школ­ског уз­ра­ста Го­то­во исти при­ступ је по­треб­но за­др­жа­ти и код сред­њо­ школ­ског уз­ра­ста, али из дру­гих раз­ло­га. На­рав­но, под­ра­зу­ме­ ва се да би ма­те­ри­јал био истог ти­па (штам­па­ни ма­те­ри­јал за ана­ли­зу гра­ди­ва, ди­ги­тал­на сли­ка, звук и ани­ма­ци­ја у окви­ру ви­део про­јек­ци­ја), али на ви­шем ни­воу и при­ла­го­ђен озбиљ­ни­ јој ана­ли­зи, с об­зи­ром на уз­раст. Ту су већ по­жељ­не и мул­ти­ме­ ди­јал­не пре­зен­та­ци­је на стра­ном је­зи­ку (уз по­што­ва­ње од­но­ сних аутор­ских пра­ва уко­ли­ко су ис­так­ну­та). У овом уз­ра­сту се отва­ра­ју и но­ве мо­гућ­но­сти за рад. У слу­ча­ју да по­сто­је мо­гућ­но­сти на ни­воу шко­ле, по­вре­ме­но је по­треб­но упу­ћи­ва­ти уче­ни­ке и на зна­чај­не Ин­тер­нет сај­то­ве са пра­во­слав­ним са­др­жа­јем ко­је у не­до­стат­ку школ­ске опре­ ме мо­гу пре­гле­да­ти и ку­ћи, али и да­ти ини­ци­ја­ти­ву уче­ни­ци­ма од­но­сно њи­хо­вим пред­ло­зи­ма и ди­ску­си­ји. Осим то­га, ве­ро­у­ чи­тељ би, уко­лико за то по­сто­је усло­ви са ње­го­ве стра­не, тре­ ба­ло на по­чет­ку школ­ске го­ди­не да оста­ви сво­ју електронску адресу уче­ни­ци­ма ко­ји би мо­гли да му се об­ра­те за ра­зна пи­та­ ња из обла­сти пра­во­слав­не те­о­ло­ги­је. На­ве­де­ни пред­ло­зи су да­ти узи­ма­ју­ћи у об­зир ин­фор­ма­ ци­о­но окру­же­ње и жи­вот уче­ни­ка ван шко­ле. Ка­ти­хе­та мо­ра

218

Информационе технологије у модерној катихези

би­ти до­бар стра­тег и пра­вил­ном упо­тре­бом ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја на ча­су (и ван ње­га) по­ка­за­ти да Цр­ква ни­је изо­ло­ ва­но дру­штво ни­ти бег од сва­ко­днев­не ре­ал­но­сти, али и то да хри­шћа­нин свет око се­бе мо­ра ста­вља­ти под кри­тич­ку про­ве­ ру и по­ка­зи­ва­ти аутен­ти­чан од­нос пре­ма ре­ал­но­сти, не­за­ви­сно од ин­фор­ма­ци­о­не бу­ке ко­ја му су­ге­ри­ше сво­ја ре­ше­ња, нај­че­ шће на груб и крај­ње то­та­ли­та­ран на­чин. На­чел­не смер­ни­це да­те у ве­зи са вре­мен­ски уме­ре­ним ко­ ри­шће­њем ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у на­ста­ви слу­ча­ју де­ це пред­школ­ског и основ­но­школ­ског уз­ра­ста, ва­же и код де­це сред­њо­школ­ског уз­ра­ста. У су­прот­ном би се из­гу­би­ло вре­ме по­треб­но за кри­тич­ку ана­ли­зу из­ло­же­ног гра­ди­ва, што је од огром­ног зна­ча­ја за овај уз­раст, за ко­ји је ина­че ве­зан кри­тич­ки став пре­ма све­му око се­бе и по­тре­ба за ди­ја­ло­гом. Пре­те­ра­ним на­гла­ша­ва­њем мо­дер­ни­стич­ког при­сту­па би се бр­зо до­шло до кри­зе ве­ро­на­у­ке у су­штин­ском сми­слу, упра­во она­ко ка­ко се то зби­ло и на За­па­ду под упли­вом ра­ци­он ­ а­ли­зма41. Кон­фор­ми­ зам у овом по­гле­ду мо­же би­ти по­ра­жа­ва­ју­ћи у крај­њој ин­стан­ ци јер ће мла­ди љу­ди ве­ро­на­у­ку не­све­сно из­јед­на­чи­ти са сва­ ким дру­гим ра­ци­он ­ ал­но сте­че­ним зна­њем. Је­ди­ни на­чин за из­ бе­га­ва­ње ове крај­но­сти је кон­се­квен­тан на­гла­сак на ак­тив­ном уче­ство­ва­њу на Ли­тур­ги­ји, ван ко­га сва­ка ве­ро­на­у­ка гу­би свој сми­сао. Школ­ска ве­ро­на­у­ка ван уче­ство­ва­ња у Ли­тур­ги­ји или са ал­тер­на­тив­ним ре­ше­њи­ма је пот­пу­ни про­ма­шај и че­сто ра­ ђа су­прот­не учин­ке од же­ље­них. Нај­по­губ­ни­ји кон­цепт би био по­ку­шај сво­је­вр­сне ди­ги­та­ли­за­ци­је Ли­тур­ги­је, ње­ног пре­но­са на про­јек­тор­ско со­чи­во и па­сив­но по­сма­тра­ње из школ­ске клу­ пе са ци­љем при­бли­жа­ва­ња Ли­тур­ги­је мла­ди­ма. Евен­ту­ал­но би мо­гао до­ћи у об­зир пре­нос сег­мен­та Ли­тур­ги­је из не­ке по­ зна­те свет­ске цр­кве или ма­на­сти­ра, али са­мо због чи­ње­ни­це 41­Митропо­лит

Амфи­ло­хи­је­(Радовић­), нав.­дело, ­20­9.

219

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

да уче­ни­ци ту не би мо­гли ла­ко оти­ћи и са ци­љем упо­зна­ва­ња са спе­ци­фич­ним де­ло­ви­ма слу­жбе42. Иста смер­ни­ца ва­жи и за оста­ла бо­го­слу­же­ња. У су­прот­ном ће и ве­ро­на­у­ка и све­то­та­јин­ ски жи­вот Цр­кве по­ста­ти део оп­штег ин­фор­ма­ци­о­ног про­сто­ ра и ми­љеа, без ика­кве раз­ли­ке у од­но­су на ин­фор­ма­ци­је ко­је се при­ма­ју из оста­лих обла­сти, чи­ме је опа­сност од ре­ла­ти­ви­ зма вер­ског зна­ња у све­сти мла­дих из­ве­сна. Ово је по­го­то­во бит­но код де­це сред­њо­школ­ског уз­ра­ста ко­ја у ра­зним игра­о­ ни­ца­ма про­во­де са­те сло­бод­ног вре­ме­на не­све­сно се адап­ти­ра­ ју­ћи на вир­ту­ел­ну ре­ал­ност као суп­сти­ту­ен­та ствар­ног све­та. На то­ме ап­со­лут­но увек тре­ба ин­си­сти­ра­ти, ина­че ће ве­ро­на­у­ ка по­ста­ти „јед­на од... “ ин­фор­ма­ци­ја ко­је окру­жу­ју ме­диј­ског кон­зу­мен­та да­на­шњи­це и пот­пу­но се уто­пи­ти у њих. Про­тив не­кри­тич­ког кон­фор­ми­зма у овом ви­ду се тре­ба без­ре­зер­вно бо­ри­ти. Пред­кр­штењ­ска и ми­ста­го­шка ка­ти­хе­за Кон­цепт упо­тре­бе ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја се под слич­ним смер­ни­ца­ма мо­же ко­ри­сти­ти и у слу­ча­ју кла­сич­не пред­кр­штењ­ске ка­ти­хе­зе, али у ма­њој ме­ри. Ово сто­га јер ви­ ше не по­сто­ји по­тре­ба да се слу­ша­лац до­дат­но за­ин­те­ре­су­је за гра­ђу ко­ја се пред­ста­вља, бу­ду­ћи ода­зван на при­зив но­вог жи­ во­та у Хри­сту, те да ак­це­нат тре­ба ба­ци­ти на от­кри­ва­ње исти­ на ве­ре и оно­га што се при­ма43. Ов­де је уме­сно при­ка­за­ти у окви­ру па­ро­хиј­ског до­ма у ко­ме се од­ви­ја ка­ти­хи­за­ци­ја (пре­ ко те­ле­ви­зи­је или пак ви­део про­јек­то­ра) по­је­ди­не де­ло­ве чи­на кр­ште­ња, об­ја­сни­ти зна­чај рад­њи све­ште­ни­ка и оно­га ко­ји се кр­шта­ва да би су­тра­шњи нео­фит био што све­сни­ји сми­сла и То­г т­ипа су,­рецимо­, слу­жбе у Ј­ еру­салиму ­за вре­ме С ­ трасн­е седм­иц­е. св­ак­у исти­ну вер­е,­ б­иблијску­ п­рич­у,­ моралн­о ­уче­ње ­требал­о б­и, што ­је ­мог­уће ч­врш­ће ­везивати з­а ­бо­гослужењ­а и­ богосл­ ужбене т­ ек­сто­ве, превасхо­дно ли­тургијс­ке­. 42

43 Наравно,

220

Информационе технологије у модерној катихези

по­рет­ка рад­њи све­те Тај­не ко­је пред­сто­је, као и свог уче­шћа у њи­ма. Све ви­ше од то­га би­ло би кон­тра­про­дук­тив­но и су­ви­ шно. Овај став се за­сни­ва на оно­ме што про­то­је­реј Алек­сан­дар Шме­ман на­зи­ва „пр­вим и те­мељ­ним сми­сл­ом бо­го­слу­же­ња ко­ ји се са­сто­ји у оном сми­слу ко­ји је њи­ме ова­пло­ћен и из­ра­ жен“44, од­го­ва­ра­ју­ћи на пи­та­ње да ли је хри­шћан­ство ра­до­сна ве­ст о Исти­ни спа­се­ња или рас­пли­ну­та „ре­ли­ги­ја ср­ца“ са див­ ним ста­рин­ским це­ре­мо­ни­ја­ма и умил­ним по­ја­њем45. Уоп­ште узев­ши, ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је у окви­ру пред­кр­штењ­ске ка­ти­хе­зе мо­гу се ко­ри­сти­ти као по­моћ­но сред­ство за схва­та­ње сми­сла пред­сто­је­ћих бо­го­слу­жбе­них рад­њи. Што се ти­че ми­ста­го­шке ка­ти­хе­зе у сми­слу по­ук­ е кр­ште­ ним од­ра­слим чла­но­ви­ма Цр­кве (она је, на­рав­но, од­у­век об­у­ хва­та­ла и по­ук­ е за де­цу46, али у окви­ру овог ра­да тај део се пр­вен­стве­но по­сма­тра кроз про­цес ве­ро­на­у­ке) са ци­љем њи­хо­ вог ду­бљег уво­ђе­ња у Тај­ну Цр­кве чи­ји је већ ак­тив­ни члан, упо­тре­ба ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја је по­нај­ви­ше су­же­на јер је реч не то­ли­ко о уво­ђе­њу у фор­мал­но сло­во ве­ре, већ у опит жи­во­та у Хри­сту кроз ли­тур­гиј­ску за­јед­ни­цу вер­них. Су­ прот­на тен­ден­ци­ја не­ка­квог оса­вре­ме­њи­ва­ња по сва­ку це­ну и сво­је­вр­сног над­ме­та­ња са оста­лим де­но­ми­на­ци­ја­ма си­гур­но би до­ве­ла до по­на­вља­ња исто­риј­ских ис­ку­ше­ња јед­но­стра­них и на­ме­тљи­вих спо­ља­шњих при­сту­па без цр­кве­но-са­бор­не ду­ би­не. Про­сто ре­че­но, за по­ни­ра­ње у ду­би­не ми­ста­го­шких ка­ти­ 44 Прот­ој­ере­ј ­Алекс­ан­дар­Ш­меман, Ли­тург­ијска с­ве­ст данас(Како схва­ та­ти и прожив­љ­ав­ат­и богослужење), електро­нск­а в­ерзија, ­, прист­упљен­о ­12.­09­.2005­. 45 Исто.­–­„­Без пои­ма­ња тога­смисла­, ­на ­ ша­љубав према­богос­лу­жењ­у ­нужно­се изрођ­ава у површн­о, чисто ­ем­оц­ио­на­лно и­ли­ес­тетск­о доживљава­ ње које ч­ак­ м­оже и да­ оснажи­ наш­ и­ндивиду­алн­и молитв­ен­и живо­т, ­али к­ој­е не омогућ­ав­а ­истинско­ уч­ествова­ње у та­јан­ст­ву свеопш­те­ ц­рквене м­олитве“. 46 Протојереј Ал­ек­сандар Шмем­ан,­Ли­тургија и образовање, Уводни де­о.

