This content was uploaded by our users and we assume good faith they have the permission to share this book. If you own the copyright to this book and it is wrongfully on our website, we offer a simple DMCA procedure to remove your content from our site. Start by pressing the button below!
и одговара западном појму ligius или Ьото ligius, означавајући тилично западне вазалне
односе.
Термин ,
ОДјНосно
уста нова ,
помиње
се
за
Манојла '1 Комнена , колико ј е то нама познато, двапут. Једном 1145 год., када је Рајмунд Антиохиски дошао на двор у Цариград и постао вазал Манојлов 1 2-G. Други је случај чешког
краља Владислава који је постао ваза~ кад је
1163
)'lъtО~
-
Манојлов , и
год. дошло до сукоба између Владислава и Манојла,
цар је пребацио свом вазалу што ј е устао против господара, а то
није смео учинити, пошто није био постао » џарев роб« на силу
већ добровољно oooAO~ €&ел680I)ЛО' - јер »тако, Ha~TaBљa цар, ви (изван Византије наиме) називате tO Atbtov", ако на то, .опомиље га даље цар, није заборавио откако је био у Цариграду 1147 год. заједно са царем Конрадом 127 . Сви случајеви односе
се на феудалце који нису били У границама Византије и који су према љеним царевима били у вазалном
односу
што се види из
Тумачење термина дао
употребе теРl\пrnа
t..t1to; .
западног т ипа,
је цар Манојло краљу Владиславу .
Већ је од раније било сличних вазалних односа. Можда су неки од ~рсташа пристали да ступе у вазалне односе према Алек сију
1
Комнену
(1081-1118),
иако је нама познат само један такав
уп.
F. Dolger, Aus den Schatzkamdes НеШgen Berges, Munchen 1948, 83, 151, 170. l.:!о Smlciklas, Cod. dipl., П , 143. I:!l Ibldem, 158. 1:;:.1 Ibidem, 156.
~З
1~+ 12ђ :126
ш
Ibidem, 165. Jbidem, 166-167. Ibidem, 165. СЈппаm., 35(23, За датирање уп, Cha1andon, Les Comnenes Ostrogorsky, Staatenhierarchie, 56.
П,
242.
142
· Јадран
у ранијим вековима , пре свега од краја
СЈlучајl~!i. При склапању уговора 1108 год. Боемунд стално себе назива
Аl~tоъ Ct'I"rW1tщ;I~9
човеком
ay~yOJnOъ
-
цара. Алексија
6IlE'tEp~~.
. 1,
За ·. време
или
II
Комнена
I
I
ХП века па надаље. Рогеријев случај нарочито је занимљив, јер би од свих· наведених као и од свих познатих случај ева у ХII веку био први такве врсте у границама царства. Ово не мора да изнена
ђује: У1'ицај Запада био је јак за време Манојла
1,
сам цар био је
познат К <10 латиноФил, али, пре свега , важна је констатација да с е овај случај ОДНОСИ на област у којој су феудални односи за
падног типа били увелико развијени 1Зt . С гледишта управе, појава је нарочито занимљива . Локални ф еу далац добија на управу одређену област и носи пуну нам'е сничку титулу, као сви други функционери његовог ранга. И ра није су локални великаши долазили на власт, као напр. Аргир, ко l'а смо раније поменули у И талији, али су њихова економска ос нова и њихов однос према цару били различити. Манојло се Роге рију не обраhа као Царски чиновник
рев роб«
ie,
свом, царском, чиновнику, већ као вазалу . свакако правно, иако не увек у пракси. » ца
(Oc.(j~Џ~); вазал (O~QAOt;' Е~€л600UА~) је »роб«, али доброво
и у Х веку , но
зали смо раније ll/д. су од друге половИне Х века, а поготову у
XI
веку, наступиле извесне промене у титулацији провинциских
намесника,
хискиl:l О • Примери Фудалаца који су били у вазалном односу западног типа према византиском цару најбројнији су од почетка
IX
сили су нам есници ПРОВИl;ЩИја, односно тема назив стратега. Ука
само царевим
Јована
био је у таквим вазалним односима Рајмунд Антио
(1113-1143)
143
Дукат Далмацнје и Хрватске
Ферлуга
"Указали
или
f., G.GU;
6
смо
на
појаву
катепана,
али
је
уствари
назив
G.G-uxo:~ заменио назив етратега 133 . НОВИ намесwщи
су поред назива НQCИJD1 и . дворске
титуле па су тако,
нanpимер,
раније били патрици:ји и антипати. За Манојлове владе многи су
били севасти. Конкретно, од познатих намесника Далмације и Хр ватске биле су свести НиhиФор Халуфа и Константин. Међутим титула севаста није била везана за одређену функцију, па нису
сви
провинциски
намесници,
конкретно
Дукси,
аутоматски
били севасти, јер је например Халуфа био севаст пре но што је постао дукс Далмације и XpBaTCKe 134 . Титула севаста употребља
вала се шире од друге половине ХI ' века 135 , али ј е у. ХII веку ипак још нису , носили сви намесници теме . у рангу дукса 1З6 . На з.ив » тема « се још употребљавао као технички термин за пров:m цију , али се код Кинама, например, ч есто појављује . и з раз
XOO~CX,
који нема специфичан значај већ отите значење покрајине па и
провинције, али донекле замењује термин TeMa 13 ,. Дук~и су у сво
јим рукама имали како војну тако и цивилну власт, Ми ћемо се овде ограничити на анализу како војних тако и цивиJlliИX ком
љан. Феудалне снаге у Византији, нарочито за владавине Манојла
петенција дукса у Далмацији и Хрватској.
1 Комнена, узеле су великог маха и феудалци су имали јак YT~цaj на у праву, али је Рогерије једини случај феудалца у вазалном
је на челу војних једиюща смештених у његовој провmщији 1;:lS
односу западног типа који заузим а званичан положај у провинци
и био је одговоран за њену одбрану. Кад је
ској управи. У даљем развоју управа ће бити све више под ути
Халуфа био нападнут од Угра, кренуо је из Сплит а, метропол е
Византиски дукс је имао свакако војне компетенције, стајао
1165
год. Нићифор
цај ем локалних феудалаца и провинције ће се смањивати прибли
дуката, на челу својих једикица, да своју област одбрани од не
жавајући се тако феудалч евој области. Ово се јавља већ од краја
пријатеља l З9 . Цивилне компетенције византиског дукса биле су
ХII веl{З lЗ:.!.
многоструке. У судским стварима намесник је, пре свега, био апе
1~ Кад . су крсташи дошли у Византију за време изгледа да нену
;. е
(1081- 1118)
си;јЗ!ДIИ (Ann а
1
крсташко г paTa~
у чисто ва:ззлне односе западн о г тИпа према Алексију КОМ C'Гyl]J1:o јеДИНQ Хуго из Пров а на~,
Comnena,
П
јер је !речено у A~K
81 , 13-14) да је цар убедио Хyrэ да постане
љегов " ч е-век " и да се на то закуне по 06ичэ·ју ЛЗ'I"МЋЗ, 11:(:(')(:'. .. аurоб
YEyeo.')-аl
Comne:::t,
освој,е н е
И
91
градове
П, 209f2
МЬ1Щ !Х\'-,"РW1Щ
клишки жупан или judex не буде Сплићанима чинио правду, ОВИ имају право да их позову пред дукса 14О . Из OBor истог акта се
dv,,"powlI:ov 133 Stein, Untersuchungen, !l.U Оnnam, 226.
rov ТОil; AativOIt; O U\~f)"1} Орхо'У. Остал и крсташн, .п рема нетом из·
ес·р:; и\П П :1 С~ тп епа П , вратити
лацио на инстаfЩИја. Тако се помиње у листики K01QM се склапа мир између Сплићана и Клишана 1171 год. где се каже: уколико
ibidem,
и
93),
итд.
дали €:y щ~ ређе:..Ј:У ззклеТ9 У, дз ће Р.зщ) .
За
зна'Ч з(
27-28, 210/9-10
и
терМ ИН
211/1
!Ху ,"рф ltо ~
уп.
где је употребљен израз
П, 220ј6, где је речено само да је постао
1.'.
Аппа
6р.В fI::РЩ
(тј. цар::!. Алекси:ја) й\'''рwл;о.:; . Уп. Ма.гс Бl с сћ , La societa fеиd.:Й е, T orlno 1949, 235--226. 1:.'9 Yn.Ann a Сomпen~ П, иЈ9/24-27, 210/9-10, 21111 или само i..iЬ1 оt; јЫдет, П, 217/24, 220/2. 1:10 Nicetas Сhопiаt. , 36/6-7. 1;:1 За разrвој институције на Запа;цу уп. М. Bloch, La soc1eta feudale, Torino 1949, ззз-ззз. 1:12 Ostrogorsky, Geschichte, З2G-32 1; Stein, Untersuchungen, 19 sq.
13(1
била
21.
Stein, Untersuehungen. 30-33; Brehie·r, Les institu t ion.s, 143. Оно ШТО каже Stein, Untersuchungen, 31, да је титула · сев а ста
iВезана
за
фуН'Кциdу
на:месюша
провинције
односи
се
на
касниЈи
n:oeриод.
'"
Cinnaт. ,
10319, 135115, 136/20, 15811, 180/15, 181 /2, 300 / 2. 73: ... duces ... cum magno ара·гаШ armorum. Виzантн с ка вој ска помиње се још у Дубровни'Ку 1171 год . (Dandu1i chron., ~ 94 н Historia ducum Veneticorum, 79). 139 Сјnnат., 263. 1.:10 Smitiklas, Cod. dipl., П, 130: .. ~ et si еогит (ј.е. Clissanorum) јира IЩS aut iudex nobis rectum iudicim поп iиdiсэ.vе т: it siue iustitiam non fecerit nos ЬаЬеmu з potestatem eos vocandi согат pl'esenciam ducis ... 138 ТЬom аз,
144
145
Дукат Далмаuије н Хрва т ске
Јад ран Ф ерлуга
DИДИ да ј е дукс био одговоран не само за одбра~у свог дуката. већ и као цивилни намесник за мир и ред у њему повереној области.
Мир и змеђу Сплиhана и Клишана није могао бити спољнополи тички акт, јер су и једни и други тада већ били у оквирима цар
ства. П осреди је свакако била стара мржња између једних и дру г их , али се нико споља није умешао. Могли су се умешати само
на цара 146 ; да је доносио одлуку у зај едници са локаЈШИМ вла
стима и да ј е овима препуштао извршавање одлука. Где ниј е било других органа византиске
управе
фУНlщионисала
је
JIокална
власт, али поне где су ВЈЩекомеси морали имати бар неке компе тенције IШIре од комес а. Очигледно је да ј е дУкс био компетен
тан и за целу провинцију , али је и сам учествовао и р ешавао прво
Угри, али они тада нису имали те снаге. Дукс ј е, према томе, ра
степене парнице са сплитске територије, јер му је ова била и нај
дио на 'гоме да се односи у његовој провинцији с.реде , и сам је са
сигиле -
цело м с војом пр атњом присуствовао чину среllењэ. Ниј е то једини
случај . Овамо спада и уговор из
1167
год . изм еђу Омишана и Ко
т орана, У коме се каже да ће жив ети у међусобном миру, а Оми
шани и еhе виш е нападати Которане или лађе које би ИIIIле за КоторНl . Док је склапању уговора у Сплиту могао присуствовати с а м Дукс, дотл е се он у Котору не помиње, веn се ОмишаЮ1 за клињу вицекомесу. Можда је овај био византиски чиновник, јер би ~н аче било логично да се з аклињу комесу као највишој град СКОЈ власти, и можда је био локалног порекла . Византија је, на
име, морала бар до извесне мере поштовати локалне самоуправе па, ако су њени ЧИНОВНИЦИ били компетентн.и за изв ес н е важне посту пке као што је било скла пањ е једног таквог уговора , управо
ближа. Као и други функционери, и он је издавао своје одлуке
СЈtуlАЛtоv l1l1 •
'
Каквих ј е византиских чин о вника било у дукату поред ви зантиског нам е СF.:ика, или под њим е, не Mo~ e се реfiи ј ер се не по
мињу директно у изворима. Међутим , и листине и Тома Архи
ђакон помиљу неке људе за које би се могло реh.и да су сачиња вали штаб или пратњу дукса и да су били пре свега војна лица 14 8 .
Да ниј е имао својих цивилних орг ана може се закључити и по томе што се дукс служи присталдима за које се зна да су били
JIокални градски извршии органи . Могло би се, међутим, нешто рећ.и о византис кој управи уопште , а о љеној делатности на по јединим пољима у Далмацији и Хр'ватској посебно.
.
Градови су били традицијом в ез ани за царство, али је тради
ради поштовањ а унутрашњих самоуправа ни су они могли бити
ци]а морала в ећ прилично да избледи, јер је једна од основних
комеси. Постављањ е царских чиновника за комесе задирало би у
црта византиск е управ е у Далмацији у доба Манојл а
градске самоуправ е, најос етљивију
?ило. излажење у сусрет локалним елементима, пре свега влада ] уnо] класи, односно оном слој у ов е класе који је био пристао уз
тачку
приморских
градова.
Као и Млечани тако је можда и Византија постављала ВЈЩеко Практички ј е свакаи:о суд ско пр аво дукса долазило пре свега до изражаја у околини Сплита. Тако 1178 год. духс наређује да се .и звиди правно и фактичк о стаље не ких имаља и доноси одлуку заЈедно са сплитским судијом и другим истакнутим грађ анима , а затим, служеhи се не својим већ локалнм из вршним органима,
наиме пр еко присталда 143 , . ставља добитнике парнице у посед њихових имања. У последњој години византиске власти опет дукс интервенише у спору између надбискупа Рајн е риј а и Качиliа око Качиh. и оспоравали надбискупу ,
шаље c~ два присталда да
Комнена
Византију . Тома Архиђакон ружичастим бој ама црта византиску
.м е се , као зашти тнике својих интереса 14'2.
неких имања к оја су
1
и овога
и звиде ствар и да га уведу у његова
имања14~. Ствар се, међутим завршила друкчиј е. Качиhи су од били да с е покоре намесниковој одлуци и у свађи која ј е настала убили су надбискупа14 5.
Дакле, у погл еду судских прав а ДУкса , може се рећи да је он био апелација у провинцији, али се увек могло апе ло вати и
управу у Далмацији: како је цар био и з ванредно благонаклон пре ма свим својим п оданицима, како ниј е тражио порезе в еn је , н а
против, био врло широкогруд у даривању својих богатстава, како је свакога који би дошао код њега дари:вао богато из државн е ка се. Када су му Сплиhани послали списак грађана, а под грађа нима треба подразумевати само ј едан одређ ени слој који ужива гр адска права, послао је свима поклоне, чак и деци у колевци, каже Тома , поклонио је по један златник14"9 . Овакви Маној лови поступци и њ е г ово трошење државног новца опщте су п оз нати 15 · О •
Могло би с е, према томе, сматрати да се речи Томе односе на jeд~ одређену прилику када је цар сматрао потребним да покаже СВОЈУ дарежљив ост . Међ утим, оно што Тома затим казује упyiiује на то да целу византиску у праву у Далмацији треба сматрати као врло благу, пре све:а у пореском погледу. Цар би, наиме, према Томи, упућивао СВОЈе дуксе у Далмацију са вел.иким бројем вој -
Smiciklas, Cod. dipl., Н, 165. Ibidem, 157. !{З .Ibidem, . 130: .... согат duce isto сит eiusque sequacibus. Thomas, '73: . .. nuttebat (1. е. unperator Constant inopolitanus) autem duces suos с и т 146
141 Smiciklas, соо. dipl., П , 116. H ~ УП . Lenel, Vorherrschaft, 33.
14:7
14:1 Smiciklas, Cod. dipl., П , 157. За npнстэ.лде уп . D abinoviC, Рга·vnэ.
povijest, 134. 144
14б
Srniciklas, Cod . .d.ipl., П, 157. Sm iciklas, cod. dipl., 11, 165 i 166-167; Thomas, 73---75.
lIak, Supetal·ski kartular, 54 sq.
magno appara.tu
аnnоrum.
