Увод у филозофско мишљење

Ёаслов оригинала

ФолкмАн-шлук

кАРл-хА]нц

1(аг|Ёе1па !о1[п:апп-5с[:1шс[, Б|ф[|7гшп3 1п йв рй![оворА!зсАе Реп!сеп 9|ссог!о 1(1оз[егпапп, Ргап1с{шг( агп йа|п, 7уое|[еАш$а9е 1975

увод уФипозоФско мишьв}ьв Бдици!а ,,нА тРА|}'' у 2000. годи1{и ух(ива подр1пку Фонда за отворено дру1штво [!ревоё с немочко1 ш йреё7овор \4илотп 1одоровиБ,

@ т1^Ато

)|редник |4ли!а Р1ариБ

БвогРАд 2001.

смисАо

уводА

1.

у

ФилозоФи.]у

}во!егье у зна[ье

1(ада ]е на !едном филозофском факултету на прву годи-

ну студи]а сво!евремено био уво}ен нови предмет: |воё у фшлозофш|у, неко !е ту одлуку прокоментарисао речима: [реба ли онда на завр11]етку студи|а увести и 1злаз шз фшлозофш|е? 1о !е била несум}ьиво духовита досетка. Али не сап{о то. [е

рени

но

]е'

су

израз

наиме'

11а

фи|у.

[акако'

том

могуБности

)кели

пита}ьу

и

бит

би

сум}ье.

довести

да

плорало а

увода'

требало

у

вано

}ъима

таквог

нухсно

увида

се

да

засноване

реално

у

Фниглед-

пита|ье

сврсисход-

чак и смисаоност програматског уво!етьа у филозо-

ност'

би

и]едне

води и

филозофи]е

да

претходи

разматра}ье

пут

разматра}ьа

те

преко

стица}ьа

барем

увода

у

било

какво

могуЁности почетног систематизо_

зна}ье. €ваки

}вод

у

неку

област

зна}ьа'

или

у

неку

знаност,

обра-

Ба се пре свега почетници[{а или онима ко!и су недово]ьно упуЁени у тьу. Фн се на]че:п!е наметъу]е студентима-почетницима' као 1пто на]веБим делом и наста;'е у раду са }ьима, на предава}ьима и семинар\4ма. А ци.ть му]е да створи основе за разумева}ье ]едне знаности или интензивни]е бав.тьетье !Ё.оме. 3а конципира}ье таквог }вода веБини знаности сто.|и на могуБност

располага}ьу

да

прика)ке

полазне

основе

свог

зна-

!ьа' оне на к0]има почива.|у и из ко,их се изводе сва }ъена зна_ гьа. Реч ]е углавном о теме.]ьним по3'мовима и начелима 3на-

ности,

о

}ьеним

основним

ставовима

ко]и

садрже,

дефини:пу

€мшсао

кРАткв студи.!!]

увода у филозофи!у

[оре изренена уза'амна испреплетеност и саодре!еност три елемента сваког зна}ьа, приме1ьена на филозофско зна_ тье, поседу]е сло;кени.!и, па и потенцирани смисао. ?ако ]е и

суб]екат филозофског сазна1ьа и зна|ъа целина човекових духовних, ду|]]евних, па и телесних способности у своме битку. }ако ]е уонити да !е током ис'гори]е филозофи.!е, поготову ако се има!у у виду сва, па и на]разли.титтт]а филозофска уче}ьа, свака од човекових сазна|них моБи била одре|ивана као на.!зна.ла]ни.!а за 1{овека и 1ьегово сазнаье. па !е утолико била сматрана и за ]едну од одлика саме бити човека. Аналогно томе се мо)ке ре[ти и за остале човекове диспозици.!е. Филозофско сазна}ъе' пак. утеме]ьено ]е и но|]]ено битком целине ({овекове бити: духовно-ду1певно-телесне' па би се у том смислу за суб.!екат филозофског:]на}ьа могао сматрати битак целине бити човека (а не на пример }ьегове суб]ективне моБи сазнатьа). !(ако ]е однос изме}у овако одре!еног суб.!екта и об.!екта филозофског сазна}ьа заправо однос изме!у битка т{овекове бити и битка као таквог, разум'ьиво ]е да се на на]разлинити]им нивоима и формама филозофског сазнава}ьа и зна}ьа као ]една од }ьегових битних црта ]ав.тьа рефлексшвносй,дакако' опет у сво]им различитим ликовима и облицима. ]о ]е, на]пре' рефлекси]а целине тог односа ко;'а припада како том односу самом тако и двама }ьеговим конститутивним елементима. Ёаравно' ту ни]е рен о неко] посебно! методи филозофског са3на}ьа' ве| о нечему 11{то ле)ки у основи сваке од !ъих. [одуппе, и све знаности разми1пльа!у о сво.!о] методи' као 1]1то !е великим делом саме себи и пропису]у; али !едитто филозофи]а рефлекту|е сва три елемента свог зна1ъа

и то не тако да се та рефлекси!а накнадно уводи у }ьен сазна]ни поступак и }ьено сазна}ье' него тако да ]е увек веБ инкорпорирана у филозофско зна}ье' тако да су и она и|ъени

-

резултати конститутивни део сваког од три }ьегова елемента. Ёо, на први поглед и по 1широко распростра1ьеном м}ье!ъу, чини се да ]е филозофи]а посебно блиска извесним знаностима (нпр. психологи]и или социологи!и, по другима' опет' математици или физици, итд.)' па и те знаности саме филозофи]у често осе|а1'у се6и бли>ком од многих других знаности. ){'истину, ме!утим, ствари уоп1пте не сто]е тако.

€ве знаности, наиме. без обзира на големе разлике ко]е по-

сй]е ме!у }ъиховим предметима, методама и резултатима'

су1штински су немер.]ьиво блих<е ]една друго.! него филозофи]и. €ве оне' наиме' припада]у !ес)ном роду, ,ер све има]у за сво! предмет ]едну посебну - премда и увек другати.|у реги]у биБа, роду ко]ем филозофи]а |{икаквим начином не припада, будуБи да }ьен предмет ни.!е никакво биЁе веБ битак би6а. ?о потвр}у]у изме!т осталог и неке чи!ьенице као последице таквог ста}ьа ствари. ]ако се нпр.' у зависности од схвата|ъа ко]а се |ав.гьа]у унутар саме филозофи]е, веома блиске, а с друразлику'у знаности за ко.!е се сматра да су ге стране, посто]е и таква схвата}ьа по ко]има су религ'и.|а' '9] па и уметност' много бли;ке филозофи.!и од било ко]е зна-

ности. 14

по односу према

сво.|о.!

повести. по знана]у ко!и она има

за гьу' па и по г|рироди саме те повести, филозофи.|а се квалитативно разлику]е од посебних знаности и }ьиховог одно_ са према сво]им повестима. [ако код филозофи!е неп4а оног прете)кно праволини!ског повесног напредова}ьа у зна}ьу ко-

на]ве|им делом карактери1]]е прогрес знанственог сазна[сто тако, ни]една велика филозофтт!а не застарева, }ьени ставови током времена ни на]матье не губе на сво1'о] актуалности' као тпто.!е то слуна! са знаностима у време великих знанствених револуци]а, када се одбацу.!е велики део претходног зна*ьа.ко]е се др)кало ва.]ьаним' за.!едно са претпоставкама на ко!има ]е оно почивало. ?у одлику повести филозофи]е [егел, ко.!и !е }ьу истински филозофски и утеме.1ьио, изра)<ава тако 1'[-1то кахе да у повести филозофи!е, она !есте повест, немамо никаквог посла са нечим ''премда :лто ]е [ро!пло"з. Ради тога филозофска сазна}ьа и.!есу не_ 1пто |пто се радикално разлику]е од свих знанствених уче}ьа; ,'та сазна}ьа нису ут1еност' упознатост са не({им 1пто ,е и3умрло' закопано и иструлело] повест филозофи]е има посла са оним !пто не стари' !пто )киви у савремености"4.

.!е

тьа.

3

с. ш' Р' \[ег[е

4

о. ..,

Ёе9е1, \/ог!езшп3еп {1Бег 7!е 6е;сй1с|тсе 4ег Рй!|оэорй|е 1, Ё|п1е1тшп9, !п т:хапт|9БАп0еп, Б0. 18, Ргап1с[шг1 агп йа!п |971,5.57.

5. 58.

[мисао увода у филозофи!у

!0

кРАткш студи.!в

3.9овекова коначност и бит границе [{а]разлиягтти.|им путевима филозофи]а тех<и да пре}с

пРско сваког биБа, да га трансцендираи раскри.!с оно по т{сму оно тек]ест' да раскри]е битак биБа као 6иБ.аи у целини, бит'ак ко]и се као Ёе свеколиког биЁа, и као Ёе властите - онтоло|пке разлике од биБа, гранини.!отп само са пуким Ёигпта. 1а основна те)к}ьа филозофи]е , али и сва три наве_ дена момента филозофског знатьа, поготову онда када има_ мо у виду и }ьихову разлику од кореспондира.!уБих момената зна!ъа посебних знаности' недвосмислено показу]у да филозофи.|а увек иде ка он0ме кра|гьем. ономс гшто.|е у нек0м смислу и свеодре!у]уБе - било да су то први почеци или послед}ьс сврхе или т{с1пто треЁе. [ако.!е.!отш |[латон спет1ифи'тност филозофског знатьа]асно видео у мисаоном одласку до онога ш|то.'е ,,беспретпоставно на по11етку свега''5. А ипак, беспретпоставност оста.!е идеал филозофског са3на1ьа' о томе' пак, да ли та] идеал мох(е и да се реализу]е. одлу'ту]с природа коначности т{овекове бити и на тьо;' утеме.}ьеног сазна|ъа и уоп||тте }ьеговог сусрета са биБем. €утптинска кона1{ност човека.!е, дакако, присутна у свим облицима човекових активности и манифесту]е се у бро.!ним ликовима; поменимо само неке од оних ко]е су детерминиш!уБи за човеково сазна}ье - па утолико и за филозофско зна}ье: а) ||овесносй

- !след временсайос'йц као хоризонта

т!о_

вековог разумева}ьа 6итка, те 1ьегове йовесноссцц. и битак коначне бити .товека и сама та бит има за сво.!у тсмс.гьну црту и форму йовесносй. €тога.!е свако човеково зцатъе, па и филозофско, у сво]о] основи повесно. 6) 0ерсйекйшвшаам - Асто тако, ми се као .тьудскс !тндивидуалности стално налазимо у неко] конкретно! (како индивидуално] тако и оптпто.;' светоповесно|) ситуаци.1и ко]а нам о'гвара увек ]едну одре!ену псрспективу, како на прсдмет ис_ 'гРа)кива!ьа тако и на свет у целини - матери.!ални, духовни други. ,[1,ругим речиг\{а. са позици.|е неке ситуа|\и.!с на[[|см ми|]|.]ьс}ъу и сазна}ьу се све оно 1што нам.|е доступно об_ оним ]авл'у.|с увск 'само' под неким посебним хорцзонйом и с|'аки

5 $;т:т'гк',лт, /!1ээк.ава 51| б 6.

11

ко!и ]е одре}ен ста]алишттем те ситуаци!е' тако да за нас онда све и сто]и у светлости тог хоризонта. ц) [шскурзшвносй * Ёа такво] новеково] бити у'гемельено ми1]]'ье|ье и сазна1ье човека озби.гьу]у со увек само у следу; мисли. као и са3на[ьс. разви]а]у сс и сг3истира.!у само сукцесивно, ]една за другом и ]едва из друге; нама никада не мохе 6ити све дато оц!сдном" Ёс само по.,мови (и на }ьима 3асновани судови и зак'ьут1ци), него иинтуици1е и сл}1ке фантази_ ]е, сензаци]е па и иде]е, сво.!е зна.тсгьс. смисао и разум.]ьивост за човека црпу само из уза.!амних одно1пегьа са другим.по!мовима' интуит{и]ама итд.' или према неко] целини до ко]е за нас исто тако нсма другог г1риступа осим дискурзивног. } то] карактеристици човековог са3на|ъа налазе за себе аргумент и они мислиот1и ко]и за на]адекватни]е средство изр0!(ава}ьа човековог сазна]ног односа прсма свету сматра1у фра1лсенй. @б.!едшьава]у|и те одлике и посматра.!у1ти их кроз призму властите филозофи.!е }асперс ка>ке: ,'Филозофи]а хоБе да доку1{и вечну истину. Ёи-1е ли та истина у свако доба иста' ]ед_ на и цела? йох<да, али ми.|е не доби]амо у посед ]еднознан-

но у оп1птеваьаном облику. Битак се нама отвара само у време}{у' а оно истинито у временском по.!авльиватьу. } времену, ме|утим' довр1шена истина ни]е о6]ективно доступна. Ёи .товек као по]едина1{ ни повсст не могу да !е схвате другачи]е него сваки пут у неко.| по]ави ко]а увек поново и|пчезава.''6

ц) !{рис++шнносй -3лдели смо да.|е само;' бити филозофииманентан' и 3а [ьу нух<ан' 3ахтев за беснреййосйавносшйу ]е свих }ьених 1'еме]ьних зна}ьа; наиме' захтев да ни1шта не сме ца се |]ретпостави као апсолутно почетно'"дефинитивно и3весно. 1(ако.!е свако човеково сазнатье у сво!о.! бити коначно, а филозофско сазнагье ]е у.!едно и рефлексивно. то се ова! захтев за беспретпоставнотшЁу у филозофи!и озби.тьу]е само у свом привативном модусу. као стално йреисйийсава[ье - и

то преиспитива!ье свега' надасве почетних основа' првих начела, али и на.;'витпих вредности и кра]тьих ци.]ьева. [акле' ту ни]е ствар само у сталном испитива}ьу' него и у томе да и оно за 1пта посто]е разлози да се сматра са3натим' стално доспева под другани!е критери]е, па увек мо)ке и треба да се под6 |(аг[ .!азрегв,

|

ег рй!!озор!'оБс!'ое

6!ацБе, й||пс}леп 1948, 5. 117

\2

|]Рга!в!1 новом испитива}ьу.то, пре свега, зато 1лто свако са_ знаье и зна!ъе у филозофи!и као конс'гитуенс властитог зна1|еьа у себи ну)Фо садржи с'ада1]]гьи тренутак са }ьеговим ста|алитлтима' перспективама и хоризонтом, као 1што мора бити о'1'ворено за будуБност и ({инити слободан простор за нове |]()весне могуьности. }след свега тога, услед коначне бити човека, оно кра]ье чему филозофи.!а по сво]о] бити ст'реми никада ни.!е и апсолутно кра.!тье, а рефлексивност генуино филозофског зналъа омогуЁава и осигурава }ьегову !1ерп{анентну свест о томе. 1акво кра]тье' пак, ко!е ни]е апсолутно последтъе, ко]е ни]е зидиза кога нема ви1]]е ни!!ега, него. н;11|ротив. собом !ем11и да посто.!и и нетпто иза 1ъега' али такво йза ко.!е ]е квалитативно друга.ти]е од онога йспред, овостран0г' и то у том смислу да ]е недоступно 3а (|овека' .тини бтдт 7рансс.це.[раница.!е, тако, оно кра!гье ко.!е собом ]ем.:и неко квалитативно другани]е 14за тъе' а да истовремено пу11]т;1 да оно йспред, оно са ове }ьене стране управо }ьоме ступа у сво.!у бит, па као такво и у егзистенци,у. }толико ]е филозофи1а соскусшства-

гье 1раншца.

]асно ]е да се ту не мисли ни на]пре ни примарно само на границу света. универзума и космоса' нити иск'ьу(1иво н;1 |'рама ко|е врсте ницу ||овека и }ьег0вих домаша.!а и досе 'агьа' или то сеза}ье било: теори]ско-сазна]но, пра1к'1'и1]ки-делатно не мисли на границе |1оготову се уметни11ки-стваралачко. методоло1{!ких поступ;1ка }ьеговог' сазнан,а. 3а разлику од свега тога, а и ако се има у виду горе де'герминисана бит саме границе по себи, као и услед рефлексивности филозофског ми|п.'ье\ьаи сазна}ьа, наиме' услед рефлексивности фи-

лозофског иску1{{ава}ьа граница' то иску||1ава}ье граница у себи ну><но увек веБ садр)ки и испитива}ье граница тог иску||]ава}ьа. Филозофи.!а ]е, стога, такво !!.ску|цава[ье 2рстншсца тсс;|с у себц шмй';тцццРа ц йрессс8асФшван,е 7ран|!ща моеуйнс;с'йт; йо7 !!ску!//ава[ьа -ранньца. |1ри томе, ]{акако' не долази /\() гс!]ге$|;ш$а а0 |п[|п|{шгп..!ер се ту не ради о формалнологи.лк()м т|осту|1ку, ни'ги.!е ту ре.л о поступку ко'!и се понав.,ьа на 1!ск()м мета нивоу, веЁ се ради о !единствено.! и сло><ено] децелине !1овекове духовно-душ1евне-теле сне бити. 7!зра:з 'иску1]]ава1ье' овде никако не треба да указу]е на !1рев:1сх()дно емпири.|ски, а поготову не на некакав религи-

.,!1|'['н()с'|'и

кРАтк! студи'!]

[мплсао увода у филозофи!у

1з

()'!!!()-мис'|'и1!ки карактер филозофског сазна}ьа.'|о уоптпте ::с (;и с;дговарало само] ствари. Ёасупрот томе' он сто]и за

бити и у првом !\с.,!ину (!овекове духовно-ду1шевне-телесне 'греба да пока)ке да ]е она као таква на делу. ||{стицатье

'1':с1цу

|цс.]!ине !единствене 6и'ги човека озна(1ава а) упуБива|ъе на подела те бити на човекове раз_ !|'!!]()ре свих традиционалних

ите диспозици! е, способно сти или' моБи', }ьихових да]ьих ;1с:с;ба: пре свега деобе сазна!них моЁи, као и сваког разлик()|]:|}ьа унутар сваке од }ьих. б) €вима }ьима та целина прет_ х(ц{и и чува потпуну неутралност у односу на }ьих. в) 1(ао тьих()|} извор и онтоло1пки приус она сво.!им делова}ьем тек .|

! ],[

|

!

слободно по.]ье за несметано могуЁно деловатье било кк;!е од тъих. г) 1(ао целина она треба да садрхи и об]едитьа-

()'|'в:}ра пз::!уБи

фактор свих елемената могуБних и реално проведе-

!!их подела у }ьо], и да образу.!е гьихово ]единство. )едино ,;1слатноп-тБу такве целине нат:;е бити у свом битку ми не сто|имо под владавином закона ко.;'и ваке за ]ер ]отп нисмо сту\\илиу - подрун!е предметно представльа]уБег митплье}ьа' а]1и и хте}ьа и дела}ьа' ко]е зна.ти прекрива}ье би!тау:ьегово! властитости. }1зраз 'искутпава:ъе', тако, нагла1цава да]е целина |!0векове бити као таква неопходна 3а истинско филозофи|)а}ье' наиме' да морамо посегнути за }ьом уколико )келимо свако биБе да оставимо у простору за игру }ьегових власти'гих могуБности, ослободимо 3а }ьега самог и тако пустимо ,(а нам оно сАмо доиста доье у сусреъ }1 граница и перспектива при топл поседу!у како негатив}'о тако и г{озитивно значе}ье. Ёегативно би се састо]ало у томе 1пто свака перспектива увек ну)кно ограничава духовно-ду1цевно-телесни видик само на !едан могуБни хоризонт смисла' ко!и никада ни3'е и !едини. А позитивно би било то ]11то огранит{ава}ье увек зна({и и одре}ива}ье, сме1шта}ье у границе сво]ствене бити, тако да.|е свака огранинава]уЁа перспектива увек и творачка' ]ер омогуБава и ствара та] !едан. у конкретно;' ситуаци}и увек друга,ти!ил нови реални смисао. |'1 не само то. ]ако мип_т.гьена граница !е не само не1пто тшто ]е релативно кра!тье, него се човекова духовно-ду1певно-телесна делатност' као припадна )кивоту и }ьеговом расту' непрестано и ну)кно креЁе унутар мно1птва отворених перспектива' па }ьени резултати стога сто]е под плуралитетом хоризоната. А из

\4

€птисао

теме.,ьне

човекове

повесности

кРАткш студи.!!!

увода у филозофи!у кона1{ности

про-

проистиче

мен.]ьивост конкретних г1овесних ситуаци]а. ста!али!']-1та и перс|]ек'гива' а са }ьом и промен.]ьивост. г1окрет'ьивост и стално уза!амно пресеца}ье' стапа}ье и г1ретапа}ье }ьихових хоризо-

с;().::игци с'|'|}:!|)и,

испо.]ьава|ъа човекове бити, свет и унутарсветске као и на!разноврсни]и ликови }ьиховог сусрета}ьа.

ната.

9овек ]е' тако' ]едино биБе чи]а ,е бит - па утолико и сре!1оди1пте - граница' и то у сво] сво]о! плуралности. ,едино за века ва)ки: }ьегово среди1пте.!е граница - и]|и пре: }ъегово мултидимензионално среди1пте !е плуралитет граница. }{о, то ни.!е ]едини облик децентрираности и деконцентраци!е. )/след различитих светоповесних ситуаци.!а и перспектива, плуралитета хоризоната и поми({ности релаци]е перспектива-хоризонт' па тиме и услед 'порозности' границе, филозофско ми1ц]ье}ье захтева да буде полицентрично-деконцентрисано.

повесност

бити

1{овека

по1|ива

на

повесно-

6итка уоп1|]те. }след тога, битак !есте основни проблем филозофи]е, питатье о битку.!есте пита:ъе ко]е филозофи]а мора себи да постави на првом месту. Ёо' тврдтьа да ]е оно на!вах<ни]е, или мо)кда.!едино }ьено пита}ье' сада се ]ав"тьа у ново! светлости. !'одушле, не зато 1пто би посто]алп ва>кни1и филозофски проблеми од пита}ьа о битку. веБ зато гшто.|е систем и поредак вредности у .!едном деконцентрисано-полицентри11ном мисаоном уп!!!еш и човековом свету - ли1пен ступ}ьева}ьа и вредноватьа, квантификова}ьа и категоризаци]е уоп1пте у традиционалном смислу. сти }ьеговог битка

[ругим

речима'

због

уц

перифери1{ности

центра

као

]едног

ли-

11овекове битиу свом битку, као и услед прин_ ципи]елне немогуЁности апсолутног почетка за човека, битак, доду1]1е, ]есте по{1етно (у смислу: полазно), централно (у смислу: деконцентр исаних средитпта) и на] битни] е (у смислу : н;т!гранинни]е) питатье филозофи]е. Ёо, то пита}ье не иск.1ьу,пу]е друга питат1'а, не омета да и она буду исто толико изворна. озбильна и по сам битак одлу({на као ||1то ]е то и експлика коначности

!\и1'но разви.!ено пита}ье о самом битку. |[овест метафизике у сп;о|им многобро!ним по!мовним облицима, мисаоним фи|'урама и категори]алним склоповима - мада и не сап4о она

кри]с у себи безбро! трагова изворности како самог битка, 'гак0 и свега онога 1пто по том битку и ]ест. 3адатак филозофи!е, стога, у исто] мери чине како сАм битак као битак, так0 и с!]и ти трагови изворности' у ко]о] сво.| извор налазе сви

15

4.

[!роблем ума

'[';:ко схваЁено филозофско зна|ье указу]е и на специс|:и,пну сйроеосн1филозофског ми1п'ье}ьа и сазна1ьа. ко]а ]е

зна}ьа посебних знауслед те)к}ье за бес_ зна|ъа' али и због тога 1г[то !!|)с'г|!оставногпБу филозофског 6ивства а 'об|екат' би'!с п:,сгов 'суб!екат' целина човековог '!':|к као битак, строгост филозофског зна}ьа се не мохе сми_ с1!()н0 поредити са строго1пБу посебних знаности - мерилима '|||1!н,а тих знаности. Бихова строгост ]е израх<ена извесно:::Бу знагьа ко]е понива на 'сиг!рним' претпоставка]\{а' ко!их |с: као претпоставки то зна}ье свесно или ни!е свесно. и евен'|'у|1лно.;'о:л на исто тако евидентним емпири.|скипт датама. Бе(';!с!!им другани]е природе од строгости !!()с'|'и' и увелико ]е надматпу]е. Баиме,

1тификаци]у }ьених ставова утолико представ.'ьа }ьихово -|1ли барем принци;ти!елна свод.]ьивост на !ъих.

спзс:!етье ( 1гро:'ост

с;!мо

зна}ьа' филозофског то зна}ье ни]е аподикти!1ко'

пак.

оно

не мо;ке

не почива

таква ]ер на збильским

бити

!|рвим претпоставкама _ !"р д' }ьих т1овек не мо)ке досг{ети' !|а ни на изво!етьт из }ьих и доказива}ьу на основу тьих. .|ем-

с1'во 3а истинитост сво.!их ставова' као и природу властите истине' она мора да тра)ки на друго] страни. }толико ]" фи-

.::с;зофи)а

-_

1!1ерена

мерилима посебних знаности - сигурна

|-!сизвесност или неизвесна сигурност. ){' току сво!е двехи.)ьадугоди1п}ье повести филозофи!а !е

'|'аквог !емца на.!нетшБе налазила у у']у[у.9ини се да сломом класичног немачког идеа.т|из]\{а у ни]им }нетьиьта су се дух' ум' па и човеков ум' поставили на готово недоступне врхове кредибилитет ума оста!е готово без ушориппта. Ёо, филозофи]а ко]а ]е уследила, а ко]а се обухвата збирним називом 'савремена филозофи!а" не 1т1исли се дово]ьно дистингвирано и не схвата се су11]тински ако се у неким }ьеним теме.]ьним одликапла !едноставно констату|е тенденци1'а да се дискредиту]е ум.т тъо! се, доиста' свесту! и самосвести' разуму и интелигенци;'и, |1и из6лиза не прида!у она! знана] и улога ко]у су они имали надасве у идеалистичким унетьима. Али,

16

€мисао

то се чини управо са позици]а другачи]е разум]ьеног ума' ума ко,и треба илиу себи да обухвата и делатности и резултате осталих |]овекових диспозици] а' или да сто!и у ]единству са ьима. Ёаиме, како ту примарно ни]е ре.| о човековом сазнаствари него 0 односу измеьу 11овскове бити и 6иБа као таквог и у целини, то би у разматрагьу }ьу света и унутарсветских

тог односа требало даизгу6и зна1{е}ье како традиционално одва!атье човекове моьи сазна|ъа од осталих 11овекових способности, тако и разликова}ье разли({итих моьи у тьо.!. унутар ко]е ум тек доби]а сво]е знане}ье и улогу. 0нтоло;шки сусрет битка човекове бити с битком као таквим. ко.!и ]е прави предмет филозофи]е,1птави1ше, ко!и]е и сАм филозофи]а, онтоло1пки претходи том одва!шъу и разликова}ьу и омогуБава их као ]едну од сво,их изведених могуБности. €авремена филозофи]а има то у виду када' насупрот сазна]ним моБима, истиче целину (1овекове битиу !единству }ьених сазна.1'но-теори]ских' практичко-делатних и уметни(|ко-продуктивних димензи!а. ){' том смислу ум за }ьу и мо)ке да означава ]единствену целину те 6ити. Фвакво тумаче}ье неких основних тенденци]а савременог филозофира}ьа не уматъу]е радикалност }ьеног преврата у односу на традици]у. Ёапротив' |1росто елиминисатъе !едног (тлана неке оп1штеприхваБене поделе истовремено означава и прихвата}ъе те г[оделе као такве' тта и афирмаци'!у претпоставки на ко!има она почива. А овде.!е рен о убе}етьу да су и подела и !ьене основе само.| ствари непримерене'

па и не*

легитимне. Ради тога велики бро] аутора филозофских текстова из )([ века та] прекид' свесни }ьегове дубине, изра)кава;'у тиме тшто сво;'е ми1п.]ье}ье назива]у 'пост-метафизи9ким" ' пост-идеалисти.|ким',' г1ост-модерним'' и т. сл. 9ини се да такав обрат у повести ми1ш.тье}ьа, раскид са ло-

гиком ицентитета и напу1пта}ье традиционалног схвата}ьа ума и истине, \|а у1основних метафизинких по.|мова уоп1ште, на.!радикални!е наветпЁу|е и проводи Ёи.+е: ,,[[арменид ]е рек:1о 'не мисли се оно ш:то ни]е', а ми се налазимо на другом кра!у и кажемо 'оно тпто мо)ке да се мисли сигурно мора да будс фикци] а'''7 .11а удару Ёичеове критике !е и традициона.п[!а подела т-{овекових способности

7

и моБи, надасве оних

|,.!"с.!.ь \!с1;сзсБс,7ия 7етп ['{асй!азз 4ег Асйтэ!3ег|аАге, 1/й'ег[е ! |гнд. !(аг1 5с[1есБса, в0. !!!, йЁпс1-:еп 1982(9), 5. 730.

1-

кРАтк}] студи.!д

увода у филозофи|у

|::

0ге! Бё;:с1еп,

(';|'!!!;!!!!их. и '|'о |1рс свега сама подела и раздва]а}ъе онога 1што ;с' ::с;

ссби ]единствено. }право ту критику изра>кава!у и сле,,йи уоптпте немамо никакав орган за сатнаво-

11с'!'пс 1':с:,пи: /1,('. '|!! 'и€'|'ину'''$.

пг;т шпс:!': 1-{и

Ри.те овим )кели да ка)ке да никаква посеб-

орган' изван

|1е.т!ине

човека' ни.!с достатна за

(';!'!|!;|!|,с уоп1лте, за досеза}ье истине. /{акако. то вахи и за уг\! !||]с свега за ум. 9итаву повест метфизике, па и целоку1{-

а узрок културе' Ёи.ле назива ,'нихилисти'!ком'', види и у ,'веровагьу у умске категори]е''. {{о !!'('му. ||ак, оне нису ни|пта друго до различите 1{овекове пер_ {'!|ск'!'и1]е ко.|е су корисне за )кивот. Ёичес)в обрат у ми1ш.1ье!!'у '}:|хвата и начин }ьеговог излаг'а}ьа битка. тако да оно 1пто ни битак 1сс'п' <;,:1 сада !е сАмо поста.|атье туманено као хивот; _]ер тра!ност посто]аност, битак :сг,:п:пе ни]е умски да]е умсют не мо)ке он тако се и/|снтитет !| досегнути. 1!|тавида умом !|(' '!;|!!!|/1не

'!'()м !|ихилизму

,,Ёеум ]едне ст'вари ни)е никакав разлог против }ьен0г пре услов за гьу''". 14 ова.| став треба да се као апел за анга)<ова}ье целокупне чопозитивно' |)|!''уме !!скове бити, }ер ум и ми!п.]ье}ье нам пру><а]у само фикци.!е. :::с:

::с:с'го.!атьа, веБ ]е

5. 1(арл-)(а! нц Фолкман-![.тпук: ми!п.]ье|ье }вод у филозофско

Фвим !е наба.тен по11етни нацрт елемената и бити фило'зс;фског зна}ьа' неких тьегових особености' као и }ьегова раз.|!ика од посебних знаности. А пре тога су биле наба'тене не-

кс основне и нужне одлике програматског }вода у неки

систем зна}ьа. |4ма.!уЁи све то у виду сада мо)ке да се постави пита}ье: ,[а ли ]е могуЁан }вод у филозофи!у; и ако !есте, какве би ттрироде он требало да буде? Бидели смо да ]е филозофи]а искутпава}ье граница ко.|е имплицира иислитива1уБе искуштава}ье граница (мо_ себи у гуБности) тог иску|пава}ъа. }тврдили сп{о да ту нема бесконачног регреса' сталне итераци!е. йе!утим, ако се ту ипак м!|слш' ко.!е у формалнологичком сми_ у о\|п кру|сно крейагье 8

Р.!е6'!"ь

]ц{|е1:зс[:е,

|1е Ргёй!!с|те 1|!ззепзсйа[с

_?54, $['ег|се !п 6ге1

Ёгзд. 1(аг1 5с}:1ес[:та, Бс1. 11' йЁпс|еп |98|(9),3.222.

9

Б1п0еп,

п'.1еа.|.ь ].{!е{:зс[те, йсл зсй!!сАеэ, А!!антпепзсй!!сАез Б7. ],515, \!ег*е |п 0ге! Бёп0еп, Ёгь9. (аг1 5с}:1ес1тта, Б6. 1, й{1пс1':еп 1982(9)' 5. 698.

слу маркира ]едан недопустиви }!исаони поступак и логи(1ку гре1пку (ко]а се мох<да избегава тип4е {пто се исти11е про_ мена нивоа на коме се то одиграва, дакле, ко]а би се отклонила тако 1пто би се показало да ,е ту реч о другом роду' да се пре1шло на мета ниво), онда мора да се пока)ке да ]е за филозофи]у такво ми{ш.'ье}ье не само неизбе)кно' него.!е за тъу и конститутивно. }{е:лто слично томе ка)ке и Финк у свом !воёу у фнлозофсо}у: ,,[1оступак'ре!!1!сэ рг1пс!р!!'' )кигосан у цело] школско;' логици,.1'есте бит филозофског ц6т191цд''1(), !ер за Финка ''}вод у филозофи!у никада ни!е пуко 'педаготпко' уво}е}ье у ста}ье зна}ьа неке знаности... }вод у филозофи.!у !е мука да филозс:ф{{.|а запо.тн9''11. Бити

филозофи.|е,

дакле'

припада

такав

и }ьему

сли1тни

кругови. 6ни су део феномена коме припада]у различите форме, или различита садр)кинска испун'егьа. } такав однос могу да ступе нпр. по]единат1но и оп1пте' део и целина1 по-

весно и сада1л}ъе' вечно и временско, итд. } основи круга ко.!и !е карактеристичан за филозофи!у с'гсэ|и сттецифинност филозофског зна}ьа - ви1{!е од свега особит'ост'предмета филозо-

основног задатка филозофског м и1ш']ье}ьа. филозофи.1'у неопходан кРуг' онда нема постепеног уво!етьа у филозофи.!у, онда )/вод у }ъу мора да буде сЁсй' }вод у филозофи.!у ни!е увод у неки релативно гот0в, ]единствено одре|ен и оп1|!те|трихваБени систем до т|]да досегнутог зна}ьа у !едно.| области; он ]с ну>кно уво!етъе у филслзофиратъе' }вод у филозофско ми|-11.1ьен,е. ('ант ]е то прегнантно изразио ре11има: ,,Бикаква филозофи]а се не мохе !!ему се мо)ке поз1{аучити;]ер, где ]е она' ко ]е поседу!е и по ти? йо;ке се у(1ити само филозофиралъе.''12 ){'вод у филозофи!у не мо)ке да чини наво}етье основа неког зна|ъа, као 11]то !е т'о слуна] код посебгтих знаности' него ]е таква припрема за филозофира}ье ко]а ]е истовремено и припрема за скок и сАм скок у фи:тозофи.!у, али и сАмо филозофирагье. !а ]е }вод у филозофи]у скок, потвр!у!е и |!ла'гоново поре!етъе фи! е,

Ако ]е за

са гтеБином из !,рэюаве.0но показу.1е да по1|етно човеково увс;!егье у филозофске увиде поседу]е карактер наглог пре|() |

[,у,'.,, <}инк, /во0 у фнлозофсс!у' Београд 1989, стр. 20.

| ().

..' с'т'р. |3.

12 |гпгпаг:по1 1{ап\, !{г!с!Ё 11ег уе!пеп !/егпшп[с,А 83в,

в

|9

кРА'|'кв с'|'уди]Б

[мисао увода у филозофи!у

||3

866.

к||/]:! с1|

св?!кодневним' природним ставом наивне свести о све-

;'у г: с:с(>и самом. 0но исто тако открива и ону су1птинску одпо ко]о] увек посто]и реална и .|!||ку с!тмог филозофира}ьа,

!!('|)м1|нснтна опасност поновног испада]ъа из филозофи!е, па :: ::'г у:зо|етъа у }ьу, и пада уназад у обично ми1п.тье1ье. |!лато:::г;зк> гп<;ре|еье са пеБином, ме}утим, указу1е на ]огш не1што:

да ]е то тако зато 11!то !е у филозофи!и, и при у Ёьу' увек у пита1ьу и она! ко филозофира - у пита::,у !с и сАм човек. А то не зна1|и ни1пта друго него да !е та!

с:о:с; гп<;казу]е

уптс:!1сг:'у ('к()к

како

1ловека

пут

с:с:г::.!;тгьа сво.|е

с'|'с !!рипадна

у филозофира!ъе

тако

и пут

}ьеговог

властите бити13. Ради тога филозофи]а и]е-

биту\ човека.

}води у филозофи.,у су' иначе' били наротито радо пи-

)0[

и почетком !)( века. [лавна разлику у схваосновног задатка лепо показу]е ]едан од на]':из'ани]их ме}у тьима: ,'3адатак таквог }вода се схватао у ;1:;с>!аком смислу. Ёаиме, неки писци )келе да да!у одговара!уБс упутство за фшлозофшрагье у власйшсаом смцслу тако :::':'о показу]у извесне главне проблеме филозофи]е' а }ьихо|!;! ре1пе}ьа те)ке да наговесте или разви]у у смислу оног фи.;:ст:зофског станови1шта ко]е самц заузима'у' '.. Аруга врста }пзода у филозофи]у.|е про;кета те)к}ьом да преко и изван уског круга личних убе\2етъа усмери поглед према велико1 це.пс:госс филозофи]е у про1|ллости и сада1п}ьости.''14 0ва поде.:::т (ко!а се очиг.,!едно не обазире на веома озби]ьан проблепл мс>гуБности'об!ективног' приказа филозофи]е)' уз све.раз.::ике облика у ко.;'има она наступа у конкретним слуна]евима, оста!е теме.]ьном и меродавном и у касни!им временима. |воё у фнлозофско м.пц]ьегье 1(арл-{а!нц Фолкман-111лу*2115 11(аг|-Ёе1ш !о1[гпапп-5с1т1цс1с] блих<и ]е првом схватас;::;и кра]ем '|';|]|'у }ьиховог

|

3

в.

пла''',

|4 овтца10 |

5

!,рэкава

51'4

а

1

5|1 а

7.

|{$ре, [![п!е!псщ !п 4!е Р|т[!озорй!е,\е|рт|у1'92з

(|1)' 5. 1-2.

карл-ха]нц ро}ен ]е 15. новемб ра 191 4. у Бсепу. (тудирао]е филозофи.!у' класинну филологи]у и истори]у у йарбургу и Франкфурту. |[осле студи.|а одлази са сво.!им професором [анс[еоргом [адамером као асистент у.[{а]пциг, где]е 1940. докторирао, а 1'945. ха6илитирао радом о |!лотилтово] филозофи1'и. 1948..|е позван за професора у Росток, а 1949. у 1(елн где оста!е до кра]а >кивота. }мро ]е 20. октобра 1 981 . спрема.!уБи уводно предава}ье за нови семестар. |[оред Фолкман-!11лук (1914-1 981 )

1|етрдесетак 1!ланака (од ко!их су неки преведени и

тла

на:п ]език) и не-

}ьу' али удово'ьава многим задацима ко'е пред себе постав]ьа и друго. 0н ]е доиста у потпуности са(!и}ьен у духу и слову филозофи]е мартина )(а]дегера. али он ни.|'е увод у )(а]деге-

рову филозофи.!у. 0н то и не х(ели да буде. 3ер на]пре. многе основне тезе и водеБе мисли те филозофи!е остале су у том }воду неспоменуте, па (]ак и недодирнуте. А затим) како )(а|дегерова фи.ттозофи]а развгт!а и разуме себе !едино т кон'].ексту целокупне мисаоне традици|е 3апада, то ]е ктьиг:: ко!у имамо пре,ц собом пре }вод у {а!дегерово филозофско разумева}ье и тума!1е}ье савремено1

2\

кРА'гкв студи"!!!

€мисао увода у фшлозофи|у

20

!1()вес1{0г тренутка.

и тс)

такво ко.!е се мох<с стеБи сам0 са ::о'зип!и!е с'ге||еног увид1| \' теме'ье повесног разво!а филозофи]е. :|ли и целине заг!адне културе. {а.;'дегерово у({е}ье и.!ест'е !едино ко]е, након {,егеловог гранцио']ног фил о зс-тфског про]е к'п'а. да,!е'га к в0'|'умаче}ье и прик;]з целине повести фгтлозофи]е. Разумева+ье бити повесног разво]а и сада1лгьег тренутка тек су 11ре'!'{|ост;1вка з а по!!е'|'ак озби.гьни.! ег студир а}ьа фтал озофских про блема. дисциплина и праваца. па и на она.' на'!ин ко!и су некада [|инили припадници друге групе аутора }вода у филозофи.!у. Фва1 |вос).у фшлс;зч>фско м!![ц{ье|ье.!е }вод у ону филозофи_ ]у за ко!у.!е Фолкман-{!лук, следе6и }а':|дегера, веровао да !е она филозофи!а !.Р.'а .!е. с.!едне стране, |{убоко утеме]ьена у.целини запад!{'е културе и властитс ]1овести, а с друге' и управо бог тога, филозофи]а ко!а.!ес'ге ',истина свог вре-

и проми1ц.]ьао целокуп|' |' |( ; !. <|>< >.т: км ан-11[лук | е истра)<ивао :пу с|:п:;;ст'лс'уфск)| традици.!у потшту]уйи максиму ко!у сАм по-

(']

('|';!!!.|!,;!

у [!()след}ьем поглав.[ьу свог }вода: "на'гакве

траг0_

непозната бит саме мет'афизике, треба с;(;ратити па)к}ьу, и то са стал1{им погледом на она] |!('('!!у/(1| !!;|'!!1!| сходно коме биБе у савременом добу бивству!уБи с; йетафизика |е. по }ъему''гоком !!итаве сво.! е повести |с' с''1'.'' !{(' (';!м() о/{лучно одре'ивала природу свих знаности, веБ.!е у с'с'к!гт н0сила и основ за разумеваье онога 1пто савремен}1 ('!(!''|' у сво]о] бити !ест. Фолкман-1].{лук се истицао и по сво,о; ;!к:!/(смско] делатности. Ёадалеко су. наиме' била позната и !!,с|'()|]а г{редава}ьа и семинари. ко]а.!е у себи сво'ствено]!{ '('|'|)()!'ом м:1ниру ха]дегери!анске филозофске 1пколе' редов!!() /ц|))као пред препуним амфитеатром, у ко!ем су сецели сту/|с||'|'и' асистенти и професори из читаво!'света. 6ва] }вод |с' с'|'()га' дело како на'!спекулативни.!ег ми1ц.]ье}ьа !едног у це.|!()с'|'и разви!еног филозофског уче}ъа1 тако и.1широко раз_ м;!хнутог едукативног талента и уметника; то ]е к}ьига ко!а п;;: п;а.!больи начин демонстрира смисаоност и плодотворност у :з<';}етьа у филозофско ми1п.]ье}ъе. :;с'. кс':.!с ()с'|'ав'ьа

!

,меЁа_.

Р1ме Фолкман-11!лука увр1птава се-у ред на!зна.та]них име_ на у свету филозофи|е нако}| 11 светског рата. Фн се углавном креБ'е [ространствима ко!а ]е отворила мисао йартина )(а]дегера интерпретира.!уБи ту мисао' потвр!у]уБи ]е на на!разноврсни-|им филозофемама и у(|е}ьима, те стремеБи да !е и далье разви]а. €леде6и трагове пита}ьа о битку као основног пита!ъа филозофи.!е' као и повесним на11инима излага}ьа ко.,|ико краБих к!ьига,:паписао.!е: Р|от!тт а|з |п1егрге! с1ег Фпто!о9!е Р|отоз (1941),}''{|со!анз (ссзапцу. |!е Рй!|о:орй!е !тп 0бецап3 уолп Р[!/те!а|!ег эцг !у/ешэ[ес (1957), Б!п[ййг!п6 |п 7оз рА!!озорА|зсАе 0еп!<еп (1965), преведено ;та т:;::;т ]език: !во0 у фсллозофско мсасатьегьс, Београд 2001,[ебеп пп7 |еп|<(п. |п!егрге!а!1опеп эц'г Рй!|озор!е ]х{1.есээсйез (1968)'14усАов ип7 [що* 5с!те[ |!г'лу: РА!!сэзорА!е 7ег $усйо!щ1е (7969)' Ро!!т!всАе РА!|озорА!е [АшЁус|[1е:, |(ап!, '|-осчшет;!||е (1914)' преведено на натп ]език: 17олттйт:чтса фт:лозофст-

]а |с:з

[укпёнё, [{анй' |осцшео!!|е,3агреб 1917, |!е 74есарйуз!*

(1919).

11ез

Аг1з|о!е-

|6 !(аг1-!{е|п: !о![гпапп-5с|т1ле|, Ё!п[йАгс:п7 !п Ргап[{цг1 атп Р1а1п 197 5 (2), 3. 1з4.

11аз

рй!!о:орй1зсйе [)еп/сеп'

пРвдговоР

Фва кгьига.!е написана са намером да се, за;'едно са онима ко!има !е стало до филозофи]е, прона}е пут на коме могу да се сагледа]у основна филозофска пита}ьа ,ида се крочи [ъиме. 1акав покутпа.!]е упуБен на спремност читаоца на слободно з а] едничко ми1]].}ье!ъе. Ёа почетку на1{1их тумаче1ьа сто]и сазна}ье да бит филозофи]е мо)ке да се сагледа само ако се по}е од филозофи-

ра}ьа.

} кругу модерне културе филозофи]а се приказу]е у мно_ гоструко диспаратним аспектима: она се по]ав.тьу]е.!еданпут као ми1п.]ье}ье у на]апстрактни]им по]мовима' као ми1п'ье}ье ко.|е ]е уда]ьено од )кивота и зби.:ьности' као игра стаклених перли за интелектуалце; други пут се по.!ав"тъу]е као дубокомисленост ко]а непрестано мозга о понорима )кивота и испо,ьава се у пророчанском 1шапату ко]и.;'е, уколико]е уоп1ште ра_ зум.]ьив' разум.]ьив само посвеБеном, ау1лакне испу}ьава захтев за обавезаним и оп{штеваьаним сазна}ьем. Филозофи]а се, да'ье, нуди као мно1штво уче!ьа различитих филозофа,ичу1ни се како нас позива да изаберемо !едног одре}еног филозофа ни]им уче}ьима мо>кемо да подигнемо углед свом властитом погледу на )кивот и свет. |[итатъе ко]е се тада

постав.]ь а ф:тлоз оф и.| и г ласи; 1(о] ег филоз оф а да из абер ем за себе? 1(о]а се филозофи]а на;'витпе подудара са мо]им схвата}ьем )кивота? т{ини се да филозофи]а тада излази у сусрет потреби ко.!ом су захваБени они гра\ани ко]и безобзирно матери]ализу]у и економизу]у све односе у )кивоту' а\4пакне би хте-

|[редговор

увод у ФилозоФско мишБв|ьв

ли сасвим да се одрекну тога да себе узвитпено приказу]у у стрем'ье}ьима пре\{а нечему ви1]1ем''. ''идеалистичким Али, филозофи]а мо)ке да се процетьу]е и у погледу на то: [а ли, и у ко.!о] мери' она мо>ке да се употреби у сврху неког назора на свет; да ли 1е, м у ко]о] мери' она употреб.гьива као рецепт за легитим1[са}ъе захтева за моБ над полит|{чким и културним обликоватъем човековог )кивота. 1(онанно, у свим тим аспектима, филозофи]а сто]и под вердиктом да ]е потпуно неспособна да ре1ши 3адатке ко]е постав.тьа на1ше време' ]ер у доба индустри]ске револуци]е _ у ко]ем почитье да се образу]е индустри]ско масовно дру1птво као.|една сасвим нова форма за]еднинког живота 1ьуду| _ >(ивот мора да се заснива на чи[ьеницама ко]е су установиле знаности и ко.!е;'е произвела техника. А филозофи]а ]е саставни део ]едттог насле|еног 1{деала образоватъа' ко]и ]ошт одавно заоста]е за захтевима 1пто нам их постав.]ьа модерни свет рада. 1и аспекти, ко;'и поврх тога улазе и у \{ногоструке везе и ви1шеструко се стапа]у' заокру)ку!у филозофи]у непробо]ном зоном ко]а затвара све улазе у тьу. Ради тога увод у филозофи!у ьтора оцмах да мисли на то да у ]едном скоку пре}е преко те зоне и ступи у подрун]е филозофи]е. }ер, ма како филозофи.!а себе приказивала и ма 111та она уистину била,одлука о бптиипривиду може да буде донета са^,{о тамо где смо веБ доспели до.!асног зна}ьа о томе тпта фталозофи]а сушлтински 3'есте. Ал|1, напоменимо ]отш овде да Бе на.!едном одре}еном месту расправе ко]а следи бити постав]ьено пита}ье о могуЁности егзистенци]е филозофи.!е у савремено доба, и то са таквом 01птрином да Бе се у односу према тъему сасвим безбрюкно откла}ьати пита}ье: ,[а ли филозофи]а ]отш има права да буде саставни део ]едне иде]е образоватьа ко!а ]е тако плодна за савремене задатке живота. |[риказ ко]и следи неБе се ослободити питатьа о могуЁности егзистенци.!е филозофи]е у на1ше доба упуБива1ьем на то да филозофи]а има посла са ''вечним проблемима'', проблемима 9и]а ,,ве.|ност'' ]ем9и бескра;'ан )кивот филозофи]и. Фн неЁе да постави ни неосновану тврд}ьу да ]е филозофи]е увек било и да Бе ]е због тога увек и бтцти. Ёасупрот томе, он Бе управо на повесном поло>ка]у на коме се налазимо' и на задацима ко.|и за нас из }ьега израста3'у, да се осведочи у то да ли' и на ко]и начин, филозофи.|е !отп мо)ке да буде у сада1п}ьости

и у будуБности. Рецимо стога унапред цаби овде проведени покутпа] пре свега )келео да пококе и то' да ли филозофи]а мо)<е да буде примерена сво;'им савременим задацима само уколико мо)ке да се засну;'е у оним пита}ьима ко]а.!е поставило 8а]дегерово (йагс!п Ёе!6е99ег) мигп.гьетье. 1о не значи да Бе овде да се заступа ми1п'ье}ье како-|е [а!дегерова филозо_ фи.!а }едно и €ве у сада1ш}ьо стииу буду['ноёти;",,р'"'", 'р"ба да се пока)ке да ]е за.1'едничко ми1|].тье!ье са [а]дегеровим водеБим пита}ьима су1птински услов могуЁност:л да филозофи3'а оста:|е мисаоно дорасла ономе 1пто се у савремено доба уистину дога}а. 0во на.|втттпе зав14си, пре свега' од тога да ли ]е читалац одлучио да у слободном м1{!п.тьетьу за!едно са нама кроч1{ путем т<о]и ова] }вод поку1}тава да трасира. Ако он то не чини него се др>]<'{ само назива, формулаци]а и ставова' онда неизбея<но наста.|е привид да ее овде заступа само ''егзистенци;'ално_онтоло1пки правац'' _'1л74 под какве рубрике се фтллозофско ми|п.}ье}ье веЁ подводило - како би се о1{о учини_ ло таквим да ]авно м}ъе}ье }ъиме мо)ке да распола)ке у крилатицама. }4 та.! покупта;' спада у оне аспекте ко;'и прикрива]у (эи-

26

лозофи]у.

Аутору {эилозо(эске расправе приличи да према оно! критици ко]а ]е мот!,1виса1]а само ]еднттпл ,,правцем'', т!' т<о]а.!е секта1шка, буде тасто онолико равноду1пан колико треба да буде неосет]ь|{в и на похвале ко.!е ттсто тако ода'у филозофст<о секта1птво. }едитто крит1{чко пита}ъе ко]е ]едан филозофски покуш-:а] призна.|е, и прсд ко;'им мора да с1тоси оцговорност, ]есте пита}ье: ,{а ли му.!е пошт.по за руком дам.!саоно образлоэсшло]единанне кораке, и где ]е морао да се ли1ши тога. 1аква критика ]е неопходна' све.|едно од ]<ог правца долази, ]ер она припада су1]]ти1{1.1 самог филозофског мт.{1{;'ье}ьа, ко]е увек изнова треба и самог себе да преисптлту;'е: [а лтт оно издр>кава властиту| критери.!ум или зат<азу]е пред }ьим' Фва.! }вод уз'{ма у обзтар !]еколико филозофских дела' ил!.{ барем упуЁу]е на }ь|{х. 0тта су у потпуности наведена у [одатку. ?име се та дела не исти1!у пред осталима. 1о да се обра|у1у или спо},{и}ьу управо отта, одре}ено ]е.!едино путем ко]и ]е одабрао ова] }вод. €поменута дела' стога; €3\{Ф репрезентативно сто]е и за сва остала. Бихово споми}ьа}ье истовремено да]е нитаоцу прил|1ку да напусти ){'вод, ко]и Ё,е увек да оста}{е само припрема, идасе лати самих дела. 0номе ко стигне та_

28

||редговор

ко далеко упутство ви1пе и ни]е потребно, ]ер он !е сазнао да велика филозофска дела - а овде се говоРи ]едино о }ьима _ на увек другачи.|1{ начин повесно и стварно упуьу]у ]една на друге, и расвет)ьава]у ]една друге. Фн Ёе тада исто тако да буде у ста[ьу да прона|е оне приказе и интерпретаци]е ко.,е су поспе|17иле разумева}ье дела' и ко]е и да]ьо у томе пома)ку. Аутор дугу]е захвалност господину [интер Ба]с-йаргису (6ппсег 8е|0-йаг91з) за подстицатъе и охрабрива1ье на ова] покутпа].

увод

Ёаслов,,}вод у филозофско ми1п.тьетье'' изазива представу као да човек треба да буде уведен у филозофи!у са неког станови1шта изван тье. |[олазна танка;'е тада оно Азванфилозофи.!е, ци.ть ]е филозофи]а' а на1ш приказ пут ко]и води од полазне тачке у филозофи;'у. Али, ве! ту се ]авльа.!една те1пкоБа: ако хоБемо да крочимо тим путем у филозофи!у, наиме, морамо веЁ да позна.!емо ци.}ь пута' ]ер бисмо иначе бесцильно лутали' као по беспуБу. йорамо, дакле' веЁ да имамо у виду ци]ь коме стремипло, т.!, морамо веБ да поседу]емо некакво зна}ье о томе тпта.|е филозофи]а. А ако поседу]емо то зна}ье' онда се ви1ше не налазимо изван филозофи]е него смо веБ у тъо], па натш 9вод тиме поста]е изли1]!ан.

Ако хоБемо да кренемо тим путем у филозофи;'у, онда морамо да будемо во}ени неким зна}ьем о филозофи!и. |1ооеду.!емо ли ми такво знатъе? }1мамо ли било ко.|у представу о филозофи]и? йи смо у поседу извесних истори]ских сазна}ьа о филозофи]и. Ёетпто знамо изме}у осталих и о |[латону, Аристотелу, 1(анту, !егелу. !а истори]ско-филозофска сазна}ьа' тако се бар нини, мо)кемо да узмемо за представе-води]ье да бисмо под }ьиховим во!ством ступили на она] пут. Ёо, ако тач_ ни;'е размотримо сво]а истори]ско-филозофска сазнатьа, убрзо Бе да се пока>ке како она садр)ке диспаратна, уза.|амно противстав]ьена уче}ъа. 9ини се да;'е сьаки филозоф поставио властито уче}ье, да се ни]едан не слах(е са другим' да уче}ье ]едног противречи учетъу другог' 1(ада се окренемо повести {эилозофи]е, филозофи!а нам лако доди.1'а' Фна се по]ав"гьу;'е

увод у ФилозоФско мишьвьв

тамо амо' као хаос уза]амно сукоб:ьених уче}ъа ко]и се пови.|а биуказико]а та]!} ко!и нигде не нуди упори1пте нити чврсту (Репё Резсат{ез) ]е хтео вала на неки правац. Ёодухпе, [,екарт фуу{?у-:-11{ д' й'.р^д, фийозофи|у на ]едном неуздрм'тьивом та] поку!11а] ал|4ни знаности, осигуране облик тако дА й д. ]'] !'!"'"Ёо"'ао судбину да буйе критикован' превладан и одбачен. _-_А''', мо>кда ]е истори.|ско разматрагье неадекватно филоадекватан зо{эи]и? \4ох<да ]е систеплатско разматра}ье !ьо] сазнасистематска 1{ тако исто поседу]емо не аспекат? 3ар м:.т се знамо ми да фталозо(эи]а ратшф"''.фи]и? Р1звесно ]е: сазна}ъа' онтолотеори]у логику' на ,,.',у]" *а дй"йиплит1е е_стетику' фи_ природе, .';у, й"'.4'из|'{ку' етику' филозофи]у поседу]емо йи права' и лозофи!у Ё'"".'', филозофи]у државе ко!а пр|{подруч]има о тако$е и ]едну прибли>кну представу исправилима са посла пада]у тим д1{сциплинама: лог1{ка има и су1шт1'|ном условима правног ми1ш]ье}ьа' теори]а сазна}ьа са метафизиа € метафизика? А 6'тком' с' онтологи]а сазна}ьа, ли ,е она ком ствар!{ веЁ сто]е те)(е. Ё{атлме, не зна се тачно да Фна бо.гье. ствари сто]е у-!й'"й"гу'на? ё^ е'ик'м, напротив' бави со поступатъу човека' Бстетика ]е унетъе о исправном 'фЁ"''-ьу, ,Ё,"* уо.'.шт"' фил озоф и] а природе.м атери] ом' а простором' временом, каузалитетом и х<ивим биБима' филозофи!а повести су1птином и смислом повести' -: то ]е, наравно, ]едно 1паренолик-о мно1штво тема ко]е нам томе да по презейту]е филозофи]у. Ёатп }вод би се састо]ао у претпостаАли' те дисциплине' рёду пре'ледамо и испитамо и.по]еди!йй й д^ смо себи прибавили ]едан преглец система из\|аслуча]у том бисмо па у начних дисциплина филозофи]е, могли поново да бисмо ли 1шта ]е филозофи!а. А онца? ]ада ипак }{о, }вод у филозофи]уби се окренем' дру.'й "',.р'.'.. требЁло да нас доведе дотле да и сам|4 започнемо са филозоако смо доспели до циьа' ф'р.*"'. }место тога' ми бисмо, Аналт'}вод на кра]у. били у фил-о-зофи!у би' ]^ 6'!'''огт]ом ,!й"ц", ,р" о'' }1звод из тъе. Али, да ли !е,смисао ){'вода у филозофи!у то да на кра!у 9вода веБ довртпимо сво]е оав]ье1ъе 9удйог ли 9вода! филозофи]ом? ^ 0стайимо]отп]едан тРенутак код систематских дисциплит" су диф"плине |еёне филозофи!е' € правом ',се, ф"''.'фщ" йе!утим' неко мо)ке т\ита'!у!, у чему се састо]и то за]еднич-

}/'

1

з\

ко припада}ье дисциплияа. )/ ко]о] мери тьихово мно1штво за]едно припада ]единству ко]е ]е филозофи]а? 1ако ]е нпр. ]една од филозофских дисциплина и онтологи!а. 0на се бави битком. }една друга дисциплина'ет|4ка,има за сво]у тему исправно поступа1ье човека. Али,1пта на само] ствари има!у]едно са другим

учетье

о

битку

и у!те}ье

о исправном

поступа}ьу

чове-

ка? Ради чега су та два уче}ъа ствар ]едне и|\сте филозофи]е? [а ни]е мо)кда назив фтслозофсс}4 пуко збирно име за разно_ врсне задатке ко]и нема]у ни1шта за]еднинко на само.| ствари? }{а питатъе тпта ]е филозофи!а' дакле, ни;'е одговорено ти}{е |пто Бемо да набро]имо }ъене дисциплине и садрх<а]но их означимо. |[итатъе глас].{ управо: тпта филозофи]а.!есте да се раптнлатъу.!е на мно1штво дисциплина? Фдакле узима.!у сво]е порекло те дисциплине? 1(ако {эилозофи3'а доспева у те раз-

лике? 11|та ]е уоптште то - {эилозофи]а? Бе[т втлд:тмо да }вод у (эилозофи]у.!отп на почетку наилази тта сво]еврсне тетпкоЁе ко]е нису ве1птачки произведене' него лех<е]отш у самом том подухвату, те1ш1{оБе ко!е мо>кда веБ обе_ лодатъу.!у нетшто ,{ о су1шт|.|н'.1саме {этллозофи.!е.

}вод у филозофи.|у,мисл74 се, треба да нас изведе на пут у

фи.позофи]у од нечега 14зван }ье, нечега у чему се пона]пре налазимо. [а бисмо могли да 1,1де\.{о тт!м путем' морамо веБ да позна]емо ци:ь, т.!. наьта ]е за 1{а1]] }вод потребно неко 3на|ъе о томе гпта;'е филозофи]а. А то зна}ье натт{ не да]у ни на1ша тастори.!ско-филозофска сазнатъа ни на1ша представа о систематском ра1шчла}ьаватъу филозофи] е на дйсциплине. Ако !е тако, онда на.!пре }1орамо пустити да нам се ка)ке ш1та ]е (этллозофи]а. €амо, ко да т1ам то ках<е? 1(о други до филозо{эи.!а? Фна сама, филозофи]а' мора од самог почет1(а да нам казу;'е, тпта ]е она.|4 тако се веБ открива: почетак на!шег }вода се не налази изван филозо(эи!е, него се веБ првит{ кораком ми налазимо у гьо]. }вод у фгтлозофи]у]е и сам веБ ф:ллозофи]а. Алтл, да ли се м[{ налазимо на]пре ипак изван филозо(эи.!е? [[4звесно. |[а ипак, од тога Азван нема никаквог по_ среду]у[ег прелаза у }ъу, напротив' ми доспевамо у филозофи]у увек само.!едним скоком. Ётл }вод у филозофи]у не мо>т<е да почне од неког йзван: !!4 9вод - и управо он - почи}ье ]едним скоком без прелаза. €кок, кога сада морамо да учинимо дабисмо могли у правом смислу да запо!|немо, састо.!и се у томе да пустимо филозофи.|у да нам ка)<е' гшта.|е она. +л

!['вод

речено 1пта]'е филозофи]а. }ер ми сто]ипло у преда}ьу филозофст<ог ми1ш'ье}ьа ко:е долази из далека. А осо'е битост тог \{и1п.тьетьа.|е да оно увек про\{и1п.]ьа управо и само себе, да пита и ка'<е 1шта оно заправо ]ест' Р1ли: фил99-фи]а за саму себе ствар сталног испитива}ъа 0на ф за са^му себе -1е не1што 1|]то ]е упитно и 1што ]е досто]но испитива}ьа' ради чега.!е и кра]гье супротна свему ономе 1пто се разуме само по себи' [анас, наравно' филозофи]а влк[{ пре свега за]едно образовно добро, ко3'е санигьава саставни део оног оп1штег образо_ ватьа ко;'е се захтева од образованог човека' 1о схвататъе, ме!утипл, кри]е у себи опасност да се фттлозос]эи]и дА привид нечега саморазум.тьивог и да се пртткри]е }ьена су1!1тина ко]а ми.!есте досто-!тта испит:лва1ъа. Филозофтл]а о>т<ив:ьава на1ше 1ш.]ье}ъе само онолико дуго колико ]е дрх<ттмо у изворно! досто]ности да буде испитивана, цосто]ности т<о]а припада тьено] су1шт].{ни. йнане, она Ёе потонути у пуку гом]тлу сазнатьа и об-

0давно нам

разова}ъа.