221

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

хе­за ни­је по­треб­но то­ли­ко отва­ра­ње спо­ља­шњих чу­ла, ко­ли­ко отва­ра­ње ума и це­ло­куп­не лич­но­сти чо­ве­ко­ве за јед­но ду­бин­ ско ви­ђе­ње Цр­кве и жи­во­та у Хри­сту. По­тен­ци­јал­на упо­тре­ба ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја ов­де се огле­да у при­ка­зу кра­ћих до­ку­мен­тар­них фил­мо­ва у по­је­ди­нач­ним слу­ча­је­ви­ма ка­да је ви­зу­ел­на пред­ста­ва аде­кват­ни­ја од ре­чи.

222

Информационе технологије у модерној катихези

Пра­во­слав­ни Ин­тер­нет пор­та­ли као по­др­шка ка­ти­хет­ској на­ста­ви

Не­ке по­ме­сне пра­во­слав­не Цр­кве, а на пр­вом ме­сту Ру­ска пра­во­слав­на Цр­ква, већ су по­ста­ви­ле функ­ци­о­нал­не Ин­тер­нет пор­та­ле за ве­ро­уч ­ и­те­ље и љу­де ко­ји се ба­ве цр­кве­ном ка­ти­хе­ зом као сво­је­вр­сну по­др­шку ка­ти­хет­ској на­ста­ви. На тим пор­ та­ли­ма по­сто­ји ве­ли­ки број тек­сто­ва, пре­по­ру­ка, ве­сти, ана­ли­ за... ко­је мо­гу би­ти од ко­ри­сти ка­ти­хе­та­ма у са­вре­ме­ном до­бу. Јед­ни од по­зна­ти­јих пор­та­ла су Об­ра­зо­ва­ние и Пра­во­сла­вие47 и Сло­во48. Кре­и­ра­ње ова­квих пор­та­ла као по­др­шке про­це­су ве­ро­на­у­ ке у савременом дру­штву је од ве­ли­ке ко­ри­сти, пре све­га ве­ро­у­ чи­те­љи­ма ко­ји би­ва­ју у то­ку са сви­ме што је ре­ле­вант­но за њи­ хов по­зив. По­ред то­га, вре­ди раз­мо­три­ти и отва­ра­ње по­себ­них Ин­тер­нет фо­ру­ма за ка­ти­хе­те на ко­ји­ма би се мо­гла раз­ме­њи­ва­ ти ис­ку­ства, по­ста­вља­ти пи­та­ња ста­ри­јим ко­ле­га­ма и про­на­ла­ зи­ти од­го­вор на не­до­у­ми­це. СПЦ је тре­нут­но да­ле­ко иза РПЦ по пи­та­њу бро­ја и ква­ли­ те­та пра­во­слав­них Ин­тер­нет сај­то­ва уоп­ште, а што се ти­че ка­ ти­хет­ске слу­жбе, го­то­во да не по­сто­ји сајт по­све­ћен тој те­ма­ти­ ци49. С об­зи­ром да се ве­ро­на­у­ка као школ­ски пред­мет већ пет ht­tp://www.or­the­du.ru. Приступљено 12.09.20­05. http://w­ww.portal-sl­ov­o.ru. Пр­ис­ту­пљено ­12.09. 2005. –­ Ов­ај пор­та­л има и ­ог­ро­м­ан број с­туд­иј­а о образо­ва­њу уопште, ка­о и урађене лекц­иј­е ­з­а веронауку од с­ве­штени­к­а ­М. Смирнова­. 49­ На ад­ре­си­ http­:/­/w­w­w.veron­auka.org.­yu­ се­ налаз­и и­зузет­ан ­сајт ­пос­већен т­ема­ти­ци ве­рона­ук­е урађен по бл­аго­сл­ову Еписко­па­ шабачко­ва­љевског го­сп­одина Ла­врентија. Сајт има­ по­те­нцијал­ да прер­а­сте­ у пр­ ој­ек­а­т од зн­ач­аја за ­целу СП­Ц­ јер је п­ро­је­кт­ован та­ко да об­ухв­ати веро­ 47 48

223

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

го­ди­на пре­да­је у шко­ла­ма, по­кре­та­ње јед­ног Ин­тер­нет пор­та­ ла за пра­во­слав­не ка­ти­хе­те би­ло би од ве­ли­ког зна­ча­ја. По­ред основ­них ком­по­нен­ти, по­же­љан би био и део за фо­рум ко­јим би ад­ми­ни­стри­ра­ло не­ко ли­це од­ре­ђе­но од стра­не Си­но­да и на ко­ме би се уче­ство­ва­ло уз акре­ди­та­ци­је од­но­сно прет­ход­но до­ де­љи­ва­ње уче­шћа под усло­вом да је у пи­та­њу ве­ро­уч ­ и­тељ. Је­ дан та­кав пор­тал би си­гур­но до­при­нео по­бољ­ша­њу ква­ли­те­та на­ста­ве пра­во­слав­не ве­ро­на­у­ке. Раз­у­ме се, та­кав пор­тал би пре­вас­ход­но био усме­рен на по­тре­бу уна­пре­ђе­ња ра­да школ­ских ве­ро­у­чи­те­ља, али би у про­јек­ту ак­тив­ног уче­шћа мо­гли узе­ти и па­ро­хиј­ски хра­мо­ви од­но­сно ли­ца ко­ја при њи­ма др­же ве­ро­на­у­ку.

на­у­ку­ у­ целости­. ­По­ред прец­изно­ структу­ри­са­ног плана и­ п­ро­грама­ з­а вер­оу­чите­ље у р­азл­и­чи­тим елект­ронским­ф­орматима,­са­јт поседуј­е ­велику­ б­огословс­ку­б­иблиоте­ку­на ср­пском ­језику. Од ­посеб­но­г је ­знач­аја сек­ција са тумачењем с­тихова Св­ет­ог Писм­а.­За­врем­е ­из­раде д­ипломск­ог­рада ­сајт још ­увек није­био­довр­ше­н (нед­остајало је н­еколико ­би­тн­их секци­ја к­акав је форум ­и пројект­ни де­лови), те као ­так­ав­није био узет­у­разматрање к­ао финализован­п­ро­јекат.

224

Информационе технологије у модерној катихези

Су­о­ча­ва­ње са не­кри­тич­ким мо­дер­ни­змом

Циљ до са­да из­ло­же­ног при­сту­па је очу­ва­ње ли­тур­гиј­скомо­ли­тве­ног ме­то­да Цр­кве50 као квин­те­сен­ци­је аутен­тич­не цр­ кве­не ка­ти­хе­зе, али и по­ку­шај да увод­ни ди­дак­тич­ки мо­ме­нат ко­ји је од древ­них вре­ме­на био има­нен­тан цр­кве­ној ка­ти­хе­зи бу­де при­ла­го­ђен вре­ме­ну у ко­ме жи­ви­мо. Ти­ме пре­дањ­ски ми­ ста­го­шки ме­тод оста­је очу­ван у ме­ри у ко­јој при­ла­го­ђа­ва­ње спо­ља­шњем окру­же­њу не ути­че на гу­бље­ње ње­го­вог са­др­жа­ја или, пак, по­губ­но по­и­сто­ве­ћи­ва­ње са ово­светским де­лат­но­сти­ ма51. Са­вре­ме­ни свет са сво­јом из­ра­же­ном ди­на­ми­ком раз­во­ ја и про­ме­на пред Цр­кву ста­вља ве­ли­ки број иза­зо­ва ко­је она иден­ти­фи­ку­је и про­це­њу­је ли­тур­гиј­ским по­гле­дом на свет52, а по­том да­је не­ку вр­сту „зва­нич­ног“ од­го­во­ра, у че­му се и са­ сто­ји ње­на истин­ска од­го­вор­ност у исто­ри­ји. Хри­шћа­ни се ни­ ка­да ни­су опре­де­љи­ва­ли за по­ри­ца­ње кул­ту­ре и ци­ви­ли­за­циј­ ских те­ко­ви­на као та­квих, али су се кри­тич­ки од­но­си­ли пре­ма сва­кој по­сто­је­ћој кул­тур­ној по­ја­ви оце­њу­ју­ћи је ме­ри­лом Хри­ ста53. Ка­о што је од­лич­но при­ме­тио отац Ге­ор­ги­је Фло­ров­ски, Цр­ква је у овом све­ту у јед­ном про­тив­реч­ном по­ло­жа­ју, ра­за­пе­ та из­ме­ђу мо­гућ­но­сти да бу­де ус­тро­је­на та­ко да не об­ра­ћа па­ жњу на спо­ља­шњи свет, што би је пот­пу­но од­во­ји­ло од ње­га, и 50 М­ит­рополит

­Амфилох­ије (Ра­д­овић), нав. дело, 23­2. Ге­ор­гиј­е И. М­ан­дз­аридис­, В­ре­ме и човек, Б­ео­град­2003­, 85. 52 Е­пис­коп бр­ан­ичевс­ки ­Иг­натије,­Савреме­ни с­вет и ­пр­авославна цркв­ а,­Историјски­­ко­ре­ни са­вре­ме­но­г света, електр­онс­ко ­издање, , прист­уп­љено 1­2­.09.2005. 53 Протојереј Георгије Флоровски, Хришћанство и ­кул­ту­ра, Бе­ог­рад 1995­, 25. 51

225

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

по­ку­ша­ја пот­пу­не „хри­сти­ја­ни­за­ци­је“ све­та – оба кон­цеп­та су се по­ка­за­ла не­у­спе­шним у исто­ри­ји54. Отво­ре­ност пре­ма све­ ту са јед­не и кри­ти­ци­зам са дру­ге стра­не је­су ан­ти­по­ди овим па­ра­диг­ма­ма ко­ји омо­гу­ћа­ва­ју пра­вил­но функ­ци­о­ни­са­ње Цр­ кве у све­ту. Цр­ква де­лу­је у све­ту, али ни­је од све­та, и тај став је кључ­ни за из­бе­га­ва­ње ис­ку­ше­ња изо­ла­ци­о­ни­зма са јед­не и ута­па­ња у свет са дру­ге стра­не. То је раз­лог да се кул­тур­не те­ ко­ви­не са­вре­ме­не ци­ви­ли­за­ци­је не од­ба­цу­ју a priori, као што је слу­чај са пи­је­ти­стич­ким и пу­ри­тан­ским ста­во­ви­ма ко­јих и да­нас има55, али и раз­лог за ду­бин­ско пре­и­спи­ти­ва­ње ци­ви­ли­ за­циј­ских по­ја­ва од­но­сно њи­хо­во оце­њи­ва­ње и вред­но­ва­ње умом Хри­сто­вим56. Ин­ерт­но по­вла­ђи­ва­ње се­ку­лар­ним нор­ма­ма ни­је ни­шта дру­го до кон­фор­ми­зам не­кри­тич­ког ти­па, али и по­на­вља­ње исто­риј­ског ис­ку­ше­ња ко­ме је под­ле­гао хри­шћан­ски За­пад. То ис­ку­ше­ње се у крај­њој ин­стан­ци ка­ти­хе­зе очи­ту­је у по­и­сто­ве­ ћи­ва­њу ума и ра­зу­ма57 и во­ди ин­те­лек­ту­а­ли­за­ци­ји ка­ти­хи­за­ци­ је ко­јој ни­су одо­ле­ле ни тзв. пра­во­слав­не не­дељ­не шко­ле на За­па­ду58. Не­га­тив­на ис­ку­ства овог ти­па у ви­ду сво­је­вр­сне схо­ ла­сти­ке у пра­во­слав­ним ду­хов­ним шко­ла­ма по­сто­ја­ла су и на Ис­то­ку, ре­ци­мо у Ру­си­ји то­ком 19. ве­ка59, што је је­дан од по­јав­ них об­ли­ка оне по­ша­сти ко­ју је отац Ге­о­гри­је Фло­ров­ски на­зи­ вао „за­пад­ним Ва­ви­лон­ским роп­ством“. Исто,­23. Исто, 12. 56 Ср. 1Кор 2­,1­6. 57 М­и­тр­ополит Јеротеј (Влахос), нав. дело, 58–60. 58 Исто, 154. 59 Из­ра­зи пре­у­зе­ти од проф. Осипова А. И. у предавању од 23.04.2005, под називом Задачи духовного образования, електронска верзија ,приступљено 23.09.2005. 54 55