149 Тhomзs, 73. Уп.
V. No-
1130 Chalandon, I.JeS Corrinen~ П, 628 sq. Вll эа ll1"кс ка У Прllв а Да"""ациЈе
,О
146
147
Дукат Далмације и Хрватс ке
Јаllран Ферлупt
ника, али и са великим количинама новца за' трошкове 1fi1 , Ниј е
јом економском cнarOM и политичким ауторитетом npетстављао
много вероватно да је све ОНО што Том а казује у појединостима тачно и да можемо веровати свакој његовој речи. Многобројна вој
јак ослонац Византије. Надбискуп , с друге стране, ма колико да је био црквено зависан од Рима, политички и економски био је
сн:а која ј е пратила византиске дуксе живела је на терет станов
в езан за владајуhи слој у Сплиту и осталим градовима Далмације
ништва у Далмацији и Хрватској као и по другим областима 1 5' 2 . Може се, према томе, само рећи да је пореска политика цара Ма нојла, кој а ј е била врло тешка за стаНОВНИlI..Iтва царства 153 , ма . рала у Далмацији и Хрв атској бити блажа него у друrим обла
и Хрватске.
Тома затим описуј е посету надбискупа сплИТСКОг Рајнерија
1
намесник ДУКС Рогерије 1 57 . Међутим, после смрти цара Манојла Комнена дошао је коначно крај византиске власти у тим кра ј евима 158 • Отсада не наилазимо никада више на византиске на меснике у Далмацији и Хрватској, нити посебно само у Далма
1
ст има Византије. цару Манојлу
Далмација заједно са Хрватском била је византиски дукат
до пред крај 1180 год., ј ер се још септембра исте годИне помиље
у Цариграду и како га је овај лепо примио, за
једно са извесним број ем истакнутих грађана, и како их је дари
IЏ1ји. Неки аутори узимају да се
вао многим скупоценим поклонима, тако да је Тома осећао по
формално
требу да посебно нагласи како то нису били мали поклони 1 54 . В и зантинци су се у Далмацији ослањали на одређени слој грађана и врло много на цркву и њену организацију, иако су црквени прет
ставници били подељени у својим симпатијама пр ема Византији. Рајнериј е (1175- 1180) је био један од оних сплитских надбискупа
· 1186
одрекла Далмације.
,од. измеђУ Исака
1185 ropj.
Анђела
II
Византија коначно и
"YroBopoM склопљеним 1185 или
(1185-1195)
и
yrapcKor
краља
Беле III (1172-1196), поводом женидб е византискоr цара са Белином ћерком, Исак II био би се, према неким ауторима, одрекао и свог формалног права суверенитета над Далмацијом 159 . -Визан тиска дипломатија стварно је од доба Комнена веЗИБ:э:ла далма
који су били на страни Византије. Као свака управа УО IШIте тако
тинско питаље са угарским, али из из вора се не види да је при
је и византиска у целини , а посебно у Далмацији и Хрватској,
ликом поменуто г брака Далм ација препуштена Угрима 16О . Онај
имала своје класно обележје .
део бившег византиског дуката Далмаицје који се протезао од
Рајн ерије, ина'Че по знат по својој похлепности, обратио се нешто пре 1180 год. цару Манојлу 1 због неког имања за које ј е он тврдио да ј е ПРЮ1адало цркви Св. Вартоломеја. Цар је своме'
Шибеника до Неретве потпао је под Угарску..../"'
намеснику у Далмацији наредио, марта
1180
ГОД ., да ово питање
реши у корист надбискупов у, наравно ако овај за то има св е доке 1бl>. Дукс Рогерије, који је и сам био феудалац, доделио је
јуна 1180 год. Рајнерију имање које је било у питаљу, О"ЧИI'ледно кршеhи при томе правду . Тома Архиђакон, наиме, прича како је Fајнерије августа
11 80
год. покушао д а силом спров еде у ЖИ:В ОТ
намесникову одлуку, али се племе Качиhа . које се с пуним пра вом сматрало власником овог имаља , супротставила те је надби скуп главо м платио овај покушај. Р ајнерије се, између остал ог ,
позивао на Коломанову повељу у вези са спорним имањем, која је била фалсификат из око 1166 тод. 15-6. Класни карактер управ е
Крајем 1180 или почетком 1181 ,од. побую1О се Задар про
тив Млечана и пристао под угарску власт, а тако је можда било
и са неким острвима 1061 • Млетачко-уrарско ратоваље око Задра почел о је 1182 год. и, са разним npекидима , трајало до 1202 roД. ~ овим борбама Млечани :нису успеЈП! да освоје град, који је тако остао стално под угарским суверенитетом. Мле"Чанима је ово по шло за руком
тод. уз помоh крсташа, који су на тај начин
1202
платили Млеч анима дуг за превоз на Исток. Међvтим:. 3адрани су се' после освајаља из 1202 год. поново ослободили млетачке 151 Smiciklas, Сod.. dipl., П. 16&-167. 158 SiSic, Povljest Л, 102-103, i 110. Smlciklas, Сod. d.ipl., П, 17~: папа АЛек'СalНlДар ЈП МОЈШ 1181 год. краља Белу ЈП да Д1О3во.ЈШ Cnлиh.a Ю1lМа да по -старом обичају бирају надБИICXynа. Уп. још Thomas, 75, :К:Оји
дошао је, дакле, овде до видног изражаја. Последњи византиски
каж;е да је после <..""l'I1iP'DИ Ман.Ојла 1 Ко:мнен:.а Сплит д('шао под yraPCКI
намесник био је и сам хрватски феудалац и није могао устати против цркве која је била јака феудаЈШа снага ; поJlИТИЧКИ опет
Byz.antion
ни централна влада НИТИ локална византиска управа нису могле
преhи преко захтева надбискупа који је својом личношhу, сво-
ВЛGCТ.
1~' Та.ко VП!
G . MO'l""QVcsik, Ро\И."' une аШanсе byzantino-hongгoise; (1933), 566-567. Уп. Историја Југославије, 621 где је узета
МИ'CJFИ
1l~6roд. 160 Ф. Успен'СКИЙ,
1879,
констатује
да
је
Далмација
]51 Thomas, 73.
УOШlIТе уступљена.
щ 153
У
Niceta s Choniat., 273. N. Radojcic, Dva poslednja- Котn еnа ·па carigrads kom . prestolu., Zagreb. 1907. 73. IН Тlюma5 73 155 SmiNk1~s, Сod. дјрl., II, 165. 156 Тh.amas, 73-75. "Уп, V. Novak, Supetarski koo1:u1ar, 57. За фал-си фикат )'IП. S,isic, Povije-st II, 100- 101 и н. 44.
част
ОбразоваНlИе rвтopoгo
анализирајући
11-112, beH '-I ања
формаЈ1Н'О
У rюp.ИЛОГУ
Исака
II
БОЛ1'арскоro цa~a, Одес.са
визаНТIИско-угарсЕИ уступљена
Успенсковог
дела
на
yroвop,
НИI"де
"Yrapcкo.i,- IИЛИ стр .
39--40 ie
Анђела, али Ю:1где нема ни трага
Далмаuије. Н ема о томе ништа ни ""код Никите Хонијата (о. - с ..
на
да је бе-се,лз
о Ј'ступању
481).
<
181 Smicik!as, Сod. dipl., П. 359, у форму л и датирања у Задру поми ње се Бела ЦЈ јануара 1182 год. Занимљиво је да се у истој ЛИСТИНН говори О npиморској провинцији tocius marittime provincie што се односи СВaGCЗ:К.о и: на обла-t:т Трогира и Сплита, али можда и на OCTPВLlol
Уп. ЗiiИё,
Povijest
П,
104-105. ЈО
148
Јадран Ферnуга
149
Дукат ДRЈЈмаUиЈе и Хрватске
власти, али су већ
1204
ГОД . } приликом поновног млетачкаг на
пада, пристали да са Републиком Св. Марка сКлопе уговорl'6.2. Последице IV крсташког рата, YKOJD1KO се тичу Далмације, претстављале су крај стварног и формалног права суверенитета
и сваке претензије на ову област. Тада ни само царство није више постојало. Крај визанТИСКQГ суверенитета, коначни прекид свих
односа између Далмације и царства као да се одражава у IП па раграфу уговора између Млечана и Задрана из 1204 год.: у ЦРК вама певаhе се laudes млетачком дужду. Византиски цареви не помиљу се уоnште '''. Судбина јужне Далмације била је, међу
неким споровима судио заједно са конзулима 1 'iО. Међутим цар се на крају одриче тог права и оставља племићима да сами изврше
che loro ellegessero,
Стеван Немања склопили
су
уговор
1183
ГОД. и после
ратЮ1Х
успеха код Београда, Браничева, Равна, Виша и Сердике кренуо је Немања против приморских градова и, пошто је з аузео Скадар , Сард, Дањ, Дривост и Свм, освојио је и "Улцињ... Бар и КоторlМ. Беh у јануару 1186 год. Немаља се помиље у формули датираља једне которске исправе НЈ G . Отад је Котор припадао средљовеков ној Србији.
Ни Дубровник није био дуго под византиским суверените том. Стеван Немања је напао дУ6ровачки посед па и сам гра.д1 67. Како Дубровник није могао сам да одоли српском нападу, затра "'ИО је норманску заштиту. У уговору између Дубровника и Не мање који је склопљен 1186 год . помиње се у протоколу норман ско-сицилијски краљ Виље м П , а 1190 год. у уговору између Ми рослава, хумског кне :! а и Дубровчана краљ Танкре д l'68. Постоји, међутим, једна хрисовуља из 1192 год. цара Исака 11 Анђела Дубровчанима која је, додуше, сачувана само у итали јанском преводу из XVH века, али изгледа да је таква хрисовуља и стварно издата 169 . Овде нас она интересује утолико уколико баца извесну светлост на неке моменте односа између Византи ског царства и јединог далматинског града који је у то време још пр~стајао уза њ. Византиски цар, наиме, помиње да је Ј1Мао право да у град пошаље свог претставника који би чувао УТВРђења и у
162 Ове боре; ~ не тичу се наше теме. За њих уп. Sisic, Povijest II, 104-1]0. 171-184. 194--201. ]11.3 SmiCiklas, cod. dipl., Ш, 45 (цео уговор до стр. 47). 10'" Smi ci klas, Cod. dipl., П , 179. Уп. СИRДИК, Котор , 34, Н. 13. 165 Ј.иречек, Историја, Срба , 1, 152-153; СТ. Новаковиh. 3емљишre :радње Нема~Иifre, Год. Н. Чynића 1 {1877}, 207-208. lВ: SЈ12iсikШ:;, Cod. dipI., П, 198. 16 . Уп. V . Foretit, Ugovor Dubrovnika sa srpskim Nema njom i s tal'a ф.1ЬгоvаСkа dj edina, Had 283 (1_951) 62.
ve1ikim zupanom '
Foretic, о. с.• 52. Smtcikla s, Cod. dipl. и, 20i, 245. 100 Smicik las, Cod. dipl. , 11, 256---257. Да је аутентична сматрај у Лге~ l:ek. Ra,g.usa~ 131 11 81-82 ; М . Ма рковиh, В изантисюе повеље дУброоачког архива, ЗБОРНiИК: радова Виз . И1Нст. САН 1 (1952), 206 и н. З; F. DOlger, Regesten de!' Кю s егurxuпdеп des ostr6mische n Reiches von 565-1453 Мiinchen щ Be rlin 19·25, II, Nr. 1611. '
весоnдо рег
би цар требало да пошаље
ШТО потсећа на приора или на npезеса , али Дубровчани су идуhе
1193
год. изабрали комеса . Фу~је комеса и ~ presidente c: не по
клапају се према томе : Конкретно, дакле, у погледу . управе у Дубровнику, док је
тим, донекле различита.
у Котору се 1181 год. помиње само comes Tripbon dominator Cathari 16 '1 . Међутим, овакво стање није дуго трајало. Бела IП и
та lascio in arbitrio аlli nobili. inanzi fatto avevano l71 . Лит.rност коју у Дубровник назива се :.presidente«,
избор, као што су то раније ЧИНИЛИ -
признавао византиски суверенитет, нису наступиле никакве про
мене. Занимљиво је, међутим, да се помињу права царева као и од
бациваље ·тога права . Ово право постављаља свог претставника у неки град није било старог датума, НИТИ се надовезивало па старе управне традиције ИЛИ царска права из времена пре
1069
год.
Византиско Царство је ово право присвојило угледајуhи се можда на
управу других далматинских
градова
под угарским
ИJD1
мле
тз"Чким господством, и према томе оно је могло ПОТl,щати из доба
византис~е власти над Да.лмацијом за владе Манојла
1
Ко:мнена.
Приликом млета"Чког напада на Дубровник 1171 год . помиље се turris impernalis 172 . Дакле већ раније су царски претставющи били
у I\.Yбровачким утврђењима .. Да су царски функционери дошли у Д убровник на основу Исакове хрисовуље, они би користили и ТО
старо право. Али не маље занимљив је . разлог којим цар обја шљава своје отступање од права да таквог претставника упуhује
у Дубровник: да наиме nоЬШ сами бирају, као што су то и раније чинили. Да ли у томе треба видети успомену на раЮ1ја времеиа,
пре свега на XI век кад су градови самостално бирали своје при оре или ј е реч о праву стеченом после 1180 год.? Највероватније је да царство стварно није ни намеравала послати своје претстав нике у Дубровник ; истакнуто је право да то може учинити и да
би се оправдало отступање, потсеhа се на прав о које је некада заиста постојало, које су Дубровчани пред крај ХII века ужи вали и од којег би отступили само под притиском силе. Такв у
силу, међу тим, царство није имало. На тај начин задовољене су обе стране, а дубровачки трговци могли су да, под условом при з навања формалног византиског суверенитета, тргују мирно на
Истоку. "У томе и треба ВИ~ .основни разлог због којег су Ду бровчани признали византиски суверенитет-. Дубровник, међутим,
није дуго признавао суверенитет Визайтије, јер се већ
1193
год.
вратио под сицилиско-норманску врховну власт. Под њом је остао
свакако до
1201
год., јер се речи
dei et imperiali gracia ...
из уго-
168
170
Smicik!as , Cod. dipL, 11, 256.
171 ;IЫдет, 172
257.
Historia
tor! erat deputata.
дисиm
Venetlcorum, 79; quaedam
tштiS,
quae- impera-
r ,
150
Јадран Ферлуга
151
Закључак
вора између Дубровчана и ~онопола не односе на византиског
Потребно ј е било пратити извесне појаве развитка муниципалног
цара већ на западно-римског цара Фридриха 111'13. На повратку из освојеног Цариграда млетачка флота зау ставила се 1205 год. пред Дубровником и свакако су тада Дубров t.IQНИ признали млетаЧКQ господство П4 .
уређења у рановизантиско доба управо зато да би се мог ло видети
Тако је са
IV
који су елементи били одлучујући у управи Далмације у периоду од VII до средине IX века, кад c ~ она територијално састојала -само од градова.
крсташким ратом дошао крај не само стварном
Из мрака VП и VПI века изашла је Далмација као царска
суверенитету Византије над Далмацијом у целини или над поје ДИНИМ градовима, веn и свакој помисли на истицаље фОРМЗЈШОГ
архонтија, тј. као нижа војно-управна јединица Византиског .царства. Њена управа следила је тада специфичан развојни пут:
права. Са првом' пропашћу царства завршена је и поглавље теш
"На челу архонтије стајао је највИIllИ мующипални претставник
ЉИХ веза између Далмације И' Византиског царства.
Задра, rлавног града области, који се звнично називао архонтом
Далмације и :имао CBQje одређено место у хијерархији царских ~ункционера.
Византиска управ~ у Далмацији, коју СМО пратили ОД IV до краја ХII века, дели се у пет главних развојних периода. Сваки ОД њих има свој е битно обележје и карактеристичан је не само по принципима на којима почива византиска управа у Далмацији, већ и по онима који су у истом периоду основни за целу царску
. Кад
ПРОВИlЩиску у праву. Сваки од ових периода р азликује се, међу
једни управни облици проистичу из ДDУГИХ .