Фно тпто ]е у фтллозофи]и досто!но испитива1ъа !е, стога, оно 11]то на]пре треба да сагледамо. ]опте шлто ]е цосто]но испит[{ва}ъа одговарамо сво]им испитивачкип{ др)ка|ъеьц' 3натье о томе тпта ]е филозофи]а стичемо ]едино путе\{ мисаоног испитива1ъа филозофи]о. йе!утим, по11]то ]е филозофи]а данас надалеко постала пуко образовт{о добро, то би на]пре вред9ло да коначно ]едттом учинимо вид.тьиви}.{ !ьен карактер ко]и тл ]есте досто]ан испитива}ьа. } то] намер1'1 сада креБемо сле_ деЁим путем: пустиБемо да нам филозофи]а, у ни1'ем преца]],у сто]имо, коке 1пта она ]ест' Ёо, филозофи]а говори у мно1ш1'ву одре!етъа сво]е суплтине. ]а одре}етъа су.!отп на повесном г1очетку ми1п']ье}ьа поставили [рц'. Фна гласе: 1. Филозофи]а ]е трагатье за првим почецима и узроцима. 2. Филозофи]а ]е знаност о биБу [5е|еп0ез], уколико оно бивству]уБи [зе!еп0] ]ест. 3. Филозофи]а ]е разматратье истине. 4' Фтллозофи1а !е те'<}ьа ка смрти. 5. Фтллозофи!а ]е у]едначаватъе са [&91е|с}:шп9 ап] оним бо_ )<анским.

Раз.!ап-ттьаватъе

први задатак.

тих главних одре|етъа филозоффе !е

натш

1

пвт пРвдАгьвм нАслвъшних глАвних одРвъвБА ФилозоФи"[в

Фвих пет одре}етъа су уза]амно не]еднат<а, и када их прелазимо ]еда|{ за другим ми не сазна]емо од }ьих одмах ко]о.! мери у она о3начава]у.1'едну и исту филозофи.|у. Ёа први пог}ёд нам се ]едно или друг0 чини очигледним и.!асним, нпр. ознак а филозофи]е као трага}ьа за првим почец}|ма и узроцима. 1о одре}етье се на]витше поклапа са представом ко;у имамо о филозофи]и. €ло>киБемо се и са треЁом ознаком-филозофи]е као разматра]ъем истине. ,{акако, чин11 се да ]е то одре}егье веома магловито и надасве 1пироко. }ер, истином се т.1пак не бави !едитто филозофи.!а него исто тако и знаности ко.|е, као тпто нас увер-афу' непрестано те)ке ист,ит{и.[руго одре}етье' ко]е филозофи1'у карактеритше као знаност о бйу уколико оно биБству.!уБи.!ест' звучи веома филозофски. }пр!во зато тьиме.!едва и мо)кемо не1пто да представимо. Ёасупрот томе, четврто и пето одре}етье нас остав'ьа3'у беспомоБним. йи пона.!м1тъе уви}амо у ко.|о] мери су знаност о биЁу, разматра}ъеистине, трага}ье за првим почелима' по ми1ш.гьетьу филозофа ко]и су поставил].1 или прихватили та одре}егьа, техтьа ка смрти. Филозофи]а као те)к}ьа ка смрти _ то се ипак нини.|"дн''й романтичким схвата}ьем филозофи.!е' па чак и схвата}ъем филозофи]е ко]е негира )кивот. А ипак, оно потиче од |рка, 11аиме' од самог |1латона. } сваком слуна]у, ве! на први поглед видимо: оно птто филозофи.!а ках<е о само;' себи )е не1што тпто.|е досто]но ислитива}ьа. йо>т<емо да будемо убе!2енида та одре!етъа филозофи-

|[ет преда:ьем пасле}епих главпих одре}етьа филозофи]е

ни за |рке нису бтлла матье чудновата него 1]]то су то за нас. € мо 1пто чудновату бит филозофи]е, да бисмо ]е сагледали' а морамо на]пре да ослободимо привида саморазум'ьивости.

.!е

!

Ради тога сада сво]ски приступамо тим пет одре}е}ъима филозофи]е. Фна нису била !едноставно постав.тьена, него потичу од]едног казива}ьа [$а9еп] ко]е понива на дугом разми1ш.тьасеби увек задр>кава]у не1што загонетно. --. 1ъу,иу ' |1онеЁ,емо одре|еть"' ,'Бвеце"им под бро]ем.4-{одреьетъем ко]е ]е не само на]нудновати]е, него у себи доиста имаи не1што се' насабла>ктъиво: } |{латоновом Феёону1 налазимо: ''т{ини име' да сви они ко]и се на прави нач|{н баве филозофи.|ом, скривено од осталих' не смера]у ни1шта друго до да умру и буду мртви''. Ёа ово.! ознаци филозофи]е вреди запазити две ствари: на]пре оно 1пто провоцира у садрх<а]у. Филозофи негу.!у не1пто нечувено: они се противстав,ьа]у природно] тенденци|и свега 1што ж|{ви утол}тко тпто негу]у ум].{ра}ье.1им нудноватим чином' да.]ье' филозофи оста-!у скривени осталима' о!{има ко]и не филозофттра]у. 1ако филозофи|а не мо)ке да се сазна полазе[:и од онога штто;'е изван гье' Фна се' доду1пе' ипак не по.!ав;ьу]е као оно 1пто она 1'есте. 0на се по]авльу]е као образовн0 добро, као по.!мовна спекулаци!а, као бав.гьетье на]апстрактни]им оп1птостима' повремено мо>кда и као та]анствено дубокоум.:ье. йе}утим, тоь,{ погледу, ко]и на тьу баца]у они ко]и не филозофира]у, измиче 1ьена бтлт. ]11та ]е филозофи]а - то се тиче само онога ко и сАм филозофира.и так0 нам се изнова потвр!у]е: нема )['вода у филозофи1у са неког станов|11пта ко;'е ле;ки изван тье. 11{та она ]есте - то оста]е скривено за оно изван тье. Ради чега и у ко]о] птери? Р{а ово пита}ье |[латон да.!е увер:ьив одговор, на ко]и Бемо овде само да подсетимо: филозофи]а ]е те>ктьа ка увиду у оно тпто.!есте, илика увиду у оно истинито. Фно ]е те)к}ъа кар/агопелш. @во! речи припада глагол р/аготэе!тт,]ецна од многих грчких речи за \{и1ш"тьетъо. Рйготэе!п зътачи ми1п.]ье}ье' мислити' у смислу преми1п]ъа}ъа, преми1ш ]ьати се [51с1т-Без|ппеп[, бити-пром1{1п'ьен [Бо0 а сБсве1п]. 9овек ] е биЁ е ми1п.]ъе[ьа-умов атьа [5|ппеп] и премитп.тьагьа. Фн се преми1п.]ьа уколико мисли-уму.|е [з|ппеп] о ономе тпто ]ест. йислеБи-уму]уБи о ономе тшто;'ест' он се преми1п']ьа о себи самом. €амо као она] ко]и се преми1п'гьа он мо)ке да буде она] ко]и он и ]есте: 1]овек. 1

]

платон, Феёон 64 а4 и да:ье

увод

у

ФилозоФско

миш!!ъв|ъв

11!та ]есте _ то се увек веБ обелодатъу.!е човеку и без тъеговог суделова}ъа, наиме' путем чула' поглав1{то путем ви!етьа и слу1ша}ьа. 111та 3'есте, то ]-е нетпто увек веБ казано, ! нас саслу1шано и ви}ено. йе!утим, ми истодоб"' ',*' 'д приз"а;"мо: збильа стало до тога да проникнемо |пта 1^1: ".:ч]" уистину онда се

управо не задово]ьавамо

.|ест'

оним 1што смо !1ули и ви-

-дели. Ё{е задово'ьавамо се оним !пто нам се о томе ка)<е и не оста.!еьто код тога' не задовоБава[{о се оним 1пто нам сто.!и наоч}'1глед' 1{его почитъемо и сами да разь4и1ш.]ьамо о томе. оно {што ст{о нуллл ос1а;е_нета('но' о.1о пу}шта чи1ъеничда се ко ста]ье [1?т|без{атт0] по]ав"гьу.|е час овако, час ]едно другачфе. Ф ]едном исто\[ читъени{{т<ом ста}ьу слу1памо на.!разйоврсн!т!е ства-

ри,па чак }.{ противречности. 0но тпто.|е сайо ви}е!то, нам сто|лт нао!|иглед, не пропу1пта поглед ка ономе 1пто ствар .;'есте. 0но тпто 3'е приптетно чулима образу!Б -;;у;р;;;

''' -"'

пред-

тьег плана [!ог6ег9гшп0] ко.!и дово-'ьно чеЁт' обматьу]е, зато ш{то он оно 1што ]есте сапто !:{ета!1}то показу.|е, па (|ак #,'''''-

1{ено.

()но

штт'о.|е

прттметно

1]улима

готово

да

се

стално

[|оту-

истинитог. Ако треба да нас се ти1!е 1{е1што од онога тпто.!ест, о|{да ]]ап'{о да напусти}{о он0 11]то с]у1о чул|.1 л ви|\ел14,и ^'{о_ да га прег1у_ ст!{мо н,ему самоп{. \4орамо да се окренемо властитом разп{1111]-]ьа}ъу. [рнки }[азив за чове|<а' пак' укол!11(о )кив1.{ сналазег1т1 се у свету' гластт1эцс|те,душ|а. |{а тако |[латон и тт{о)<е да об]а1птъава:,:]}1па не захвата оно |{ст].1н11то ако га прати п'д ,о5ра }'1спред от{ога

ством

телес|{их

1]ула

|{ тела'

]ер

тада

она

оста]е

запет']ьана

у плану, а дово]ьно често и обманама. [ада.!о] се оно у ист!'{н|.1то показу;'е !отп пона;пре онда када она -1' 1" ,р"_ мег1ено ч}/лима препуст|{ тъе[{у самоп.', када онол!!{ко колико ]е то могуЁно _ напусти-за-!еднйцу са телом и 3а саму се6е,у нистом мт.{111'ьетьу, следи биБе. Фгтлозофи;'а.!е те>кгьа ка увг{ду у оно тшто]ест. Филозоф Ёе, дакле' не осла1ъа.|уБи се на 1тулно примеБттва1ъе' утолико ви11]е све да стави на то да досг{е до м|1тп,ъе}ъа и у Бему пребива. тш3о. 1||та .|е то до ни.1ег у""д' 1" 4'','-.'4'']]::::з:" 1о ]ест? стало? Ёеко ]т{]ед].{но би мо>кда пци"лйо да ]е зЁ о[ре}иватъе тога 1пто.!е-ст потребно такво мно1птво к'ь,'Ё, ко.!е би й",у""ло {1итаве библиотеке. ?ат<о се ч].1ни нама, али |[латон мисли Ё{а питатъе: 11[та.|_ч

{тредтъеп.{

'''

Р]|:,"'"

]ест?,

-тшто ";:;й;ь!"Ё'Б :едномре[!еницом,9з}_-щ}ф!о_'а-фРтч9фк''1д.'9_т:о

з6

увод у ФилозоФско миш.1ьвьв

[|ет преда:ьем пасле}еших главпих одре}еьа филозофи]е

вор на питатье ко'е одлучу!е о свему, дакле' ми смо добили та0дговор: 0но утологи]у. |[итатье гласи:'йта ]е оно тшто ]есте? тпто ]есте. |1а ипак, пре него 1пто напустиу:_::]] :[:"-:р_}-]: таутологи]у ко]а не казу'е ни1шта' поразмислимо ]о!|1: да ли ]е не1пто одлучу'уье, у том одговору могло да остане скРивено можда чак и смисао одговора уоп1пте. йох<да смо та| одговор примили к зна}ьу са позици]'е нечега 11|то се налази изван филозофи]е, а веБ смо тули да_филозофи]а поста!е сазнат.]ьива само за онога ко]и филозофира. йо>кемо да прихватимо да ствари не сто]е другани]е ни са |[латоновим одговоРом на питаье о ономе тшто ]ест. _ ||1та !ест оно 1што ]ест? [о: тпто !ест, !ав.гьа се два пута !е?а данпут у упитно! Реченици' а потом у релативно], односно!' по-ср-еди. ту е тшта гр аматичка р азлика показ у! е ] 9 у9 -*]'_! ррэ 5е1ёп6е]' Ради [ёаз,ттаз 1зс] йох<е да се назове тако}е лбцйе [0аз йо.а ,"''*е: 1|1та.|е оно тпто ]ест? мо)<е да се формули1пе и на следеБи начин: 1|1та!е 6иБе? 0дговор гласи: Б*ц}зЁрцрш:то !ест. Акценат се овде налази на ономе 1||то т!. 11(та [!9ав]' ':-"'-?{ Фно цл{са негшт9 ]ест ]е биЁо. Фвим одговоРом ,е пала одлука

ко!ом!е одре!ён й показан пщ филозофском ми1шьетъу до )(е_ ."', й Бийе| (Рг!е0г1сБ }'{1е1авс}:е). Ёа сада:штьем стади]уму овог разматраьа мо)кемо само приблих(но да раз]аснимо ову одлуку. йи говоримо нпР. о лепом на два различита начина: лепим називамо плаво небо у овом или оном дану' неку ру)<у' зелену ливаду ко]а се пру)ка пред нама' неку слику' дел-о итд'' д'*'", негптопо]ёдиначно овде или онде. Рен,,леп'', ме}утим, означава и оно п:то ]е лепо на многим по]единанностима' }ьегов карактер лепо-битка' тога бити_леп, [5сБбпзе!п] као такав. ?о лепо ]е, дакле' ]еданпут мно1|1тво лепих по]единачности т]' много по]единаяно лепог' а други пут свему лепом зарднички карактер. }ьеговог лепо-бит5а, Беговог бити-ле;!: д9]:дч_ начно лепо ]е увек не1што йто ]е лепо, ,едан ц""11!{.[-*9*,: }1епо у другом значе1ьу' напротив' ни]е д9_ло ко]е ]е лепо, итд. _ не1пто тпто ]е лепо него _ како |1латон ка)ке сЁмо т-о-ц9цо-' ёамо лепо ]е оно 11]то ]е за]еднинко свему по]единанно лепом многоструу сво] тъегово] многострукости, оно идентично у илйамуо'1 оно лепо 1 € мо тпто онога кости !е ]е упо]единанено. 1птво упо]едцца.ч9ц9г }еёшнсйвено |ёсн,с,]единство }ьеговог [табй{ка [Равзе!п] у тъеговом тра]ном идентитету. Ако се по_ стави пита}ье: 1]]та !е лепо? онда' доду{пе' на]блшки одговор

37

гласи: |{лаво небо, ру)ка итд. йе!утим, све то;'е само не1т1то тшто ]е лепо' оно ни]е то лепо с6мо. Ради тога та] одговор прелази у друго пита1ъе: А тпта]е то .|1епо? А први одговор на то пита[ье гл аси: Ф но п:та-мн о Ёо упо1' едина не но г единств ейо ест' оно 1пто ]е за]еднинко

свему по]единанно

.|

]

лепом? }ьегов одРе-

основни карактер']9дно у многом' исто у многоструком, 1щ].-щ ! !Ромени. |[латонов одговор на пита1ье' !4та !е 'у'уьи оц9.1п[9 сада почитъемо да сазна]ейо у }ьеговомБрвом обрису: Фно сшц1о много упо;'единаненог.!единствено ]ест, то '?'стё? !е оно плто |есй. [ругани]е речено: Битак биБа почив| на ьеговом 1|[табитку. 9 !][табитку биБа се йспутъава бит битка. 1(о х{е:|и да стекне увиду оно 1што ]ест, мора да схвати 1!1табитак онога свагда по.!единанног: оно лепо сАмо, оно праведно сАмо, оно добро с6мо. Ёа овом месту Бемо на !едан почетни' сасвим привремени начин да раз.1'аснимо колико те1пка одлука !е тиме била досу!ена мишт.гьетьу. |[ознато ]е да.|е оно ]11та-не:што-3'ест [6аз Раве|шаз-1в1], 1!1табитак биЁа, у ! езику касни3' е филозо фи] о |1азвано евзеп|!а' а код нас се на]негпБе преводи са,,бит,, и-лу1 ,,су\лтид3" [Ревеп).2 [атье, познато ]е да се су1штина увек.|авльа з!;ед"о са.|едним другим по3'мом, по]мом посто]атьа [)аве1п], ех!э|еп1{а. Ёавикли смо да правимо разл|{ку изме}у 111табитк|и [абхттка [}а0ве!п]' су1птине и посто3'агьа, ез5еп[!а и ех|в|еп{|а. ?а разлика ]е толико уобина]ена да нам се чини сасвим природном' попут нечега 1пто се разуме само по себи. }истину' та привидно тако саморазум]ьт.1ва разлика потиче од ]едне одлуке ко]а.|е први лут била доне1пена у |{латоттовом ми1п.]ьетъу. |[рема|[латону !е о'н9 'т.шй4 не1пто ]ест, оно.|едно и исто у многом и промен.]ъивом' оно глто 7е сй, биБе. |[а ипак, не сто]и д4 ]ест само оно лепо сАлло, оно добро с6мо, оно праведно с6мо, него ]ест тако}е и по.!единачно лепо' добро и праведно.,[одуттт9, фединанно лепо никада не одговара битут лепог; оно ни.!е бит, аилак не сто3'и да ни;'е. }право на ономе тпто ни;'е еама бит утолико ви1ше нападно и!|аца у очи чи}ъеничко ста}ъе: )а оно ипак]ест' Ёаравно, за |[латона, ко;'и би}-:е видтл иск'ьучиво у ономе талйа не1пто 39с1 по]единанно ту и тамо.!е сасвим доследно.!ед91то но небиБе [}.{1с[:|зе!еп6ев], премд а ни!е напросто Битпта. .}1ако .|е, ме}утим' видети да;'е то став'ьа}ъе [5е1:шп9] битка као |||та2

}

ор.игиналу ова ре!|еница гласи: ,'''. на немачки )език се на.!не[.:тле преводи

са ...'' _

|7рьсл+.

йрев.

з8

увод у ФилозоФско мишьвьв

![ет преда:ьем пасле}епих главпих одре}епьа филозофи]е

битка директно изазвало и дозвало [аб-цтад' наиме, у погледу на оно по]единанно ту и тамо ко'е, доду1ше, н'|]е бр1"|,'али }1а некакав начин ипак |есй.1ако се став.тьане битка као 1[табитка показу]е као йзвор касни]ег разликоватъа бити и посто]агьа, еззеп[|а и ех1в{еп1!а. 1а] извор ]е повест ко.|а ]е уследила после |[латона прекрила тиме ш:то ]е, пре свега у средьем веку, а потом исто тако и у Ёовом веку, ех|з[еп||а добила првенство над еззеп{!а. 1о ]е повезано са сред}ьевоковном рецепци;'ом грчке филозофи]е ко;'а ]е тиме, тшто ]е била став.тьена у слу>т<бу хр итпБанске те оло ги] е, у''ску сила.! едно су1птински друга.ти]е туманетье. |1о:што ]е ех|з{еп|!а добила првенство над еБзеп1|а уклонио се и основни акт ко.!и]е конституисао преда}ьем насле}ено схвата}ье битка: |[латоново став.тьа}ье битка као |11табитка, акт ко]и ]е изазвао противпо;'ам посто;'атъа' и то у погледу на оно тпто ни]е бит а ипак исто тако |есй. ]ако смо неприметно доспели до разликоватъа битка према битиртпосто]агьу. }четье о битку ]е тема онтологи]е' а за }ъу се чини да ]е обухваБена одре}е}ьем под бро]ем 2: филозофи]а као знаност о биБу уколико оно бивству]уЁи;'ест. 0нигледно ]е да ]едно одре}егье, полазеБи од себе самог' упуБу]е на друго а да ]отп нисмо прозрели склоп повезаности }ъихових односа. ||латон прави разлику изме}у много по]единанног и онога |што оно ]единствено ]ест. 0но ц*йа ояо по]единанно |есй, оно 1пто им]е за]еднинки]едно и исто' оста]е затворено за чула. 9улно опа)<а}ъе примеБу]е увек само оно по]единачно ту и тамо' а н|4када оно за]еднинко }едно. 1о }едно нам се показу]е тек онда када ра3м!1!/1!ьа,4о о ономе 1пто се показу]е нул:*:лма, т]. када то доводимо у уза!амну везу ]еднога с другим и прибирамо га [тегвагпгпе1п] на оно }едно ко]е оно ]единствено ]ест. }м[итшлье}ье овде значи: уви\ахъе [БгзеБеп] тога за]едничког као одре}у.!уБег ]едног и истог * уви!атъе ко]е пролази кроз оно по]единачно и доводи га у уза.!амни однос ]еднога с другим. 1елесни начини об;'ав.гьива[ьа, чула, чак и омета.!у то ми1ш'ьетъе. }ер ми смо непрестано и као сами од себе изло>кени ономе 1]1то нам показу]у чула. Фно :што ]е приметно за чула се непрестано потура пред оно тпто ]ест' €во.!у бит, са3нава]уЁу ду1пу, ми стално преда3'емо ономе овде 1'1 сада, ономе тако и другани.!е - ко.!и припаца]у ономе по]единанном. 8ивот у чулним опа)катьима.|е непрестано расипатъе себе на мно1птво онога ово и оно' тако и другани.!е; он ]е одвраБагье од онога 1пто

з9

8ивотом у чулима човек преда;.е себе ономе штто ни!е бийе, и тим предава}ьем прелази прейо сво!е бити. вйье човек схвата !едино оним мит1''ьехъем ко]е ." й',; ,] ьегове начи}{е об]авльива1ьа' него се "ъ др>ки]едино самБ.'",' себе." }едино самим ми1ш'ьетъем' оним ко!е]Ёза )ке да се схвати оно 1]1то све по.|единачно "Ё#;;й"й", у сво]о] би'и !""', ослобофено свог чулног изгледа. й_9}'у1им, тело ]е уоптште неспособно да схвати оно истин4]г9. ?ело ]е стално изло)кено нападима страха и >кудтье' ?ело )киви у упуБености н.а не|пто друго чиме се оно храни и од чега )киви. 0но на гшта!е оно упуЁёно непрестано га угро)кава на два начи}{а, како ускраьйват"ей тако и прекомернотпЁгу. !-{отшто се тело налази у то1 двоструко] угро)кености' оно !е у потпуном односу према сам0ме себи те стога и немоБно да пусти ствари да слободно понива]у на се6исамима, тако да оне и не могу да му се пока)ку као оно сцйа оне!есу. [ушта доспева у близину онога птто ]ест тек тиме й'Б'!"*й#уь"' ви[це' ослоба!а тела. |[а тако "Ё, филозофиратъе *,6 *^ увиду у оно тпто !ест и ]есте читшБетье душ1е од онога телесног, навикава!ье на чисто ми1ш.]ьетье. Филозофираье ]е одва]атье ду1]]е од тела' сакуп]ьатье,сабиран,е [5агпгп1:!п9] д{-" из }ьене расутости у чулним опокатьима у Битак-з,-"ебе [Ёшг-з!с}т-зе|п] у чистом \{и1п'ье}ьу. А смрт.!е коначно раздва!а:ье ду1ше од теда.? ради чега онда,умира}ье 11ле)ки у правцу смисла самог фифилозофирагье.|е - као ослоба}агье дутпе од ::::9з'*а.,(а, чутности _ чак и ве>кбатъе у умира}ьу. €ве док дуй' *"й' у ..]едници са телом, чулна опа)ка}ьа се увек поставльа]у испред онога тшто ]ест, као !што уоп11|те и тело, услед свог самоодно_ 1шетъа' омета ду'шу тьено.| те)ктьи ка у увиду у биЁе. 1ек коначно раздвфье д},1ше од тела' тек .*р' ю,''уу Б"у боду ко!а ]е оспособ.гьава да сазна ЁиБе '.''о6.}" по_ у *".'"о! чйстоьй. "''тпто.1'е филозофиратье ве;кбаье у ум'4ратъу, бйло бинеумно када би се неко;'отш у )кивоту упутио у в,"'й"у."р'щ се' када би смрт до1пла' препао и застр''шио. Филозофи.1'а;'е ве>кбагьё у умирагьу. 0во одре}етье бити филозофи!е. израста из самог филозофи р'*',',й3'се основни акт састо]и у разликоватьу изме}у ойо!а ,што пок'зу]у нула и нечулне битиствари' Ёаравно, та! призор ко]и щрка филозофира}ье претпостав.}ьа да ду1[а над)кив.тьава смрт' те да и после смрти оста.1.е способ)-ес3е.

''-

-''

'"'*'

!й'''*

40

увод у ФилозоФско мишьвьв

|!ет предалъем насле}е::их главп:лх одре}е:ьа филозофи!е

на за сазнагье. 9ини се, ме|утим' да чулно при]емчиви изглед смрти пре осведону]е нептто супротно _ уздах ииздиса! А}ше, чулна опажа}ъа распр1шива}ье у ни1пта. 14 исто онако као 1пто нас увек веБ спо-пада увек1еБ преовладава]у од себе сапгих' тако и представа смрти као издиса]а ду1пе у смислу уни1ште}ьа. Ради тога ]е, према |[латону, потребан посебан доказ за то да ду1ша над>шв'ьава смрт. € обзиром на природно преовладаватъе чул_ но при]емнивог изгледа смрти' неопходни су докази за бесмртност. 0ни' ме|утим, сада нису на1ша тема' йи смо само хтели да ]едном коначно по]мимо |1латоново одре}етье филозофи!е као те)к}ье ка смрти. А вт'тдимо да то одре}еБе мох(е да се досегне и по]ми само ако филозофирамо' само филозофира.|уБ,и. } сваком |луна|у, тада се бит филозофи.|е показу.!е у сво] свосАма филозо;[и]а. ]о] нудноватостй, и то у светлости ко!а ]е под бро3ей}! одренаведено ко]е Фдре|егье филозофи]е !е са оним бо;канским, са_ !етъе према ко!ем]е она у]едначава!ье 1 € да мо)ке лак1ше да се размотри и растумачи. мо одреьеье, но тъегово ствари придоду1пе' потиче из ди]алога|еейейз,

,

меРено образлоя<етье налазимо исто тако и у Феёону,1то у тзв. другом доказу за бесмртн'1.,,у ко]и Бемо овде да у!емо само онолико колико то изиску]е на1ша на}!{ера. } утемельу]уБ,ем предразматра}ьу за та] доказ |[латон постав'ьа пита1ье: 1(о]е врсте су1пт|{не мора да буде оно 1пто мо)ке да пропадне? А како мора да буде санитъено оно 1што не мо)ке да буде савладано пропада}ьем? Фдговор ]е ]едноставан: пропасти мо)ке само оно 1пто по свом битку поседу]е структуру за]еднитптва [Бе|вагпгпеп] ненега са нечим, ]ер то мохе да се рази|1е и тако пропадне. 0но тпто, насупрот':}!:|1"1!_тако тпто ни]е у за]едници са нечим другим' 1пто ]е готово само са самим собом за]едно' дакле, оно на]]едноставни]е, то одбацукакво ]е од себе сваку могуБност промене; оно ]е увек такво час оно ]есте, док ]е оно састав.тьено час овако а час другачи]е' бивству!уБ'\ а час небивству]уБи ]ест. А сада |[латон прелази на исп1{тива}ье онога 1што се показу]е нулимаииспитутватье !единствене бити ствари у погледу на }ьихово бити1саст4в'ьен и 6ити.несастав.фе=ц' дакле, у погледу на пролазност и на непролазност' 3

|еейей |16Б1;ул.

4

Ф"а,'78Б4

уц

,0'рэкава 613 б1

у,ауье.

4\

?ребало.|е да се проведе разлика измеьу много лепога ту и тамо' и самог лепог. 1а два |1латон испиту]е у различитим

обзирима: 1. |{9]единачно лепо ]е нпр.]едан лепи цвет. ?о лепо ни]е лепо као оно са[{о' ]ер цвет ни;'е леп као цвет. Акадапрецвета он оста]е цвет' а неста.|е ьегова лепота. |[о.|единанно лепо ]е не1пто на чему и код кога оно лепо само са-бива]у[и [гп1|шевеп0] !ест. |[о3'единанно лепо поседу]е структуру за]еднитлтва нечега са нечим. Фно]е не1што састав.тьено те стога и промен.]ьиво и пролазно. Ёасупрот томе' бтгг лепог]е лепа као оЁа сам,. Бит свега лепог доиста ни]е негпто шлто.|е тако|е и лепо, веБ она сама ]е оно |пто то лепо ]есте, битак лепог' то бити_леп свега лепог. Фно ]о несастав]ьено те стога и непропад.тьиво. 2. Бит лепог е ] еднооблична5; она пу1шта да се вид|| само !едан ,едини изглед' изглед битка лепог' изглед тога бити-леп. Ёасупрот томе' по]единанно лепо.;'е многооблично' и то на двоструки начин: а) Фно ]е многоструко: ова] и она] цвет; ова.! и она] човек' итд. б) |{о]единанно лепо]е, ме|щим' и у самом себгмногоструко. }{аиме, оно пребива и тра]е [ше|1еп] и3 порекла из не-лепог и одла>ке1ъа у ви!ше-не-лепо. [ако оно пу1шта оно }отп-не и Би1пе-не да код }ьега присуству]уБи [апттезеп0];'ест. 3. .]1епо с6мо ]е од самог себе6 лепо. Ако се нпр. дрх<имо ]ед_ ног цвета као цвета' онда не доби]амо да видимо }ъегову лепоту веЁ га' напротив' узимамо као егземплар ]едне одре}ене врсте би.гьака' онако како то ч'1н14 и ботанинар. Фн нам се.по!авльу]е у сво]о] лепоти увек само на основу]едног одре}еног обзира, док самом лепом ни]е потребан никакав обзир зато тшто !е оно од самог себе лепо.7 ?ако се би1е приказу]е у два битна изгледа [Резепвапб1!с1с]: као оно вид]ьиво и као оно нечулно. }едно у1 исто биБе .|е го_ тово два пута присуству]уЁе: као ово и оно по.|единанно оно;'е чулно при]емниво, многоструко, промен-тьиво' пролазно; као 9цо*1[щ:919_]е9т 9н9 !е ненулно,.!едноставно, увёк себи оста.!

5

6

ротовьбё6

кс0'сбт6

714зразкв0'аът6'регле,,,посеби"[апв!с}:]про]'стичеиз|[латоновогосновног разликова}ьа онога нулно при.!ем'тивог по.!единачног и ненулне бити. €асвим ко1{секвентно то [[о-себи губи сво.! смисао тамо где' као код Ёинеа' отпада и то основно Разликова|ъе.

[1ет преда:ьем насле}епих главпих одре}етъа филозофи'!е

увод у ФилозоФско мишьвьв

]уБе исто, непролазно. овим разликова|ъем, ко'е филозофи]а увек задр)кава' тьо!]е постав.тьен зацатак да по,ми оба та 1тачина присутности [Алшевеп1те1|], као и да по,ми }ъихово порекло и врсту }ьиховог за;'ецнинког припада}ьа ]едног другом _ задатак ко]и свугде одре!у]е |!латоново ми1]].тье}ъе. Асадасе постав}ьа одлуну]уБе пита}ье: 1(о!о! од те две врсте присутнооти е дутша, т]. бит човека',,слични]' а''8 и,,сродни! а"9? |{латон овде говори у компаративу зато 1што ду1па' доду1ше, као мислеБа припада ономе нечулном' али као )кивотност тела

:Рч"то.'1ц9би]а став- оста;'атъа себиистом [6|е {ез|е Ёа11шп9 0ев 5|с}:91е|сБ6!е1Бепз]. й тпто витше сазна;'е лико ви1пе она поста.!е тра.!на и посто3.ана.

42

;'

ипак припада ономе чулном. [угша-припада обома начинима присутности' тако да човек готово два пута присуству]уБи ]ест, на начин чулне и на начин нечулне присутности.|4ли, човек има двоструко порекло бити: из онога чулног и из онога йатчулног. Асада се постав.'ьа пита!ье: у чему ле)ки пРави битак човека' у ономе чулном |4лиу ономе натчулном. 1о ]е питатье о коме се сада треба одлучити. 9овек ]е биБе ко]е >киви разумева]уБи, сналазеБи се [5|с[:_ ашв[еппеп] у свету. 3бог тога ]е основна црта ду1ше да се она свачим бависанамером да га сазна. |[осто]е, ме|утим, две мо_ гуБности да се неко бави биБем сазнава]уБи га: !еданпут у пролазу кроз нула. [утша тада борави при ономе тпто ]е час овако час другачи]е. Фна] сазнава]уБи' пак' одре}ен ]е оним чему се он окреБе. 0на] сазнава]уБи увек прима врсту бити онога плто сазна]е: ако се ду1ше окреЁе ономе гшто ]е час овако час другани]е, онда и она сама поста]е непосто]ана _ она се тетура та}{о-амо попут неког пи]анца ко]и се тетура и посрБе, зато |пто му се чини да се ствари тетура]у' 9овек ко]и узима чула за пролаз ка свету тетура се и посрЁе кроз я<ивот. )/ зависности од полох<а]а стваРи он ме}ьа сво]е назоре, нестабилан1еи непоуздан'.|ер ни]е у статъу да буде добар за самог себе. Ако, насупрот томе' ду1па не пролаз|| кроз чула него се од себе сАме бави 6иБем' онда она борави при ономе шдйа свако по]единанно .|ест, при блтисамих ствари. 1а бит]е оно непроменьиво непролазно' зато |пто оно нема структуру нечега састав'ьеног' па стога одбацу]е од себе сваку могу!,ност промене. 0крета]уБи се у сазна}ьу према томе непромен'ьивом, ду1па преузима }ьегову врсту бити' и усред онога 1пто долази и одлази она 8 6рот6теро5 9

оо1уетёотеро9

4з

';;;;;;;;"/йй, р'_

д-т9 уве5_бив_919у]уБе 3'е оно бох<анско. }единствен а бит онога по.|едййанног, оно праведно сайо, доорБ?]"",:""* |}тто непромен.тьиво' па стога ггпоседу.!ё бо>кан_ '"'"'''1штиво ску врсту бити.0но промен.}ъиво пролазно й'{Б.1е 1" но. 3а ду1пу су оно бесмртно , "'ртсмртно основне могуЁности пона1шаьа, др)ка}ьа [5|с1ттег1та11еп], '"' зато т].тто ду1па прима врсту бити онога пр-ема чему се она сазнавалачки др)ки, пона_ 1]]а' односи [в!с1т тег1та1сеп]. €аца мох<е да се донесе одлука вези са питагьем: коме ду1па у по сво!о;' вРсти ви1ше припада _ ономе смртном лдли ономе бе1[1то с9 ду[]1а ви111е окреБе оной" бесмртной, у''''-.ур_ч''. ко ви|ше се она одва!а од.тела, утолико ви]ше )е за себе''Борав'ьетъе при увек-бивству.|уБем пу1шта.1.е да доспе у сво.1.у чисту 6ит, бит ко.1'а ни.1'е поме1пана са оним телесн|{м. битно сродни!а ономе бесмртном него ономе .(ушта.|е' дакле' смртном' коме она' наравно' као животност тела тако}" ,р'.^д^. Фкретаьем ка бити ствари ду1ша чува порекло свог изворног одре}етъа. .[анас се веома много говори о сазна|ъ бйтидшеЁейегкепу п{п!з'|' Феномено"1|'..: ЁдмуЁд а )(у-серл а (в0глйп{ Ё'''"п; }ьегових следбеника !е' од сазнатъа бити направила " !едну универзалну методу. томе.|е готово био у забора,Ё." й'""* {', сазна1ьа битм,ко]и.|е на повесном почетку б'' ь;;;;;1" ,'_ кретало и ох<ив.гьавало митп.тьегье. €азнатье бити.!е у в_9рном облику очува|ъе бити саме '"'' ',_ А}ште,.1.ер бит в]ьена пред две основне могуБности себе "Ё,"Ёй|Ё "',саме, т.|. ради луци код ко]е ]е у пита}ьу бит'товека. 9овек.^Ё""й!' "Ё ' 'дсо6е у дво.!аком изгледу, и }ьегов задатак ]е да сво!Ё:й"'1'руко порекло доведе у исправну сразмеру тиме 1пто !" да д0 превласти до}е }ьегов однос према ономе увек-бйвству.1'уБем, ито йуйем са3на|ъа.]е>ктъа *' бити путпта ду"^,"'*у врсту бити ко.|у поседу]е ойо:ш'о оста]е сех|3::р?1у::1у ои исто. е)к}ьа ка сазна}ьу 6ити 1е у]еднанаватъе са оним бо-

'''

.'''.

,у.''',

^|

>{<анским.

0во одре}етъе {эилозофи]е говори основи исто 1што и оно у ]е она те)1(тъа ка смрти. Али, обата одре{!|'?:]|!у:::{:" 9е}ъа говоре само ономе ко 1,1 сам филозофира. Фноме ко не

{эило

з

о (;тар

а гьихов смисао

оста.1'

е

"*р',,"".

44

||ет

предап'ем

паопе}епт:лх

1

лавних

одре}е:ьа

филозофи]е

-,

€ада Бе изискивати ма}ье напора покуттт2! да се разуме од_ реье}ье наведено под бро] ем' 2,, пр ема ко] ем ] е филозофи] а знаност о биБу уколико оно бивству!уЁи ]ест. 1о одре}етье ]е по_ ставио и експлицирао Аристотел у 1. погл. 19 ктьиге |4ейафтсзшке. РастуманиЁемо неколико ствари из тог г1оглав.]ьа' онолико колико то мо)ке да послу)ки нашло] 1]амери. Филозофи]а те)<и увиду у оно плто }есй.0но тпто ]ест се назива биЁе. 1е>ктьа ка увиду у оно тпто ]ест во}ено ]е питатьем: 1|1та ]е 6и\е? 1ом основном и водеБем пита}ьу филозофи]е Аристотел да]е следеБу форму: 111та ]е биБе, уколико оно бивству]уБи ]ест? [а формулаци]а ]е Аристотелова ь.тастита творевина' и она мора та![но да се размотри. Ёаиме, у споредно! рененици Аристотел да!е о6зъср йцйатьа [Рга9е1т1пз|с[:|] - оно ё обзиром на 1пта' т]. у погледу на 111та;'о то основно и водеБе пита}ье и постав.тьено: 111та ]е биБе, уколико оно бивству]уБи ]ест? }место тога' ово послед1ъе може исто тако да гласи: би| е *^о биБе, ил и : б'иБ-е:<*а9 3ацв о 0. }тол йко е то о сн овно-флозофско пита1ъе Арйстотел довео у коначн|1 облик пита}ъа. Ради тога, ми Бемо то основно филозофско пита}ье у 1ьегово\{ експлицитном облику да схватимо онда када будемо разумели обзир пита}ьа. ){' том смислу крчимо себисада следеБи пут: ]една куБа нпр. ]е много птта. Фна ]е толико и толико велика' тада|4тада сагра\ена, састо]и се од ових или оних матери]ала, она-!е ]авна зграда или приватна куЁа. А она бивству]тБи ]ест. 111та-!е то ,,бивству]уЁи''? 1о ни]е ни гра}евински матери!ал куЁе ни неко од тъе1{их сво]става. йох<емо да истрш1(у]емо и претражимо сваки кутак куБе _ нигде неЁемо да на}емо то ,,бивству3'уЁи''. А ипак' куБа,,]ест"' |1а тпта ]е то,,бивству!уЁи'', ко]е без сум}ье припаца куБи? 1|1та.!е куБа, уколико она бивству]уБи]ест? Ба ово пита}ъе ни]е лако дати одговор' Ради тога би могло да се узврати противпита1ьем: 1(ако се уоп|}]те долази до тога да се постави такво питагье? \а ли оно почива на томе тшто.|е неколицини.]ьуди слуна;'но пало на памет да га постави' или !е оно мотивисано не1{ом нркнотшБу? 1(ада би серадило само о куБи, сигурно.|е да нико не би до1шао на ту мисао да г{1|та' у чему се састо]и то бивству]уБи на тьо.! или' како тако!е кот<емо, у чему се састо]и гьен битак' }ер, и пита}ье уоп1пте не гласи: 1|1та]е куБа, уколико она бивству]уБи]ест?, него: 11]та.!е биБе, уколико оно бивству]уЁи ]ест? Фно што се ту 1

1'

10

ё, л б,

_

о, 1 тото!то

увод у ФилозоФско мишБв!ьв

45

испиту]е, оно испитивано' ]есте биБе. Али, 1]тта значи: биБе? БиБем,бивству;'уБим, на3ивамо све о чему на било ко3'и нанин ка>кемо: оно ]ост. 0сновно филозофско пита!ье се увек веБ и пре свега отворило целини онога 1пто уоп1пте ]ест. 1а целина налази сво]у грантлцу.|едино на Ё{итшта, 1(ада се миш].}ье}ье усмери ка биБу у смислу онога 1пто уоп1пте.!ест, онда оно исто та_ ко веБ гледа и на оно;'едттно чему измиче сваки битак гледа на Битпта. А тада свакако поста.!е нуя<но пита}ье: !!1та]е биЁе, уколико оно бивству]уБи.|ест а не ни]е? 11{та.|е оно п:то биЁе уоп1пте разлику.!е од небтлЁа? Ако посматрат'{о ово или оно биЁе, лтли.!едну :тздво]ену област би\а,онда се биБе као бивству]уБи уоптпте не став]ьа у питатъе. йе!утим, ако се поглед отвори целини као }еднопт ко;'е !ест, онда се свакако буди питатъе: тпта;'е биБе, уколико оно 3'ест оно 1што;'ест, наиме, бивству]у?ти, ане, напротив' небгтвству]уБи. ?ек йз сабраногпогледа на оно 1што уопштте ]ест, на биБе, израста питатъе: 11[та оно, биБе, .|ест, уколико оно.!ест биБе. [ тек у светлости тог пита}ъа посФа]у могуЁна и неопходна пита]ъа о битку природе' о битку бро]ева, о бтттку повести. €аьсо тамо где се целина као йо биБе став.гьа у пита}ъе у погледу на то [шта оно ]ест, став'тьа.!у се и главне области биБау пита}ье у погледу на сво]у бит. Фтллоодлу1|но противречи уобина]ено.! предст6йтт препта ко.зо.фи]а .]о.| она од по.]едт{начн].1х области напреду]е ка целини готово као крунски завр1шетак и об3'едитъе}ъе знанственог по]единанног истрах(ива}ъа у.!единство тат<озване слике света. Филозофи.!а-с9, напрот'тв' ве6 на свом првом кораку окренула целини као биБу, па се из целине исто тако артикули1пу и главне области целине. Аристотел одре}у]е бит филозофтт.|е као знаност о биБу као таквом у }ьеном троструком одва]аьу од осталих знаности: 1. -}отш од самог почетка филозо{эи]а узима у разматра}ье биБе уоптпто 14 у целини. А знаности се' насут|рот томе' конституи1шу ограничава}ьем свог разматра}ьа на.;'едно одре}ено биБа, ко.!е тиме поста.!е специфинна област [5асБ9е}!А-Р}н.!е Б!е|]или предметно подрун.!е сваке по.|единанне знаности. )г|олико се оне с правом и назива]у по]единачне знаности. 2.|о!единачне 3наности се' доду1ше' тако!е баве би?тем,али оне га не посматра]у као биБе, не с обзиром на битак. йи веЁ з}{амо за1пто знаности уоп1пте н11су у ста}ьу да сво]е предмет-

||ет предагьем пас:ле}епг:х глав:тих одре}е:ьа филозофи!е

но г[одруч]е разматра]у у погледу на битак. }ер и било ко]и предмет неке знаности став]ьа се у питатъе као не1што бивству]уБе само онда када се поглед отвори' пре свега' ономе 1што уоп|пте ]ест, када ми1ш.]ье1ъе др)ки биБе наспрам ништа' тако да оно за }ьега п'{о)ке да до}е у пита1ъе као биЁ,е. 0но од нега се специфична област]едне знаности разлику.|е.!е и сАмо-нетпто бивству]у}те' на|{ме, специфттнна област неке друге знаности. А оно од чега се разлику]е и од чега се одва]а биБе уоптште ]есте_Ёи:пта' }право зато бит природе никада не мо)ке да по_ стане ствар ]едне природне знаности' бит бро.!ева никада не мо)ке да постано ствар математике.1ек тамо и само тамо где .!е оно }{аспрам разликовахьа Ёитпта' мо>ке да до}е у пита}ье бит биБа као таквог. ]ако математика не мо>1(е ни1пта да каже о томе сходно ко]о] врсти 6итка бро]еви.!есу; она пре истра>ку.!е односе у ко]иьла бро]еви сто]е од самих себе. 3. 3натъе ]е сазнатост, 'имати-сазнати}'{' [Бг}<апп11та6еп] неког ста}ьа ствари из }ьегових узрока и основа. )/цо=щико фицозофи.!а разт{атра биЁе да би доспела до неког зна}ьа о }ьему' она тея<и ка сазна}ьу узрока и осн0ва' 1а тъена за;'еднинкост са по;'единачним знаностима ]е увек изнова доводила до тога да се погре11]но схвати бит филозофи]е и }ьен однос преп4а зна' ност1тма. Филозофи.|а се, тако се ка)ке' од по]единачних знаности разлику]е тиме 1пто о1{а стреми знаьу о |срвнм основама и узроципта. [а ознака ]е исправна, и }ъу !е посведочила14 сама фтллозофи]а, нпр. од стране Аристотела, ко.|и ]е дословно тако и изриче. йе!утим, та ознака, исто према Аристотелу, мора да се разуме и у светлости водеБег и основног питатьа филозофи]е.Анано, она мо)<е врсту бтлти филозофи]е да учин|{ тамном и не]асном. €вака од знаности истрах<у;'е унутар сво]е специфинне области узроке, основе и услове дога11атьа, по]ава и ста}ьа ствари. йа како при том ц9к-а з.н-щ1_о-9т ко]о] специфинно] области се она методички поступала 'има у кретала' оно 1пто изна}е као узрок и основ она увек узима за не1пто тлто |есй.0на сазна]е на та] начин тшто биБе своди на биБе, Филозофи.|а, ме}утим ра3матра биБе као 6у\?. 9щ:Ра га за узроц|4ма 14 основама захва:ьу]уБи ко]има биБе уоптште б-ц-вству.|у[ти.|ест. |[тлтатъе филозофи]е се управ.тьа управо на оно 1пто су знанственици свагца изна1шли као основе об]аплтъегьа. }ер и ти основи су не1пто бивству.!уЁе и подле}(у п|.1та}ьу: чиме, т]. захва.тьу]уБи нему [тмо6шгс1т], они бивству]уБи ]есу.

увод у ФилозоФско мишьвьв

47

}зроци и основе о ко]има пита филозофи.|а налазе

се у]едно! друго; димензи;'и од оне ко]у нини истршк[.{вачко по]ье знаности, у.!едно] димензтл.!и ко.|у тек филозофско исг1итива}ье отвара 14 др>ки отвореним. [у димензи;'у пита:ъа знаности не досе>ку полазеБи од самих себе. Ради тога се од ]едне знаности и не доспева у филозофи-!у тиме 1пто се зна1{ост праволини]ски проду)кава у смислу }ьене питалачке интенци]е. йз знаности се у филозофи]у доспева само.|еднит{ скоком ко|им се знаност напу1шта' наравно, цаби се тада на неочекивани нач]'|н она поново задобтлла назад. Ёаиме' тек тиме 1пто се она напусти досеже се бит }ьене специфинне области, смисао' до_ \{ет и граница гьеног испит1.1ва}ьа, тек тиме се уоп1пте прозире оно 1пто она као знаност.;'ест - све то' ме}утим, само као послед1'{ца изворног питатъа: 9име биБе 6пвству.|уБи]ест?, као последица, дакле, пита}ьа ко]им проистиче тек и сама фило-

зофи.|а.

€ да смо у ста}ъу да водеБе 1{ основно пита}ъе филозофи]е а уч|{нимо се6и у потпуности прозирним. €вако пйтатъе мо)ке да се означи у три обзира, т!. у поглешу на три ствари. €ваком пита}ъу припада: 1. оно на {шта се управ}ьа пита}ье' оно испитивано; 2. оно о чему се пита, оно питано; 3. обзир питатьа], ; 0но ].{спитивано !е напросто биБе, оно !пто уоптште ]ест. 0но о че[{у се пита, оно питано' ]есу узроци и основе би[а. Фбзир пита}ьа.!е биЁе као бивству.!уБи. 1(о]тл од ова три момента.!е доминира]у6и и одре|у]уБи? Ёесум}ъиво обзир питаБа. }ек он да]е обелех<]е обойа другим моментима. 1{ако.!е тема биБе као биЁе, насупрот Ри1шта-а, то ]е испитивано целина онога тпто ]ест. 1(ако ]е тема би1те као биБе, оно испт.1тано - узроц1{ и основе - има обл'* оних узрока и основа захва"тьу)уБи ко]има биБе бивству]уЁи]ест. Фба1ираье на би}-:е као такво.!е отваран' е у себи погледа на целину онога тшто ]ест, ко]а се разлику'.!е наспрам 1-1итпта. €-ада се.|ав.тьа ]отш.!едно ва)кно питатъе: филозофи]а разматра биБе, уколико оно бивству]уБи ]ест, т]. она захвата она од_ ре}еъьа ко]а су сво.!ствена биБу као таквом и ко.!има се оно раз_ лику]е од небиБа. йстовремено се филозофи]а одре}у]е као сазнава]уБа те>т<}ьа ка узроцима и основама, захва-'ьу1уйи коима би[те бивству]уЁи ест. 9колико фил озофи.! а азм'[тр а бир ;'

.|

[1ет преда:ьем насле}еншх главпих одРе}е:ьа филозофи!е

;

.

Ёе као такво' она се на касни]ем]езику назива онтологи.'а. ){'колико пита о првим узроцима и основама свег биБа, она се назива метафизика. (ако онтологи.!а и метафизика сто]е према друго]? (ако се знаност о биБу као таквом односи '!една према сазна}ьу првих узрока и основа? 1а два правца испитива}ъа

Аристотел став]ьа у]едно. йорапло да раз]!снимо то }ьихово

став]ьа}ье у.!едно. биЁа као таквог !е во}ено пита}ьем: -Разматратъе

1|{та.1'е би_

|[ри том ни]е реч о основи и о узроку. йе}утим, мойда.1'е 1[!та-питатъе и само веЁ.!едно пит'1}ье о основу и узроку? Ако питамо нпр.: 11[та ]е новек?, онда хоБемо да схватимо оне одре}ености ко.!е су сво]ствене човеку као човеку' за разлику од свих осталих бивстава' |1итамо за оно ниме ]е човей новек, т!. ниме.|е он оно би!е ко]е он ]есте. }{о, ако питамо: 111та ]е бйБе?, онда стремимо ]едном зна}ъу о ономе тпто.|е сво.|ствено 6иБу, тшто биБе разлику.|е не од другог биЁа -]ер осим биЁа нема ни1пта - него од небиБа, од Ёитшта. 0но тпто биБе одре}у;'е биЁем, тпто бттЁе разлику]е од неби[а, управо 1е оно ньслсе би6е бивству!уБи.|ест. [о чиме 6иБе бтавстйу!уьй.!ест, то су узроци и основе биЁа. }1 тако 3'е питатъе: 1!{та ]е биБе? ]отп у себилитатъе о узроцима и основама биБа. 14ли,метафизи*'3.у себи онтологи]а, и обрнуто. йетафизика' наиме, не пита напросто о првим основама и узроцима, веЁ она постав.тьа то пита}ье у светлости пита}ьа о биБу као биБу. Фна тех<и ка.|едном знатъу о узроцима и основама ко-|и одре'у'у биЁте уоптпте !,| у цел1{ни. йи имамо обина] да онтологи]у и йетафизику разлику]емо као различите дисциплине филозофи]е. Ако по.'.д'_ т'.{о ствар саме филозофи.!е, онда нам се то разликоватъе) додуттте, неБе изцбитл,али Бе ипак да постане досто]но испитива1ъа' .|ер у питатьу ]е да ли оно потиче из ]едног изворно филозофског мот|{ва'|1ли му мо)кда у основи пре ле>ки нека дидактичка намера? }м{о>кда свугде где почи}ье сАмо филозофира}ъе подела филозофи.!е на дисциплине почи}ъе д1се ,ьу!ъа_. Ё{а ово пита}ъе Бемо касни]е ]отп да се вратимо. [о сада смо, одво]ено за себе, растумачили четири одре|егьа. филозофи]е. Али, веБ се открио ]едан склоп повезаности ко.]и их на природа1{ начин уза3'амно повезу]е. Филозофира1ье као сазнава;'уЁа те>ктьа ка ономе тпто.|ест, ка битико.|! се нулима не мо)ке дохватити, !есте ослоба}атъе од чулно сти, сабира}ье ду1пе у чисто ми|п.тье}ье , те !е оно стога и умира1ъе чула Б-е?

увод у ФилозоФско мишьв}ьв ко.!е дутша напутпта.

?о ослоба!аБе од нулности;.е у]еднанаваоним непромен.гьиво непролазним' са оним бо>канским, по1'|то саз нав а }ь е лреуз има врсту о"', ш.тто .|ест,;'есте- биБР*€азн1"Ё1уь'-'"*тъа ка ономе тшто праБена пита}ьем: 1|1та .!ест !е .1'е б,Ё;' т" ;;'; ;;;;".;р" на на.| {пири круг' утол_ико 1т|то оно мислл на биЁе ,'''."Ё" од гра_ нице ко!а раздва]а биЁге од небиЁа. о"'_.'']"1ь;;Ё као бивству'!уБи, и тако сагледава узроке и основе ко.1.и одре} у!у би\е уоп1]тте у целини--11аиме,прйе узроке и основе. 9ётири одре!етъа, дакле; казу!у у основй исто: бит 1]]то 0на то казу'|у на различите начине' она тек прибира]у лозофи.|у у.!единство тьене биттт. фиФилозофи],, [ш2йгеп] тек из такве сабраността у]единств0 саме себе.'оЁ''й' ?амо где се не дога|а !рикривено' тшта "р'б1|1]1.оит!а 9ста.1.е ]а.)ест. 0на се тада по.|ав-гьу]е кй ооразовно добро, филозофлткао бав"гье}ъе апстрактним оп1штостима' као недоказиво дубокоумье, као бесплодно мудроваье, као пука спекулаци!а празним у по-|мовима' ,'.'"д ,ф.д,';^н од фтллозофи]е' !е Филозофи.1'а ""^:-11*:" ну)кно тако и ако се она разматра тако '..'"}' да при том ни;'е тд сАмо филозофира}ъе. ]ц о}й!ь' -:'" |,:]] многи праве даима}у посла.. ф','.'фй";,; ;;":#"не д, "" лозофира!у' то она и изгледа фид' ,Ё ;;;; Ё!{ й}1р"""'. и преру1пена' Ради тога.|е од самог почетка на1]1задатак и био да доспемо у филозофира}ъе т]. за1еднтлнко у филозофиратъе. 3 ер, исто тако .;'е и разлйка ко1а йосто1 и изме\упуког изгледа и ист и|1'1т е бити фил оз офи.1. е у филозо э' фиратъу. ||од бро!ем 3 'идл,т,, ''"ек одре}егье: филозофи]а као разма"',"д"но тра}ье истине,'т::^:т" по себи.'й'й " одгов ар а уобина] ено.1' пр"д"тавй "" р,.у'" '.'"""ур'' о филозоф и3и. х звий, и пр|4 оно се ,'*,.у1" веома тетпким. |{рви знак 9:у:у:тч'р1з|, за то.|е да истина].1пак ни.;.е р"."р"и",'а само за филозофи.1.у' €ве знаноститтма1у за ци]ь сазнайе исту!не.д д' нам1е стало и у свакодневном )кивоту. 1ако не мо>ке да'.'й!е се увиди загпто !е специфична ознака Али, ако би ипак-трея*Б филозофи-!е трагаБе за йстином. .]6уйЁ1,*', онда се постав,ъа пи_ х ко1 ем смислу е тада р|стинаствар 33;, филозофи]еР 1(олико .'е мало саморазум'гьиво да истина тейа 6илозЁф4е от!е крива се у томе тпто Аристотей посебно доказу.;.е за1]1то су п14та}ье о истини и трагаье за првим узроцима и основама биЁа .,едан 11 14ст14 задатак. А ни!е !ак' д, се то пока>ке. } 1 погла}ье са

''Б!,Б; ";;Ёы;

ф;;;-йй}'',"*'

''

"'.'

':

;'

||ет преда:ьем пасле}еп:лх главних одре}елъа филозофи!е

в]ьу 11к}ъиге А4ейафсозшкеради се о разматра}ьу исти!{е11' то поглав.]ье представ.]ьа сасвим узоран увод у филозофи!у' Фна! ко мо)ке мисаоно да га прати доспева у филозофи]у, па нека поку!]та да ]е }ьиме и прихвати. |1а ипак, на овом месту ми Бемо да се бавимо ти}{ поглав.тьем само онолико колико ]е то неопходно за тумаче}ъе одре}етъа филозофи]е. [епта тог поглав"гьа ]е разматратъе истине. Али, тлта се ту разуме под истином? [рнка реч за истину: а[е[Ае!а12, говори из духа грчког ]езика, ко.|и ни]е дух на1шег ]езика' 1а] дух ]езика Аристотел не.промитп.тьа него мисли из }ьега. йе!утим, Аристотел на}{ да]е неколико упутстава ко1'и могу да нас воде. 3а а|ецА9!ц он у овом поглав.]ьу без да.гьег ка)<е ц р!у:!1'Фа[шга,

[рирода). 1ом рен.|у он се надовезу]е на сво]е претх6днике, 'гзв. |{редсократовце, ко]и се назива]у тако}е и ,,физиолози", 'г.|. они ко]тл приказу]у бит природе. РАу:Б ]е назив за оно 1]]то оц самог себе израста и произ лазиу присуству]уБе себе-пока'31{ва}ье, и у таквом расту [Аш{9ап9] обитава, т!' }есйе. РАузБ !е оно !1]то у расту обитава у 1{елин!!, дакле' то ]е назив за целину бити свега присуству]у}тег, ко3'е се исто тако наз|'{ваибиБе' 3а то сто]тл тако}е и израз: целина1з. ?аква означава}ьа нам да!у упутство за разумева}ье онога 1што истина овде значи: \.стина]е биБе, целина о}1ога тпто ]ест, ка-о оно тпто пребива битка.14 [ше;т",6"в] и обитава у !{ескривености свог -|едноставном конста_ Аристотол |1очитье сво!е разплатра}ье а са друте1шко' таци]ом: ра3матра}ье истине ]е с ]едне стране истину ге лако. 0но ]е те1шко зато 1пто нико ни;'е у ста}ьу да погоди 0нако како би то одговарало захтеву за сазна1ъем истине. }толико ]е разматра}ье истине те1пко. €а друге стране о1{о ]е лако, зато |што ма ко да се упусти у такво разматра}ье,*|у1ко не прома1шу]е сасвим истину. Аристотел то расвет.]ьава на примеру га}атъа луком и стрелом: 1(о]и стрелац луком Бе да проматлибатл читаву мету? |[осматрано на само! ствари то значи: када поку1павамо да сазна_ мо не1што' онда мо)<е да се деси да га прома1шимо и уместо тье_ 11

ф

твр! т{9 &1.ц0е{с6' 0еор[с

!).^,^

"

с^110е1с[

''

то о^оу

14

Разуьте",ть€

1?

[ръ1ц14

таскуйане бттттт гтстине савремено ф:алозофттраье за_

хвальу]е .|едино [а.|дегерово}{ м}тп;.ъе!ьу.

увод у ФилозоФско миш.}ьвьв

51

га погодимо не1пто друго. йе!утим, до тога мо)ке да до|е само тамо где ]е оно 1пто интендирамо ]едно ме}у остал"й,3ер ту у гледа}ъу према нечему долази до тога да се гледа заправо мимо тъега и пога|а.нештто друго. (ако ]е, ме}утим, то могуБ_ но у^ф-талозофи.!и ко]а у сво.! поглед узима целину.'р'"у"""у1уБег? €вако сазнава}ье се креБе унутар целине би{та,*']' ,"у ку руку сачи}ьава ци]ьно подрун.!е сазна}ьа уоп1ште. {елина биБа ни]е не1пто ме!у осталим' да би могла да се заме|{и'лре-

руц]и' премести или прекри.!е, ]ер изван целине нема ничега. }{елина 6ити биБа]е, стога, незамен'ьиво' непреру|шиво' непреместиво, неизгубиво ]1рисуству]уБе, ради чега ]е онда она и сама неприкривеност' она}еёнаистина' 3бог тога Бе свако ко гледа у саму истину не1пто од }ье 1.т да отвори _ дакако и са1!1о не{пто' ]едну одре!еност, у ко.!о] он покутпава да]е обухвати' 1у се не мисл]тнпр' на неко напреду.|уЁе истр^'кйватъе света у смислу квантитативног увеБаватьа сазна}ьа на начин знанственог напретка. 1ема;'е, напротив,;'едно ]едино }едно: она !еёна истина. Бу би ва'ьало обухватити и развити у богатству тьене бити. А у непсу се састо!е тештко|е пред ко.!е !{ас став.тьа истина'? Аристотел кая(е: ,,|[оседовати целину бити ко]а у;'едном одре!еном погледу присуству!е' а ипак не бтати у .",йу д, "" 1{елина артикули1ше на с-во.!е делове _ то чини тегшкоЁе ко]има нас изла>ке истина]]111 й овде прети опасност погре1][ног разумева}ъа: !1овек живи тако |што поседу!е отвореност цели_ не. [о сваког парци.!алног подрун]а он се увек в$аЁа из 1ьему претходно веЁ отворене целине. Ёо, могло 6идаёемисли како Аристотелов став казу.!е: свет у целини ми' доду!ше, увек веЁ поседу.!емо на неки начин отворен - т6 новек то дан,с у,ек !", изнова слу1памо,.1'едно бивство ко]е ]е отворено према свету _ али, уколико нам]е свет у целини отворен' то се ми ипак.!отп не сналазимо у по.!единачт{им областима света' не разумемо их. Фне тек мора]у да се истрах<у]у. Али, ако се окренемо истра)кива}ьу по1'единачних области' ми се одвраБамо од целине. А филозофи1'а то ипак никада не чини. Фна ]е от"ор"*'' према целини и на сваком свом кораку оста]е окренута према тъо.!. Фвде се пре мисл],| следеБе: нама ]е целина бйти би['а увек веБ отворена у овом р1лиу оном погледу, обзиру, алиминисмо у ста}ьу да обухватимо пуноБу богатства ко]е ]е у тъу ук'ьу-

"'

]5 т6 6'б}"оу тт ё1е'ст ко!. рёро9 рф 60тоо0от 6ц}.о| тё 1с}.еп6м оот{9.