226

Информационе технологије у модерној катихези

Да би из­бе­гли не­ку вр­сту мо­дер­не схи­зо­фре­ни­је ме­то­да и псе­у­до­мор­фо­зу пра­во­слав­не ми­сли60 под ути­ца­јем мо­дер­ни­ зма као да­нас до­ми­нант­не док­три­не, по­треб­но је одр­жа­ти по­ сто­је­ћу здра­ву срж ли­тур­гиј­ског при­сту­па по сва­ку це­ну, иако ће ис­ку­ше­ња „мо­дер­ног Ва­ви­ло­на“ би­ти ве­о­ма ве­ли­ка. На овом ме­сту се по­ста­вља сле­де­ће пи­та­ње: да ли ин­фор­ ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је омо­гу­ћа­ва­ју не са­мо лак­ше и бо­га­ти­је спо­ља­шње из­ла­га­ње ка­ти­хет­ске по­ру­ке у окви­ри­ма тра­ди­ци­ о­нал­но при­хва­ће­них на­чи­на ко­му­ни­ка­ци­је на ре­ла­ци­ји ка­ти­хе­ та – уче­ник, већ и отва­ра­ње са­свим но­вих ви­до­ва ко­му­ни­ка­ци­ је усло­вље­них бр­зим раз­во­јем ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја? Ако је од­го­вор по­твр­дан, у ко­јим слу­ча­је­ви­ма би то мо­гло по­ ре­ме­ти­ти здра­ву ли­тур­гиј­ску свест од­но­сно у ком слу­ча­ју та­ кви ви­до­ви ко­му­ни­ка­ци­је мо­гу до­не­ти ко­рист ми­си­ји Цр­кве, а у ком на­не­ти ди­рект­ну или ин­ди­рект­ну ште­ту? Оно што је de fac­to вла­да­ју­ћи тренд мо­дер­не ци­ци­ли­за­ци­ је је све ве­ће пре­ба­ци­ва­ње ин­ге­рен­ци­ја на ма­ши­не и ауто­ма­ ти­за­ци­ја ра­зних про­це­са, чак и оних ко­ји су до­не­дав­но би­ли ре­зер­ви­са­ни ис­кљу­чи­во за љу­де (из раз­ли­чи­тих раз­ло­га). Кон­ се­квент­ном им­пле­мен­та­ци­јом те­ор­ иј­ског кон­цеп­та ауто­ма­ти­за­ ци­је свих про­це­са у дру­штву до­ла­зи и до про­ме­не на­чи­на уче­ ња и под­уч ­ а­ва­ња, пр­вен­стве­но ко­ри­шће­њем кон­цеп­та Dis­tant le­ar­ning-а, у ко­ме се прак­тич­но гу­би жив од­нос из­ме­ђу пре­да­ ва­ча и уче­ни­ка и уно­се но­ве ре­ла­ци­је у ког­ни­тив­ни про­цес. Dis­tant le­ar­ning кон­цепт и мо­дер­на ка­ти­хе­за Dis­tant le­ar­ning (уче­ње на да­љи­ну) је ре­ла­тив­но нов кон­ цепт ко­ји је омо­гу­ћен бр­зим раз­во­јем ра­чу­нар­ских си­сте­ма и 60 К. Та­ра­сар, Пра­во­слав­ное хри­сти­ан­ское обра­зо­ва­ние в исто­ри­че­ской пер­спек­ти­ве, у по­гла­вљу Схо­ла­сти­че­ский/пи­ет­ истский опыт, елек­трон­ска вер­зи­ја, зва­нич­ни сајт од­се­ка за ре­ли­гиј­ско обра­зо­ва­ње и ка­ти­хи­за­ци­ју РПЦ, , при­сту­пље­но 23.09.2005.

227

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ши­ре­њем про­пу­сног оп­се­га екс­тер­них ко­му­ни­ка­ци­о­них ка­на­ ла. Ис­пу­ња­ва­њем тих пред­у­сло­ва по­ста­ло је мо­гу­ће пре­не­ти огром­ну ко­ли­чи­ну ин­тер­ак­тив­них мул­ти­ме­ди­јал­них по­да­та­ка (текст, звук, сли­ка, кон­трол­ни и на­ви­га­ци­о­ни сиг­на­ли) са јед­ не на дру­гу ло­ка­ци­ју са ми­ни­му­мом гу­бит­ка у ква­ли­те­ту. Прак­ тич­на при­ме­на овог кон­цеп­та се огле­да у пре­но­су огром­ног бро­ја по­да­та­ка ра­чу­нар­ском мре­жом, при че­му је пре­нос дво­ сме­ран. Те по­год­но­сти су пр­во по­че­ле да ко­ри­сте на­уч­не ла­бо­ ра­то­ри­је, вој­не струк­ту­ре и мул­ти­на­ци­о­нал­не ком­па­ни­је, при че­му се ус­по­ста­вља­ње кон­так­та ме­ђу уче­сни­ци­ма из раз­ли­чи­ тих ме­ста (па чак и др­жа­ва) оба­вља пре­ко ра­чу­нар­ског дис­пле­ ја. Јед­ну од пр­вих при­ме­на овог кон­цеп­та су уочи­ле и об­ра­зов­ не уста­но­ве јер је про­фе­со­ри­ма омо­гу­ће­но ка­ко др­жа­ње ча­со­ ва из уда­ље­ног де­ла све­та (у слу­ча­ју ве­жби), та­ко и про­сле­ђи­ ва­ње прет­ход­но ком­плет­но уре­ђе­ног ди­дак­тич­ког ма­те­ри­ја­ла (у слу­ча­ју го­то­вих пре­да­ва­ња). Сту­ден­ти­ма је ти­ме та­ко­ђе омо­ гу­ћен ди­рек­тан и ин­тер­ак­ти­ван при­ступ ве­жба­ма и на­кнад­ни при­ступ гра­ђи са пре­да­ва­ња. Основ­ни раз­лог за ова­кав на­чин на­ста­ве је праг­ма­тич­ни по­ку­шај про­би­ја­ња ба­ри­је­ра про­сто­ра и вре­ме­на са исто­вре­ме­ном уште­дом у нов­цу. Глав­на ма­на Dis­ tant le­ar­ning кон­цеп­та се огле­да пре све­га у де­ху­ма­ни­за­ци­ји про­це­са уче­ња и на­ви­ка­ва­њем на но­ву вр­сту ко­му­ни­ка­ци­је ко­ ја пре­тен­ду­је да пот­пу­но за­ме­ни тра­ди­ци­он ­ ал­не ви­до­ве оп­ште­ ња у об­ра­зов­ном по­гле­ду (али и ши­ре), што већ ду­бо­ко за­ди­ре у све до­са­да­шње кул­ту­ро­ло­шке аспек­те. Мо­дер­не ка­ти­хе­те би тре­ба­ло да бу­ду при­лич­но опре­знe по пи­та­њу ко­ри­шће­ња овог кон­цеп­та, упр­кос мо­гућ­но­сти­ма ко­је он ну­ди. Упра­во чи­ње­ни­ца да је су­штин­ски усме­рен ка пот­пу­ној за­ме­ни ди­рект­ног ви­да оп­ште­ња из­ме­ђу љу­ди је­сте глав­ни про­блем. Хи­ја­тус из­ме­ђу овог и цр­кве­ног при­сту­па се нај­бо­ље ви­ди уко­ли­ко за тре­ну­так узме­мо у об­зир прет­по­ста­ вље­ну ли­тур­гиј­ску осно­ву ка­ти­хе­зе ко­ја не сме би­ти из­гу­бље­

228

Информационе технологије у модерној катихези

на. У том сми­слу кон­цепт Dis­tant le­ar­ning-а не мо­же би­ти спо­ јив са ли­тур­гиј­ском основ­ом ко­ја се огле­да у са­бо­ру свих ве­ру­ ју­ћих на јед­ном ме­сту око јед­ног де­ла61. Иако је ин­тер­ак­тив­ни пре­нос аудио-ви­део по­да­та­ка ко­ри­стан за кон­фе­рен­циј­ске и ме­ ђу­кон­фе­си­о­нал­не ску­по­ве, на­уч­не сим­по­си­о­не и се­ми­на­ре, па чак и про­сла­ве у јед­ном услов­ном ви­ду62, ко­ји мо­гу има­ти ве­ли­ ког до­бит­ка на ква­ли­те­ту ин­тер­ак­тив­ним при­су­ством уче­сни­ ка па­не­ла ко­ји ни­је у мо­гућ­но­сти да фи­зич­ки бу­де при­су­тан, у кон­тек­сту са­бор­но-ли­тур­гиј­ске пер­спек­ти­ве овај кон­цепт се по­ка­зу­је као чист праг­ма­ти­зам у си­ро­вом об­ли­ку ко­ји те­жи да суп­сти­ту­и­ше ње­не струк­ту­рал­не осно­ве. Јер цр­кве­на ка­ти­хе­ за је не­раз­дво­ји­ва од ли­тур­гиј­ског жи­во­та и бес­пред­мет­на је без ње­га, а он је не­мо­гућ без ди­рект­ног оп­ште­ња са бли­жњи­ ма у окви­ру све­то­та­јин­ске за­јед­ни­це. Сто­га би, при­ме­ра ра­ди, пот­пу­на за­ме­на фи­зич­ког при­су­ства ка­ти­хе­те ме­ђу уче­ни­ци­ма кон­цеп­том уче­ња на да­љи­ну би­ла по­губ­на по схва­та­ње ли­тур­ гиј­ске пер­спек­ти­ве бу­ду­ћег хри­шћа­ни­на, у чи­јој би по­то­њој пер­цеп­ци­ји и сво­је­вр­сна „Ли­тур­ги­ја на да­љи­ну“ по­ста­ла нај­ нор­мал­ни­ја ствар. Ве­ћи про­ма­шај од овог ве­ро­ват­но не би по­ сто­јао. Евен­ту­ал­ни про­стор у ко­ме би овај кон­цепт био пра­вил­но упо­тре­бљен у окви­ри­ма мо­дер­не ка­ти­хе­зе је­сте на пла­ну ин­ ди­ви­ду­ал­ног и од уче­ни­ка са­мо­и­ни­ци­ја­тив­ног пре­уз­ и­ма­ња до­ дат­них ин­фор­ма­ци­ја ве­за­них за од­ре­ђе­ну област. При­ме­ра ра­ ди, у окви­ру већ по­ме­ну­тог ру­ског про­јек­та ви­де­о­ка­на­ла По­ кров, јед­на од кључ­них сек­ци­ја је Про­грам­мы дис­тан­ци­он­но­го об­у­че­ния. То је при­ме­на кон­цеп­та уче­ња на да­љи­ну за сту­ден­ те у окви­ру пот­про­гра­ма Бо­го­слов и то пот­пу­но ин­тер­ак­тив­но, Про­то­пре­зви­тер Ни­ко­лај Афа­на­сјев, „Ка­то­ли­чан­ска (са­бор­на) цр­ ква“, нав. де­ло, 159. 62 Го­ран Ми­цић, „Све­ти Са­ва пре­ко Ин­тер­не­та“, Глас не­де­ље, бр.9, 03.02.1999. 61

229

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

за раз­ли­ку од те­ле­ви­зиј­ског при­сту­па где је гле­да­лац пот­пу­но па­си­ван (то и је­сте јед­на од кључ­них пред­но­сти кон­цеп­та уче­ ња на да­љи­ну). Ме­ђу­тим, ова­ква вр­ста уче­ња тре­ба да бу­де на ни­воу до­пу­не, али ни­ка­ко и за­ме­не за основ­ни вид ди­рек­тног оп­ште­ња у про­це­су ка­ти­хе­зе и на то­ме тре­ба ин­си­сти­ра­ти. У су­прот­ном би се уве­ло на­че­ло праг­ма­тич­но­сти (уме­сто на­че­ла екви­ва­лен­ци­је мо­дер­не и ли­тур­гиј­ске ка­ти­хе­зе ко­ји је усво­јен и на по­чет­ку овог ра­да). И у окви­ру про­јек­та По­кров ап­со­лут­но је на­гла­ше­но да је овај вид об­ра­зо­ва­ња суп­си­ди­јар­ног ти­па63. Бу­ду­ћи ин­фор­ма­ци­о­ни иза­зо­ви Иако је због тур­бу­лент­ног раз­во­ја ди­ги­тал­них тех­но­ло­ги­ ја ве­о­ма не­за­хвал­но ан­ти­ци­пи­ра­ти бу­ду­ће прав­це раз­во­ја ин­ фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у вре­мен­ском хо­ри­зон­ту да­љем од де­це­ни­је, ипак ни­је те­шко пред­ви­де­ти бу­ду­ће иза­зо­ве у кон­тек­ сту њи­хо­ве упо­тре­бе у мо­дер­ној ка­ти­хе­зи. На­и­ме, тренд сво­је­вр­сне пан­ди­ги­та­ли­за­ци­је це­ло­куп­ног дру­штве­ног окру­же­ња је оно ка че­му се иде и ко­ји ће се ве­ро­ ват­но и на­ста­ви­ти, осим у слу­ча­ју крај­ње не­пред­ви­ђе­них си­ ту­а­ци­ја (при­ме­ра ра­ди, гло­бал­не не­ста­ши­це енер­гет­ских ре­ сур­са или ка­та­кли­зме свет­ских раз­ме­ра). Узев­ши у об­зир та­ко усме­ре­ну ди­на­ми­ку раз­во­ја, об­ра­зов­ни си­стем ће пре­тр­пе­ти ве­ ли­ке про­ме­не ко­је се већ да­нас на­зи­ру пре­ко Dis­tant le­ar­ning кон­цеп­та. Оно што је да­нас ал­тер­на­тив­ни вид на­ста­ве, им­пле­ мен­ти­ран у окви­ру опре­мље­ни­јих об­ра­зо­ва­них уста­но­ва, већ су­тра ће би­ти са­свим стан­дард­но ре­ше­ње. То тре­ба узе­ти у об­ зир ка­да је школ­ска ве­ро­на­у­ка у пи­та­њу, где ће би­ти по­треб­но нај­ви­ше кре­а­тив­ног на­по­ра за ус­кла­ђи­ва­ње са мо­дер­ним нор­ ма­ма. О та­квој пер­спек­ти­ви раз­во­ја дру­штве­но-об­ра­зов­ног си­ 63 http://www.www.stv.su/vidpravos.php? act=vidbogos –„Бо­го­слов не вхо­

дит в про­ти­во­ре­чие с учеб­ны­ми про­грам­ма­ми ре­ги­о­на­ль­ных ВУ­Зов, а явля­ ет­ся до­пол­не­ни­ем к ним... “, при­сту­пље­но 12.09.2005.