· бројем · царских "ЧИНовника, али у љој није било ни тематске вој .ске нити многих других тематских управних органа. "у томе и
већине осталих ПРОВИ1ЩИја. У Јустињ аново доба , међутим, на
лежи специфичност визэнтиске управе у Далмацији у другој по
ступиле су извесне промене не само у ЦИВИЈЩој ~eћ донекле и у
.ловини
војној управи. Одвојеност војне од цивилне УпРаве у.: npовинци јама царства у рановизантиско доба почела "је посте п ено да се губи,
јем Х и у
њих налазиЈШ царсю:r ч.иновющи. Кад се 98о'ГОД. у изворю.'Iа по
века, иако веhим делом спада у рановиза нтиски , важан је ј ер ос
)
Далмација ј е у рановизалтиско доба била још пространа област;- .Ј .
градова међусобно повезаних само морем, традЈЩијом, вером итд. 173 Smiciklas, Cod. dipl., IП, 1. Уп. G. Cremo~nfk, Nekoliko dubrovackih 1istina iz ХII ј хпr stol-eea, Glasnik Zemaljskog muzeja u В. i Н., 43 (19.-'31) , 25-28. Можда је нека промена настала 1202 год. "Уп. Devestatio Constantinopotitana, ed. Hopf, Chl'oniques greco-romanes, Berlin 1873, 88. 174 Dahdu11. сЬхon., 332. .
веку.
стварну управну власт у оквирима свој е области,. нити су се поред
ног развитка Далмације који је трајао до првих деценија VП
али се аварско-словенском најездом, почетко м VП века, потпуно
XI
.који су били провинцис:IO:!: намесници , иако нису Иl'v'Iали нИкакву
и првој половини Х века. Први период управ
пром енио њен територијални састав и тада је свед е на на неколико
Зато су локалне снаге у
.пио је период када су приори Задра били намесници Далмације и н осили називе и титуле као и низ других цар ских функционера
византиску управу у Далмаrџrји све до друге половине ХI E~Ka, са прекидом , наравно, у оно доба када је Далмациј а била тема у
веку.
половини Х века.
Од краја Х века до краја шезд есетих година ХI века насту
изражаја локални елементи. Ова црта била је карактеристи:чна за
IX
И првој
'тема, и могла се створити основа за управу каква се појавила кра
Проширивањем Прагматичке санкције на ДаЛL"VIЗЏИ.iУ ·дошли су до
ветљава многе појаве у правног развитка Далмације и у
IX
rрадовима и могле да се развијају јаче н его у градовима других
па се већ назиру извесни елементи типичии за тематско уре.ђење.
IX
је Далмација седамдесетих rодина IХ века постала тема,
матску организацију. ЊОМ је управљао стратег, са ограниченим
века,
Далмација . се по структури цивилне управе ниј е' разликовала од
друтој половини
са
ус пориле даљи развој rрадског сепар атизма . За разлику од ве :ћ:ине провинција царства, Далмација није добила класичну те
витак, али ј е у исто време повезан са претходним периодима , јер
V
периода
-везе између њених градова, ако и нису биле појачане, свакако су
тим, и по одређеним карактеристикама које му даје локаJПIИ раз
У рановизантиско доба, и то негде до пред крај
Основна карактеристична црта овог
-стоји се у томе што је повезаност између традова целе царске Дал мације била још релативно "ЧВрста и што се царска Далмација сматрала царском управном је.п;иmщом, иако је намеснички по ложај nOBepaвa1:l претставницима лОКалних власти, упркос лаба БИМ управним везама са централном владом и упркос првим јз·чим појавама територијалног и гpaДCKO~ с епар атизма . --------""
ЗАКЉУЧАК
.миње проконзул Далмације, биле су већ у Византији , на обалама
l'
Ј"адранскот Мора и у Далмацији настале такве промене да се, без њиховог сагледања, управни облици у њој У ХI веку не могу схва · тити нити протумачити. Слабљ ење Византиског царства, прве појав е снажења феудалних сила, одраз који је феудализација у свом првом степену развоја имала на ц елу царску управу про
винција објarшьавају зашто је претставницима локалних власти у
Д алмацији дато место, углавном почасно, у управној хијерархији .царства, и зашто су могли носити називе стратега и катепана. Пе
риф ерни положај Далмације одигр ао ј е, свакако, велику улогу "у том процесу . И како се на тој страни налазила веmш:а поморска
-г
.,'
152.
I
Јадран Ферлуга
)53
Закључ з к
ДП зависи ОД млетзчкаг напредовања. Како се Византија ПQвла
стављати упориште обновљене византиске власти у Далмацији и Хрватској и зато имамо појаву, прву у царској управи, .ца на чело
чила са Јадранског Мора тако су је у многим позицијама, пре
дуката ступи локални среудалац у типично западном вазалном
свега у Далмацији, наслеђивали Млеци, често додуше тешко и
одно су према византиском цару.
снага, Млеци, ОДНОС царства према Далмацији почео је све више
с великим напорима. У Х I веку су се млетачки интереси углавном
.
Крај византиске управе У Далмацији ,цошао је смрћу по
поклапали са византиским, непријатељских сукоба између Мле тзн:а и Цариграда није било. Бизантиски утицај у Далмацији мо
следњег византиског цара који је имао велике СПОЉНО-ПОJrnтичке
колико било тешко то УТВРДИТИ, има елемената- који говоре да је византиска сила на Јадрану, којим се доминирало флотом, поне
амбиције и замисли . Стваоно, царство се ни после 1180 Г9д. није одрекло свог права с~веренитета над Далмацијом. СП
кад била донекле одраз млетачке силе и снаге на ТОМ истом мору.
њене су коначно и византиске аспирације, ф ормалне или стварне,
Занимљиво је, наиме, да је Византија потпуно дигла руке од свог
на Далмацију.
гао је, према томе, да буде још релативно врло снажан и, ма ..
бившег поседа у Далмацији, с изузетком врло кратког периода у
ХП веку, коiи има карактер епизоде, након последљег покушаја млетачке сарадње са Византијом
1112
год. Није свакако само ре
зултат византиско-млеТ8ЧКИХ односа што је
Византија забора
вила на своју бившу тему, али су ти односи важан елемент . Рашћење локалног сепаратизма градова одразило се у ХI веку на ј пре у деоби Далмације на две целине, северно и ј ужно
од Неретве, које су после'
1018
год. и управно озакоњене. Градови
централне и северне Далмације сачињавали су једну управну је
.,
диницу царства, кој э: је и даље задржала свој е име Далмација, и на њеном челу стајали су задарски приори са звучним византи ским титулама. У јужној Далмацији је у првој половини ХI века
област око Дубровника оБР.азовала посебну тему под управом стра :гега, који ниiе био претставник локалне власти већ царски функ ~
ционер у пуном смислу речи. У Дубровнику налазило се и нешто византиских бродова и војске.
веку, али констелација снага није допустила да се градови потпу
но осамостале. Задар и северна острва били су углавном млетачки. Д ео Далмације који се протеже од Крке до Неретве био је lfYГo у угарским рукама; јужно од Неретве Византија се труди.ца да у појединим градовима било како одржи свој суверенитет . Meђy ~
тим, царство се никада није одрекло свог права ВРХ9ВНОГ с увере нитета над целом Далмацијом: и често је ус певало у томе да оно
буде признато и ОА других држава. У кратком периоду кад је византиска власт у већем делу Да.цмације поново у"спостављена,
за време Манојла
1
·1 I
Сепар"~тизам градова дошао је до пунијег изражаја у ХII
Комнена, само је северна Далмација остала
ван оквира царства. Појам царске Далмације из
i
IX,
Х и ХI в ека, у
управном смислу, свакако се много променио . За владе Манојла
1
Далмација више није освојена с мора већ с копна, и то као да показује промењен однос иарства према ДалмаIЏ1ји. Зато се овај период и разликује од ранијих . Између 1165 и 1180 год. градови
више нису основни елемент ове царске провинције, па према
Toite
ни ј едини ослонац византиске управе у Далмацији као у раније
доба; феудална господа, или бар један њихов део, морала су npет-
I
L' admlnlstrati'ori' аdmlпlstгаti'оп' byzantine en еп Dalmatie Dalmatle
Resume Résumé L'ADMINISTRATION BYZANTINE EN DALMATIE ~adran ferlug~
Dans tout tout Etat, l'appareil l'аррагеН administratif représente, represente, avec ses зез diverS organes, огganев, ппе une arme агте puissante à а la disposition de la lа classe dirigeante; aussi l'é }'etude tude de la structur structuree administrative, de l'organisation du pouvoir, du аи travail des organes administratifs, de la Ја compétence сотрМепсе des аев différents differents services вегујсеэ etc, est-elle d'une grande importance роиг pour une ипе meilleure mеШеиге compréhension соmрг~Љепзјоп des événements еVЕшеmепt8 socio-politiques d'une époque epoque àа l'intérieur l'interieur d'un Etat. Par Раг aаШеигs, illeurs, c'est c'es t dans la structure administrative que se ве reflète reflete la structure economique et sociale de l'epoque économique l'époque en еп question. Dans l'ensemble adminis tratif d'un stratif d'u,n Etat, l'administration provinciale 'p résente resente un ип intérêt interet partiсиliег en еп ce се sens вепв qu'elle permet 1111 ш1 contrôle соп'trбlе du pouvoir central сепиаl sur зиг tout ,tout culier le lе territoire de l'Etat et que, раг par ailleurs, аШеигв, elle еВе a а des qualités qualites spécifiques specifiques раг par lesquelles l'administration de chaque province Se ве distingue de celle сеНе des aautres utres et qui reflètent reflctent des circonstances locales 10саЈез ;particulieres ;p articulières 'd'ordres d'ordres écoесо nomique, social заСЈа! et ·p olitique. L'administration L'administ ration provinciale de Byzance n'a п'а pas encore епсоге été Не étudiée Мишее dans son воп ensemble jusqu'à jusqu'a aujourd'hui, aujourd'-hui, et on оп n'a п'а рав pas encore епсоге d'étude d'etude anaапа lytique même тете de l'administration de certaines provinces impériales, ЈтреГЈаlеs, aussi celle сеНе de l'administration l'admini8tration byzantine de la Dalmatie est-elle est-el1e d'une certaine сегtаinе importance ропr pour l'étude l'etude de l'administration l'adminiBtration impériale Јтрегјаlе dans sonensemble. son ensemble. Cependant les Cependant lез caractèr~s caractcr~s spécifiques specifiques de l'administration de la lа Da Dalmatie lmatie ne пе peuvent pas s'expliquer s'exp1iquer seulement seulement en еп partant des con<,1itions сощ1itiопs locales et , sans ипе une connaissance рl plus ив étendue etendue des lois 10Ј8 fondamentales du dévelopdevelopet, pement de toute l'administration impériale, imperiale, on оп ne пе saurait guère gucre apprécier apprecier et et determiner déterminer le sens de certaines ceгtaines de ses formes propres à а la Dalmatie. Une Uле telle tеПе étude etude de l'administration impériale imperiale de la lа Dalmatie permettra de résoudre resoudre ип un certain nombre потЬге de iproblèmes iproblemes encore епсоге sans réponses геропвеэ et de ровег poser au аи moins тојпз correctement certains autres. Cette voie ,pourra 'роигга ainsi mener теаег ~ de~ résultats resu1tats nouveaux, car саг Ьоп bon nombre пошЬге de 'problemes Iproblèmes n'ont ри pu trouver aereponse a é réponse correcte jjusqu'a usqu'à présent pre5ent seulement рагсе parce qu'on nп'ауаН 'avait раз pas su les aborder correctement du point de vue Уие méthodologique. mHhodologique. Le développement developpement de l'administration l'adm.inistration byzantine en еп Dalmatie n'a п'а 'pas 'раБ encore епсоге été Не exposée exposee dans son ensemble. L'introduction de ce се travail donne un bref aperçu aperQll des sources et de la lа bibliographie. bib1iographie. L'auteur yу insiste inBiste sur зиг le lе
155
fait que l'une des difficultés difficultes de l'étude l'etude de l'administration l'admin:istratioD byzantine byzaDtine en еп Dalmatie provient non поп s'e u1ement ulement du petit nombre потЬге -de renseignements qu'offrent les sources, mais aussi de leur dispersion assez grande àа travers уегв ces sources. Ceci Сесј explique dans une certaine mesure тезиге pourquoi ce се sujet aа fait l'objet d'aussi ''р pеи eu de travaux et роurqпоi pourquoi il i1 n'existe рав pas 1111 ш1 seul зеиl Qilvrage le ouvrage lе traitant dans son воп ensemble. Dans les lев oeuvres plus importantes, l'administration imperiale jmpériale en еп Dalmatie est traitée traitee comme сотте ип un problème probleme secondaire d'habitude dans le cadre de tout le lе système systeme administratif byzantin, tandis que чие des travaux moins importa~ts ne пс sont consacrés сопзасгез qu'à чи'а des questions чиевНonз рагНсиliегев. particulières. Dans le lе ргешiег premier chalpitre, chrupitre, l'auteur suit le lе développement deve!oppemen,t administratif pendan,t la pendant Ја ргетјеге première :période :periode byzantine et 'Ib as-romaine, car саг c'est là Ја une ипе intraduction introduction inévitable inevita'ble àа l'époque l'epoque byzantine proprement dite. Aux Аих IVe et Ve siècles, зјесlез, la Ја Dalmatie ne пе diffère difћ~ге guère guere encore епсоге des autres ргоvi:псез provinces de l'Empire. De раг par sa за structure st:ructure administrative, elle еНе appartenait à а la Ја caté cate·· gorie des ргоујпсез provinces qui avaient àа leurs Јешз têtes tetes des ''praesides p raesides ou ои correcteurs. Du point de vue militaire, elle еНе était etait une ипе ргоvшсе province inermis inег.