увод у ФилозоФско мишьвьв

|[ет предаьем ::асле}е::их главпих одре}еьа филозофи!е

йи

не мох<емо да схватимо изгледе [АшзБ1|с[] ко,е нуди целина буттиби?та као таквог. Ёа нему то почива? 1!!та ]е основ тога да нам истина увек' такоье, и измиче? [о да ]е нетшто неотворено' мо>}(е да ле)ки

чено.

на само] ствари' наиме онда када ]о она збркана, тамна' преовде иск-тьуну]у. [акле, ру!11ена и прекривена. ]е могЁности се основ неотвоРености истине мора да ле)ки у нама. ,,0нако како се очи ноЁних звери односе према с]а]у дневне светлости' тако се ми1п]ье}ье у натшо! дуп]и односи према ономе 1што]е од самог себе на]отворени]е од свега"16. Астинаоста]е скривена с обзиром на нас и на!по примеБиватье [!егпе[:тпеп]. Фд себе саме, сходно сво]о] властито] бити, она]е оно яа]отворени]е. Ради нега ствари тако сто]е с на1шим

односом према истини? )[' поседова|ъу отворености целине ми се свагда др)кимо овога и онога, али ако бацимо поглед на ово' оно друго нам се губииз вида. |[а и оно чиме се свагда бавимо увек нам]е само т{итъетье отвореним' коме се др)кимо' у делимично отворено. сачи}ьава увек ме1павину ]асности и таме, при чему тама убед.тьиво прете><е. 1|1то се при неко] знанствено] делатности ви1ше концентри|шемо на]едан одре}ени задатак' утолико ви1пе морамо пустити остала подрун]а да ле>ке у ономе непознатом' па чак и да тону у све веБи и веБи заборав. 1о ]е натпе навикнуто др)ка}ье' како при свакодневном чи}ье}ьу и пропу1]]та}ьу да йетпто учинимо' тако и у знанствено! делатности. €а друге стРане' пак' пре сваког окрета}ьа према овоме или ономе' ми поседу!емо отворену целину онога :пто ]ест. Бо] се филозофи]а нарочито окреБе. !елина битпбиБа ]е у сваком погледу у1зраслау ]асноБу, она ]е оно неприкривено ко;'е се не односи ни према ]едно] могуЁности представ.]ьа}ьа' прекрива1ъа' прикрива}ъа _ она ]е__она |еёна истина. [у нема никаквог ме1па}ьа таме и]асноБе. Ёа основу на1пег навикнутог др)ка}ьа на!па бит, гледа]уБе примеБиватье биБа, ми1||.гье!ье' ни]е дорасла яисто!.!асноБи. йи смо 3аслеп'ьени 1ъеном прекомерно:шБу, и не мо)кемо издво]ено да обухватимо оно тпто да]е да се видиобазир [51с[|]на целину. Фва наво!етьа Аристотела су 3наяа]на за бит (эилозофи]е. 3а разлику од знаности, филозофи]а не прави никаква откриБа. Бена тема ;е оно !пто ]е свугде 16.ь',.р 1ср т&.т6т токтер|6от 6ррстс кс1

т116

1!ретЁроч утх11€

пр69 тё 9Ё1уо9 ё|еь тё ре0'фрёрот.

6 то09 пр69 т&

т{1

9боет 9отерсбтотс псутоу.

о!то

и увек и свима веБ познато' целина онога присуству]уБег као таквог' оно 1пто ]е новеку претходно веЁ о{воре'', о,, |еёна ист'4на: 3бог тога наста.!е привид ко3'и ттикад! н" 'о*е д, "" одстрани' прив|,1д да филозофи]а ради не1пто суви1шно.3агпто чове]< увек изнова мора да се бави оним тшто.!е свугде и свима познато? Филозофи;'а^сво.]ски преузима и разви]а однос у коме човек увек веБ сто-!и. Фна покутшава даподрун]е боравка, у коме човек стално пре6пва'досегне као такво. Ради тога новек мора да се докопа др)ка}ъа ко]е га оспособав.}ьа да стане и задр>т(и се и пред оним пред ко3'им нам 11рети опасност да нам се угаси вид. [а би се доспело до таквог др)ка1ъа потребно.!е да се настави са уве)кбаватьем у то др)ка}ье. 1о уве;кб{ватъе не сме да се одво;'и од филозофи.|е. Филозофи.!а ёе састо]и само у сталном увех<баватъу у филозо{эирагьу' Филозофс*Ё !ъа никада не могу да се поседу!у онако како то могу ставови "азн,-

знаности у ко]има се.ти тьени резултати пола>ку и чува]у. Акада увод у филозофи.;'у уоптште и не би био нийта друЁ' до та_ кво уве><баватье' ми бисмо експлицитно проводили само оно тшто.]е свугде на делу таш{о где се фтллозофра. . Ё{аовом месту ми ис1(у1павамо не1пто й о почетт<у фтллозоф"]" о" 99 састо]и у то\,{е 1што човек бттва обузе' б"Ё"' }едним и {1елим у тъегово;' неприкривености' и 1пто треба'.'' да схвати себе с обзиропс на.|асноЁ,у и пре]асноБу [06ег|те1)е] онога [т-тто му ту приступа. 1о схватаье себе с обзиропг на йре.!асно!ту |'1стине захтева уве><баватъе себе у др)ка}ье '"' истином. '."'вно Филозоко.!е новека оспособ.гьав]ьа да издр>к!.1 пред фи.|а проистиче у тренутку када целина бтдти биБа, у ни.]о.1. отворености човек веБ сто]и, као таква себе веБ став.]ьа у пй''*,*. Фна, ме}утим' приступа човеку као оно непреру1]1иво, непре}\{естиво' неизгубиво присуству.!уЁе' као неприкривеност, као ]едно.!едино }едно ко.!е ]е унапрёд од себе сваки на'йо,ц''' чин прикривености. }4сто тако, човек увек заоста1еизазадатком да обухвати ту цели!{у у тьено] битно.| пуноЁи, тако да Бегов однос према истини оста]е однос трага}ьа и исп|1тива}ьа _ не зато тпто.;'е превелика да]ьина' него зато тпто;'е она '1ст\4на близу и3 оне превелике близине ко.!о] новек ни.!е дорастао. 1ат<о, дакле' сто.!и са разматра}ьем истине. с),' "'р"'" ме да зна 1пта !е истина. ?о знатье истине' тако 1<а;л<е }р'.''тел' с правом се назива филозофи]а. ?о да.!е филозофй1а оно 1;-тто зна истину Аристотел показу.|е тако |пто об"лод''*у;" ка-

''-

54

!|ет преда:ьем пас;:е}еших главших одРе}е:ьа филозофи]е

ко'е сазна1ье основа и узРока биЁа знатъе о само, истини. А то се дога}а кроз следеЁе размитп.тьатье. 9овек >киви сналазеБи се у свету. 1о сналоке!ъе има два основна л\4ка: пР15]и:{9.и т9ори]ско знафе. €твар практичког знатъа]е дело [[ег!с]'17 \:[е!утим, подделом [рци нйсу разумевал1{ направину неког прав.)ьеьа, оно изде]ствовано неког де.|ствова1ьа' постигнуто неког чи}ъе}ъа. А*'9 у гРчко]у19ми-слу пре означава оно пРоизне[|1ено у присуству!уЁе себепоказива!ье |414з те произне||]ености обитава!1гБе. ?ако !е куЁа де_ ло у том смислу 1што се она из претходно веБ сагледаног изгледа онога тшта куЁа уоптште]ест износи и произноси ту куЁу у као сво] лик. [ело ]е оно у сво] из$лед произне!шено па ту и сто]еБе. ?о дело моёе и с6мо да буде неко чи}ъе}ье' нпР. неки !унанки яин" ||осто.|и, ме}утим, и|една другати]а зша!ьа "р.'"ко!а пуко]а не произноси тек неко бийе у ьегов и3глед' него тпта.|едно оё себе само1пристству]уБе да се по!авй о}томе !]тто у оно.1'ест. ?о !е теори]ско зна}ье. боа пута се не1шт0 доводи до .|ав'ьа}ьа: 14ли се неко биБе произн1)си у и3глед онога !што оно ]ест,плисе неко од себе самог присуст|у]уБе саг"шедава и схвата у ономе 1што оно;'есте. 0но у чему се испуЁьава знатье' чеу му се оно као зна}ье састо!и, у првом слуна.1'у ]е дело: !едно из сво]е шроизнетшешости у изгдед ооитава;уьБ й" й'р""у'**. ству]уйе, Аругом слуна]у по]ав;ъиватъе'1едног од себе самог | пр:тсуству3'уйег у ономе гшто оно.!ест, отвоР.тьивост биЁа свом у бптку,|1сти11а. ?еори-!ско зна}ье има сво]у присутност у "'"'р.]ьивости самог биБа, дакле' у ист14н||. .[одутше, ми се и у практичком др)ка}ьу посматрачки односимо према стварима. йи поспцатрамо' пре него !штФ не1што предузмемо, сво.1' свагда!ш1ьи поло;ка] и статье. Али то посматра1ье, ко.!е припада пракс!'|. ипак 3'е су1птински другани!е вр_ сте од теори!ског посматр&}ъа. }у1и посматрамо по1ожа] и ста}ье' т.|. оно садаш]|ъе присуству]уБе, ал\4тане посматрамо у по_ гледу на !ъега самог него управо с обзиром на не[]1то друго, наиме' с обзиром }{а оно 1пто }{амеравамо' ||]то см0 пРедузели' тшто хойемо да проведемо. йи посматРамо присустЁу]уйе, далье, с обзиром на оно 1пто 0но овде и сада]ест, а нё ка' Бтд" *то оно уоп11]те и увек |ест. 9 практичком разми1п'ьа}ьу се тако_ !е дога}а и расвет.]ьаватье биБа _ утолйко ]е у тьему у]едно и истина на делу. |[ракси, ме\утим, ни]е стало до раёвБт.'ьава11 ёру',

увод у ФилозоФско

мишьвв}ьвв

55

тьа биБ,а као таквог,.н-его управо до дела. сада1ш1ье присуству.|уБе само

[ она освет./ьава оно као оно Фвде и с'д'_й т'*о' као

оно €вагда11гтъе' а не као оно 1]1т( дино теори]ско знатье Ё!"" ".,'*"*?:1"""ън-"3]#5]## Ба' 0но се одлику.;'е тиме 1пто за ц'{й[;;;;;;; !ье ради саме. "",]; А сада следи и други корак: зна|ъе]е увек сазна}ье неког ста}ьа ствари из }ьегових узрока и основа. йи знамо не1]|то истинито ако смо сагледали основ, узрок' х ,р''!,т'Б'.'у.''!у ми бисмо ималисамо истинско м}ьетъе а не у1зна}ье. Ёо, оно истинито]е оно отворено, основ ]|ли , тога истинитог!е узрок оно 1што чини отвореним. Фно :што;е нйр. месеца нам скривело о}{олико дуго сазнамо узрок кодок не "',,р',"[е ::1'ь" ]им оно то и.;'ест_ €агледаваье узрока нам тек нинй ним оно 111то помра!|е!ье месеца '"воре!ест. Фснов, у.рБ/}"*" .'"'_ р^и.!е оно 1]1то ту ствар чини отвореном. Ради тога ми и сазна.}емо неку ствар тек онда када йозна]емо'тъет! ;;;;', 1ьене узроке' €во натше сазна}ъе ва употребльа бтттоснове и "ву.де узрока - 6ит ко.;'а нетпто чини отвореним. Али ретко' на;.не_ тшБе нак, ми уоп|ште и не мислип.{о о томе како основе и узроци то могу. } томе йоБи да се биЁе отворени[,1 оснива учини се на1па целокупна моЁ сазнатъа. (акве врсте бити су основе и узроци те могу да чине биБе отвор"'''} ш'";;ъ;; основе и у=зрока? йи свугде трагамо за основама и узроцима; ,знати, управо и значи: сазнагье неке ствари из Бених основа и узро;1 ка'-Фд[9*19Фч)а, 'ка)ке се да'ье? т"йи за сазна}ьем првих основ4 и у3роца' Али, какве су бити основе и узроци *'. бриуе, или нас уоп1:тте и не брине. "6 Артлстотел |е се6и'''.''"й' то пита}ье' а Ёьегов одговор на пита}ье гласи: оно 1|.то узроков_ачо щр*ок.!е !ест, на!'чн-о-!што .::*:'1": ::о само.!ест:в. } сигурном ьЁ1,' д, оити уз р:'-(а стати неразум.'ьено, ',.*й".*у 'дАриЁто'Б, гР.,т _о да.'е .|едан сасви[{ ]едноставан йример: ваздух у соби]е ''р"д'топао, а тъи}{е исто тако иу соби посто;еье с""^р". й"уу'"!",све то: ваздух' соба скупа са свим у:ъо], нису топли као они сами. €ве то мо>}(е да буде и хладно. ?опла.!е и ватра. а,, топла као ва'гра' |{ли као она сама. ||4 "^йр,.!е зато йто ]е сама, она;'е узрок за битак топлоте ( оно само ,"";:::

",''

*щ;!Ё*.' 18

Ар'а."от.л

:

14ейафшзнка ,1!. 993 б23

''.'','{,' ''' #;нЁ#:3#1].

и

датье.

|!ет предатьем пасле}епих главпих одре}ельа филозофи|е

увод у ФилозоФско мишьвв|ьв

му топла као она сама; с обзиром на остало топло она,е узрок гьеговог биткатоплоте' 1ъеговог бити-топао, па!е утолико она

чезава]у него су увек присуству]уЁ,и' }олп танни]е ренено: будуЁи да су она узроци и основе онога увек бивству]уБег, то су она као она сама увек бивству]уБи. 3а гьих не посто.|и никакав

и оно на]топли]е. }оптштено формулисано то управо значи: узрок]е оно 1пто ]е, оно 1што узроковано !ест, у веБо]_ц9р*ц'де_ Бмь сайо. 1о ]е тада узрок за битак свега осталог. Аристотел приметьу.|е то одре!егье бити узрока на оно истинито' 1о истинито !е оно отворено' А ово знамо ако смо сагледали }ье_ гов основ' }ьегов узрок. €ходно битном ставу о узроку'узрок

он9га и9тццд1ог ]е оцо.истинито кф ] е истинито као 989-_9а-мо, те ]е стога и оно йА]истинити!е. 1ако сё оно на;'истинитисвега осталог ист|4]е показу]е као основ битка истинитости нитог. ||стинаозначава отворьивост]едне ствари у ономе 1]]то она ]есте. }зроци и основе отвор.тьивости неке ствари' стога' мора]у у на;веБо] мери да буду отворени као они сам|{' те стога йора]у битии оно на]отворени]е. [ако су узроци и основе оно 1пто чини отвореним, зато 1пто су они отворени као они сами'оц себе самих. €ада се постав]ьа питатье: А тшта]е то 1што ст31а ]е као оно. само' оц себе самог отворе.но' па !е 1^'1: ',]и за све остало 3ато ко]е отворени]е, т]. оно на]истинити]е' ]е основ }ьегове отворености? 111та !е то тпто дрх(и б1!-"- у отвои знамо? 1|1та ]е то ре1{ости, тако да мо)<емо да га сазна]емо |пто нас' ко]и сьто у сво]о] бити одре!ени сазна}ьем и зна}ьеп,1' уоп1ште тек чини могуБним? €веодлуяу!уБи Аристотелов одговор гласи:,,Ёу>т<т*там набивству]уБег оно на]истин]лти]е''19' чином су почела '"'Ё' увек одговор ко.!и. како рекосмо. одлу3а ова] фундаментални пу|е о свему, потребно ]е ]едт*о образло>кегье и ]едан оп1ширн"1и ,рик'з. |1ре него 1пто се упустимо у то' учинимо себи веЁ сада.!Ёсним да се тим ставом заснива одре}етъе филозофи]е као знаности о истин:д. 11очела о!тога увек бивству]уБег образу]у тему филозо{эи]е уколико ]е она пре свега метафизика и о!{йолофа. А ако су та почела бивству]уЁег, понела биБа, оно на]истинити]е, оно у чему и као 1шта са}{а |\стина поседу]е сво1у бит, онда ]е филозофи]а као знаност о почел1{ма биг1а знаност о ист'1ъ1'1- и обрнуто' (ада, дакле' мора да се пока)ке да с}, и у ко]о] мери' почесве .11а онога увек бивству!уБег отто на]истинити.|е, оно |{з чега (осноостало истинито по властито-| бити проистиче. |[очела ве и узроци) онога увек бивству]уБег се не по]ав,ьу.'у и не и1ш]9 Б.ё

'&6

т6у св| бттот &р;&ч &тоукс1от е1тот о}'ц0еотстс9.

узрок гьиховог битка: напротив' као узроци онога увек бивству.!у[тег она су истовремено и узроци битка за све остало. Фна су узроци као она сама. 1{од ьих]е бит биткаузрока на'у веБо] мери присуству]уБа. 9 ко]о! мери су ради тога она и оно на!истинити]е, оно из чега тек почи!ье да проистиче све истинито. Размотримо.!отш 3'еданпут оба одре}е}ьа основа и узрока онога увек бивстфуЁег с обзиром на то пита}ье: су као узроц11онога увек бивству]уЁег као она сама' од -Фна себе самих, увек бивству]фи' сходно оптштем ставу бити о узроку. Ради тога она ни на ко.|и нанин не позна]у по]ав"'ьиватье и и1шчезава!ье' 0на одбацу]у од себе сваку могу!ност неотворености' па су услед тога напросто отворена. -Фна су, да.]ъе' као она сама узрок и основ' па су стога и на на.|витпи начин узрок и основ. Ёо, узроци и основе су оно 1што чини отвореним и' 1пто су узронни]и и основни.|и' утолико они ви1ше чине отвореним. |[а ипак, о|{1л ко.!и су као они саузроци ми узроци,|\а су стога и 6тлт битка узрока на на]витпи начин' дакле, на1'узронни.!и узроци - тт1 узроци у на]веБо.! мери нине отвореним )[|а су управо зато као он[! сам[! отворени' те су стога и оно на.!отворени]е' }}4 тако се показу]е: [рви узроци и основе битка свег биЁа су оно на!истинити.!е' ради чега су они и основе свега битка онога истинитог. Фтвореност бтдБа проистиче из првих узр0ка и основабиБа. }отш и ви1пе: оно тпто као оно само увек бйвству]уБи.|ест, мо>ке да се назове оним на.!бивству]уБй!им [5е|еп0з|ез]. 1[то птагье не1што као оно само бивству;уйи.!ест, утолико ма]ъе оно бивству.!уБи 3'ест, а исто тако ]е оно утолико ма}ъе и отворено. |1а ]е тако биЁе утолико бивству.!уБи]е уко_ лико ]е отворени;'е и истинити]е, и:што .;'е оно оййор ёни1е и истинити1е, утолико бивству]уБи]е оно !ест. Бтсй'ак садо^.т. бц. йц |е бцйно оёре$ен ьссйтсном' 9ак се постав.'ьа п''''*" д, 1еистина у смислу отворености одре!у]уБа основна црта битка уоп1пте. } сваком слуна.!у. .!ецнознанно.|е санитъено одре}етъе филозофи]е као сазнатъ а ц зна|ъа ис"[ине. }толико йто саз"а1е оне узроке и основе захва;ьу;'у!и ко]има биБе бивству]уЁи]ест,

''-

58

|[ет преда:ьем ::асле}ег:их глав||их одре}еьа филозофи.|е

она сагледава оно на]ист|{нити]е у нему се изворно и састо]и истина - неприкривеност биБа у свом битку. 0на сагледава основ блдтка |4стинитости свега истинитог. Фна зна чи\4е оно истинито ]есте истинито' и тако гледа у основ из кога тек човек \{о)ке да буде оно биье ко]е он]ест: биБе ко]е >{<иви у снала)кегьу у свету. }зроци и основе биЁа су од самих себе оно на]отворени]е, а ипак су у односу на на1пе примеь1!ватье обрнуто - не1пто прикривено' и то не зато 1пто се налазе у тами него зато 1пто наште втл}етье ни]е дорасло !ьихово] ]асноБи. Ради тога ]е филозофи]а навикаватъе на оно тпто ]е од самог себе оно на]отворени]е. 0вим сьто раз]асн|'{ли пет одре!етьа филозофи]е. 0но про_ пттттп.гьа]уБе крета}ье кроз гьих ко;'е их раз.|атштьава ]е пут у филозо(;и]у. [ако се на кра]у постав]ьа шитаье да ли и сам пут у 1ъу не спада у бит филозофи.!е. }ер ако ]е филозофира}ье навикаватье на1пег вт.т!етъа на подрун]е онога на]отворени]ег, онс ]едне стране филозофи-|е, а изван тога ]огп и !едан да ко]и води к тъо] и уводи у }ъу, него тада посто]и филозофит:ут'{ема ]а као пут ка ъьо]. Ёа г1рви поглед се чинт{ло да су пет одре!етьа филозофи]е веоь{а уда]ьена ]едно од другог. |[ри тьиховом блтот<ем проми1ш,ьа}ьусеипакпоказао]еда1{унутрат{]}ьисклопповезаност]{ ко]и ]оупуБивао на.!единство у ко]е она спада]у. €амо то ]единство' цакако, ]ошт нам се ни]е показало. }толико ]отп увет< не знамо гпта !е {эилозо{эи]а. Ёо, засигурно напл !е по1п"цо за ми_ руком да доспемо у близину }ъене бити, утолико 1што смо саоно следили тих пет одре}етьа. €ада Бемо у свом разматратъу да начинимо други корак, та_ ко 1пто Бемо поку1пати да про.!екту]емо основни облик филозофи]е. Фсновни облик филозофтт]е ]е, тако Ёе се показатт{' метафизика. |{ро]екат мета{эттзички скованог облика филозофи]е би истовремено могао да пру)ки први преглед целокупне филозофи]е све до {егела и Ёичеа - укльуну]уБи и тъих дво]ицу'

11

мвтАФизикА кАо основни ФилозоФилв

оБлик

-

овом поку1п]1г ми не смемо да претпоставимо нпр. свопредставе о птетафизици, него тет< про]екат основно. -!!р] т<а (этллозофи]е произнос'1,1износи на светлост оно 1пта 'б''мета_ и за1пто физ:лт<а]есте' филозо{эи.!а има облик метаф7зике. гт у тоь{ покутша.]у ст'{о у среБ:топт поло>ка]у да.;'ошт.!еданпут мо>1(емо луст,{ти Аристотела да нас подучи. Ё1таме, у !1 ктъизтт сво1е А4ейафэтсзтске, Аргтстотел.!е за целокупно наредно вре_ ме меродавно сковао битан облик {этллозофи.!е утолико тпто ]е филозофском м|-{1]-т.гьетьу повукао кра]тье гр'''ц" ! довео у одре!еност }ъегове бити. Фграничава[{о се на 1 поглав'ье те кьиге' а поново Ёемо тт овде да истакнемо само оно 1што ]е неизбен<но за.!едан }вод у филозо{эи.!у. Филозо{эи.!а покугшав.а да сазна прве почетке тл узроке биБа уколико оно бивству]уБи.!ест; испиту.|е се 6и['!,,'* почелима и узроцима биБа, а обзир пита}ьа "" ]е бтлБе као биБе. }колико филозофи.! а има посйа са узроцима и основама она]е знаност' али знаност ко]а се ипак разлику;.е од свих осталих. €ве остале знаности се ко1{ституи1пу тиме 1што ограничава;'у поглед на;'едно одре}ено ,'друй]", дакле, тиме 1пто се бавесамо ]едним одре}ент,:м бтаБем. бне не разматра]у напросто биБе него ово или оно би[е, а исто биье за 1о]"Б праве да се }ъиме баве не став,ъа]у сво]а"" 6иу разматра1ъ йкао '"" }те. [ако се математика бави бро]евима али она не пита тцйа ' су бро!еви; природне знаност[се бавеприродним биБем, али ни.|ецна од }ьих не мо)<е да ка>ке тпта.!е природа као таква. Фд

,

.|е

!,.'.'

'

'

''*'

увод у ФилозоФско мишьвьв

Р1етафизшка као оспов1|и облик филозофи]е

самих себе знаности нису у ста}ьу' а не поседу]у никакав по_ вод' да пита]у за бит оне специфичне области у ко,о! се оне у свом истра)кива}ьу креьу. |[итатъа: 111та ]е природа? 1|[та !е повест? 1!1та ]е живот?, проистичу тек тамо где се пре тога пробудило питагье: 111та ]е биБе? [ек када се биБе др)ки наспра}4 буди со .'"',й", [1та ]е биБе уколико оно бивству!уЁй - а не пре некако другани]е, наиме, небивству]уБи - ]ёст? йе}утим, по1]1то се 3наност}! конституиш!у управо ограничава}ьем погледа на ]едно одре}ено подрун]е биБа, то оне никада не долазе у ситуаци]у да пита;'у гшта биЁе ]ест. Радтл тога он9 у то пита}ье и не могу да ставе биЁе ко]им се баве. 3бог тога, полазеБи од знанственог начина постав'ьа1ьа питаьа' уоп1пте и не мо)ке ца се разуме оно за чим филозофи]а трага.3наности не само да не могу да одговоре на (эилозофска пита}ьа, веБ }ьима чак унапред оста]е затворено и 1пта ]е то о неплу филозофи]а пита. 0но тттто;'е питано од стране филозофи]е ни!е ни вид]ьиво у окруж]у знаности' €ада бтл {эилозофи]у требало одредити као оно знатье ко;'е !е у битиразличито од свих знаности. 1(аква ]е бит тог знатьа? 9овеково по}!а1ша}ье и др)<а}ъе ]е во!ено троструким зна}ьем: 1' знатьеьд ко;'е води и управ]ьа ]едним произво!е}ьем _ занатским зготов]ьава}ъем употребних ствари (тес/птае)20 - 3а би[е такве врсте не треба да се постави пита}ъе: 3ахва-тьу]уБи'тему оно бивству!уБи ]ест?' зато 1што оно 1ама сво] узрок у самом човеку, проттзво}ану, ко]и у уму унапред види 11 про]екту.|е тшта треба да буде оно 111то Бе он да произведе; 2.зттатъе ко;'е води и управ]ьа праксом. Фно тшто пракса пРоводи ни;'е неко произне1шено дело ко]е након свог произно1шегьа сто]и слободно за себе, него ]е то оно праведно, храбро, насно, добро или |ъегова супротност, дакле' оно 1што се тиче човека у ономе 1(ако }ьеговог властитог бтлтка' |{ракса има сво] одре}у]уБи почетак у ономе ко поступа,|1аиме, у тъегово] накани; " 3. [есйпе и пракса се одиграва]у у подрун.!у веЁ посто]еБег биБа.1о ш_тто 3'е од самог себе протлза|шло' па се зато увек веЁ и показало' назива серйуз[в,натура' природа. |[рироцно биБе се не произноси'знатьем г1ит1'1 се зна]но-во'ьно извр11]ава, него биЁе се распростире 1'е присуству]уБе од себе самог. й на то човеково зна}ье' ал]14ит|ак такво зна}ъе ко1'е нит'шта не произ-

носи и не и3вр1шава' него се задово]ьава расвет.тьаватьем биБа ]е теори]ско зна}ъе. А на то т11то се увек показу]е, зато тшто.|е с.тд себе самог производеБе, треба усмерити пита}ье: захва]ьу-

.!}};и чему то бттБе ]ест то 1пто 3'ест, наиме, ]ест оно ьс'1: показу.|е. 3натье о природном бий,у се назива

Ё"-''

2о т€7м'т1

6\

11

лд

!пто се увек ,,физика,21. тим, ме|утим, на]пре не треба разумети физику данау

п, |ем смислу него филозофско знагье о ономе 1пто приРодно

,

бт Бе 3'ест'

Аристотел ]е први сазнао да природно биЁе

сво3'е боравиима у кретатьу * крета!ьу схваБеном у на;'тпирем смислу к: о наста] а1ъе и неста.!агье, раст и и1пчезава[ье' промена и за1 мс. на 1\{еста. Бит тог биЁа стога }{ора да се схвати у одре'у.,у_ Бс'м погледу на кретагье' 0но ш-тто сво]е боравитпте у *р"_ ''^ т::тъу сто]и у могуБностима онога 1ако и Фвде и }а[ругани.]е, м()' уоп1ште бтдтка и небтттка. Фснов за то ]е твар (/ау[е)22. €тога се оно ][1та-то_.1'ест, бит прир0дног биБа, уйек-веБ спо.!ило са 1,аР^" у.|едно ]единство. 1о 1!1та-то-]ест се |1азиватако\е и е!4о82з, битни !1зглед' призор [Ашззейеп, АпБ1|с[] 1!]та-6итка. [[риродно бтт|:е' дат(ле' поседу.!е два основа захвал'у]у[и ко]ип{а оно бивству!уБи ]ест: то ]11та-то-]ест, бит, е!0оз й твар. Фба влада]у пр!1родн|{м биБем као Бегове одреЁ2у]уБе основе. Али, 1пта сачи]ъава прав1{ битат< на таквом би[ту? Б!0оз, изглед онога 1дто оно.|ест, илт.т твар' основ мог1:!ц69т1{ крета}ьа? )асно.!е: то пита}ье не мо)ке-да буде одлунено у]едноставном погледу на пр1{родно биБе. Ёа та.! начин оста.!е отворено' захва.гьу]уЁ!т чему то биЁе бивству]уБи.|ест. (онкретна израда основног филозофског пита}ъа, дакле, став.тьа ми1п.]ье}ъе пред особиту тетшкоЁу. |{итагье: 3ахва.гьу]уБи нему биЁе бивству.|уБи ]ест?, не ]\{о'<е.1'едноставно да се постави, а потом ни да се г|а }ьега одговори. ){'питним поста]е пре:1(о.|е биБе треба да фунгира као оно испитивано? ?о бйБе мора да буде сачи}ьено тако да из }ъега мо)ке ]еднознанно да се откри]е: 3ахватьу]уБи нему оно бивству.|уБи]ест? |[а ипак, услед крета}ьа у коме стално лребива,природно биБе нуди двоструки изглед облика и твари. Р1 тако се у погледу на природ] ]п ге

но биЁе не мох(е успоставит1{

21

9ооткф Ёптот{1рц

ф

)') ,, -0^! ^

23

е|6о5

у

1{ему се састо]тт

'ьег',

,р',"

62

увод у ФилозоФско мишьвьв

Р1етафл;зика као осшовни облик филозофи!е

битак. 0нтолоплки' природа мо>ке под]еднако да се изла)ке у правцу облика као и у правцу твари. Фна да]е повода за про-

тивстав]ьенасхвата}ьа]акосеонотварнона}ьо]др)кизапра-

во биБе, онда наста]е филозо-фски матери!1лу1зам)ма како разл|{чито да се одре\у!е 6ит твари. Ако се, напротив, за истин_

ски битак природе др>ке битни изгледи [\мезепвб1|с[], такозване иде!е,онца наста]е идеализам код кога се постав]ъа пита}ъе да ,й1" да сагледа битак онога природног' [а уоп1пте у "'а',у '" ли !е природа ко]а ]е сведена на облик ]опл увек оча природа каквом се она показу]е и осведочава од саме се6е? Фниглед_ тто ни]е.9ини се да об;'атл}ъе]ъе прироцног биБаутз иде]а укисе то}{е прида управо оно 1пто би требало да се об]асни.Али природно да се об!атп}ье}ье: да задово'ьава]уБе ма}ье ]е дойа.!ё тварно-чулод него иде.!а. чистих од састо]и не природе битак но замаг.тьеттих (9е|г[|Бс) иде]а. Али, ако то тумаче}ье не задово'ьава' да ли се тада бит природе састо]и иск]ьучиво и ]едино оц твари? |1рирода допу1пта да се ]аве два противстав]ьена правца излага}ьа ко]и воде у два основна става' за ко]а ое ч|{ни да су оба недово]ьна. у .Ё^*'* слуна]у, пр}{ тачн!{]о] израдтл по]пша.филозофске знаности се показу;'е како ни]е установ.'ьено ко!е биБе треба т1с|титату!'с обзиром на основе и у3ро](е битка. 1о статъе ства-

проблемари до11оси сво]ствену проблематику у филозофи]у,

тику ко]а одлучно саодреЁ2у.!е образоватье филозофи]е у мет'а{эизику. 1о да поглед

]е на тьо] ,р^,й

1

1

|

1{а

природу остав.]ьа неодлученим п',1та}ье:

бтттак}, поти!!е

отуда

1што кретатье

111та

одре|у]е

битак природног биЁа. €тало ]е, дакле, до тога да се поглед усмери на оно биБе ко]е ]е ослобо[2ено од крета}ьа' дакле' на 6иБе ко]е без могуБности промене увек.!ест оно тлта-оно ]ест 14ма: то !е !1 како оно ]ест. 2|ма лхцу кругу зна}ъа таквог биБа? математичко оно се се, БамеБе оно математичко. дакле, да се на [ъему откри]е. у чему се биБе, егземпларно за да )/зме '1а математичком]е сво]ствено то састо]и битак. Адоиста, ономе б;тти-непокретан' те стога и ослобо!еност од твари ко]а и ]естс основ могуБност|{ крета}ьа. Али, да ли !е оно математичк('' такоие не1што тпто од себе самог присуству]уБи !ест'?21ат):;<е,2 столице' 2куБе |есу,6лито-[ва? [а ли и оно исто тако -]с:дноставно присуству]уБи ]ест? |{оседу]е ли оно математич':<о битак ко]и!е ослобо}ен од ствари? 14звесно ]е да матема-

посматра бро.!еве као ослобо}ене, ]ер она се бави односима у ко]има бро]еви сто.!е нисто као бро;'еви. йе!утим, ако математика тематизу.|е бро!еве у }ъ,{хов!{м чистим односима' па то сходно сво]о] намери истрлк}{ва}ьа и с правом чини, то се ипак постав]ьа питатъе да л1{ ономе матеь,!атичком припада и битак-за-себе. Ф томе сама 1иатематика не }[о)ке да иска>ке ни1пта'.!ер отта бро]еве, или елементе од ко]их они могу да се ]<онструи1шу' уз1{ма као дате' дакле' као бивству]у[е, не пита_ .!уБи за врсту }ъиховог битка - одговара.!уьи сво1о] бити као т!.1ка

знаност11.

1ако.]е ономе математичком, доду!ше, сво]ствена непроодре}еттост онога тпто оно.!ест' али оста;'е неотворено да ли оно посто3'и по са\,1о[т себи и за себе или му.|е, напротт{в' потребан ]едан (эут:даьтент без кога оно не би могло 6и_ ти' на пр}{}{ер: природне ствари. (ада би филозофи]а на неви}ено узела оно ь,{атематичко за егзеь{пларно би[е, о}а бтт могла да буде у заблудтт; наи\{е, уколико о}{о математичко уоп_ !ште не бтт посто.!ало ослобо}ено за себе с6пто него би га то само математ|{чар1,| посматрали т<ао тат<о ослобо|еног. 1ек т<ада се раз.!аснр1 у че\4у се састо.!тл то ,,б1{вству]уБ{т'', [{оже да се одлучи о топ{е у т<о.!о.! мери ономе \{атематичкоь{ припада б:ттак' и ко]е ]е врсте та] битат<. ){'прт<ос'го}|4е' матеп{ати1{а пости)ке за фттлозос}т.т.!у нетпто тпто.!е неопходно: она да.!е уоп|пте изглед онога непокретног. 0на пу|пта да се в!{ди биЁе ко]е поседу.! е ка р актер оно га тако -}.{-не-другани.! е. 1рага се за он1.1м у3роцт.1ма и основама т<о]и би!е одреьу.'у биБем' |[итатье, захва.тьу;'уБи чему биБе ]ест, се разр"й'', у кругу технич1(ог и практ!.!чког знатъа. |[риродно биЁе од самог себе прттсуству]уБт.т-!ест, те стога оно и йора да бупе испитивано' захвальу.1'у[и че}|{у оно.!есте оно 1пто ]ест. 1оме испитивано}{ ]\{ора да буде сво.!ствен карактер посто]атьа од самог себе. 1акво биБе нам да]е пр1{рода. Али на питатье':щ:дщ!]-!уБи нему пр]{родно биБе.!ест, отвара'|у се противстав]ьени изгл-еди' на]{ме твар и.облик. 3ахва.гьу.:уБи тъима обома оно природно бивству!уБ;л 3'ест. )ер, облик сачитьава оно 1пто све по]единачно управо као то и.|ест, са!1и}ъава }ьегову бит. \{е!утим, по1пто ]е оно у т<рета}ьу' }ъе}'{у исто тако ну)кно припада и твар' |{риродно бттБе, доду1ше, од самог себе бттвству3у1и.!ест, алтл услед свог двострут<ог карактера оно не мо)ке да пррки оба_ ве1птетъе о томе' штта ]е оно уколико бивству]у1ти.!ест. 1о |!1таь'{ен.]ь}{ва

увод у ФилозоФско

1[етафиз:ака као ос1|овпи облик филозофи!е

оно_'ест]е пове3ано у неРаздво]но]единство са твари. 0но математичко да]е изглед онога непокретног' али оста,е у тами какве врсте битка ]е оно. Фва разми1п]ьа1ьа веЁ да!у преднацрт ре1пе]ъа 3адатка: 11[та и захва]ьу]уьи чему биБе бивству.|уБи.!ест _ до тога мо)ке да се до|е само преко онога тшто ]е и непокретно и посто]и ослобо!ено за себе. ]акво биБе.1'е оно увектра.!уБе2{. |[риродно биБ,е се по]ав.тьу]е и и1пчезава, оно пребтлва само у прелазу.3а оно математичко се чини да]е нетпто увекбивству'!уБе. Али то ]е пуки привид';'ер постав.тьа се пита}ье' да нема оно фундамент у неком другом биБу, наиме' у природи, без ко]е оно вероватно не би могло да посто]и. Ако ]е тако' онда оно математичко упркос сво]е непромен.тьивости не 6и било увек-бивству] уЁ'е. 0 но увек-б ивству] уБе, ] едино ко] е чини отвореним то 1]]та и захва.тьу]уЁи чему биБе бивству]уБи !ест, мора да буде како непокретно тако и слободно посто;'еБе за самог себе. €амо се постав'ьа питагье да ли нечега таквог уоп1ште има. Ёегативно.|е сигурно: то биБе не би било ни природне н1{ математичке врсте бити. йе!утиьт, 3ар овим двема подрун]има ни]е исцрп}ьено сво бивству]уБе, оним математичким са ]едне стРане' природом и свиме 1што се оснива на тъо] са друге? 1олико ]е ]асно: ако таквог изузетног биБаима, онда оно у сваком слуна]у за на1пе примеБиватье ни!е ]едноставно отворено' као оно математичко и оно природно за]ед_ но са свиме оним 1пто они носе, као зготов]ьене ствари и човекови чинови. йи не бисмо имали приступ }ъему, оно би нам остало затворено у сваком погледу, тако да не би могли ни да ка)кемо: оно-!ест - да нам се оно на било ко]и нанин не об]ав.тьу]е у ономе 1пто нам ]е обелодатъено. Аристотел показу]е, пак' да нам се то изузетно биЁе об.|авльу.|е у ономе лпто ]е отво_ рено за 1\ас'у1 то на следеБи начин: }зрок ]е оно 1пто оно узроковано ]ест у на]веБо] меРи као оно сАмо' 9толико оно узроковано увек и об]ав.тьу]е сво] узрок' €ада се постав.}ьа пита}ъе: има ли унутар онога за нас отвореног не1што увек-бивству]уБе. |[ошлто се оно математичко иск.гьуну]е -]ер "!е не]асно да ли оно посто]и само за себе _ то питатъе треба да се упути природи. Бити природан значи: блтиу крета1ъу. (ада,не1што на природи.|е, свакако, увек-тра]уБе, наимо, сайо крета}ье. Али, кретатъе ни;е ни1]]та за себо, него ]ест као б:лти-у-крета}ьу неког 6иБа. Ако, пак, кретатье увек.|ест' 24

&т6,'с

миш.}ьв!ьв

о]{да и унутар природе мора да има биБа ко.|е увек ]ест. Ари_ стотел види то увек-бивству]уЁе, доду1ше, у звездама' а ипак

то ни]е одлуну.|уБе' Фно до чега !е ту стало ]е пре увид да ]е пр].1рода само 0нда природа ако у тьо.| има онога увек-бивству.|у}тег. ?о увек-бивству.|уЁе ]е као не1пто природно тако}е увек у кретатьу. 1о кретатье захтева;'едан основ' ]едан узрок. 0снов, узр9к тога увек-бивству.1'уБег,.!'ест као он сам увек-бивству]уБлл. Бему ни]е потребан витпе нфедан други основ зато 1е 'што он први и последБ],1 основ сАм. [акле, отт ]е исто тако непокретан. }ер, да.!е он у крета}ьу охт бисе оснивао у неком основу, и не би био основ као он с6м. Атако би се показало;'едно биБе ко]е посто]и како за себе и по себи самом' тако и слободно од сваке промене дакле' оно.!е 1{е1што непокретно' [о биБе показу.1'е ойо тшто биБе као бттБе ]ест - у сваком погледу. |[ут к !ье\{у води преко.|едног за нас отвореног увек-бивству]уБег, ко.!е од самог себе упуЁу]е на основ свога битта_увек, на основ ко;'и као от: сАм ]есте увекбивству]уЁте. йе}утим, та3' пут т<а ономе гшто.!е увек-бивству.!уБе као оно с6мо одводи од онога природног и преко 1ъега, по_ ц|то оно као непокретно ни]е от:о |пто оно.|ест за;'едттитшт.ву у са твари. Ако знатъе о ономе природном назовемо физиком, онда сазна}ье тог на.!витшег би{та с правом мо>ке да се назове метафизиком. |{риродтто биБе ]е, да.тье, оно чулно присуству.|уБ"',, док ]е оно 1пто 3'е као оно сАмо увек-бивству]уЁе, тив' оно натчулно присуству.! уБе26,те.!е стога и оно 1пто"а,ром0)ке да се сазна само у чистом ми1п.}ье}ъу. Аристотел томе дода]е: врста битлл тога тпто.!е увек-бивству.|уБе као оно с6мо 3'е оно бо>канско,.1'ер где би иначе то бо>канско имало сво.!у присутност ако не у.!едном биБу те врсте бити?27 )/колико, пак, филозофф предузима да каже тшта ]е то бо>канско' она.1'е теологи.!а. [акле, метафизика ]е теолотпка' а теологи]а ]е метафизинка. Филозофи]а ]е битно метафизика: она полази од природе и у пролазу кроз !ьу шрелази преко }ье и изван }ье до сазна}ъа оног биЁа ко]е ]е као основ онога увек-бивству]уБег у природи оно по себи самом увек-бивству]уБе, оно бо>канско. _

25 с!-о01тот 26 тоцт6т

27 Аристотел'. /т4ейас|эь;.зттлса,\|,1026 а19 и датье

1\1[етафизика као оспов||и облик

66

увод у ФилозоФско мишьв[ьв

филозофи!е

(ада се,меьути}'{, ]ав:ьа ]едан тех<ак проблем, ко]и се тиче 3нанственог карактера филозофи]е. Филозофи]а као знаност о биБу као та*йопц те>кшсазна}ъу на]витшег би!та. Али, то на]вихше биБе, са сво]е стране' ипак приказу]е ]едно подрун]е биЁа у целини' премда и на;'втлшле подруя!е. 1(ао знаност о ономе на;'витпем филозофи]а ]е тако}е и на]витша знаност или, у поса оним ретку по рангу' прва знаност. А како се то подноси таквом? као о биБу знаност она ко\{е по карактером }ъеним ]е 1{ао знаност о биБу као таквом она се одлику]е тиме да ]е отвоограничена !{а неко рена целини онога тшто ]ест, па стога ни]е на]втт:пем би!у, мео знаност на]випла Бдре!ено подрун]е.1{ао наподрун]е на]едно унутар целине, }утим, она]е ограничена биБа' на]биБевити]ег бо>канског, бити онога '.",''подрун]е 9ини се да фттлозофи]а тиме губи ону сво1'у одлику по ко!о] она за тему има целр|ну онога тпто]ест. 1(ако сто]и знатъе о биБу као тахвом према зна}ьу о на]вттш_тем биБу? 1{ако ]една прет,{а друго] сто]е онтологи]а тт метафизич1(а теологи]а? [а ли]е поред дру]една надре|1ена отто] друго]? }есу ли у рангу ]една ге? €то]е ли оне ]една г[рема друго' у односу основе и последице? Аристотелов одговор на питатъе о односу ко]!'1посто]и изме|у онтологи]е тл ьтетафизичке теологи!е надилази све ово покуйа]е ре111е1ъа. Ёе'туветтом ]езгровитотпБу тл увер:ьив_отшБу к,''.", 6б" исто! ?о ]е одговор ко!и ви1ше н|.{]<ада ни!е 6ио "у 'н над}'{а1пен, одговор ко]т'т су велики следбеници Арттстотела, напрот1{в' увек само ]о1]] с муком досезали, зато 1што ]е веБ убр_ зо после Аристотела запо1!ета и дидактич1(|{м мотив,1ма одпрекривала !1 заре}ена систематика филозофи]е увек изнова там}ьивала ]единство 1ъене битиФнтологи]а та плетафизичка теологи]а су ]{сто, 1пто не зна_ чи: оне су ]едноставно сасвим исте са различитим именима' него: оне су оно тшто ]есу само из сво]е изворне за.!едничке при_ падности. [а] одттос Аристотел тумачи на математички]{ знаностима' йатематичке су све знаности ко]е су у]едно одре|ене и математиком' нпр. астрономи.]а, уче}ье о хармони]и' оптика)

ау

Ёовом

веку

!]ак

и фттзтлка

т'т, на

тьо]

{эундиране,

хеми;'а.

1што су све те знаности ску}ьип4а за]еднин:<а' Али, свтлма \{ате\{атика.|е па мате}.{атичке'

биологи.1'а, медицит{а итд.

9толико

\{атематика и с1ма образу.!е ]едну властиту знаност, знаност о односима ч]1стих величина као таквих. )/ повезаности математичк]тх знаности математт{ка .!е по Рангу прва, ]ер остале

67

знаности доби]а]у сво]а сазнаьа тек пролазу кроз сазна1ьа у онога математичког као таквог. йатематика се креБе унутар целине математичких знаности у.!едном одре}еном с'ецифинном подрун]у' 3н.аност о на3'виштем математичком ном подрун]у, ме}утиь{' истовремено "'"ц'ф'']е оно тпто.|е за]е/нинко свим остал'{п'1 знаностима. 1о, да.!е математика за]еднинка свим осталим знаностима, не противречи ста}ьу ствари да она припада ]едном одре}еном специфинйом ,'дру,1у, .''друч.]у чистих односа вел!{чина као таквих оъ;;,; '^''-, ,р" ,' рангу пр1о, будуБи да.!е прво, о!{о 1пто.!е за]еднинко '''свима осталип{. }ер остала специфинна подруя]а .у.о''"' преиначе|{и односи величина: односи величина кретатъа' размака изме_ }у тонова итд. 0дговара]уБи томе сто3'е Ё',^р' й у о!/"й+';'. БиБе кощ од самог себе присустйу]уБи)е"', кая<е ошз[а. ?е врсте онв[а "" !е природно биБе. Фно,",псе$утим' не мо>1(е да обелодани_у че[,{у ле)ки }ъегов карактер _ онз!а у е|с1оз_у ттлтт у твари. 1(ада не би било никакве оцз[а изван и поред онога 1пто по природт1 ]ест, онда би, наравно, знаност о пр1{роди бттла прва знаност. |ада бп,дакако' заувек остало неодлуче!]о. у !теп{у се састо.!тл правт| битак би!-та. Али, ат<о посто.}и нека непокретна оиз!а, онда.|е знаност ко]а ьо] припада по рангу в].11ша од знаности о природи,па.]е зато и прБ' зна_ ност' }ер, |{епокретнаонз!а се -асто.!и]едЁнпут од са'ме себе као и природно бттБс' а потом.|е ьо]]насупротприродном биБу, сво]ствено ]едно бтлтно ,рЁ""""Ё', од кре/" та}ьа, па }ъеном битку стога не припада 'й,тако|е-и-дру.',']"_ ",''о'}", моБи-бити и тако|е-птоЁи-и-не-бй'и. бн' оивству]!й1'бивству]уБи ]ест без било какве врсте нитпта_а.'бн' " "'*. й'"'д' битак чисто до присутности. ?ек йа то.| ошз/а мо>ке;;;; у"'д!{ [пта у пуном смислу значи битак. 3бог тога.!е знаност о на.!ви|пем биЁу по рангу прва знаност. [ укол'.Б 1" ,р,', 1.{сто тако и она ко.|а разматра би[те убптпте у*''"*' оно'''.1" бивству.!уБи.|ест. Ради чега? } непокретно) онз!а1" о"ь" .|ест присуству.!уЁ,е у потпуно.| пр"зенци. Ради йога се тек поу гледу }, Ру сазна.!е у ко.!о] мери и уколико преостало биЁе бив_ ству.!уБи.!ест. 0нако како су йодрун]а математички одре}ених знаности готово преиначава}ьа чистих односа велинина'у оно тварно' тако и све остало биБе приказу;.е преин,.т,",ь' б"тни!а]е чиста презенца на!вилле биье. }акЁо биЁе не само да 5а изнад свега' него оно ттма сво]у специфинност и томе .'е у да ]е

!р*''

''' -!!

68

1\{етафиз:лка као оспов||и о6лик

присутност самог битка, потпуна презенца онога што биье онтологи]а мо]е?т уколико оно бивству]уБи]ест. 1ако, дакле' _ буде знаност о ра уколико хоБе да одговори свом захтеву да 6иБ'у као таквом _ да буде метафизика и метафизичка теологи]а.

Раправимо одмах пробу: филозофска знаност о природи сазна]е да природно биБе увек из два узрока бивству]уЁл ]ест

_ из е|сов-а й т}ари, ко]и се у гьему]авльа!у увек за3'едно' [алье,

ошз!а !о о}{о од себе самог присуству!уБе. Али, као 1]]та !е оно .'рирод*'о ошз!а? 1{ао е16ов йли као твар? Ако твар чинтт бит природо' онда би то значило: оно и3 чега се твари на к-ра]у са-

сЁо]ё' оно елементарно' чини прави битаку природч. 0блици,

насупрот томе' природне врсте, ма}ье су бивству]уБе, готово право би_ да су само прелазна ста1ъа' установ.тьава}ьа' у ко]има Бе, оно елементарно' привреме.но узима сво]е боравитпте не везу]уЁ,и се за 1ъих. БиБе у природи ]е оно неповезано' неуметако' и рено' неограничено' оно безаконито влада!уБе. }1сто човека има унутар тог биБа само онда када примпвроту 6ити те природе' па мере' уредбе и законе узима само за.пролазно боравитпте, не везу]уБи се за }ьих у ономе 1што му ]е на!сво]-

ствени]е. €азнатъе оног биБа ко]е репрезенту]е сам битак доводи пита}ье о правом битку природе до одлуке: оно непокретно ]е оно у пуном смислу бивству]уЁе. Фно природно, дакле, чини биБешл у правом смислу оно 1пто 1'е на тьему непокретно' А то ни!е твар'ко]а !е управо основ за оно тако-а-тако|е_и-друга_ ни]е, него оно 111та-то-]ест, е|6оз, врсте бити' нпр. врсте онога >}(ивог. 1о сазнатъе физика не мо)ке да дА од саме себе, зато 1што се батп у ономе природном облик и твар ]автьа.|у увек за]едно.

увод у ФилозоФско м|{шьв|ьв

филозофи]е

1о, опет' не значи да природа поседу]е сво] битак ]едино у е!4е,ада]е све остало не1што небивству]уБе. 1о би поново одало она] платонизам ко]и битак природе редуку]е на иде]е' }{апротив' е!4е лрироде' врсте бити, састо]е се ну)кно из твари као оёнов" могуБйости битка-у-крета}ьу. Фно природно !е по свом битку у крётатъу' }ьегова бит]е за]едно са осталим одре}ена и *ре'айей..[т| ]е, дакле, природно биБе као 6иБе? [а ли ]е 0но твар, т]. оно елементарно, на чему су облици само преко пребачена ста}ъа, или оно природно бивству]уБи]ест као 'ъих у твари присуству]уБи облици?

69

-

Фдговор на то пита}ье да]е тек метафттзика. |{оглед на биБе ко]е чисто репрезенту;'е 6итак' пу1пта да се саз|{а: оно природу-о !е 6и\е, ко]е оно.|ест' као у йварьс йршсусйву]уЁш облъь

Али, бит прироце ;'е облик, али увек облик оног' шлто ]е у кретаБу, йто ёе по.!ав"гьу]е, расте и и1пчезав а.14 тиме;.е пала одлука о томе гшта.!е природно биБе. 1ек излазак и преко }ъе освет.тьава природу у обелех<]у ьеног битка:'дзв'Ё бтлти у твари присуству.|уЁи облик. ьчсс.

|1а ттпак, бит природе не мо>т<е' на прт{мер' да се дедуку.|е из

основна црта природ" он' бити-од-6дц61,себе-у_тре]3гьу, мета(;ттзика не мо>т!е да уч].1ни вид.]ьивим од сапсе себе. ?о пре постих<е управо физика. Фна сазна]е оно природно као оно покретно. Али,да би се казало 1шта то покретно као биБе ]ест - за то;'е потребна мета(этлзика' 1ек она доноси пред физику 1ьену ствар као оно б:тБе фе то биБе битно и.|ест. птетафтлзит<е: да.!е

9е:<а нас.|отп.|ецно пита}ъе _ зна|{ост ко.|а пита тпта !е би\е,

тежи за узроцима и основама захва]ьу:у[и ко]има биБе бивству]уБи ]ест. [а 6тп блцБе схватила *,' дБ бивстЁу.!уБи.;.ест' она мора да погледа нави1ше на на;'витпе бттБе. Али, у }ьеговом окррк]у ви|'те уоп11]те ни!е бллло речи о узроциь{а и основама. }вет< ]е то било само: то ]е бтлЁе ко]е ]е присутност сапцог бтттка. [де ту оста!у узроц|1 и основе? А1и, то 6иБе као оно с6мо увет< бивст9у]уьи;'ест, па ]е оно зато основ за оно 1]{то приу роди увек-бивству.!уБи.!ест' ?о увек-бтлвству]уБе у ,р"р'дй;", ме|утим, са сво.!е стране основ за то да "рйрБд^ ]".'"',р"р'да. |{рирода' узета у ({}{тав-ом обиму свог_подрун.|а, ]есте свеносеБе подрун!е основа. й тако би се на1вййем'биБу илак у прона1шао последтьи основ' захва.гьу.|уЁи коме све биБе уоп1]]те бивству]у|и !ест. €ада смо упознали основни облик филозофи]е' онако как-о га.!е Аристотел про.!ектовао у изради, р'.Ё"|,ьу пита}ъа: 11{та.1'е би{те?, и како ]е та] облик остао меродавно скован 3а све мислиоце ко.|и су следилт1за тъим. Филозофи]а следи то]едно пита}ье: 111та !е биБе? уколико полази од онога 1пто од самог себе произлази и'увек се тако и.;'ав-гьа од природе; она пролази кроз бит тог биБа, и прелази преко }ъега утолико {пто управ'ьа поглед ка ономе математичком' и иде до сазнатъа на.|биБевити!ег биБа, у ни.|о] светлости се остало биЁе тек показу]е као би!е ко.1'е оно.;'ест. @вде смо приказали облик мета_

увод у ФилозоФско мишьвьв

Р1етафизика као осповпи облик филозофи]е

Ёа том путу, физике у }ьеговим основним цртама и у скици' изгледи' преокрети' йе|утим, посто!е стади]уми, боравитшта' захтева размит11'тьа}ье котетшкоБе, па чак и беспуБа, а све то и преокрета те1пкоьа од тих ]е се увек изнова обнав.гьа. Ёеке смо предочили и видели' мада само из далека' 1(од то скице основног облика филозофи!е, ме|утим' ипак зато ви1пе ни]е било говора о истини. [оиста ни!е, али мо)кда 1што то фило_ 1];то то скици,'';" нйбило потребно. }ер, тшта]е зофи]а.'ро,од", ако коначно полазеЁи оп на]вччег.биЁа пудоспе у светлост свог б:ттка? 111та ]е то дру-", '."',' биБе дабиБа ..д' у ц"'"', уколико оно бивству]уБи !ест? '','реност метафизика провоци ист.и|1у о биБу као й Б'*' фйлозофи]а А и као таквом у целини. уколико ]е и човек у сво!о] бтати одпрема целинг1 бттБа, метафизика од}{оси се ре}ен тиме 1што о биБу у целини тако 1што ту истину свагда преме1пта човека у р\сти|1у за човека она проводи' управ.тьа }ьоме и чува ]е' Азпитахъа: ]11та ]е би[',е? проистину не само сва остала филозофска пита1ьа; из }ьега проистиче пре свега оно Р1з-чега и н"'Ё1"1. 3ахва:ьу]уБи-непсу) као такво' |[роистине теоРи!ски однос човека ,р"й свету. !е-кт'що_ где проистиче то 14з-че1 га и 9име као такво' човек мох(е дабрине о зна}ьу као таквом' мо'<е да му буАе стало до зна1ъа' оно'хтети-знати мо>1(е да постане основна те)к}ьа }ьеговог посто]а}ьа' ]ек тамо где то 14зчега и 9име као такво ступи пред човека, поста!е могуБан она] однос према свету ко]и'нази}амо знанстве}1им' и за ко|и ]е европском човеку било нало)кено да га преузме онда када се би1е у сво!о] упитности отворило наспрам Ёитшта и нагнало човека на пита}ье: 1!1та ]е биБе? 1о се први пут догодило у посто]атьу |рка, оснивача на1]]е повести у Беном добру и у злу' }'ко смо, прив'1дно у3гред' бацилл чак и ]едан поглед на генезу знаности и знанственог испитива}ьа уоп1ште' 1акви из.'"д", ко]и се привидно нуде узгред, често се дога}а]у у филозофи]и' |[а ипак, они се отвара]у само онда када истра]но следимо ствар филозофи]е. ,[о првог увица у и3вор европског зна}ьа у знаностима докао 111ли смо при про]ектова}ьу основног облика филозофи|е нам.се то данас у да онтологи]е и метафизике. € обзиром на 1пто }1агла1шеном смислу управо у знаностима приказу]е оно сазнатъа' тог з6итьа]ест, ]отп мало Бемо да се задр)кимо код |{итатъе: 1!]та]е биБе? бу\и се у оном тренутку у ко]ем биБе

71

готово да уста]е наспрам Ё{итшта и тако себе приказу]о као биБе, т]. као оно тпто.|ест а не ни]'е. 9ота]у[ти''"Ёр,' йй*', нагони на пита1ъе 1шта-оно' биБе, ]ест, т.!. захвальу]уЁи нему '"' оно тпта.!ест, ттаиме, биБе а .!ест ,'ёб"ь". т,*' ойЁЁ у',йте доспева у питатъе о свом 9име'''еФткуда' !!4з-нега,3атлто, дакле, у пита}ье о сво]им узроцима и основама. 1о 9име и 3атпто као такво у односу према биЁу захтева човека.1рагатъе и питатье за узроцима и основама.|о те>кгьа за зна}ьем. прва одлука о ономе о чему се заправо пита пита43-*",. у тьу: 1![та !е би?те? пада у |[латоновом миптльётъу. Фно йто биБе ]ест, ]есте оно 111та-оно-.|ест, ]единствена бит онога много_ 9труц9*г: Фно тцй'а нека ствар.!ест, огранинава.1'е насам\гёё6ё, тако да.,е она та ствар а не нека друга. БиБе, испитивано с обзиром на то 1пта оно.!ест' ратпнлатъу;'е се стога веБ и на уза]амно разграничена и границом опасана подрун.1.а као могуБне специфинне области зна}ьа коме се те>ки. й.,ор мно1птва зна}ьа у смислу много знаности ле)ки начину и врсти тога како у се биБ-е-пос}{атра' наиме' с обзиром на .ь".о'у бит смислу у онога 1|1та-оно-]ест. А како ]е |{латон до1шао до тога да битак би[та троки у }ъеговом 1]1та-битку, т]. опасава}ьу тьегове биу ти границом? |4та одлука долази из водеБег о"н',ног питатъа. |[итатье: !{1та.!е биБе? разгранич ава биБе наспрам Р{илпта, ограничава га на }ъега самог и опасава га границом. 1а граница28, ко!а биБе разграничава наспрам ЁицтЁа,1е"те оитак| гр'ница' грчки иску.шана и ми1п]ьена, не означава оно код чега не1пто преста]е, него обрнуто: сво;'ом границом ииз1ъесве по.|едина!тно тек почи}ъе да 3'ест. 3бог тога ми од самог почетка код грчких филозоф:1 и|1а|4лазимо на по.|ам границе. [ранит\а чува биБе од тога да се не изгуби сп''ш^вабиу Ритшта, Бе у тьегову бит. |[а ипак, 6и[те сене приказу]е 'на као неко]едно_ ставно }едно него као непрегледна многострукост онога присуству.!у[ег. БиБе као пуноБа свега присусйБу]уБег се, стога, ёазнф као биЁе, уколико се }едно разграничава наспрам другога. Фно тшто биБе разграничава наспрам биБа, свако по]единанно ограничава на себе,;'есте оно !шта-оно-]ест. ''^*' 3ато треба.свугде да се схвати то йта-оно-]ест, .' д' тако и сРа5о по]единанно сазна као оно само. Ё','о', "" ]е'у ди]алогу €офшсй приказао да свако по]единанно, само тиме гпто ни!е друго, ]ест то биБе ко.!е оно ]ест, тако да чак и небитаку сми28 пёрсхс

йетафизика као основви облик филозофи]е

увод у ФилозоФско мишьвьв

слу небитак-другог' не-бити-друго [Ап6егв-п!с1т|-ве!п], за!едно

во пред ту 3агонетку? 3ар не 6ртва коначно уздрмана саморазум]ьива представа о филозофи]и као о ]едном образовном добру,и зар се не показу]е тъена бездана загонетност ако филозофи]а.!есте загонетка ко;'а не позна]е оаму себе? йи, ме|утим' ни издалека]ош нисмо у ста}ъу да следимо ту з_агонетку. }отш се налазимо у фази првог усва1айа онога 1пто ф'ллозофи]а кФке о саьто;' себииначийа на ко1и}е про]ектовала сво] властит!1 основни облик. €амо збиБе из кога-она потиче

с осталим битно припада битку сваког биЁ'а. Бидимо, дакле' како се тра)кено зна}ъе о ономе тпто биБе ]ест артикули1пе у мно11|тво знаности. [лавне тачке тог разми1п]ьа1ьа могу да се сая<му на следеБи начин: [ек тамо и само тамо где биБе уста]е наспрам Ёитшта, став'ьа се оно за човека у питатъе с обзиром на то 1шта и захва.тьу.!уБи нему оно ]ест. 1о питатье ]е, дакле, извор онога 9име и 3атшто уоп1ште' извор саме бити зна}ьа. Фно захва;ьу]уБи яему биБе;'ест, ]есте |ъегово ограничава_ !уБе опасава}ье границом' БиБе се приказу]е као свеукупност многострукооти онога присуству! уБег. 0но се сазна1' е р азграничава] уБим одв а] атьем ]еднога од дРугога. А оно тпто биБе огРаничава на ьега самог' тако да !е оно то а не не|што друго, ]есте оно 11|та-оно-!ест. [ако, из водеБег пита1ъа: 1|{та !е биБ,е? и3раста ]едно знатъе ко!е се артикулит11е према границом опасан|.{м подрун]има - ]една многострукост знацости' [анас влада!уЁа специ]ализаци!а, призната у сво]о] неопходносту1'^истовремено увек изнова и критикована _!една оц многих врста поде]ьености ко_ има сво]е послед}ье поре1'е карактери|л]у модерног човека кло у основном и водеЁем пита1ьу' пита}ъу ко]е омогуБава зна}ье:11!та]е биБе? Биме почитье европска повест ко]а]е обе_ лежена зна}ьем. ||а ипак, то пита}ье потиче од збиЁа [Бге{дп|в], да биЁе уста]е наспрам Ёитпта и став.тьа се у пита}ье као биБе. 1(ако сто]и с тим збиБем? Бегова бит нам.|е сасвим далека' и то тако много да не знамо ни на ко.|и нанин овде мох<емо да питамо. €Амо то збиБе ни!е биБе с6мо, нити]е.!едно биБе ме}у ост^лу|ма,али ипак ни.|е Бигшта него не1што у на]веБо.1' мери битно' не1]]то 1што се де1пава са биБем и човеком _ биБе иступа у упитност сво!е бити, а човеку се намеБе пита|ъе: !|1та биБе]ест. 9овек бива преме1штен у основну одлику те)к}ье ка зна}ьу. йе}утим, ако то збиБе ни;'е с6мо биБе, онда оно оста]е за_ творено и за пита}ье: 111та ]е биЁе. А потшто ]е метафизика разви]агье тог пита1ъа, збиЁе оста]е затворено за сваку метафизику. Али, из тог збиБа проистиче филозофи]а.3ар то не говори да филозофи]а не може да зна извор сво3'е властите бити' да филозофи]а оста]е загонетка ко!а не позна]е саму себе? |4 зар тада }вод у филозо(;и]у не тт{ора, пре свега, да доведе упра-

7з

на.|пре оста.1'е неми1]!.}ьено и неисказано. |{а |4лак>'''*д' ь"'' током на1пих излага}ъа поново да наи}емо на ту загонетку. }познали смо и растумачили пет одре}етьа ко.|има у филозофи]а обухвата сво.!у властиту бит.,[,а.гье смо упознали основни облик филозо{эи] е ивиделр1смо како знагье и }ьегова артикулаци.|а проистичу из }ьеног водеБег п{.1та}ъа многоструу кост знаности' а на кра]у смо прим1{ли прво упутство у порекло бттттт ф-ттлозофи3'е, ко]е сада, наравно, *'**й' д' .|ошт "е саморазум!'ьи"'"димо. Филозофи.!у смо ослободйли од пр}1вида вости, 1.1 сагледали см0 не1пто од }ьене испитива}ьа досто!не битхц.