230

Информационе технологије у модерној катихези

сте­ма већ са­да тре­ба во­ди­ти ра­чу­на и са­бор­но осми­шља­ва­ти на­чин упо­тре­бе при­ме­рен ве­ро­на­у­ци у окви­ру ин­сти­ту­ци­о­нал­ ног си­сте­ма јер би у су­прот­ном мо­гли до­ћи у си­ту­ац ­ и­ју сти­хиј­ ског и не­кон­зи­стент­ног од­го­во­ра. Услов­но ре­че­но, по­тре­бан је ан­ти­ци­пи­ра­ју­ће-про­ак­ти­ван, а не кон­фор­ми­стич­ко-ре­ак­ти­ван мо­дел при­сту­па бу­ду­ћим ин­фор­ма­ци­он ­ им иза­зо­ви­ма. Што се ср­жи са­ме ли­тур­гиј­ске ка­ти­хе­зе у окви­ру са­мих бо­го­слу­же­ња ти­че, од­но­сно оно­га што би мо­гли на­зва­ти ка­ти­ хе­зом у нај­у­жем сми­слу, не­ма по­тре­бе ула­зи­ти у ова­кве ана­ ли­зе на­про­сто због то­га што она за­у­век тре­ба да за­др­жи сво­ју ве­за­ност за Ли­тур­ги­ју и оста­ле цр­кве­не слу­жбе ко­је са­ме по се­би не­ма­ју по­тре­бу за би­ло ка­квим упли­вом са­вре­ме­не тех­ но­ло­ги­је64.

64 У прак­си се по­ка­зу­је да се упо­тре­ба ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у бо­го­слу­же­њу ис­цр­пљу­је код озву­че­ња ве­ли­ких хра­мо­ва, док би пре­те­ра­но на­гла­ша­ва­ње упо­тре­бе мо­дер­них ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у хра­му са­ мо до­ве­ло до но­вог ви­да про­фа­ни­за­ци­је ли­тур­гиј­ског про­сто­ра.

231

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

За­кљу­чак Оно што се на осно­ву све­га из­не­тог на­ме­ће као за­кљу­чак из­ви­ре из све­то­о­тач­ког ис­ку­ства да се сва­ка дру­штве­на по­ја­ва и ци­ви­ли­за­циј­ска те­ко­ви­на мо­ра кри­тич­ки пре­и­спи­та­ти ли­тур­ гиј­ским по­гле­дом. Ово тим пре ва­жи за ка­ти­хе­зу ко­ја је ip­so fac­to ли­тур­гиј­ског ис­хо­ди­шта у свом аутен­тич­ном ви­ду. У том по­гле­ду би­смо, на јед­ном на­чел­ном ни­воу, мо­гли за­кљу­чи­ти да се циљ упо­тре­бе свих мо­дер­них сред­ста­ва (па и ин­фор­ма­ ци­о­них тех­но­ло­ги­ја) у окви­ри­ма мо­дер­не ка­ти­хе­зе ис­цр­пљу­је у сво­је­вр­сном упу­ћи­ва­њу ка све­тој Ли­тур­ги­ји, од­но­сно ис­точ­ ни­ку вр­хун­ског зна­ња. Ли­тур­гиј­ска ка­ти­хе­за је пре­дањ­ски ме­ тод вер­ског об­ра­зо­ва­ња и део са­мог цр­кве­ног ор­га­ни­зма, ор­га­ ни­зма чи­ји је жи­вот­ни да­мар и цен­трал­на тач­ка – Ли­тур­ги­ја. До те тач­ке ин­фор­ма­ци­о­не тех­но­ло­ги­је мо­гу ве­о­ма до­бро по­ слу­жи­ти у свр­ху ин­те­лек­ту­ал­не ка­ти­хи­за­ци­је мла­дих и од­ра­ слих за­ви­сно од кон­крет­ног об­ли­ка (школ­ска или ван­школ­ска на­ста­ва, пред­кр­штењ­ска или ми­ста­го­шка ка­ти­хе­за и слич­но). Кон­крет­них на­чи­на при­ме­не има пу­но, не­ки нај­о­чи­глед­ни­ји и по­жељ­ни су на­ве­де­ни у окви­ру овог ра­да, ка­ко уз оп­шта огра­ ни­че­ња и пред­у­сло­ве, та­ко и она ко­ја про­из­и­ла­зе из ка­ти­хе­зе као та­кве. Сва­ка бу­ду­ћа и по­тен­ци­јал­на им­пле­мен­та­ци­ја тре­ ба да бу­де са­гле­да­на не са­мо у pro et con­tra фор­ми (у сми­слу спо­ља­шњих ква­ли­фи­ка­ти­ва) већ пре­вас­ход­но кроз па­ра­диг­му ли­тур­гиј­ског про­ми­шља­ња. Мо­гли би смо ре­ћи да је здрав при­ ступ по овом пи­та­њу гле­ди­ште по ко­ме се ин­фор­ма­ци­о­не тех­ но­ло­ги­је ко­ри­сте за по­зив на при­ма­ње пра­вог зна­ња, ко­је се у окви­ру Те­ла Цр­кве до­би­ја соп­стев­ним уче­шћем у ње­му, јер у ли­тур­гиј­ској ка­ти­хе­зи је мо­жда ви­ше не­го игде при­су­тан Фи­ли­ пов по­зив На­та­на­ил­ у : „До­ђи и ви­ди!“65. 65

232

Јн 1, 46.

Информационе технологије у модерној катихези

На жа­лост, сведоци смо и неких усме­ре­ња ко­ја вр­ху­не у праг­ма­тич­ним по­ку­ша­ји­ма за­ме­не ли­тур­гиј­ског про­сто­ра вир­ ту­ел­ном ре­ал­но­шћу. Та­кав тренд је осо­би­то из­ра­жен на За­па­ ду, где чак по­сто­је и слу­ча­је­ви фор­ми­ра­ња па­ро­хи­ја на Ин­тер­ не­ту. То је кла­си­чан плод се­ку­лар­ног ду­ха, ин­сти­ту­ци­о­нал­ног ви­ђе­ња Цр­кве и кон­фор­ми­стич­ког ста­ва пре­ма спо­ља­шњој око­ ли­ни ко­ји у крај­њој ин­стан­ци во­ди ка по­ра­зу аутен­тич­ног жи­ во­та у Хри­сту. Ма­ње су из­ра­же­не ди­ја­ме­трал­но су­прот­не тен­ ден­ци­је за­стра­њи­ва­ња ко­је се огле­да­ју у сво­је­вр­сној са­мо­и­зо­ ла­ци­ји, ксе­но­фо­би­ји и тех­но­фо­би­ји ко­је па­ра­ли­шу сва­ки кре­ а­ти­ван по­ку­шај ко­ри­шће­ња ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја ко­ји би мо­гао да да­ру­је до­ста до­брих пло­до­ва. Је­ди­но кре­ћу­ћи се из­ме­ђу ових крај­но­сти као из­ме­ђу Сци­ ле и Ха­риб­де, ру­ко­во­де­ћи се ли­тур­гиј­ским при­сту­пом, мо­гу­ћа је пра­вил­но усме­ре­на и кри­тич­ки огра­ни­че­на упо­тре­ба ин­фор­ ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја у мо­дер­ној ка­ти­хе­зи.

233

П РА В О С Л А В Љ Е НА ИНТЕРНЕТУ

„Призивам Божији благослов на све кориснике новог информационог канала.“ Патријарх мо­сков­ски и це­ле Ру­си­је Алек­се­ј II, Закључна реч из обраћања корисницима Интернета 1997. године

Православље на Интернету* http://sr.hristianstvo.ru

Ово је је­дан од по­р­тала (централних сајтова) ко­ји има по­тен­ци­јал да по­ста­не све­пра­во­слав­ни. На пр­вом ме­сту тре­ба ис­та­ћи озбиљ­ност при­сту­па јер при­ли­ком ула­ска на сајт од­мах мо­же­те да иза­бе­ре­ те огро­ман број је­зи­ка, из­ме­ђу оста­лог и срп­ски. При дубинском претраживању пор­та­ла се ипак уочава да многе ства­ри ипак оста­ју не­пре­ве­де­не, али и ово је са­ свим до­вољ­но, по­го­то­во за­то што по­сао око пре­во­ђе­ња ра­де во­лон­те­ри. Је­ди­но што ма­ло чу­ди је да је вер­зи­ја на грч­ком још увек била у из­ра­ди за време писања текста. Све је ка­та­ло­ги­зо­ва­но као да се на­ла­зи­те на стан­ дард­ном пор­та­лу: ка­те­го­ри­је (по­пут епар­хи­ја, ли­те­ра­ *Сајтови су првобитно приказани у часопису Православље у бројевима 900-924 у оквиру рубрике Православље на Интернету.

237

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ту­ре и сл.), пре­тра­жи­вач пре­ма кључ­ним ре­чи­ма (мо­же­ те на­ве­сти оно што вас за­ни­ма и пор­тал ће ауто­мат­ски навести сај­то­ве са тим са­др­жа­јем), вред­но­ва­ње сај­то­ва и њи­хов опис. Ни­смо чак ни по­ку­ша­ли да од­ре­ди­мо број пра­во­слав­них сај­то­ва ко­је овај пор­тал има у сво­јој ба­зи јер их је за­и­ста мно­го. Овај сајт би тре­ба­ло да бу­де не­што по­пут по­чет­не стра­ни­це сва­ког пра­во­слав­ног хри­шћа­ни­на ко­ји ко­ри­ сти Ин­тер­нет. Чак смо ми­шље­ња да би тре­ба­ло по­кре­ ну­ти ак­ци­ју у ко­јој би сва­ки срп­ски пра­во­слав­ни сајт на по­чет­ној стра­ни имао ве­зу (link) или сли­чи­цу (baner) за овај пор­тал.

www.svetosavlje.org

Све­то­са­вље је је­дан од нај­ква­ли­тет­ни­јих срп­ских пра­ во­слав­них сај­то­ва из­ра­стао из исто­и­ме­не мејл-ли­сте (Ин­тер­нет кон­фе­рен­ци­ја на ко­јој чла­но­ви ме­ђу­соб­но ко­му­ни­ци­ра­ју пре­ко сла­ња по­ру­ка – прим.).