шiв à а рагНг partir de l'époque de Vespasien jusqu'au јоиг jour Où Ои elle еНе sera аега gouvernée gouvernee раг par Marcelin l'epoque (454) qui чи! disposait, à а côté сбtе du pouvoir militaire, d'U!D. pouvoir civil civi1 certainement. Cependant, ce се ne пе sera вега qu'au VIe Vle siècle вјесЈе qu'apparaîtront, qu'apparaitroll't, dans l'administration une époque J'administration de la lа Dalmatie, des éléments elements qui annoncent annon'c ent ипе ерочие nouvelle поиуеllе dans son воп développement developpement administ administгatif, ratif, notamment -quelques-uns des éléments eIements qui apparaîtront, apparaitront, àа partir de ае Justinien 1, l, dahs tout l'Empire, I'Етрие, dans l'administration en еп général general et, en еп particulier, dans аanз celle сеНе des рro provinces. L'élévation L'eIevation de la Dalmatie au аи rang de province proconsuJaire proconsulaire est le Је premier signe des changements d'ordre administratif qui l'atteignent l'atteigne,nt alors. La rareté rarete des аеэ sources воигсез rend difficile la lа fixation de la date à а laquelle lачиеНе la Dalmatie est devenue ргоvinсе province proconsulaire. proconsUlaire. L'auteur adopte l'opinion l'орinЈОП de Stein et l'appuie, pensant notamment que ces сеэ changements sont survenus encore епсоге sous зоиз Justinien pro рт. Avec la fin du VP siècle, siecle, on оп assiste à а un :раа pas de рЈив plus fait dans l'évolution l'evolution de la structure économique economique et socio-politique de la Dalmatie àа la lа suite du renforcement de plus en еп plus puissant de certains éléments ейеments locaux et de leur Јеиг partidpation parti6pation àа l'administration de la lа 1;)rovince. Le ргосопаиl proconsul Marcelin, qui sera аега à а la tête tete de l'administration l'ad.ministration dalmate àа la Ја fin du VI,e:lt VI,e зt au аи début debut du VIle vп е s 51ecles, iècles, est, malheureusement, le lевеиl seul gouverneur de la lа Dalmatie, le lе seul веиl dignitaire 10cal, local, qui nous поив soit 50it connu соппи pour роиг cette période. periode. Mais МаЈЗ il n'a п'а certainement рав pas représenté represente unе une exception Ыеп bien rare. гаге. Dans le lе manque de sources, si вј nous поив considerons considérons les 101s lois générales generales du développement developpement de l'administration impériale imperiale des Јев provinces et et de l'administration de la 1а Dalmat ie, un fait de ce се genre peut, lаЈввег supposer аирровег certaines règles. regles. Pour Роиг ce се qui est de la Ја lui aussi, nous laisser dependance administrative de la Dalmatie de l'exarchat de Ravenne ou dépendance ои de la lа préfecture prMecture de l'Illyrie, J'Illyrie, l'auteur l'auteur'· montre qu'en fait, elle еНе ne пе dépendait dependait administrativement d'aucun de ces deux centres, mais que, en еп tant que province proconsulaire, elle еНе dépendait dependait directement directemen.t de Constantinople. Avec les invasions avares "'e t slaves de la lа 'première 'ргеооеге moitié moitie du VIle VI\e siècle, sјесЈе, la structure territoriale, économique, economique, sociale et politique fondamentale de la Ја province impériale imperiale de Dalmatie se transforme. En Еп même тете temps se transfonne transforme sa ва structure administrative. ad.ministrative. Réduite Reduite àа quelques villes vШеs litto-
156
L'adminl stratlon L'admini stration byzantine byzantlne en еп Dalmatie ОаlтаНе
Jadran Ferluga
ml ralcs cs ct àlL queJques quelques iles, îles, telles que Kotor, DUbrovnik,'Split, Dubrovnik,'Split, Trogir, Zadar, J{rk, Сгеэ et Rab, la l а province imperiale д е Dalmatie r este essentiellement Krk, Cres impériale de (l[\п8 ces еез limites jusqu' аи début debut du X) X) t~ siècle. з јесlе. cinna jusqu'au JlIsQH'lL Jusqu'à présent present on оп pensait que la lа Da'l matie avait été ete élevée eIevee au аи rang dc th ème de cme au аи milieu mШ е u du ди VJllc VШ С siècle, siikle, changement que чи е certains auteurs ont, ccpc ndal1t, placé place au аи milieu тШеи du IX IХ e С siècle. siiю lе. Sur ce се point l'auteur est tout cepc ndant, fiо. fait d'accord д'ассогд avce avec Ostrogorsky раиг pour qui la lа Dalmatie ne пе deviendra Љетс qu'au qu'nu début debut des dcs années аl1ш§'еs 70 du IXc ,х с siècle. siE~cle. Mais il- se розе аlогз thème pose alors la lа question questioll de де savoir ce се qu'a été Не la lа Dalmatie jusqu'A jusqu'à ce се moment-la moment-là . Qu'elle t\it nit été cte un ип archontat, cela ееЈа d'autres auteurs l'ont J'ont déjà dcja prouvé, prouve, mais тајs sur ce се point, ils Н з ne пе sont раз pas entrés entres рluв plus avant dans la lа question et n'ont рав pas montre quelle en montré еп a а été Не alors la lа structure administrative et ,·вез s es rapports avec le pouvoir central. centraL Une analyse аЈ1аlузе détaillée detаШее de l'organisation l'oгganisation des thèmes themes de Byzance montre que, parallèlement де Byzal1ce parallelement àа certaines сегtз inез de де ces еев unités, unites, on оп en еп B. в. d'autres, inférieures, inferieures, de caractère caraetere militaire mi1itaire et administratif, admirnistratif, dans lesquelles le lе ,processus , ргосезэиз de la lа fusion des pouvoirs civils et militaires, autrement dit le Је principe ргјпсјре fond amental de la lа nouvelle organisation en еп thèmes, themes, s'était s'etait developpe progressivement si bien développé Ы еп que certaines de ces ees unités unites finirent finir ent раг par être Нге élevées eIevees au аи rгап angg de thème. theme. C'est là Ја que чие l'on a а des unités unites militaires et administratives appelées appelees clisures, duches, duchés, catepanats et archontats. La Dalmatie, elle, fait partie de де ces ees dernieres. dernières. En Еп effet, à А la lа tête tete de де la lа Dalmatie, il yу avait un archonte qui se considérait considerait comme сатmе un fon ctionnaire impérial, јтрегјаl , car саг il јl figurait dans le lе Taktiokon Uspenskij, liste liвte officielle des дез fonctionnaires impériaux јтрегјаих au аи milieu тПiеи du IXe 'Х е siècle. зјесlе . Cet archante archonte était etait le де Zadar qui était etait devenue la lа ville vilIe ргјПСЈраlе principale de 'la '1а Dalmatie après apres prieu;r"de la Ј а ruine de де Salone et qui est mentionnée mentionnee pour la lа ргетЊге première fois comme сотте telle au аи début debut du IXe IХ е siècle. зјесlе . Il I1 semble que чие déjà deja alors аlотв la lа fonction de prieur avait priorité priorite sur виг sa ва fonction de де gouverneur. A А côté сбtе du prieur, il y у avait un conseil composé ип соmрозе раг par les lез chefs de la lа ville vШе principa]e principale de де la lа région, region, c'est-à c'est-a dire de де Zadar, et non поп pas de représentants representants du ди pouvoir local 10саl de certaines villes vШеs de la lа région. region. Tout comme les archontes, arehontes, les lев chefs qui composaient ce се conseil сопзеН appartenait à а la lа plus haute couche соисЬе sociale зосјаЈе de la lа ville, à а la lа рlиз plus forte aussi du point de vue politique et économique. есопотјчие. Les archontats sont intimement lies liés au développement developpement des viI1es villes àа }'epoque l'époque byzantine. A А l'époque Ьаз-готајпе, bas-romaine, la !'epoque lа décadence decadence des dез institutions municipales шunјсјраlез avait reге presente ип présenté un grave problème probleme рои pourг le lе pouvoir centra'l, mais тајв tous les lез efforts f aits роиг pour yу rétablir rHablir les lе з anciennes aneiennes autorités autorites avaient été ete vains. Avec Ауес l'insti~ tution du ди thème, theme, les droits et les lе з competences compétences des fonctionnairés fопсtiоnnаirез municipaux sont de де 1J)1us IJllus en еп plus réduits reduits au аи profit des autorités autorites militaires. Par Раг contre, eontre, dans les lе з villes vШеs qui ne пе sont раз pas encore епсоге prises dans cette organisation des themes, l'ев autorités autorites municipales étendent etendent leur lеиг compétence, competence, et ceci surtout thèmes, t'es dans дапз les régions regions qui se trouvent sur les lез frontières frontieres de де l'Empire J'Empire et qui sont abandonnees àа elles-mêmes. abandonnées еllе з-тетеs. Et même тете il arrive que là lа 'les 'lез autorités autorites muniтunј cipales prennent dans leurs eipales ]еuгэ mains т ајпз le pouvoir militaire. Dans ce се cadre general, en général, еп fait, existaient des де з villes vШеs de де certaines régions regions dans lesquelles le lе régime regime des thèmes themes n'avait раз pas été Не introduit et où, Ои, раг par conséquent. consequent, fleurissait ипе une certaine autonomie municipale. L'ensemble de де ces сев villes formait ипе une unité unite provinciale dont l'indépendance l'јпдерепдапсе du ди centre était etait le Је reflet de 'la faiblesse de де l'Empire I'Етрјге aussi Ыеп bien que чие des libertés libertes des dез villes. vi1les. Tel Те1 était etait le lе cas de 1'archontat l'archontat de" де" Dalmatie. Les rapports ra-pports entre cet archontat de
.'
r
157
Dalmatie et ''lleе POUV01r pouvoir central n'étaient n'etaient pas particuli0rement particuli.}rement solides mais pas tellement lâches раз lасЬеs non поп рlиs plus рош pour que ce се dernier n'ait 11:n 11:П contrôle сопtгбlе et une unе influence inflиепсе sur зш les evenements évènements locaux, 10саих, tandis que les VIlles v111es dalmates dэдmаtеs voyaient en еп Constantinople ]eur leur centre administratif. Il II est difficile de determiner àа partir de quand la déterminer lа Dalmatie DaJmatie aа été Не un ип archontat, car саг le Је terme eе зјесlе, on ~aтchonte« est un terme grec et, јизчи'аих ~axchonte« jusqu'aux années аппеез 20 du IX Iх siècle, оп trouve dans les sources зоигсеs un terme local ]асаl latin роиг pour désigner designer le lе gouverneur de la 1а Dalmatie, le lе ргосопзиl. proconsul. Les deux termes latin et grec ont exactement la 1а même тете valeur va1eur et laissent lаiзsепt sзиррosег upposer le Је même тете statut administratif. Donc, au аи début debut du 1X Хe е sièèle, sieele, la 1а Dalmatie n'a п'а раз pas été ete un ип ducJ:1é, ducJ:1e, comme еотте le 1е pensent certains auteurs, auteurs. Le duc Paul, Раиl, qui чиј est mentionné mentlonn~ en еп 805, ne пе "portait раз pas ce се titre en еп tant que dignitaire di'gnitaire byzantin, mais en еп tant que gouverneur franc de la lа Dalmatie, Da1matie, àа moins mоins que ce се terme ne пе soit employé ешрlоуе dans ce се cas саз comme СОПШlе terme général general рош pour désigner designer le lе gouverneur. La Dalmatie faisait certainement partie des archontats impériaux јтрегјаих àа partir du début debut du lXe siècle 'Вјесlе et elle est .restee ,restée t elle јивчи'аих jusqu'aux années аппеез 70 de ce се siècle, зјесlе, quand eUe сНе sera зега élevée eIevee au аи rang de thème. theme. Ceci Сесј arriva le lе jour ou Où la lа province fut mêlée шеlее à а la lа nouvelle politique offensive offeosive de l'Empire àа l'égard l'egard de l'Occident. C'est ce се qui ЧШ expliехрli que les changements administratifs fondamen taux de cette ~oque. La Dalmatie, en еп effet, était, etait, pour l'Empire byzantin, d'une grande lmportance Importance du fait de ses зез Ьаsеs bases maritimes qui чиЈ ouvraient ouvraien.t àа ses зез bateaux la lа route de l'Adriatique vers l'Italie Ј'НаНе du Nord et du Centre et, de là, lа, vers Constanti~ nople. порlе. A А paгtir partir du milieu du Ville \/lIJс siècle, зјесlе, l'Empire ne пе mène шепе pas, en еп fait, de politique étrangère etrangere Ыеп bien active àа l'égard l'egard de l'Occident, et ne пе sente pas le besoin раз Ьевоin de s'assurer des positions Ыеп bien fortes dans cette direction. avec l'arrivée l'arrivee au аи pouvoir, en еп 867, de Basile Вазilе 1 l le Је Macedonien, Macédonien, cette cctte Mais avee politique impériale iшрепаlе change et il i1 est nécessaire necessaire alors аl0ГS de consolider conso1ider les positions du 'Pouvoir de ce се cote-la, côté-là, ce се qui чиј fit élever etever la lа Dalmatie au аи rang de љете. C'est 18. lа ,raison роиг lа Dalmatie figure encore, епсоге, dan s thème. là la pour laquelle la le lе Taktikon UspenSkij, en еп tant qu'archontat, tandis que чие le lе seul sceau зсеаи connu еоппи du stratège stratege byzantin en еп Dalmatie, qu'an qu'on datait jusqu'à jusqu'a présent present des années аппееs 840- 842, ne пе doit pas l'être Ј'Нге avant les lез ргетјегез premières années annees 70 du е I хe зјесlе. siècle. IX Dans sa за structure économique economique et territoriale fondamentale, la lа Dal--m atie différait differait des thèmes themes classique~. elassique~. Al!Ssi Ач:ssi sa за ,. 'Structure adininistrative aura-t-el1e, dès aura-t-elle, дез années аппееs 70 du ди 1Xc хс 'Siècle o;iecle јизqи'а j usqu'à la lа seconde зесопде moitié moitie du Xc Х с . c'est~à~dire c'est~a~dire pendant la lа période periode Où Ои eUe еПе a а à а sa ва tête tete des strateges envoyés tèges envoyes de Constantinople, des trais particuliers. partieuliers. A А la lа tête tete du th ème, eme, il Јl y у avait, avait. done donc un ип stratège, stratege, mais avec lui, lиј, il ne пе pouvait y у avoir que les fonctionnaires et les officiers qui, dans les lеs autres thèmes, themes, ap'par~ ap'paг~ tenaient, àа l'Etat~Major réduit reduit du stratège. stratege. 11 Il yу avait là 1а certainement un protomandator (on (оп en еп aа un ип sceau всеаи datant de la lа seconde moitié moitie du 1I х е siècle), sieele), le 1е chef des dез courriers, et, раг par suite, quelques mandators, fort ртоЬа probablement un comte -de d e la lа tente, ип un domestique, ип un chancelier сЬanсеНег et il n'est pas exclu рзs ехеlи que le lе stratège stratege n'ait n 'ait eu, еи, comme сотте garde personnelle, des spathaires et un ип centarque des spatbaires. Pour Роиг unе une partie des affaires financières finan cieres du thème, tbl~me, notamment роиг pour le lе paiement d'un certain nombre потосе d'officiers d'offieiers et de soldats et des marins des bateaux stationnés stationnes sur le Је territoire du thème, Љете, il i1 dut y у avoir aussi un ип chartulair. Sur l'organisation intérieure interieure du ди thème, theme,
xe
158