Ра сво.|у.!едттоставну основну црту филозо{эи.!а .!е доведена као исход [Ашв1та9] пита}ъа: 111та ]е бпБе? йейафизи!,, .'р'лаз т(роз оно од себе сапдог производеЁе и показу]уБе, ко]е тре-

, :

ба да се одреди у сво]о] бити' као прелаз сазна]ъе онога од у самог себе увек-бив.ству]уБег - па стога и на;.бивству]уБи]ег

9,?',

биБе

сазна}ье

к-о3'е

у

ни1о] светлости се све остало

оно.!ест

.!уБи облик.

- пона]пре прироца као

као исход метафизи.{ког .Блл Фттлозофи.!а нему биБе бивству.!уБи.|ест{

као

'"*.''к,фе у твари присуству-

пита}ьа: 3ахва:ъу.1.у_

има форму.!едног *р"!^**'. проводи прекораче1ье: двоструко 0д онога предле>кеБег '9на ./ Ёьегову бпт,и одатле у први основ битка свег ойьа. ?о пре](орачетъе мо)кемо да назовемо ;'едним касни;'ипл именом,'трансценде нци3' а''' ?о тр-ансцендира.| уЁе кре'ат'ё метафизи1е, ме|2утипл,. садр)ки у себи могуБносй .'ро"и"крета}ьа' ко.|е се на]пре по3'авльу.!е као матери]ализам. |{од тим м|{ разуме'' правац ми111./ье}ъа схоцно_коме се право биБе тршки '",; !едино у ономе 1птоле)}ш у основи [7ш9гшп0е1!е9еп0ев], у ономе елементарном. 1а] правац крета}ьа мо)кемо да назовемо: метафизинка ресценденци.!а. Ресценд|ир а!уБи матери.!али.'' д'."й" ."'3':, метафизичку неуслов'ъеност у уче!ьу марксизма, ко.|е непо-

.

'74

увод у ФилозоФско мишьвьв

[!{етафизика као основпи облик филозофи]е

све_ средно прелази у политичку праксу' Ради чега!е и т]остао топовесно делатан. |[а ипак Бе да се покахе како ресценденци]а не н{ора у сва_ _ кой !луна]у да буде матери!алистичка напротив: матери!а_ о] истини лиза!,г!" ,!й,'* р |4в а1ъе пр ав е ре сщендонци| е' 7. сво ! кра]1ьем тек у ч д9кра]_ ресценденци]а излази на светлост дана 1'у;у}"' стади]уму метафизике: у Ё{ияеово| филозофи!тт тьейаним г{овратком на фактуьг ]кивота' иу Рилкеовом (&а1пег метафтт_ г!а &|1[е) ,*.""*.ф.7 повесттом кра]тьем стади|уму зике транстдендеяци]а се ;1реокреБе у ресценденци]}г' тако да а и1пчезава раз'1ика изме}у |р'нсце"денци!е и ресценденци;е' и сЁе метафизиком пФстав]ьене разлике губе сво]у рашг "й.,'' нлатьава!у}лу снагу и обавезаност. 11[та то з[{ачи - то шита}ье Бемо морати да поставимо у право време' Ё1о }лпак, из метафизи',його"новног облика ф:л'позофи!е следеБа пита}ъа: израста|у _ ,р*_ 1. ,[а ли оно [1,{то се у т''{одерним природни}{ знаностим? Ёико облик? казу]е као приР0да ]есте у тйар1присуству]уБи се ка)ке' *теББ моБи да тврди да !е тако. 11ре ]е то било, тако веку' схвата}ье пР1'{роде у Ант'ици и у €редтьем 2.[де !еданас метафизика, у ти]о] светлости се природа тек знапо!авльу]е у свом битку? Ё{игдо не видимо да су природне оне !што оно ,.'''" обухваБене неком метафизиком, ко]а и|ут природистроку]у раскрива као биБе ко!е оно !ест' Ё{апротив' не знаност |4 су се шоставиле на методе ко]е су саме образовас!ме у сва}(о доба могу да преиспиту!у ътревидл' ле, ко]е 'н" на]больем слуяа]у р']у. Ё" ,'^"-"'" допугпта]у метафизику у или надграц_ или дораду узгредну !ой к.,о неко догра}иватье идеологи]у, као само утолико 1што мета}ьу, т]. у основи !опт стаьа иссвагда1ш}ьег од зависно физинко ми1ш]ье}ъе ту оста|е чине1што за ва><и ко!е и проблема у з1{а-н-ости}{а' п_Ре него 'р,*','*а зна1ъе' ни]е }ьеничко' за не1пто зби.гьско. йетафизика неко тумаче1ъе и. протумачетьё рани!е ""ь '"11|!::чх сазнавргьа, ми1п/ьетье ко!е веБ досшевау близину песништва']едц{а ста по]мовног песни1штва. 1о.!е - само привремено окарактерисано у неколико поте_ за - поло)ка] у коме се у савременом добу налази метафизика' Б""''", овлутк6илозо4:и1е. веь и само ради тога ми воде!,тт про]екат филозофи]е не моя<ейо без да]ь}ьег |едноставно да преузме}{о из традици]е. Ёаиме' ако то учини1\4о ми се у1зла-

15

)кемо опасности да останемо иза онога тлто !есй'}ер оно штто у савременом добу.|ест, за.!едно са другим се битно одре}у.!е и оним 1што се у природним зна[1остима приказу]е као оно зой"'ьско' а то нтт.!е п.риродно бттБе ко.!е се сйо]о] бй'' ,'*''у]е тек у у светлости на.!вигшег метафизинког сазн]тьа. 3наност" окарактерисане ]едним особитим нема}ьем потребе за "у.'р" мета{эизиком, и у основл оне допу!пта.;'у сваку метафизику.!отш са-

као таделоги.|у. Ёатш 9вод у филозофи}у,пак,ипак т!еба да нас доведе пред оно тпто.|ест. Ради тога нас на1ше разм1трагье довод!{ пред следеБе питатъе: |][та 3'е то, да ]ест -.' "" у знаностима приказу]е као оно зби"гьско, а чини се''' сама 3на_ да п{о

ност ви1ше нема потребе ни за каквом метафизиком? !!{ ако тако сто.|и са знаностип{а' 1шта.!е онда ли [а "' '"''ф'зиком? .|е она постала сув|'{1пна као знаност о биЁу? 14 ако;'есте: (ако онда сто]и с филозофи]оьг? [оспева.,'' ф'''.'фй;/ кра.|а? }е ли она до|{ста веЁ и скончала као зн,'ъЁ уни!о! светлост|{ с-е тек по!ав.гьу;'е биБе сво.!о.| битм? у Ако биспло хтели да следимо ово пита}ье утол}{ко тшто биспло .|едноставно' у традици.!ошл насле|е''' ставили да негу]емо филозофи}у,тада нас предмети, "'''у' й-й" ''_ доду1пе, не бтц напустили, али бисмо ост]йили неиспу}ьеним на.|елементарни;'и основни услов фтллозофира}ьа' наиме, да мисле1,и бу_ де}}{о пр].|мерени ономе гшто.1'ест. 0вде нам се намеБе веома много питагьа. }{а]пре се задр)кавамо !1а оним на!блшт<им: !|{та ,-"^1:Р се у природ1{им знаностима прттказу]е оно 1што природа]ест' а ипак тако да тим знаностима в[.1!пе ни.|е потре 6наникаква метафизика? || къко тада сто]и с метафизи*'', ним обликом филозофи]е? '"'',.|[ако ]е увидети: да бисмо се то питатъе потреулустили у - нам.!е поглед на однос метфйзике бан према нововековно] знаности. }едан такав увид нам3'ейни нпр. филозофи]а ко.!а, изме\у осталог' основе нововековне знаности проми1п.гьа с обзиром на то да л1|'иу ко.!им границама, она нагони ми1ш,ъе}ье на метафизику. \{огли бгтсмо да следимо и [екартово заснива}ъе нововековне знаности на методи - онако к'ко 1е он 1о ч?чо5'{о у Рцш[ае а7' й[гесс]опетп [п7еп[!' Фихтеова (}ойапп 6-о111еб Р!с}:се) расправа 1о|ам уче[ьа Ё ,'','',-''. пруха ва)кна обаветштетъа о нововековном односу изме\у 6'"'.Бфй;" пре свега' треба подсетити й' Ё","'"у {р'."*у ]|!]1.--{4 по.}ма истине сазнатъа, нарочито на 3. к:ьигу Бо,ъе за мой.

!' ",'.

Ё''''"'

[.',-

Р1етафизика као осповпи облик филозофи|е 1

|

] 1

! ! 1.

!

]! || {| 1! 1[

!! !: !! !; 1а

€ви ти путеви' и]олп многи други ко;'има бисмо овде могли се да упутимо' ипак би нас сваки пут одвели до ]едне одре|ене филозофи]е, и увели 6инасу тьу. 3бог тога !едан )/вод у фтллозофско \{и1п.гье}ье не мо)ке да се креБе свим тим путевима.

)|'место тога ми бирамо властити пут ко]и, наравно' мора да остане помоЁ у нево]ьи. Р1 ако у сеБагьу задржимо то да се ради о ]одно] помоБи у нево.тьи онда нам пут, ко;'им хоБемо да се креБемо, поне!пто ид6'да видимо. |[итатье ко]е нас сада води гласи: |!1та ]е то да.!е природа предмет знаности.ко]е нема]у потребу за метафизиком? Фво пита1ъе прелази у]едно друго питатъе:1(ако у савремено доба сто]и са метафизиком? Ёека 3'е одговор на прво пита}ье унапред став]ьен као наслов наредног поглав.тьа на1пих расправа.

1п

знАнстввно

_твхничко

одРвъвБв Бу1типРиРодв у ноБой ввй'-_-

! {1

!; Ё:

| !

!, 11

11

1ек тума'те}ьем наведених пита}ьа испоставиБе се оно 1!]то говори оза.! наслов. Бепло да се др)кимо.!едног погла!9)пг9 РР.а и.з |[а]бницове (6ос1{г1е0 Р!11те!гп'[",ь"1;'ъ;; а" А4ётар/ау:[цис(Расс-сраваомейаф"',,'ц1)'.'у7;.;А;;}"""',.'Б,,*

праве доби.1'амо.!едан, за на!11а питатъа,веома важан миг.[1а.]'бтек на поглав]ьа. ?а;..миг само она] ко_ разуме :у1т11р :р-',у .,и.|е разумео цело поглавлье. €тога 6ем', о'.й' д' д' следимо.[[а]бницово упутство' морати да учинимо напор како би смо инт ер пр е т ир ал|1 то по гл ав"]ь ц"' истовремено послу>ки и као пример". за то коли*' |" Ё"',"*"ваних увида сачувано у делима велйт<их 6'''''ф^, у."д^ су 3а нас дово'ьно често сасвим недоступни'

'Б]''

Ё;; ;;;;;;;й]!,

'

"';'

зато 1што неуве-

:9::1

ми1ш.]ь91ьу сви и]есмо * веома те1пко мо>кемо _-"кви у за.)едно да мислимо из битног зна}ьа неког мислиоца.

}

наведеном поглав'ьу }{а.1'бниц изла)ке Ёо, оне не ле>ке.]еднё пор*д другихразличите врсте сауза.!амно се не односеЁи, него са нараста.|уБом бийноЁти израста.!у.!едне из других. Ёалше сазна}ье се уйек креЁе унутар целине ствари. €ве едт1у тн о н а с унут ар целине .у.р 6 й ;;;"" ;ъъ'уъ.'" 1о] лима. Ёачин тог сусрета}ьа сач1ттьава "'*!;; зна}ьа.

ь'_

йръ;;;й

й;''"р

целине'"'"{#?:ж:'#;:#,;

сасвим презентну' него увек само не1што од целине. !елокупност онога осталог имамо са-присутно на различите начине неодре!,.чости. |{рви услов сазнагьа !е непосредно иматье_|1ри-

сутном [6е9епмиЁгг!91табеп].!едне

.",,р". ту ЁрБ."'*'.{.',,-

3:па::ствено-техппчко одре}епье бити природе у повом веку

78

ри као }ьу саму.[{а]бниц према [екарту назива с&й[аз. Али, будуьи да нас све по]единачно сусреье увек из склопа повезаности са осталим' то стало до тога да се нека ствар схвати у сво'ствено за }ьу и само за }ьу, и 1пто]е разликуономе 1пто 'е сво]ствености сачитьава,у оно 11]то неку ]е од свега осталог.1е 'е ствар одре}у]е том ствари: тьену властиту 1штаственост [\[ав-

!

без1ап6] или }ьену бит.

йи

се, пак' често налазимо у ситуаци]и да ]асно сазна]емо не можемо да кажемо у чему се састо.|е }ьенеку ствар 'аи|1ак не разлике према другим стварима' а у чему }ьене сво]ствености. ]ако нам ]е, каткад' потпуно !асно да ]е ]една слика уметничко дело а друга обична пет.гьанци.;'а. йе}утим' нама ]е те1пко да ка)кемо у чему се заправо састо]е одре}у!уБе разлике. \4оя<емо само да кФкемо:задр)кати се пред призором [&Б1|с&]

]

1;

!! ,{ !| !! !1 !|

!}!: 19,:

Ё';

г:

! !!

|1

,1

]едне ]е угодно, а друга' напротив' одби]а' и[1актако да се то ^ уга}а.|уБе и то одби]а]уБе не налази у садр>ка!у онога приказаног. |{ремда.]е потпуно ]асно да ]е ]една слика добра а друга ло1па' ми сво] суд не можемо да образло)кимо по1што не мо)кемо да наведемо одре}у]уБе разлике. 1акво сазна}ье [{а]бниц назива со3п!т!о соп{шва,нераздво1'ено сазнаье, оно ко]е не схвата то 1пто ]едно одва]а од другог' сазнатъе ко]е не мо)ке да се

легитими1ше као сазна}ъе. Фдговара]уБи томе, образло>кено сазна}ье назива со3п[[[о *!з|!ттс[а. 0дре}ености ко.!е разлику.!у |едно од другога су истовремено оне ознаке ]едне ствари по ко]има мох(емо да ]е сазнамо и препознамо. ?е врсте су нпр. сазнатъа.|увелира. Фн позна]е одре}у]уБе о3}1аке неког драгог камена па због тога и мо)ке основано да ка)ке за1пто]е ово пра_ ви драги камен а оно фалсификат, утолико 1пто ]е пробама прика3ао да ]едан поседу.)е ознаке драгог камена а други' напротив' не. 0н распола)ке одре}у]у}тим по;'мом ствари. €щп!с!о й!з|!т'ьс|а, пак' са сво]е стране' има опет ступ!ьеве. Фно тпта ]една ствар ]ест, она сама у сво]им од свега осталог ом. @ва различ|4т1-1м одре|еностима' обухваБено ]е дефиници] нпр. по1'мова, се, са сво]е стране' састо]и од дефиници]а човека биБе'' и,,умно''. 1им по]мовима' се састо;'и од по]мова '))киво од ко]их се састо]и дефиници]а, потребна]е са тьихова стране поново дефиници]а' пот1тто би нам они иначе били само сотф' 3е познати. }едном, у строгом смислу дистинктном сазнагьу ]е, дакле, потребан повратак на оне по]мове ко;'и виш:е нису способни 3а да.тье ра3лагаьо 1б су елементарни по]мови.|{ада се

увод у ФилозоФско м|{шьвьв

по]ам неке ствари сведе на сво]е елементарне по]мове' онда има]\{о адекватно сазна!ье' ]ер тада.!едан другоме потпуно одговара]у оно 1пто.|една ствар.!ест и ьено сазнатье. €кйолт повезаности елементарних по.|мова.!е, дакле, оно 1што сачи}ьава оно 1]|то ствар,!ест. Блементарни по]мови свом склопу повеу за}{ости су сама ствар..3бог тога смо.|едну ствар потпуно сазнали тек онда када у аналитичком склопу 1ьихове повезаности у.!едно и потпуно присутне имамо по.|мове од ко!их;.е она изгра\ена. ]акво сазнагье се назива сор!с[о !п[ш[с!уа. б'' 1" [1тко и веома ретко се среБе' Ё{а]нетш!е се задово.тьавамо '"по.!мов1{ма ко3'и су нам, доду1ле' познати' алртнису раз]атшгьени све до }ъихових по]мовних елемената. А ако нам3'ёдно такво раз]атптъетъе и по!е за руком,]едва да смо у ста}ьу да др)кимо при_ сутним аналитички склоп повезаности. Фд свих 3наности ма_ тематика.!е та ко]а.|отш пона]пре доводи до адекватног сазнатьа, т.|. до враБагьа на.!едноставне елементе. ?ако се ч1'1ни да адекватно 1,1нтуитивно сазна}ъе представ.гьа на]випли ступа}ь сазна1ъа. Ёо, сазнатъе мо>ке да се подели и рат1]члани на ступтьеве.и с обзиром на нетшто друго, наиме, у погледу на разлику ко]а. посто] и изме\у номиналне и реалне дефиници.|е' ?а разлика.!е исто тако уо6ина;'ена колико ]е на1четпБе оста.|ала и не]асна, ради чега и [а}бнпц"*,'р, ходниь{ да.;'е растумачи. Фбе су дефинт.лци]е, обе за*"афу '"',ствар у }ьеним сво.!ственим ознакама. Али, поврх тога реална де(эйници;'а допу:шта;'отш и то да се са3на могуйност могуь "тв'ри. ност? 3ар нисмо рекли да се она зове,,реална дефйници!а'',и зар,,реално'' не 3начи,,з би.гьско,', а,,реалност'',3би.гьност''? }{е; } сваком слуна.!у не у.|езику ху1, и [9111 века. Реалним се назива оно 1пто припада.|едно] ;зл'.!едно] ствари' оно 1пто сачи}ьава стварствену садр)кину [5ас1т9е}:а1с] ]едне ствари. Реално одре}егье.!е нпр. г|редикат ''распрострт;;с обзиройна камен, независно од тога да ли ова;'или она] по]единанни камен егзистира. Реално !е оно на неко.1' ствари тшто.1'о! омогуЁава да 1ест !11а ствар - ако она егзистира. Реалтто]е оно стварствено [зас1т1!с|] могуБно фо з з !Б [[е). €тварствену ] едне ства"{др'кину ри обу-хватамо у по]му ствари' у по.!му ко]и се на'йв,ипо.!ам бити. }{омттналне дефиници.|е ост!вльа.|у отворе''м да ,й 1" ствар ко.|а.|е дефиттисана тъеним ознакама тако9" и могуЁна, ч. да ли мо)ке да егзистира. йи мо)кемо нпр..|едан завртатъ без кра.|а да одредимо 1{ао тродимензионалну ли}и.;у ни!й су дело-

80

!

|

!

!|

|| {Ё

!Ё

!Ё 1

[.1.

|;

!;

3вапстве::о-техпичко

одре}еье бити природе у повом веку

ви конгруентни' }о доиста ]есте !едно сво]ство заврттьа без кра]а, ]ер су остале лини]е чи]и су делови конгруентни круг и пРава лини!а. ||а ипак, из те дефиници]е не мо)кемо да видимо и да ли]е таква лини!а тако!е и могуБна. [о, додугпе, ]есте дефиници] а, али само номинална. 1{ако номиналне дефиници]е остав.тьа.|у отворе11им то да ли оно тпто ]е дефинисано исто тако мо)<е и да ]ест, посто]е номиналне дефиници] е и бутБа из ба]ке и фантази!е. А ако се по}е од номиналних дефиници]а, онда !{ису оигурне последице ко!е се из }ьих разви]а]у. }ер, ако оне у себи треба да кри]у немогу!,ност' онда 6и се и у логички беспрекорном поступку ипак др)<ало истинитим и не1пто немогуБно. €амо сазна}ъа ко.!а се осла:ъа]у на реалне дефиници!е су поуздана сазна}ьа' Реална дефиници]а мо)ке на два начина да допусти да се саз}|а могуБност дефинисане ствари. |!шо, }ьену могуБност мо>кемо да дока)кемо кроз искуство' нпр. код дефиници]е )киве. 9на ]е |една те:шка и ].1стовремено кра;'тье течна течност.1о да у дефи_ ници!и обухваБена ствар мох(е и да ]ест знамо кроз искуство' ]ер показиватьем )киве у свако доба мох<емо да доках(емо да су дефинисане ознаке стварствено одре|егье ]едне егз:лстира.!уБе ствари. Реалност по]ма се потвр}у!е кроз искуство. Али, уколико та] доказ уследи а прч9рд,т]. без узима1ъа искуства у помоБ, онда дефиницй]а дбсе>ке ]едан ]отш ви1ши ступа}ь сазнатъа. } сваком слула]у, одмах Бе се поставити пита}ье како]е моцБно да се без повратка на искуствене чи}ьенице докаже могуБност ]едне у по]му представ]ьене ствари. }м1орало би танни1'е да се лита,када]е то могуБно. 0дговор гласи: онда када дефиници-

!ау себи истовремено ук.гьуну]е и сазнаье могуБног произво\етъаствари. Ако, дакле, дефиници]а прух(а поглед на врсту и начин на ко;'и ствар може да се произведе' онда ми из дефиници]е сазна]емо }ъену реалну могуБност и без повратка на чиьен1!це искуства. }ер ако сазна]емо како ствар мо)ке да се произведе' онда сазна]емо и то да она мо)ке да ег3истира. [а дефиници]а ]е како реална тако и каузална. 14 то ]е на]витши начин сазна}ьа уопт]]те. 0но !е способно за подиза1ъе на ви!пи ступа1ъ самог себе ]о:ш само утолико уколико и овде посто]и могуБност да се путем анализе вратимо назад све до елементарних по.!мова. )[' том слуна]у]е то каузално-реално' адекватно сазнатъе, ко;'е 11а]бниц назива и битно или довр1пено сазна}ье'

увод у ФилозоФско мишьвьв

в1

€азнатъе се довр1шава' дакле' у реално-каузално] дефиници.!и. 1|[то !о.| сазнатье ви1пе одговара, ут'лико.1'е сайат.гьиви.|е, утолико ви1пе.!е примерено захт"ву за сазна}ьем' 11{то " знаност способни.!а за то сазна1ъе' утолико.!е знаствен и1а. ]е } двема областима !е увек било сазнатьЁ ко.!а у себисамима садрхе правило произво!е1ъа ствари: прво' области оно_ у га 1што.|е зготовила човекова рука (се'с!трф, !е97пе !е сазнатъе. 0на унапред сазна]е оно |што свагда_тр?о' д' ,Ё'''", ,р" }ьеговог зготов'ьава1ьа у |ъеговом бити-готов, и"" сазна!е га онако како оно треба да се зготов.гьу!е. ?о да сазна}ъе ств!ри истовремено ук.тьуну]е правило }ьеног произво}е*' се' да,ье, исто тако и у области]едне "','., !9-9рд]_ск--е 3наности, наиме' мат9щатике. йатематинк.а дефйницй3а круга .,д!*й закон 1ьеговог произво!ехъа, т.1', правило тьегове конструйци]е. }колико' сад, треба да посто]е теори!ске 3наности ф. себи истовремено укльуну]у и.акон произво!е*, "''''*, у Ё.*,рй, оне то могу само уколико су математичке' т]. уколико су саодре!ене математиком' као нпр. уче}ье о *армощи' оптика, мет1чика, итд. Али, 1пта се де|11ава када се испостави да.|е кау6а!на дефиници.!а уоп1пте и у сваком !4,ййй?]{'' 'о''ру знатъа?.?ада мора]у доследно "^управо и сазнаБа природе' свеносеБег основног подрун;'а, да приме карактер каузалних де финици.1' а. !р,-бцд црироде ле>ки) се б е-самог_!р'йй'*" про|''зно!петье;'е произво}етъе на]птирем у -]!у.:' р" нта. !роизноще}ъе ";;;;';"узрок 39-оно де]9твова}ъе сходно коме.!едай изде.!ству]е негшто. 1{олико много мисао о пр'"."фБу Б,.д' схвата1ъем прир оде' о б] ав"тьу] е отп ед анпут_1(ант *'д,''.'"'' ] каузалности назиъа начелом.произво}етьа:{бно гла си:,,€ве 1што се дога}а (понитъе да]ест) претпостав.гьа не1пто за чим оно

''д'

.1'

;:*"]ъ}#'*т::Ё"#;:;#,""у^:^,,#1!т#;}:*""|}?;

претходног небитка у битак. 1а.;' прелазак !е йроизво}етье. }ер, тако пока3у)е.1(ант, да би та.] прелаз могйо б"'',.'о'р"оа" 1е уеки у3рок ко]и Бе да га изде]стЁу]е. ?акво изде;'ствовЁ*" ,'р"! бутак ]е произво|егье у на]йи}ем смислу ре::1ъу:-^:":и!!| чи: 3натъе, пак, ко]е зна како треба да се произнесе оно 1пто треба да се произнесе' !есте сесйпе. 0но '"ф" '.р,"","'' подрут.1'е онога 1]1то се произноси ", [4е!утим, "]ьудском рукой. ако е кауз ал на де финици.! а на1вип;й начин сазнаБ а уоп1]1те' ;'

'\-.."'ы

к"

л|: !0!с!Ё 4ег гейтеп [/егтэьпф^

А

789.

увод у ФилозоФско миш.}ьЁьв

3на::стве::о-тех||||чко одре}егье б::ти пр:троде у повом веку

онда се и сазна}ье природе довр1]]ава тек у сазна1ъу закона природних произно1ше}ьа. Али'тада се !ес|тпе про1ширу]е__ца црироду и преста]е да буде тес/отте у досадаш!}ъем смислу. А шта оно поста,е? йох<емо ли ,едноставно да кажемо: ако се сазна|ъе природе ограничава на са3на}ье закона природног произно|ше1ьа' има ли онда про1пире}ь а !ес!1!|е на природу. [а ли се овде ради само о про1ширехъу [есАпе? йи, ме!утим' морамо да обрат|{мо па)<}ъу на следеБе: оно зготов]ьено нема основ свог битка у самом себи веБ у нама' наип{е' у на!пем зна|ъу о ономе 1пта оно треба да буде. |[риродно биЁе, напротив' од самог себе при-

суству]уБи ]ест, оно !е оно 1]]то само себе произноси. €азнатъе тога 1пто само од себе присуству.!уБи ]ест ]е теори]ско сазна}ье' док|есАтае сто;'и у слух<би праксе и припада пракси. €азнава!уБи однос према природи' дакле' оста]е теори]ски и у каузалним де{эиници]ама. €тога и не може да се ради о неком пуко квантитативном про1ширеъьу [ес/птое. €а друге стране' сазна}ъе при_ роде поста]е сазнагъе закономерног произво}етьа природних ствари' па утолико и доби]а не1пто од карактера [есппе.9ини се' дакле, као да природно саз}1а}ье сАмо као такво поприма обеле><]а онога техничког.Али, сазна!ъе природе као сазна}ъе поста]е техничко, ]ер прлтрода се у каузалт{им дефттници!ама -|отш унапред посматра као предмет ]едног произно1пе}ьа према законима. 1'1 !асно ;'е: када новек.|еданпут веБ позна!е законе произво}егьа ствари' онда ]е он и принципи]елно доведен у ста}ье да прона}е и сачини оне услове ко|има он и с6м мо>(е да приведе у дело то произво!етье. Фвде имамо пред собом]едан чудан феномен:.!едно теори]ско са3натье ко]е ]е]отп у самом себи техничко' те стога и мо>ке непосредно да пре}е у праксу. Али, та] феномен ]е основни начин на ко]и нам се данас приказу]е оно 1што природа]ест. )[' сваком слуна]у, [[а]бницово одре}етье каузалне дефиници]е допутпта да се сазна оволико: уобина]ено м1ъе1ье' према ко]ем се техника састо]и само у примени природно-знанствених сазна}ъа на )кивотну праксу' ци]ьа исув1{1]1е кратко. 1а примена!е могуБна само зато тпто ]о и с6мо природно сазнаъье веБ техничко' и то као сазна}ье. 1{аква ]е бит тог сазнатъа? 3нагье ко]е у себе укльуну.|е зат<оне произво!е}ьа предмета ]есте математика. } само] себи веБ технички одре!ена природна знаност' стога' према сво]о] методи мо)ке да буде само

математичка.

83

БеЁ сада мо)кемо да сазнамо како мора да буде одре!ена знаност ко!а припада_природи, уколико треба д' уд',''"'.'*тевима каузалних дефиници]а: она.!е.теори.!ска,.!Бр се креБе у кругу онога ш:то.!е о.д себе присуству.!уье. оста]/.!.'у"''. }ьег|а основна теори]ска црта ко]а.!о] .'мо. .'']е сво]ствен' четка. [а.гье' као теори.|ска знаностона са1на!" 'д произво}етьа сво.!их предмета' Фна то т,{о)ке само ако постане математичка' |[ро_и'зц9}ере у строгом смислу значи: изде.1.ствовати прелазак нечега !1з.}ьеговог претходног небитка у битак, тако да оно почи}ъе да !ест. Ради тога код математичких предмета' строго узев1ши, не мох(е да буде говора о произво!етьу, зато |што ту недоста]е временски однос,.!ер йатем!тички предмети су безвременски састо;'и. |{роизнойегье.|едног ног небиБа на основу упознатосту1еаоним(айо *".'Ё'.'р"'*'дизно1ше}ъа назива се [ес/опе. €азнатье природе 'р']е' дакле' као сазна}ье з акона произво}е ьа себи, техничко. 1име, у ме[1утим, оно исто тако непосредно веБ прелази праксу. €амо од себе у оно__сто]и на прелазу у праксу' 1{о.!е ]е од ових одре}еьа преовладава.!уБе? 3асигурно оно техн|]1чко' ]ер како ]е сазнатъе природе техничко сазна}ъе' то оно мора математиттки да се уреди. А како технинко' |е оно прела3и у праксу с6мо од себе. Ёапопгитъемо пре свега то да оно теори.|ско, оно техничко и пракса улазе у ново.|единство' унутар фег преовладава оно

'"'

''*''"

техни1{ко.

1о.!е ]една сасвим нова констелаци]а теори3.е, [есйпе и праксе' три основна начина зна.|'уБег држагьа и одно1пе}ьа човека према свету. 0нигледно.!е да се ме}ьа основно човеково др)ка}ъе и одно1пегье према свету уоп'ште' тако да оно техничко постав]ьа човеку сво3' захтев. Фдговара]уБтл том захтеву физика се ме}ъа у п{атематинку физику' а техничко др)ка}ье преузима во}ство над праксом. йо>кемо да ка)кемо: [есйтте.;'е _ уколико се усе.тьава у саму теори]у и, прелазеБи у праксу, овладава Боме _ техника. [акле' по1пто техника одре}у]е теори.|ско сазна}ье као тпто и овладава праксом' ми с г{равом говоримо о владавини технике у на1шем добу' Ёо, т,тта ]е сама та техника? 0нигледно;.една промеьена [есАпе.. Али, как-о.|е санитъено оно' метьа]уЁи'"" у[.[1[ с'^"п', поста.|е техника? 1[та то.|ест ми не мо)кемо да одредимо ни

веку 3нанстветпо-тех||ичко одре}е:ъе бити природе у шовом

од сесипе' полазеьи од теори]ског сазна}ъа' ни од пРаксе' ни технику схватимо у пойи, напротив' морамо да поку1шамо да схвати се !едино у по;;;;' ;; тъу саму. €ве оно 1пто мо)ке да тшто ]о !е техника негледу на ьега самог ]е нетпто изворно' 1пто и3воРно чини }ьено схвататъе тако тет[]ким' на ко]и \а бий.",*'" бит технике, иБи Бемо оним путем наЁ упуьу]е на1па намера да доспемо у филозо.ф"]у_'!11',' смо на технику не зато 1пто смо намеравалида)е разматрамо' него следеБи задатак ко]и смо себи поставилу!' 1пта Филозофи]а ]е као метафизика чувар знаьа о ономе природа у биБе !ест, тё стога пРе свега и зна}ьа о томе 1шта ]е виАети не!_емо нигдо осврнемо' ;;;:"; 6иттц.Али, ако се данас као природа 111то оно ]ест вид.тьиво у ко]о! поста]е метафизика приро^ди '"''ф"."*у о ой!.{'1 уь ..'ч'й/ "" да ] Ё зн_аяостима ]е то да ]е ;;;;Б;6;'' ш'^ то значи? 1|{та 9е'т1 детшава? 1!!та потребни!е природа ствар ]едне знаности ко!о] метафизика приРоч1у т.природа ко]а се приказу]е ]едино у по]авьу,е "''ййта]е знаностим,? дко се приРода у свом битку ви1ше не онда природа' у светлости неке мет{6йзих: :": ^бивству]уБа то би ш:та Али' она на та] начин оста]е скривена у свом битку' као требало да знани? йи посвуда природу ипак иску1павамо са атомбивству]уБу.Аскутлавамо }ьен битак скида1ъем окова 111та' дакле' зна_ .*" у *е.о,'] кра]тьо] де]ствености' и прет,' "'"р."!е д' битак природе оста]е скривен' ЁаслуБива}ьимапоку1па'' овде не стижемо далеко' зато морамо да поставкама знаностима мо да размотРимо чи}ьенично ста}ье' |[рирода се у неког месветлотлБу обас]ана ни]е ,рй*йу:" ,рй"ут''', а да ко_ природа 11[та пита}ье: ]е знагьа. |[остав.гьамо нас до треба доведе '^6".",*'! ко]е да ?о ]е п-итатъе .!а се тако приказу]е? 'б'', предмет као ]едне оно .''"й' [1та !е прйрода о при'"*'ике. обеле><ене, те стога и математичке' знаности техником

роди?

йатематичка знаност о природи представьа природу као пРедмет ]едног закономерног произво}етьа' [о произво!егье смислу да не1што изде]ству!е не1пто дру]Ё де]ствова}ъе у том

се састого' тако да то друго почи]ъе да ]ест' €азнатье природе т]' закона !и у сазнатьу закона произво}егьа, ц.!:]т:та|1|4з' закон де]ствоватъа сазна]емо онда када }"]."''",*а. !едан се не1пто збива утврдимо услове под ко]има " "!уу?у?у'сазакони де]ствоватьа' онда]е и човек |а1е1асно' ако су сазнати

увод

у

ФилозоФско

миш!ъввьв

принципи]елно доведен у ста}ъе да и сам постав]ьа услове пр}{мерено ко]има се не1пто збттва. } оно] мери' дакле' у ко]о.! новек сазна]е заког!е де]ствоватъа' 11ове1( доби]а у сво]е руке природно де]ствоватъе са!{е природе. Ал:л, то !е ]отп увек нетачно изра)<ено' /ер, |шта значи то: {овек цоби1а у сво]е руке де;'ствова1ье саме природе? Фн представльа законе према ко]тлма се де1пава то де]ствоватье' он све ви1ше и ви1пе прелази у то да с6м постав"тьа услове према ко]и_ ма се с ну>т<нотпБу дога}а природни ток,|Ако, и онолико колико природа поста.!е предт'{ет сазна}ъа ьеног закономерног де3'ствоватъа' и де]ствоватъе природе следт,т према представи о законима. ?и закони су представ'ьени у човековом уму. Али, тшта;'е то: [е]ствова}ье на основу представе }ьегових закона? 1о.!е готово дословна дефиници]а ко;'у 1(ант да]е о хц-!3фу во-

/ь е.

у

3 аснт

св

ссгьу ме

й аф

ьсзтстсе

мо р алаз0 1(ант об] аплъьава:,,0в

а_

ка природна ствар де]ству.!е према законима. €амо ]едно умно би}те поседу;'е мо! да поступа према йреёс-навт.;1акона ... или вотьу.'' [тетъе.!е, према томе' де]ствоватъе во!ено представом о закону. ?ат<о, пламтеБа ватра' доду1ше' с нркнотпБу изде]ству.!е загрева}ье, дакле' према.|еднопт закону. Ал}1, ако ми у пеБи запал1{мо ватру' или ако ук']ъучимо гре]атъе да би у соби постало топло' онда ми изде.|ству]емо не1пто на основу представе о ]едном закономерном склопу повезаности ватре и загрева1ъа. йи представ.]ьамо та] склоп повезаности }.|едном по]пту у свом уплу. [[4 тамо где такав по!ам о ]едном закономерном склог!у повезаности води де]ствоватье' ми говоримо о хте}ъу. Ради тога 1(ант и мох<е]едноставно да коке да ]е хте}ъе де]ствоватье према по]мовима. Бо.гьа готово да веЁ располах(е оним 1пто Ёе да се изде]ству]е и пре }ьеговог изде-!ствова}ьа у зна}ьу' по1.што она позна1'е услове под ко]има с ну)кнотпЁу долази до тога изде]ствованог. БудуБи да унапред зйа]уБи распола>ке тиме [1-тто треба да се изде1'ству]е, во.тьа распола)ке и сво]им де]ствоватъем' дакле' собом самом. {тетье ]е, стога, увек ]едно располага.|уБе господаре}ье над оним тшто треба да се изде3'ству.!е и над могуЁностима де3'ствова}ьа и изде;'ствова_ ть1. 1а] о хте}ьу као де.!ствова}ьу према по.|мовима само что]ам у.'едну ]едноставну фэормулу са>кима оно како.!е во.тьа ]отш одавно веЁ била ми1п]ьена. |[а ипак, некада се та во'ьа односила само на оно шлто.|е човек зготовио. А сада, услед технич_

'

!,"'.""ы

*

т':!:

6ттптс!!е3ссп3 эсп- йе[арйуз[Ё 4сг 5!/сетт, 412.

3цапстве;:о-тех||ичко одре}е:ье б:лти природе у повом веку

ког преобликова}ъа знаности о природи' закономерно де]ствова}ъе саме природе поста,е пр9дмет сазна}ьа' 1и закони су представ.тьени умом. [акле, природа све ви!пе и ви1пе де'ствусу пРедстав]ьени човековим ум0м' шта ]е према законима ко]и то з}{ачи? 1о, ако по]мовно тачно мислимо' не значи ни1шта модруго до да]е де]ствоватъе саме природе почело да поста]е према !уЁ"'.' де]ствоватьа во'ье. !ер, ако природа де]ству]е законима ко]и су представ.тьени човековим умом или према то означава управо условима ко]е ]е успоставио човек' онда преобрая<ава}ье природног де]ствовагьа природе у ]едну моде]ствоватъа_ко]а сто!и до во.тье. Ёо, то не знави да ]е напро'уь'''.' де;ствова'ъе г1рироде изручено новеково] самово]ьи' тиме само природе сво]е во.тьа тив: доби!а у руке де]ствова1ье следи' и ко]има под за оне везу]е де]ствова}ье 1што се услове [а, сада се чак ода!е и могуБност да се де!ствоватье природе, ко]е ]е за човека постало Расположиво' примени на то да се окруя<у]е новека успоставе услови под ко]има природа ко]а 9овек води могла. ни]е себе сама од де]ству]е онако како она технички постало располо)киде]ствоватъе природе, ко]е му]е во' назад до природе, и ослоба}а :ье::о де]ствовагье до на]вигпе де]ствовности. 1о ослоба!атье се ве[т догодило скида}ъем 0к0ва са атомске енерги!е. во]ье. [е]ствоватъе на основу представе о законима]е хте}ье треба тпто г1ойто вотьа де]ству.|е на основу представе о ономе 1пто треба изде.!да се изде!ству]ё, он| зна]уБи располоке тиме ствовати, ради тога располФке и де]ствова}ьем' па и самом собом. Бо.ть!.|е господар саме себе,или она ]е слободна' йе!утим, она ]е утол"*о ви1пе господар саме себе, или она !е утолико слободни.1'а, уколико ви1ше распола)ке оним 1пто треба да се изде]ству]е. [имо 1пто природно де]ствова}ье саме природе све витше и ви1]1е поста]е могуЁ,ност де]ствова}ъа во.]ье, безгранинно расте господаре1ъе во'ье, а у]едно с тим и ьено господаре}ье над оамом собом - гьена слобода. Фбрнуто, то господаре}ъе вонараста]у.тъе ослоба[2а природу ко]а окрух<у]е новека у стално савез, за]еднивки Бу де]ственост' Бо:ьа и природа улазе у ]едан ни]едко]у за *'1' й" обе за]едно под|'ш(одо ]едне де]ствености на од }ьих, одво]ена за себе саму, не би била способна' }ер нарастаье господаре}ьа во.гье повеБава де]ственост природе, ни]а пов|{1шена де]ственост опет пу1пта да расте господаре}ье во.]ье' Бихов за]еднинки савез изде]ству]е уза]аптно претерива}ье и по-

увод у ФилозоФско

мишьв!ьв

81

суста.]а}ье тъихове властите де]ствености. €ваки раст моЁи во]е у себи повитпена де]ственост природе, ко.|а опет повеЁа-

.тье

::'у_"-1:"*е.

|{рирода и во'ьа се поЁезу.!у

у.|"д'".{"'

у

*';"'

де]ственост природе прима облтдк хтетьа а хте}ъе прим' обйик природног де.;'ствоватъа. А то е, свакако, ед'^ *''!{й,ц"] .''] ] века и природе ко.!а]отп ни.|е посто^;.ала. ' €ада Бемо да се о1(ренемо уназад према пита}ьу ко]е ]е дало повода овом послед}ъем размитп'ьа}ьу. щ9т|вц!ц"р', ,"та}ье тшта.1'е сама техн]{ка. Ёа то пита}ье традици]ом насле}е_ не представе о теор-и]и' пракси и техници не могу д, д^3у никакав одговор. 3бог тога смо постав т4липита1ъе: тпта]е при-

'''

.",''-

рода, ако .|е постала предмет.!едне технички уре}ене сти о пр]'{роди. Фдговор на ово пита!ъе сада гласи овако: тада природе господари во]ьа. и'", ]й^':;;;;ъ"д'" 1 9:" :."е де.]ствоватъе саме прдроде постало ]една могуЁноЁ' дЁ1.",'.'_ тъа во;ье. й тако веБ мо>кем' за овако да одредимо бит техттит<е: техника се састо.!и '''ч"'ак господаре}ьу во'ье. [о знау т|и да ]е сама природа увучена у подрун.!е }'.,'д^р"й] зато 1пто.!е тъено де.!ствоваь" ,'."а'о.|една *Б!'уй'Б"'"'^", д"; ствоваБа сап4е во'ье. Ради тога би ибило бо.гье да не гов0римо ]едноставно о господаретьу во]ье над природом' као да во_ ]ьа став,ъа природне силеу слу;кбу човековйх намера -]ер то се 1{а различите начине уве|( веБ детпавало _ него говоримо о б тсй'н о "цс 1 о ст1 о ё ор еъу [йзепв}теггзсБа[г] , ;;й;д"', зато 1што во'ьа управ]ьа и водта саме прйроде, даде;.ствова}ъе'*;;;; кле, нач11н тъене биттд']а ]е стога и са}{а коначно одрег2у.|уье де]ствоватье природе. [о сазна-|емо онда када поседу.|емо дово.гьан по.!ам о во.тьи' пр-е-ма кфм се хтетъе с,с'о;и у }е]ствова1ъу према по]мовима. }толико мох<емо да кахемо: бит технике се састо.!т.т у битном господаре}ьу во.]ье над природом' и то тако да ]е бит природе' де.|ствоваье' постало.!една могуБност моБи во,ье' т.!. да.!е заповедано во.]ьом. )(тетъе ]е де]ствовагье према по.!мовима. йо[ по]мовног представ'ьатъа.|е ум. 9м има сво]е седитпте битичовЁка. Ёо_ у силац, готово суб.!екат господаре}ьа во*" нйд бити природе.!е, стога, !товек. 9овеку.;'е из ьегове бити наложено д' .'"'у;" господаре}ье вол,е, да га уреди, изград]{' да га уоп1пте проводи. 1о прово}етъе сачи}ъава сада праву праксу. Ёи.!е тетпко видети да е чов ек подвргнут едно] !тачелйо: , д' проводи госг{одаретье во.]ье, а то значи "Ё";-;;' да преузме хте}ье као 1

.|

;;;й

88

3шапстве::о-тех||ичко одре}еье бити природе у повом веху

одреьу,уьу основну црту сво]е бтцтя. Бо.тьа не обеле)<ава само бтгт природе него исто толико и бит човека. мйлш?етъе ко]е сачи}ьава услове сходно ко,има се догаьа природно де!ствовагье, подмеБе де]ствова1ье природе во'тьи као }ьене на]сво]ствени!е могуБности де|ствоватъа' тако да се природи заповеда во'ьом' природа се потчи}ьава тьеном запо-

ту

веда1ъу.

Фвйе.!е рен о заповедаьу во]ье' 1а! израз треба ]отш да се смислу у ко]ем растумачи: хте}ье во]ье !е з|поведаье у оном оно збиьско пу1пта Больа де!ствова}ье {,а!де! *'*""', у [|ов]! прорапретходном сходно 1оз1авзеп] Р|г[еп !п 6аз [66в \у|г1<1|с}:е се по1што не1што заповеда не Бо.тьа чуну 1ъегове де]ствености. започиодре}у]уБе воье 3аповеда}ье том и спроведе' него ]е |ъа1ье самог де]ствова}ъа. 3аповеда}ье во]ье ни!е никакво !тп' во]ье ]е ]отп рего, [4 $ас, йего!едно ]ц0ео !4 |ей.3аповеАетьа 'у '1[ односа за1аквих себиспрово!етье онога тпто ]е заповедано. тога моРади поведатъа]е до сада било само у во]но] области. уоп1]1те >1(е да наста1{е причин као да ]е у добу технике

'(ивот милитариз'*^'. пр" свега суф!тшистички и националсоци!а_ листички системи псеудомилитаристичким маскарадама .!отш и по!анали ту представу. }оптште' до1пло |е до ]едног погре_ 1пног сазна1ьа о господаре}ьу воье тиме 1што се оно у фашли_

стичким и националсоци]алистичким системима идентификовало са апсолутном снагом заповедатьа ]едне !едине личности' Али, то су искривьавауьа,изопачава}ьа и преви\атъа битног господаре}ъа воье, ко]е никада ни!е ствар ]едне или ви1пе личности, ]Ёр ствари' напротив, сто]е обрнуто; у слу><бу во]ье се }ьеи узима]у ]ъуди, наиме као органи извр1пеьа управ]ьа1ьа онога тиче пак, се' 111то господареьа. ног стално нараста]уБег во]ног, оно свё.витше и ви1ше губи на 9во!о] де]ствености на )<ивот' зато :што ]е за!едно са свим сво]им односима заповеда|ъа потчиьено !едном сасвим другани]ем заповедатьу за ко]е оно сто]и у ,р"Ё{р,," ости'у!то тако да се у то! приправности]отп и исцрпьу]е читаво 1ьегово значеье. тако ]е на човека као носиоца го.сподареьа во'тье.сво]е пра_ во истакло техничко митп]ье1ъе, ко!е могуБности де]ствоватьа онога збиьског све ви1ше и в!1т11е преда]е во']ьи' и на та] начин по] анава господаре}ье во]ье' А сада постав]ьамо пита}ъе у смислу на[пег воцеБег пита}ъа: [а ли;'е то техничко ми11]]ьетъе]отп способно за метафизику?

твхничко

п{ишБв}ьв и пРоБлвм

мптАФи3икв

Фи.позос]эфа, ка]{о с[{о пуст!{ли да нап{ о|{а

си човет(у зна[ье о

о1]о}"{е тшта

биЁе ]с]ст

са},1а т<а;.{<е' доно!1 ({!{ь'1е он0 !ест, гт з;,:

т5ега уг]рав.ъа т!.{м з!]а}ье.п.{. Фтта.,е ьсетас|'ттзпт<з, т]..!еднс.} од природе * 0с]тсв11ог' попрун]а бттБа полазеье

-

ье

.р'.,'.,--

?1з.{;}-'1':егье тт пр*-та;т;!г"е прет<.]1 '.р-="*у |{а о!{о}{" о'Ёьу *_';.;!-ч,г,,-]'а {]резе1]т-}}э о]{ога штта бтт}те }/о]]!|]'ге ;ест. ;т .::т]с, с::з:+ат,"

ко'ек

от|о

!,.'.,..., ,.,-

!е тц-.тлрс_.'ца : с,г;*]о! б!,тт.{" А,]и, ]\.{]1 !']''!,} се п;]1 1,г];. !*,1:']1;1!':ас с]л;ло-;с,|:;;.!;: ],.'гп у(,пш1тс одг{]ва|};-] (.!г}.' |]&с]{|]]|в;-!

ш1т{;;

ахте|]у п:етас];ттз ттке.. [де е {эилозофт|; а у ,':.1 о.| .. .*!]'.',,.", прпро/]а тет< по!ав,ьу]е сво]о.! бттти? [де"данас':т,'.=*. з

-'

!

у

таг};*зттт<',:? (]дготзо1э г.пас].: ]]е на.паз1{},,';. (этт.!а, т<ат<о с]'.{о п\/ст1{.п11 да на1\4 она

зи:са'

А

.,

.'"-

;;;, ,Ё;'"..,

"''.д". гтпат<.]есте

ьтет'ас}цт-

'(а>ке. а|;о ]:{е?'&фт1з{{т(у в]',1!ше не налаз1.1мо' о|]да !(ада гт у т<с;;о.! :глат; ]огш вс}; ;]}1а? )едаг+';;;; ) ,Б;-,,,,.х;!]]',]],1 |:],]!.],"

ч}1;.):/ непе п{ог)11 да заоб:т!е то 11}{татъе. п]тав'1';те _ от! ье :тре свега да се окрене уп})аво то\{ пт.{та}5у. |{рирода |е постала предп4ет закон.]т\,1ерног _ произвоБе:ъа. су ств ар техни!1к ог . Ё;;; ;;';;;;''' бр ]1, т:*' зу|е оно основно по[Руч]е ко]е',,,-"* "., човеков (]и[[ и про'ностт свак}'1 пуст. Ако природа постане предмет техн!!чког м].1|ш.,ьетъа' 0нда то ми1ш'ьетье прох(има т.1 сват{и !1овеков чин. ?о.|е смтлсао

говора о господаре!ьу техн1{ке. ?ехнтл.тко ми1ш.]ье}ъе подмеБе могуБности де3'ствова}ьа онога зби;ьст<ог во']ьи т<ао пдогуЁности тъе1{ог заповедатъа. Ро, м}.1 питамо: лтт.1е т' [а ми1п!ъе}ъе .!отп способно за метафизтлк """,'''.'*о у?' [,а о!..,о ;';;; д,

увод у ФилозоФско мишьвБв

1ехничко ми|ш.,ье|ье и про6лем метафизике

одговори}.{о на ово пита}ье морамо блтпке да погледамо у очи во]ьи ко]а господари у бити саме природе. Ёа известат{ начин ми веь позна]емо ту во,ьу; наиме' ми знамо да она не заповедадаби се ово или оно десило' него да сама тьена заповест пузби;ьско у }ьегово де]ствова}ье, чи]е !е услове ]отш пре

й',

'''

тога прорачунао ум. па ипак' ми ]ош не поз1{а,емо ту во;ьу у тъено] на]сво]ствени]о] бити. Бо'гьа ]е увек одре!_еяа оним 1што она хьь;. 3бог тога сада постав'ьамо пита}ье: 11{та ]е то 1пто та во.тьа заправо хоБе? .}[ако ]е дати одговор на ово пита}ье' али он упуБу]е у !едном сасвим другани]ем правцу од онога ко]и на]пре онеку]епло:'Фно 1пто во]ьа хоБе ми називамо ци_ Ё'е "'ьем. |1итатъе, тпта во.тьа хоЁе, кри]е у се6и очекиваье да познава}ъе ц1{.]ьа да нам пру)ки об]атптъетъе о во'ьи и о }ьеном хтеБу. Али; са во.тьом - а природа сада сто]и у оном подрун]у ко.|им она распола)ке _ ствари сто]е другани]о, наиме тако да ." Б'' 1пто она хоБе - }ъено хтено [6ешо1|ез] _ одре}у]е ]ецино и само из тъе саме: Бит те во]ье се састо]и у зна]уБем господасу ]о] препо_ ре}ьу над оним могуБностима де!ствоватьа ко]е волье ]е 3аповедатъе тьеноп{ заповедатъу. ручене и потчи}ъене према }ьегово унаде]ствоватье пуш-ттатье онога зби,ъског у пред прорачунатим условима }ьегове де]ствености' Фно птто во.}ъа хоБе-!е да се свугде и у свако доба тлзвртшава }ьено заповеда}ье. Фйа хоБе осигурану посто]аност свог за.поведа]уЁег господаре!ъа. 0сигура}ье снаге заповеда}ьа во]ье ]е ну>кно' ]ер након !пто су унутар места човековог посто]атьа скинути окови са природних енерги1'а, све зависи од тога да се прорачунава]ъем оне преузму у власт!{те руке' т]. ша се подвргну_заповеда}ъу во.]ье, и да се осигура снага заповеда}ьа во,ье' || сада отштеБена, чак у осно]е.!асно:]'снага заповедагьа во'ье би била ви :л укиЁ]:та уколико би последтьи' у|{апред дати ци]ьеви' одхоБе ре|ивалгтьено хтёЁё. Бо.тьа, ко]а као прв6 и последгъе никакве ви1ше но свог заповеда1ъа' снаге допу1пта осигуратье унапред датеипослед}ъе ци'ьеве, оне ци]ьеве ко]и би )еъезали и огранит1авал|1. Бо;ьа, дакле, не моя(е да се разуме ако се по}е од ци'тьева' него обрнуто: ци]ьеви се увек став.гьа]у у слух<бу снаге господаре1ьа во]ье. 0но тпто во.тьа хоБе ни;'е толико то да се досегну садр>кински циьеви, него да ]е она, во;ьа' оно 1пто пу1пта оно збтд.:ьско у }ъегово де]ствоватье. Ёаравно, ци"ъеви се постав/ьа]у. Али, они су само релативног тра]агъа, по1што во]ьа задр)<ава за себе да у слух<бу господаре}ьа свог

9\

;##;}ъъ;щн##'ъ:;ъжнъ?}}[}"*3;*}ъ";:

да се управльа' |1осто.;'аност ци.тьева простору господареьа у

во.тье поседу.!е могуБ,ност оне

се распола)ке'

промене циьева ко!ом мо)ке да

бисмо ту во'ьу веома слабо |4 це|1илу1ако бисмо .1.е из-й' едначили са во.1ьном моЁи човека. }спостав"гь,*. .Б!,1д'р"у-б''ти природе ни]е про3'ектовао по.|единанни човек' }:-:::: ко.,и ои.|е потом и ставио у дело; то.|е доиста тако мало слуна! да ми тек сада полако почитъемо да слутимо не1пто од онога 1што се ]отш одавно догодило. Али, ми бисмо ,"'!{]*' .'-реценили во'ьу ако бисмо !е, зато 1пто она не треба д'!! чи са во'ьном моЁтд човека' сматрали '!]"д'^за некакву бо>канску вопремда она ни]'е са во'ьном моЁи човека' 3}^]-1!: 'д"''й*'^ она ипак па.|е утолико и не1пто надчовечанско' оста;.е у основи различита од бо>канске во'ье' }едино човек *'о!!"д..,в'гьа]уБи хотеБе би&е нуди то.| во.тьи Бене присуствовности,и то тако да она присуству]е институци.|ама у технике, у политичким., привредним |1 во1 ним о!г'!'.,цй 9толико та воБа оста!е й^ у,уЁ"'' као суб;.екта свог господареБа. ,

^

.|

й"''

,''"*'

6''''"'", '"'.