238

Православље на Интернету

Уред­ни­ци и ад­ми­ни­стра­то­ри сај­та су све­ште­ни­ци Ср­бо­љуб Ми­ле­тић и Љу­бо Ми­ло­ше­вић и је­ро­мо­нах Ев­ти­ми­је, ко­ји се бри­ну о са­др­жа­ју тек­сто­ва и ре­ду на фо­ру­му на сај­ту. Би­бли­о­те­ка сај­та је огром­на и у њој су књи­ге ка­ та­ло­ги­зо­ва­не те­мат­ски: од жи­ти­ја све­тих и бо­го­слу­ жбе­них тек­сто­ва, пре­ко све­то­о­тач­ких и апо­ло­гет­ских спи­са до бе­се­да, реч­ни­ка, хри­шћан­ске књи­жев­но­сти и мно­го че­га дру­гог. У овом ка­та­ло­гу се на­ла­зе де­ла не­ про­ла­зне вред­но­сти по­пут Књи­га Ма­ка­веј­ских (у пре­ во­ду вла­ди­ке Ата­на­си­ја Јев­ти­ћа), До­бро­то­љу­бља, Па­те­ ри­ка, По­у­ка преподобног Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка... али и бо­го­слов­ских де­ла на­ших са­вре­ме­ни­ка (спи­си вла­ди­ ке Ни­ко­ла­ја, аве Ју­сти­на, оца Ни­ко­ла­ја Афа­на­сје­ва, оца Јо­ва­на Ма­јен­дор­фа, митрополита Ан­то­ни­ја Блу­ма... ). У де­лу ко­ји се зо­ве Ри­зни­ца по­сто­ји пре­ко сто­ти­ ну нај­по­зна­ти­јих ико­на, но то је већ ви­ђе­но – оно што је но­во у од­но­су на слич­не сај­то­ве и што по­ја­ча­ва ква­ ли­тет пре­зен­та­ци­је је­сте огром­на ко­лек­ци­ја фре­ски и бо­го­слу­жбе­них ства­ри, што ће би­ти од ко­ри­сти они­ма ко­ји се за­ни­ма­ју цр­кве­ном умет­но­шћу. Сек­ци­ја по­све­ће­на по­ја­њу је из­гле­да још увек у из­ град­њи и де­лу­је не­ком­плет­но јер не­до­ста­је му­зич­ки ма­те­ри­јал (по­жељ­но MP3) ко­ји би пра­тио но­те, а ко­ји би сту­ден­ти­ма ите­ка­ко био зна­ча­јан при спре­ма­њу ис­ пи­та из Цр­кве­ног по­ја­ња. Ко­ри­сна је сек­ци­ја под на­зи­ вом Цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик ко­ја се са­сто­ји од тек­сто­ ва слу­жби, ка­но­на, ака­ти­ста, тро­па­ра... ко­ји су спа­ко­ва­ ни у DOC (Word) и PDF фор­ма­те. Ве­о­ма је за­ни­мљив део под на­зи­вом Пи­та­ња па­ сти­ру, у ко­ме на по­ста­вље­на пи­та­ња, не­до­у­ми­це и про­ бле­ме од­го­ва­ра­ју уред­ни­ци сај­та и ко­ји са­др­жи од­го­во­ ре на де­се­ти­не кон­крет­них, ак­ту­ел­них и савремених ду­хов­них пи­та­ња и иза­зо­ва. Ова ру­бри­ка ће пу­но зна­ чи­ти мно­ги­ма, а по­го­то­во они­ма ко­ји пра­ве пр­ве ко­ра­

239

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ке у ду­хов­ном и ли­тур­гиј­ском жи­во­ту. Тре­ба по­хва­ли­ти уред­ни­ке сај­та ко­ји, по­ред сво­јих оба­ве­за, на­ла­зе вре­ ме­на да сви­ма од­го­во­ре. Све у све­му, ком­пле­тан, озби­љан и ква­ли­те­тан сајт – за сва­ку пре­по­ру­ку.

www.bsn.org.yu

240

Сајт је по свом са­др­жа­ју, кон­цеп­ци­ји и ква­ли­те­ту једно време спа­дао у сам врх срп­ских пра­во­слав­них сај­то­ва. По­ред стан­дард­ног шти­ва, ду­хов­них књи­га, пре­во­да, по­у­ка ота­ца, мо­ли­та­ва, ака­ти­ста, ка­но­на, ду­хов­них пе­ са­ма, ико­на, жи­ти­ја све­тих... сајт оби­лу­је не­сва­ки­да­ шњим ма­те­ри­ја­ли­ма, попут оде­љка по­све­ћеног по­ро­ди­ ци, уло­зи же­не, вас­пи­та­њу де­це, тек­сто­ва по­све­ће­них они­ма ко­ји тек ула­зе у Цр­кву. Ауто­ри сај­та су пот­пу­ но отво­ре­ни за сва­ку су­ге­сти­ју и пред­лог и из­ла­зе у су­ срет мно­гим по­тре­ба­ма. С об­зи­ром на то да је цео сајт де­ло ен­ту­зи­ја­ста и во­лон­те­ра, цео про­је­кат је за­и­ста за по­хва­лу. Међутим, после неког времена овај сајт је посустао са квалитетом. Отприлике неколико месецио пошто се нашао на удару шиптарских хакера, не­ка­да ве­о­ма ква­

Православље на Интернету

ли­те­тан фо­рум, са огром­ним бро­јем те­ма и уче­сни­ка и крај­ње при­стој­ним ни­во­ом ди­ску­си­је, нашао се и под ударом разних расколника и самозваних зилота. Од стра­не многих уче­сни­ка по­ја­вљу­је се ве­ли­ки број по­ру­ка не­пове­за­ног и пра­зног са­др­жа­ја, а че­сто и ду­ хов­но штет­ног, па би мо­де­ра­то­ри тре­ба­ли да усво­је оштри­ју по­ли­ти­ку да би вра­ти­ли ни­во ди­ску­си­ја на пре­ђа­шње ста­ње. У супротном ће постојећи форум бити обесмишљен.

www.kuraev.ru/forum

На­ о­вим п­росторима­ в­лада в­е­лико инт­ересов­ањ­е ­за р­ ад ђакона Андреја Курајева ­јер је у пита­њу­је­дан а­уте­ нт­ичан т­ео­лог­и врсан­по­лемичар.­И­змеђу осталог­, поз­ нат­ ј­е по кори­шћ­ењ­у ­са­в­ремени­х ­ди­гиталн­их средс­ тава за­мисиј­у, а п­ре­с­ве­га Ин­терне­та­као к­омуникацио­ но­г медиј­ум­а, ч­име је­д­оста слич­ан нашем јеромон­ах­у Сави Јањи­ћу. Ј­ед­ан од­највећих­правосл­авних­форума н­а ­свету (­ако не ­и најв­ећи) је уп­ра­во­ његово дело и

241

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

о њ­ему ј­е б­ило р­еч­и ­на тр­иб­и­ни у Руск­ом­ дому 2004. године. Узгред ­је помен­уто да­ н­а ис­том са­јту­ постоји­ не­ко­ли­ко милиона­ (!­) порука ­те­ да дневно­ н­а њем­у прис­уствује, а­кт­ивно (у ­ди­скуси­ја­ма) ­ил­и пасив­но ­(као чит­ачи) неколико ­хи­љада ­људи (форум­ има ­го­тово ­15 ­хиљад­а ­р­егистрованих учесни­ка­)­. ­ К­ога год за­нима бог­ат­ опус де­ла­ ђ­акона­ А­ндреја ­Кураева­, ­овај са­јт­не може зао­бићи. На њ­ем­у се н­ала­зи на десетине ­његов­их књ­ига (н­ајч­ешће подељено ­у од­ војене ­се­гм­енте или, ­па­к, у вид­у само­н­ек­их погл­ав­ља), чла­нака ­(који су­к­омплетни)­, р­еа­кција.­У­најве­ћем бро­ ју слу­чајева у питању ­су ­дела к­ој­а с­у одго­во­р ­на савр­ ем­ене изаз­ове­(попу­т ­се­кти, разних New Age д­ок­трина,­ д­и­ги­та­лних ф­ен­ом­ена, филмова ­са духов­ном позади­ном­...)­. У свак­ом случају­, незаоб­илазан м­ате­ријал за­ све ­који се баве т­ом про­блематико­м. Форум је­п­рича за себе­и­с­лобод­но­с­е мож­е р­ећи да­ ј­е то мо­гао бити и од­војен ­сајт. ­Поде­љен је­н­а неко­лик­о десети­на ло­ги­чк­их цели­на, од­акле с­е ­иде даљ­е према ­конк­ре­тним т­ем­ам­а. Нарав­но, г­лавни мо­де­ратор (човек ­који у­ре­ђује, ­бр­ине о а­декватн­ости с­адржај­а и­ прати­ теме­н­а форуму­– прим.) је сам­ђ­акон ­Кураев­, међути­м овако ­озбиља­н ­форум­ на­просто ниј­е могућ­е ­да вод­и и у­ре­ђује један­ чо­век. Ст­ога­ је саве­т форум­а саставље­н од­десе­т чланова (­међу којим­а ­је­и­позн­ат­и ­Алекс­анд­ар Двор­ки­н­, који ­има со­пствену тем­у), док­ ши­ри кр­уг модера­т­ор­а сачињава до­да­тних дв­адесетак ­љу­ди ко­ји су уг­лавном ­свеште­на ­лица ил­и т­еолози­. Ово је­ одли­ ч­ан­ пример оз­биљно­ст­и к­ада с­е раде­ сличн­и п­ројекти ­и ­од­ли­чн­а иде­ја­з­а наш­е тео­л­ог­е: не тре­ба­измиш­љат­и ­топ­лу воду,­ д­ов­ољно је орга­низова­ти нек­ол­ико људи теолошког и дон­екл­е инф­ор­мати­чког об­раз­ов­ања те да­ слич­ан ­фор­ум зажив­и и код н­ас, б­ар­з­а ­студенте.­ Тре­ба­ напоменут­и да је­ фо­ру­м ђако­на­ А­ндреја­ Кураев­а ­изр­азито по­лем­ичког ­типа, о­дн­осно­ да

242

Православље на Интернету

окупља при­па­дник­е разл­ичи­ти­х вера­и­философских док­т­рина: п­ор­ед ­правосла­вних, ­ту су проте­станти, мусли­ма­ни, будис­ти.­.. али­ и ­атеисти, агнос­ти­ци­ и­ многи­ др­уги. И не с­амо то – на­ ф­ору­му­ су пр­исутни у­чесниц­и са свих­ континен­ата­. Сигурн­о ­је то ­делом зб­ог­поп­уларнос­ти ­са­мог ­аутора сај­та ­(за њега и Ал­ екс­андра Дв­ор­кин­а знај­у и пр­ав­ославни и­ неправ­ос­ лавни),­ ал­и сигурно и због ­техничког и ­садржај­ног н­ивоа ­фор­ума. ­ Инач­е, кв­ал­ит­ет диск­уси­ја је­ на том нивоу да је фо­рум­ права мала­ И­нтерне­т база ­живе п­олемике ­и одбр­ан­е в­ере.

www.wco.ru/biblio

На Ин­тер­не­ту по­сто­ји огро­ман број сај­то­ва на ко­ји­ма се на­ла­зе чи­та­ве би­бли­о­те­ке књи­га из од­ре­ђе­не обла­сти. Ру­ска би­бли­о­те­ка „Бла­го­ве­сти“ бро­ји близу хиљаду књи­га ко­је су ди­рект­но по­ве­за­не са пра­во­сла­вљем.

243

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Све­то­о­тач­ки спи­си, елек­трон­ска из­да­ња Све­тог пи­сма, мо­ли­тве­ни­ци, ту­ма­че­ња, пра­во­слав­ни уџ­бе­ни­ ци, де­ла савремених бо­го­сло­ва, ак­ту­ел­на пи­та­ња, по­ сла­ни­це, еле­трон­ске књи­ге исто­риј­ске, ме­ди­цин­ске, по­ет­ске са­др­жи­не... са­мо су део би­бли­о­теч­ког фон­да овог сај­та. Пре­тра­га сај­та је крај­ње јед­но­став­на – са ле­ве стра­не су те­мат­ске обла­сти, по­ре­ђа­не у азбуч­ном ре­ду пре­ко ко­јих се до­ла­зи до ка­та­ло­га књи­га ко­је (пот­пу­но бес­плат­но) мо­же­те пре­ба­ци­ти на Ваш ра­чу­нар. Књи­га­ ма се, осим по те­мат­ском кљу­чу, мо­же при­сту­пи­ти и хро­но­ло­шки, за­ви­сно од вре­ме­на ка­да су по­ста­вље­не на сајт, што је из­у­зет­но ко­ри­сно ако ре­дов­но пре­у­зи­ма­ те ма­те­ри­ја­ле са сај­та. Књи­ге и ма­те­ри­ја­ли су углав­ном у HTML фор­ма­ ту (стан­дард­ни WEB фор­мат), ма­да има до­ста ма­те­ри­ ја­ла ко­ји су Word до­ку­мен­ти. Све је, на­рав­но, ком­пре­ со­ва­но да би пре­ба­ци­ва­ње (download) би­ло што кра­ ће. Ба­за књи­га се не­пре­ста­но осве­жа­ва уба­ци­ва­њем но­вих на­сло­ва. За сту­ден­те Бо­го­слов­ског фа­кул­те­та ово је оба­ве­ зан сајт – ње­го­ву ра­зно­ли­кост по­твр­ђу­је ком­плет­ност опу­са, од де­ла сту­бо­ва Цр­кве по­пут светог Ата­на­си­ ја Ве­ли­ког, ка­па­до­киј­ских ота­ца, светог Јо­ва­на Да­ма­ ски­на, па пре­ко Зла­то­у­сто­вих про­по­ве­ди све до књи­га ота­ца на­шег вре­ме­на : оца Алек­сан­дра Шме­ма­на, оца Ге­ор­ги­ја Фло­ров­ског, аве Ју­сти­на Ће­лиј­ског, ми­тро­по­ ли­та Ан­то­ни­ја Блу­ма... Ве­ли­ки део ове би­бли­о­те­ке ни­је до­сту­пан на срп­ ском је­зи­ку па то мо­же би­ти за­ни­мљи­во пре­во­ди­о­ци­ ма и из­да­ва­чи­ма.