L'administration L'administratlon blzanitne bizanitne en еп Oalmatine Dalmatine
Jadran Јаdrап f"erluga
OH ОН l\ L\ fort peu реи de renseignements. Jusqu'en 878/9, les villes payaient payaient une ип е so во mme тт е déterminée d6tcгm inee aux аих caisses impériales. imperiales. Après Аргез cette date, une unе partie de (Ј е cette сеНе somme, во пunе, les villes, уШез, sur зиг l'ordre l'ordrc de Basile Вазilе 1 l le Macédonien, Macedonien, la lа рауаiспt аих Slaves voisins роиг еп paix рЮх avec nусе elles, с11ез, et et payaient aux pour que ceux-ci vivent en ellcs е l lсs ne п с donnaient qu'une petite somme зоmше au аи stratege stratège en еп tant que reconnaisSЮlсе symbolique de }'nutorite ~H\nce l'autorité byzantine. L'auteur de ce се travail a а réussi ГЕюssi à а fixer Ејхсг 16 lu valeur уаlеиг de де la Ј а somme зо тте donnee donnée àа l'Empire àа 10 Domismes. nomismes. Le paiement de де certaines certarnes sommes, зоттез, determinees déterminées d'avance, раг par les lеs villes уШеэ aux аих Slaves indique Лп апс iе ге des dcs villes уШев dans le cadre саше du titème. њеше . Cependap.t le Је l'il1dependance financière l'indépendance tlH~me dalmate n'a п' а pas été Не divise divisé en сп turmes, car саг il n'y п'у avait ni пј bien~ Ыen~ de lhème !:Itratiotes, !:I tratiotes, ni пј unités unites militaires m.ilitaires importantes. Barada aа cru сги qu'il qu'i1 aа ete été partagé partage en е п deux turmes, mais тајs on оп n'en п'е п trouve aucune аисипе trace dans les sources. Le s tratège tratege de де la lа Dalmatie était etait nommé потте directement раг par Constantinople et, e!l е!1 ta'nt ta·nt que tel, il occupait une ио е рlасе place dans д а о s toutes les lез listes officielles des dез fOl1ctiollnaires impériaux, fonctionnaires јтрегјаих, que ce се soit dans le Је Kleterologion de де Philotée Philotee de ои dans дnпв la lа Liste des дез paiements des str ateges dans De caerimoniis, саегјmопјјв, comсот 899, ou stratèges роsес еп 910) 910),, ou о и dans дanз le lе Taktikon posée entre 908 et 912 (vraisemblablement en е Benesevié Be nesev ic datant d'entre 921 (sans doute 927) et 934. Au Аи milieu mШ е u du ди x хe siècle, зј есlе, la l а Dalmatie continue encore епсо ге toujours à а être etre considérée consideree comme со тт е љете. Aussi faut-il fau t-il en еп penser qu'alors чи' alors la lа Dalmatie impériale iшрегiаlе se зе trouvait thème. encore е псоге toujours entre les mains тајпs des Byzantins, contrairement à а ce се que pensent certains certai.ns auteurs, àа savoir qu'elle aurait été Не livrée livree vers 920 àа l'administration l'administra1ion du ди roi гој croate Tomislav en еп tant que consul cons ul ou ои ргосопsиl proconsul де la lа Dalmatie. Pour Роиг le Ј е thème theme d~lmate, cette époque epoque aа été еМ une un е ·p eriode ériode de de paix et de rich richesse, esse, pendant laquelle ]es les éléments elements locaux renforcèrent r enforcerent leurs [ е игв positio~s économiques econom.iques et politiques, et ceci сесј justement рагсе parce que Byzance respectait respeotait les libertés libertes intérieures interieures et que son воп administ ration était etait d'une д'unе conrpétence conrpetence limitée. limitee. Ceci explique la situation situatioo administrative que 1'00 L'on rencontre r encontre dans la l а Dalmatie impériale imperia]e vers la ]а fin du Xe Х е ,iècle. 5јесlе. Dans la lа période periode qui чш va de де la lа seconde зесопде moitié mоШе du Xe Х е siècle siecle aux аих derпјегез années апоеез 60 du ди XI ХI e, е , l'administration impériale imperiale de la lа Dalmatie présente presente nières des дез aspects рartiсu1iегз particuliers que lui lиј donne le lе développement developpement interne de де l'autonomie 110Пliе des деэ villes, mais mai s ces еез aspects ne пе deviennent compréhensibles сошргећепsјЫез que lorsqu'on les ] ез considere considère dans l'ensemble l 'епзешЫе du développement developpement de де l'administration зtratiоп impériale imperiale des ргоvinсез provinces en еп général. general. L'administration impériale, imperiale, dans la lа mesure тезиге Où Ои l'on peut .рагlег parler d'administration d'admin1stration dans дanз le lе s эепв ens рlе plein јп de де ce се mot, est personniliée personnifiee раг par le lе prieur de Zadar, la lа capitale de la lа Dalmatie impériale. imperiale. Etre ргјеиг prieur était etait la lа condit ion nécessaire necessaire -p our obtenir аЫеп ј г le l е titre de gouverneur impériaiшрегЈа-1l.. Les titres que ces еез fonctionnaires por~ent pOT~ent du milieu m.ilieu du ди Xe ХС siècle siecle àа la Ја fin des dез années annees 60 du ди X Х le ' С suivent des règles regles Ыеп bien determinees. déterminées. Si, àа partir de 986, on оп :voit voit mentionnés mentionnes àа la lа tête tete de де la lа Dalmatie des дев РГЈеиг prieursз de Zadar qui en еп sont les gou.verneurs avec le Ј е titre de де proconsul, proeonsul, jusqu'aux années anпеез 30 du XIe ХI е siècle, siecle, Où Ои ce се titre apparaît apparait роиг pour la dernière der,niere fois dans дапз les sources, sоuгсез, s si,i, ensuite, les lез РГЈ prieurs еuгз sont appelés appeles str a-nous -sommes en -présence-·d'un -presence··d'un processus proeessus ,tèges ' teges -et,- enfin, catepans, c'est que ·nou-s qui correspond complètement сошрlеtеmепt à а l'évolution l'evolution que suit l'ensemble de l'admi} ' адПli дапs le r este des д ез ргоујпсез jmperiales. L'affaiblissement L 'affaiblissement de nistration dans provinces impériales. Byzance -'p eut ex!pliquer pourquoi le роиуојг pouvoir central ne ое pouvait se зе satisfaire qu'en affirmant par la аffiлnап't sa за souveraineté souverainete рат lа voie des дез titres et fonctions fooctions attri--
159
Ьиез bués aux аих prieurs de де Zadar, qui Чui n'étaient n'etaient secondés secondes раг par aucun aueun autre foncti· onnaire оnnаЈге impérial imperial pas раз рlиз plus civil сјУi1 que militaire. Cependant, ce се "n'est qu'en qu' en considerant .,l 'évolution considérant 'evolution interne de toute l'administration impériale imperiale et de сеНе des дез provinces en particulier qu'on peut expliquer le lе sens de ces еез celle titre5 et déterminer titres determineг le lе pouvoir réel гееl qu'ils cachaient. Le ргосеsэuз processus de" де" la lа feod alisation de l'Empire devait se зе refléter refleter aussi аuзsi sur зиг l'administration, et et féodalisation ceci en еп particulier par"ticulier dans дanз les lез régions regions frontalières frontalieres Où Ои des dignitaires locaux lоеаих arrivent arгivent de 'plus en еп oplus орlиз "à " а élever elever leur lеиг voix.. voix. Mais Мајз d'autre part, justement par suite de ces circonstances et de l'évolution раг l'evolution générale generale de l'Empire, cette сеНе periode transitoire voit aussi une certaine dévaluation période devaluation des titres t itres des gouverneurs des дез thèmes Љеmез раг par rapport àа l'importance qu'ils avaient encore enсоге au аи milieu шiНеи du х е siècle siecle quand quan-d se зе termine la lа première premiere phase importante du developpement de développement де l'or, l'organisation g anisation des dез thèmes њетев. et O Oùu ceux-ci сеих-сј voient le lе début dtЉut de де leur décadence. decadence. Les titres de де ргосоnsиl, proconsul, stratège stratege ou ои catepan que portent les prieurs de Zadar ne sU'pposent pas, раг par eux-mêmes, пе su' p posent раз, eux-memes, une u'n e différence difference dans дапз le lе pOUVOir pouvoir ou ои la lа compétence competence de ces еез dignitaires. En Еп fait, dans toute cette сеНе periode, i1 période, il n'y п'у a а раз pas de де changement ch angement dans dапз la lа structure administrative de де la Ј а Dalmatie impériale, iшреГЈаlе, mais mајэ seulement dans дапз les titres qui diminuent en rapport avec les lез changements dans дапз les lез autres régions regions de d e l'Empire. Dans Da ns de де telles circonstances, le Је séparatisme separatisme local lосаl pouvait arriver à а s'exprimer de де mieux тјеих en еп mieux. miеих. Il y у avait déjà deja longtemps que la lа Dalmatie était etait divisée divisee еп deux régions, regions, la lа Dalmatie au аи Nord de la lа Neretva, et celle сеНе au аи Sud de en cette rivière, r iviere, mais тајз cette сеНе division n'avait јатајв jamais été Не officielle. L'auteur L 'auteur рpense епзе que cette сеНе division дiviзiоп a а reçu ге<;и ses зез formes administratives correspondantes lors Jor s de l'expedition l'expédition byzantine de де 1018 aux аих frontières frontieres de la lа Dalmatie Inférieure Inferieure et que c'est de cette сеНе époque epoque qu'on aа la lа Dalmatie impériale imperiale et le lе thème theme de де Dubrovnik qui existent еxiзtепt alors шогз comme соmше deux unités unites ргоуinеЈаlез provinciales différentes. differentes. Du point de де vue Уие administratif, adminis tratif, il yу avait donc допс des différences differences entre la lа Dalmatie- impériale imperiale au аи Nord de la lа Neretva et le thème theme de ·Dubrovni'k. Cette СеНе ville et et ses environs ептопз formaient un thème theme qui avait àа sa за tête tete un stratège stratege byzantin, fonctionnaire impérial imperial qui чиј avait avec lui lш un реи peu d'armée d'armee ainsi que чие quelques organes militaires mшtairеs et peut-être peut-etre même шете civils, ce се qui o n'était 'eta it nullement le lе cas, саз, comme соmше on оп le lе voit, dans le reste de де la lа Dalmatie. Malheureusement, nous поиз ne пе pouvons suivre зпiпе l'existence de ce се thème theme de де Dubrovnik que peu реи d,e '" t emps, -c 'est-à·dire 'est-a·dire jusqu'aux premièr~~ ргешiег~~ ' ann~es 40 du XIe siècle. lа nuit complète, complete, du fait du 'ди manque шаnСЈне de sources. во игсез. siecle. Ensuite, c'est la Dans cette регјodе, période, on оп n'a п'а раз pas seulement seulemeot '\Ше une division de la lа Dalmatie Inferieure et Dalmatie Supérieure, Inférieure SupE!lrieure, mais тајз on оп voit aussi des дез changements dans cette dernière, derniere, c'est-à·dire c'est-a·dire au аи Nord· de де la ]а Neretva. Neret va. Avec 'l 'arrivée, 'arrivee, en еп 1000, des Vénitiens Venitiens en еп Dalmatie, c'est ипе une риЈввапсе puissance nouvelle en plein developpement qui apparaît, développement apparait, mais тзiз Venise ne пе prend раз pas encore епсоге à а cette époque ерочие de де position ennemie еnnеПliе vis-à-vis vis-a-vis de Byzance. Elle Еllе faisait alors аl0ГЗ seulement ses sез premiers раз pas роиг pour assurer sa route vers l'Est, mais encore епс оге toujours avec l'accord }'ассогд de де l'Empire. I'Етрјте. Cependant, Ыепtбt bientôt elle еНе comсоm mencera тепсега à а réduire reduire les lез libertés libertes intérieures interieures de де certaines ·villes· ·vШеs· en --imposant un tribut aux аих iles îles septentrionales septentriona]es de де Cres, Сгез, Rab Ra'b et Krk, Кrk, tandis que d'autres vines, viПеs, telles tel1es Zadar, Split, Trogir Тrogir et Dubrovnik, Dubrovnik., elle еНе exigera des serments de де fidelite. fidélité. C'est de cette sorte que la lа Dalmatie commencera à а se зе diviser дЈујзег en еп province de Dubrovnik, ргоvinсе province centrale et îles Нев _septentrionales. Ces Сев
xe
160 Ј6О
r I
Jadran Јзdrап ferJuga ferluga
groupes grOIlpcs territoriaux arriveront àа leur lеuг pleine exyression ехугеввјоп au аи XIIe ХIIе siecle. siècle. . On Оп ~~ut trouver certaines explications aux аих changements de де la lа pre~ pгe~ mlère тн)гс ~olbé ~01tle du XI Х/ e(! siècle siecle dans дапэ le lе cadre ca-dre des ra'p ports dalmato-croatedalmato-croatoЬуzо.пtшs. byzantms. Da~s les lеэ années аппееа 30 de ce се siecle, siècle, la lа Dalmatie centrale, avec ауее Sp1it, Split, Z~dur ,e t Trogu', Trogll', ~orm. ~oгт.e un uп même шеmе ensemble епэетblе avee, avec, àа sa ва tête, tete, Grégoire-DobroGregoire-Dobro11]1.1. nJu. L auteur esbm,e еstlШ,е qu:on ne пе peut plus douter, aujourd'hui, que Grégoire, Gregoire, dnns дал а les lea so~rces эо~гсеs d o!,lgme О!'lgше locale, 10саlе, et DObronja du ди Strategikon de де CecauСесаи menos vénitiтеllОВ ne не SOIent SOlent le lе merne тете personnage. L'affaiblissement de де l'influence venitienne еппе après аргеэ 1024, suite d'une д'ипе crise сгјве intérieure, interieure, peut expliquer l'ingerence l'ingérence Plus..forte de P!us де Byzanc~ dans дапа les affaires locales locaIes et, par раг suite, le lе renforcement de Illlfluence 11llПиепсе byzantme en еп Dalmatie, suite, lui-même, lиј-тете, de la lа consolidation des ra~po~s гa~pO~B entre les lез vi1les villes elles-mêmes еllев-тетез et de la lа situation intérieure interieure de deb~rrassees du tribut vénitien venitien et du serment de fidélité. fidelite. C'est celles-cl, deb~rrassées po~г ~ette raISon po~r гаlЗОП que Grégoire-Dobronja Gregoire-Dobronja aа pu, ри, pendant les lез années anпеез 30 du XI ~ slè.cle,. юе.сЈе,. po~t~r le Је titre de patrice impérial јтрегјаl et de stratège stratege de toute la lа Dalmatie lmperIale, ImperIale, le lе thème Њете de Dubrovnik étant etant excepté excepte Ъien-entendu. bien-entendu. Сез ~appo;ts restent, àа quelques changements de moindre importance ргез, près, Ces tels, Jusqu en еп 1069 .quand la lа Dalmatie, sous зоив réserve reserve des droits de souveraipasse au аи rOI го! croate Petar KreSimir КreSimir IV. Avec c'e tte cession севвјоп de la lа nete, раэве Da]matie .