1м1е}утим, да бп 1!овек био способан за то да буде носилац господаре}ъа во,ъе']4о Ра1у-да буду испуь"'', услов!{: отворен целинй биБа. бн )киви сналазеБи 'др"$"ни :ове5.;'е се [1гп 51с}ташз]<еппеп] у свету. [овореБи он ]е во}ен ]едном представом света _ ма колико "'"Б!..'"но: не!асна она бйла'

[,',

човек треба да преузме улогу суб]екта .'",;;;;;;;';;;;, ^*' да он мора да располах<е и.;'едном нвстом,.;.ед".]'','!'йй,"'"' ставом света. Бему мора да буде дата слика о целиниз1, " ',*' слика

''

|^:-:]у:,,с,"екоме)

:з1 !пз Б1|0 8е5е|71

о нечему,' овде.'!е преведен израз .!е дата ,,(ептап6) Ё5ег е{шаз", ко.!и се, у'"."й, или сличном облику. неко-

лико пута поново 1'ав_тьа да.1ье\.1 тексту. Фолкман-[]й;;';;;;;"-^у зу.|е углавном [а.!дегерово учеье' упойребтьава та-! израз у истом и у истом контексту коме то чини '"й"*у у и [а.!дегер. й"й", ;";;;;;;;;" ' зт{ачт'{: ,,некоме не1пто раз6истритп' раз1аснити''. п''"''Б;!;;'}?;;;"."р "инситира не етимоло1]]ком значеьу исто тако да у сло)кеним изр!вй, 'л"м!1сли т{ разима да се' поред уоби.та.1'еног, дословни смисао ре'111сист'4ра ни од ко.|их.!е израз саставье|{' уколико се он не поклапа са Беговим колокви.|алним значеьем. [ословйо преведет{ гор}ьи.израз би знатио:,,неко .,е став.1ьен у сл'1ку о не!1ему." у оном смислу ко.)и.|е и3речец у овде пред_ ло)кеном преводу. €ам !,а.|дегер' и то у]едином спису *'1" о'Ё*'/'-й'у* предла)ке као литерат)/ру за ово и наредно ,о.л'"й. 1бь а';с а/, йпьп-

[ехп:лчко

92

}||{|ш.]}л€|Б€

!{

увод у ФилозоФско миш.]ьвьс

проблем метафизике

он мора ]едноьп за свагда да зна о свом поло><а]у унутар целине. 9овек]е спреман и способан да узме у сво]е руке управ'ьа_ тъе оним зби.гьским у слу><би госпоцаре}ьа во]ье само онда касеби. да му коначно буде дата слика о свету и о самом као метафизиком 3нагье о целин|.{ биЁа. ме[2утим, управ]ьа основним обликом {эилозофи]е. 9овеку ]е, дакле, у цоба го-

сподареБа технике потребна метафизика, тъепту ]е метафт.тзтлка чак одлуну]у}те потребна, и то на двоструки нач1'{н: потреба за метафизиком]е одлуну]уЁа,-!ер ако му ни]е дата сл.ика о свету и о }ье}.{у самом, човек не мо>ке да поста1{о она] ко]и без .'др-*" хоБе. 1'1 та представа света мора са сво]е стране да бутехнике од_ де одлунно, т]. несумтъттва тд ттеоборива' 1ако, доба ко мо>ке да света.А представу одлуну]уьу захтева]едну лучно би фи1ако не света ако представу ту о-бразу]е филозо(зи]а? неуслов']ьеецан е, 6тала метафтлзик о блику ло з офи! а, дакле, у ни захтев у доба тех1{ике. Али, да лтт ]е таква представа света, ко]а новеку да,е слику о све'гу и о }ъеп{у самом' отта метафизика ко]у спто упознали према ].1сказима ф:ллозоф;т]е о само] се6тт? [а ли-!е оно тпто техника захтева метафиз;1ка, као основ1{].1 облик филозофи]е? -|

опсежно туь'а1те}ье зна!!е1ьа у коме употреб.ъава наведен],| 1{зраз облтлцтаьла: ,'(одд рента 'слтлка' на!пре се ]\'|!{сл1! на од_слику' одсродним у сл1{_ р'|, '"'"',. |[репта топце бтт сл1{ка света бттла готово.!една наслттка}{а сам ка б:аБа у цел]'тнтт. Ро ттпак, слттка света казу.!е више. |1ри том мисл]1мо свет, ьега' биБе у целини, онако како.!е оно за нас меродавно и обавезу_ бледу копи.!у него оно 1лто се ну.|е у пзразу: .!у}:е. €лика овде не озна1|ава 1'','' слт'1ку о не!!е\{у [ш|г з1т]0 йьег е{',{а5 1тп Б!!с1е].1о говори: сама ствар сто]и онако како с тьом сто']и за нас' пред нама. €ебтт дати слику о нечему !пз Б||0 зе1:ёп] знач]'1: само би}-те у о1{о}'1е како с тьттм сто.!тт [в!с"1-т ш6ег е|ттав !"'''''', пред себе и }ьега као тако ставьено стално т{}{атт'{ пРед собом' Алп, '}}4маьто слику о нече}'у' !оп: недоста!е одлуну'|уБе одре|егье у бити слике. не зна1!и са},|о да.!е бтл}'те нама уоп1пте представ]ьено него да.он]1 }_с|еьт} ономе 11]то }\'1у припада ]'1 у }ье}'{у сто!и за.|едно с осталим, сто.]и пред нама као систем. '14птаттл сл1,1ку' [1:т Б||6е зе!п], у топсе сатРеперт4: познавати, бити опрем]ьен и усмери1.и се према гьему. [де свет поста]е слика, ту]е биБе чему се 11овек усмерава' 1што он ради тоу цел1'!ни став'ьено као оно пРема себе и и]\ла пред собом, па ттаме у.!едпред хоБе да донесе га одговора]уБи ном одлуну.)у[-:ем смислу хоье и да стави пред себе. €лика света, Разум]ьена битно, стога 1'1е ['1исли слт{ку о свету, него свет по.!пп;ьен као слттку' Би_ Бе у целттнтт се сада узт{ма тако да оно бивств1,.!уБтт]ест тек и само уколико представ;ьа]уБе_успостав.гьа]уБи човек- [амо где до|е до сли.' 1" се извр1пава ]едно битно одлучиваье о бийу у целин;{. Битак би}:а се ке' ту"''*'' 7ев),ша}е

трах(и и налази у представ.1ьености бтаБа." (|!о|этое3,е, Ргап[[шг{ агп йа!п 1980 (6)' 5.87-8) _ 1рьсм. ь_срев.

9з

зна}ъем о целини би$а 1не, !ер ]едино филозофи]а управ]ьа -е Ёа. |{а ипак, на то пита}ъе мора одговори и]еднйм Ре, зада то 11]то се ту метафизика витпе не одре}у]е из Ёво]е властите

наиме, из пита}ьа, птта.!е биБе уколико оно бивству!уБтл тшта биЁе.|ест, у доба т"х"ике в!.|}ше уоп1]1те ни3'е пиб_']_ь:]" сада оно зби'тьско ко]е]е }3]--1|1| у .|о., де]ствености, оно бивствх!у!и.;'ест као онБ зби:ьско ",'йо]ипл заповеда во,ьа' |1ита;ье, шлта биЁе.!ест, поста.!е сув!{1шно, а онда када се поставт{ оно производи само.|отп несигуност и збр_ ку' |[а |'1пак се за човека захтева т{ека слика о би\а. целини Ал1т, та слика-тти]е.птетафтлзттка сво.|о.! бити,'']Ё у !]о р'."']атъе 11итатъа_:;шта.!е б;тЁе, него ]е то и| сво.|е оити,''';"''у'' метафиз ика' мета фттз |{к:1 св о] о] небити. г'",'д'р"*" у захтева од метафиз{.1ке да се с[{ести сво]у небтлт у и'да се "'*" у тъо.| бт1ти,

.!ест' ?о,

'';р;;йй!'

у11врсти. 0но тшто }1ам се овде ]о] небтати познато нам ]е

;";;6''Бйу.,'_ ,,',,'р о свейу,,.Ёазор

прикай" *;;

,'д й""'

м

о свету !е у сво]у в-цаститу небттт изокренута метафизика. 1о и3окрета}ъе у хтебит се у доба тех1{ике и захтева од метафизи_ ке уколико се у би[та приказу]е као заповеда}ьу во]ье подвргнута 1:у|-б"",к де]ственост он0га зби.:ъског,.!ер воьа став.]ьа сво]у бит у човека као суб]екта свог господарегьа, а човек мо-

х<е да буце суб)екат во.]ье само о|{да када располах<о сво!опт представом о свету ко]а се не довод11 у пита}ье' и када распола)<е самим собом' €ада имамо-први одговор на водеЁе питаБе из послед}ьа два поглавльа. } питатъу.1'е био однос техничког ми1п]ьетъа према метафизтлци. |{оказало се: техни({ко ми1ш]ье}ъе не само да .|е способно за мета4э 14зику него.!е тъему чак и потребна метафизика, наиме' у с1о1х в'аститу небит став.]ье}{а метафизика, тзв' назор на свет. Ёасупрот томе' ви1ше се не допу,п|а мет'{эизиха у..ч9.| бити као'оно 1пто 1" н''''"''' као износ питатъа; [1та.1'е биБе' .[акле, метафизйка ни3'е зла' [одутпе' пита}ъе и зна}ъе о томе тпта"ойье 3'ест витше не сто.!и до гье'.|ер о томе во.]ьа непосредно 1{звесна кроз.|един'!е ство заповеда}ъа и де.!ствоваРа,т.|. пракси ко]ом]е ов у техничка теори.;'а. Али, метаф14зт4каисто на за во'ьу. Бо.гьа директн0 захтева ''ко '"'Ё1" неопходда небит'"''|рй.1"" сподари у облтаку назора.на свет. ?а.1. захтев се изриче у, додуште, на!грубльо], али и йа]разгове""ф'1 формулй: требан ]едан назор на све} д.а правимо политику. да 9и

'";";;.;;;Бй,.-

,'д.,' .'

''.й'

'.'!'$ ,'-

[ехпичко

ми1ш.]ъеье и проблем

метафизике

}

сваком случа'у, постав.тьа се пита}ье да ли они' ко]и се став'ьа'у под та] захтев' тако те1пко угро>{<ену бит политике исто тако не нагр|у]у у небит. [о сада ]е проблем метафизике Раз,ашьен оволико: у доба господарегьа во.тье она поста]е назор на свет' 3бог тога Бе' мо и да.тье да следимо та] проблем утолико тпто Бемо поку|па ти да прибавимо ]едан ]асан по!ам о назору на свет.

у твхникА,

Ёико

воБА и нАзоР нА сввт

не показу.!е намеру да оспорава став како

}ье о-нога :што ]е назор на

раз.1.а1ш1ъе-

свет спау,а у подрун]е задатЁка ]едног }вода у ф:ллозофи1у.!{.ини се да-филозофи!а и свет, представ'ьени !13-в2ц2, ттма]у толико много за]еднинког "".'р'. да !е нркно ;'едно одре}етъе ко.1'е-йе да пока)ке }ьихову уй;;ну р-азлику. Ёеки иду чак и толико далеко да тврде да'!е и сама фило_зофи]а.!една форма назора на свет, д' !* о'а у'р',' филозофски назор на свет. |{оред }ъега тада посто!и и рел-*тг!.1озни назор на свет 11ли' сходно многобро.;.ности р"й'."1', р"л!!гиозни назори на св-ет' насупрот ко.!их тада сто]е нерелигиозни назори на свет. Ба топд путу онда ви1пе нема заустав'ьа}ьа _ по сто.1' и едан католички, едан евангелис'',*",.! едан естетички, ;'едан песимистинки' ;'едан оптимистички назор на свет, итд. Ёа та.| нач|{н по]ам назора.на свет тоне потпуну неодре!еност' Али, то да ми немамо.1'асно зна}ье у .!

.|

''''" -''

назор на свет' ни.!е слуна.|но него има ]едан дуб"гьи основ. Ёазори на свет су' 11аиме, обави]атъа велом онога тлто зби"гьа !ест и дога\а се. (ао та прекриватъа, ко;'а то и ]есу,

.]е

'''

д' обави]у велом и саме себе, и тако с1кри!у !"''''"';.!{. 'Бр4у зо'. тога они све до неодре}ености сузби}а.;'у оно -"' ойи *а' ',зори на свет]есу. Фни се скрива.1'у неодре!еност, ко]ом узмиу ну пред.1'асним зна}ьем. Ёа нему то почива? 16 заоттгурно на ономе тпта они.!есу' А 1пта су они? Бо-гьом став.гьениусловиосигура}ъа снаге }ьеног з4ц-9веда}ьа над де]ствова}ъем. [акле, ,'с}ёдтъи основ за велом обави.!ено-обави3'а.!уйе пона[па}ье назора на свет морао би

[ехника,

увод у Филозофско мишьвьв

во.}ьа и пдзор |!а свет

да леяс{ у ономе у чему су и о1{и сами засновани: у во.'ьи као хтетъу снаге располага}ьа над де,ствова1ъем. Р1 доттста: бити те во.]ье припада да саму себе обави]а велом, и то за саму себе. Ёека то на]пре и изгледа директно апсурдно. Алта, ускоро Бе да се пока>ке да ствар}{ управо тако и сто!е. }едан бтттан услов господаретъа во]ъе ]е обави]атье вело}{ сапте себе за саму себе.

Радтл тога биттл во.гье и.|есу примерен|{ онт1 ]ьуд11 ко]и зна]у за ну>т<ност тог прекр1{ва}ьа' и [ьега са зна}ьеь{ и хоБе.

3ашлто .|е сат'опрекр!.ва1ъе за во.тьу ]една су11]т!{нска нуя<ност? Ро.тьа хо|:е заповеда-|уБе господаре}ье над де]ствености онога зб:т;ьског. Фно тшто она хо!1е нтт]е да се досег}1у уна_ пред постав]ьени ци"тьеви' него да она - во.'ьа - !4 саь{а буде оно ш!то Бе да заповеда де]ствова}ьем онога зби.гьског. [тетъе.!е, пат<' увек неко хте}ье нет1ега' не1{о представ.ъа}ье цтт-ъева. 1о п ред став.]ь а}ъе садр)|{а| ттих ц|'1]ь ев а ! е з а вольу' доду11]е, ну)'кно' а.т1т.1 }1а кра:!у т<ра3ева ;ттт]е стало до н,их. }ер вольа гос]тодар!1 '/право 1.{ став"ъан,ем ц}'т.тьева, !1 то 'гако да у свзко дооа \4оРа да остане ост.гурана плогуБност за}4ене представе т1и.ъа. Бгтт!]0 господаре}ье во.тье у основи о|-\ст1]а;ьу1е цил'еве 1{ао ц'1,ьеве, о}{о ]е у себтт ш]!{ре}ъе сзп{е (]ссц|{л}!{ос:т}1. [а, успостав"ъэгье бесщттль!]ост1.| унутар сР.е'['а-|е елепте;ттарн|1

сподаретъа. [осподареье

в0ъе се све

\/с']_]ов [ье]{о}- г()_

в1аш-1е !{ в1'!1ше

увеьава

знастве1-{о_техн;{чк1|п.'1 ()'г]]а}]а}5еь,1 .]'н0га збтл;ьст<ог. Алтт' заш;'го

со дога}а та] дс-:га!7а!'? Фдак.пе стн т;:еба да се разуг{е?

?о

Фд::-

кле разуп,1.'ь},!}]ост|{ !.{е!;ег[1 1]?}з1.1!]а],,10 []:{!{|]!}Ф. 1{1та |с, дат{'Ёе, с1,'1т_ сао непрес'тагтог рас'га ь,!ог]11{ во.ье'/ ?о оста]е заго1]етт]о |] с1{1]!твеято. Раст ь{оь!1 во-ъе пу|шт1:1 да на}1о,таз;л на1эаста]'у1-:а бесьт;+слег!ост. Бо.тьа, т';е|1ут;апс, },1Ф],(8 х'тетт.1 са\.{о 1(ада 1т]'{а ц!1"ъеве.

а з еБ а бест1ттл, н о ст во]ьа }{ора да д]}тога }1стовремено прети ]ьеном ;што б11 она, >т<]{ с]<р],]ве1{оп4 тъоме ттадолазе}ту бесг1тт.ьност. зато 1{ цотле да га ако би се обелодат{1.1.па" слаб:тла хте}ъе' доводеь{'1 11 посево.тьно подлегне. ?о ст<рттватъе бесг1тт;ьносттт.!е нештт() ду]е начитт др>ка1ъа у та]ности, не др>ка}ьа у тз!ност{' овога т'{ 0нога од овог и оног, не н|л од веБгт:те тако да бтл понеки п,{огл}1 да зна]у о томе' нпр. они ко]и се као футлкционерт'1моьи гура]у у предтъе редове, или пуш{та]у да буду гурани та\{о, него се овде напросто др'<т{ у та]ността, на['{ь{е, оно 1што се зби:ьа до_ га|2а.|о йсто тако су1]_1тинско као и несхват]ьиво дрх<атъе у та]ности провлачи се као магла кроз све области \{одерног )ки-

€а

гье;тттьц го сп одар е}!.9р1,

}:1 }])

1{},!|], :та

хте|ъу. Радтт

дол

вота' тако да свима влада тамно осеБатъе да никада неье исправно докучити 111та се зби.гьа догаьа. 1о осеБатъо стално буди стреп}ьу' нераздво!ну прати.тьу модерног )кивота на свим 1ьеговим путевима. Али, од осе}аьа да се неье докучити можда]е !отп чудови11]ни]е ово: да тамо иза нитцта пни!ё,или тачни]е: да !е оно 1пто се тамо др)ки у та]ности Ёиплта бесци]ьностути бесмртслености саме_ } (афкиним романима и приповеткама се осеБатъе да се неБе докучити' увек изнова производи истовремено са !о:п нудови:шни]ом подозривотп[у д{тамо иза ни1пта инп]е,да Ри:шта непрозирним арайя<маном обави!а велом само себе за самог себе. Бо.гьа, пак' представ.тьа саму себе и хоЁе саму себе зна!уу Бем хтетъу човека као суб]екта во.}ье. 3а новека, "'''", ]е во.гьа и упуБена, мора]у да остану обави]ене велом'поготову бесци.гьност и бесмисленост' [им прекрива}ьима нас опскр_ б.'ьу]у [Б.езог3еп] назори на свет' т!. метафизика ко;'а !е позвана у сво!у небит. Р1 тако смо сазнали основ' порекло и ну)<ност назора на свет. €ада мо)кемо да ка)<емо 1шта су они, т!. ста1ьу смо у да прибавимо себи ]асно зна}ье о }ьима. Али, притом би вредело да се промисли о следе[ем: назоР|111з свет ну>л<ним начином те;ке томе да сакри!у оно :пто ]есу. €тога они ми|т1]ьеБе о ономе 1пто о|{и !есу сйатра]у за напад и бране се средствима ко]има ]едино и распола)<у _ свим средствима сум}ьичетьа. йа колико се назори на свет борили ]едан против другог' против оног ми1п.тьетьа ко!е поку1пава да их откри]е' они се сви скупа удрг'у'у у!едан за]еднинйи фронт одбране. }ер митп.тьеье ко]е поставьа питаьа ни!е светона_ зорно обавезано' а основни захтев светоназорног митптьегь6 ]е да свако мора да припада.;'едном назору на свет. Бо.тьи ]е г1 атеистички назор на свет него ни!едан' то !е лозинка свих заступника назора на свет свих врста. йитцьетье ко!е постав.тьа пита|ъа мора опу1птено да прима та сум}ьичеБа' утолико ви1ше п[то она у свима нама говоре данас' а увек су то и чинила. Фво ]е морало овде унапред да се ка)ке. Бо.гьа став]ьа сво]у биту зна]уЁе хте1ъе човека' Буд, се стога удррку]у у одре}ене ликове во.гье ко!и показу]у йногос'руке форме по!ав.гьива}ьа: народи, наци]е, дрх<а,е, класе' интересне за]еднице привредне' политичке' дРу1птвене и конфесионалне врсте. €ве се оне укртпта]у на мноструке начине,

'

'' к'',

98

!ехника,

во.тьа и

увод у Фило3оФско мишьвьв

паз0р па свет

улазе у тактичке савезе ко,и су краткорочъ1.|4|4ли поседу]у релативну константност' а потом поново ста,у ]ед|{е наспрам других - увек у зависности од статъа ствари. [осподаре}ъе во.]ье се ко]а у свету успостав'тьа борбом во]ье против во.]ье. ?а борба, госпомоБ, сво]у повеБава]у ликове во.'ьо приси]ьава да ]ана даре1ье во.тье као такво. 3бог тога при свим тим борбама и не

произлази ни1пта осим нових и по;'ананттх борби на новим равнима и новим средствима. } борби за мо}т ликовима во]ье су потребни назори на свет помоБу ко]их ]е свако], у ]одан лик во'ь9 удружено! групи ]ьуди, ]еднозначно дата слика о свету и о .]ьуц[1}{а. [а слика о свету и о ]ьуцима не израста из пита}ъа тшта би6е !ест, напротив' свагда1п}ьа слика о свету и човеку моте_ ра да буде тако сачи1ъена да се из слике о целини ствари ж}ьа за моЁ свагдатштьо! групи по]ав.тьу]е као !едино исправна и права. Базори на свет треба да пррка]у оправдава]уБа образло)ке}ьа за захтеве за моБ над".:ьудима. ){' тьима се свет уде1пава тако да се оно 1]1то се у зби.тьности хо!е, моБ, по]авльу]е као за]еднинко добро коме свако треба да стреми. Ёазори на свет су стога увек не1пто накнадно' па |{ онда када временски претходе акци]ама во.тье. Бйма управ]ьа воьа, те су стога у сваком погледу неисцрпни. ){'век у зависности од потреба он1-1 привлаче себи оне саставне делове из ко]их се во]ьи примерена слика света састав.]ьа у ]едан аран)кман. 0Ёде, у области духа, одиграва се ]едан цога}а] ко]и тене паралелно са поста]атьем природних знаности обеле>кених техникотт{. Ё{аиме, онако како техника преобра>кава природне ствари у де!ству]уБе састо]е ко]и лех<е у приправности [беге|{1!е9еп0е 9/!г}бев[Ё{п6е], а ни]е де]ствоватье сто]и до во]ье' тако се предметно представ-ъена повест духа преобрахава у састо_ спа]а]у у]ед]е ко]и сто]е на располагатьу, и ко]и се по потреби ну слику света под ко]ом се .тьуд1! састав.тьа]у у ]едно ]единстве_ но хте}ье' у ко]ем хте}ъу се потом и дря<е. 1ада се говори сходно ]езику прекрива1ъа велом _ о ,,мобилиса1ъу духовних снага на1пе повести''. 3би.гьа се ту врти само око тога да се хтетье побуцтаи одр'<ава у снази. [о сада на]веБи, а на сво] начин чак т'1 величанствени пример таквог преобрах<аватъа преда]е у]едан назор на свет представ.тьа марксизам, ко]и;'е целину у {егелово] филозофи]и сеБане-поунутра1ш}ъене [ег!пг':ег:е) повести духа претопио у ]едан назор на свет ко.!та ]е скидао окове са де]ству]уБе снаге во.]ье.

99

йарксизам ]е, потом, исто тако постао и водеЁа праслика и узор за све назоре на свет у сви|\,' вари]антама. 0н;'е то, пре

свега' онда када се ка)<е: 3апад има од комунизма да науни]едно' да ]е тако}е |{ нама неопходно да поседу.!емо !едай |един_ ствени' чврсти назор на свет' ъ!ау!ме' такав ко]и ]е противстав]ьен комунизму; само тада бисмо ми могли сло>}(но и одлучно да иступимо и наспрам комунизма. [оиста се постав]ьа пита}ье' да не намерава и 3апад светоназорно да се формира. Ако би се коначно то и догодило,3апад бй веБ изгу_оио сво1у игру _ ма колико се антикомунистички назор на свет антикомунистички и пона|шао. }{азори на свет не произносе ни !едну

продуктивну мисао' и уколико ]е у унетъу 1(арла \4аркса ([Фг1 и сазнато не11]то битно, оно онда' с обзиром йа то,'ни]е назор на свет него зна}ье. Ё{азори на свет узима]у сво!е опсто]ности из 3'едне филозофи.! е)илу!чак и3 ви1пе |ъих' из теологи]е' из знаности,р1са>кима!у све то у грубе;'еднознанности, алт4 исто тако све то поново дрхе тако уоп1штено' да во.]ьа задр)кава простор сво]их могу6ности. Ёазори на свет нису способниниза какво образлагатъе, зато 1пто не допу1пта3'у никаква мисаона постав]ьа1ьа питатьа' 1а неспособност ни;'е недостатак ко1и бимогао да се уклони'него начин саме }ьихове 6ити. Фни захтева]у из]атштьаватъе за }ъих. ко]е се одриче обавеза према ми1п.}ье}ьу ла илак тако да се ' привидом знанствености и филозофи]е велом прекрива то одрица}ье од ми1п]ьетьа. Ёазори на свет увек веБ предупре}у]у утолико 1пто онога ко другани] е миели унапред прогла1пава_ .!у за намерног' али исто тако и нехоти!1ног противника онога тттто.!е за свакога добро. .{а се сукоби назора на свет увек крФ' [у у нискостима сум}ь|{чавости' вре!агьа, поза]мьенй" них срдитости и фарисе;'ске убе}ености у сопствену правед_ ност' лежи у само] тьихово] природи' и због тога то нёодво!е ]иво од }ьих. €во;'е порекло назори на свет захва.тьу]у господаре}ьу во.тье, ко]а их употреб]ьава као меди]е кроз ко1е она.'ьудё, на ко]е оста]е упуБена, ук.гьуну.|е у прово!етъе снаге свог заповедаБа. 3бог тога назори на свет нема.|у нт1каквог посла са истином. Фни су, посматрано у вези са истином, у потпуности ни1штавни. Али, они заправо нису ла)кни него су.|едноставно без истине. 0ни се, доду1пе' изда]у за ист|]1не' али у см14слу отворености биЁа у ономе гпто оно.!ест назори на свет 17|4су истит1ити,избог

йа:х)

''р',-'

1ехпика, во.]ьа и пазор ша свет

увод у ФилозоФско миш]ьв|ьв

тога нису ни супротност те у смислу покрива1ъа и пре'1ст14не без истине. 0но тшто ]е само су него ру1шава}ъа:едйог другим, ни стало. Фни су пре н}'1.,е тога на }ъима истинито и лах<но' до во'ьом став.]ьени услови 1ъене це]ствености' па су тако 14 сам|4 техде,ствени. Р1у том смислу они су не1пто зби.}ьско у с\{ислу личном моБи разу 1{ичког доба][а се на]витши функционери говору са тъйма дово.тьно чеето скепт|{чки дрх(е пре!{а свом назору на свет' говори мало. !ер у оном тренутку када.!е нека ,*ц';, у припрем|4|4лиу току' они се оцмах идентифику]у са оном светоназорном позици]ом од ко]е су се пре тога дистанцирали. 3а час се они преобрая<ава]у у }ьихово отелов]ьетъе' само_ да биубедтали саме себе и остале. \-{ако су назори на свет свих праваца во]ьом хтенаобави]атъа велом онога 1]1то она хоБо, наиме' саме себе као моЁи. 1{ить, ако овце ]отп уоптште сме да се говори о ци]ьевипта,.!есте моБ над обликова}ьем човековог )кивота. Али, та] ци.гь ]е укидагье свих ци.тьева' успостав]ьа1ье и 1шире}ье оп1ште бесцитьности кои признато] бесци'ть]у вольа мора да покри]е, ]ер при сазнато] \ ттости човеково хте}ье би се ]ако ослабило. [ако ]е господаре}ье во]ье у се6иуспостав]ьагье ]едне оп1ште бесцильности' зато тпто батп свако став.]ьа}ье ци'тьева мора да сто]и у слркби оцр_ )катъа и повеБатъа моБи. Али, та бесцильност истовремено угрожава господаретъе во'ье' зато 1што суб]екат тог господаре}ъа' човек' употреб.тьава ци.тьеве да би могао хтети. Ботьа стога мосаму себе' [име опра да о6авф велом бесци.гьност ко]а шири скрб:ьу!у назоро на свет' ко]и управо зато мора!у да буду без на свет су оно де]ству!уБе и збитьско ко]е]е за""'''"."т1.зорй истино. право без €ада смо у ста}ьу да следимо оно пита}ье ко]е]е било повод тумаче}ьу послед1ьих поглав.тьа' наиме, п1.1та1ье: 1(ако у савРемено доб1 сто]и са метафизиком, ко]а образу]е основни облик насле|ене филозофи]е? 9вод у филозофи]у, ко]и за намеру |4ма:г1то да ми сами започнемо са филозофиратьем, мора да одговори на то пита}ье. Фи!озофи]а.као метафизика, ко]а сазна]е прво узроке и основе захва.тьу;уБи ко]има биБе бивству]уБи ]ест, нини отвои тако управ']ьа реним оно !што биБе као такво и у целини ]ест, Б""'""', зна]уьим односом човека према битку. Фна ]е на]_ ви1]1и облик теори]ског зна!ьа. } савремено доба, пак' однос човека према биБу зависи од рачуна-!уБег ума, ко]и во'тьи оси-

гурава располага1ъе могуЁнотпБу де!ствоватъа, т]. он зависи од саме во.тье. 3о"гьа ]е стога влада]уБи почетак ("р!п) де]ствености онога зби.тьског, па стога и оно право де!ству|уье, наиме'

100

101

оно !пто де!ству]е као оно с6мо. ?о де]ствов.тъе во.,ъе има

форму заповеда}ьа, ко;'е према претходно прорачунатим условима де!ствовагьа пу1шта оно зби.тьско тьего,о у де!ствоватье' А то значи: метафизика, ко!а управ]ьа односом човека према биЁу, меБа сво]у бит из основа. бна прима облик технички обликоване праксе саме. )['доба технике' дакле' метафизика никако не неста!е _ да смо то прихватилът, били бисмо брзоплети. !9хн_инки обликована пракса успостав.,ьагьа и ]анаьа господаре}ьа воБе ]е сама метафизика савремено у доба. |{ре свега, она задр)кава и сво] основни карактер' да управ.тьа 0дносом човека према целини ствари. 0на то обав.тьа, наиме' у облику назора на свет' ко]и новейу да,у слику ц.,'", """'_ р14\\ о самом себи. 1(ао назо-р на свет' она исто 'тако задрх(ава и почетну црту онога теори]ског' али ипак оном прео6ликоу вагьу ко]е 3'е одре}ено во.тьом. Фна таувек треба да кву слику света ко]а ]9 погодна за то да цй.тьеве моБй1едн" ''р'1"к'у!е пе ,ьуди оправда као.;'едине исправне и праве' и тако "руда наго_ ни ьуде на безобзирно хте}ье .\4сто тако су и назори на свет у бити техничко_практ14чку!,и то као такви' йао теори]ске представе. Фни су као теори]ске представе практикабилнуа,т.|. они свагда образу]у такву представу о свету ко]ом се свако доба у оправдава хтеБе во.}ье скупа са тьеним став]ьеним и свагда испреме1цтаним ци.]ьевима. 1о ]е, дакле' метафизика у доба технике: технички обликована пракса сама-я Б€но оправдаватъе ]едном представом света ко]| !е диригована ци.]ьевима моБи, и ко]а човека чини неким ко.|е во.7ьно спреман на господаре}ье во.тье.

Али, метафизика;'е проистекла из пита}ьа гпта биЁе !е уколико оно бивству]уБи .!ест. Разви!аьем тог питатъаметафизика,е чувала порекло сво!е бтати. |!а ипак, као технички обликована пракса и !ьено свагда1шье оправдаватье уде1шеном сликом о целини ствари ьо] измиве пита}ъе тпта биЁе ]ест. Фна оно у чему ]е нувала сво]у бит, и пРелази небит. уби у ""'1у о бли!9сподаре:ъе во.гье ] е доиста господ,р е у 'ъе'"''ф'."*Б ку.ьене небтцтлц. 1(ао сво] а ,.'и'/'ебит мета6'"'/'-','* ни]е нитпта н-его ]е негшто у",на!веЁо] мери де!ст"Ё"', дБ1.'""ност онога зби.гьског самог' наиме' техничка пракса }ьеном у

\02

1ехпика,

во.}ьа и ||азор па

свет

неуслов]ьеном оправдава}ьу и самоосигурава1ьу. 3бог тога у на[ше доба биБе свугде бивству]уЁи као оно де]ствено ]ест: као као свеоно 1пто прави утисак' као до)кив]ьа!, као €Ё38[и]0' _ на]тширем као галама' то-истори]ска успех уоп1ште' у 9мислу као ефекат. |[отпто со у савремено цоба биБе приказу]е]едино као оно де;'ствено' прелаз метафизике у сво]у небит ]е не1пто позитивно' ]ер тим прелазом метафизика поста;'е не{што у на.|веБо! мери де]ствено' па тек стога и заправо зби.тьско.1ек ]едно повесно сеЁатье на метафизику нам показу;'е !пта се са тъом догодило. йитптьетъу ко]е битак види;'едино у де]ствености, оста]у у пош]еднако] мери затворени и 6тцт и небутт метаза1пто се на_ физтлке. 14сто тако ]е сада по први пут ]асно и то т11еиепит'ъва|ъе тога тшта]е филозофи]а вратило на3ад' на 1ьен почетак код [рка. [а] повратак]е имао облик повесног сеЁа_ ;ьа. €ада видимо да нам;'е такво сеЁатъе потребно. Буду11и да нама ]е ]е метафизика у ме}увремену пре1пла у сво]у небйт, потребно сеБатье на }ьену бит да бисмо сазнал|4 тпта ]е она у са,рем"но доба.1(ада то будемо увидели, онда Бе уобина!ено разликова}ье повести филозофи]е и систематске филозофине1]]то 1што отпа_ ;'е да нам се пока)ке као нетшто привремено' Али, у чему се сада онда када почнемо са филозофира}ъем. _ 1те сто]и сеБатъо на бит метафизике то пита1ъе ]оп: морати да се постав.}ьа.

[акле, у савремено доба метафизиканл!е на свом кра]у него господари у облику сво]е небити, ]ер она ]е пита}ье: тшта биБе ]ест, напустила у корист хте1ъа во]ье и 1ьеног осигура}ъа'

Ёо, метафизика]е основни облик самог филозофског ми111']ьетьа. Али,}ко ]е она 1{апустила мисаоно испитиватье, да ли ]е онда у савремено доба филозофи]а]отп уоп1ште могуБна? 0во угрох<ава]у!,е питатье намеБе нам се на основу на1пих разми1]]]ьа}ъа. Бавльетьо }ьиме нас доводи у оно подруч]е у ко]ем мора да се донесе одлука о егзистенци]и филозофи]е.

у{

ФилозоФи'А

и нАзоР нА сввт

?ема: Филозофи!а и поглед на свет,]е уобина!ена' Ёико неБе да оспорава тв-рдгьу како обра!ивагье те теме образу.1.е ]едан од задатака }вода у филозофи]у. 1ема буди предс'',у д' филозофи.1'а и назор на свет се у]1ореде, да треба да [' 'р"о' се утврде 1ьихове разлике ц 3я,!еднинкости. [ако се та тема ну,(но узима онда када филозофи]у и назоре на свет разматра}:[зван филозофи]е. Али, ме!увремЁну би своу у::а]'о3ици.1'е ;им ра3ми1ш'ьа}ьима могли да по]мимо не1пто одлуну]уБе. Ёазори на свет не могу да допусте основно

'

филозофско-питатье

мфутим, 8'" .,'" 6'лозофи.!е, сходно }ъеном властитом исказу о себи. 3бог тога тема,,{эилозофи]1и.назор на свет,, кри]е себи,".,*" *'у -

тпта.|е биБе. Рецтаватъе тог пита1ъа.1'е,

гуЁности филозофи]е у доба ' ко.!им су овладали назори на свет. ?о питатье доби.1'а''ййегьа сво]у потпуйу увер'ь"вост сазна}ъем да господаре}ье назорА на свет не 3начи кра| мета-

о''.

физике него управо }ъену на]вйшту де.!ственос'.

з''Б?'1'*,"

ко]е сада требадапоставимо гласи не само:1|{та.!е фийофи.!а?.него:[а ли3'е филозофи]а као мисаоно испитиватъе о бит_ ку.]оч уоп1пте могу[на, и - ако !есте _ како и у ко]о.1. мери? Филозофи.;'а' ако се она разуме не као неко унено , д'бро него као ре1пава}ьо оног основног пита}ьа. [о првог одговора долазимо из претходних тумачетьа: филозофи.!а]е у савремено доба могуБЁа као сеБа:ье на бит метафизико. |[оказу.1'е се' дакле' да.!е тумане}ье пет одре}етьа фи_ лозофи.1'е _ исто као и про.!екат тьеЁог основног ооЁика - представ:ъало ]едно повесно сеБатье на битметафизик", 1"р'й'"'

'ор,,'"''

\04

Филозофи]а

увод у ФилозоФско миш]ь0,ьв

и пазор |!а свет

одреье}ъа ни про]екат тьеног основног метафизичког облика не пога'а]у оно 1што метафизика у савремено доба зби.гьа]ест: осигурава}ъе себе-самог-хте1ъа во]ье као моьи успостав'тьа}ьем ]едне слике света ко]а легитими1ше во.тьу. Фни не досе)ку то 1пто метафизика у савремено доба !есте, пРе свега' због тога 1пто ]е назорима на свет сво]ствено да буду равноду1шни према '|ст|4' нитом и лажном' Фни су не1што де]ствено, па стога и не1пто зби.гьско, али тако да се притом ви1пе уоп1пте не ради о истини' йетаф|4з'1ка;е у облику назора на свет изгубила како гьо] сво]ствено битно питатье тако и тьо] сво]ствену истину' 3ато смо говорили о уласку метафизике у гьену небит. 3ато морамо исто тако да ка)кемо: тумачених пет одре}еъьа су]едно повесно сеЁатье на }ьену бит, ко]а ]ест као била [!зЁ а1в 9е:мевепев]. }ер оно !пто она у савремено доба.|есте, то она ]есте у форми сво]е небити. Али' и ту небит исто тако мо>|(емо да сазнамо само 1'едним битним сеБатьем, ]ер бттт ]е оно 1пто се разлику]уЁ'и се одва]а однебити,па }ьу тек доводи до тога да се као небит и пока)ке. Али, како долази до тог сеЁаьа? [а ли бит метафизике бива сеЁана зато 1пто се ми гье се!амо? ||ллсе ми сеБамо }ье зато 1што насметафизика подсеБа на сво]у бит? .1есмо ли ми о|ти од стране метафизике на тъу подсеБани? 1о]е вФкно пита_ ]ъе' пита|ъе ко]е се тиче врсте бртти тог сеБатъа' |{а ипак, на сада1п}ьем стади!уму на1пег тумачетъа ми ]отп нисмо у ста}ьу да одговоримо на то пита}ъе. 3адово.гьи!емо се утвр|иватъем]едног тти!ьеничког ста}ьа: метафизика }|е господари само у форми сво]е небити' она]е исто тако присутна и као битно сеБагье. Али, цо сеБатье ]е веБ у се6и прво ослоба}атье 1{з светоназорног ми1ш.тьетьа ко]е господари нама. }ер, услед сеБатьа тт{и се не исцрпзьу]емо потпуно у светоназорно-во]ьном ми1п]ье}ъу, не-

го 1ъега самог проми1п.тьамо као небит метафизике. |1овесно се[атье нас први пут пу1|]та да доспемо у слободан однос према ономе 1пто нас у савремено доба, ипак' истовремено носи и одре!у]е, оно нас оспособльава да проми1ш]ьамо тшта !е то назор на свет. А то назори на свет никада не могу сами од себе, зато 1пто они и.!есу обави]атъе вел0м онога тпто зби.гьа]ест, па као то прекрива}ъе они и не сме]у да се пока)ку. €еЁатъе на метафизику, ко]им смо почели, оспособ.тьава нас за то да се слободни.|е односимо према господаре}ъу во]ье и ми1ш.тье}ьу ко]е ]е тъиме обликовано. €амо треба да преузмемо и разви.!амо оно ми1ш.тье}ье ко;'е проистиче из сеЁатьа на метафизику. 3бог то-

105

га уоп1пте и нема потребе за обра}ивагьем пита|ъа: 1(ако Бемо само да иступимо из светоназорногмитпзье}ьа и ступимо у филозофи]у? !1лп,како да удесимо да на1пе ми1|т'ье|ье не постане плен рануна!уБег ума' ко]и све прорачунава само према де]ству и успеху? йи смо, напротив' сеБаьем на метафизику _ ма |пта она била- веБ преметптени у слобощ мигп.'ьехьа, слободу

но Ёасупрот према господареьу во'ье и према са }ьим нераздво]но повезаним назорима на свет. [у слободу смо веЁ употреб.гьавали онда када смо поку1пали да ка)<емо тпта су назори на свет. Р1з сеБатьа на бит метафизик е сада постав'ьамо питаье:

Ако]е

на назначени начин зби.гьност онога збиьског постала це]ственост ко;'а сто]и под заповеда!ьем во.]ье' ппта !е онда биБе уколико оно бивству]уБи]ест? 1(ако онда сто]и Ёа битком? ,4акле, ми !ошт]еданпут постав.тьамо основно пийаье филозофи]", зато 1пто смо сеБатьем на метафизику оспособйени за то. Али, треба скренути паж}ъу на то да основно филозофско питатье ми не постав.тьамо тек тако' него га постав]ьамо са]ед-

ним сасвим одре}еним обзиром: 111та.1'е биБе уколико оно 6ив9дву]уБи]ест' и како сто]и са битком ако;'е з6и.'ьност постала де]ственост ко]ом господари во.тьа? [акле' ми постав.тьамо оснбвно фил^озофско пита}ье у кругу ]едног одре}еног пове* сног поло)ка]а. 1о да смо тако посту|1или,поку1пала су да Раз] асне претходна тумаче!ъа. ?о питатъе мо)кемо да формули!пемо и на следеЁ,и начин: ," биБе под господаре1ьем технике? |{рви одговор гласи: биБе се све ви1ше и ви1]]е испостав'ьа као с}о]им могу'ь*'..'-[т4 у ма де] ство ва}ьа прорачун.тьиве опсто] ности де] ствова|ъа' као кванти де]ствовагьа и кванти постигнуЁа, ни]еде.1'ствова}ье и постиза|ъе !е подвргнуто заповедатъу во.тье. ?а во.гьа гони на потпуност себеосигуратьа биБа као онога гпто.1'е де!ствено путем прорачунава}ъа. ,[одупте, нико не мо>т<е унапред да кая<е колико далеко Бе отиЁи техничка продуктивностбиБа путем човека, па не мо)кемо унапред да знамо ъ|ида л|4Ёе успети тех_ нички напад на >(ивот путем синтетичког произво}етьа онога тшто.|е )киво. €игурно ]е, ме!утим' да све зависи од прорачунава}ьем осигураног во}етьа онога зби.гьског и исто! тйквог

управ.тьа}ьа }ьиме.

ипак, приРодне ствари и човек су не1пто |пто само од -Ё{о себеприсуству!уЁи]ест. Фни се веЁ и,,природн0''' ?!'3'отп од са-

Филозофи!а и ||азор

106

||а

увод у ФилозоФско мишБвьЁ

свет

мих себе,]ав]ьа]у као оно ко,е они и }есу. €твари и -тьуди су увек властитог бивства. !о ]е извесно; али они унапред не долазе ви1пе у обзир као оно 1пто они сами од себе ]есу. Ёигшта не 6ива остав]ьено онако како се показу]е само од себе, него се све увр1]]тава у прорачунава}ье тъегових могуЁности де]ствоватьа, однос[{о постиза}ъа , и на та] нанин се потчи}ъ ава снази запбведагьа во.]ье' Ёитпта ви1пе не може да доспе у сво]у властиту

6ит иу тьо! да пребива, него се прорачунава у погледу гьегове де]ствености и р.!чуна само онолико колико де]ству]е. |[рава збильност онога зби.тьског ]е сама.од себе де]ству;'уБа воьа, алтл 1лто ви[ше хто}ьа она ула)ке у сво]е де]ствова}ье утолико ви[ше она увр1штава ствари и.гьуде у подруч]е свог заповеда}ъа' утолико матъе остав'ьа све по]единачно слободним у ономе 1што оно само од себе ]ест. [ако свему прети !едно чудно и1шчезавагье бити у корист }ьеговог увр1штава1ьа у прорачунава!ье ума ко.|и изранунава све могуБности де]ствова}ъа. 1о итлтчезаватье 6йи соистовремено прикрива иза привида )кивотности, ко]и се производи

непрестаним

убрзава}ъем

техни1{ког

процеоа.

у обрмсима, оно 1пто се овде мисли: ни приРодна знаност' доду1пе' не мо)ке да заоби}е чи}ьенично ста1ье да!е природно биБе оно од самог себе присуству]уБе. |[ремда;'е као атомска физика нпр' постала зорно потпуно неприказива' она ипак оста]е упуЁена на то да се ато}{и некако приказу]у у чулном опа)ка}ьу' па нека се то де1пава било ко]им индиректним и технички поново испосредованим путевима. Физика не мо)ке да се преобрази у чисту математику веБ мора увек да остане и експериментална физйка, зато т1|то оста]е упуБена управо на веБ присуству]у}'у природу. [а.гье, ме!утитл, у физици природа ви1ше не долази у о6зир као оно само од себе пртасуству]уБе. Али,бит природног биБа се оасто;'и управо у томе: само од себе присуствовати и само од себе битй отворен. €ва одре!етъа у ко]има Аристотел схвата природу сто]е унапред у светлости те бити приод себе роде: да ]есте оно сапдо од себе израста]у|,е и само себепоказу]уБе'Али, та сво]ствеша бит природе сада ви1пе не ]\олазиу обзир _ све цо ]едног момента' наиме' до тога да приприроднознаствене теори]е оста]у упуБене на присуству]уБу као само обзир и човек томе ]отш долази у роду. Фдговара]уБи ни!]]та и пости)ке 1пто оно 0н постигнуБа. квантитет ]есте изван тога. 1о иде тако далеко да говор о бити природе' или

Р^"ту''нимо уз помоБ неколико примера' барем

\07

о бити човека' на кра!у поста]е.!едан начин изра)кава}ьа ко]и

се' доду[ше' често користи' али ви1ше ни1шта не говори зато 1што

]е немисаон' и кога с правом поста]емо сити. |[осто]и.!едан ме-

родаван начин да се ч_строку]е човек' и он се назива )кива}ъе пона11]а1ъа'' [!ег}:а1|епв[огвс|цпв]. та] назив ''истраговори све: човек поста]е предмет искустава о }ъеговим пона1па|ъима под одре}еним условима' тако да и начини пона1па}ьа човека моту да се прорачучава!у и тако у ци.тьевима во.тье ставе слуу >кбу моБи_ €игурно.!е да господаре1ье назора на свет на]ойтри_ ,е показу.|е то и1пчезаватъе бити' "!ер ту поста]е сасвим разговетно да чак ни ми1п.тье}ье ви11]е ни]е путштено сво]у бит,миу -ист\4н'|' 1п.]ье}ье ко]е основ одре!еьа сво;'е бити има у у отворености би!а у свом битку. Ако сада пита}ьелоставимо у }ьеговом пуном обиму: 1(ако сто;'и са биЁем, ако.!е збильност онога збиЁског постйла де]ственост ко]'ом господари вольа? онда одговор на }ьега гласи: €а биЁем ни.!е нитпта - осим Бегове употребе и тро1ше}ъа за про]ектова1ъе увек нових тт ]аних моБи. А*', ''оредак1онда морамо д^'"", ]едноставно питамо: 1|{та ]е оно 111то.;'ест? да ка)кемо: оно 1пто ]ест _ то.!е с6мо де1пава}ье моЁи йо]е се проу рачунава}ъем }ъегових начина де;'ствоватьа и пона1|1а}ьа увр1птава све и сва1шта,ияи1и !е принцип де]ствоватьа во'ьа. 3бийност' ко]а као во.тьа влада у биБу, напада бит ствари и човека и прети]о] исцрп'ьиватъем. 1о сазна}ье' пак' уноси у на1пе ми1п'ье}ъе ]едно особито узбу}еье: ту ое увек говори о ономе збильском, о зби.гьности и де]ствености' } тим р"нима се изри_ 1[у основне филозофске мисли на]витпег ранга-. 3а ьих]е, сто_ га, потребтто ]едно блшке тумаче}ье. |1ознато]е да Аристотел по први пут и3ричито и одлучно битак биБа мисли као зби,ъност, й од тада се бит битка тра)ки и налази у збильности онога зби.гьског. Ёо,:пта значи зби"'ьност? 0дговара]уБа грнка реч гласи: ётёруеьс (епег3е[а),у ко!о] се налази рен ёруом (ещоп), дело. Ёа з}1ачетье'Ёр"*"'.''дсетили смо !о:ш онда када ] е била у пита}ьу разлика и1ме}у теори;ског и практичког знатьа. ,[ело не значи толико оно изде]ствовано неког де.!ствоватъа, не значи постигнуБе' ре3ултат' него оно |]]то !е полазеБи од свог битног изгледа 1е;аоз1 у тьега произне1шено и у }ъему обитава]уБе. } том смислу.|е нпр. куБа ]едно дело' ]ер она.!ест уколико.1е то произней"'' у претходно сагледаног изгледа [АшззеБеп] куБе, тако да и сто]и

'.

108

увод у ФилозоФско мишьвв|ьв

Филозофи]а и пазор па свет

по1пто оно биЁу одбацу]е властиту бит.0но уздрмава она] про]екат битка ко]и носи и }ъега самог' Ёаравно, то ]е ]една нудна двозначност ко.]у разм!{ш]ьа}ъе открива на овом месту. йстовремено.;'е' ме}утим, исто тако;'асно да такво сазнатъе поста-|е могу[но тек сег]аьем на метафизику, !ертек |{з тог сеБатьа на]едан рани]е битно испу}ьен1,1 по]а:и зби.гьности ми и мо)кемо да сагледамо оно безбитно, ко]е се у доба господаРе}ьа во'тье провлачи кроз свако биБе. [а нисмо оспособльени за то сеБатье на метафттзику' не бисмо 6илиу ста}ьу да са3намо' у т<о]ем смислу 6итка!ест оно 1што у савременопгдобу ]ест.

у свом изглоду. Ренепеще1а тада имену]е начин тог биьа да.,ест: обитава}ъе из произне1пености у себе показива'}йи изглед оно-

га [пто оно ]ест. А биЁе се произнос|1:'.1ли под воьством неког

знаьа' по11ут онога 1пто ]о зготов.тьено човековом руком' или оно само од себе сАмо себе произноси у сво' обликовни изглед' попут природног биЁа. Али' биБе свугде као еу8оп бивству]уЁи ]ест' и увек ]е епег3е[а }ъегов начин да.!ест. .}1ако.!е видети да ]е Аристотел у то одре!еье битка унео |[латонов е!4оз, !эр зби.гьност казу]е: присуству]у\ибтлти у ономе 1пта не1пто.|ест зато плто;'е израстао односно произа1пао у е!4оз. Фно тпто на начин епег3е1а ]ест - то ни на ко]и начин ви1ше не задр'(ава' не сузби]а сво]у бит, оно !е у потпунооти доспело у присутност. 3бог тога]е зби.гьност битни битак, на]чисти]а презенца онога 1пто неко биБе !ест. Р1 зато ]е оно зби.тьско тако}е и-право биБе, наиме' оно коме ]е то тшто оно ]ест потпуно сво;'ствено. 3бильност]е битни 6итак па стога и испу_ ;: 1:

{; 1: :

}.

!:

[: ,::|

1.

1

1

[,

г1:

г !1'

ьавабит битка у сваком погледу и обзиру. Ёо, поставимо сада пита}ъе: 1|1та ]е биБе као оно збильско,

и како сто.|и са битком као зби.тьнотпБу, ако]е то зби.тьско зби.гьско као оно де]ствено ко]е ]е во.тьом во!ено и управ]ьано? 1ада оно зби.тьско ви1пе ни.!е битно 6иБе, а збильност витпе ни]е

битни битак. }ер у корист управ]ьа}ъа свим биБем прорачунава}ъем гьегове де]ствености' во.тьа ви1ше ничему не допу1пта да доспе у сво.!у властиту бит' Фдговор на пита}ье: 1|1та ]е биБе као оно де]ствено ко]е ]е управ]ьано вотьом? на]пре гласи: 1{ао оно збитьско оно ви1пе ни.|е битно биБе. Ёапротив' као ономе збильском биБ,у се ускра}:у]е управо битъти б:дтак. 9 натше доба се оди_ грава нечувени преокрет: збитьност оста]е да ва>тй као меродавни битак; да' та меродавност расте до кра!ности уколико А ]ошт само оно де]ству.!уБи де]ствено ва'<и као оно 1што.!естистовремено зби.гьност губи сво]е рани]е значе}ье' по коме она сачи}ьава сАмбитни битак. 3би.гьност ви1пе не мо>|(е да 11спуни сво;'захтев да репрезенту]е битни битак. Ёапротив, зби.тьност би|-:а }е }ьегова безбитност у том смислу да во]ьа' принцип збитьности, биБу директно одбацу.!е гьегову бит' Бидимо, дакле' да ]е господаретье во]ье начелно двозначно: с !едне стране' господаре}ье во]ье уноси зби.:ьност као по]ам мере за оно 1што се назива ,,бивству]уБи'' у оно !пто у 1ьеном апсолутном захтеву иск.]ъучу.!е све остало; а са друге' оно истовремено и уздрмава захтев збильности за битним битком,

109

Ако, дакле, мисл1.1мо из сеБатьа на метафизику, ойда нам се показу.|е двозначно ста1ъе ствари, да бит {ехнике, господаре}ъе во'ье' уздрмава она] про.!екат битка ко.|и ]е носи и кога она разви]а у }ъегову кра]ност. Али, тшта то значи? Ёа!пре ово: одре}егье битка као зби.ть-

ности поста]е упитно. Али, бпт самог битка изнова поста!е ствар мисаоног пита}ьа: 111та значи бхлтак ако збильност мора да напуст1| захтев да испуни бит битка? } том облику основно филозофско пита}ье изнова ступа пред ми1ш.тье}ье' 0во статье ствари Ёеьто.!отп.|еданпут, на]едан други начин' да раз]аснимо на оном по]му могуБности ко]и прййада по!му зби.гьности: 14з меродавности зби,ъности за схвата}ь е 6итка проистиче .!едан одре}ени по]ам бити могуБности (66тсрт5, |у:тапт!в, ро[етт[[а). Ако збильност исказу]е прави битай, наиме' 9нда .|е могу[ност ]едан небитак, наиме, ]едан ;'отп-не-битак, едан ошт-не-з би.гьск и- бит ак. }{ако е видети чему се састо] и у то;'отп-не у смислу Аристотела и целокупног времена ко]и ф следи.3бильност значи: оно 1што нетпто ]ест , б||т, сасвим доведено у презенцу. 9но могуБно ]опл ни]е довело сво!у бит до присутности, ]отш ]е на путу ка ономе 1што оно ]ест, ]ошт ни;'е досегло сАмо себе у ономе 11тто оно.!ест. Фно щто битак значи у смислу могуБности одре}у]е се' дакле, из погледа на зби.тьност ко!а образу]е по.|ам }{ере. Фдговара.|уБи томе, тада и у доб а технике, могуБнос ти би\а поста] у могуЁности де;' ств оваьа во]ье' ко]а те>ки да прорачунава}ьем све могуБностй саку'', у презенцу и тако распола)ке }ьима. Р1 овде, у по]му могуБности, видимо како насле}ени про]екат битка доспева до свог екстрема: могуБности поста;'у у потпуности зависне од зби.гьности. 0тле нису ни}шта друго до }ьеном властитом заповеда1ъу подвргнуте могуЁности саме во']ье. .|

.!

.|

н Филозофи.|а и вазор па свет

увод у ФилозоФско мишБ00}ьс

Али, митп.]ье}ьу ко]е себе пу1пта да се сеБа метафизике' |,!стовремено поста]е вид.]ьиво ]отп и нетпто друго: уздрмаваБе захтева збильности забити битка. А ако]е тако, онда се доводи у пита}ье и меродавност збильности за оно тшто ]е могуБмогуБности исцрпльу]у у томе ност. |[оста]е упитно 'ц9:ли-9'е могуБности буду де]ствоватьа ко]е су прорачунава}ьем унада моБи волье.Асто тако, мит]]]ье}ъе доводи сферу пред ухва[тене у с\{ислу могуБности'ио11би могао допустибитак у у пита}ье и ти да поново доье у пита}ье за ми1п]ьехъе ко]е и постав.]ьа пита}ье. Фно тпто битак значи се уоп1ште' у свом читавом обиму, доводи у пита}ье' и то изнов а |4 |1з теме.]ьа. €ада се враБамо на пита}ье ко]е сто]и изнад овог поглав]ьа.

ми1ш']ьетъем' не само неповесна него и директно противповесна. !ер то ми1п]ье}ъе прорачунава, тако}е' и повес1 с обзиром на 1ъену могуБну де]ственост за постав]ьене во'ье' па

110 [!

!Ё

ш ш

ш !н !$ !н 1н ш]!

н !||

|;1

[:!: |;!

ш []: ;!]

!! !:

'!.

;1 |1

[: [.

!

11,

йетафизика' традици]ом насле}ени основни облик филозофи!", постала]е технички одре}ена пракса сама ни;'е осигуратъе збритъава.|у назори на свет. Ёо, да ли!е, тако ]е гласило пита}ье' унутар круга технички обликованог ми1ш.]ьетьа филозо-

нам потребно ни фи]а]ошл уоп1пте могуБна? |[оказало се: ни]е погледом ни]е ви1пе како страху допу:птена да у филозофи;а

трагамо за егзистенци]алним могу!,ностима филозофи]е, нити нам ]е потребно да пркосно три]умфу!емо неоснованом тврдтьом ца !е филозофи]е увек веБ било тц да Бе ]е увек и би_ ти, 1ер тачно знамо да филозофи]е нити ]е увек било нити Бе се пове]е нух<но увек бити. Ако себе]едноставно пустимо да показу]е тако исто онца се да упРа|но-сеБамо на метафизику, во доба технике имазанас спремне битне могуБности ми11]]ьетьа' Ёаиме, ако се се!амо на бит метафизике, онда уочавамо техуздрманост оног про]екта 6итка ко!и под господаре1ьем ко!е !е бинике досе)ке сво]у кра]ност, наиме, оног ми1п]ьетъа так про]ектовало према по]му мере збильности' па стога и могуБност м:;тсл:,4 увек само као оно !отш не зби.гьско. Али, др>ки}{о се надасве чврсто тога да то уздрмаватъе никада не бйсмо могли да видимо без сеБагьа на метафизику и на она одре}етьа 6иткако]е]е она образовала. €е6а}ье на метафизику ]е ]едно повесно преми1ш']ьатье ко]е смо поставили на почетак свог )/вода у филозофи]у, тада ]отп без увида у ну)кност тог поступка. 9 ме}увремену нам се та] поступак ра_ светлио: ми сада знамо да би - из разлога ко]е смо исто тако остане увидели_ без повесног преми1ш'ьа}ьа нама морало да томе Ёасупрот ]е затворено оно 1]1то у савременом добу ]ест. технички обликована пракса сама' скупа са светоназорним

111

ци]ьеве

]е стога и природно неспособно да оно тпто ]е било [0аь 6еше-

зепе] искусииразви1е из гьегове властите 6ити,нпр. основно филозофско пита}ье: 1!1та ]е биЁе уколико оно бйвству]уБи

}ест? ?| преваРа;'е и самопревара када се стално позивамо на

преда.|у тврдеБи да ьене вредности ва.)ьа чуватии

[|еговати,у1

истовремено ]е посматрамо само у погледу на то како мо)кемо да.;'е искористимо како би оправдали захтеве моЁи за културним и политичким обликова}ьем >кивота. }асно;'е да нас та употреба преда.!е дефинитивно одва.|а од }ье' по1пто нас чини неспособним да.!е пустимо да говори сама од себе. Ако хоБемо истински да очувамо преда.|у' онда ]е потребно тра]но по_ весно преми1п"гьатъе ко.1'е, не разми1шльа]уБи о светоназорно.| де!ствено-сти' поку1пава да доведе преда]у до говора из }ьене власт|'1те бити. ?ек тада мо)ке да почне ра3говор са на111ом 11реда.!ом, ]ер се тек тада буди она слобод| т<о]а ослоба|а преда.!у за }ьу саму, и ко]а ттас оспособ.гьава да слу1па\,1о то 111то она има да нам ка)ке. А тек тада могу да постану плодна она истори]ска^сазна}ьа ко;'а су изборена у на!веБим напорима. 0но тт-тто се у на1пе доба митплье}ьем доводй у пита}ье сада мо)кемо ]асни]е да оцртамо и разговетни.!е видимо: }!1та казу.!е бтлтаку 9м!9лу онога 1пто у савременом добу]ест и посвуда нас одре}у]е? Фдговор гласи: то ]е зби"гьност смислу во'ье коу ]а само] себи заповеда де3'ствоватъе и ко]а заповеда могуБност]'1ма де3'ствоватъа бтлЁа' Али, та зби:ьност ви1ше ни1е битнп битак какав.!е био на почетку и потом.!отп дуго, ви1пе ни!е обитаватъе у присутностхц бити свега по.|единанног' него ускраБтлватъе и одбациватъе битног битка. БиБе сада бивству.!уЁй;ест из одбациватъа битног битка. Фгто бивству]уБи.!ест-йе преу зенци него пре у одсуству' апсенци [Абзеп:] сво;'е бити 14л1л, ' зби-тьност онога зби.тьст<ог.|е одсутнос" ть*.оБог 6и'"ог битка. ?реба схватити и промислити то ста}ье ствари. Битни битак ни]е зби-гьност онога зби.гьског. йо>кемо ли ца кокемо: ?о .!е ]една биЁуузмакнута [еп1:о9еп] могуЁност? }ер, битни битЁк ипак-грипада биБу, али тако да му истовремено оста.|е узмакнут. }змак [Бпиш9] нечега припадног.!е ускраЁе,''"'. Рйд' га на1ше п'{та}ье сада]ласи: 1{1та !е битни би1ак, ако се он "'успостави као.|една биЁгу ускраБена могуБност? , '

увод у ФилозоФско мишьвьв

у|! БитАк кАо могуъност ускРАъвност

и

Ёа]пре мора да нам постане ]асно како нас шяогуБност, ми1п'тьена као ускраЁеност битног битка, прину}ава да другачи3'е него до сада мислимо бит могуБности. Ёа]пре Бемо то да раз]аснимо на]едном по]единачном примеру: узмимо да ]е ру)<а у потпуности оно 1пто она }'{окада понев од тада она се вра}та буде онда цвету'.!ер да 'една ]е у '<е натраг у:9уе из кога ;'е и дотпла. €ве док не процвета тъено цвета}ье ]о! ]е као тъено довр111е}ье !отш ускра[тено. 1у ускра[теност]е Аристотел назвао отёрцот"5 (з|егевБ, рт|та[!о),гшто се на]нетшБе, не сасвим прециз1{о, преводи са

Али' новек

т{о)<е да буде ли1шен

'ди1пеност'' [Бегашбшп9].