244

Православље на Интернету

www.verujem.org

Јед­на од нај­о­ми­ље­ни­јих Ин­тер­нет стра­на сту­ден­ти­ма Православног бо­го­слов­ског фа­кул­те­та је сајт Ве­ру­јем ко­ји уре­ђу­је ма­ги­стар те­о­ло­шких на­у­ка Алек­сан­дар Ђа­ко­вац, јер сајт са­др­жи ква­ли­тет­не пре­во­де де­се­ти­ на тек­сто­ва по­треб­них за ис­пи­те. По­себ­на па­жња је по­кло­ње­на нај­по­зна­ти­јим те­о­ло­зи­ма 20. ве­ка. Од сва­ ког по­на­о­соб је по­ста­вље­но чак и до два­де­се­так па­ жљи­во ода­бра­них теск­то­ва. При­сут­ни су и ра­до­ви на­ ших еми­нент­них те­о­ло­га по­пут аве Ју­сти­на и вла­ди­ке Ни­ко­ла­ја за­тим епи­ско­па Ата­на­си­ја (Јев­ти­ћа), Иг­ња­ти­ ја (Ми­ди­ћа) и дру­гих. Иако су пре­вас­ход­но на­ме­ње­ ни сту­ден­ти­ма, ови ма­те­ри­ја­ли су ите­ка­ко ва­жни за све ве­ру­ју­ће, по­го­то­во у да­на­шње вре­ме ев­ха­ри­стиј­ ске об­но­ве. Од дру­га­чи­јих ма­те­ри­ја­ла, ту су ра­зни збор­ни­ци тек­сто­ва ко­ји су усме­ре­ни на раз­об­ли­ча­ва­ње сек­та­ шких уче­ња, спи­си о од­но­су ве­ре и на­ук­ е, ви­ње­те ста­ рих цр­кве­них књи­га, за­тим по­себ­на стра­ни­ца по­све­ће­ на преподобном Мак­си­му Ис­по­вед­ни­ку...

245

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Мо­жда би­смо мо­гли да упу­ти­мо кри­ти­ку је­ди­но у ве­зи са ди­зај­ном сај­та по­што је при­лич­но пре­ва­зи­ђен и објек­тив­но је на ни­воу од пре не­ко­ли­ко го­ди­на. Но, то и ни­је не­ка озбиљ­на ма­на по­го­то­во за љу­де ко­ји зна­ ју шта ће тра­жи­ти на овом сај­ту, а ко­ји због ква­ли­те­ та и од­лич­ног из­бо­ра тек­сто­ва ите­ка­ко вре­ди по­се­ти­ти. Од скора је на сајту покренут и форум, каталогизован према богословским областима.

www.pagez.ru

На овој адреси се налази један од нај­ве­ћих пра­во­слав­ них ка­та­ло­га ин­тер­нет ре­сур­са. Pa­gez.ru је нај­бо­љи при­мер до ко­је су ме­ре на­ша ру­ска пра­во­слав­на бра­ћа напредовала ка­да је у пи­та­њу пра­во­слав­ни Ин­тер­нет. На јед­ном ме­сту је на­пра­вљен цен­трал­ни те­мат­ски ка­ та­лог у ко­ме прак­тич­но не­ма те­ме ко­ја ни­је по­кри­ве­ на. Из­ли­шно је на­во­ди­ти шта све овај про­је­кат об­у­хва­ та, та­ко да је нај­бо­ље да га са­ми посетите и по­тра­жи­те шта год вас за­ни­ма, на­рав­но, на ру­ском је­зи­ку.

246

Православље на Интернету

Про­гра­ми­ма ка­кви су Teleport или WinHTTTrack ауто­мат­ски мо­же­те пре­у­зе­ти ком­пле­тан са­др­жај не­ких под­лин­ко­ва, ре­ци­мо www.pa­gez.ru/lsn/ и www.pa­gez. ru/olb/ (наравно, уз поштовање односних ауторских права код неких текстова). Не­ка оста­не из­не­на­ђе­ње шта на­ве­де­ни под­лин­ко­ви са­др­же и у ком ви­ду, но си­ гур­но је да не­ће­те оста­ти рав­но­ду­шни. Оста­је нам са­мо да на­шој пра­во­слав­ној ру­ској бра­ ћи по­же­ли­мо на­ста­вак опле­ме­њи­ва­ња Ин­тер­нет про­ сто­ра и мо­дер­не ми­си­је.

http://www.rastko.org.yu/bogoslovlje/

Део про­јек­та Раст­ко ко­ји се од­но­си на бо­го­сло­вље је елек­трон­ска би­бли­о­те­ка бо­го­слов­ског ма­те­ри­ја­ла ко­ја пред­ста­вља део срп­ског кул­тур­ног на­сле­ђа. Ту се на­ ла­зе спи­си из нај­ста­ри­јих вре­ме­на срп­ске пи­сме­но­сти (Кон­стан­тин Пре­слав­ски, Кли­мент Охрид­ски...) пре­ко кла­сич­них де­ла срп­ског сред­њо­ве­ков­ног бо­го­сло­вља (Све­ти Са­ва, Те­о­до­си­је, Кон­стан­тин Фи­ло­соф) све до

247

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

на­ших да­на и њи­хо­вих ве­ли­ка­на (вла­ди­ка Ни­ко­лај, ава Ју­стин). На овом де­лу про­јек­та су по­ста­вље­на и мно­га елек­трон­ска из­да­ња са­вре­ме­них бо­го­сло­ва, пи­са­ца и ин­ те­лек­ту­а­ла­ца, од ко­јих је по­себ­но ле­по уре­ђен оде­љак по­све­ћен опу­су про­фе­со­ра Вла­де­те Је­ро­ти­ћа ко­ји са­др­ жи не­ко­ли­ко ка­пи­тал­них де­ла у елек­трон­ском фор­ма­ту. Ве­о­ма је бит­но на­гла­си­ти да је у вре­ме ка­да је овај про­ је­кат за­жи­вео то би­ла је­ди­на озбиљ­на срп­ска Ин­тер­нет елек­трон­ска би­бли­о­те­ка, те да је ње­на по­ја­ва пред­ста­ вља­ла огро­ман на­пре­дак. Ши­ри­на овог про­јек­та да­нас је прак­тич­но не­са­гле­ди­ва и има огро­ман по­тен­ци­јал. Из­ ли­шно је го­во­ри­ти о ква­ли­те­ту по­ста­вље­них тек­сто­ва и ва­жно­сти са­мог про­јек­та, та­ко да је у овом тре­нут­ку нај­ бит­ни­ји ње­гов да­љи раст и раз­вој у за­да­том сме­ру.

www.vitez.org.yu

На овој адре­си на­ла­зи се сајт Удру­же­ња пра­во­слав­них ме­ди­ци­на­ра Ви­тез. Сво­јом де­лат­но­шћу чла­но­ви овог удру­же­ња на прак­ти­чан на­чин по­ка­зу­ју да је у ства­ри

248

Православље на Интернету

здрав дух пред­у­слов за здра­во те­ло, а не су­прот­но. По­ред ин­фор­ма­ци­ја о са­мом удру­же­њу и ње­го­вом ци­ љу, га­ле­ри­је сли­ка, три­би­на... са сај­та мо­же­те пре­уз­ е­ ти и ча­со­пис овог удру­же­ња, под на­зи­вом Ви­дар (PDF фор­мат). Ме­ђу­тим, цен­трал­но ме­сто на сај­ту (и ви­зу­ ел­но и су­штин­ски) при­па­да про­јек­ту ЖИ­ВОТ, који се односи на афирмацију рађања и културе живота. Ту је и по­се­бан оде­љак ко­ји го­во­ри о до­ди­ру ме­ди­ци­не и пра­во­сла­вља (ка­те­го­ри­је Етич­ке ди­ле­ме, Ду­хов­ност, На­у­ка и стру­ка и Вер­ске сек­те). Тебало би по­ра­дити више на ди­зај­ну сај­та, но с об­зи­ром на ко­ли­чи­ну енер­ги­је ко­ју љу­ди из удру­же­ња Ви­тез ула­жу у сво­је про­јек­те, не сум­ња­мо да ће исти би­ти ре­дов­но уна­пре­ђи­ван.

www.fond.ru

На овом сај­ту мо­же­те на­ћи мо­жда нај­ком­плет­ни­ју елек­трон­ску ба­зу по­да­та­ка ве­за­ну за ру­ске но­во­му­че­ ни­ке и ис­по­вед­ни­ке 20. ве­ка (чи­ји уку­пан број и име­

249

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

на зна са­мо Бог). По­ред жи­ти­ја, сајт са­др­жи бли­зу 800 фо­то­гра­фи­ја ових ви­те­зо­ва ча­сног Кр­ста, што све за­јед­ но да­је од­ли­чан ма­те­ри­јал за мо­дер­ну цр­кве­ну исто­ри­ о­гра­фи­ју. По­себ­ност сај­та је то што са­др­жи ве­ли­ки број звуч­ них за­пи­са у MP3 фор­ма­ту ко­ји нај­ве­ћим де­лом са­др­же број­не про­по­ве­ди игу­ма­на Да­ма­ски­на о ру­ским но­во­ му­че­ни­ци­ма. Са сај­та је мо­гу­ће пре­у­зе­ти по­лу­ча­сов­ни филм „Пре­тр­пев­ши до кра­ја“, у вер­зи­ја­ма од 9Мб и 21Мб, за­ви­сно од ква­ли­те­та сним­ка (филм је сни­мљен 1997. го­ди­не). Ва­жно је да и пра­во­слав­ни Ср­би та­ко­ђе на­пра­ве сли­чан сајт, у по­мен и сла­ву сво­јих но­во­му­че­ни­ка и ис­ по­вед­ни­ка, ка­ко оних стра­да­лих од уста­шке и ко­му­ни­ стич­ке ру­ке, та­ко и од NA­TO и OVK, по­пут де­вој­чи­це Ми­ли­це Ра­кић и мо­на­ха Ха­ри­то­на. Хри­шћа­ни су од­у­ век пр­вен­стве­но чу­ва­ли успо­ме­ну на сво­је му­че­ни­ке и та­кав етос тре­ба да не­гу­је­мо у Ин­тер­нет про­сто­ру.

http://blago.serbianunity.net

250

Православље на Интернету

На овој адре­си се на­ла­зи сајт на ен­гле­ском је­зи­ку ко­ ји је по мно­го че­му из­у­зе­тан и нат­про­се­чан. Од­мах по отва­ра­њу по­чет­не стра­ни­це схва­ти­ће­те да је про­ је­кат ра­ђен сту­ди­о­зно и озбиљ­но те да по ди­зај­нер­ ском ре­ше­њу пред­ста­вља један од нај­леп­ших српских православних сајтова. Tre­a­su­re (Бла­го) има за циљ да ен­гле­ском го­вор­ ном под­руч­ју на ре­пре­зен­та­ти­ван на­чин по­ка­же сву ле­по­ту срп­ских сред­њо­ве­ков­них ма­на­сти­ра. Ак­це­нат је ста­вљен на Пе­тро­ву Цр­кву, Ђур­ђе­ве Сту­по­ве, Гра­ ча­ни­цу, Сту­де­ни­цу, Ми­ле­ше­ву, Ма­на­си­ју и Ра­ва­ни­цу, но то је са­мо део це­лог про­јек­та ко­ји се не­пре­ста­но раз­ви­ја. По­себ­на од­ли­ка сај­та је упо­тре­ба вр­хун­ске тех­но­ ло­ги­је за ви­зу­е­ли­за­ци­ју ма­на­сти­ра. За сва­ки ма­на­стир да­ти су исто­ри­јат и пре­ци­зан ар­хи­тек­тон­ски план, но оно што је по­треб­но по­себ­но ис­та­ћи, је­сте да кроз сва­ ки од тих ма­на­сти­ра мо­же­те и „про­ше­та­ти“. Ово је из­ ве­де­но по­мо­ћу Qu­ic­kTi­me­VR тех­но­ло­ги­је ко­ја, до­ду­ ше, ни­је кла­сич­на тро­ди­мен­зи­о­нал­на тех­но­ло­ги­ја (за њу би био по­тре­бан мно­го ја­чи ра­чу­нар и ви­ше вре­ме­ на за из­ра­ду сце­не), већ ра­ди пре­ко тзв. па­но­рам­ских сли­ка (нај­про­сти­је ре­че­но, то су сли­ке ко­је на­ста­ју ро­ та­ци­јом фо­то-апа­ра­та за 360 сте­пе­ни чи­ме се бе­ле­жи це­ла око­ли­на). Тре­нут­но на сај­ту по­сто­ји не­ко­ли­ко хи­ља­да ви­со­ ко­ква­ли­тет­них па­но­рам­ских сли­ка. Ина­че, ово је кла­ си­чан при­мер до­кле би се мо­гло ићи у упо­тре­би вир­ту­ ел­не ре­ал­но­сти без екс­пе­ри­мен­ти­са­ња по пи­та­њу тзв. вир­ту­ел­них па­ро­хи­ја или слич­них новотарија које се јављају на активистичком Западу. Tre­a­su­re у мно­го че­му по­ста­вља но­ве стан­дар­де, а ко­ри­стан је пре све­га љу­ди­ма ко­је за­ни­ма сред­њо­ве­ков­ на цр­кве­на ар­хи­тек­ту­ра и умет­ност. ­