à Dalmatie .8. l~ C,roatie o~ peut se ве demander s'il з'Н est arrivé arrive une ипе fois que ~yzance aIt юt laIsse lюssе Sa Ва prOV1llce provlllce de Dalmatie àа. l'administration d'un souverain etranger. De tout le lе developpement développement administratif de la lа Dalmatie et en еп partant des principes essentiels de ]'administration l'administration impériale, јтрегјаlе, on оп peut seulem~nt conclure que Byzance aа donné donne son воп accord ассогд au аи passage de la lа Dalmat~e . sous зоиз un ип autre Etat, en еп ne пе se ве réservant reservant que la lа souveraineté souverainete sur зиг cett~ reglOn. La Dalmatie n'avait рав pas été Не cédée cedee àа l'administration du roi Tomls1av dans les Tomlslav Iез années аппеев 20 du !Xe !ХС siècle, siecle, рав pas рlиз plus qu'e11e qu'elle ne пе l'a Ј'а été Не àа. lа fin Лп du même mете siècle, зјесlе, au аи roi го] Stjepan DrZislav. Drzislav. Aussi Аизэј ni les lев titres de p~o la cons~l. ou ои de де ~~nsul ~~пзиl avec lesquels Tomislav est mentionné, mentionne, ni пј '' ceux сеих de patnclen ou ои d eparche ерагсЬе de Stjepan Driislav, Drzislav, dans la lа mesure тевиге Où Ои ils Пэ se ве ra:pportent ra:ppoгtent ~e~lement 8. à la Ја Dalmatie impériale imperiale et non поп раэ pas àа la ]а Dalmatie dans .ses .зез 11mltes lImItes de l'epoque l'époque romaine гоrnајпе tardive, ne пе supposent aucun аисun pouvOlr ,,?a~s ,,?a~B cette ,province impériale. шрегјаlе. Ce Се ne пе sera эега qu'avec PeРе tar KreslI~:ur. KгeBII~l1Г. IV, ~u ~и Il y у aura аига innovation sur виг ce се point. 11 Il reçoit re~oit la lа D~l~atle lffiperlale ImperIale non поп pas раэ SOU.Sr, SOti.S r, a~istration, mais тајв sous воиз son воп autorlte, avec cette seule зеиlе réserve, гезегуе, àа savoir qu'il qu'i1 respecte la lа souveraineté sоиvегаш.еtе de autorIte, Byz~nce s~r B~Г cett~ ~égion. ~egion. Autrement dit, ~yzance donnait en еп principe ses ргоvшс:s provmc:s aа admInIstrer аdmШIstгег seulement àа ses эез sujets et non поп -pas -раз àа d'autres Souverams sоиvегашs qui auraient àа répondre repondre de leurs actes devant le Је pouvoir cenсеп tral àа. Constantinople. . . De ~069 à- а 1165, on оп ne пе peut plus рlиз parler, pour роиг la lа Dalmatie, d'une ad~lllIs.tratlOn b~z~ntine. Cependant, penqant cette période, ~шшs.tгаtlOП periode, Byzance n'a п'а Ја~юа., renonce Ja~als., геПопсе a а ~a souveraineté souverainete sur зиг la lа Dalmatie. DaJmatie. Jusqu'au JusqU'au -début d ebut du XII ХII . sIecl~ slecl~ ses зез droIts drOlts Sur зиг la lа Dalmatie 'sont respectés respectes par раг d'autres Etats anSSl. M31s Мюs les Јез ргеmјегез аппеев du XIIe Х/Је ..siècle вјесlе apportent une Unе grosse aussI. premières années rupture ?ans ?апз les, Iез, rel~ti~ns геl~Н~пз dalmato-byzantines. dаIщаtо-Ьуzапtinеs. L'apparition des Hongrois sur les lез :otes ?otes ~e 1. AdrIatIque, AdTIatIque, la lа rupture des bonnes relations entre l'Empire l'Етрјге et Velllse Vешsе qUI, qш, Jusqu'alors, n'avaient jamais connu соппи de heurt posent la lа question de la Ја Dalmatie Dalrnatie dans des nouveaux rapports. Venise ~ commencé сотmепсе
1
r
:
1 I 1
I 1
I 1
,; .;
161
L'adminlstration Ьуzапllпе L'administration byzantine en еп Dalmatie DalmatIe
àа. entrer en еп conflit ouvert contre Byzance, et ceci сет avant tout en еп Dalmatie et parce рагсе que cette région, region, sur виг sa ва route vers l'Est, lui lи! était €tait la lа plus рlив proche et que la lа Dalmatie était etait la lа partie рагНе la lа plus occidentale de де l'Empire. I'ЕтрЈге. Cependant àа Byzance non поп plus, рlиз, on оп ne пе considérait considerait рlив plus la lа question dalmate des anciens anсјепз points de де vue: elle еНе dépendait dependait maintenant surtout des rapports entre Hongrois et Byzantins. Dans la lа ргеmјеге ди XIIe ХНс première moitie moitié du зi€~сlе, la lа Dalmatie est divisée, divisee, en еп fait, en еп trois sphères: spheres; les iles îles du Nord siècle, et Zadar étaient €taient entre les Јев mains таЈПЗ des Vénitiens, Venitiens, Split, Trogir et jusqu'à jusqu'a la lа Neretva entre celles сеllев des Hongrois, tandis que la lа région region de Dubrovnik vivait dans une ипе dépendance dependance mal таЈ definiede définie de Byzance. Lorsque les Byzantins remportèrent геmрогtегепt leur lеиг victoire de 1165 sur виг les Hongrois, ргез près de Zemun, ils Нв prirent la lа ,plus 'рlив grande рагНе partie de la lа Dalmatie et ceci сес! non поп рав pas раг par hasard, du continent, même тете s'il y у avait eu еи aussi аивз! des operations en opérations еп mer. тег. Après Аргез cela, сеlа, les lев Hongrois réussirent reussirent encore епсоге unе une fois, mais тајэ pour роиг très tres реи peu de temps, de reprendre гергепдге la lа partie centrale de la lа Dalmatie, mais quand, en еп juillet juil1et 1167, les lез Byzantins arrivent ргез près de Sirmium et remportent leur lеиг grande victoire sur виг les lез Hongrois, cette partie de la lа Dalmatie, avec: unе une 'partie ,рагНе de la lа Croatie, repasse геравве dans les lеэ mains mаЈПВ des дез ByВу zantins et yу reste jusqu'en 1180. La, nouvelle ргоvinсе пе correspondait guère guere àа l'ancienne l'апсјеппе Dalmatie La province ne imperiale: elle ne impériale: пе comprenait que la lа Dalmatie entre Sibenik et Kotor, penetrait ип pénétrait un реи peu рluэ plus avant sur виг le lе continent et s'appelait duche duché de Dalде Dalmatie et de Dioclée, Dioclee, cependant, qui matie et de Croatie. Le duche duché de n'est mentionné mentionne qu'une seule зеиlе fois dans les sources, эоигсез, n'était n'etait qu'une mesure тезиг~ provisoire, et non поп раз pas définitive, definitive, àа laquelle Byzance aа fait appel арре! pendant la lа courte соипе période periode de 1166-1167 pendant laquelle les Hongrois avaient repris Split avec la 1а Dalmatie centrale. C'est роиг pour cette raison que l'auteur estime qu'on ne пе peut pas parler, comme соmше on оп le lе faisait jusqu'à jusqu'a présent, present, de deux duchés duches byzantins différents diff€rents sur зиг les lез rives de l'Adriatique l' Adriatique qui auraient été €te créés сгеев en еп 1165. Les circonstances socio-politiques et économiques, economiques, tant dans l'Empire qu'en Dalmatie, Dalrnatie, avaient changé, change, et, раг par suite aussi, l'administration. Les ducs byzantins arrivent alors аlогз en еп Dalmatie avec des troupes assez importantes et mènent menent une unе politique financiere financière relativement clémente clemente et certainement moins sévère severe que dans les lев autres régions regions de l'Empire. Ils s'appuient sur les par exemple Јев éléments еlетепtэ ,locaux, 'lосаuх, comme сотте раг ехетрlе sur зиг cet évêque eveque Rainier des dernieres années dernières аППееs 70 du X Х lIe /ЈС siècle Бјесlе чиЈ qui luttait роиг pour les privilèges priviIeges féodaux feodaux de son зоп église. eglise. A А la lа liste actuelle des gouverneurs gоuvегпеurs du duché duche de Dalmatie et -de de Croatie, il faut ajouter Philokales Phi10kales qui est resté гезЫ inconnu car саг on оп avait pris son воп nom пот comme соmте un adjectif. Intéressant Interessant , cependant, est le lе dernier gouverneur, Roger, àа реи peu ··рpгев rès certainement d'origine croate, qui est le premier gouverneur byzantin étant ргетЈег Hant dans des rapports féodaux feodaux du type occidental (Ugius) (ligius) avec l'empereur l'еmрегеиг '\b yzantin. Cependant toute cette période periode de l'administration byzantine en еп Dalmatie, qui a а duré dure quelques 15 ans, апв, peut n'être n'etre considérée сопзЫегее que comme сотте un épisode episode qui ne пе laissera раз pas de traces profondes en еп Dalmatie. A А cette époque epoque comme соmше auparavant, l'administraJ'administration byzantine reste ил un faible vernis sur ипе une surface, car саг Ьеаисоир beaucoup d'actes administratifs hors de Split ou ои qui n'entrent раз pas dans дапз des affaires trop tr()p important es, restent de la lа compétence соmрНепсе de fonctionnaires locaux. Биаактисиа управа Далмације
11
162
Jadrlln ЈаdrllП
f~rlцgа f~rlqga
Les LC8 rapports dalmato-byzantins se зе terminent !pratiquement !pTatiquement et offi'с i о ll omont оmО П L cn сп 1204 ou ои 1205 avec nуее la lа première рге тјеге chute de де l'Empire byzantin. 'cioll Cc pcl1dullt même Cependant те т а après аргез 1180, il i1 était etait resté reste certaines relation~ relation ~ entre e:ntre la 1а Dulmntic Dull1шLiс ct l'Empire. l'Empir e. 11 Il faut avant tout insister sur le lе fait que, contraire1nollL monl à.а. ce се qu'oll qu'ol1 репзе pense actuellement, l'Empire l',Е:трјге n'a п'а jamais renoncé гепопсе formel]omccl lemen t il sa ва souverainete souveraineté sur зиг la l а рцlmаtiе p3:lmatie et,
, PErYlCTAP РЕГИСТАР àb аЬ aetls, actls, actuarlus 15 17 31 adlutor 15 !G !б 17 31 31 adlutor commentariensls commentarie.nsls 16 17 AeuHje, Аеuије, BojCKoBo1)a војсковођа 22 AlÏlpuKa Африка 8 26 36 Агатије, BH3SHTHCKH ArslKje, ви за нтн с кн HC н сториограф TopHorpaqJ '2 ArHe.llYc ArHellyc M;lJèfà'lKH м-ле fачкн .llylkJl ДУЖn' (IX s.) В.) 61 61 Ахе AxeHcKH' нски' MHp мир (812) 46 47 61 63 АлекСИЈ е 1 KOMHeH, Комне.н, Uap цар II 081081 -111 AncKcRJe IlI 8} B}
"
123 12~ 125 126 \26 127 \27 128 \28 129 \29 139 14\ 141 142 \42 106 Alfd ldi А. Alf61di A. 21 2\ Amlcus, HopMaHèKH Amlclls, н о рыанtки KOMec к омес {XI { Х I 8.~ 122 126 AMnyllnje, АМПУl1ије, Ampudlno. Л mрud lпо. Omplldmus, ОmрudЈПUS, naпаn3mRCKH лз тииски rpoq, гроф (XII ( Х II D.) В.) 13\ Андрија, 33lI,apCKH AHlI,pHja, зздарски npHop приор (X (Х B.) в.) 59 84 86 Анn.рија, AyKC AHJlpnja, дукс (XII (ХII 8.1.112 8-1 .11 2 AntoniusAntonius-Antonlnus, Antonlnus, cy61)aKOIt субђакоlt y у Ca1l0liH СаЛ О IiИ (VI B.) (VJ В.) 29 36 3б 54 anapxoHT, апархонт, anapxoHTH а п арх онт и 52, .llanMau.l1je Дал маци је 5259 5159 . Apollonius Ар о!lо пlus Foebadlus, Foe.badlus, npe3ec презес .llaJlMauHje Далмације. (V B.) В.) 20 .. . Арабљани, Capau.ellH Apa6lhaHH, СарацеllИ 50 60 БО 68 б8 69 76 77 100 \00 119 Аргир, Aprnp,
ЈУ jy>KHO ЖН О nTannjaHCKH ит а ЛИЈански BellHK8W, ве.llикаш, MarncTep магистер H и .Il.yKC дуке it!TanHje Италије (XI (ХI 8. В. ))
\\08 08 109 \42 \ 42
apxoHT, архонт, 3TXOHTH, 3ТХ08ТII, Ùp)'}lW, Uр)';ШV, dpXo"r~ dpxo"r~ 49 51 52 ,')3 ,,)3 56 59, AMan4JHj8 Амалфнја 51, .llanДал
MauMJe мациЈе 30 50 51 52 57 58 60 БО 62 б2 64 б4
71 74 151. 151 . .llpalla Драча 50 5'2, raeTe Гаете 51, 51. ~аЛilеЈе 50, ~anilele М, XepcoHIl Херсона 50 52 58 7.1, Кнпра 50 51 52, KpuTa Крита 50 52, CapСар Kunpa .!lulluje ДИllије 52 57 62, u и Tonapx топ арх 3aitpa За.itрз H и CnnUTa Сплита g5 97 8PXOHTUJà, 8рхонтијil. à а pxo·\'Î'fa рхо "\'На 48 51 55 54 54,, дал D.anm!-.циЈа 30 38 50 55 59 60 62 64 65 Ml-,UMJ' 6877 б877 115 151, 15\, ype~elbe уређсње 5050- 60, БО, BPeвре we ме nOC18HKa постанка H и Tpa}alb3 траЈаља 60 - 67, .upa" драч 67, XepcoH Херсон 67 Apca4>uje, Арсафије, BH3aHTHCKH византи ск и IlocndHHK по с лdИИК y У Mne~ Млеli,HMa цима (IX (I Х B) в) 61 АспалаТОII 18 40 (8. ( В. C"nIlT) СПЛJl Т) AcnanaToli assessor 31 31 АТИ.'ЈаЈ Bo.~a вођа Xyua Хуна 22 ATH.'!a) презес nanMauHje Далмациј е 20 Aurelius Marcianus, npe3ec Aurelius презесДа лмаuи)е 20 Allrelius Tlberianus, npe3ecD.anMauHle А вао и 38 39 ABaO"
SajaH, БаЈан, asapcKH авзрски xaraH 38 J3âvBov, Ј3ау воу. 77
o,!> Б.!>
136 \30 138 148
BDгada Baroda М. M. 6 34 45 76 82 89 9\ 91
Бари 69 70 108 109 \09 O'PH SeaT Беат wneT8'1KH млетач"и .B.yKC пукс {IX (IX B.} в . ) 48 61 Ы Bena' Бела' 11 II yrapcKH угарски KpSJb краљ (11 34 - 1141) 129 Bena Бела 111, dl, yrapcKH угарски KpaJh краљ t1172- 1196) 147 148 \48 6e.'1a-AneKcHie. Бе.'Iа-Аnексиiе. BHsaHTHCKJI визаИТИСКЈI npccTonollacneARltK ~еДRИК 130 131 132 Бели, rpà.n град Ha на Upecy Цр ес у 112 Benll, 5eocpql22148 5eocpql22 148 . ollorpan Бкоград 92 122 \ 22 125 \ 25 126 \2б 129 \29 130 \30 13'1 \ 3'\ 135 \35 6011HH, Бодин, cpncKH ср пски владар una.a,ap 124 DojaHa, Бо)ана, peKa река 130 BOjeMyllll, БОЈем Уllд, HOpM8UCKJI норм аllСК И KIIC3 Кllез 142 5ojoaH Бојоан BacHnHjc, ВасилиЈС, KliTenDn КllтепаlI J1:!.IIroOllpJtlljc ЉшгобllРДllјС (XI {ХI n.) n . Ј 81111." ВИДJl BacllnllJe ВnС lIлИЈе 60)011 60J0l1 11 Е. 8 9 10 Boecklffg E. 60ka Боkа KOTOpCK8 К оторска 38 B6yxCIC, В6ухс \С. TBp~aB8 тврђава 38 OOCII' Боск' "5 38 9~ 133 135 \35 6ocnop. Бос пор, rpa.il, гра д 56 ь b рач, pall, OCTpOO острво 40 71 77 78
6para.n. Б рагаДНlI Б а одttр l!Ј r, MncTII1IKII MJ1 CTIIII KII IIJtMUpll1J II A MIl PIIIJ Hu l3aoJUlpllJr, (X (Х B.) в . ) 89 , SpallHlIeao Браllичево 148 Bratagac, cnnHTc~" СПIJ ИТС~" CYJlU)1I CYAllJlI (XII (ХI1 11. Il.)) 1"0
Brat/anu Bгatlanu O. О. 1. 6 5pawlluh БраШlluh M. М. 6 111 Brunel/l Вгun е lll V. 123 Бу •• а 68 б8 76 0Y'.' Буглри 63 83 6yrapH Bulic Bullé F. 20 32 3\ 31 Вигу Bury J. Ј. B. В. 2\ 21 22 5511 0'\ 0'1 1 /15 15 1111 /111 7~ Buslnns BuslnasC8tllplll1l1s Call1plIllllS ,u ,II ~ l{o'r() l{n'r()pAIXlll1 j}A I Х 11 11 ,, IIII t,lO '.lO
canccll1rlus cancelllrllls 31 " , U'p"'·p'a 21 2\ 22 23 a2 :Ј2 i\ol i\OI 3') 31) "'\\1 '1,\ ~ ,I.I <\ ,\ Uap"rp'a 46 94 III \\\ 141 \4\
49 59 6U оо 01 0 \ 1\') 'l') 11:1 Il:\ M м UV "~ HI) Н\) IHI \НI 95 9597 1J8 \)8 1\11 III) 1117 \\)7 III~ 'O~ 10'1 I IIIl 11\) Il\) 114 \\4 11 \\ 5 11 \\ 7 12'1 \ ~,\ 1'10 \ '/5 121 \ 21 l'ltl " /б 11101 \1tOI 14'; \41; 15U \ 5О 152 \52
СеЩ R.92 Ce."1
Clln/11/111011 СlmIШl(IО II F. '~'. 1 2~ chnrtulnrlLiIi CIHHtl!lnrlllll :н
al
cohorll\lInl с 01 югll\II111 16 17 11 ronuur.nlllrlcl1l rOI1H'IIr.11111rIerll11 l!l!CC 11) 10 17
81 nI
164
Јадран Ферлуга
CO!llCI'
9 28 14-1 1'15.
lIIугkШIЈ
19.
СО IП m сrс lоrum рс г
д у6 РОlln'1I0I
1'19.