само оне ствар![ ко.!у ]е

ве[т

поседовао. Било би примерени.!е ствари када би се с[егез[в пре-

водила са ускраЁеност. 1а ускраБеност сто]и у непосредном односу према по]му могуЁности. Ру>ка ]отш не цвета, т]' она не цвета' а ипак тако да она поседу.!е цветатье као сво]у могуЁност. Битак ру)ке' ко!а ]отп не цвета' саодре!ен ]е цветатъем као }ьеном могуБнош:[у. Ёаиме' када она према могуБности но би била цвета.!у|а, она никада не би процветала' онако као 1што ни камен никада не цвета. Фно ш.тто ]о] ]е ]отш ускраБено ]е цвета}ье' т]. пуна презенца тъене бити, дакле' зби.гьност у традиционалном Аристотеловом смислу. \4огуБност стога знани.!ошт-не-збильност' 3би.тьност као ускраБени битак да]е по]ам мере' а могуЁност значи ускраБену збильност. }}4 управо ]е то она] по]ам могуБ_ ности ко]и у кругу на111ег пита}ьа не долази у обзир. }ер у до-

113

ба господаре}ьа во'гье зби,ъност]е безбитнибитак. ){'право зато битни битак поседу]е карактер ускраБености, т]. могу6,но_ сти' Али,та могуБност ви1пе не мох(е да сто]и у односу према збильности као свом по.|му мере;ту]е пре стало управо до то_ га да се могуЁност као ускраЁеност ослободи сво!е потнитъености зби.гьности и да се у сво]о] бити мисли изнова и друга' ни]е. Али, уколико ускраБеност битног битка као могуБност витпе не мо'(е да сто3'и у односу према зби.гьности' дакле' уколико не приказу.|е никакву могуБност ко;'а треба да се озби,ь|.{' да ли онда мо)кемо да говоримо о нисто;'могу[ности. €ада би-, дакле' морали да поку|памо да мислимо мисао о нисто] могуБности. ]акве чисте могуБности, ко.!е се не односе ни на какво озби-тьава}ье' нама уоп1]1те нису непознате. Ёико неБе да оспорава како посто]е односи ме!у:ьудима ко]и оста]у чисте мо.уЁност1{ зато 1што су ]отш унапред одбацили сваку тенденци.1'у ка озби.тьаватьу.Атакве могуЁности могу неког човека да одре}у]у битни.;е од свега 0нога |што га као збильско окррку;'е и нава;ьу!е на !ьега. |[а ипак, таква искуства да]у само_у,у""'ва ,а оно 1што тра)кимо. Ёо, не мо)кемо !едноставно да се позовемо на неки фактум свог искуства, него треба чисту могуБност ми_ слити као .1'едну одре|еност бити бптка. {исту могуБност во]ьа не мо)ке да досегне. !ер во.тьа уна_ пред позна]е само прорачун]ьиве могуБности, т]. могуБноде!ствености. Фна не мо>ке да ]е досегне зато тпто]о] она оста1е битно заторена. 9иста могуБност образу]е граЁицу господаре}ьа во'ье, али тако да во]ьа никада не мо)ке да сазна ту границу по1што она, напротив, сво]е господаре}ъе мора да дрх<и безгранинним. 9иста могуБност, да'ье' никада не прелази у зби.гьност, тако да можемо да.!е назовемо и миру]уБа могуБност. Ёазорима ца свет, ко]и човеку да]у слику о свету и о 1ъему самом' она оста!е узмакнута на та.! начин 1што никада не улази слику неу ког назора на свет. Фна.|е, ми1ш.]ьена полазеБи од слике света назора на свет' могуБност без слике. 1(онанно, по1пто чиста могуБност никада не прелази збитьу ност него оста]е могуЁност' то она тра]е и обйтава у!ед"ом чистом дола){<е}ъу [(огпгпеп], она.!е чиста будуБност сАма и као таква. Ё{асупрот томе' господаре1ье во.]ье' ко;'а прорачунавагьем сакуп'ьа све могуБности у презенцу и тако распола)ке ]ъи-

Б:;так хао могу[пост и ускра}:еност

увод у ФилозоФско миш.,ьвьвв

ма, ]есте не1што 1пто ]е у правом смислу без будуй'ности' ,ер оно 1пто се зби]ьа де1шава ни]'е ни1пта друго до сам поступак састав]ьа1ье довоьеьа у ред, непрестано преме1шта}ье и ново 1а] поступоредака по]ананих слРкби ьуди и ствари у },ф'' времена без :пто а оно времену' ]е пр^зно' ]е дога,а у процеса' ''^.'." док непРеста.ним убрзава}ьем оно !пто се прекрива се уистину увек само понав.тьа !едно те исто. 0 висто] могуБностисада веБ мох<емо да ках(емо оволико: она ]е узмакнут2 господаре}ьу во]ье, она]е без слике и чиста ипак' овде посто]и опасност да из самих себе }е б!ду!но"'. !1' из}{ислимо неку мисао. [о подозретъе ]е утолико ]ане уколико се, одмерено на ономе 1што данас свугде ва)ки за оно з6иуьско, чиста могуБност доиста по!ав-тьу]е као пука мисао' као не_ 1(ако ми мисао о нисто] мо. -'' ''' !е потпуно и3мит11.тьено. гуЁности можемо да легитими1]]емо као мисао о битку? ' н''*' заборавили да увек мислимо из сеБатъа на метафизику. Ради тога Бемо сада метафизиц1{ да упутимо]тита}ье да

читост се манифесту]е, пре свега' у томе' како се природа свагда отвара] као у твари присуству]уЁги облик доступан теори.|ском зна-}ъу' и као опсто]ност де!ствоватъа ко]а сто]и спремна 3а заповедагье во.тье и доступна ]е технинки одре!ено] теоу ри.|и ко.!а непосредно прелази у праксу. Р1з тога Ё"Б мо>к"мо да схватимо како се ме}ъа метафизи.тко Раскрива}ье онога 1пта биБе ]ест. .(акле' овде пред нама наста]е проблем повесности метафизтлке. Бу иску|шавамо на3'пре на промени отворености из ко;'е се одре!у]е начин сходно ко]ем бйЁе бивству]уБи ]ест. ]ат<ва промена отворености би?та се дога}а мет|физ ици и у

\\4

,, '". у себиноси '''.й'"""но

неку миоао о нттсто], миру!уБо] могуБно-

по]!е да ову мисао не налазимо у метафизинком метафизика у метафизике, управо са'е ]е ]ер му могуБносйи Аривремена од и збильности' ]отш сво}{ уче}ьу о могуБности

стотела' утврдила могуБност као !едан привативан модус зби.тьности у смислу оно|а ] отп-не-збизьског' 9и-9ту могу11ност' ми1п]ьетъе никада нтл!е мшслшло' Али,сидакле'

'""/6','''ко веБ могла да гурно ]е да ]ё кроз метафизичко ми1ш]ье}ье она и не'п1о немий'ьено. А то доиста ]есте слуна]' [о ""'3,"йк,о неми1ш.тьено ко]е се веБ ]авило Бемо уонити онда када ]ошт ]е|[ри том данпут бацимо поглед на целину бити метафизике' !.м потребно само да се присетимо онога 1пто смо веБ при1е

казалп. \:[етафизика _ уколико полазеЁи од природе,. и.пролазеБи кроз тъу' прелази у сазнатье на1'витпег 6иБа, у ни]о] светлости _ се све остало тек и показу]е као биЁе ко!е оно ]ест остварубиБа у целйни. Фна у смислу грчког а!ес|те!а рас!* Али, она '','р.'ост *р',^ -"' биЁе као биБе ]есц и то у цел'!ни.' '"' она упуЁу.!е.човека у о!твару]е истину о биБу у целини.1име метаф-изинких основу светуяа ]еданБ"но,ни полох<а] према тпто биБе ]ест оно б"Ё"-!ест. йе|утим, сазнаьа о ономе метафизика ипак не раскр|{ва увек наистиначин' Р1и смо веБ ооновна става' ни]а разлиупознали Ава, } основи различита

-''

115

као метафизика' Али, одакле црпи метафизика, одакле она узима те могу|ности раскрива}ъа и отварагьа? €во;'ствен0ст метафизикё ]е да то питатъе не постав.|ьа 0на сама него сто]и у прово!еьу раскр}{ва}ъа,т1.у про]ектовагьу биЁга на гьегов битак. Фна ре1пава п|{татъе: 11{та.|е биБе? , и на увек нов]1 начин раскрива 6иБе у целтлнтл, не пита]уБи: одакле тъо] дола." рас_ ''.уь''.ти крива}ьа. [одутше, на]пре би могло да се помисли како оу.те могуБности управо могуБности ми1п]ьетъа, да оне потичу из са\{ог метафизинког ми1п.]ье}ъа. Али, тада 6иметафизика би_ ла само ]едно ми|п]ье!ье ко3'е сАмо себе привод' дёло. А оно у би давало произво.тьне мисли као продукте човекове способности дам'1сли1а никада отвор-е-ност из ко3'е се одре!у]е начин на ко]и биБе бивству.!уБи .|ест. йитп-гьеье ко]е ]е ка6йетафизика повесно промен.тьива отвореност би|та,црпи сво]е могуБности чи}ье1ьа отвореним из;'едног залога [Ршс[1а9е] ко]ем у су те могуБности биле сануване]отш и пре тога. йи1а за]едно са [а;'дегером називамо осцов бити метафизике,]ер [а]дегер .'е по прв|{ пут подсетио на задатак да се проми!1].тьа основ бити саме метафизике' и он.!е указо на пут ко]им ми1п'ье}ье мо_ ра да !{де како би следило та] задатак. }колико уоп|пте' онда би у том основу бити метафизике могли д' смо назвали: чиста могуБност. @снов бити метафиз14ке,из кога она црпи могуЁности чи}ъе}ьа отвореним , и с6м.1'е нетшто прикривено, ]ер тек са тъим започи]ъе раскрива}ье. !оме прикривеном ми1ш.]ье}ье мо>ке да одговара на два начина: оно или препу1пта та] основ бити тьему самом' остав.тьа га неми!ш'ьеним' остав]ьа га за тъега,{или се окреБе према основу бити,мисли га као основ бити'кЁо оно прикривено, зато тшто]е то оно {пто у себи скрива могуЁности чи}ъе}ъа отвореним.

''р'''5.'' ',' *''

Битак као могу}:пост и ускраЁепост

увод у ФилозоФско мишБвьв,

првом случа]'у, у ко,ем ми1п.тье1ье препу1шта основ бит1{ тъему самом' он не доспева у отвореност ко]а потиче из }ьега. } другом случа]у, раскрива1ъе истовремено отвара увид у оно прикр1{вено, у ко]ем;'е скривена ист|{на о биЁу. |1рви случа] !е миштльетье метафизике. 0на ре1]]ава пита}ье: 1|1та ]е биБе?, и на начин зна}ьа оствару!е истину о биБу. 0на препу1шта основ бити свег раскрива!ъа ]ъему само}{' зато 1што он уоп!пте не улази у домен погледа }ьеног испитива}ьа. йе!утим, :ь{оже да до}е повесни тренутак када Бо ну)кан задатак ми1ш.тьетъа да постане питатъе о основи бити метафизтлке, т]. о основи извора истине о биБу - пита}ъе ко]е и ]есте метафттзика. 1о се дога!а } Аоба господарегьа во'ьо у ко3'ем, с сво]у кра]_ ]едтле стране' метафизинки про]екат битка досе>ке бттва истовремено та] про]екат :ъу могуБност' а ипак тако да ко]и одре!у]е она.| уздрман' ]ер основни по]ам метафизике битак: зби.гьност - преста]е да буде сАм битни битак и|4сттостав.тьа се као узмак битног битка, као ускраБеност. 1оме одговара прелаз метафизике из сво]е 6иттту сво]у небит, изоста]а}ье пита}ъа: 11!та биБе ]ест, у корист неуслов]ьеног осигура}ьа биБа кроз тех!{|тчки одре}ену праксу 1.{ оправдава}ьа те праксе путем назора на свет. } такво! ситуаци]и поста]е неопходно ]едно ми1]1'ье}ъе коне одре!у]е увек само као збильттост, него ко]е почибитак ]е }ье да мисли 6итак из миру]уБе могуг1ности ко]у налазимо у основи бити метафизике. |1рво ми1п]ье}ье се наз!.{ва метафизика. [руго миш1]ье]ъе' ко]е се метафизици окреБе на та.! начин 1што почитъе да проми1[1]ьа основ тьене бити, повезано'|е са {,а]дегеровим именом' 3ато 1што ]е та! задатак [а]дегер по први пут видео и учинио вид.]ьивим' Био би узалудан подухват каца бисмо хтели да се бацимо на то да ту и тамо мислимо о .листо|, миру!у!,о] могуБности, и да оп1]тиРно изла>т<емо спекулаци.|е о тьо]. |[ут ко.!им би могли да доспемо до }ье ]е она] на ко.!и ]е упутио )(а]дегер, пут ка бити и основи 6птп метафизике. 111то метафизика поста]е битни!а за нас' утолико ви1пе се на1т1е ми!п'.тьетъе оспособтьава да мисличисту могуБност. йитп'гьетье битка као чисте могуЁности мо)кемо за]едно са )(а]дегером да назовемо повратак у основ 6итиметафизике. Али' та] повратак тада не смемо да заменимо са рани!е споменутом метафизичком ресценденци-

]ом. Фва последтъа !е пре она.! противпокрет трансценденци]и ко]и долази са метафизиком' и ко]и псамприпада метафизинко] врсти 6ити. йи }гемо у ономе 1што следи да видимо како метафизинка ресценденци]а никада не мо)ке да досегне основ бити метафизике' зато [пто га она, напротив' онда када ]еди_ но она господари, дефинитивно затвара за ми1!1.]ьетье, али Бемо исто тако да видимо да;'е, с друге стране' управо ресцен_ денци]а оно 1што др>ки спремном могуЁ,ност да се мисаоно ис-

116 ){'

!:]

:::

!.!

!Ё !]

Ё: Ё] 1:'

г:,

* $: !!:1

!:'

[! !:1 [.:!

Ё {:!

11',?

куси основ бити метафизике. 3бог тога погледа!мо сада' увек из сеБатьа на метафизику, метафизичку ресценденци!у за. ]о Бемо да учинимо и ради тога "'б'"1е она б",' 'шйо в]ьен.а у корист трансценденци.|е, премда она данас посвуда од-

{'''""'-

реиу,е на{т]е посто]атъе.

,(

увод у ФилозоФско мишБв|ьв

\19

1

!

]ер као 1што код }ъих оно 1што истински]ест, дух као.гьубав односно зна}ье' тек у човеку зна самог себе, тако и код Ёинеа во.,ьа за моь, бит свег биБа,тек у хте}ьу човека мо)ке саплу себе хтети'

т]. неуслов]ьено потврдити' 1А

у!11

мютАФ!!зичкА Рв сцвндвнци"|А- и мисАо о чисто.! могуъности

1(ада смо про]ектовали основни обли5 метафизике дря<а-

се при смо се метафизичке трансценценци!е' Ресценденци]а том ]ав]ьала са;{о узгредно' и то у свом матери.!алистинк9у 'б_ л|{

!:1 1;: 1,., 1!:,

1; 1!

;.; :.:

:: {] : 1' ;:|-

::.

!| [Ё. *::

$. ;|

Ё]:;

Ё:

1: !1:

!1 !::

. Б; \'| }!6! 1;1:

Б

лику, |(ао повратак на оно еле\1ентарно )\{атери'ално'.ипак' й'{Ёр'';.,"зай.|е само привреме[{а форма ресценде!1ци]е' она ;;;у;^'у сво1у йсттану тек тамо где во'гьа преузима зби'ьност онога збильског. 1а вогьа, како смо сазнали' не сме да се из]едначи са психово'ь11ом }',{оьи човека,али она исто та!(о ни]е ни ствар ло1шком '"ББо"као 1пто ]е то по 111опенхауеровом (Агг[шг 5с1торе:т}:аодреьена суш1ти1{ск1{ шег) у,"ьу' где.'е 1(антова ствар по себи ко]и поривом' у човеку поста]е све_ несвесном во'ьо\{' слепим хте1ъо преокрене у ви}ше-не-хте}ье' стан самог себе и мо>ке да саму зби'ть_ сач1'}ьава Бо.тьа, напротив, ко]а у савремегто доба пр0рачуттава]уБи него.|о] изд,о]"но за себе, но"т, ни]е '"-'' могуБносттт де.|ствоватьа' Фна-!е кра]тъа 1ъег1е тек достав.]ьа ум прорачунава све ьсогу[тр'ц"''.''ост' ум ко1и ст1л1:1у1т-т тако и запо_ ности де]ствовагьа;али она ]е, истовремено' исто се_ ведатье утолико тпто само] себи заповеда повеЁаватъе-моБи ипак' Ёо о{"''". Бу ]е први открио Ёиче ка0 во;ьу за моь' ,Б*' ,' *'й;" за ничеа основни 1{арактер свега зби.гьског санеусломог. 1о] во]ьи ]е потребан човек Аа би у }ьему могла преокретасвом Ё1ине, }толико потврди. упркос вьено да се скло_ ьу свих до тада меРодавних поредака' задр>}<ава основне (Рг|е0г|сБ Р|11те1гп !овер[: 5с!те11!п9) и 11егела,

"7йй"''нга

Ёиче доиста консеквентно и ёагледава битак, ]едийство стваратъа и разара}ъ а,у \ионису, дакле' у нечему бо>канском. 9толико се ни у Ёинеовом ми1п/ье}ьу ресценденци3' а, упркос тъеговом преокрета}ьу цело купне метафизике,]отп не]ав-гьа чисто. }ер йольа, ко)а сантттъава бит технике, ви1пе ни.;'е у-гтасле}еном смислу бит биЁ,а ко]а у човеку долаз|| до саме себе, него.!е она оно 1]1то ]ест у упуБености на човека' по1пто човеков у^{ прорачунава|ъем закотла де]'ствова}ьа тек во]ь!1 достав]ьа могу['ности. 3бог то'ь"н" га та во'ьа има место сво]е пр:асутности;'едино у бити новека, а не у овом !.1ли у оном упо]едлтнаненом човеку илиу]едно] групу| [ьуди, него у бити човека, т]. ономе чиме човей у ]есте новек. ?име човек као човек' т]. у само.! сво]о] бити,поста.!е суб]екат те во.]ье. 1анни]е речено: во.ъа обйику.!е бит новека у суб.!екат господаретъа во.гье. [ек овде ." ресцен'"',фзичка де[{ци]а.|ав.}ъа чисто: во:ьа ]е принцип збильности онога зби"гьског' или пре: природе. 1а зби.тьттост, ме|утим, ви1ше не прева_ зилази себе у не1пто ви1пе тпто би ле>кало изнад тье као }ьен натчулни основ' 1{его се во,ъа' пр|{нцип зби,ъности' постав'ьа назад у бит новека као место сво.]е присутности. Атимесе човек' на начин ко.!и до тада 3'отш ни.|е посто.!ао, истовремено увла_ чи у сред[{1пте односа према биБу. Ёазори на свет одговара]у том помицатъу човека утолико 1пто му достав.гьа]у такву представу о св_ету ко;'а га ч!'1н1,1 драгово]ьно спремним за заповеда}ье во.}ье' |(онсекве:ттно томе, ми1л.]ье}ъе о човеку поста]е радикално антрополотшко, т]. снаге тд моБи човека поста]у меродавно поцрут]е за 1{злага}ь е биБа. [одупте, чини се .,о д' метафизика и1шчезла у корист назора на свет и антропологф 1" Али,.то и.|есте само привид. } назорима на свет и антропоу логи3'ама се прикрива метафизичка ресценденци]а. Бо'гьа, господареБа зби.тьност, поставльа се назад бит ноу века. [о да се човек сада по]ав:ьу]е као суб3'екат збй.'ьносттд указу]е на.|едну начелну проме!{уко.|о.! подлёх<е метафизика: трансценденци]а се преокреБе у ресценденци.1.у. А ресценденци]а облику]е зб:лльност у де]ственост во./ье ,у насиъезаповеда}ьа над де.;'ствоватъем на основу сазнатьа закона де]ствоватъа. Али, у тако об.пиковано.1'зби.тьности некада1п]ъа трансцен-

120

1{етафизитка ресцепдевци]а и мисао о впсто| моц}:ности

денци]а се ишак поново ]автьа у потпуно проме}ьено] форми: 1о тлзван-и-преко [1/бег-1т|паш3] сада ви1ше ни]е излФке}ье и поизвандизагье ка ономе ви1шем и на]вишем другом, него ,е то тако самоподиза}ьа. |{-преко са\{е во.]ье у смислу непрестаног пипостав.тьа се сачитъено 11зван_и_преко ]е бит бтдтка. А сада сво'е место 1{ма татъе где се налази то изнад-и-преко, где оно присутности. 0дговор гласи: ме'у свим биЁима оно га има.!е-

ка_ дйно у бити човека. [ехнички одре!ена пракса' основни р,*'щ зби:ьнос-и у савременом добу, осг{ива се у то] ресцен_ дентно] трансценденци;'и. Р{о, то не значи да се човек сада помера на место бох<анства. }ер, како би човек икада 6ио у ста}ьу за то? } то! ресценмо)ке денци]ом према во.тьи обликовано] зби.тьности ви1]1е не трансценденметафизинке смислу да се про|{а}е бо;канство у облици]е. (ао;што ]е Аристотел при про]ектова}ьу основног требало бо>т<анство би да [де ка"метафизике могао да ка)ке: оноп{ на}1}{е' бити, врсте те у има сво]у присутност ако не у биБу блл!ту ко]е чисто репре3енту!е битак?' тако би у погледу на во,ьу могло да се ка>кё обрнуто: где год да бо>канство ипда сво-!е место, у подруч.|у господаре[ьа те во]ье оно не мо)<е да буде присуству.|уБе. }м1и, доду1ше' не смемо да потце}ъу]емо ту во]ьу' неогран|!чена'.Али, ьти !ер нини се да ]е снага }ьеног влада}ъа исто тако не смет{о ни да !е прецетъу]емо тако тшто би ]е погре!пно уздигли у не1пто религйозно. од таквог превида, меьутим' нисмо далеко' и на1ше доба му увек изнова подле)ке,на'1ме' свугде где се наси.тье заповеда}ьа во]ье идентифику]е са ]ед_ ном по]единачном линнотшБу у стилу модерних диктатура' Бихове пристал}{це и заступници тада се позива]у на ''во]ьу на ма ко]у витпу ну)кност, или об]автьу]у да прови}еть^а" '1ли они посто]е ради тога да ,,бо>ки]у во]ьу'' озбильу]у у области збильско |ест, др)каве. све су то превиди онога тшто данас оно Фвде, последице' то су провиди ко]и мора]у да има]у пустотпеЁе и-мора да утврди пре свега' на1п поглод мора да остане ]асан моБи, бит во.гье, ]есте у |{ораст сагле[амо. хоБемо да -'' '"' као зби'гьност ресценденци]у преокренута трансценденци]а бивству]уБи мо>ке да стране' сво]е са ов', А збильсйог. Б*'.' човека. тубитку само поста.|е у йетафизичка трансценденци!а и ресценденци]а сада преста]у да фду противстав.тьени правци крета}ьа' €ве док су оне трансценденци]а]е прелазила у нат!отш биле противстав.тьене'

!; 1з

!а !5

н

увод у ФилозоФско мишьвьв

121

чулни основ свег биБа, док се ресценденци.!а, насупрот томе' враЁала назад у оно елементарно у твари. РЁсценденйи]а]е била матери.! алистичка. €ада се, ме!7утим' сама трансценденци]а преокреБе у.ресценденци]у и поново се.1'ав.тьа у гьо: у потпу_ но проме}ъено]форми: као су1цтинско изван-и-преко ко]е ийа сво]е место у бити човека. 1рансценденци.!а поста]е и сама ресцендентна' а ресценденци;'а трансцендентна. Фбе понитьу да поста.|у такве да не могу да се разл!1ку.,у, а истовремено и1шчезав^ ц противстав]ьеност идеалист'1чке и матери] алистичке метафизике, ко]етону о_бе у немогуБност да "" уз^]'м"о разлику'!у' ?име се об]ав'тьу!е кра] саме метаф.''*ё. йи истовремено уви}амо да та метафизичка ресценденци. нема никакве везе са повратком у основ бити метафизике. ]а €амо од себе ресцендира!уБе митп'ьеБе уоп1ште ни]е ста}ьу у дамисли мисао о миру]уБо] могуБности.1а мисао:иуоста]е с|_ свим затворена. }ер ресценденци]а]е све могуБносйи веБ преобразила у могу}тности во'ье' т.!. уде]ствености. |1а ипак, управо.метафизичка реоценденци]а дрх<и за нас спремну]едну могуЁ,ност искуства ко.!а !отп ни]е посто!''', б, '*' да;е мислимо из сеБатьа на бит метафизике. .|{реокретатъе метафизичке'рансценденци]е у ресценден_ ци]у облику;'е зби.гьност онога зби.гьског у де.|ст,еност,'ко!а.|э могуБност моБи во.тье. Али, во.тьа се постав'"/у бит човека као место сво'1'е присутности. 3би"гьност ко]а 1'е йостала де]стве_ "щ'"уна бит човека. )|' то упуЁена стагье ствари]е ]е ч''"" :::] чена.|една нова врста могуБности искуства о односу човека према битку. !{ао во"гьа влада3'уБа зби.гьност ]е изрунен а 6ити човека' тако да во'ьа употребьава ту бит. А ако тако, онда ]е бит човека моя<е дово'ьно да се мисли само онда када се она од самог почетка посматра као не1што тшто !е во.]ьа употре-

"'й

бхала.

.''",'

Ёо, овде се показу.|е не1пто !]]то се и иначе веЁ об!авило у неколико знакова. ?радиционално насле!ена унеь а о битп човека' ма колико истинитог садр)кавалау себп,ви1пе нису дово'ьна да одговоре ономе: 1шта у савремено доба са човеком .1'ест. ?радиционалйо насле\ений унетьима, уколико су задр)кала.оно сво;'е одре9егъе по ко.|ем су уче}ьа о би'и,.фд"""ко.1'е.1'едно: човек ко.!е он.!есте уколико гледа у битт'е ;"-'оу-ь" изгледе [$/евепзапб1|щ _ у иде!е. Ёа основу свог гледа}ьа иде]а новек.!е умно биБе. |[а ипак, у времену метафизинке ресцен-

увод у ФилозоФско миш.}ьв|ьв

р"ц"'д""ц"''' *','"' ''

1\{етафизияка

ш"'

то значи?

}

слеж:;жх*:"#:}т};";;;;'й,. као ]а'татье воье' то з}1ачи и битт<а *'1' й",'дари окру>к]у деБе: битак као ]аяатьа }ьеговог !е оечена ;;

захтева ч!века као суб!ект уре!иватьа ни|[а ипак' 1{злеца да тиме;о1п пробитку' ]ер ";;;;;;;а' ,'.,"'*,^ рБ! 6цно!} човека према

,'*!

у#: ъ';:т

?#н"" ;;; : у.'

:

::9:

й"""'""

,:'

"_

б

тл

т

ка

и к ук ол

о

зби

све ви1ше и ви1пе директ-

ност - а во-ьа ,'.ц!?^6 властиту бит' Бит*":::*,''д' !Б,р'''* у б;т!у но спречава као ускраБеност. 1у ускра[теност ни блттак обитава *'' у=*,*, ко!у налазимо у .'';,;;;;';уьй могуБност азговетни] е у коь{и м}1слимо као 9р *"'^!1}=;;; основи о'",, :-"'1 :"|""! за мтлш:лье}ье спремдр>кй р"''\""денци]а мета6':"Ё[^ мери влада]уЁи |о] "ё#; могуБнос1.т:,у;;' *"' ,''"' Ал и' ну !едгту ]единствену као суб]ей',''''''''царетъа' метабтьа,'','""й' бйтак употре бтттттог се[атъа на р"''",!""ц"],'ми1ш'тье_на^из управо

"' фттзику,п]ута'#йБйд1''"*?1::"',:#ж;"д'#!]#'"]- Б а м о гу о ]! ] й ру; уй'

;'Ёж

:

;:

ност, врело

н.нът;.у# р'"*р}!'йа

;;н::зж;; сам

н]ъ ]#;

${:## отворен:ж}#ъ#ж#:ж; ;; ;

;

!ц*]ц#б' о'**^о битак'

.

"" ^ него

ит

а т<' н

е

' управо 1(ао б

]отш прикривени ""';;;;;;;]': *'"1'' то употреб-1,1,,'" само е бль ав аь а' употре ег б"т:|"-' употр тек едног другаяи] не етак бит човека

као он вотьа. поч

: !

и

у

[а

^

ни]е

у''''р'б*'ва значи: употреб'тьабьаватьа "*'д"6й*" о ,п**'д!'' -{' .,Б '^да човека' то као воьа, во'тьа употребьава као битак човека вати? Ба ко!и.на1ин Бо'гьа тпотреб:ьава 1х1ора смо у извесно] ;;;;;;;;'йч прй'-'Ё рен ''суб]екат" нооиоца' као суб.|ек' '"":;Ё;;;;;;;; смислу к^ко у "таром *т::б" предда се узме у ц''1^*'* '*й",у' смис,у тако и у "уо1.'^'''"-."', -према-с' 911 тпта бтт -":ч:'у!Бсу "'"',"*'вном хотеБе себе и став.гьа]уБо ,''й''" из бтатка као воье' ко!е казивало употрсб'ъаватье "" б""^* у тъеговоз бити н;'а;;;;;!;_у'::;;*Б битка из човека у него т'_д^ битак употребьава као ме_ из миру]уБ" чЁЁ|ь'Ё!{"' на бит човека ог1 полах(е сваком ''р^,' полаже пРаво на човека *''']Ё' "'у",,! као присутности сто сво!е ""^чи: би''*

]

""''

консеквентно п0као суб]екта хте|ъа' и као битак он сасвим тшта то значй? Али' ла>ке право ',"'',''битку' "'*Ё{!-у тек "^ вреди то да се промийта ]е ,''". уколико ]ест' )/право према битодноса из б,' човека мислй сли, ]ер задатак ]е д' "" метафизику на сеБатъа ]./}!"'о"1*у. н""! буде како буде, из бивство комо]е ми ипак мо>(емо да ка>кемо оволико: новек!е човека' }ьеоб|ав.гьено биБе као такво. 1(ако год ца схватимо се о''-|е одре|ена тиме да буде отворено \{есто на ко\{ечи_ као мислимо показу]е биЁокао такво. Ако, пак, бит битка ко]е посе би онда употреб'гьаватье могуЁ,ттост' йу]уьу ме"'у, бй'"' састо] ало у томе да !е бит човека отворено 'й битак ]авльа т<ао миру]уБа могуБност сама' А^нисту '"*" ;;;;Ё.; сачусмо прона1шл|'1у оном прикривеном' у к0ме ]е као човека Бит отворен1'1п4' ''.уБ''"' чини вано све оно раскриваье ко]е таби чистамогуБттост.сАма ;;;;;;" ;о]Ём с"}а, тьабит|аккао ко]ем на й' .',"',^, б''''Б,"*а ]е ьтесто '*р"",]]_11^прикри|[а' ]е вена бит битка самог као таква дос,ё,. у отв_ореност' са Али'зар цола_ мисао? ;;;" непосто!ана' чак и фантастична б."""11_111доспева !.'й 1а"г9',3; ''''"'.а као свету отвореног и смрт' ко]а ]е ипак кра]}ьа прикривеност у отвореност управо не мо>ке заобиБи' Ёа,й^. ё*р', *']! оста]е оно 11]то сеяикаца сведочи - пре св1{х рационалних об]аттттьегь'''':цчрнута _ да бит човека увек оста]е тако}е и место за по,ав]ьи1о ]е неоспорно чи'','.й, ва}ье онога прикрива!у}'и прикривеног' ми1ш'тье}ье тако9е схва}ъе1{ичко ста}ъе' ко]е.!Ё ресцендира]уБе з.на да )е смрт тило }1а сво! ттанин. ]ер то митшльетье]ош одавно на]шрикривени]е' оно и како оно на]ттзвестти]е тако йисао д|;" б"' !1овека тако!е и место за по]ав'тьива}ъе ]ед_ прикривеног' веБ и стога]е ове друго пре 11е_ ''!,р'*рй,Ё5уь, ,,. фантастинна мисао' Фна има свого пуко изми1ш-тьен! ''й тшто оста]е измакнуто свимоб!атшьеьи]е упоришлте у ономе праксе' ма техничког раци!а и свеукупне техн' чки одре}ене прец сто]и |[а ипак, на:п }вод у филозофи]у у сваком случа]у пикао однос битка према6итичовека експонира задатком

.'!'

л' -

12з

да

та}ье.

увод

у

Филозофско мишьвьв

да се сакри]е' по1]1то бииначо хте}ье попустило. €криватье

бесци]ьности опскрбзьу]у назори на свет. Фнда смо да'ье питали: 1(ако сто;'и, ако тако сто]и, с метафизиком? Фдговор]е на.!пре гласио: техничк[{ обликована пракса скупа са припадним све_ то наз орним ми1ш.тье}ъе м е и сама метаф ||з'1ка: нар авно' по1што метафизика ви!пе не израста из п1,1та1ьа тпта.!е биБе, она ви1ше ни3'е бит метафизике него метафизика у сво]о] небитут.}а небит !е не1што кра]тъе де]ствено. 0на мо>ке да се сазна као небхлт само из сеБатьа на бит као на оно 1пто ]е било и витпе ни]е присутно. Р1 тако ]е ]едним ударцем постало вид.тьиво ко3'им се то путем ми од почетка креЁемо _ путем повесног сеЁатьа' €еЁагье на б:лт метафтлзике нас чини слободним' оно нас доводи у слободан однос према ономе тпто ]е присутно' тако да мо>кемо да питамо: !|1та ]е биБе, ако.|е збильност онога зби.гьског вольа? Фдговор.|е ну)кним начином двозначан: збитьност, по]ам мере за битак, досе)ке сво3'е неограничено господаре}ье' а истовре\{ено зби.гьност преста.|е да репрезенту]е битни битак. Фна витпе ни]е као некада пуна презейца бити, него .!е пре одбациватъе и узмак битног битка. [о нам]е дало повода да битак мислимо као чисту, миру.!уБу могуБност' и да тако бит могу!ности ослободимо од потчи}ьености збильности. йиру]уБу могуБност смо пронатпли у основи битиметафизике _ ову послед}ъу иску1шану као повесно промен.тьиву отвореност биЁа. отвореност ко]а у основи бити метафт1зикеима залог у ко]ем су сачуване и скривене могуБности чи1ье}ьа отвореним. 1а] повратак у основ метафизике, ме}утим' не1пто ]е сасвим друго од метаф:азичке ресценденци]е, ко]а се на]пре зби_ ла [з1с[ его|3пеп] у форпги пуког противпот<рета наспрам трансценденци.!е, те.!е стога и била матери;'алистичка. Али, матери]алистички основни став;'ошт уоптпте ни]е истински облик метафизинке рест1енденци]е. Фва последтьа ]е, напротив' сама трансценденци.|а ко.!а се преокреБе у ресценденци]у, при_ прем-тьену немачким идеализмом и 111опенхауером' започела Ёинеом, песнички обликована у делу Рилкеа и докра]нила се у обликовагьу битка у во'ьу' у ко]о] се трансце"денци}а поново ]ав.гьа проме}ьена као битно изнад-и-преко' тако да тРан_ сценденци]а и ресценденци]а поста]у такве да уза.!амно не могу да се разлику]у. Ресценденци]а, пак, мит1]]ьена из сеЁатьа на метафизику, кри;'е у себи]единствену могуЁност искуства за .!

!х БитАк } свом односу човвкА

пРвмА Бити

1{и.|е Фва] наслов означава [а!дегерово водеЁе пита}ье' у }вод у филозофи.!у Бе се огранидиметтзтт]е с\{о сада доспели. . Алак, истовреь{ено мора п|{та}ье то чити на то да експонира се мо)ке да увиди како на1п пут у филозода се уч1{н!1 и то да обрт. [а бгт то в!'1цел}! погледа!е_ прави одлуну]уБи ф";у ".д^ себи' 1акви погледи унапрокрч|{ли мо уназад на пут ко]и смо 1пто се тиме уверава_ !{ зато зад, на веБ пре|ени пут, су добри непла|{ски лутали нисмо мо да смо ]едан пут веБ пре1пли и да по'ьем филозофског ми|п.тье}ьа' |1очели смо самоисказ1{ма филозофи]е и про]ектом }ьеног метафттзи'тког облика' 0сновнтд карактер метафима}ье зике смо препознали у транс1т'енденцй]ст и, на]пре' далеко мебитно] р""ц"'д"'ци]й. {ада ]е шред нас искрснуо проблем оно тафизике у савремено доба. } знаностима се г1риказу]е й{Б ,о'*' ]ест, и чини се да тим знаностима метафиз-ика випотребна' 3бог тога смо поставили питатъе: 1(о]е врй" "'1" .б'*"ко ко]е се приказу!е у знаностима' и каква ]е Бе ]е госпобит тих знаности? 0не су, тако смо сазнали' обележене преланепосредно оне чега дареьем онога техничког' услед !" у ,р.*"у. 3ато смо поставили пита}ъе о бити технике и напостало] збуттьтшли ]е у г'сподаре1ъу во]ье над де]ственотпБу 1а во'гьа хоБе во;ье' збильског, ко]а ]е пост1ла моБ заьгогуБноштБу '"'.^ "'"'й моБ, т" с'оЁ, хоБе да располахе бесци'гьност' "ао саму ""й/""о" мене свих ци'ьева. [ако она у основи хоБе й"'',р"'ено, ме}утим, бесци'гьност мора та]но да се др>ки и

'"й,"'.

'"'

\25

Битак у свом одпосу према бити човека

увод у ФилозоФско мишьвьв

Ресцеденци]а став]ьа битак као во]ьу у бит човека, ко]и ]е суб]екат господаре1ъа во]ье. Ба том месту смо се запитали: [а ли то мо)кда нак метафизичка ресценденци]а, мада виде]отп прекривено и неми1ш]ьено и несазнато, пу1шта да на као битак бтттка: да ло иза!е ]една до тада прикривена црта слеБемо да битак употреб.тьава бит човека? 1о наслуБиватъе димо и да.,ье. Битак као б:дтак се не исцрп-гьу.|е у збиьности онога збильског' он се пре показу]е као миру]уБа могуЁност, као прикривеносг ко]а претходи сваком ч1{тье}ъу биБа отвореним као основ }ьеговог извора' [а битак не само као воьа него као он сам, као битак, употреб.тьава бит човека' тада би могло да значи: бит човека;'е место на ко;'ем миру]уБа могуБност' битак као оно ш1то чува све чи}ье}ье отвореним' и сам доспева на светлост присутности' А ако бибитто тако' онда би сам однос пре}{а бити човека припадао битку као битку. 4э3дав'

це све разре1]]ило у пуке релаци.|е и релат|4вности' тиме бида-

126 ми1]1.тье}ье.

филозофи]а свакако требало да преуме задатак да битак као 6ита:< мисл!{ из !ьеговог односа према бити човек, и то као сво3' први и свеодре|у]уБи задатак. Али та! задатак се, !отп и пре него 1пто започне^4о }ьи},1е' преру1пава.!едним тврдоглавим неспоразумом.Фд тог неспоразума]едва мох<емо да се одбранимо и онда када га позна]емо. |1а ипак' без знаъьа о }ьему ми му без дальтьег подле>кемо. Ё{аведимо стога та] неспоразум: ако говоримо о односу битка према човеку онда битак и човека представ.]ьамо као одво.|ене, а потом то 11]то ]е тако одво]ено став.тьамо у однос. Али ако ка)кемо, да бисмо се одбрантлли од тог неспоразума, како битку припада однос према човеку' онсада ми одмах битак представльамо као не1што !пто се односи мопремачовеку'дакле,каоне1пторелативно,'7лу{чаккаоне1што од човека зависно' па одмах ,ьутито дода;'емо да се битак ипак не мо)ке учинити зависним од човека. ?а] неспоразум нина]блих<а по]ава госпо]е слуна]ан. него има сво] основ, ни]а ]е госпоцаре}ье коми1п"тье}ьем' нат]-тим даре}ъе по]ма супстанце као биБе одвомисли се ]е се не став.тьа у пита}ъе. €упстанца ни]е супстанце по]ам 1а] ;""' .' себе ла-зато и право биБе. |'1зван одведе нас лахан, али.!е у сваком погледу |{еподесан да и преко онога присутно зби.гьског. 0но тшто су |рци некада назиБали ошз!а, и 1].1то ]е потом било преведено са 'супстанца', техничко миодавно ]е _ко]до непрепознат.ъ1{вости стоп]ьено у е опсйрб"гьу] е о сигур а!ьем о псто] ности биБа' Али, 1ш.гье}ье она] ко]и би приговорио да би се напу1птатьем по]ма супстан-

\27

како само открио да ни;'е по]мио ни по]ам супстанце. }ер, тамо где се мисли у по.|мовтлма супстанце' ту се исто тако увек мисли и у по3'мовима релаци]а, ]ер у кругу тог ми1п.тье}ьа све тпто нлл]е супстанца.;'е сапло однос према супстанци, и обрнуто: ми1п]ье}ье у релаци]ама ук.тьуну]е м}1сао о супстанци' €утптинска за;'едничка припадност супстанце и релаци;'е отйор""о т{ступа на светлост дана код |[а]бница. А и она] ко макар 1{ ма_ ло располаже зна}ьем о {,егелу зна да.|е супстанца чак скуп свих релаци]а.

[акле, ако однос битка према човеку не

т<азу]е да се два' потом ставльа]у.!о1ш и у однос' онда тек та] одттос не казу!е да;'е битак не1пто релативно. &{е}утипг, и нако1{ те одбране од недово.тьних представа однос ко_ .!и сто.!и }-9т'*у ]отп увек оста]е потпуно Ёеодре}ен. А то ]е лт добро. |{а]пре мора}{о да га оставимо сасвим неодре}еним, .!ер он тек треба да се пока>т<е у сво]о] одре}ености. Али, ко]ип,1путем треба да кренемо да бттсмо испитали та.! однос? [а ли сег1а}ье ;-та метафизику отвара исто тако и неки пут ко3'им бисмо \.{огли да доспемо у оно подрун.|е ко]ем та.! у одЁос показу]е сво.|у бтат? Битак употребль,ва ,ойака али' као тпта? 1{ао тъегову бит, дакле' као гьегово ми1ш.гье}ье' |{а" ца ли се унутар метафизике на било ко]и нанин.!авльа од1{ос битка према ми[]].}ьетъу? Ф том односу говори ]отш и познати |{арменидов став: ко.|а су на]пре став.тьена за себе,

т6 у&р сх0т6 уов!у ёот[у те кс| с{ус:..

,,}ер !асто;'е митшльетъе и битак.''

1о;'е основни став, начело целокупне метафизике свим у облицима 1ъених повесних промена. 1|1та казу.!ё та] став? Фн не тврди да су битак ].1 ми1п''ье}ье не1пто.!едноставнБ "'''""'_ т:о.[0ав Ё|пег1е1]' тако да бтл та два били само различита назцви за.}едну те исту ствар. €тав изрите су1птинску припадност ми1п.]ье}ъа битку ибитка щи1п.тье}ъу. Али, у чему се састо]и та су_ 1птинска припад}!ост ми1п,ьетьаи битка, какве.|е она битиииз ко.!ег подрун.!а се она одре|у]е _ то ова] став Ёе ка)ке. Фн готово елементар но изриче з а;' еднинку припадност битрт мил;тье тьа и битка' Фвде се' дакле';'ав.гьа однос' али тако да у сво]о.| бити он оста!е неми1п'ьен _ зато тпто оста]е пЁе:

""'","'''.

Битак у свом одпосу према 6ити новека

увод у ФилозоФско миш.|ьввьв

ма пармениду ми1]]]ьетъе ]е ми!ш.тье1ье 6уттка' 0н мисли битак из уза'амне припадности }ьихових6ъ\ти.14з тог става за почеви111е. )[' Аристотелово] филозофи]и се так не мо>(емо

ликов_а|ъа' ко]е она не испиту!уБи га увек веБ употребльава?

\28

узети ми1ш,ье:ье битка постав.тьа у сво] меродавни облик, као ми_ 1ш]ье!ье биБа уколико оно ]ест, биБа с обзтлром на оно 1пто га одре!у]е би[ем'.Фно 1што биБе одре!у]е биЁем ]есте битак' [а ли у овом разви;'еном постав'ьа}ьу питатьа има нечега о чему ." й" [а; 1ер овде треба да се мисли биЁе као биБе. 11]та Фно да]е обзир у погледу на ко]и се овде миово,,као';? значи овог ми1п'ьегьа]е 6иБе, обзир ]е битак' йеми1п'ьено 0но сли. мит!1]ье}ье' дакле, веЁ сто;'и у ]едном разликова}ьу тафизинко и битка. 1{ада ]о {а]дегер по први пут 6иБа - у разликова1ъу

'''.?

скренуопах(}ьунаторазликова}ье,назваога]еонтоло1пком дф"р"'ц'м. 1а] израз показу]е да су. биБе утбрттак различити' али тако да се истовремено односе !едан према другом' ,ер, ттлтабибило биБе ко]е ни]е, т!. без онога 'бтати'? Било би управо небивству!уБи, т]. оно управо не бибивству]уБибило' [}епп шавшАге 0а]$е1еп6е, о1тпе:ш ве!п? Бв ш6ге ебеп

п1с1тг

ве!еп6].

А

битак]о увек 6итак биБа. 1а диференца посто]и тако да се до 1ъе не долази тек |едним актом разликоватьа. Ёе разлику!емо ми биБе та битак, и не доводимо их истовремено ми у однос]едног према другом, него диференца посто]и тако да ми свугде у Р9., веБ борави_ мо. Р1 не налази метафизичко ми1]]]ьетье сво] боравак у том промитпзьа биБе као би!е, него сво разликова}ьу тек онда када }ьо]. |ер ниме год да смо забав;ьени ми борави у држа}ье ''1п" тпто не1што га узимамо као ]есте, тшто ]е било, б]Б"., треба да с обзиро-м на битак. 1о ,,]ест'' увек веБ буде итд' - дакле' увек Ёа ту разлику114етафизика 6ъттка. ,"{ разлику биБаи '.р'.'" свугде пола'(е право. ?1стовремено она одре}у]е бит самог човекаутолико1шточовекусвакомпона1па}ьуидр)каьусвепона битак. 3бог тога се и на_ ]единанно представ]ьа с обзиром слуБу]е да]е то разликоватъе засновано у б:тти човека' ){' свасе йа први поглед чини неизбе)кним питатье: ]{а *'' ",у,,;у ли се разликова}ье 6итка тц биБа оснива у бити_новека, или;'е обрнуто: бит човека]е последица те разлико? Али, мо)кда' ов_ и последице? \а ли де уоп1пте и нема никаквог односа основа сасвим човека бити према другани]еврсте ]е односте ра3лике (ако, последице' и основе односа нама уобина]еног '''' 'д у,аье' сто]и с метафизиком? [а ли она проистиче и3 тог раз-

\29

Ако би било тако' онда

бът питауъе о разлици битка и би!та истовремено било и пита}ъе о извору метафизике. ]4 тиме смо се]едним дугачким путем вратили уназад на пита}ье за ко]е смо на почетку на1ших тумаяетьа добили.|едно упутство ко]е ипак нисмо могли да следимо' тако да нас]е напл пут неочекивано пустио да се вратимо назад на почетак. |{риликом тумаче}ъа основног метафизинког питаьа: ||1та 6и1е Бе као биБе? ми смо казали: ово пита1ъе поста.1'е могу}гно тек онда када се биБе одво]и наспрам Ёигпта и тако прика)ке као ояо друго према Ёитпта. !ек када биБе готово уотане против Ёитпта и тако себе успостави као биБе,]ав"гьа -'^ "" '''^*" ]е 6и?те,]ер тада то да би|е ]ест, и да ]естоно тшто ;'ест, !\аиме, биЁе, поста;'е оно на.!нудни!е, те стога и оно тпто !ё на]досто]_ ни.|е митш'ье}ъа и испитива}ъа' тако да су |{латон и Аристотел могли да ка)ку како филозофи]а проистиче из ну!етьа. Фсновно филозофско пита}ье проистиче из;'едног до|а[1а)ако]и се дога!а истовремено са би[ем п са човеком: БиЁ,е иЁтупа као друго према Ё1итпта и тако ступа у оно тшто ]е досто;'но пита_ }ьа на тъегово] бити, док се !|овек из свог опхо}егьа с! биьем _

опхо|етъ^а ко.|е не доводи у питагье

- преметпта у испитива}ье

9"|'' ?а! дога!а].|е извор основног филозофског питатьа' Фн ]е]единствене врсте и не мо)ке да се упореди|1р1са]едним од оних дога}атъа ко;'и се и1{аче дога|а]у са биБем и с/нама. 0н сАм-ни]е ствар метафиз:аке' и то из ]едног су!штинског разлога. -|ер, како да се одредита.! дога}а'!? Ёе као неко биБе, *,' не1пто изтле}у осталог _ !ер он се т1{че биЁа '1. уоптпте и у целини- али исто тако не ни као биБе у цел||ни -]ер са т*"й с" д'га}а то ца се оно тек успостав]ьа као биЁе. д^й", дога|а] !и]е битак биБа, дакле' оно 1пто разлику|е биБе од не биБа"' !ер то разликоватье тек тим дога}а]ем ттзлази на светлост дана. Бийе мох<е да се об;'ави као да бивству]уБи.!ест, с обзиром на !итак оно мо)ке да се об]ави само онда када у разлику доспе.1'у биБе, с 3'едне' и обзир на битак, с друге }ер то ,,као'' "тр'Ёе. означава управо разлику биБа према битку и обрнуто. [ога|а], дакле' ни!ени биБе нй }ьегов буатак. А'й, ,,!ест,,. А мох<е ли,,бити" ]отп ненега осим биБа и6итка? да,разлпковатьа бпБа и битка. ]4 он-о тако}е .!ест. Фно.!е .''* прво' ]ер када !ъега не би било, биБе никад а не би й'"'' п' ." .о1'ви као бивству.|уБи, као биБе у битку.3бог тога сада поста-

''

'''

Битак у свом одпосу према бити човека

увод у ФилозоФско мишБ88ьв

1реба ли та] догаьа] разликова|ъа битка]|4б|4би то значило? Ба и сам само ако све по]единачно са чиме се оп_ човек' йи знамо да на битак, сто]и у разликовагьу битобзиром с ходи представ.]ьа и'|у1не' 1о .титьенинко стагье на]он то каи бйБа",про\{и1п.тьао то пре буши наслуБивагье да!е разликова}ье засновано у самом човеку. Али, ако се пока)ке да ]е то разликовахъе оно 1]]то пу-', дй би6е као такв0 тек доспе до об]авльива}ьа' онда би от_ палапредставацаторазликова}ьеимачовеказасво]основ. А цоиста, биБо мо>ке да се об]ави као биЁге само ако су биБ.е и би:так доспели у разлику. Разликова!ье се' дакле' тиче самог биБа уколико оно пу1]]та биБе да тек доспе у оно неприкривечовек има сво]е боно од онога гпто оно !ест' док '{стовремено рави1ште у том разликовагьу. ' п^ сво;'ски проми1п]ьатасазна]е 6и'"')6изика,ко]а 'п^. се свугде пу1пта да у односу на оно 1]]то ]ест доБо као такво ли она сама исто тако и размисли Али, га!а то разликоватье. мисли он.а лику? д^ , утолико 1што н:!. 1 9-1]:^'-"-ф"]' ]е '", лепа и.|единствену бит по]единанно многа |1латона разлику]е биБе као биБе. Али, представльа где лепог.0на!е мислисвугде као разлику мисли;'е не саму, као }ьу ту оазлику она не мисли на оно собзиром биБе испиту]е у Бено! вл?стито] 6ити,]ер она битионим 6иБа, глто ойье као биБо;'ест, а одговара битком оно ни ни.!е леп лепог' бити-човек човека итд. Разлика, дакле, _ одговара чиме биБе, нити]е оно тпто метаф'1з'|каиспиту]е битак. Ради тога метафизттка свугде позна]е разлику' али]е не м'1сли као р^злику. 0на проводи разликова}ье у односу према биБу у цёлини утолико тшто ка11<е тшта !е биБе с обзиром на буттак' 1ако она пу1шта да би[е као такво доспе у отвореност. ['1стоврем"но, ме9у'им' оно одакле потиче отвореност биБа Бст']" из,ан подрун]а !ьеног испитива1ъа и сагледаватьа' Разлика за тьу оста]е узмакнута у само] сво]о] бити' Разлика]есте -]ер да ни]е, биБе као биБе не бибило сазнат]ьиво' не бибило нйкакве метафизике у ни]е посто]а}ъе нико не \{о>ке да посум}ьа' Разлика .!есте. Али, где ]е место, где ]е полоя<а] }ьене присутности? Фдговор на ово пита}ъе се нуди ме.йо присутности разлике ]е митттп'етье. }ер мисАм од "ебе' сво!у бтлт у чи}ье}ьу отвореним биБе као такво с -ь"й" има битак, ми1ш.тье}ъе ко]е сво]ски преузима и извр1паобзиром на ва мЁтафизику као тематски задатак. Разликовагье, ко]е рас-

крива биБе као такво' има усред раскривеног биЁа сво;'е ме_ сто у бити ми1ш.]ьетьа. йе}утим' м1[1ш]ье!ье т{е произноси ту разлику из самог себе. Разлика ни.|е продукт разлику]уЁе делат!{ости ми1ш.тье}ьа. А исто тако не ва)ки ни обрнуто, т]. митп.гьегье- н-е затиче ту разлику као неку бивству]уБ,у разлику битка тц 6иБ'а, осим ако разлика ни]е на начин ]едног биЁ,а. }отл пре би се могло реБи: ми1п.тье}ье преузима' разви]а и проводи разликова}ъе као какво се 6иБе раскрива у свом битку. ?ек утолико 1што преузима и проводи то разликова}ье оно и само доспева у сво]у бит,наиме, као ми1ш.гьетъе биБа тьеговом биту ку. |[реузима}ъе раскрива]уьег разликоватъа ]е оснивагье бити самог ми1п]ье}ьа. |[а ипак, све су то изрази ко]има на;'едан почетни начин поку1павамо да захватимо погледом то ста}ье ствари _ то су ви1пе уг{утства него обухвата}ьа тог ста}ъа ства_ ри у реч. йсто тако' не смемо да заборавимо ни то да тим из_ разима да]емо себи туманетьа ]едног.!единственог дога}атъа. !,а.|деур.|е за то на!пао среБан и3раз: ''ре1петъе; 1А''в{га9]. } то] рени]е, за.|едно са осталим, ''исход,', веБ поменуто и ми|п.}ье}ье' уколико разлика битка и биЁа;'ест као разлика ко.1'а ]е исхо_

1з0 в.тьамо пита1ъе:

битут? 111та

! !1

||

{|

]:

131

дилаи изне11]ена и ре1пена [ашз9е1га9еп] у митп"гье1ъу и ми1ш.тье]о разликова}ъе н|{када не мо)ке да се представ.гьа као неко де1]1ава}ъе за себе, него 3'е митпльетье увек веЁ уцртано у 1ъему као исход. Али исто тако' од тога треба да се др>ки далеко и остало представ'ьа}ье, као да саь{о ми1ш.]ье}ье обделава ту разлику' као да !е пре свега осталог оно поставльа на.|пре у посто]еБу неразликованост биБа и битка,]ер се без тё разлике уоптште ни1шта не би налазило пред ми1п,ъе}ьем' буд Ёи да тек она пу1пта биБе као такво да предле)ки пред ми1ш.гье}ъем. А ако нитшта не ле)ки пред ми1ш'ье}ьем, онда ми1ш.]ьегье ни;.е ми1т!.]ье}ье. 1о разликоваБе' дакле' не долази из ми1п.тье}ьа као да.}е }ьиме проузроковано' а засигурно :е у ми1п,ье}ьу и м141ш,ье}ьем преузето и проведено' и то тако да ми1|т.]ье}ьем преузета разлика тек пу{шта да ми1п.гьегье.|ест ми1ш.}ьеье. Разлика.|е оно прво' и тьо.!]е потребно ми}11.|ьеье као место }ьене пр]'1сутности' тако да то употреб.гьаватъе тек пу1шта ми{ш]ье}ье да доспе у сво]у бит. € правом прихватамо да ]е дога!а] ко;'и путпта да се !ави биЁе као такво: разликоватъе битка и биБ-а. йда ЁБмо д' .''"у1памо да,ъе да испиту.!емо однос изме\у битка и биБа. БиЁе ]е одре}ено овим: да ]ест. Разликоватье би!а и битка !еу себи одтъем.

'

1з2

Битак у свом одпосу према

б:лт:л

човека

лучива}ъе о би|ту, да-!ест а не да ни]е. одлучива}ье ]е одбацива}ье противмогуьности небитка. 1о одлуниватъе ]е |[арменидово ми1ш]ье}ье провело у ово] ]едно] мисли: биБе ]ест ане 17и]е, Ёитпта небивству!уБи ]ест а не бивству.!уЁи. )/]едно са тим одлучива}ъем се као противмогуБност об]авзъу]е небитак биБа. Ради тога поста]е могуБним пита}ьо: 1|{та ]е биЁе као оно у битак досу!ено [Бевс1т1о6епев] и небитку одузето? 1|1та ]е би[те }колико оно ]ест? йи кшкемФ д& 99 код |[арменида' и у читаво] метафизици, Ёх'тгпта об]ав"ъу]е као противмогуБност. Али, како се то одви]а? йо>ке ли да се об!ави оно 1што уоп1пте ни на какав начин ни]е? 3ар не коке |{арменид да Битлта никада не мо'(е да се мисли' по1пто оно кога ]е напустио сваки битак не да]е ни1шта да се вр1ди' н|'11пта да се мисли. (ако онда оно уоп|л]те мо)ке да се об;'ави као противмогуБност? А ипак.|е тако,]ер ми1ш]ье}ъе

ко]е проводи одлучива}ъе о битку тл Ёигшта гледа на Ёитшта као на оно 1пто се др;ки далеко од биЁа. Али, како ]е то могуБно ако Ёитпта ипак ни]е? )/ ко!ем смислу Ёитпта ни.!е? )/ том см|{сли да му битак нтдкаквим начином не приступа. Фно нему битак приступа.!е биБе. Ёитпта ни]е' знани: оно ни]е биБе. 3бог тога.!е и за метафизику Ёицтта одре!ено тиме да]е оно потпуна одсщност свег биБа. Али, насупрот томе ми постав]ьамо питагье: [а ли онда све 1пто ни.!е биБе веБ због тога и ни!е? 1{звесно, за ]едно пли1п]ье!ье' за ко]е само биБе !ест, Ёитшта се консеквентно при_ казу.|е као пука одсутност свег биБа. 3а то ми1п.тье}ъе Битпта напросто ни]е. Али, сада имамо пред очима разлику биткаи биБа.3бог тога мо>кемо исто тако да ка)<емо: не само да биБе ]ест, него;'ест тако}2е и бтттак. Битак нп!е биБ'е, битак ни]е бивству]уБи' аилак]ест. Фдатле се веБ ода]е: оно ш]то не бивству]уЁи него не.бивству.!уБи '|ест, само ради тога ни]е тако да оно напросто ни]е. Ако би неко озби.гьно хтео да тврди супротно' онда би се показало следеБе: све штто ни;'е бивству]уБи ни]е. Битак ]е разлинит од биБа, дакле, ни]е би[е, дакле' он уоп111те ни!е'\4ли !отш отштри.!е: оно гпто ни]е бивству]уБи' уоптште ни]е, то;'е Битпта. Ёо, битак ]е разлинит од биЁа, дакле' ни;'е бивству]у!и него.!е Ёитпта' Битак;'е Ёитпта _ ово! консеквенци не мо)кемо да умакнемо ако то,,]ест" задр)кавамо увек само за биБе. Битак Ёитпта: тпта ]е то друго до нихилизам у дословном смислу?

увод у филозоФско мишБвБв

|з3

Ё{о, код речи нихилизам морамо. пустити да влада кра]тьи опрез' прете)кно разлога: на!пре, то] рени ."'1"йве'4з.!р\4 на бро]на значе!ъа;да.]ье' "у она слузаступницима назора на свет >т<и као инструмент за вре}атъе против1{ика; а пре свега' она у себи кри]е богату филозофску проолематику' и то од Ёичеовог откриБа европског т|ихилизма, ко]и;е 6оо'й {{"д'' осталим обухватао !отп и пуки антикомуни3ам. "' 3бог тога, на овом месту проблепллихттлизма ос""'"''' !отш у"ек ,' Битак као оно од биБа па стога идруго свему !што р'.'",''', бивству.1'у[и.|ест, ,есте не-биБе, те ;" н'_ плта' Ёо, код овог става не треба одмах "''.' даништтЁ.'Бий^[ напустимо ми1п'ье}ъе и уместо Бега пока)кемо'наравно, много удобни1у ,|''"*'_ из традици.|е могли да знамо толико да *+1::у:1],]!г ,е 2!егел' ко.|и се засицрно у3висио из-н-ад приговора нихилизма' изрекао став: ,,9исти битак и чисто ЁиштЁа .у, д1*'Б, те ието''з2,ида !емистичка теолофа чак и оно на]витпе ословБавала и3разом: Ёитпта. Фно на3'витпе '"дно ]е, наравно, кра]ьа супротноет ни!птавном Ёитпта одсутности свег в*"' н" вй"*', |'*'", трФало да-будемо толико изнена}ени када ну]емо .''й, Б"'** се постав.гьа пита]ье' |пта он значи. 3'е Ёитпта. €амо Ёитшта, ко]е ]е за разлику од свег оиьа ои]ак,-не мо)ке ни као Ё{итпта мистике да се постави супротност према ни!штав_ у ном }{итпта апсолутног одсуства свег би\а'м""{'.,й'Ё"*'' .|е пуно!а битка сйег биБа у.|едноставном;.единству, и зато;'е супротност ни1птавном Ёитшта, одсуству |Ра!тьа свег биБа. А биБу ипак ни! е пуно Б' ." о 9:::::.',: -. 1о друго ставном.|единству' па стога ни]е ни супротност:титштавном "] "ь' й , "д'' Ёи1пта апсолутног одсуства, него ]е сасвим другани;.е, ствене врсте. А'':5_15'_"9]е о1врсте? ]е ',"'", "',]й'" н'кфг се бйБЁ уздшке ит|1меуспоставьа "Бйй]Б'' себе као :1тз*!"пт 0ипе' па тако |1 да|е повод да се постави питатье: 11]та оно, биБе, заправо .!ест. |!окутша!йо д" йЁй""' ову мисао: бптак тл бртЁе су различити. [акле, оу'9^]" йБ друго свем би\у,и тако не1пто небивству;'уБе, небиЁ е, а у|пакне ни11!тавно Ёитпта у смислу апсолутног одсуства. .(акле, се об!ави биЁге као такво' п9|а-в.гья|е^се тако}е и оно уколико дйуго оиБу ко]ойк'*''' начином ни!е 6и\е.1 онда' дакако' поста!е д'.'ди 5,ц'.. "' ну)кно питатъе:1[1та.1'-е биЁе уколико оно оивстБу!у{'Ё"': лЁр бпБе има сада едно Ёаспрай- н"., фБ9"9еп] р азлике' оно дру-

''р'"'

б'.''