251

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

www.schmemann.org

Два­де­се­ти век је обе­ле­жен ве­ли­ким стра­да­њи­ма пра­во­ слав­не Цр­кве, али и ве­ли­ким Божи­јим љу­ди­ма ко­ји су учи­ни­ли мно­го да би се ака­дем­ска те­о­ло­ги­ја отр­гла из ве­ков­них сте­га за­пад­ног ва­ви­лон­ског роп­ства. Је­дан од тих ве­ли­ка­на је не­сум­њи­во отац Алек­сан­дар Шме­ман, је­дан од нај­ве­ћих бо­го­сло­ва, цр­кве­них исто­ри­ча­ра и ли­ тур­ги­ча­ра на­шег вре­ме­на. Ве­ли­ки број ње­го­вих де­ла је пре­ве­ден на срп­ски је­зик, а сајт са гор­ње адре­се је по­ све­ћен успо­ме­ни на овог чо­ве­ка и ње­го­во де­ло. По­ста­ вљен је пре 8 го­ди­на, на пет­на­е­сто­го­ди­шњи­цу ње­го­вог упо­ко­је­ња, због че­га има при­лич­но ар­ха­и­чан из­глед. Но, иако је ди­зај­нер­ски на ни­ском ни­воу, са­др­жај­но је бо­гат јер се са­сто­ји од мно­гих ра­до­ва оца Шме­ма­на на ен­гле­ском је­зи­ку. На сај­ту је и пре­ле­па га­ле­ри­ја ње­го­ вих фо­то­гра­фи­ја, од пе­ри­о­да ра­ног де­тињ­ства до смр­ ти, као и ко­ме­мо­ра­тив­ни ви­део-ма­те­ри­јал. Од­ре­ђе­ни ма­те­ри­ја­ли ко­ји се ба­ве ли­тур­гич­ким и оста­лим не­до­у­ ми­ца­ма по­ста­вље­ни су у ви­ду ди­рект­них ве­за за дру­ге сај­то­ве, али се у ра­ду тај пре­лаз го­то­во и не осе­ти.

252

Православље на Интернету

За сту­ден­те ко­ји спре­ма­ју испитно градиво за исто­ ри­ју цр­кве и ли­тур­ги­ку ови тек­сто­ви су не­за­о­би­ла­зни. Ми­шље­ња смо да је од ве­ли­ке ва­жно­сти фор­ми­ ра­ње сај­та на ко­ме би би­ла об­је­ди­ње­на де­ла, га­ле­ри­ја сли­ка и жи­вот­не при­че свих нео­па­три­стич­ких ота­ца 20. ве­ка. То је нај­ма­ње што мо­же­мо да учи­ни­мо као за­ хвал­ност за бо­го­слов­ске да­ро­ве ко­је су нам оста­ви­ли.

www.glascrkve.org

През­ен­тација једн­е од н­ајп­опуларни­јих радио-ст­ани­ца у Србији,­ Гласа­ Цркве, на­ла­зи се ­на­ лако памтљиво­ј а­дреси. Д­обар ди­за­јн и пр­иј­атан колорит,­ к­ао­ и компактан ­садржа­ј, нек­е су од­ ос­новних ­сп­ољ­ашњих­ одлик­а.­ Што се са­држаја у­ у­жем с­мис­лу­ т­иче, пор­ед­ п­рограма­и­де­ловања­са­мо­г ради­ја, на сај­ту­се может­е информисат­и о­ трибин­ам­а и издавачкој де­латност­и к­ој­е се с­прово­де ­у о­кв­ир­у истог ­пр­ој­ек­та. ­Надамо се­ д­а ­ће у блиско­ј будућност­и бити ­имплемен­тиран­а и­ т­ехноло­ги­ја кој­а ­би омог­ућ­ила д­а

253

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

се р­ади­о Глас Ц­ркве сл­уша и преко ­Интер­нет­а ­(шири­на ­пр­опусн­ог опс­ег­а није ­крити­чна за­ радио­, тако­ д­а г­а преко Интернета не­с­метано­м­огу сл­уш­а­ти­и људи­к­оји­ имају­ о­бичан т­елефон­ски лин­к), што би вео­ма зн­ач­ ило слу­шаоцим­а у диј­ас­по­ри, ре­ци­мо.­ Инач­е,­ т­акав при­с­туп је пре­пола годи­не ­спров­ео Рад­ио ­Св­етигора (користећ­и ­Rea­lMedia St­rea­mi­ng) и донео је прилично добре резултате.

www.sretenje.com

На овом сај­ту се мо­же­те ин­фор­ми­са­ти о јед­ном је­дин­ стве­ном пра­во­слав­ном цен­тру ко­ји се на­ла­зи у бли­зи­ ни по­зна­тог ма­на­сти­ра Цр­на Ре­ка у Епар­хи­ји ра­шкопри­зрен­ској. Исто­им ­ е­ни цен­тар је усме­рен на ду­хов­ но ле­че­ње нар­ко­ма­на и ду­хов­но обо­ле­лих ли­ца, а ра­ди под бла­го­сло­вом епи­ско­па Ар­те­ми­ја. На че­лу осо­бља цен­тра је про­то­је­реј Бра­ни­слав Пе­ра­но­вић (ина­че ди­ пло­ми­ра­ни ин­же­њер по стру­ци) ко­ји са сво­јом су­пру­ гом Ми­лан­ком го­ди­на­ма успе­шно по­ма­же нар­ко­ма­ни­ ма и ду­шев­но обо­ле­ли­ма.

254

Православље на Интернету

Сајт је ком­пак­тан и ви­зу­ел­но при­сту­па­чан, са свим бит­ним ин­фор­ма­ци­ја­ма о ка­па­ци­те­ти­ма Цен­тра и ње­ го­вој де­лат­но­сти, као и кон­такт-фор­мом за по­тре­би­те. По­ред то­га, сајт по­се­ду­је бо­га­ту и ле­по ка­та­ло­ги­зо­ва­ ну ли­сту пра­во­слав­них лин­ко­ва. Оста­је нам да овим пре­га­о­ци­ма по­же­ли­мо све нај­ бо­ље и да при­ка­зи­ва­њем сај­та до­при­не­се­мо афир­ма­ци­ ји овог про­јек­та, ко­ли­ко до нас то сто­ји, јер је у питању заиста несвакидашњи подвиг.

www.goarch.org

Сајт Грч­ке пра­во­слав­не ар­хи­е­пи­ско­пи­је у Аме­ри­ци је је­дан од нај­бо­ље ура­ђе­них пра­во­слав­них сај­то­ва на све­ ту – по пи­та­њу са­др­жа­ја, ко­ри­шће­не тех­но­ло­ги­је, ди­зај­ на, ком­пакт­но­сти, ажур­но­сти и оп­се­га. Не­ма­мо на­ме­ ру да так­са­тив­но на­бра­ја­мо све оно што сајт са­др­жи, ни­ти да по­себ­но из­два­ја­мо не­ки ње­гов део. Нај­бо­ље је да сајт по­гле­да­те са­ми (уко­ли­ко по­зна­је­те ен­гле­ски је­ зик) и уве­ри­те се у ње­гов не­сва­ки­да­шњи ква­ли­тет.

255

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Ме­ђу­тим, да не би­смо мно­го хва­ли­ли ауто­ре сај­ та, мо­ра­мо да ис­так­не­мо је­дан не­схва­тљив про­пуст. У одељ­ку Re­so­ur­ces and links где су, из­ме­ђу оста­лог, сме­ште­не и ин­тер­нет адре­се па­три­јар­ши­ја и бо­го­слов­ ских фа­кул­те­та не­ма лин­ка за зва­нич­ни сајт СПЦ (лин­ ко­ви за оста­ле па­три­јар­ши­је су при­сут­ни), ни­ти лин­ ка за Пра­во­слав­ни бо­го­слов­ски фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду (иако по­сто­је лин­ко­ви и за ма­ње по­зна­те бо­го­слов­ске шко­ле). То је, на­жа­лост, кла­си­чан при­мер ка­ко нај­про­ сти­ја сек­ци­ја сај­та мо­же угро­зи­ти оп­шти ути­сак јед­ ног озбиљ­ног про­јек­та.

www.hramsvetogsave.com

У питању је ин­тер­нетски­део ак­ци­је усме­ре­не на при­ку­ пља­ње сред­ста­ва за за­вр­ше­так из­град­ње хра­ма Све­тог Са­ве на Вра­ча­ру. На овом сајту мо­же­те по­гле­да­ти хро­но­ло­ги­ју до­га­ ђа­ја ве­за­них за град­њу ко­ја је при­лич­но об­ух­ ват­на, кон­ зиц­на и фак­то­граф­ска. По­ред ин­фор­ма­ци­ја ко­је се од­

256

Православље на Интернету

но­се на храм, ње­гов исто­ри­јат и крат­ко жи­ти­је нај­ве­ ћег Хри­сто­вог Ср­би­на, сајт по­се­ду­је не­што што је за сва­ку по­хва­лу, а то је га­ле­ри­ја сли­ка у ви­со­кој ре­зо­лу­ ци­ји ко­је мо­гу да се ко­ри­сте за штам­пу. При­ме­ти­ли смо да су не­ки но­ви пре­тра­жи­ва­чи има­ли про­бле­ма код учи­та­ва­ња де­ло­ва сај­та (на­ви­га­ ци­о­ни део), али то су тех­нич­ки про­бле­ми (не­ком­па­ти­ бил­ност) ко­ји ма­ње за­ви­се од ауто­ра сај­та, а ви­ше од са­мих пре­тра­жи­ва­ча. Про­цес из­ра­де сај­та је још увек у то­ку, а на­да­мо се да ће фи­нал­на вер­зи­ја (из мно­гих раз­ло­га) би­ти у ви­ ше­је­зич­ној ва­ри­јан­ти.

www.pravoslavlje.org.yu

Сајт је ­урађе­н ­уг­лавно­м у P­HP­/M­ySQL ком­би­нацији­ ш­то­пр­осто речено­з­начи д­а се се на њему ­на­лази б­аза података ­са издатим бро­јев­има. База ­се пун­и­ посте­ пе­н­о, са неколико­ бројева м­ес­ечно, до­к је нови­ број ­доступан за пре­гл­ед месец дана по изласку­. ­

257

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Редак­ција ће, ако Бог да, у е­ле­кт­ронск­у ­Ин­тернет а­рх­и­ву см­естити и­ изаб­ран­е ­делове ст­ари­х број­ева изашлих­пр­е нек­ол­ик­о де­це­нија.­ Чи­та­оци м­огу­да­шаљу ко­ме­нтаре на текстове, који ће­п­о п­регледу а­дми­ни­стратора бити такође постављени уз односни текст.

www.hilandar.org

Задужбин­а ­манаст­ира­ Х­иландара­ у­ Беогр­аду­ је, по­ред­ с­ви­х ост­ал­их­ посло­ва ­вез­аних за о­бнову, покренула­ и ­пр­ој­екат Интернет пре­зен­тације­ намењ­ене превас­ ходно ­т­ом­циљу.­ Oд­ма­х је уочљив изузетан ­ди­зајн сајта к­ој­и је п­ри­ то­м вео­ма­фу­нкцио­налан и н­ен­ам­етљив, тако да спада у сам врх српских сајтова уопште по том питању. Ис­ти тон­је пр­име­тан и на ­штам­па­ним из­дањ­им­а ­Задуж­би­не која с­у ­прика­за­на ­на сај­ту.­ Поред д­ет­аљних ­и илустрова­них и­нфо­рм­ација ­ве­зан­их за ­об­но­ву ман­ас­тира, ­по­стоје и ли­нк­ови (везе­)

258

Православље на Интернету

за ­ос­тал­е акти­вности Заду­жби­не. Поготово­ обећ­ава проје­к­ат­ п­од наз­и­во­м ­On li­ne­ За­дужбина­, кој­а ­је у пр­ипреми, а ­у ­оквиру ко­јег­ се реал­изује ­преузимање це­ло­куп­ног с­ајт­а Верује­м. ­Т­им­е ће сај­т З­ад­ужбине постати­ и је­дна­ о­д ­највећих ­срп­ских е­ле­ктро­нских ­би­блио­тека на­ Ин­те­рнету, што је би­тн­а ин­форма­ци­ ја ­за­ с­туденте­ П­равославног бог­осл­ов­ског факул­тет­а,­ а­ли и з­ а ­пр­авосл­ав­не ин­те­лек­туалц­е уопште. ­Ув­ерени смо­д­а ­ће пос­то­јањ­е ове пр­езентације доп­ рин­ет­и обнови манастира Хиландара и афирмацији светогорског етоса на овим просторима.

www.jasenovac.info

Оно што је по­све ка­рак­те­ри­стич­но за хри­шћан­ски етос је­сте чу­ва­ње по­себ­не успо­ме­не на му­че­ни­ке. Хри­ шћан­ски од­нос пре­ма му­че­ни­ци­ма ве­ре да­ле­ко пре­ва­ зи­ла­зи пи­је­ти­стич­ки став јер се ве­зу­је за нај­ви­ше све­ до­чан­ство ве­ре и жи­во­та у Хри­сту.