Г О ТС КН
2-1. ИЛ Il РIlКП Н) , Illсlnllnrшп рс! I1lyсlcЈlI1J 11:1, SIICrlHLl1II Inrgtt lonHm ре ! IlI yrl clllII 18, С IIЛl!ТС КII lЈ 8 . У Д<1ЛМ Д ТI III С НIIМ ГрlЩОl lНМn
г lj~
KOp't'l1t 72 73. ut '&l fH;I..t. 72 C Ol/S П,
". IIрНОр, г Ј,, ' ['ц\-8щ\'
",6 џ. q.;
72,
г ђ;
С QШ~Ш:1(llIS 31
с umш l аr l s 9 I1 12 CO II VC II! IIS 14 116 CO rвl C lI l l'lrllls 15 16
31
3 4 88 ~ O 91 93 124
125 1:.! 8 д nњ, "рлд
148 сl сfс mю г clvlt.1tls 53 54 ДСIo1 ОС ТСI ', IIрС З Сс. Далмаци је
20
29 31 32 3.. з5 36 54 25, дакија В , И,~ИРИЈ\ В 9 18,
МnКСЛ О llll ја 8,
DIIOK/lCUll jllll, цар рим с ки 8 9 101 Ј 14 ]8 ]9 20 2·] 25 '10 11 6 ]31 Dloclcll, Л ук.ъ.з, DIIOKJJII Tllja 87 90 IОЈ ]31 132 133 136 137 ДIIОШl з нј с , YI'apCKII в оЈ с ковођа (Х11 В . ) ] 3 ·] 135 nрхонт
н
т о парх
Задра
и
95 97 98 99 105 111 11" 115,
IIдC II T I I'I:t 11 са Г РГУРО Al
96 - 97
AOMCCTIIK о птимата 79, .дoMCCТlIK у теми 72- 73 Донат, з адаРСКl1 бискуп ДР'" 45 47 81 10] ]23
(ЈХ В.)
72,
"1"11,,-
11 4113
148
48 4·l 60 68 69 70
148 149 150 40
Ду ка JOBall , (Хll в . 1 13 ] дукат 47 48
ви заН Т ИСI<И
војск о вођ а
132 1] 3 134 136 137 57 Ј 47, Далмације
и
Хрватск е
14 Е.
34
:1
I
I, I "
Ј
I
Karaman L,. 40 43 4.. 45 :t7 57
Лагtmапп
Катакалон КлазомеllСКИ,
L.
хартулар у т еми
Хенрик
Карло В елики
М. 3-l 35
72 73
IV, цар немач ки 123
XCPCOlt. (град и област) 56 57 58 62 71 75 хипат , hipatus 59, Амалфнја 51, Гаете 51 Хоннјат Никита 4 Хрва т и 5 6 63 69
137 70 77 89 101
38'
ГОТИ в. Остроготи . Готф рид Мелф НС КИ, но рмзн с.ки к омес (ХI в.Ј 125 126 Готшаm{ , Саксо н ац (IХ в.) 60 6б 67 Гр а цијан, рнм ски цар 11 Граn.о ниго, гра д ешк и п атрнјарх (Х II В . )
В.
38
Гре 6 ено, острво
40
1, па па 2 25 29 31 32 33' 34 35 36 39 44 54 122 123
И б н Корп.зn.бе х
52 56
11 Анђео, цар (11 85- 119;:,) 124
147 148 149
Исак, nукс Далма ц нј е и Дукљ е (ХlI в.)
135 136 140
Истра,
37 38 4-1 4~ 46 48 59
Hlstrla
76 102
И ван, СПЛИТСКИ Ј адрија,
lIа.д6искуп
( Х в.) 83
6
(VI
Јон с ка гстрва
Ј ова н Ђако н,
преторија
источ ног
34 36 41 45 46 47 50 хрОНИ 1!.l1Р 2 3 76 90 9 1 цар (11l 8 - 11 43) 129
Јован IV, папа (640 - 6t2) 34 Ј оваll VIIl, пап а 69 Ј ова lJ Х, п апа 81 82 83 Јован, млетачки дукс ( I Х в )
.,
(1015 - 101 8) 93 94
префскт ДалмauиЈе
11~ 115 11 8 132 кентарх с патара 72 -73 Кинам Јован 4 13 1 132 133 Кlail У. 6 96 133 135 КлауД НЈан, В ОЈ Н И ryBepHep
10 1
134 137 Сl!.Л О IIС
,У I в.) 27 2Н J(}"ip.at"a (t ci.) 56 Клис 131 132 139
клисуре 48 клисурарх 49 52 Коломан, угаРСК II
краљ
(1IU2-1! 16)
109 110 ]11 112 1] 6 127 128 1·16 Конста lщ н Је ХЛОР, РИМСКII цар 2О
К о нстанс
цар {641 - 6б8 }
11,
КОНСlаllТИН Всл ики .
43
р llМ СК И цар 8 I О
11 13 14 24 25
в. ПUРфl ' РОГС II IIТ
VIII,
цар
61
(IХ В.)
49
Judex Cara1itanus 57 58 sc rlbo
ЈулиЈе Не пос, римс ки цар 22 23 24 25 Јус ", н П. цар 1565 -578) 26 28 ЈУСТ Jlн и јан 1, ца р (527- 565) 10 25 25
27 30 34 35 36 38 39 53 100 (665-695, 705-711) 56 Ј УСТИlНIЈа п, млетзчкн д укс {IX в.) 61
Ј у с тнн н)ан П. цар
Jt1st!n iana Pri ma 34
КОНСТ8НТИН ЈХ М ОН О МIIХ
(1025 -
1028)
(1 0'12-1055 )
95 108
дукс Д.зIlМ l\ Цl l јс 11 Хрмт м ске ( Х I1 в .) 136 138 139 Н !) 1'1:1
KOIICTaIl TII!!, Константн!!
флоте (ХII
!(OMII CII, • .) 138
КОНТОСТСфПl1
I IС Лl I КII
АНДјЮ IIII К,
135
Корчула 40 77 Кор н ат, острllO КОРЗ lIка 5<1
50 61 62
в.
V11,
ЈЧ1 У III' nР
1111:1. IIl ljCI(I I.
Конзул Д nЛ МlЩ l lјt,
Ј ован, триБ У IJ рзбски ( Х в) 116
Juil anus scrlbo,
Стр а ·
111
в ођа
Јован В лади слав, македонски цар
Јован,
(K eKaoMcll oB
84 88
в.)
92 104 116 JOBallll Ко мн ен , 142
ду6 м
тсги кон) 4 95 96 97 98 99 100
Ко н ста нт и н
преф ект
Илирика
Кекзвмен КатакаЛОl 1
Ко н ст а Н Т1Ш
Јllреч. е N К. 5 100 Ј 06ин,
cTpaTcl'
100 101 11 8 11 9 катепзн, саtерз n uз 52 108 11 7 143, Далмацијс 3 1 103 115 151, Дnлма · ци ј е и п р и ор Задра 10-1-106, 108 109, Итали ј е 107 108 11 7 катепанз ти 48 КаШ L. 60 66
КОIIСТДIIТНII IIЈ, ЦIlР (641) 43
rpan 42
ЈОII К О 8UЛ Д. Јеры е внЈа 28
Генернд, страт е г у ДалмациЈи , Горњој Л а н оин)н, НОрИКУ ' и Р е ци) и 19 Гејза, y r·apCKH краљ (11 42 -1 162 ) 11 2
38
40 77 78
Xyro . ИЗ Прован с е 142 xwpct, термин за тему у ХII в. l-lЗ
И сак
24
130
98 101 104 120 122 123 124 125 130 131 132 135 136 137 Хвар
46 47 48 61
ровника (ХI в.)
ИраКЛllј е , цар (610 - 64 1) 43 Исак 1 Комнсн, цар (lU57-1 0~9) 103
49 61 62
Гргур VП, п апа
ДалмациЈа
й. 9б
I<ачнhи, п л е ме 131 132 lН Н О Ка.лаБРиЈа 45 49 Ка.линик, равеlJСКИ еГЗllрХ 34 Каматера АН Д РОН IIК lЗ4 К.а п ап.Ок и Ја 28
Ой1dепреПП iпg А. 21
Хера к лона , цар (641) 43
f!avlLls Ји1Јиз Ruflnus Sarmenttus, пр е · зес ДалмациЈе 20 Flav!us Va[er!us С о лstапtiLL S , пр ез ес дал мације 20 Фор т у нат , граде шкн патр ијарх (VIII -
ЦИЈе
130 132,
Gru ber
73 74 79
Гргур
Дукље
I
FзЬrЈса Sa ]onifa na агтогцт 19 Far fatl D. 20 3 1 Фил о ка lec, дуке ДалмациЈе и Хрв ат ске (ХII В.) 139 140 141, МI!II ОЈ.ю 139, Ey~aTHje. nукс Кипра 139, В llэ а нти ски ВОЈс ковођа (ХII В . ) 139 Ф Н ЈЈ оте ј ( Клет е рологнон ) 2 50 566667
128 Grolenauer
97,
Хрватс ка 4 6.71 82 84 85 86 88 89 94
35 37, картагински 33 еГ З 8рхат раnеис ки 34 36 37 45 46 47 EnssJin W. 10 ЕПllфа н, consularls Дал м ациЈе 24 Епир 2-l Е рнх, фра и ачки м ар кгр оф ( VIП В.) 76 exce ptores 15 17
Гепиди
истоветан са протос п атар и
95 105,
стратег Далмације оо 98 105
duumvlri 53
5 130 135 145 152, границе 137 - 138, уре ђење 143 - 147, далмв· и
прокон зул До6ро њом 95-
Норнка
Герм а н , Ј устинијанов вОЈск о вођа
Н 75 76 77 83 87 90 91 92939495 99 100 11 8 119 129 133 136 138 143 Дуги Ото к
ПаНОниЈе Секунде н Св·
96 97; заnарск и прио р 95 95 99
. 114,
48 57
i) por;yya.pIOI49 52, "tшv ~a.\' lIw" }10IPo:iJ\' 72
drurlgiНiШi v!gt1!ae 72 ДРУ ll гариЈаТII , <>РО ЬУУ О I ДуБРОВ lIIl К , град 39 40
49,
У, ПаЈЈоннЈе Пр име н
Гал а тија
Драг о , З llда р с к и лри о р (Х I в.) Дривост, гра д
13l 136 137, Драча 138, Гаете 54, Горње 'fебаиде 24,
I Х в.)
дра г оња, Зfl.1Јрски IIрllOр (ХI в . ) .друнгарll,
маци је и дукље
1 47,дал
егэарх 32, равенски (Итал иЈ е) 3 1 3233
Д,ЩII Ј II II, Il резес ДаnМ IЩl l Ј с 20
С rlЛll"ТlI
4 137 ' 38 139 ' 40 141 143
R. 25 Ег и пат 21 54
l З8
:Гргур
и
Кала.
Есе "
96
До6роња,
VIII
Калонеја 48, Сарди нија 48 9 49 52 10б 107 117 142 Ј 45 Амалфи Ја 51. ДалмациЈе и Хрватске
БИЈе
дllбр u (Д о бро ) , ЗlIДllР СЈ\ 11 триБУl1 !Х I n . Ј
Дll ll ДОn О ( ХРЩlllка)
48,
48,
Dummler [27
c нrnl u r 53 5·1
f)a!Jtllov/c 1\. 5 11 1
Хал д еЈа
9 19, Те6анде 14, Venetlae et ОВlта tlae 12 1, Venetlae, Dalmatlae е' Сгоа · tJae 127, Зад.ра 47 57, и п р сзес Ара .
С US lП rl, C II JII IТ CКlI IIРI ЮР (Х I п.) 9" Il pt:c. ос тр и и 11 !'Р IЩ 53 39 77 99 1 2~J I LP II:I Гора 13 1
/Ј / еМ СI,
брИЈа
47 -50,
Дукс, лука
вије
20
com.:ctor \) 11 12 20
ДIIЈt' цсэл В
НИЈе била -виэантнски дукат у
lХ веку
Калабрије
5 10
165
Регистар
11. '!'IIM ltCJIfI II 71$ 9 1 91 77
Kosfr tJ /l clc М . 5 Н 5IJ 111 11 '\ Котор 39 '11 Н8 70 77 Н:I Н " ,ЈII ] 'J ~
133 135 ]36 137 138 1'].] 1'18 KpelUlIMltp 111, Х I)II n ·' ' )ј " К I Il1 /I , II UUtJ " ос ле ] 1I3ОЈ 88 8\1 u:] ]](1 Крнм 71 Кр ит
81 l(рк , ОСТ ]"IO " " Р"" ~:] н 111 ра IJ'1 99 1112 112 ] 2 ~ ] 'Ј] I I'H I ~ џ J:II 1 ( I'Кn, p eкn l з а ]ЗН l ђ'ј
J(1I1i11"jJlI III . S II~' r l/l .'t k l
J(YMn llll I 'Ј 5 I(YTI'III'YI' II ~8
1, 111
М 13\Ј
167
lбб Љш\'оба рд и ЗЗ JllICTOIIO 92 '_ (//1(('111 V. '2
45
Михаило VII~ Дука,
"пр {451-474) 22 23 Ј1.1В У , Ц'р {8 13 - 820) 61 6з Ј\,о УI, ".Р {886 - 912179 ·117
Михаило, зетски кнез 82 83 84 Мики ели ДОМИНИК, млетачки .ll.ужд, {}Ш
Мљ е т, острво
Macrlnlls,
презес д.1Ј1маuије
20 МадиЈс, СТ4рll}iЕ, ПРiЮР Задра 87 91 96, ПРОКО II ЭУn Далt.lзuнЈе 87 91 104
Nаrrепtапае
ДалмациЈе 96 99 105 Ma~apcKlI, IJ, Угарска
Н е поти]"н;
magl~ter. o fflcloгum 19, mllJtum источног
Н е ретљани 69 70 77 Неретљанск а област Неретљанска острва
С8ЈЮНИТ,,"НСКII
б искуп (УЈ в.)
32 33 34 35 36 МlIllдатор 72-73 Маниакес Гео Р г нЈс, к а тепан Ланtоба р д ИЈе (ХI 8.) 108
МЗllOЈnО Ј , 4 5 10~
Комнен.
цар
(1143- 11 80)
124 130 131 132133134 135 136 137 139 140 141 142 143 145 146 147 149 152
МалојlО l!lс О.
6 49 78 91 116 Марцел, Mapцe ...·iН 54, проконзул да.ч. MaUIlJe 25 29 30 33 34 35 36 44 54 БО. tХQластик 29 33 36 54 МарцеЛИII, РИМСКИ ВОЈСКОВОђа 22 24 25 Marcus Aurellus l u1us. презес Д.в.1ма· циlе
20
Маркн, трогирс ки к ом е с Марко АурелиЈе П рОб, Мар«овић М. 127
138 цар 20
Мартин, спл итски комес МаНРИКi!је, цар М. 11 8
140 (582-602) 34 38
150 65 б6
Iп sul ае.
в.
,.) 108 Менандер Протектор 26 мерар х (~~€РI(ХРХ Ч~, }10\P tcPX I) ~)
72 Moesla Prlma 38 Михаи ло 1 Р а нгг бе , цар (811- 813) 4б Михаило II, цар (820-829) 63 64 Михаило ПI, цар (841 - 867) 43 59 65 68 Михаило IV Пафлагонац (1034-1041)
95 99
Pertusl А. б6 78
острв а
Натал, са.rЈОн нтан с ки бискуп (У! в.)
34
36 54 55 отац
цара Јуnија Непоса
(1058
П етар
дужд
Ниhифор ЈП В о rаиијаi,
цар
"
Ј
(IX 8.) 49 и стратег Щlk
~
Ни!!
103 12:.! 125 126 НОРИК. Norlcus 2), mеdilеПlI.пеus 9, rlpensls 9 '
(VJ
В.)
"
в.)