.|

з2 сео'дР!]}ге|гп Рг!е0г!с}т \1е9е1:й!звс-.'

^тэа{т

4ег !-о\!.!с, 1.

ъ'1,

1.

Бап6,

1

€.

\з4

увод у ФилозоФско мишьвьв

Битак у свом одвосу према бити човека

го свем биБу ко]е, уколико оно ]есте то друго' свакако ]есте небиБе па стога и Ё{итпта. 1ако.|е оно ништа' наспрам кога се би!е као такво тек уопостав!ьа,битак с обиром на то да]е оно то друго биЁу. Ёамерно ]е било речено ,'с об1'1ром на то'', зато 1пто' нарав!{о' то ни]о ]едини обзир у коме се битак по!автьу]е, _ ]ер он се исто тако а целокупна мотафизтлка прРка сведочанство за то - по]авльу]е као оно 1пто биЁе ]ест, готово као оно птто ]е биБу сво]ствено. ?а] двоструки обзир битка Бемо касни.!е да пРомигпимо прецизни]е. йе}утиьт, све ]е то ми1ш.тьено веБ }'1з разликоватьа битка и 6ттБа,укол1{ко ]е оно до1шло пред на1ше ми1п'ьетъе. йетафизи1{а, напротив, доду1ше сто]и у том разликова}ьу, али она н.е мисли Бега самог' не мисли га као разликова}ье у тьегово] властито] битп. Р1з тог начина ми!п]ье1ьа тада се ода]е следеБе: по1пто метафизика не мисли разликова1ъе као такво' она не },{исли ни оно разликовано као такво. Фна не проми1п]ьа дабитак на битно другани]и наяин]ест од биБа. БудуБ,и да она остаза |ъу значи увек ]е окренута ]едино биБу као таквом, битак бивству.|уБи-битът [зе|еп6ве|п]' Фно тшто ни]е на начин би"^мо, Ба, то ни]е, то ]е Ё{итпта у смислу тоталне одсутности биЁа- Битак казу.!е, метафизички ми1п.тьено' увек само: бивству.!уБибити. 3бог тога метаф'1з'1ка битак на кра]у и|1алази у неком на]вилпем биБу,ко]е бивству!уБи и само бивству]уБи]ест, и ко_ ипак, ако почнемо ]е се из.!едначава са оним бох<анским. |[а битка, онда ми' самог 6иБаи изме}у мислимо разликовагье да аипак таметафизике' ми1п]ье1ъа начин напу1|_ттамо доду1пе' ко]ег }{етаиз оно показу]е се почи}ье нама дого}ено ко да да изреци: метафизинко] и ко]е одзва}ьа проистиче, фиу физика лозофи]а ]е проистекла из 'ту!етьа. Битак, разликован наспрам биБа,]е друго биЁу па утолико инебиБе,йаспрам кога се тек успостав.тьа биБе као такво. Ёо, биБе се успостав.тьа као оно 1што |есй, оно 1пто ]е досу!ено у битку. Али, како мо)ке оно у нему !е биЁе дооу|ено као оно _ птто.!ест, да буде небиБе. БеЁ знамо: ако]е битак као о1о дру_ го биБу Ёитпта, то он због тога ни]е ноко ни!птавно Ёитшт4' Ёитшта као оно пуко Ёитштавно' коме измиче сваки битак, сачи}ьава метафизинки по]ам о Ёитпта, ко!и овде ви[пе ни]е дово]ьан. Битак као Ёитпта казу!е: битак као друго биЁу ни]е на начин неког биБа него ..' [а, када 6и то било тако лако да се мислиика>ко.

135

Битку ни]е ]едноставно сво]ствен т{еки други начин бити него биБу, него ово: 'не бивству;'у\тибити',веБ одре|у]е начин }ьегове 6ити' Али, ово обаветштетье нас;'отш не помиче с меота. о.1щ неразум]ьиво пре свега то' !пта значи да биБе !ест, т]. да.!е биБе досу}ено у битак. Ради тога Ёемо овде на]прода прекинемо сво!е тумаче}ье' али Бемо се другим путем поново вратити на [ьега. \4и смо у сваком слуна]у сазнали толико да ]е дога!а.! из ко]ег проистине метаф17зика разликоватъе битка табиБа,ма колико то разликова1ъе, и нарочито' начин бпти битка, за нас на.|:тре оста.!у загонетни и мрачни. } том разликоватьу, ме}ут|{м, човек сто.|и, без обзира на то да ли он за }ъега зна или не зна. йо>кда сада мо)кемо не1пто.|асни]е да сазнамо' како то разликоватье сто]и према бити човека. Разликоватье .|ест - ] ер без тьега биЁе као такво не би било отворено' А фактум метафизике осведочава отвореност биБа као таквог. Али, где то разликова}ье има местосво]е пр1.{сутности? [де оно нала3и сво.| смегпта]? [де оно пребив йио-битава? |[осто]и.!едно биЁе ко]е ]е биБе ко!е оно ]есте само тиме 1што сто;'и у том разликова}ьу утолико 1пто га непрестано употреб.:ьава. 1о биБе.!е човек. 0н ]е из сво;'е бити упуБен на разликова}ье битка ибиБа,по1пто све по3'единачно свугде пред_ став-тьа с обзиром на битак. 1о представ.тьа1ье се назива ми1|]]ьетье' тако да ]е на та.! начин основна црта ми1ш]ье}ьа разли_ кова}ье биБаи битка. Ради тога бит човека' ми1п'ье}ье ,иобразу.!е место присутности за то разликоватье. €твар" .'о;" '" и битако као да се било где одиграва то разликоваье битка Ба, ко]е би потом ]отш и добило некакав сметпта], неко место где би могло да обтатава. Ёапротив' то разликойатье ]е ]отп у самом себи веБ припрема}ье онаквог сметпта.1'а као какво се захтева да буде бит човека: ми1п]ье}ье. 3бог тога бит човека ни]е тьегово власнитптво' него човек припада сво]о.| бпти. Бу он, доду1]]е' унака)кава' али никада не мо)ке да.|о.! умакне' зато 1пто све оно како и као 1пта он представ]ьа и хоЁе у1 чини' ипак почива у }ьегов о1 6ити,ко]у оно разликова}ье захтева као место сво]е присутности. [де год новек пребива' 1шта год чини и чиме год се 6ави' 1шта год полазеБи од самог себе мисли. на ко.!и год начин представ'ь а се6е и сво биБе - човек оста.!е изручен оном дога!6]у ко.|и одре}у-. .!е тъегову бит, тако да он свуда где се у!1утиостав.]ьа сведочан-

.

\з6

Битак у свом одпосу пРема б:дти човекд

ство о том догаьа]у' и то !едино самом сво]ом 6ити, ко]а ]е оно

1у разликова}ьа изме'у битка ибиБа, ради чега се и назива 'тубитак' [)аве!п]. €ада мо>кемо не1пто !асни]е да видимо ]едно стаье ствари

ко]о ]е било означено на следеЁи начин: битак као битак употреб-тьава бит човека. 1а] увид нам.!е израстао ]еданпут из сеБаьа на метафиз|4ку, а други пут и3 искуства ко3'е ресценди_ ра]у[а метафизика др)ки спремним за ми1п.тье}ье. 1{ао вотьа влада.|уБи битакупотреб.гьава човека као суб!ек-

та свог господаретьа. 3бог тога смо поставили пита}ье дали|4 бхатак као битэк употребтьава човека? Фно тпто овде казу;'е ,,употреб.гьавати", остало ]е неодре}ено. €ада видимо: разликова}ье бтттка и биБа, ко;'е тек успостав.]ь а бттБе као биБе, има место сво]е присутности у бити оног биБа ко.!е непрестано }т1отреб.:ьава разлику. } том смислу' и разлика битка и биЁа, обр-

нуто' употреб.тьава бит човека. [о употреб]ьава!ье ни]е узрок неког недостатка' него: Бит човека' ми1п.тье[ье, !отш и сама од се6е прилада то] разлици. €ада смо начинили корак ко]и нас ]е увео у ]едно подрун]е ко;'е нам ни]е присно. 3бог тога ]е сада све до тога' да та] корак исто тако буде]едан обавезу.!уЁ;л корак ми1п'ье1ьа'.|ер филозофи.!а мора увек да се проводи у обавезу]уБим мисаоним корацима. €еБатье на метафизику, ко]е образу]е пут на1шег ми!п;ьеьа' довело нас.!е пред оно дога!агье из ко;'ег проистиче основно пита1ье метафизике. 3аиста, ]едва да.!е !ошт потребно да се изговори како су се ова послед}ьа разматра}ьа кретала у кРугу пита1ъа о битку. Р1 скоро да се само по себи разуме како }вод у филозофи]у мора да управ.тьа у правцу уво}етъа у то пита}ъе' |[а ипак, ми оста]емо при опомени да.!е пут ко]им ми идемо сеЁ,атье на метафизику.

х питАБв

о Битку и мвтАФизикА

9 овом наслову морамо

да споменецо и метафизику _]езато 1пто оста]емо данпут на путу сеЁатьа на метафизику, потом' и пре свега зато, тпто]е питагье о битку ме}увремёну' поу стал о су1штински дво з начно. }м1етафизика постав.тьа пита}ъе 1!1та.|е биЁе уколико оно бивству]уйи ]ест? 0на пита о ономе гшто биЁе одре}у]е бртБем. А то.!е битак. ?ако, метафйзика пита о биБу, а одговара битком. й9}}тим, пита}ъе о битку мо)ке да има и.|едан други смисао. Ёаиме, ако обратт1мо паж}ьу на онразлику в''*.'в"Ёа, да битак веЁ мислимо као оно друго биБу, као небиБе ко;'е ипак ни.!е нитштавно Ёитпта. |{итатье: 1|!та]е би['е -мисли битак,.|ер оно мисли биБе као оно ш:то7есй. Али,оно мисли битак само с обзиром на биБе, наиме' као оно тпто ]е сво.|ствено биБу :

уколико оно бивству.!у!и !ест. [а бисмо то учинили разговетни.]им' мо)кеь{о и овако да се изра3имо: оно мислии одре}у]е оно бивству] уБ и- бити, биБе- битак [5е1еп0ве1п] биБа. иЁи,'#о мисли битак полазеБи од биБа натраг ка битку. А то значи да|1|4татье: 1!{та]е биБе?,битак не мисли као битак, не мисли га као }ьега самог' не уколико;'е оно друго свем бтл!у. € обиром на то' дакле, да е битак друго биБу, метафизик а 11е мислибйтак. Али, она га засигурно мисли као оно тпто.|е сво]ствено биБу. |[ита_ тье о битку!е, дакле, очигледно двозначно, и ту дво3начност морамо дараз!аснимо полазе[ти од основа' и морамо увек да]е ]асно у виду. } то], за филозофи]у одлуйу]уБо], ствари уу3'' [а]дегер се у основи погре1шно разумео онда када се мислило да.!е, препга [а]дегеру, метафизика питала о биБу, а сада 6и, ;'

138

увод у ФилозоФско мишБвьЁ

|1ллтаье о битку и метаф:лзика

насупрот томе, требало да се мисли битак.1о се онда схватало и оъако: метафизиц1'1'е потребна !една допуна, наиме' одре}{ислила би\етъебтатка.Алпсе доказивало да]е и метафизика так' док ]е {а]пегер образовао ]едну недово-тьну 11редставу о .,""'4''''ци. [ротескна форма критике !о, наравно, она ко]ом се ]едном мислиоцу приговори оно 1што.!е отт од самог почетка и увек тврд|{о, да метафизика мисли битак, и то од |[армениметафизикаиъ:'а' д{ и под }ъеговим властитим називом. 1||та би йетафизика, не битак? дакле, мисли биче могла \11х[1\(::'|4ако блтак' А ту се, мисли т<о]и начин она на сапло, так. пита}ъе ]е ш:то ]е биБу оно као ['{исли битак она увек дакако' показу.!е да биБа, тьубитак>кивих као као биБе-битак: Бво!ствено, дакле, се креБе метафизика значи: у разликовади,?в"т^, бога. А то тъу битка и биБа, она извр1пава и довр1пава то разл]{кова}ье' али 1ьега самог она не проми1ш]ьа. Р1 зато тшто плетафизика не проми1ш.тьаразликова}ьекаотакво'онанепро\,{и1п,ьанионо властито] 6ити. Фхта уоптште ни разликовано у }ьегово] свагда не[{о)кедамислиторазликова]ъекаотакво'зато!птосхоцно свом основном пита}ьу: 111та ]е биЁ.о као такво?, она битак од самог почетка узима као оно тпто ]е сво]ствено биБу а не као оно друго свем биЁу. 1име метафизика ни]е починила ни греййти ]е направила пропуст, веБ напротив: она.!е извртпи'пку ла сво!у ствар. Фна ]е у то пита}ье ук.тьучено богатство повесно исходила' изнела и развила и ре1шила' и то до послед}ьих кра]ности. Али, мо>кда ]е сада вре\{е да се постав1'1 друго пита}ье' питатъе ко.!е метафизика ни]е поставила - {1ита}ье о битку другом биЁа. €вакако, тада мора да постане]асно и ''''" ''' 1{ух<|{о1пБу' |1ре да ]е то пита1ье но!шено ]едном унутра1ш}ьом него 1пто се упустимо у то, опи1шимо ]огп ]ецаттпут, у о111три}1 обрисима, двозначност пита}ьа о битку. \4етафизллка мисл|{ битак као оно тшто;'е сво]ствену биБу ми1п.тьетъе испиту.|е битак као уколико оно ]есте биБе. [руго битаккао би]е разлинито од биБа, оно не испиту1е -"' ''' Ёе-битак него као битак,дакле' с обзиром на то да оно небтдвству]уБи ]ест а ипак ни]е н|'{1птавно Ёитшта. 1(ада будемо то себиуяинили]асним, тада Бе се од нас захтевати да пока>т<емо сеБада ли!е и за друго пита}ье нека ну)кност дала повод. }ер, истаква само су и томе поучило нас да }ъе на метафизику ]е испитива}ьа. питива}ьа истинска филозофска

|з9

[а ли друго пита}ье о битку као битку носи у себи неку ну>кност? Ако бисмо то показали' могло би нам поБи за руком да сагледамо оно 1пто у савремено доба ]ест. А за то Бе добро да нам

до!у претходна !.1зтрах(ива}ьа. Фно тпто у савремено до_ ба.|ест, одре}у]е се господаре1ьем технике ко]а сво]у бит има у господаретъу во-тье' БиБе.!е оно де;'ству]уБе у }ьеговим прорачун.ть]{вим де.!ствима, а оно право де]ству.!уБе и зби:ьско;'есте во.]ьа. йе!утхам, као во.]ьа влада]уБа збильност]е узмак битног битка. [одутпе, би|е бивству.]уБи оста]е, али битак у смислу битног битка обитава као ускраБеност и узмак' он ви1пе ни.!е оно тпто ]е сво.!ствено биБу. Али' битаку битном смислу ви1пе ни]е презентан у бтлБу, него;'е као ускраБеност и узмак

управо одсутан. БиБе ]е презентно' представ'ьено и утвр!ено у сво]хтм могуБностима де.|ствова}ьа' а битак !е презентан као прорачун)ьива де]ственост онога збиБског. Али, као битни битак. он ]е управо одсутан утолико тшто обитава као узмак и ускраЁеност. [а бтттак у битном смислу обитава као оно 1пто ]е за биБе одсутно' не казу;'е ни1шта ма}ье до то да разлика битка према биБу понитъе да се показу;'е, да се битак раскрива као друго свем бтлБу. ?о.!е оно 1што се збива [з!с}л еге|3пеп] у добу технике _]едно збиБе [Бге13п!з] ко.!е митшлье}ье не може да обделу]е, али ко]и се тиче ми|ш.тье}ьа, осим ако митшзьеБе ипак ]есте гледа}ъе т{а [5|с1т{ аш{] битак. }ер, тада се ми1п'ье}ьа у }ъегово] бити свакако т1.{цало то 111то битак почи}ье да се показу]е у сво]о] разлици према свем биБу, а не ви1пе као оно сво]ствено биБу. Ако, дакле, треба да будемо спремни 'шт';е да мислеБи одговоримо битку, онако како ]е то метафйзика учинила на сво;' нантлн, онда бтл морали да поставимо питатье о битку у разлици према биБу. Р{атше доба.!е веома 3агонетно доба. 9ини се да све про)кима планира]у!е проранунава.|уБи ум' Ёитлта не мо)ке да се од_ упре }ьеговом тоталном нападу на све !.1 сва1пта. !!4стовремено надолази]една бесцильност какве]отш ни.|е било' ко]у велом обави3'а метафизика ко.|а ]е [остала назор на свет, ]една оптпта безбитност прекривена привидом по.!анане )кивотносту|1 привидом кога про}4води техничка пракса ко.!а се стално све витпе убрзава. йсто као и оно пуко де.!ству]уБе }ьеговог де;'ствова}ьа оно зби;ьско оста.|е 6иБе, па утолико и битак оста.!е не1пто 1пто.!е сво3'ствено биБу. А тшта бии била сва де]ствоватъа и постигнуБа и успеси -да они ншсу,т). када им не би припада-

140

ло то ца | есу. Али то гшто ] е ] отп увек.сво;'ствено биБу, ви1пе нипоседу]о начин бити !е 6ь:.йнш битак. Фн изоста]е на биБу, он узмака и ускраБеносттл. йе[2утим' ако битак у битном смислу ви1пе ни;'е оно тшто ]е сво]ствено би[у, 1шта то онда друго значи него да битак сада почи}ъе да се раскрива као оно друго биБу, Аа он сада почи}ъе да'4злаз|4 на светлост као ра3лика на.йр'* бутБа?.14 тако се показу]е: доба технике ]е, филозофски ми|ш.гьено, т]. митшльено собзиром на битак' време у ко]ем битак почиье да '.'е показу.|е у сво]о] разлици према биЁ,у. 1(ао оно друго биБу он пртану|у]е ми1п'ье}ъе на пита}ъе о }ьему' наиме, йа пита}ьэ о битку у разлици према биБу, а ипак не тако него тако да се биБе став'ьа на.!едну а битак на другу страну'

битак ]естеиоста!е битак 6иБа,]ер ипак]е и оно збильско ко]е ]е постало прорачун]ьиво де]ствено оно л;то |есй' т!. оно оста.|е задря<ано у битку. |{о]асниБемо ну>кттост пита}ьа о битку у тъегово] разлици биБу на ]отп ]едан, другани]и начин. према ^ йетафизичко ми1ш]ьетъе биБа као би6а]е сузби]агье у себта Ёиштта-а, ]ер Ёитпта се мета{эизички одре}у]е као оно т|тто напросто ни]е зато 1пто му битак изми11е у сваком погледу' Битак ]е оно 1што 1'е сво]ствено би!у, и зато бтлтак 11у1 11а какав начин не придолази ономе }{итпта. 1о.!е метафизи[|ко схвата}ье о Ёитпт6. йе!утим,.!ош] одавно Ёиштта почи}ье да6ива нападно и 1{амет]ьиво' гьега су будни духови нараста]уБим немиром и бригом осетили као опасност какве ]отп ни]е било, опасност ко]а прети свету' а ко]у ]е }{ине обавезано мислио мислима о европском нихилизму. Али, како;'е то _ метафизички ми1п;ьено _ могуЁтно? 1(ако мо)<е оно 1пто напросто ни]е да се намеБе, да притетльу-|е и да про>(ип{а све биБе? й нему - метафизички мип1]ьено - читава борба против нихилиз\.{а? 1(аква ]е то уоптште борба против нечега 1што уоп1ште ни]е? |4ли,када борци против нихилизма мисле на заступнике нихилист}1чких ко]и разви]а]у1,че}ье о неу.'"г*а -чему та борба против оних .'"му -'' сАмо уоптпте не мо>ке 6ити, о Ёиштта? 1реба ли да -" *'*", Ёитшта, доду1пе' нгт.|е, али ъ1|\хил|1стинка уяетъа.!есу? Али, каква су то уче1ъа? 9четьа о нечеп{у гшто ]е ]опт магье од ни]е ни1].тта. фантастинних фантазира}ьа, наиме, |што уоп1ште име метафисе када (о]и ]е то ступатъ духовне сметености у ни.!е то ка)ке да уоп."*" б'р" против нечега о чему метафика

д',''р',"о,

1ште ни1пта.

увод у ФилозоФско мишьвьв

|[итатье о битку и метафизика

\4!

Али, ако томе додамо да се Ёиштта провлачи кроз модерни свет' онда призна]емо и то да ни]е да Ёитшта ни]е, него оно на некакав начин.,ест' 14 тада Ёитпта' доду(пе' ни]е нелпто бивству]уБе, неко биБе, али због тога ни]е и да;'едноставно ни]е, него ]е Ёи:пта оно !што се разлику.|е од свег бпБа, оно друго биБу' Ако тако сто]и, онда ]е борба против Ёитпта опет исто тако бесмислена,]ер мо>}(емо да се боримо само против нечега 1]1то бивству]уЁи.|ест. Али, нетпто друго ни]е бесмислено' наиме: проми1п.тьати то Р{итпта, ко]е ни1'е никакво биЁе а ипак ни]е да ни.|е. 3а метафизику би' дакле, и то било бесмислено, ]ер за тъу Ёи:пта као оно небивству]уБе, небиБе, уопштте ни!е. Ако претпоставимо' дакле' да нечега има у томе 1што ]е Ёи111та на.!едан чудови1пан начин почело да поста]е намет.]ьиво' онда никаква метафизика' наравно' не мох<е ни[пта наспрам тог Ёитпта и нихилизма.. Бен властити по]ам о Ё{итшта, о6разован сходно }ьеном начину ми!п'ье}ьа' спречава;'е у томе да

узмогне насупрот Ёитпта. Али, ако оставимо Ёитпта у тьегово] намет'ьивости' онда ми веЁ мислимо и оно тпто ]ест као оно друго биБу.Атада се исто тако веЁ постав]ьа пита}ье о ономе тпто.!е другани]е од свег би\а а ипак !ест. |1итатье о томе другом израста у сво]о] ну>!(ности, дакле' исто тако и из не1што

проми1п]ьауъа бити модерног нихилизма.

Фно тшто важи за модеран свет уоп1ште, да он у себипофеднако носи опасности као и су|]1тинске могуБности за будуЁност' ва)ки исто и за ъ\|1хил|4зам. Бегове опасности ]е Ёине опйсао са свих страна. Али, ако поку1памо да мислимо из разликоватъа битка ибиБ'а, онда се показу3'е да нихилизам ни]е само нихилистички. Бит нихилизма се тада раскрива као надолазак битка пред ми|]т]ье!ье у сво]о] разлици према свем биБу. Ёем_а-сумгье да !е бит нихилцзма, ЁитштабиББ,ствар ми|шьетъа-. йетафизика) ко]а Р{итпта позна.!е само као противпо!ам би?ту, не мо)ке ни11]та да противстави навали Битпта-а. Р1ди тога, у.!едно] битно] тачки Ёиче има право када ка:л(е како сви покутша;'и да се крене против нихилизма производе супротност _ они и против свог хте1ъа саде]ству]у на гьегово] де;'ствености. [тетье 3'е метафизика у ьеном послед}ьем постав.]ьатъу као технички одре}ена пракса у слу'кби господаре}ьа во.'ье' а истовремено, она.|е одсуство битног битка. ?о одсуство' оп1пту безбитност, сходно свом начину ми1ш'ьетьа, метафиз ика|1икада не мо)ке самадаискуси, него она мисли одсуство као.|едно

||итатье о битку и метафизика

увод у ФилозоФско мишьвьв

ни1птавно Ё{итпта, против кога нема 1]]та да се уради зато 11]то оно управо ни]е. Ако ка)кемо да нихилизам ни]е само нихилистички' онда то значи ца ]е он то тако мало колико су то мало

слу да ви1пе не мисли метафизинки' него да мисли бит и извор бити саме метафизике. }ер метафизика ]е у сво]о] блцти збива]уБе разликова}ье сАмо. 3бог тога ми1]].тье}ье' ко]е битак мисли као разлику' управо код себе иима бит метафизике. [о сада смо у извесно;' мери раз]аенилиследеБе тачке: 1. [вознанност пита}ъа о битку. 2. йогу6ност да се та двозначност види и мисли' уколико битак у на1ше доба обитава примарно као одсуство, т]. као раз_ лика премабиБу. 3. Ёркност да се битак мисли као битак. 4. }единство пита1ьа о битку као битку тт о бпттц онога Ёи_ гпта ко]е ни]е нитптавно Ёигпта метафизике. 5' Ёу;кност пита}ъа о бити нихилизма, за ко]е вигше ни]е дово'ьна ни ]една мотафизика. 6. }вид у то да су та филозофска пита}ьа могуБна само из проми1п]ьатъа бити метафизике ко]а.!е ]отп немипл.}ьено збиБе разликоваъьа битка и биБа. }едан }вод у филозофи.!у не мо)ке да разви!е наведена пита}ьа' а поготову не мох<е да одговори на }ьих. |[ред.!едним за_ датком' ме!утим, она не мо)ке да узмакне: да барем растумачи пита1ье о битку'

\42

и

нихилистичке и источноази]ске религи]е ко,е ништа не по_

ни1птава]у' онда смо угро)кава}ье' ко]им нихилизам прети човеку и тьеговом свету' унапред признали у!сазнал11' поуком до ко]'е смо до1шли путем Ёичеа. Али, попут модерног света уоп1пте' тако и та] свет провладава]уЁи 11'1хилизамноеиу себи скривене могуБности за будуьност. Битак и Ё{итшта - оба су двознаяни: битак као биБе-битак и битак као оно цруго биБу, 6итаккао он сам - Ё1итлта као оно друго би?э'у и Ёитшта као оно пуко ни1штавно' 3адатак ми1п]ье1ъа ни]е да одстрани те су!штинске двозначности' него да их ]асно в|4дт1т4 мисли у ьихово] би_ тии!1з }ъиховог порекла' }ер, те двозначности' у ко]има у исто.! мери сто]е и бтдтак и Ёитшта, образу]у сигнатуру на1пег модерног света' подрун]а у ко]ем 6итне промене крне себи пут. 9 тим проме[{ама има свог удела и }у1и1п]ье}ье, мада не ]едино оно. } филозофи]и се промена показу;'е у томе !што ми1п'ье1ъе [{апутшта

метафизички начин митп]ье}ьа утолико 1што осло-

ба\абитаку разлику према биЁу. Р1стовремено се том ми1п.]ьетъу отвара бит ии3вор бити метаф11з'1ке, док за метафизику сходно }ъеним властитим задацима _ оба оста]у затворе[{а. €ходно двозначности у ко]о] сто]и битак, за нас се ]ав.гьа двострука могуЁност п|{та}ьа. Али то двоструко !е ипак само привйд. }едно питатъе ]е изнето и цоне1шено до кра!а, ре1пено

]е. йетафизичко

ми1ш.тье}ье ]е иштло све до у сво]у кра]тьу и по-

|л"дтьу йогуБност. }ер, метаф'|зикаразви.|а битак као бит биБа утолико 1што те)ки зна}ъу о ономе тпто биЁе ]ест. 1а] начин битка досе)ке сво]е довр1шетъе онца када биБе постане г|редмет во]ье ко]а ]е саму себе опуномоБила за заповедатъе. 1о ]е довр1пе}ье и кра;'гье постав]ье}ье метафизу{ке, у ко]ем.битак обтдтава као бйт биБа. Али, довр1ше}ье метафизике ни]е кра] веБ пре преобилье, ]ер оно;'е понетак разликовагьа битка наспрам би|''а,битка као разлике према биБу, битка као }ьега са_ мог. Ако би филозофско ми1ш]ье}ье хтело да остане примерено свом одре}етъу да мисли 6итак,онда оно у савремено доба ко_ начно ]едном мора да остави на миру битак као оно тпто биЁе !ест,иуместо тога да почне да мисли битак као разлику према биЁу. 0но мора да остави на миру метафизику у том сми-

14з

увод у ФилозоФско миш'ьвьв

\45

м].{ поку1павамо да мислимо исто оно исто 1]]то се одувек и мислило' наиме битак, па ипак не ви1ше битак као оно 1пто биБе.|ест, као 1што се некада чинило' него битак као оно дру-

ду1пе'

х1

тумАчв}ь5 питАБА о Битку кАо Битку

}едан }вод у филозофи!у мора од самог почетка да се учврсти у двама гледи1птима: на!пре, он мора да брине о томе да се веЁ сво]им првим корацима креЁе у подруя]у филозофи]е, та_

ко да он буде филозофски 9вод; а потом' он мора унапред да 14мау виду оно о чему треба да се мисли у филозофи]и. }вод Ако ово у филозофи]у]е во}ен пита|ъем:11[та]е филозофи]а? постав.тьа_ пита:ье]едноставно не понав.]ьамо него га мислеБи мо' онда се Биме налазимо у подрун]у филозофи]е. }ер, оно3'е основ]едно нарочито прформира}ье оп|1]тег филозофског ног пита}ьа, ко!е од |[латона гласи овако: ||[та ]е оно тшто]ест? 1|1та ]е би!те собзиром на битак? ]име се чини да.|е исто тако веБ утвр!ено оно, тшто филозофи]а треба да мисли. |{а ипак пуки привид. Ё{аиме, ако поставимо пита1ъе' .!е то утвр|ивагье на1ше 1[[та се у доба све разговетни.!е успостав.тьа као биБе, он_ 1ер бида се веБ показу]е и то да изоста!е питатъе, тпта ]о биБе. се приказу]е осигурано' пот11уно Ёе.|е ]отш као биЁе уколико као оно де3'ствено сво!их унапред проРачунатих де]става'||сто тако се човек преда]е тоталном самоосигура!ьу самог себе, а ми1шьеье о човеку се претапа у то да осигура оне сво]е снаге и моБи ко1'е га оспособ.гьава]у за управ.тьаье и во}етье де]ствено:пБу онога збитьског. [о, дакле, ни]е унитьено тиме 1што се каже да филозофи!а]отп и данас треба да проми]штьабитакби_ 1шта треба да се мисди у фи_ Ё,а. ,[акле, управо ]е за питагье лозофи]и, потребна на1па посебна пах}ьа. йорали смо да пре_ сагледали }емо дугатак пут да бисмо макар и само из да.тьине савремено се мисли треба тшто онога доба. [оод да не1што у

го свем биБу, битак као разлику према биБу. 1(ако треба да се мисли битак, ако се он као разлика према биБу тиче ми1п]ьегьа? 1ако гласи пита}ъе ко]е смо и довели дотле да га ]еднозначно поставимо' питатъе ко]е овде ]ошт треба да растумачимо. (ао разлика према бллБу битак;'е небиБе, Ёитшта. Фдатле наста]е задатак да се 6итак на]пре мисли као Ригпта' 111та.|е битак ако .!е он Ё{итпта? |{акле, митп.тье}ъе ко]е ]е ну)кно у савреме1{о доба треба на.!пре да се опробанатоме да ли му полазиза руком дабитакмисл'1 као Ё{итпта,^даипак не падне у представу о пуком ни1птавном Ё{итшта, тоталном одсуству свег биБа. |1оставимо сада' дакле, у погледу на разлику битка ибиБа питатъе тако 1пто Ёемо све 6и?те дасакупимо у.|едно: 9ега има осиьп биЁа? 0дговор гласи: места где блт[те мо)ке да пребиваи траР простора }ьеговог себе-показива}ьа и }ьегове присутности. Ёо, код речи не треба одмах да мислимо ',простор" на простор у смислу тродимензионалне многострукости поло>ка]а и места. |1рема |[латону, нпр., и оно натчулно, иде!а, има сво]е властито место (т6то6, сороз), властито место сво-!е присутности.:простор ]емни ономе присутном место }ьеговог пребиватъа утолико |{]то се он с6м не показу.|е као не1пто присуству]уЁе' него се пре повлачи и повлачеБи се другомо;'емни самог себе као место }ъегове присутности. €Апдо то место ни]е никакво присуству]уБе, никакво биЁе, па1'е стога не1што небивству.!уБе, небиЁе, Ёитпта. Али, то Ёитлта, ко]е ни.|е никакво би!те а кога ипакима' ни.|е нитпта Ёитштавно _ оно пре при_ пада самом битку биЁа, будуБи да без места сво]е присутности биБе никаданебимогло да буде. Битка и Ёитшта й"ма;едног поред другог, веЁ они спада.|у у]едну припадност битио ко!о] треба да се проми1ш]ьа. Битак ]есте Ёитшта. Фва] став сада ка>ке: бтттак;'ест, али он ]ест утолико 1пто се повлачи и тако ]емчи се6е као отворено место где биБе мо)ке да се поках<е и да пртлсуству.!уБи ]ест као оно себе-показива]уБе. Битак као Ёи1шта доноси слободну 1пирину [Ре1се] ко)а свему по!единанном омогуБава да у слободном окрета1ъу према себи самом из ]едног простора 3а игру властитих могуБности буде оно сАмо и преузме односе према другоме. 1{ао Ритпта битак3'е отворе-

\46

[уматепъе пита[ьа о 6итку као битку

на' слободна тширина' оно слободно [Рге1ов]сАмо. }толико 1пто се повлачи !емнеЁи себе као место за присутност биьа, он ]е оно ослоба!а]уБе' оно 1што да]е слободу [Рге!3е6оп0ев]: он ослоба!а свако по!единаяно на 1ьега самог. 1о ослоба}а]уБе ]е извор бити слободе. Ёад свим по]единанним слобода бди и чува му подрун]е |{гре }ъегових могуЁности у коме оно може да доспе до самог себои буде оно само. [а слобода;'е поверена ми1ш]ье}ьу' ]ер митп.гье}ье' уколико из сво]е бити проводи разлику битка и 6иБа,све[{у по]единанном придоми1ш.тьа [аш6еп1<еп] оно 111то оно ]есте. 3бог тога ми11т.тье}ье м0ра да се разви]е у ]едно одступа1ъе прец биЁ,ем како би биБе могло да се по;'авии обитава у ономе !што му;'е сво]ствено. 1уманетъе пита1ъа о битку показу]е, дакле' следеЁу повеза-

ностствари: битак]е оно ослоба|а|уйе'Фн ослоба!а биБе у оно ш]то му.!е сво]ствено, у }ьегову властитост' отпу1]1та га гьему самом у }ьегове властите могуБности утолико 1пто повланеБи се]емчи себе као отворено место на коме биБе мо>ке бити. 1о место ]е Ёитпта, али не отто Ёитштавно него Ёитшта као сам бтттак, уколико себе да]е биБу као простор |ъегове присутности' !{ао то Ёитпта битак ]е оно слобоёно. йитпльетье ко]о проводи разликоватье битка ибиБачува то слободно, ко]е свако по]единачно оспособ.гьава за то да само од себе присуству]уЁи буде као оно сАмо. 9увагье тога слободног]е бит слобо0е [Рге11те|с]. Без Ёитпта нема слободе у уобина]еном смислу речи' ]ер само унутар неког слободног подрун]а човеку могу да се ставе на избор могуЁности' човек мох<е да буде став.]ьег1 пред ну)кности |{ мох<е да му се наметне оно обавезу]уБе. €амо она] ко.!е претходно путптен у слободу [!ге19е1аввеп зе!п] и оста]е слободан, и све док оста]е слободахт способан;'е за везиватье. [анас, када ви1ше него икада поми1п.тьа на самоосигура}ье самог себе, новек има стреп}ъу пред слобоцом. 1а стрепгьа се легитими1ше у свако доба могуБним указива}ьем на злоупотребу слободе. 9есто се аргументу-!е на следеБи начин: слобода се злоупотреб.гьава, дакле, ако веБ не мора да се укине' онда она ипак мора да се 1пто ]е могу[но ви1шо ограничи' т]. сузи. 0ни ко]и тако говоре никада се ]ош-т нису суочили са следеЁом ми1ш'ьу: религи.!а !е несто, па и пречесто, била злоупотребтьавана. ,[акл е, ца би се та злоупотреба отклонила , религи!а и подрун]е Беног де]ствовагьа би морали да се тпто ]е могуБно ви11]е сузе. € правом се питамо' за1што они ко!и су подо3риви

увод у ФилозоФско мишьвьв

147

према слободи никада не мисле на ту консеквенцу. 9овек ]е увек злоупотреб:ъавао добро ко]е му;'е доде.гьено. 3атпто би са слободом требало да буде другани]е? [анас поново из основа мислимо бит слободе. }1з искутпане опасности губитка тьене бити ко]и прети у техничко доба, ми ]е мислимо као очува}ье слободне 1т1ирине у ко]о] свако по]единанно има простор за игру сво.|их битних могуБности. €лободна 1пирина ]е Ёитпта као каквог битак себе да]е утолико т]1то повлачеБи се прец биБем тек припрема место }ьегове присутности.1€лобода има сво]у биту дава}ьу слободе, ослоба!атьу [Рге|9|{1е] другог на себе самог. Фна ]е забринута за могуБ,ну злоупотре6у, али се она тит{е у сво]о] бити не да збуниттт. 0на не преда]е сво]у бит у корист сво]е небитидаби одстранила злоупотребу. }ер' небит слободе, узмак слободне 1ширине у ко]о] све по]единачно слободно мо)ке да буде оно само' ]ошт !е злокобни]е од на]злокобни]е злоупотребе слободе. 9ништтаватъе сл о боде човек а уни1птава досто] анство }ъегове 6ити' ко]а се састо.|и у томе да чува отворену 1т1ирину битка. 1ако нам се при поку1ша1у да растумачимо пита}ъе о битку . за3'едно с тим готово сама од себе !авила и ]една друга основна тема: бит слободе. 1а бит кри]е у себимисао битка, наиме' ако мислимо битак као Ёитпта' као простор за присутност биБа, онда сагледавамо оно слободно као какво битак, задр)ка_ ва]уБи сво]у бит за се6е,]емни себе биБу, и истовремено сагледавамо бит човека коме;'е нало)кено да слободно место др)ки слободним за би?те како би оно могло да се показу]е и посто]и као оно само. 3адатак да се битак мисли као он сам ук]ьучу]е ]едан други задатак _ да се слобода мисаоно врати назад у сво]у изворни]у бит и у тьо] мисли. 1уманетье пита}ьа о битку Бемо да завр1пимо упуЁ,ивагьем на на]веБег анал14тичара модерног политичког света Алексиса де ?оквила (Аех|в 0е 1бсчшет|11е). €ва сво;'а истражива}ъа о демократском добу он са)кима у то ]ед_ но пита1ъе о могуБности и смислу слободе. Фно тпто он ка)ке о томе' мо)ке да се репродуку]е само на }ьеговом властитом]езику: ,,€о чш|,0апз 1ошь 1ез |етпрв,1ш| а а11ас1тё в1 [ог{еттеп1 1е соешг 0е сег1а1пв }тогпгпез, се 5оп1 вев а{1га|1в гпёгпе5, зоп с[:аггпе ргорге, !п6ёреп0ап| 0е зез 61еп{а!тз; с'ев1 ]е р1а!з!г 0е рошио1г раг1ег,

увод у Фило3оФско миш.гь[Бв

?умаяеп'е питаьа о б:лтку као битку

148

а91г, гевр1гег 5ап$ соп[га|п[е, $ош51о 5ец18оцуегпе1пеп[6е

)1еш

е| 6е51о|в. @ш1 сБегс}:е 0апз 1а 1|Бег|ё ац|ге с[тозе чш'е11е-гпёгпе езг [а|| рошг вегт!г.

€ег|а1пв решр1оз 1а рошгвш!теп1 обв!!пёгпеп| Ё [гауегз [оц|ез вог[ез 6е рёг11э е| 6е гп1вёгев. €е пе зоп[ рав !ев Б|епз гпа|ёг|е1з чш'е[1е 1ешг 6оппе чце сешх-с| а|гпеп| а1огв еп е|1е; |1з 1а сопз!6ёгеп| е11е-гпёгпе со1п1пе цп б!еп з| ргёс!ешх е{ в1 пёсезва|ге, чш'ашсшп аш1ге пе рошгга1| 1ез сопзо1ег 0е за рег|е е{ чш'|1з $е сопзо1еп| 6е {ош| ег 1а 9оЁ|ап{. 9'ац1гез ве [а{!9шеп1 6'е11е ац гп!1|ец 6е 1ешгв рговрёг1сёз; |1в зе 1а 1а|ззеп{ аттас|тет 6ез гпа!пз запв гёв!в|апсе, 6е решг 6е согпргогпе|{ге раг шп е{{ог| се гпёгпо б1еп6о!уеп|. @ше гпапчше-|-!1

А сецх-1Ё рошг гев[ег 1|Бгез? гпе 0егпап6еа Фцо|? раз 0'апа1увег се 6апз 1ез 9гап6з |'1 еп{ге 6е 1ш!-гпёгпе зшб1|гпе, |1[аш| 1'ёргоштег. до1){ !1 1ев гегпр1||, 11 1ев 1е гесето|г; соешг$ чше Р|еш а ргёрагёз рошг

ё{ге чш'|1э

!е

1ш1

9о||| гпёгпе 0е 1'ё{ге.

еп0агпгпе. Фп 6о{т гепопсег

А 1е

}',[е

!а|ге согпргеп6ге ат:х Агпез гпё0|осгез чш|

пе 1'оп| ]агпа|5 геззеп[1'''3з )/нутар доматша]а и граница на1шег раз}{атратъа раз!аснилтл смо задатак филозофи]е у савремено доба. Фста]е ]отп да се пита: 1{ат<ва]е 6ит оног ь{и1п.]ьегьа ко]е све то поку1шава да ми-

сли? Фсновним задацима филозофи]е од самог почетка припада 1ьено самопроми1п]ьа}ье себе саме, као }што то и сведоче

33

Аех!в 0е 1бсчшет|11е ['Алтс!ётт

Ё.ё1!пэе ет !а &ёуо!ьп!отт,4;|!|,3. онако сна)кно при,,Фно тлто.!е, откако.!е света и века. срца неких 'ьудинезависно од богат_ влачило слободи.|есу саме ьене чарт{, гьена ьупкост' ства ко]е она дот'оси. [о.!е задово;ьство 1пто се мо)<е говорити, делати и дисати без присиле, ]едино под владавином Бога и 3акона. }(о у слободи тра)ки не1пто дРуго доли ьу саму, створен.!е да би слу)кио. Ёеки народи за слободом упорно трага.!у кроз свако.|аке опасности и не_ во.тье' } тьо.! они тада не воле ьтатери]ална добра ко.!а им она пррка. €ма_ неопход11им добропл да т{х ника_ тра.!у.!е са}{ом по себи тако драгоценим '{ кво дРуго добро не би могло уте1пити због тьена губитка, а када.|е кутла]у налазе утеху за све дРуго. ,(рри се, пак, слободом замара]у на врху}гцу сво_ .!их успеха, препутпта.!у.!о.| се да им без отпора везу.!е руке, све у страху да Бе каквттм напором изложити опасности с6мо оно благостатье ко]е.!о.! ду_ гу.!у. 111та таквим ьудима недоста.'|е да бтт били слободни? 3би:ьа' тпта? йаька им же]ьа да буду слободнтт. Ёе тра>ките од мене да аналттзу]ем ту дивотну х<е.тъу, треба !е осетити. Фна сапта од себе поха}а узви1пена срца ко!а.!е Бог пРиправио да.|е приме, па их испу}ьава и разгорева. \4орамо се одРег1и порива да.|е об.!аснимо осредь].1м душ]ама ко.!е.|е нтткад нису осети_ ле'' (Алексис де ?оквил: €-иарсс реэксслт сс револ1;ьцш]а, Ёови €ад 1994, с (эранцуског превео: А:ьотпа йимттца).

\49

самоискази филозофа. 3бог тога и ми постав.1ьамо пита}ье о врсти бити оног ми1ш.тье1ьа за ко]им овде мукотрпно трагамо' ?о митплье}ье ]'е, пре свега' ]едан пут сеьа}ъа на метафизику. ||{та ]е то сеБатье? Фво питатье.!е искрсло пред нама у тренутку када смо сазнали да смо се од самог почетка и кретали путем сеБатьа на метафизику. €ада морамо да поку!шамо да схватимо бит сег1а}ъа на метафиз1{ку' да би на та] нанин стекли !асноЁу о свом властитом миш.}ьеьу.

увод у ФилозоФско миш.ьвьв

х!1 пут

мишБв}ьА

кАо

мвтАФизику

свт1А}ьв

нА

1{ада посматрамо сАм пут ко]им смо се кретал]{ показу.|е се се кретали путем сеБатъа на метафизику. (акве ]е врст{о да

сте бит тог сеБатьа? 9им по|1немо (эилозо{эски да питамо и :т ислимо, мтд се веБ налазимо у подрук]у господаре}ьа метафизике, ]ер сви по]мови у ко]ипла м!.1сл14мо су метафиз|{чки сковани. } на:ше време ми1п.тье!ье све в}[ште доспева под господаре}ье небиттд мета{эттзттке' [{азора на свет. \4тл, додутше' мо]кемо 1{ под господаре}ьем назора на свет у свако доба да се сеБамо на мета{эизику и на !ьену шовеот. Али, зар нфе ну>кттттпт начином !{ такво сеБатъе одре|ено светоназ0рниг'{ м]{1ш.тьетъепд? 3ар тте мора и про1шло м1.11]_1]ъе}ъе да натт{ се по]ави као не1пто светоназорно? |[тттатье;'е оправдано: 1{ако ]е :л само могуБно ]едно сеБатье на метафизику ко]е нас ос.поба[2а господарен,а светоназор}1ог ми1п]ьетъа? йзвесно, не саь{о као делатност ко.|у ми хот|{м!.{чно покреБемо и !'1звр1шавапсо. Али, то бтт истовреме}{о значило и:;'едно се!татъе т:а ьгетафизтаку ко]е исправно следи сво]у бит не пот]{че оцат.пе !што се ми сеБамо на }ьу' него ]е обрнуто: она, метас}14зика1подсеБа нас на сво]у бит. \4и се сеБамо на метафизику зато 1што смо пре тога ми они ко]и смо }ьоме подсеБани [0!е с1шгс}: в|е Ёг!ппег{еп]' Али, како да се разуме став да нас метафгтзика подсеБа на сво.|у бит? (а:<о бит метафизи1(е уоп1пте мо>ке да буде оно сеБагто? €еБано ипак мо)<е да буде увек само оно веБ ми1п.тьено а потом заборав.тьено. Бит и основ бити птетафъ1зике, пак' до сада.!отп нису били ми1ш]ьени. 1(ако т'1о>]<е о1{о не-ми1п'ьено да

151

буде сеБано? |1ут ко]им смо се кретали' дакле' кри!е у сёби властиту проблематику. €еБатъе на метафизику]е пре свега сеЁатъе т*а бит метафизике. Ако хоБемо да одредимо то се6атъе' онда на]пре морамо да знамо у чему се састо]и бит метаф].1зике. Ёа основу сйо]их рами1п.тьа}ьа на]пре мох<емо;'едноставно да ках(емо: бит метафизике се састо.|и у отворености биБа као биБа. 1у отвореност ми називамо истином о биБу. йета{эизика проводи повесно промен.тьиву отвореност би[а изно1пе}ьем и ре1]1авагьем пита1ъа' тшта ]е би&е. 3бог тога, да бисмо сазнали бит метафи_ зике' морамо да питамо, у чему се састо]и отвореност биБа. Ёа то пита}ъе' ме}утим, сама метафизика не да]е никакав одговор' по1што ]е круг ]ъених пита}ьа оме}ен пита}ъем о би[у као таквом. Бит истине т<о]у проводи сама метафу!зу{каоста]е неми1ш.тьена' йи смо' пак' видели: биЁе се тек разликова}ьем бтттка ибиБа испостав.тьа као такво. йетафизика се заснива у том разликова}ьу. А заиста, метафизттка свугде проводи' када мисли биБе као такво' разликоватье битка ибиБане испи_ ту]уБи сАмо то разликова1ъе као такво. 3бог тога мо)кемо да ка>кемо: метафизика ]е у сво)о] бити оно 11тто она и проводи: отвореност би}та с обзиром на битак, она почива на разлико_ ватъу битка и биБа. |[а ипак, само то разликоватъе оста!е неми1ш.]ьено. А то значи: бттт саме метафизике не доспева у ону отвореност ко]у метафтлзика проводй. )/ односу према сво3о; властито] бити изоста]е неприкривеност, тако да та бит оста.|е прикривена. йи, } савремено доба, не сто;'имо [{а}ье унутар подрун]а господарегьа метафизике него тшто ]е то био слуна.! у рани]им временима. Али, ако у подрун]у господаре}ьа метафизике тьена бит изостане и остане прикривена' како онда мох<емо да се сеЁамо на тъу? €ами од себе }4и то' наравно' никада не бисмо могли' када се не1што не би догодило са самом бити метафизике' Ёе бисмо били у статьу да се окренемо према бити саме метафизике када пре тога та бит не би почела да се окреБе према нама' А то дептава}ъе раскр1!ватъа бити метафизике веБ .!е запонело у доба господаретьа технике. 9 ко]о] мери то ]есте тако' об]аснила су веЁ на1па досада1птъа разматра}ьа. [осподаре}ъе технике доводи битковни прфкат метафизике до }ьеговог екстрема. Битак се одриче сво]е властите истит1е и препу{пта се заповести во.]ье као на.|де.!ствени]о.| збцть-

\52

увод у Филозофско мишьв!ьв

[1ут м:;:ш;ьеьа као се}аье па метафизику

ности онога зби]ьског. Р1стовремено' меьутим, зби]ьност губи то преимуьство да испу}ьава бит битка. Фно збильско бивству.|уьи]ест из битка као узмака и ускраБености битног битка. А то значи: битак ви1пе не обитава као зби.гьност' не као оно 1цто биБе !есц нё као оно 1што ]е биБу сво]ствено' не као биБе-брутак' него управо као узмак' као ускраьност' као чиста могуБност. Разлика битка према биБу, дакле' почи|ъе да излази на видело дана. А у то.| разлици се оснива метафизика као чи}ье}ье отвореним биЁа с обзиром на битак' }толико 1што та разлика почигье да се обелодатъу.!е, почи1ъе исто тако да се показу]е и пре тога прикривена бит птетафизике. Бит метафизичког ми1п]ье1ьа самог ступа у отворено онога мисливог, наипрово}етъе ме, као стално чи[ьено алу1 н|1када и '4сл||тано се тиче мие € бе бит метафизике разпиковагьа. раскрива]уЁа !п.]ье}ьа. Бега.!е метафизика подсетила на сво]у бутт - претпоставив1пи' наравно' да ми допустимо да будемо ти кога се то тиче' те да се тако|е и упустимо у то т{ега се ми тинемо' 1о у сваком слуна]у ле)ки на нама. йетафизика се окреБе назад у властиту' и тьо;' само] непознату бтлт, а са }ьом и ми1п'ье}ье' ако смо спремни за.!едну промену ми1ш'ьегьа' т]. ако напустимо начи н ми1пье гь а метаф |1зике. Ёе по з н ата исти11а плетафиз ике оставила.!е у метаф!1зичком ми1ш'тье}ьу са}1ом понеки траг' нпр. у грнко] Речи за истину ,,а!е!Ае!а'', неприкривет{ост биБа у 1ъеговом битку. Аристотел иску1пава а!ет/зе!а као послед]ъи, свеодре!у1'уБи обзир свог разматра}ьа битка ($ ей аф нз шка |\-, |1огл. 10). |1а ипак' Аристотел мисли битак6иБау тъегово] одре!ености кроз а!е!йе!а, ада ову ипак не мисли у гьено] влаотито! бити, не мисли ]е као раскрива}ье. Ёа такве трагове, ко!е остав]ьа непоз|{ата бит саме метафизике, треба посвуда обратити па)к}ьу' и то са сталним погледом на она] начин сходно коме биБе у савременом добу бивству]уБи.!ест. 1ако бит метафизике почи1ъе на први на{тин да се показт]е митшльетьу. йи:шльетъе, у коме се ми овде оку1шавап,'о' сада мо)кемо да на3овемо: битно сеБатъе [\!езепзег!ппегшп9] метафизике. Бит метафизике почива на ]едном збиЁу - иступа}ьу биБа као бий,а _ ко]и ]е разликоватъе битка и биБа. \4е|утим, то почетно збиЁе, на коме почива сва метафизика, бит саме метафизике, не доспева у ону отвореносг ко]у проводи метафизика; оно оста]е прикривено те стога !{ не\{и1п.]ъено' Али, у повесно коначном облику и поло>ка;'у метафизике, у доба технике' разлтака бит-

153

каи

6и|]а почи}ье да се раскрива, а са }ьом и бит метафизике' Ради тога ми!п.тье}ье ко]е ]е пого}ет:о тим раскрива}ьем поста3'е бтттно сеЁатъе метафизике. 1о митш.гьетье ]есте ]едно сеБа}ье' па стога и растанак метафизике. Али, управо та] растанак ]е оно у чему тьена бтлт по први пут дола3и сама себи у сусрет.

||очетно зби[е, иступа}ье биБа као

бттБа,

разликоватье битка

г7биБа, збива се готово]отш]еданпут: као сеБатъе почетног зби-

Ба. Битно сеЁатье метафизике ]е одс.!а] почетног раскрива}ьа биБа _ утолико;'е сеЁатье, али оно ]е одс]а] у коп4е се сАпло то раскриватъе први пут по]ав.гьу]е, и то као оно почетно прикри_

вено' као бит метафизике. 3бог тога 1{ говоримо о изворном сеБатъу. 1о сеБатъе моя<е да се схвати у погледу на }ъега самог' 9 растанку метафизике.!е први пут засветлела 1ье1{а бит. 1реба захват:лти и развити то светлеБе, !ер оно у себи кри;'е задатак савременог ми1п.]ьетьа: битак као разлику према биБу. Битно сеБатье метафизтаке се у доба технике збива из бити само технике. 0но ]е растанак од метафизит<е ко]а тиме дефиъ1ит!4но поста;'е про1ллост' утол!1ко 111то истовремено тъена бит, разликова}ье битка и би?та, поста!е основни задатак савременог ми!п'ье}ъа. )['толико прелаз метафизике у про1шлост преме1шта }ъену бтлт у будуБност. |[а ипак, то сазнатье нас истовремено прину}у.!е да другани]е мислимо бит времена, т!. да 8а]дегеров Бъсй-ак ц вре'ц4е проми11|]ьамо из воде!ег основног пита}ьа о 14сти|114 битка. 3а то ;'отш увек недоста;'е спремности' упркос толико\,{ бав"гьетьу том {а]дегеровом к}ьигом. Ёи у ]едном случа;'у т-те мо><емо да избегнемо мисао да су повесъ1иу:, ствар метафизике и сама метафизика. 0вде морамо да упутимо на мисао о повесности метафизи_ ке веЁ и стога тшто !е и говор о повеоности метафизике двозначан. Фбично се под тим на]нетпБе разуме следеЁе:метафизика схвата тра.!ни састо] битибтатка ни]а се схватаьа |4'1злагатъа метъа]}, Аок сам састо] оста!е одрх(ан. 1акво схвата}ье захтева да се прихвати како према свом садря<а]у основни по]мови оста]у т1стии[1Ри промени сво]их !езинких израза. |[ромен']ьиви основни облици и полох<а'!и метафизинког ми1п.гье}ьа се' доду1пе' разви.!а.!у, али тьихова многострукост управо потвр}у]е ]единство носеБих оцре}етьа битка ко;'е оста;'е самом себи исто. йетафизивко посто]атъе битибитка се и сАмо представ.тьа као нетпто бивству]уЁе, као неко биБе ко]е се ме_ }ьа, али се кроз проме!]е одр)кава као оно гпто]е идентично.

||ут мишл.ъельа као сеЁаье па метафизику

:|вод }' ФилозоФско мишьв!ьв

[оиста, биБу сво]ствена промена.|е сачи[ьена тако да оно 1што се у промени ме}ьа оста]е исто' 1птави[пе' да променом оно тек долази самом себи' како ]е [егел и мислио повест метафизике. ту представу о сво]о] повести као промени тра.,ног састо]а одре|етьа битка ]е сходно начину свог ми1п.]ъе[ьа изградила сама метафизика. |1а хлпак, на повест метафизике пада другачи.,а светлост онкада битак поку11тамо да м1тслимо као битак. [а самосхвада та}ъе метафизике о сво.1'о] властито] повести не досе)ке до }ье' на]разговетни]е нас подсеБа управо модеран свет, ]ер мисаоном погледу нэ биБе' онако како се оно испостав-тьа у техничко доба, показу]е се ]една повесна промена ко]о] ми оп1штим' уобина.!еним представама о повести метафизике ]едноставно не мо)кемо да при}емо: прелаз метафизике из }ьене бити у тьену небттт, тако да бит [\[езеп] поста]е оно 1пто ]е било [6етмезепев]. йе}утим, дабит поста.!е !{е1пто тпто;'е 6ило,то]е]една за метафиз1{ку сасвим немислива представа,.|ер сходно свом метафизинком по;'му бит.|е о[ре}ена ти\{о 1цто ]е она отло тра]но присуству.|уБе. [а се сама бит враБа назад у оно тпто]е било' то оста]е напросто немисливо за све метафизинко ми11т'ье}ье - а ипак то ]есте статъе ствари ко]е нам.!асно сто.!и пред очима. 3а метафизику]е потпутто немисливо то 1пто се ту де|пава' наиме' да нам оно 1пто.!е бтлло, бит метафизике, прелазеБи преко и изван све сада1ш}ъости и присутности, долази као могуБност будуБности ми|ш]ье}ьа. € обзиром на то дешава}ъе ми за]едно са )(а1'дегером говоримо о повести буатииповести битт<а. 1а] [13раз ни]е нека маглов|{та представа за т<о;'ом 1{еко посе'<е онда када му се м}.{1п.'ье}ье исцрпи, него 3'е ]едно колико .|асно толико и прецизно схвата}ье статьа ствари од на;'веБег

гов задатак. |{овест бити се по први пут отворила у [а]дегеровим анализ].1ма времена' мада до}{а1ша], па нак и само значе}ье и знача] тог отваратъа' ипак ]отш ни]е могао да буде схваБен, нити ]е о томе п{огао да се стекне некакав преглед' |[овесно },1и1ш.тье}ье бит|4, тта ко]е смо овде я(елели да упути}{о' }{о)ке да израсте само |{з погледа на разлику биткаибиБа. [а сама мета{э|4зика, са свим сво]им одре|етъима, поста]е нечим про1шлим' истовремено означава: сам битак, себе прикр;лва]уБе раскрива}ье' почи}ье да доспева у оно отворено ко]е ]е до тада др)<ало заузетим ]едино биБе као такво. €ам битат< као оно светлеБи-пртлкрива-|у[те почи}ье да се тиче ми1п,ье}ьа' и преме{пта га у ]едно ново испит]{ва}ъе битка. Фно тшто ]е у плетафизици нем!.11п.]ьено' битак у разлици према биЁу, ступа у сап4им собом за.!елг.:ену отвореност и поверава се ми1п.]ье!ьу, наиме' ми1п'ьетъу ко]е ]е увек веЁ било прово}егье тог разликова}ьа а да га самог ни]е мислило. [о.!е ]едно битко-повесно збттБе' да битак почи}ье да се показу;'е као он сам у сво]о] разлици према би},у, а не ви11]е само као оно 1пто биБе]ест. [име се метафизтака преме1пта у про1шлост, али тако да сама гьенабит поста]е задатак филозофског митп.]ьетъа. !ер, тъена бит тт ]есте прово}етъе разлике битка и ми1ш.]ье}ь а, ата разлика ]е сада одре!у]уБи почетак филозофи]е. |[овесно митп.гьетъе би1и веБ сто3'га у светлост:т.!едне друге бити времена' оне ко]у ]е )(а]дегер у Бьсйку ц времену по први пут уч1!н|{о вид"'ьивой. й тако би постепено ипак могло да постане разговетни!е,цасавремено повесно ми|п.тье}ье бити ни.]е противметафизинко него' насупрот томе, оно мисли бит сапде метафллзике као повест бити, и тако пре свега мисл|т бит повесности.

154

зна.та.!а.

1ат<о]е израз метафизтаке'' исто тако двозначан ''повесност као и израз ',пита}ье о битку''. |1овесност означава.|еданпут промену метафизи.лких основних облика и ставова при себи самом истим оста;'уБим састо.!ем бити 6итка. 1о ]е доследан метафизинл<и по]аьс о повесности мет'афизике, !ер ту се сама метафизика представ]ьа као не1што бивству.!уБе' као неко би_ Ёе ко.!е се метьа и у промени тра]е као.|едно и исто. А потом, повесност озг!ачава повест саме бити. Бит метафиз14ке поста]е оно тшто.!е било утолико 111то та бит истовре}.{ено' по први пут' почитье да се показу]е ми1]]'ье}ьу и тако га упуЁу.|е на }ъе-

155

упутствА

зА литвРАтуРу

|[ретходна напомена: у овоме 1што следи на]пре Бемо да дамо попис оних дела на ко;'е се ова] ){'вод односи, а потом Бемо да упутимо на дела ни;'е студира}ьа ва]ьа препоручити читао_ цу за продуб.тьивагье пита1ьа ко]а су овде обра|ивана. }путства за литературу су, дакле, не1што 1што само препоруну!емо; она су мотивисана и ограничена проблемима ко]и еу се о6ра\иъали у тексту и начином 1ъиховог обра}иватьа. Р1зринито указу]ем на то да ова] избор никако не значи било какво ист|4ца|ъе наведених пред ненаведеним делима. Фвим упутствима у основи ле)ки претпоставка да ]е ниталац' ако му по!е за руком да дублье загази у]едно р1л:,.\у неко друго дело' исто тако у ста}ьу да и сам прона}е приступ осталим делима ко]а овде нису наведена' као и да потРа)ки оне приказе и интерпретаци]е ко]е Бе моБи да му буду од помоБи у разумева1ъу оригиналних дела.

3а|

ш||:

Р1а1оп|з орега 1, гео. 1. Бцгпе1, Фхоп|1,

Р1а1оп, 56тп[!!с]ое [4/егЁе 1

ва.