259

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Ве­ро­ват­но сто­га не­ма по­тре­бе раз­ја­шња­ва­ти те­ма­ ти­ку сај­та www.jasenovac.info осно­ва­ног од стра­не Од­ бо­ра за Ја­се­но­вац Све­тог ар­хи­је­реј­ског са­бо­ра СПЦ (ко­ ји се ста­ра о спо­ме­ну но­во­му­че­ни­ка и ме­сти­ма њи­хо­ вог стра­да­ња) јер су све­до­чан­ства у кр­ви ја­се­но­вач­ких му­че­ни­ка ду­бо­ко ути­сну­та у се­ћа­ње на­шег на­ро­да. Сајт са­др­жи ак­ту­ел­не ин­фор­ма­ци­је о ак­ци­ја­ма по­ ве­за­ним са ра­дом и на­зна­че­њем Од­бо­ра, ар­хи­ву ре­ле­ ват­них до­га­ђа­ја, ин­фор­ма­ци­је о Од­бо­ру и ње­го­вим чла­ но­ви­ма, као и ин­фор­ма­ци­је о срод­ним ин­сти­ту­ци­ја­ма, бу­ду­ћим про­јек­ти­ма и кон­такт адре­са­ма. Ура­ђен је дво­ је­зич­но (срп­ски и ен­гле­ски је­зик). Из­у­зет­но је би­тан део у коме мо­же­те при­сту­пи­ти огром­ној ба­зи по­да­та­ка (дво­је­зич­ни CD „Ја­се­но­вац ин­ду­стри­ја смр­ти“), мо­но­гра­фи­ја, есе­ја, при­мар­них из­во­ра, спи­ска об­ја­вље­них сту­ди­ја, га­ле­ри­ја сли­ка, фил­мо­ва. Због ва­жно­сти овог де­ла сај­та ва­ља­ло би по­ ста­ви­ти још је­дан до­дат­ни линк у ле­вом де­лу где су сме­ ште­ни основ­ни на­ви­га­ци­о­ни еле­мен­ти, чи­ме би се до­ дат­но усме­ри­ла па­жња по­се­ти­ла­ца сај­та. Тех­нич­ки гле­да­но, сајт је ура­ђен бес­пре­кор­но и при­мер је ка­ко тре­ба ра­ди­ти пра­во­слав­не ин­тер­нет про­ јек­те. Због значаја који јасеновачки погром има за српски народ (али и за целокупан свет, који о томе ипак мало зна), линк за овај сајт би требало да се налази на листи сваког озбиљнијег српског сајта, а поготово оних који су информативног и научно-историјског карактера. Такође, било би добро да се на њега у будућности сливају све релевантне информације о геноциду над српским народом у NDH те да у будућности постане централни сајт ове тематике, што је својим квалитетом и заслужио.

260

Православље на Интернету

www.orthodoxphotos.com

Ово је сајт ко­ји је уже те­мат­ске ори­јен­та­ци­је јер се на ње­му на­ла­зе са­мо фо­то­гра­фи­је (са про­прат­ним тек­ стом) ко­је су у ди­рект­ној ве­зи за пра­во­сла­вљем и пра­ во­жи­вљем. Ал­бу­ми фо­то­гра­фи­ја су гру­пи­са­ни у те­мат­ске обла­ сти. На пр­вом ме­сту су фо­то­гра­фи­је све­ти­те­ља 20. ве­ ка ме­ђу ко­ји­ма су Јо­ван Крон­штат­ски, Нек­та­ри­је Егин­ ски, Јо­ван Шан­гај­ски, Си­лу­ан Атон­ски... и срп­ска све­ ти­ла 20. ве­ка – ава Ју­стин Ће­лиј­ски и све­ти Ни­ко­лај Жич­ки и Охрид­ски, као и рет­ке сли­ке ру­ских но­во­му­ че­ни­ка. По­том сле­де ал­бу­ми са сли­ка­ма ста­ра­ца (пре­ ко сто сли­ка, по­нај­ви­ше ру­мун­ског стар­че­ства). Фо­то­гра­фи­је све­тих мо­штију су та­ко­ђе мно­го­број­ не, а нај­мно­го­број­ни­ји је ал­бум са пра­во­слав­ним ико­ на­ма и фре­ска­ма (опет нај­ви­ше ру­мун­ских, али има и срп­ских, из Де­ча­на и Со­по­ћа­на). Они ко­ји се ин­те­ре­су­ју за Све­ту Зе­мљу мо­гу про­ на­ћи од­лич­не фо­то­гра­фи­је у Holy Land ал­бу­му. Ве­ли­ ка па­жња је по­све­ће­на пра­во­слав­ним ма­на­сти­ри­ма ши­

261

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ром све­та и мо­на­штву уоп­ште, чи­је су сли­ке сме­ште­не у по­себ­ном ка­та­ло­гу. Оно што је не­сва­ки­да­шње је­су фо­то­си пра­во­слав­ них чу­да ко­ја рет­ко ко­га мо­гу оста­ви­ти рав­но­ду­шним. Си­гур­но је да ће би­ти сум­ња­ли­ца ко­ји ће све то по­ве­зи­ ва­ти са Pho­tos­hop-ом и слич­ним про­гра­ми­ма за ди­ги­ тал­ну об­ра­ду сли­ка, но у ко­лек­ци­ји има сли­ка ста­рих не­ко­ли­ко де­це­ни­ја чи­ју аутен­тич­ност ни­је те­шко про­ве­ ри­ти с об­зи­ром на то да у то вре­ме ни­је би­ло ди­ги­тал­не об­ра­де фо­то­гра­фи­ја.

www.orthphoto.net

Сајт ORTHPHO­TO функ­ци­о­ни­ше не­што ви­ше од две године и има око 500 ре­ги­стро­ва­них ко­ри­сни­ка. Сли­чан је сај­ту Ort­ho­dox­Pho­tos, но ме­ђу њи­ма по­сто­је од­ре­ђе­не раз­ли­ке. Пре све­га, ORTHPHO­TO ни­је за­ми­шљен са­мо као га­ле­ри­ја сли­ка јер по­се­ду­је и фо­рум. Та­ко­ђе, ра­ђен је

262

Православље на Интернету

у ви­ше­је­зич­ној ва­ри­јан­ти (раз­ли­чи­те је­зич­ке вер­зи­је раз­ви­ја­ју во­лон­те­ри, као код сај­та Хри­сти­ан­ство, ко­ ји смо та­ко­ђе опи­си­ва­ли). Тре­нут­но, по­ред срп­ске по­ сто­ји ру­ска, ен­гле­ска, укра­јин­ска и пољ­ска вер­зи­ја. Ве­ ро­ват­но ће уско­ро би­ти још но­вих је­зич­ких вер­зи­ја јер је сајт ви­зу­ел­но ори­јен­ти­сан, та­ко да не­ма пу­но по­сла око пре­во­ђе­ња. Сли­ке мо­же­те пре­тра­жи­ва­ти по ка­те­го­ ри­ја­ма (до са­да пот­пу­но но­ва ка­те­го­ри­ја је Крај­пу­та­ ши), зе­мљи или тек­сту­ал­ном кљу­чу. Са дру­ге стра­не, ди­зај­нер­ски је на ни­жем ни­воу од сај­та Ort­ho­dox­Pho­ tos, а по­ред то­га не­до­ста­је му га­ле­ри­ја сли­ка по­све­ће­ на све­тим мо­шти­ма и зна­ме­њи­ма. Да би­сте по­ста­вља­ли сли­ке у ба­зу и да­ва­ли ко­мен­ та­ре у скла­ду са пра­вил­ни­ком, по­треб­на је прет­ход­на ре­ги­стра­ци­ја. Сајт се још увек раз­ви­ја. Има ве­ли­ки по­ тен­ци­јал и ре­кло би се да ње­гов раз­вој иде у пра­вом сме­ру.

www.manastir-piva.cg.yu

263

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

Сајт ма­на­сти­ра Пи­ве је ком­плет­но ура­ђен у Mac­ro­me­ dia Flash тех­но­ло­ги­ји (омо­гу­ћу­је ка­ко дво­ди­мен­зи­о­нал­ ну ани­ма­ци­ју, та­ко и кре­и­ра­ње ди­на­мич­них на­ви­га­ци­ о­них еле­ме­на­та). Сајт са­др­жи кла­сич­не исто­риј­ске и умет­нич­ке са­др­жа­је, као и де­ло­ве ко­ји се од­но­се на све­ ти­ње ма­на­сти­ра, али у јед­ном ре­ђе ви­ђе­ном на­чи­ну за овај тип сај­то­ва. Иако је очи­глед­но да је у из­ра­ду ви­зу­ел­ног де­ла сај­та уло­жен ве­ли­ки труд те да је са тех­нич­ке стра­не пот­пу­но ко­рект­но из­ве­ден, по­сто­је про­пу­сти са прак­ тич­не стра­не. Пр­во, си­стем на­ви­га­ци­је, иако леп за око, ве­о­ма је не­прак­ти­чан, јер че­сто мо­ра да про­ђе ви­ше се­кун­ди да би јед­на оп­ци­ја би­ла до­ступ­на (по­што су оп­ци­је по­ста­ вље­не по ро­ти­ра­ју­ћем кљу­чу). Дру­го, тре­ба узе­ти у об­зир, чи­ње­ни­цу да ве­ћи­на љу­ ди на овим про­сто­ри­ма Ин­тер­нет ко­ри­сти пре­ко те­ле­ фон­ског лин­ка па је за не­ке сег­мен­те сај­та, укљу­чу­ју­ ћи и ње­го­во по­чет­но учи­та­ва­ње, по­треб­но не­до­пу­сти­ во много вре­ме­на. Уз то, тре­ба на­ве­сти и да оп­ци­ја пре­ска­ка­ња ду­гач­ ког по­чет­ног уво­да ни­је ви­дљи­ва од­мах. Ни­је у пи­та­њу тра­же­ње дла­ке у ја­је­ту, већ се на­чел­ но по­ста­вља пи­та­ње ко­ли­ко је Flash тех­но­ло­ги­ја уоп­ ште по­год­на за сај­то­ве ми­си­о­нар­ског ти­па (нај­бо­љи пра­во­слав­ни сај­то­ви је уоп­ште не­ма­ју). На­ше ми­шље­ње је да је ова­кво ви­зу­ел­но ре­ше­ње по­ год­ни­је за мул­ти­ме­ди­јал­на CD из­да­ња код ко­јих се нај­ ви­ше и ко­ри­сти.

264

Православље на Интернету

www.liturgy.ru

Ово ј­е ­јед­ан­од нај­комплетнијих­с­ајт­ова по ­пи­тању п­равослав­ног­ богос­лужења. У­ра­ђен ј­е у­ д­војези­чн­ој­ в­ерзији (ру­ски и е­нглеск­и јези­к)­и ­сад­ржи раз­новрсне ­мат­еријале у огр­ом­ном о­бим­у. Поред­ б­ог­ослужбе­них к­њи­га­ и текс­то­ва­ (у­ P­DF­ формат­у ­постој­е и­ скени­ра­ ни ­древни ­ру­ко­писи), чино­по­следов­ања, т­роп­ара, де­ таљних о­бјашњењ­а и ту­ма­чења, са­јт сад­рж­и нот­не­те­ кс­тове, слике, з­вучне­ и­ видео з­апис­е основ­ни­х дело­ ва ­бо­гослуж­ења (ово н­е ­т­ре­ба меш­ати­ са директним п­реносо­м ­Литург­иј­е,­које је ­екл­иси­олошки­погре­шно­). Све у ­све­му, о­дл­ичан­ матери­јал­ з­а дидакт­ич­ке св­рхе, п­осебно за­с­ту­денте Бог­осло­вског ф­акулте­та. ­Једина ман­а ­са­јта су фо­рму­ла­ри­ за ел­етронско­ с­лање имена бли­жњ­их ­за­помињање­н­а проском­ид­ији. Тиме с­е ­сувише­ ид­е к­а прагм­атичности и ком­фо­ру и ­угр­ож­ава се аут­ентичан­ литургијс­ки­ присту­п. Не ­би­ треб­ал­о ­од­ст­упати ­од древне ­пра­кс­е под при­тиском нов­их ­начина ­кому­ни­кације.­Народ­пре Лит­ур­гије (­на­ којој ће,­наравно­, ­учествова­ти­) ­треба ли­чно­да доно­си

265

ЧОВЕК И ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

плодо­ве свог ­ра­да­ и при­носи их слу­житељу­, ­а зај­едн­о ­са њима ­и ­им­е­на­за пом­ињ­ање. Такав­с­тав носи потпу­ не ­космол­ош­ке­и сотир­иолошке пр­ем­и­се­, за ра­зли­ку од­ ­ус­ко­формално-технолошког приступа који је еклисиолошки прилично неутемељен.

266