48 61
23
оfflСlит 2, пре зес а ДалмациЈе 9 14 15
16 17 31, стратега дЗ!lмаuије 71-74 40
Оnн б, ост рво
Оmроd l.п us , в. АмпудиЈе Ор.а.елаф Фаnедро, млетачки дужд {ХП ,.) 109 110 112 129 Осор, град 74 92 93 94 102 112 122
Херсона
V П,
цар
3 28 39 40 41 51 52 63 64 69 70 76 77 80 8 1 83 84 Posede l Ј. 66 Ргосо о . 5 4'; 78 89 92 94
' ,
. Прагмат нчка саНКЦИЈа 26 28 150 .praepositus thesaurocurn Sa:onltarum Оа ] . matlae 18 ПF ефе кт, пре фек ти - АмаЛфi! Ја 51, Аугустала 15, Гаете 51, МЈ1етачких НИЈе било у. ДiJлмацији 91, Рима 15 префект прет оРиЈ а 12 13 14 15 17 24 20 53. Илирика 3 ~ 35. 37, Итали Је 8 12, Илирика 8 36, Ита· лије 8 27 35, ИталиЈе, Африке и Иllllрика 21
Префектура прето рија lI ст оч tЮГ Или· рика 22 34
prefccturius АмаЈ1фија 51 , Га ете 51 Премуд а, острво 40 пр езес , praeses 9 10 11 12 14 15 1617 20, Да.чмаЩlје 9 10 15 20 24. ФУНК· U1IЈе 11-15, off[clum 15 -19, Дубров~ "ика 118, дукс и презес АрабиЈе 14, и дукс Сар.а.иније 44, Тебаи!tе 14, .ргеsl dепtе у Дубровиику 149 претор, praetor '28. ЛнкаониЈе 27, Паф· ЛЗ('оније 27, Писидије 27, Сицилије
26 27 33,
Тракије
Praevalls 38 80
27,
110 - 114,
ргосоп sul, d v {jo ,, ;,\,aro~
мацИЈ е
15 25 143, Да.'1-
25 26 27 28 32 33 44 45 60
в. и Т о мислав, Далм ациЈе и ПрН Ор 3З.IJ. ра 104 - 106, 107, Ах аје 17 ~5 26, ЈермеииЈе 26, Кападокије 26 '27, Палестине 26, те ме 51
62 64 151,
procuralor ВаШ Sa10nltanl Dаlтаti ае 18, Оупаесtl Basslanensls Раппопlае Se· cundae translatl Salonis 18, ОупаесН Јоviепsls Oa lmatiae Aspalato 18, (е! privatae per Oalma(lam 18, ге l prlvatae рег Savlam 18 npOТOMaH.I1aTOp тем е Далмације б5 71 73 ПРокопиЈ е, виз. писац 2 26 27 протеУ О !l, n PQJnUQJ\- 55 56 58 71 протоканцелар 72 73 прото п олнт, :tpw rolt o }jt'lJ~ 56 58 Пула 41 Раб, острво и rpa.I1 39 53 74 77 93 94
90 91 100 11 8
Конс т а нтин
Спл ита 9211 0 113, Тр ог ир а П О1' ВРl]н вање 113 Цариграда
(IX в.) 71
8 9·
124 126 numeraril 11 16
стратег
преф е ктура
102 103 108 109 11 6 122 123
123 126 129 138
пи сац
(91 3- ~57)2
68 69 70
(rX
виз.
138
П орфироген ит
{ХII в.1 133 1,4 135 136 137 143 Ник од им, сплитски приор (ХI в.) 113 Никита Орифа, в и з. адмираn {IX в . )
Novak о. 45 77 Novnk V. ]05
Петрона,
П о п Дукљанин З
(1078-
.
Обсл ер Ије, м лета чки дукс
ПатрИКИЈ е ,
П етар, приор СП!IИТСКИ ·(IX в.) 57 Петар , трибун сплитски (ХI в. ) Ilб Пи за
Ннhифор, стратег Науnзкта (XI в.) 100 Ниhнфор Халуфа, дукс llалмациЈе
Норманн
млетачки
89 91 92 93 101 104 105
2526
1081) 123
Никита, виз . аnмир аn Никоnа, прио р З адра М"щиЈе (ХI в.) 103
Орсеоло ,
II
Пета р
78 77 77 78
Неретва 75 93 129 130 136 147 152 Ниhнфор 1, цар {802-8111 484961 Ннhифор II Фока, цар {963-969) 107
Одоакар
Петар К реWИМ\iР IV, хрв . краљ -I ОН) 96 103 120 121 122 {ХI о.)
22 23
M edi nl
Мелос. ЈУ Ж Н Qнт алијанскн великаw (ХЈ
4950
Не ретља нска
Задра и проконзул, стра
116, Осора 92 93 11 0, Раба 92 93
Раппопiа 21, Ргlт а 9, Secunda 8 9 10 38 Пашман, острв о 40 77 patcr clvltatis 5~ Па УЛИ lI, из Аквилеје (IX в . ) 76 Павле , егзарх раве нски 46 ПаВll е, аукс 3айра (IX 8.) 47 48 49 57 ПаВllе, иадбискуп СПnИ ТСКИ (XI в.) 95 ПаВll е, префект Кефалениј е (IX в.)
2'7 28
126 1511 52,
11 01 16, 92 11 0,
Панон И ј а,
4Q 7'1
Монополи, град Mortmann 1. М.
40 77 89
28 PanclГOI! О. 9 10
77 78
моде ратор ){елеиопонта моира (ројра;) '72
58. 5986101 105110113, 3 anра 4458606292 98 103 1 0Ј 11 0 113 109 -110 117 - 11 8. Биоrра .'1а l1О, Ду бровн ика 110, Котор.а 110, Крка 92 93 110
Па лестииа 2~
62 77 85 90 92 93 94 98 99 IО) 102 103 104 121 122 12~ 127 -128 131 133 134 152
prim!cetll I.lotarlorum 8
тег или катепан Да ll мацнје
41 1'24
Paganl 78
148 Млецн (Венеција) 3 41 45 46 47 51 61
Молат, острво
86
Па г , ос трво
112
5 8 10 15 16 17 20 23 31
19, mllltum Дммације 22 21, ml1itllm Иџре 44, grammatlcus у
прнор
9394
Мирослав, хунски кнез
ЦиЫ I з.
ИЛИРilка
prlnceps о!fl,11 15 16 17 21 23 31
Остр ого 1'И 24. 3:9 Островица, град lЗ\ 133 137 Отон Орсеоло, М.'1етачки ДУЖll (ХI в.) о.тgаuски мореуз
Мнкнели Вита ле, млетачки дуж.I1 (ХЈ)Ћ.Ј'
{ХI п ,)
МадкЈе, мл ађ ll, приор 3а.а.ра, проконзул
О СШРQГnРС/(U Г. 7 3.0 51 65 76 88
'.1 129
JIIш, КlIтеп llll ДаЛМlIUltЈс н при ор задра
103 10; Lenel w. З 90 92 124 125 128 ЈЈищ\tIllЈа Е6110киЈа, Khll Теоn.оси Ја II 21 22 LJgIIIS, hfы~;; В. РогернЈе ЛОГО1~Т UOJCKC 72 Lol F. 11 19 21 ЛОIUIllЬ, острво 39 76 77 99 Lucl(/$ 1. 89 91 131
TXII в.) .
131 133
JV, lIana (847-855) 5-2
З,дру МlIКСИМ,
tlOi l ...... 1'01'8}
МИХ;!l'И-Л9 Пl.ба·р. вАЗ. 'Во]сковы,а
Jlnll 1, ЉIIJ
Ц:!р
122 123
99 102 103 112 122 125 126 127 129 137
Радонuп Ј. 83 89 Ratkl F, 3 5 83 89 91 94 96 103 123 Raguslum 1,1'. Дубровник Рајиун.I1 Антнохиски 141 142 Ра ј не рије, с плитски назбиску п ( Х Н в . )
138 140 144 146
rаtiопаli s
summarum 1" d пп опiае Secun~ dae, Dalmatiae et Savlae 1718, rel'um privalarum per l1IУГlсцm 18 Раша, река 36 Рашка 94 РаУЗI!ОН, 8. Дубровиик
Ровена
23 32 37 39 41 45 54 76 102 (XII в) 135 7 32 34 147
Реља, бан
Рнм Рисан, грап 68 РИЖЈIIСКН плацит Роберт
Гsиска р ,
(80-1) 48 59 76 норманс ки
вла д ар
122 123
РогеРнЈе, ду кс ДаЛМЈuије н Хрва тс ке {Xll о . ) 138 139 140 141 142 146 147 Ром ан 111 Аргир, цар (1028 - 1034)
94 95 97 I V диоген, цар (1058 - 107 1) 121
Ром а и
Роман, равснски егз ар х 34 Руси у виз. морнарицlt
Rutar S. 31 Руварац И.
131
81
169
РеГИ С ТlI Р
168
Јадран Ферnуrа
С n61111о:1II , ryaK011 у СаЛО II" Сn ЛОШ\ 18 19 21 23 24 27
(VI В . ) 32 28 32 ЗЗ 35
37 38 39 40 42 43 54 55 57 СIIМУ IIЛО, MnKCltUtICKII цар 87 88 90 94 С nрIЩСlII1 В. Ара бљаНiI
Са рд )·18 Сn р Д IllШЈа
44 52 54 565758, batriq 52, Jlldcx 52 56 57 59 62, consul et dux
52 56 Sаv!з 9 10 24 34 Sс lllШl1h е гgег О.
38
'2 65 71 31 32 33 34 6 18 21
!';с г1Ьо Ј1I1I .1лt1S
Seeck
О.
СеРIlIlК.1 ( СО ФиЈа) 38 87 131 132 133 13' I З5 148 Ссстр уљ, ос трво 40 СЩnllСТ~К 31 з з 54 в. Марuе.~ин, Мар TIIII 33 , Павл е 33, С евер 33, Венан ЦИЈ е З-i
С ИUИЛIIЈ i1 22 35 45 54 68 70 СИГИЈНtO lI, ОI'(iл}, IO\~
С н л ба, ост рво Н. Si пg ld ll п u m 38
Sfm onsleld
140 145
40
90 92
Slrmlllm 22 38 130 136 138 148 С к с р л., Ма Л
СКРllњари, scrJ n!arll 29 С кра ди н 13 1 1 3З 137
SmШklаs Т. З Со лин 131 137
So lmi С;ОЛУII
123 139
А.
57 22 38
сnaТIlР, a _,.a "'l.p ~o,;
47 39 74 76 77 93 9' 95 99 105 11 5 11 6 122 126 127 129 131 133 134 135 136 137 139 140 141 143 144 147 Сре м 122 131 132 13·1 135 Sleln Е . 11 21 22 25 26 27 28 34 35 36 143 Стеван 11, yrapcKH краљ (111 6-11 31 ) 129 ... СтеМII IП, уга рски краљ (1163-1172) 130 131 131 13. I З5 CTena l1 IV, угарскн краљ (1163~1 1 65 ) 130 131 Стез а ll Н е ма ња 137 148 CTcnal1 ПрuовенчаНlI 132 Стс ван ВОЈислав, зетскн владар 100 llЈ! 11 81 19 Сплит
С т Ј спа н ДРЖfl сла в, хрватски краљ ( око
Y7U- 9YJ! 87 88 89 CTJc llaH 1, хрџаТСlO1 краљ (после 10301058) 96 "8 СтЈепан II, хрватски краљ (1089-1090) 125 СТО Il, rpan 76 83 95 100 101 118 стратег, ar paiqy6.; 30 47 49 50 51 52 106 107 117, Далмације 3 60 64 65
66 68 69 70 71 74 78 79 80 81 84 85 105 151, ФУНКЦИЈе н ка нцелЗри Ја71-74, ДалмаЦИ Је н приор Задра101 - 106 107-108, АнаТQликона 7379, Арменн ако на- 73 79, Драча 50, Д уб ровни ка 118, 152, Т ФУ КЛI \НLiWV Херсона 50 56 74 79 80. Крита 50, Халде Је 50, Наупакта 100, НаУплиЈе Н)(Ј, 61' npoaw:rou 52 стратиоти и стратнотска имања нема И Х] ДалмациЈи 73 Strohal _ 5 subadtuva 15 17 Суроња, в. Крешнмир II! Сва ч, град 148 Светислав, хрватски краљ (997 -1000~ 89 90 Шибеник
129 130 131 133 136 137
138 147 SlSIc Р. 3 5 6 21 22 23 32 34 38 43 45 77 78 82 83 87 88 89 90 91 94 98100 101 103 111 121 122123 127 134 146 Шолта, ос т рво 40 Su((/ay М . 123 нормаиско-с ицилиски
краљ
148 ТЙ Jl и К орuелuј е 131 Tarqulnl us, пр езес ДалмациЈе
20 24 тема 1 2 3 б ЗО 47 49 51 55 143, Дал маци)а ' 50 55 62 65 68 69 73 77 78 81 858798 104 120 121126137150, постан а к 30 454764 - 71 151, финан сиско уређење 74 - 75, разликуЈе се од ост <'!,1ИХ т е ма 11 7, темаrски '{инов- ници 71-74, НИЈ е се делила на тур ме 75-78, у XI в ; НИЈе било виз. ЧНН ОВlш ка 109, с т ратио та и стратиот ск их им ања fl иј е било 73, Драч 51 б7 81 99, Дуб ров ник 95 99 104 137. п останак 99 - 100, уређе ње 118 - 119. Халде ј а 51 , ХеРСО II 5 1 677180, Ита л иј а 117, К ефгnе Нllја 67, Кипар 50. Кр ит 5 1 Теодора, цар ица (1055-1056) 103 Теодор ик , готски краљ 20 23 Теодоро канс с , ка теп аи Итали је (ХI в .• 108 Теод ое и је 11, рим с ки цар 21 24 Теофа н. виз хрОllичар 2 56 Теофилакт С им о ката, ВIIЗ. писац 2 Те Оф IlЛ О , цар (829 - 842) 56 б3 71 Том а Ар х нђ аКО IJ 3 4 . 40 42 43 88 90 127 135 145 ТОМllслав, хрватски в.18 д ар, consul odn. proconsu! Oalmattae 81-85 83 8-185 89 топар х, rол архч~ 100 115, Зете и Ста на 100, арх онт и топарх Задра и Спли т а 95 97 Те6аида
ТгјрЬоп,
86
comes doml llator СаЉагl (ХII в.)
В еС П 8зиЈа н, р.нwски пар ВfщеkОМес которски 144 викарн,
19 145
vlcarll 8 13 25
148
lIи кар НЈ8Т .дугог зида-
122 125 126 127 129 131 133 137 138 147
148 Vtmlnacium 38
60 66 67
Волица, с плитски приор (Хl в.) 113 ВРиЈење, стратег Дадмације (IХ в . )
Тро гир 39 44 Н 76 89 93 94 99 105 Трпимнр, хрватск и кнез (око 845-864Ј Тр сат 7 б тур м а , 'tоб р р.а. б
Угарска 104 125 130 134 У,'ри 110 122 125 132
143 147
Ви с , острв о
89
ВрНјеllије Теоктист, стратег Пелопонеэа
(IХ в.)
65 66
В.дар
39 49 54 59 60 61 62 74 75 76 77 84 86 87 90 91 92 93 94 95 99 1031M1051~lnl~I~IV1~
8алентнЈан
111, римски цар 21 22 35 1. цар (867 -885) 43 б7 б8 69 70 71 74 78 Васили)е П, цар ' (976-1025) 84 88 93 94 11 8 ВаСилиЈе
77 92
24
норыаНСIО-СИЦИnИСКИ краљ
131
Уnцињ 87 136 138 148 Усl1е1fСlfш1 Ф. И. 147
В е иеЦll ја В. Млеци
11,
ВријениЈе Јосип, ВН3. воЈсковођа (ХII в.)
147 133 134 135
Васџльевскџй В. 9б 97 100 Венециј а, plIMCKa ПрОВННЦИЈа
Виљем
05 6671 74
72 73 72 117
т урмарх, 'ro up ~t6.PXq.;
ВергаАа, острво
tabulart l 11 15 16 17 Таикред,
Т равуњанн б9 74 75 трибуни У AamolaT. г радовима
38 76
130 134 137 147 151 152 3ахумље, Захумљани 69 74 75 16 77 85 Здеслав, :tрватски кнез (878-879) 69 70
Zeiller
Ј.
21
Земун
131 132 Зета 95 100 101 132
ЗJlоm арскu В. Н. 88
ЗВОJlИМИР, хрватски краљ (107б-l089)
1n 123 125
![Объявления [U]](https://epdf.mx/img/300x300/-u_5b9bd166b7d7bc0113768f6e.jpg)
![Записки. [U]](https://epdf.mx/img/300x300/-u_5c0e7d58b7d7bc1b5786e234.jpg)
![Марина Ильяшенко. Колобок [U]](https://epdf.mx/img/300x300/-u_5c0e82b8b7d7bc1c57c8d73e.jpg)