111,

РАае4о 64 а4 _ 69 е5

РотмоБ1т 1(1азв|[ег

в6.27, Ёа:п6шг9

958.

|[латон, Феёон 64 а4 _ 69 о5 ' [анни]е разви]агье односа изме\у ду1пе и битка чита_ лац Ёе наБи пре свега у следеБим |1латоновим делима:

19 (Бштпе1), Резрш\![са 503 е1' * 518 б Р1а1оп, Ро!1се!а,5Ёгп|!|сБе Рег[е в6. |1| (Ротто[1|) Р1а1оп1в оРега

увод у ФилозоФско мишБвьв

9путства за литературу

158

||латон, [р1сава 50з е1 - 518 б 0ва] одель ак !1з дрэ!саве до|'оси позната три пореьегьа:поре}етъе са €унцем, ко]е да!е метафизинку скицу биБа у целини; поре}етъе са лини]ом, ко]а предо_ чава целину односа у ко]о! сто]и човек, поре}етье са пеБином, ко]е показу.!е пут ко]им човек треба да про[7е да 6иду1ца доспела у исправан однос према битку и према само] себи' Р1а|оп|з орега (Ршгпе{), 7Аеа!сесоз 184 ь4 _ 1'87 б3 Р1а|оп, [/оеае[е[ш, $Ёгп|11с}:е $/ег1се в6. 1у (&отмо}т1с) Р1а{оп, 7еейе&184ь4 |87 б3 3нана] ове парти]е ле)ки 1|ре свега у томе тшто она на]отштри]е противречи уобина]ном м}ье}ьу према ко]ем и поставио као .|е |{латон иде]е ]едноставно сагледао иде]а |[латон поставку Ёапротив' истински битак. погле_ на основу само образлах<е увидом да ]е вовек по]еди_ свему према да на иде]е у стагьу да се односи начном као биБу. &1в1о1е1ез, йесар/туз!сс, е6.'\[. }ае9ег, Фх{ог6

_

32;\| |

1025 ь3

-

[егела и }{ичеа' 9 та два поглав]ьа Р1ейафшзшкедо-

нета]е 6итна одлука о основном облику западног ми|]]]ье}ьа уоп1ште'

Ат!з1о{е1ев Аг1в|о{е1ез

А;[е|арйуз!сс 11 (\[. }ае9ег), 993 а29 _ 993 ьз1 , А4есарАуз!Ё (Ро1|ев) Бцс1т 1[, 1{ар. 1 ,

Аристотел, |4ейафшзь!ка'к|ъига

0во

11,

погл.

1

поглав.гье ]е за проми1п.]ьа}ье бити филозофи]е знана]шо из два разлога: на]пре, из }ьега иску1шавамо не1што о подрун.|у 6итиистине у коме се кретало ми1ш]ье}ье на почетку на1ше повести. 1о ]е А[Б1}1Б|А' иску1пана као отвореност би[а ко]е присуству]е у цепин14.,[а.гье, пита}ъе о истини Аристотел ту састав.,ьа са метафизичким пита}ъем о почелима биБау ]един: ство ]едног и истог пита!ьа' и на та] начин за целокупно време ко]е следи утвр|у]е за1што и у ко]ем смислу ]е питатье о истини основни задатак филозофи]е.3а

тематско обра}иватье Аристотеловог

ми1п.тье}ьа о треба пр]{додати !отл |[ен1афшзнку 91 4 и 0( 10' 1умане}ьа тих поглав]ьа раскрива]у двоструки облик у ко;'ем ие1\4на наступа од самог почетка: ]еданпут као сво]ство исказа о биЁу, а други пут као]едан карактер бтттка самог биБа. 3а прво разумева}ье повести ист|4ъте незаобилазно !е студиратъе уче1ъа о истин1{ [оме Аквинског: ист|{1114

|957,|у | |003 а20

1026 ь27

Аг|з|о{е1ез , Р[етарАув!Ё, ЁБегве[:1 шп6 ег1Аш{ег[ уоп Бш9еп Ро1{ез, Р1т11озор}:!всБе Б1б11о{}е[ (йе|пег) Б6. 2 т:. 3, Бшс[ 1!, 1{ар. 1;

9[, |(ар. 1 Аристотел , А4ешсафьаз[!ка'ктъ|4га 1!, погл. 1; ктьига 91, погл. 1 } ова два поглавльа Аристотел г{едости)кном ]асноБом и увер'ьиво1шБу разви]а основно пита!ье традиционалне филозофи]е. |[рво г1оглав'ье четврте к}ьиге йетафизике карактери1ше филозофи]у као разматратъе биБа ут<олико оно бивству]уБи !ест, т]. као онтологи-|у. А ова од саме себе прелаз|1у истРа>кива]уЁе сазнатье првих почела и узрока, ко]и одре}у]у биБе уоптште и у целини, а ко;'е ]е накнадно названо ме. тафизиком. |1рво поглав.тье 1песте к}ьиге показу.!е ра1пчла}ьава}ье метафизике на двоструко пита}ье о битку биЁа у ономе оп1птем и о на]витшем биЁу у ко_ ме се чисто испу}ьава бит битка. БеЁт при свом првом по]ав.гьиватьу метафизика иступа у двоструком облику оЁтологи]е и теологи]е. 9 свим сво]им повесним променаь{а она задр)кава ту сво]у двострукост све до

159

Бшс1т

!шаев[[оттев ё!врш[а[ае мо|. |, |е уегЁ[а[е сцга е[ з{ш0!о Рг. Раугпшп61 5р!ааа1 0. Р., 1!.тг1п и Рогп 1948 (нокалост ]отп увек недоста-

]е ]едан превод

|е

уей|а!е на немачки, ко]и би удово.тьавао ма-

кар и просечним захтевима).

]ома Аквинск|л, Ф

сссйцнш

3нана] списа Ре уег[[а|е састо]и се у томе да !е 1ома Аквински из разумевагьа битка, ко]е конституитпе и сАм разум, у свим правцима развио и унврстио она] по.|ам битиистине ко]и влада мит]].тье}ьем целокупне традици]е: ист|4накао пощдара}ье ми1ш.тье1ъа и ствари.

3а1||: 6. \&. [е!Бп|т, Р[есарйуз!зс/ое А0Аатэ4!шп3,{гап-а6з!вс1т-0еш{вс1т, 1овор[:{яс}:е Б161|о{Бе[ (}м1е1пег) вп. 260 |'{о. 24.

Р}:1-

}путства

160

[ . Б.

[{а.!

за

увод у ФилозоФско мишБвьв

литеРатуру

бн иц, й е йаф ш3 [1ч к а р ас шр а в (], Бр. 24' )[' овом поглав.тьу [1а]бниц састав]ьа гра!евину

бити

човековог сазна}ъа од на]ншкег до на]витшег ступ}ъа. [ра}евина ]е про]ектована према' самим умом постав]ьет1ом, захтеву за сазна}ъем ко.!е.!е осигурано сазнава}ъем' захтеву ти]е испугьетье да]е закон нововековном м||1п]ьетъу. |[оунна допу|{а се налази у: 1(ап[, кг![,к 4ег ге!пеп |/егпшп[с, Б1егпеп|аг1е1тге 1[. ъ|\2. Аь{. 1. Бшс}:, 1. Абвс}тп. !оп 6еп 16ееп |.!бег}ташр|. А 319 _ з20. 1(ант, [{рнйшка нысйо1улос, }нетъе о елементима, [руги део, ,[руги оде.тьак. |[рва ктъига' 1. отсек: Ф иде]ама уоп1пте. А 319

-320.

1(ант овде одстратьу!е помет}ьу' ко]у ]е о врстама представа ра1|1ирио пре свега емпиризам, тиме 1]]то !е успоставио лествице представа односно сазна}ьа. 3а на]]асни]|1увиду разлоге због ко]их нововековна природна знаност према сво!о.! методи мора да буде математичка з ахв альу;' емо : 1(ап|, !\[е[арАувБсйе Ап|ащз3г{|:т4е 4ег [''{ аснт'п!зз епвсйа|с. 1(ап[, й е йаф ьсз шч ка йо че л а йр ъср о ё не зу а н о сй ш. |[осебно упуЁу.!емо на предговор, ко]и представ.гьа, ]едну самосталну расправу. 1(ант овде пу1шта да т4з по1'ма бити природе, са;'едне' и нововековне иде]е знаности ко]а стреми аподиктичком сазна|ъу' са друге стране, готово у сво.!о] ну>кности проистекне математичка структура природних 3наности. Разумеватъу тог списа послу>киБе познава}ье следеБих списа: (ап[, к!'!['ь 4ег ге[пеп /етпип[[, йе1}:о6еп1е}:ге 1. Ёашр|в{Ёс}, 1. Абзс}:п1гт. }|е Р!з:|р1!п 0ег ге!пеп 9егпшп{| 1гп 0о9гпа|1вс}:еп 6ебгацс|те.

1(ант, &ршйшко чцсйо1 у"ма,!яехъе о методи, |[рви главни део, 1. отсек: [исциплина чистог ума у догматско] употреби. 1(ант овде одре}у]е врсту бити математи(1ког сазна}ьа. 1{ап|, кг![!к ёег ге[таеп !/егпшп|!, Б1егпеп1аг1е1тге [. 1ё!1, 1. ш. 2. АБвс1тп!сс. 9оп 0егп Рашгпе цп0 9оп 4от 7е|с. 1{ант, [{ршйшка чцсйо1 улпа,!зен,е о елементима, |1рви део, |. и2. отсек: Ф простору и о времену. 0вде 1(ант раскрива од искуства ослобо}ену бит простора и времена _ сазнатье без кога могуБност математичке физике оста] е непо;'м.тьена.

\61,

}едан од основних услова за дово.тьно разумева}ъе но_ вовековне знаности оста]е теме.тьно студираье слиса: }езсаг[ез' Рцш!ае а4 й!гесс!оттетп !п3еп1!,1ёх|е 6е 1ё6!1|оп А0агп е| 1аппец. }ч[о|1се раг Ё. 6ош}:1ег, Б!Б1|о{}:ёчше 0ев 1ёх1ез р||1о_ вор1т!чшез, Рат|з 7947 . }евсаг[е5, Рце!тт тшг [е!тшп7 4ез 6е!з[ев, Р1т!1озор}:|вс}:е Б!б1|о|1те}<

(йе1пет) Б6. 2б.

[екарт, 1ракйннна

йрансшвагьу нсйшне.

ш

|асна йравшла руково$егьа ёухом у шс-

Фво дело представ.]ъа прво засниватъе нововековне знаности уоп1пте' ко]им ]е истина зна}ьа преме11]тена у методу' а као истинито се утвр!у.|е оно тпто.!е предмет.!едног методички осигураног сазна}ьа те стога и сазнатъа ко.!е ]е извесно самог себе. [а ли на кра.!у таква сазна}ьа' наравно' ]ошл могу да одговоре захтеву за истиноп{ у традицио}{алном сми_ слу; да ни;'е оно, напротив' код [екартаиу времену ко]е следи на.!пре ]отш прикривено' а у збильности само.!едан од стране во'ье став']ьени услов }ьеног господаре}ьа - то 1'е питатъе ни]е тумане}ье захтева, пре свега, упу1птатье у они критику ко]у]е Ёиче уперио против основних по]мова и фундамената нововековне знаности. }.{1ейвс}:е, Рег й![!е ашг А4асА|,3. БцсБ, &6пегв 15зс}:епашз9аБе

в6.78.

}{ине, Боуьа за мой,3. ктьига.

Фна] ко.1'е пустио да га традиционално ми!ш.'ье}ье дово'ьно поучи о бити нововековне знаности дово;ьно ]е припрем'ьен да.!е прихвати ]едном [а.1'дегеровом расправом' йаг:!п Ре16е99ег, \/отт63е шп4Ан|з6тае, 0Ёп|ег }.{ез&етег1а9, Рь111пдеп |954, Р/е Рга3е пасй 4ег Рс|тп[Ё,!|!взепзсйа[с ьсп4. Бев!п-

пцп8.

йартин [а]дегер, [1реёавагьа цп, [|аука

ш

ра3м|/ц1!ьагье).

тл

расйраве ([7шйагье о йехнсл-

увод у ФилозоФско мишьв,ьв

}путства за литературу

\62

|6з

3а|\ ш\:

3а|\:

Фно штто ]е туманено у том оце.тьку сто,и у блиском односу према: йагс!п Ёе16е99ег, Рав 7е!са[сег ёев [4/е[с6!!ёев, у [-{о!тне3е, 9||гог|о 1(1оз1еггпапп, Ргап[{цг| агп йа1п. 195б. йартин )(а]дегер, Аоба слшке свеш1а' |[осебно упуБу.|емо на напомену за ту расправу.

Ёаслов овог одсека споми1ъе [а]дегерово водеЁ,е пита}ье' ко]е ]е од самог почетка и свугде одре}ивало }ьегове мисаоно про]екте.14лак,до сада на]плири поглед на то пита}ье да;'е, наравно' надасве те1пка рас_ права: \:[аг|1п Р1е{0е99ег, Рег |!/е3 ашг 5ргас/ае, у (}п|ег.ше3з атлг 5ргасАе, 6|!п{ег }.1еь&еуег1а9, Р[ш111п9еп 1959.

3а\|\:

йартин [а]дегер, [/уй ка |езшку'

€азнагье да повратак у основ метафизике представ.тьа едан битан з адатак савременог филозоф ир а|ъа дугу]емо [а]дегеровом мишт.]ьетьу. }пуБу]емо на следеБе [а]дегерове радове: йаг|1п Ёе[6е99ег, [о3ол ([ер ак-т1ит' Фр агмент 50), Ат[о!га (|{арменидес, Фрагмент у1т1 34 * 41),А!ес/те!а (\ераклит, Фрагмент 16), у \/огсг63е шп4 Аш{в 6схе. Р1артин )(а]дегер, }/о\ос ()(ераклит, фрагмент 50), А4ошра (|{арменид, у[1т, з4 _ 41),А!е!йе!а (!ераклит, фрагмент 16),у 1реёаватьа ш расйраве' 1у[аг1|п Ёе|6е99ег, Р !е о пс о +йе о - !о3! в с йе [/е(аэ з шп9 4ег ![ ес ар /оу з [!с, у [4епс!с6с нп4 |!фге:т.а, 6Ёп[ег ].{ез[еуег1а9, Р{ш111п9еп|957. йартин )(а]дегер, Фнйо-бео-ло!ь/ко у сйро|сйво мейафш;'

3!1ке.

3а\|||:

йисао о онтоло!шко] диференци, ко]а ]е са питатьем о односу битка према бити човека повезана у нераздво!но ]единство, исто тако ]е тема ко]а одре}у]е титаво )(а]дегерово дело. 3а прво уво!етье у то ста1ье ствари препоруну.| емо: \{аг{!п Ёе!0е99ег' /''/!е{азс/эе,6[!п|ег ]х{ез1сеуег1а9, Р{ш11|п9еп196\, в0. 11. Рав /егйё!сп!з тцуп 5е!еп4еп штт4 4ег Бетш8 7ш,п $е!п. |!е отосо!ц[всйе |фгепа. йартин )(а]дегер, [{цче' 11том. Фёнотцеъье йрелса бшйу ш оёнос йрема бшйку. Фнйолошлка ёиференца.

3а8': \4аг1!п Ёе!0е99ег,'Р'ав !в[ й[есарйув[Ё2 9||сог1о 1(1оз1еггпапп, Ргап[[цг{ агп йа1п 1950. йартин )(а]дегер, [йа |е мейафшзшко?

}пуБу]емо пре свега на }вод, ко]и

йетафизичком ресценденци]ом се )(а1'дегер бави у свом прилогу за споменицу Брнсту }ингеру (Бгпв{

}Ёп9ег), ко]и.|е издво]ено издат под насловом: йа г[!п Ёе|6е99ег, 7 шг 3 е !п з{та3е, 9!||ог|о 1(1о з1еггпапп, Ргап&{шг{

йа|п ]956. \4артин [а]дегер, Ф йнйагьу бс+йка, агп

каоиутекстуоРилкеу:

йаг1|п Ёо16е99ег, 14/оаш Р!сйсег?, у апп, Ргап[[цг| агп йа|п 1956. йартин {а]дегер, 1елсу йесншцш?

|1 о!зш е3е,

\|[[от|о |{1оз{еггп-

да.!е

оне.тачке

гледи1пта према ко]има би та расправа требало да се

чита.

3а\|: Фвде мо)ке да се упути само на !,а]дегерово дело у ц9лини.

3а\!\: @ва! зак.тьучни одсек би истовремено требало да охрабри читаоца да се оку1па са следеБом [а]дегеро_ вом расправом:

}путства за литературу

1,64

йаг|1п Ё{е|6е99ег, !х[!е!эвсйе, в0. 1[, |!е Бг!пттегцп8 й| 4!е Р[есар/тув1Ё.

йартин [а]дегер, [{ьсне,1[ том, €ейатье у мейафшзшку. 0ва расправа опада, одговара]уЁи тетпкоБамА

(арл-!,а!нц Фолкман шлук .!едне

пре тога ]отш немитп.тьене ствари' у оно на]те>ке плто ]е [а]дегер написао. |[а ипак, понов.тьено студира1ъе расправе она награ}у.!е богатством мисли ко.|е опет ва.тьа изнова проми1п,ъати' мислу|ни]и домет и носивост м}' данас ]отп не мо)кемо да пРоценимо' него у на;'больем слуна]у само да наслутимо. ![аг ||п Ёе|6е99ег, 3 е йт цп 4 7 е !с, \у|ах }х[|егпеуег-!ег1а9, [|)б п9е п !

1963, Ёгв{ег 1ё11,2. Абзс1тп1сс, 1Фр1ге13.

йартин [а]дегер, Бьдйак

Ёе поглавье.

ш

време,|[рви део, [руги одсек, 1ре-

3а исправно разумева}ье анализе времена у Бт;йку ш времену потребно]е дво]ако сеЁагье: овде по први пут - раскривена бит времена не само да!еразличита од метафизинког по.!ма времена' онако како га ]е Аристотел меродавно сковао у физици, него унутар поцруч,а истраживатьа метафизике она не мо)ке ни да се испита. [алье ва'ьа пром|4с{|итида се те анализе времена налазе у стади.;'уму припреме пита!ьа о битку. Ба бит времена

се у Бнш_;ку [! времену

гледа

на.|пре

само као на битак тубитка ко.!и разумева битак. ]е анализе се допутъу]у: йаг1|п Ёе!0е99ег, Ёатт[ нп4 4аз Рго6!епт 4ег |\/[есарйув!&, 9|ссог!о 1(1оз1еггпапп, Ргап[{шг| агп йа1п 1951. йартин )(а;'дегер, &анй ш ь-сро6лем мейафшзшке, да.]ье' у напоменама ко]о су ва>т<не зато 1пто про1!1иру,у подрун;'е питатъа)на'1ме, у напоменама у: Ёе|6е99ег, [}п|етзое3в аиг 3ргасАе,с'209 и да.тье' йаг{[п ко.!е раз]аштгьава]у простор-време као подрун]е нистине [[!с1т{шп9вбеге!с1т] 6итка.

т€ ав противреч'а као почетак

филозоф"!е

Ё{аслов изворника: 1(аг1

Ёе|па !о1[гпапп-5с1т1шс[

Рег 5а|а уогп \{!0егзргшсБ

а1в

Ап{ап9 6ег Р[т!!озор}:1е

йаг||п Ё{е|6е99ег тотп Ргап}{шг| агп йа1п 1959. 5.134 150 Рев|зс}лг1[|

7

0. 6ебшгз|а9

,,}1ма;'едне знаности ко]а разматра биБе, уколико оно]ест, па тако разматра и оно тпто]е на }ъему од 1ьега самог преовла_

дава.|уЁе."3{

0но тпто ]е на биБу преовладава]уБе.|есте оно 1пто се свугде и у свако доба веЁ показало. |[риликом раз\{и1ш'ье}ьа оно се разви]а у 1{еочекивано богатство одре!етьа' Филозофи]а разматра биЁе као биБе, дакле' с обзиром на битак. 3атшто ]е, ме|утим, и у ко]о] мери' такво гледа}ье у оно си]а]уБе на6ит-

ку знаност? 1о сво3'ство филозофског зна}ьа Аристотел туйа' ч|{ тако тпто филозо{эи]у одва]а од осталих знаности: ,,1а зна_ гтост ни]е иста 11и са.|едном од по]единачних знаности' на ко]е ми обично мислимо када.|е реч о 3наности' Ёаиме, ни.!една од осталих знаности разматра.|уБи не следи биБе као биЁе уоп1]]те и у целини' него оне разграничава3'у гьима досу}ени део од биБа и разматра.]у га у погледу на оно {11то иде за]едном с !ьим' као 1пто то ме|у знаностима чине нпр. математичке знаности.''35

€ве знаности' доду1]1е, има]у посла са би[ем, алини]една

од осталих не проте)ке поглед на читаво окррк]е биЁа веБ, напротив' сво;'е разматра}ъе започи}ьу тиме 1што разграниче себи припада.!уБтл део биБатц ограниче сво! поглед сайо на }ьега. 14 ,,'* "Ботту

ёптотцц':1 тт9, 1) 0еоре| тё бт ф 6у ксх!- т& то6то 0т&р1оуто /\:[ейафссзьска 1!, |[огл. 1, 1003 а21 та датье.

Аристотел,

"

з5

кс0, о0т6.

ооБец{с уор т6:т &}.}'оу ёттокоте?т кс06}'оо тер[ то0 бтто9 | бт, &}"}.& рёро9 е0то0 тт &потероретсъ тер1 то6тоо 0еоро0от тё о:р$е$цк69, огоу с!. рс0цро_ ттко!' т6у |т:"отцр6т. !. с. 1003 а23 и датье.

168

€тав противрет]а као понетак филозофи!е

}право таквим ограничава}ьем погледа на само ]едну разграничену област, тек се и конституи1пе знаност. те знаности не гледа.!у биБе као биЁе управо зато 1пто се биБе као биБе раскрива само оном гледаьу ко]е се отворило за целину онога тшто;'ест. Али, упркос овом означава}ьу филозофи!е насупрот знаностима]ошт увек не уви!амо заштто ]е, и у ко]о] мери, и с6лто разматра}ьо биБа, уколико оно.!ест знаност. €тога насиизнена!2у!е Аристотелова реченица' ко]ом он 1{астав.тьа у гор}ьем тексту: ,,Али, будуБи да ми трагамо за почецима и кра]гьим узроцима' то.!э ]асно да су они нух(но почеци и у3роци онога

1пто само од себе сто]и у присутност'1'"36 3натье ]е, наравно' захвата}ъе ствари из }ъиховог основа' и _ укол1{ко се филозофи1а сада одреди тако да те>](и сагледава}ьу првих почетака и узрока - онда]е она одре}ена као знаност. Али, како Аристотел долази до тога да фттлозофи]у, ко-

]а разматра 6иБе, одреди као трага}ъе за првим почецима и основама? }колико филозофи3'а те;ки таквом сазнатьу, ми ]е називамо метафизика.Акада Аристотел први оде.|ьак 19 ктъиге сво]е А4ейафшзшке еа>хима у став: ,,Ради тога]е и на1тт задатак да схватимо прве узроке биБа као биБа''37, онда он митп.]ьетье на битак 6и|таи метафизику' сазна}ъе првих узрока биБа, став'ьа у]едно. .1едва да ]е.!отш потребно указати на то да !е тим из]еднанава}ъем ми1п.]ье}ье битка дефинитивно добило сво]у

метафизинки обликовану бит. 0нигледно;'е, пак, да;'е то из]еднанаватье могуЁпо само онсо битак биБа тра>к|1и\1алази у првим оснива]уБим када да узроц|{ма биЁ,а. [а биспто том дога!а]у притшли блюке добро Бемо унинити ако будемо питали: 1(ако !е битак био искутшан и ми1пьен' те су основи и узроци могли дабуду способни за то да испуне 6ит 6итка.! Филозофи]а посматра биБе као би[то, и тако сагледава битак. [а бисмо овде на исправан начин могли да мислимо 3а]едно са Аристотелом' морамо се подсетити на то да то ми1].1.тье}ье полази од онога за 1шта би било на]болье да се назове т& 9ооькс. йи ка><емо оно 1пто пРипада природи''. 1о ]е ''све оно свугде веБ произа1шло па стога и показу]у!е, оно 111то се налази пред очима' оно отворено присуству)уЁе: зем.тьа и не?к' эо ёпе| 6ё т&5 &р1&6

кс1 т&о &кротсто9' о|т|5 (цто0рем, 6!}'от с|5 96оео5 ттто9 сФт&9 &тсуко!оу е|уст кс0' обт/1т. \.с.1003 а26

37 6тё ко!. {1р?т то0 бтто9

! ёт

т&6

тр6то9 о|т!о9 }"цптЁот.

|.

с. 1003 а31.

додАтАк

\69

бо, сте}ье, расти}ье' ){<ивотитъе

[ъуд'\, све то скупа за!едно са '1 оним тшто ту припада. 1о отворено подруч!е, ко]е се налази пред на1шим оч!1ма |7 ле>к'1 пред нама, [рц' су искусили као оно 1пто ]ест, као биБе. 1(ада ну]емо речи ,,битак" и,,биБе',, а поготову }ьихову повезаност,,битак би?та"' чини нам се како имамо посла са послед}ьим апстракци]ама. Ёо ипак, у ме'увремену смо могли да научимо да грчке рени бттс и бу нема]у никакве везе са оним 1што се у на|шем представ.,ьа}ьу узима као о1{о на.!апстрактни.|е. тё 6т су [рци назвали ]единствено подрун]е онога 1пто ле)ки пред нама' онога у по]ав.тьу.!у|у присутност израслог и ту обитава]у!гег. Ёека нам;'е 1'отп одавно и постало сасвим сат\{оразум]ьиво да се отворена целина бити биБа налази пред на!пим очима и ле)ки пред нама' тако да на биБе свугде мох(емо да наилазимо' да га опа)камо, сазна]емо и преви}аьло. Али, управо;'е то било оно 1што.|е на грнком почетку ми1п.}ье}ьа човека довело до ту}етьа и|1рис|4ли|\о га на пита}ье: 9ему све то захва.гьу]е за сво]е обитаватье у отворено] присутности? ?ако пита]уБи, [рци су питали за сх|т|с онога 1пто ле)ки пред нама. |де све то налази сво] понетак и у чему оста]е задрх<ано и сачувано' тако да оно обитава у присуствовности? ?ако пита]уЁи они су питал1т. за &р;ф 6тцБа'11л будуБи да су напросто питали за с|тьс| и &руы{ биБа, а изнад биБал преко 1ьега }!ема ви1пе ни1пта' они су питали за прве почетке и узроке биБа. |реба, дакле' да се увиди како разматра}ье биЁа као бтдБа себи веБ садр:жи поглед и на &"русх[ и &ътт"а1, дакле, да ]е ми_ у 1п.]ье}ье битка, ако се ттостави у облику разматраБа биЁа као биБа, веБ метафизика. }ер, разматрати биБе као бивству]уБе

з1{ачи питати: 1}!!та ]е оно 1што чини|4 одре}у]е да биБе ]ест оно тпто ]ест, наиме' биЁ,е. Би6е' ме!утим. ]ест као оно отворено присуству]уБе. €тога, у оном пита}ьу сто.|и: 9име, односно' захва.гьу.!уБи нему ]е биБе узето из одсутности? 1(оме оно има да захвали {пто 1{зратъа!уБи из одсутностит1е тоне одмах поново

натраг у ьу? Фсновно филозофско питатъе' дакле' др;ки биЁе у могуБности небитка. 1о се дефинитивно обелодатъу]е код |{а]бница. 3бог тога )(а.|дегер зак:ьуну.!е сво] спис &йа !е мейафтсзъска, и због тога започигье сво!у ктъигу |воё у мей'афшзшку, сеБагьем на ]едну реченицу ,.'л']онйц ових|'йпс!рез

4е !а па[шге е[ 4е !а 9г6се: ,,Рошгчшо! 11у а р1ш|6{ чше|чше с1тове чше г!еп? - 3атпто уоп1пте ]ест биБе а не' напротив' ни1пта?'' 9й]е

170

]е то питатье? 0но [а]дегерово? то !е основно питаБе метафизике ко]е ]е код [[а]бница доспело до ]асноье самосвести' а {а]дегер проми1п]ьа о оном збиБу као какво ]е мигшьетье бит-

ка примило облик тог пита}ъа, !ер митш.тье1ье битка ]е као то зби!е и примило облик тог пита1ьа' Разматратъе биБа, уколико оно ]ест, у себи!е трага:ъе за основама и узроцима ко]и одре'у.'у биБе као такво. €агледати ьих 3начи сагледати биБе, уколико оно !ест. Филозофи!а ко]а сазна]е те с:нове и узроке.|е знаност' и то она изузетна знаност ко.|а се назива метафизика. Ако се битаутра)ки и налази у узроцима и у основама би\а, онда зна}ье проводи ]едан особити однос човека према битку. 3бог тога [рцима зна}ъе и поста]е основна страст }ъиховог посто;'аьа. А филозофи.!а, ко]а стреми зна1ьу о ономе тпто.!ест, тада исто тако ну)кно постав'ьа пита}ье о самом зна}ьу с обзиром на то: 1шта оно;'ест, пре свега о оном зна}ьу ко]е.|е она сама. 3бог тога !е, понев]отп од |{латона и Аристотела, од филозофи]е неодво]иво разми1ш.тьатъе о бити знатьа и о бити филозофског зна}ьа. ]о питатъе о бити зна}ьа мо)ке, будуБи да оно стреми.!едном знагьу о зна}ъу' да поседу.!е само оледеБи облик: 0дакле се одре}у]е зна1ъе у ономе 1пто оно ]ест? 9име наста]е знахъе и чиме се оно одр>кава? |1итатъе о 6ити знаьа се тиче почетака зна}ьа и гьегових основа. 3натье, пак' за сво;' понетак и основ узима оно чиме нека ствар ]есте оно 1пто она ]ест, т;'. бит ствари.1а бит се захвата у граничним опасава}ьима6ити, и тек она]единствено доводе ]едно подрун.|е зна}ьа пред истрах(ивачки поглед: природу као природу, бро!еве као бро]еве итд. 1а гранинна опасаватъа бттти (6ръоро[) претходе трага}ъу и истрая<ива}ъу |1 онда када нису' као нпр. у математици, експлицитно постав.тьена на врх у облику дефиници]а' Ёо, подрун]а знатьа су многостука, она се метъа]у, а са }ьима се ме}ьа тако}е и оно у }ьима знано и оно 1!1то може да се зна.38 Али, у сво] гьгтхово.! различ|{тости' у }ъима ипак влада зна1ье као;'едно и исто. А тпта.|е зна1ъе' уколико оно.!ест знатъе? 9ему зна}ье захва'ьу]е сво]у присутност као зна}ье? |[очетке и осн0ве ко]и одре!у;'у знагье као такво Аристотел назива &(тсбрстс. Фни су изузетна врста основа зна}ъа, зато 1пто су они оно у сваком 3на}ьу знано _ ма гпта било то зна}ъе' па су стога и оно за]еднинки знано. Фд Аристотела ми мало откривамо о аксиомима,али нам и ни38

уп.

додАтАк

€тав противрен!а као попетак филозофи]е

о томе пре свега

Аристотел: Аналь:йаска

1,

|[огл. 1,75 а38ида[ье.

]е неопходно да се оптширни]е упу|птамо у то' по1пто рен

111

&(|о-

рс приказу.1'е.|едно готово непреносиво схвата1ъе ствари. &(ьо значи тех<еБи, наиме, оно чиме се мери нени3'а те)кина' па оту_ да присто]еБи, дорастао' одговара]уБи захтеву. &(|орстс нису они захтеви ко]и се постав.тьа;'у некоме а ко;'е он мо)ке даис|1у|114или пред ко]има мо>ке да зака)ке' него су то они захтеви ко.|има неко мора да ]е веЁ удово]ьио да 6и, и са сво3'е стране' могао да постави 3ахтев за нечим. €тога су &(|орстсх они захтеви ко]има.!е веБ удовольио она.! ко]и хоБе да стекне неко зна}ье. 1и захтеви се тину;'едног зна1ьа ко]е она] ко.!и уни сам од себе веЁ доноси собом. Фно знано тог зна}ъа има карактер онога &тсукс|ом, онога неизбе>кно овладава]уБег' {овеку]е сво.|ствено.!едно зна}ье у ко.|е ]е неуьл:лтьто ук.]ьу!]ен, ко.|е никада не мо)ке да му умакне и ко.!ем он никада не мо)ке да умакне' те ко;'е стога и]есте влада.|уБе 0ткуда и {:дме свег зна1ъа и свега онога 1што мо)ке да се зна: аксиоми су управо то. Филозофи]а разматра 6иБе, уколико оно;'ест, тако 1пто сагледава узроке ко.|и одре}у]у би[е као такво и уоптште. 3ато ]е она дРкна да се оснива у на]основни.|ем почетку знатъа. 1а] на.|основни]и понетак, $е$стотстт1 &рхт1з9, мо)ке да буде само оно чиме биБе уоптште почи}ъе да;'есте. 1а] први аксиом' ко-

]им запонитье филозофско знатье као такво' као први ]е открио Аристотел и одредио га ставом: ,'[а 3'едно те исто истовремено посто]и и не посто]и на ]едном те 1{стом и с обзиром на ]едно те исто' немогуг1но ]е''{0. 1о ]е тзв' став противрен]а. } та.! став се постав"ъа оно у чему се почетно оснива фтллозофско зна}ъе ко]е разматра биЁ,е уколико оно;'ест. €тав говори о 0п&р;вьт и рф бпср1е|у' о посто.1'агьу и непоото]а}ьу' о битку и о небитку. Фн казу]е не1пто надасве ]едноставно. Фно тпто !е немогу[тно, у том смислу да никако ни]е одрх<иво, ]есте поме1паност битка инебитка' БиЁе почигье да]ест уколико се раздво.!е битак и небитак. Ако би се' наиме, битак инебитак не разлику]у1и се поме1шали ]едан са другим' онда биБе не би бивству]уБи било, а небитак не би небивству;'уБи био. 14зраста}ъе у присутност - поста] а}ье' и одлазак у одсутност - неста;'атъе, били6и1едно те исто. БиЁе и небиБе, поста]атье !1неста!атъе били би прогутани ]едно у другоме. Бладало би свепро39

Аристотел ,/\,[ейафизьотса 1!, [|огл. 3, 1005 б17-18.

{0 т6 у&р

офт6.

сотё &цс 0т&р1етт те ке!. р1 бтср1етт &Б6устоу т6 &от6 кс| кст& тё

1.

с.

\72

додАтАк

€тав противрен!а као попетак филозофи|е

х<дируье }{иштта, хаос' тек раздва]'а}ъем тога: 'бивству!уБи' и 'небивству]уБи', све по]единачно тек почи1ъе да,ест. } том почетку биБа оснива се филозофско зна1ье' уколико та] понетак биБа преузме као почетак зна1ьа.

Али, ако стваРи тако сто]е'

за1што онда

Аристотел та, став

.|едноставно не формули1пе на следеБи начин: немогуБно !е да 6иЁе ]ест ини!е? ]о зато тшто ]е то ,,бивству.!уБи" (6т) многоструко' и то опет на ви1шеструки начин. Фно ш:то ]ест среЁе се

као свеукупност многострукости онога присуству]уЁ,ег. 0дговара]уБе томе ]е и оно на биБу преовладава.!уБе: битак, т]., то ' 6ит:;т.', мно го струко : б ити- камен' 5уцти- биъка, бити->киво б и_ Бе. }едно те исто на биБу, стога' преовладава и не преовладава. Бити-човек нпр., преовладава и не преовладава.1(од чове_ ка оно преовладава' а код осталог биБе не. Али, код]едног те истог ни]е тако да оно преовладава и не преовладава. 3бог тога &ру'(1мора да се схвати с обзиром на то да су бп?те и битак ви1шеструки. йе!утим, и код.|едног те истог биЁа ]едно те исто мох<е да посто.|и и да не посто|и. }едан новек]е и мали р1вел\4ки, и млад и стар. Али, он то ни]е у ]едно и исто времо. }{а тлта се' дакле' с друге стране' треба обазрети ]е следеЁе: има;'едно подрун!е биЁа ко!е прелази из ]едног у друго, и у том пРелазу оста]е исто: природно биБе (9боеь 6ттс), ни]и]е особити карактер битка Расветлио тек Аристотел. Ради тога став исто тако мора да се аРтикули!]7е у1с обзиром на време. [а;ье, оно на биЁу преовладава]уЁе: битак, не само да]е вилпеструк' него му3'е исто тако сво]ствена ]олш и ви|пеструкост значе}ьа ко]а се обухвата]у у категори]ама. Ё{е само да има велики бро] биБа, него свако од 1ъих у могоструком обзиру бивству]уБи ]ест: као оно 111то оно]ест, као не1!1то тако сачиьено' не[пто толико ве_ лико итд. [Рво !е велико. Фно ]е не1пто велико. Ё{еттхто разлинито;'е бити-дрво и бити-велико. [акле, А!во ]е оно 1]тто оно _]ер оно ]е нетшто велико - и .!ест, наиме: дрво' и оно ни]е то то у !едно и исто вРеме. Бему, дакле' истовремено !едно те исто припада и не припада. 3ар овде битак и небитак нису пометшани? [рво !е с обзиром на оно сцйа оно ]ест, управо то: дрво, и ни1шта друго. [о, ме}утим' не спречава да ]е оно у неком другом обзиру истовремено не1пто друго, нпр. не1пто велико - наиме' ако биЁе у многоструком смислу бивству]уБи с об]ест. [реБе, дакле, почетак бити знатьа мора да се схвати се неодр>|<и}колико битка. значе1ъа зиром на многострукост

17з

вост поме1паности битка и небитка исках(е у погледу на мно1птво биБаут6итка,да.]ье' у погледу на биБе као оно прелазно присуству]уБе и у погледу на ви1шезначност онога ''бивству!уБи'', онда се по!1етак бити филозофи.!е у потпуности захвата и схвата' ]акозвани став противрен]а на све стране разви.!а]едноставно ста}ье ствари да све по;'единанно почи}ье да;'ест тек раздва]атьем битка и небитка. 1ако поста]е !асно за1пто знаност ко]а разматра биЁе као биБе, уколико те)ки да сагледа узроке и основе би?та' мора да преузме раздво]еност биткаи небитка као сво;' основни почетак' утолико 1пто га разви]а пре_ ма наведена три обзира' па тиме и у тьегову потпуност. }ер, ниме би иначе требало да почно оно ми1п.тьетье ко]е мисли биБе као такво ако не тим ста}ъем ствари' да не1пто уоп1пте почитье да ]ест тиме 1]тто се раздва]а]у битак инебитак? 1а! став на!пре ни]е став лротиврен}щ став казива}ъа и противказива|ъа, него пре став противности битка и небитка. Аристотел га формули1ше на различите начине _ 1пто означава ко_ лико !е Бему мало стало до става као става. ]ако га он' изме!у осталог, формули{ше и у форми противрен]а: ,'ЁемогуЁно ]е да се .!едном те истом ]едно те исто с обзиром на ]едно те исто истовремено припису.!е и одр]{9е''. Фна], наиме, ко]и на та] начин говори о неко] ствари !ес!11е назора' ми}п.]ье1ъа' да та ствар]ест, и истовремено ни|е тог назора. йстовременост битка и небитка]едног и истог назора код.!едног и истог с обзиром на ]едну |4исту ствар ]е, одмерено на битку, немогуБно'{1 Али, ако ]е та] став прво метафизичко начело о битку, како ]е онда он могао да доспе на место на]витшег правила миш]"тье}ъа' дакле' да постане.!едан принцип логике? Фснов за та] дога}а] се мо)ке сазнати веЁ код самог Аристотела. }ер' мада Аристотел у том ставу обухвата неодр)кивост ме|ша}ьа битка и небитка, он га у 1! ктъизи сво)е А4ейафшзке тумачи узима]уБи за нит води.]ьу },6уо5 утолико 1што показу]е да се свако казива}ье }ьему веБ прилагодило. €тав, дакле' ]о:п код Аристотела почи}ье да поста]е двозначан. Фн казу]е о понетку бити биБа, а тумачи се као почетак казиватьа би\та.1(ако долази до те двозначности? ){' 4. поглав.тьу 1! к}ьиге сво!е А4ейафшзшке Аристотел разматра пита}ье доказивости става. 1(ао заснива]уЁи почетак свег знатъа он.!е недоказив. |1а ипак]е могуБно да се ономе ко41

Арттстотел

,

|4ейафт.сзспсс

|!, |!огл.

3, 1005 Б24

и датье.

174

€тав

противрен]а као почетак филозофи!е

поку1па да га оспори пока)ке да се и он' уколико ка)ке не1пто против }ъега' веь прилагодио том ставу како би }ьегово казива}ье било казиватъе' наиме казива}ье о нече.}у[у' Али, ако она, ко]и га оспорава не ка)ке ни1]-тта него та, став ьутеьи оспорава' онда }ьему с обзиром на то ва]ьа поклонити онолико па)к}ъе колико и неко' би.тьци' }ер казива1ье отвара човеку све по]единачно с обзиром на то да и 1шта и како оно 1ес1!!. А >кивети у отвара.!уБем казива1ъу биЁ:а чини начин бити човека. Али, ако он не1]тто ка>ке' онда та] став веБ влада и }ьеговим казива}ьем. },Ёуетт има сво]у бит у излагаьу нечега с обзиром на то да и !{[та и како оно.,ест. ,{акле' ако }"Ёувтт поступа насупрот том ставу' оно пони1]1тава самог себе ]ер пу1пта да се по-

.|и

метпа]у битак и небитак, па тако пони1штава и оно тшто]е тре-

бало казати.Атако та;' став мо)ке да фунгира као на3'витпе правило }"6уоч-аили1како ми к;гкемо' као на;'вит.ши став ми1п.тье|ъа. Ако га се др)кимо иск.тьучиво и ]едино с обзиром на то' онда то' доду1ше' ни на ко]и нанин ни]е погре1шно' али нам се тада засигурно 3атвара !едан могуЁни увид у бит и порекло бити тог става и ми1ш.]ьегьа уоп1ште. Ако се прилагодимо ставу утолико 11|то га се дрх<имо само као става пРотивреч]а' онда исправно мислимо. Ако, да.гье' став противрен;-а прогласимо за на;'витпи услов ми1ш.тье}ьа' онда исказу;'емо не1што исправно о ми1]]]ьегьу. |[а ипак, ако упорно оста]емо при томе' онда смо упркос све исправности иск]ьучени из иотине митл.тьетьа, т!. из онога 1пто ми1ш.тье}ье у сво!о] бити |ест. (ако, дакле, сто]и са двозначнотпБу става? Ёа почетак битиби|та Аристотел став]ьа и почетак бити знатьа. Фн га тумачи као почетак зна}ъа' дакле' узима]уБи за нит води.тьу },6уо5, да 6и се докопао онога присильава.!уБег, онога неизоставног' дакле' даби се докопао аксиоматског карактера' Али, то да Аристотел тако мо>(е да поступи' почива на томе да став;'есте о6о|е: начело о битку и начело о казива1ьу биБа. }ер, ако се казиваье (}'ёусьт) састо;'и у томе да се оно т]1то се налази пред нама изло)ки с обзиром на оно 1пта и како оно ]ест,и ако со,да!ье' тош]то саналази пред нама у таквом казива}ъу]ав.]ьа као бьсйе,онда]е став противрен]а као први став о битибитка први став о битиказива}ьа' и обрнуто. А ако бит'товека почива на томе да )киви у отвара!уЁем казиватъу биБа, онда став обухвата она] основни захтев коме човек моРа да ]е веЁ удово,ьио ако постав'ьа захтев да буде узет у обзир као човек. €та-

додАтАк

\75

вом]е такореБи истовремено обухваБен аксиом човекобитка самог човека. Ради тога, у ]едном тумаче}ьу, ко3'е се убра]а у на]те><е ствари од свега тпто]е од тьега допрло до нас' Аристотел све сво;'е снаге усмерава на то да се докопа и учврсти аксиоматски карактер тог става с обзиром на све. [а га]е он]едноставно поставио као на.!вишли закон ми1п.тье}ьа онца би он, наравно' ту ствар себи знатно олак1пао утолико тшто би му таца било потребно да поках(е само то да ми1ш]ьетье ко]е противречи самом себи, заправо' укида самог себе. [анас нам ни]е потребан никакав напор да то пока>кемо. }ер оно тпто ]есте те1пко _да се почетак битизнатъа засну]е у]единство }ьеговог двоструког облика као прво начело о битку и као прво наче_ ло казива}ьа и ми1п.]ье:ъа о биБу _ ве[ .!е проведено' наиме' од стране Аристотела, ко]и ]е метафизику и утемо}ьио у изворно-нера3дво]но.!единство бити метафизике са логиком. Фвом тврдтьом' ме}утим, ми не мо)кемо да се задово.]ьимо. Фна тера да.тье од себе л преко себе у ]ецно пита}ье ко]е баца велику сенку на то тумаче}ье. Разматрахье биБа као биБа]е !едан пут: оно полази од онога чиме би1,е уоп1пте започи}ье да ]ест _ од почетка зна}ьа' и завр1пава се у сагледава1ъу првих почетака и узрока биБ'а.1о ]е пут оне знаности ко]а се назива метафизика. Алтт, како ми1п'ье}ъе доспева на та] пут? 1|[та ]е то |што.!е новеково ми1ш.тье}ье довело на та] пут, ко]им се од тада увек изнова корача' ево, веЁ 2500 година? Р1огло би да се ка)ке: уколико ми1п]ье}ье тежи томе да сагледава биЁе као би_ Бе, оно за сво]у полазну тачку нужно узима почетну раздво]е_ ност онога 'бивству;'уБу1' и'!'ебивству]уЁи'. Али, управо тада се постав.]ьа пита[ье, тпта ]е то 1пто ми1ш.тьетъу да;'е повод да се сво;'ски расп:лту.|е за биБе ка0 такво. 1о питагъе се чини неопходним. }ер, извесно ]е да боравак човека у свету почива у ми1п]ье}ъу' т.|. оно са чим на било ко]и нанин имамо посла ми свугде представ'ьамо увек веЁ с обзиром на битак. йе}утим, новеку ипак обично уоп1ште не пада на памет да се сво.;'ски распиту]е за оно као 1шта ми уз[{мамо све по]единачно' наиме' као биБе, нити да докуну]е: 3ахва.:ьу!уБи нему биБе бивству.|уБи.|ест? ]11та митп.тьетьу да]е повода да тако лттта? 111та доводи ми1ш.]ье}ье на та] пут? |{онетак ко!и усмерава да]ь}ьи ток.|е раз-

тим почетком започне? 1а] други корак тумаче}ьа почетка филозофи]е.!е д3леко те>ки од оног првог, оног ко]и смо веБ

осмотримо почетак учинили. |[а ипак, ако хоьемо добро да пак, наведено бисмо, Ако поку1ша' се мора да филозофи]е, он одговора' 16 без бисмо остали Ёй'^*" у,у''', Аристотелу, бити филозофи]е речима: он започитъе сво]о проми1ш]ьатье ]в'"., ёптот{1рц т79...' ,,/ма]едне знаности "'''' Аристотел веЁ аво сто! и у ] едно!' трад ици!и фил оз офског ми1пьетьа, ко! у упр ко|[арменида' код ипак' он довоци до првог зак]ьучиватъа. А бу' називу у ]и.!е први пут ствар филозофи]е довео до !езика у на1шег пит.}1ьа нас среБе не1што чудновато: кругу ' пу_ ,,...'не треба лукава навика да те присили у правцу тог слу111ата' да те помакЁе у гледа1ъе ко]е не вид!'1' у заглу1шено !ье и говорка|ъе' него логосом раздва]а] витшеструко споре}ье ко]е сам ]а изло>кио ...''.{2 чу1и'ко]и су ]е,,{а]де, казаБу, а ти запамти реч ко]у Бегш сагледати: могу се ко]и ]едан пут' кодини путев|4|4спитр|ватьа стаза осно[о ни]е' немогуБно тт ]е А| !и покйзу]" да ]ест да ]е ко]и попут' Р1 истину). следи други (]ер она ,."'. пойерег,а ко]а стаза ках<ем' бити.1о]е, не *^'у]" д^ дЁ,?, одр)киво "й1", оно " сагледа111 могао би нити да ]е потпуно неприступачна' ]ер га могао би нити да небивству]уБи, !ер то ]е посве немогуБно' -

и3ло)<и1ш".43

|[оставимо на!пре следеБе пита[ье:1(о то говори? |[арменид, она] мисле!и? Ёе' преьлда ]е то казано постав'тьено пред говори 1ьега као оно 11]то треба да буде ми1ш'ьено' 0на] ко то треба 1што оно да !Б1"!"^ богитъа. 0на став-гьа пред мислеБег треба мислеБи та] као пред казу!е да не то Фна .""'й"''. 'ъим само да понав'ьа то за йоьл, него она став'тьа пред 1ьега ]едно он треба да донесе од,,ви1пеструко споре}ье", у вези са ко]им помет}ье тиче со сйоретье [о у ко]о] се бтллуку путем логоса. пона1пасвакодневног основу на т!к и небитак налазе у свету примерено чему оно }ьа смртног човека. } тим Б6(ст $рот6эт *".'ф бити не приста]е никакво Ёе, ступа у изглед [&зс1те!п]се нечега нитптавног' а оно кога напу!шта сав битак по]ав:ьу]е ц2

додАтАк

€тав протшврен!а као почетак филозофи!е

\76

6црс ко1 | :'о]-:&у с!окопот по}"(':6црът ё}"е'ууот | Ё( ёрЁ_ }'6уш 6ё кр?тсь "у},,6оост, кот ['хй''1"!а*'(:т | \ 28 !г9' 7 ' оЁт' ф'цоёттс. !]е|э_|1айа: Фраеменйьо йреёсокрайовацо рлБьо' ё0о по}0петрот 6Бёт кст& тт1т6а_$|990''

6ё оф р00от &коооо.9, |..с(пер'о6о!' ро0тст Бъ|_ рф е{тст'.| |1ег0обч й"]ос.!". ,'той,. | {: рёу бпо9 ёоттт тв кс1 с|9 оок ёотт с! 1ре<бм ёотт рф кс| тв ёотту с! о0к 6' 6тцвет), (А}.ц0в|т1 ф ёотт кё}.ео0о6 т&р

{3 е|

б'&1'ёус|т Ёрёо, к6ртоот

.'?"",, уе р1

ёррвт &торп6т' | | .';)у ьй тог9р&(й'пстспео0ёс ё6т (о"0 1&р &тоот6т) обте 9р&ост5'\'с'[ту'2'

обте у&р &т 1то|ц6 т6

177

ми1]!.тье1ье' дакле' почитъе тиме у изгледу битка. Филозофско 1пто пред ъьега бива став.]ьено да путем логоса донесе одлуку .,Бр"*у. 0но тпто треба разлучити, раздво]ити' !есу пу_ '!"ви битка и то;е оно раздва]агье ко]им се пут бит_

"''

й'-''-.,

" ка отваРа као !едини прохода:т пут' м_и1ш_]ье}ъе 1(од |!арменида се' дакле' ]авльа оно 1што доводи на 1ъегов пут' и то тако да оно треба да започне раздва]атъем о бо_ Б"''^ 'бивЁтву]у!ти' и'не6пвству]уЁи'' |[арменид говори биБа' као биЁа гитьи ко!а ми1пье}ье упуБу]е у лого", у казиватъе можемо месту да са' на овом то да Бема никакве сумье у бити филозофи!е' }едан извор погледамо не1што '.''р, на три ствари: с обзиром на о}1о 1што обзирой с 'д "'^1Ё.'.'"див на проистица}ъе из !ъега' и с обзиром ]е проистекло из извора, на -- оно 1што пу1пта да проистиче' 3апонитьуБи раз0но !" ,'р''""Ё*,о ]е филозофи]а' йивству]уЁи' и'небивству]уБи'' она тече следва|атьем '"'.' та] ток и пут' |{арменид говори о !"ь' о'',к биБа, и ]есте митш'тье}ьу показу]у пут' |{а ипак' ти -цр..', путоказима, ко]и нуци пут мизнакови су изгледи [АшзБ[ск1 ка самом битку ко]е ми1п.тьетье не остав]ьа иза себе то раздва]а1ш]ье}ъа. йр" ''*, веЁ то раздва] атъе }ье онога' бивству]у Бп' и' не6тцвству]уБи', одпрати ми1п]ье}ъе на сваком }ъеговом кораку' йитш:ьетъе ]е проводи то лунено на сво]у властиту бит уколико увек изнова тог споре}ъа' ме|утим' ми1п'ьетъе не раздва]агье. Раздва]а}ъе пред ,'ро,оди властитим снагама' него се.то споре}ье став]ьа ми1п]ьечовеково )ер, се раздво]и' тъега као оно 1што треба да само не зна за а гье ]е уплетено у пометтьу битка и небитка' да свега мора да пре она започне, то. [а би ф:тлозофи]а могла да ставтьена буде и сама мора да доопе пред мтлтпл,етъе' те стога Фна, богитъе. дакле, пу,''", *'Ё'^. 1о став.гьатье ]е казива}ъе богитъа? та ко ;;ы';;.офщу да проистекне'.Али, !е него 1што Фвим и мо_ *"''Ё"' д'цйру1"мо'!ёдну тетшкоБу ко]а ]е веБа на оно пита}ье >кемо да наслутимо. Ако б1асмо, наиме' хтели да |{армениц сво]е мисли узвратимо тиме 1пто бртсмо рекли да.!е песничка изло>кио у ]едно-| песми ида !е богтттьа управо]ецна об]атптьенавели бисмо онда ]едно ист1.1не' ;;;;;;'б;"^ц'1, те1пко да може да се надмашти' ЁасутьЁ ни]а й,*'''ё'"ност треба одступити од тог иптну|аватьа и конанно ]еднепо.знат иако увидетида нам ]е извор-бити филозофи]е ''* богигьа 1ек да]е мит1]"тьегоцина. ;;;';';', преда]и старо] 2500

,'''

''ф!'''",

178

додАтАк

€тав прот:лвреп!а као почетак филозофи!е

тьу]едну ствар. [о.!е оно 6у, биБе у свом битку. Богитьа не да]е саму себе као оно 1пто треба да се ка)ке имисл14, веь она да_ ]е као 'бивству|уБи' себе освет,ъава!у[те биБе у тьегово] разли_ ци према небиБу. Фно тпто треба да се каже и мисли]е оно бу, битак биБа, а не оно бивство ко]е мипл:ье}ьу освет]ьава биЁе као биБе, и тако доводи ми1п]ье}ъе у }ъегову бтлт. 1о се само имену-!е под именом богитье. ]]{ме доводи до;'ав.гьа}ьа' али тако да оно оставльа нека3ано и неутвр}ено' 11[та ]е то иптеттовано. ФдвакиБемо се на ]едно екстремно наслуБиватъе: [а ли свугде где се не1што у на]вихшо] мери битству!уБе [Резеп6ез] по!авльу]е у неком имену' али оста]е скривено у сво]о.! бити, нас _ према грчком искуству - посматра неки бог или нека боги}ъа. ]о би се у сваком слуна]у слагало са оним тпто нам.!е по-

знато о грчком искуству онога бо;канског. 111та све то значи за на1]]е пита}ье о почетку биттл филозофи]е? Ёиштта друго до да та! почетак за филозофско ми1]1.тье!ье и казива}ье' за },ёуеът }"6уо6, оста!е т{емислив и неисказив' [одутше, на почетку ми1п.тье}ьа синуло ]е нелшто од тог почет_ ка' уколико се под именом бо>канства по]авило неко бивство ко.!е ]е ми1п.'ье}ье упутило у логос' тако [пто ]е оно самога себе ускратило' отказало логосу' и то засигурно због тога 1пто !е нанин !ьегове бити другани]и од начина бити логоса' ко]и све по]единачно излаже у ономе шсйа оно }есй. Филозофи]а се креБе у]едном чудноватом непознава}ьу поРекла сво]е властите битуу' 0туда и колебатьа у одре}ива}ьу !ьеног порекла у целокупном да]ьем току. Филозофи'|а започи}ье раздва]агьем битка и небитка путем логоса, ко]и казу]е биЁе као биБе. Аристотел, ко]и]е метафи3ику поставио у 1ьен одлучу]уБи облик, посматра та] поветак као први аксиом' као захтев ко]и свако мора да]е веБ испунио како би био подобан за преузима}ъе неког зна1ьа. 3натье поседу]е сво] на3'витши облику сазна|ъу узрока и основа' ко.|и биБе уоптште тек одре}у]у као биБе. }толико ш-тто ]е Аристотел почетак филозофи]е поставио као први аксиом' метафизика се ук.тьуну]е у сво] властити начин ми1]]]ье}ьа и затвара се пре_ ма неком могуБном погледу уназад у порекло сво]е бити_ сходно оном упутству ко;'е митп.тьетье упуБу]е у логос ко1иблЁе казу]е као оно 1пто оно као биБе;'ест. [име, ме}утим, оно у имену именовано неказано потпуно и1шчезава из окррк]а логоса. |[очетак филозофи]е иступа као прво начело о биБу и

\79

истовремено као прво начело казива}ьа биБа, управо као касни!истав противрен]а. Фн бива преу3ет као зна}ъе ко]е никада

не

изми!|е

човеку'

али

коме

н[{

човек

не

мо)ке

да

умакне

и

коме он стога одговара ]едноставним преузима}ьем. 0д тада ш;паметафизике у смислу Аристотеловог става: "Ротьу ёпт.отцрц т[Б ф 0ворв| т6 ёу { 6т. Али, коме ми1ш]ьегье треба да 3ахвали за то 1пто се }ьему освет.гьава биЁе као такво' и да оно бива доведено у }"ёувьт ко]е оста]е скр|{вено. }ер понетак тог ми1п.тье}ьа' раздв а] агье онога' бивству] у?ти' и' небивству;' уБи', прогла1шено ]е на!витпим аксиомом, ко]и у:лсто] мери почет!{о влада ми1ш.тье}ъем и битком, }"6уо9-ом и 6у-ом. А уз то, став противрен]а коначно поста]е ]една мисао ко-|а се витше не м!1оли веЁ се ]отп само;'едноставно употребльава _ ако се сваки покутпа] да се он поново врати у област онога птто ]е досто]но ие\1итива7ъа завр1п1т упуЁиватьем на то да се свака врста мисаоног !,1спитива!ьа тог става }ьему веБ прилагодила' будуБи да.|е и мисаоно ист|итива|ъе управо миш!.тье}ье' а став противрен]а представ.тьа на]витши услов сваког ми1ш.]ье]ъа и сваке врсте мисливости. Ё{и]една бтлтна мисао ни]е затптиЁена од тога да и сАма ви1пе не буде ми1]].тьена него ]отп само _ употребльена, па ни прва мисао плетафизике тек она не. йе}утим, када поку1памо да ]е промисл1](мо' она нас став]ьа пред загонетку извора бити плетафизике. 0на почива на ]едном дога\а1у ко]им се оно 'бивству]уБи' као такво расвет.]ьава у раздва]атъу од онога'небттвству.|уЁи', раздва]атьу ни]е извртпетье став.'ьа ми1п.тье}ье у }"ёувтт онога бу као }ьегову основну црту, т]. облику]е га у гьегову метафизинку бит. 0но освет:ьава]уБе се, доду1пе, при том ]авльа под именом ]едне богитье, али ипак оста]е скривено у сво]о] бити, будуБи да оно одби]а од себе и упуБу]е на оно |пто се у тъегово] светлости по]автьу]е као оно !што треба да буде ми1п.]ьено: биБе _ као да бивству]уБи ]ест. Фд тада ]е \{и!ш'ье}ъе упуБено на то да полазеЁи од Раздва!атьа битка и небитка биБе мисли као оно 1пто оно.|ест. 1о да богитьа оста!е неказана у сво]о] б|лти, одговара]едномдругом ста}ъу ствари' на ко;'е.!е )(а]дегер у послед}ье време в|{1пеструко указивао, наиме' да.,е у грнко! основно] рени 6т дво]ство биБа и битка, доду1]1е' исто тако именовано, али да 3'е у сво]о] 6ити остало неми1п.,ьено и неразви.|ено.цц Аз тог дво]44 йаг11п !{е|0е99ег: 1/от7гё6е итт4 Алфасэе, ]\4ой'о Ёеп? 2. део €' 79 и да.'ье.

3

' 237 и да;ье; [|'ав Ае!зз! |елт-

[

1в0

€тав протплврея]а као поветак филозофи]е

не пита-за бит ства метафизика мисли биБе као биБе, а да ипак га' но' ако бити самог тог дво,ств ^'|4непроми1п'тьа оно тиме зар "се'''р"*' ми1ц]ье1ье лати тога да мисли то неми1п,ьено' и отне пРедузима покуша, да оно щ9 се }"6уеьт-у ускратило 1ьегоказало насилно натера да уье у }"6уо9, и тако га разаРа у о''"з йи:п.гьетье ко!е и_само поставьа пита}ье о бити тог

напустило окру)}("'1 д*'3"'"^ битка ибиБа,на известан.начин' ,е као_п-о-ще1шно' одбацило ни]е том }'ёуеът, а да га при ]" из кога]е про''.* извору ка пугу на ]акво ми1ш]ье}ье се веБ н€ш1ази ьемогуБности сачРане су истекло },Ёуеьт онога 6у, и на коме про_ став гове бити. з^.а*', пут према извору филозофи]е само ако тиврея]а моя(е две ствари: он мох<е да буде путоказ' ,р"_ га йсправно проми1ш]ьамо, он може дефинитивч11-::

прени погледу' ако га употреб]ьавамо само као на!ви|ши услов припада о[{им исправног ми!ш]ье1ьа. Р1 тако, став противрев] а ли мит1|ье[ье малъбро]ним стварима' код ко]их од нас зависи да 14лид^ буде овладано ьима' допу1шта да од }ьш( прима упугства

\ г

|;

Ё.1

€адрх<а!

-:

||РБ[[ФБФР: йилотп [одоровиЁ, €мисао

}вода у филозофи]у................. э

увод у Филоз оФско мишльвьв

.........'.....

.''.'..'.''.'. 23

[ 1т т11

ту

у

у1 ут| у111

1х

х

х1 х1т

додАтАк

€тав противрен!а као почетак филозоф и1е.'..'.......'.'...'..... 165