Dusanov zakonik

ДУШ АНОВ ЗАКОНИК (1)

O вај Законик постављамо од православног а сабора нашега, с преосвећеним патриј архом, господином Јанићиј ем, и свима архиј ереј има и клирицима, малима и великима, и са мном, благоверним царем Стефаном, и сасвимавластелимацарствами, малима ивеликима. Овимасузаконимаодредбе.

1. О хришћанству: Нај през ахришћанство. Овимначиномдасеочистихришћанство. 2. О женидби: Властелаидругиљудидасенеженебезблагословаодсвог аархиј ереј а, илидасеблагословеодонихкој есуархиј ереј ипоставилииз абравшиих з адуховнике. 3. О свадби: Ниј една свадба да се не учини без венчања, а ако се учини без благословаиупитацркве, таковидасераз луче.

4. О духовнојдужности: И задуховнудужностнекасесваки човекпокоравасвомеархиј ереј уи нека г а слуша. Аколи секо нађесагрешивши цркви или преступивши што било од овогаЗаконика, хотимицеили нехотице, некасепокории исправи цркви, а аколи се ог луши и уз држи од цркве и не усхтедне испунитицрквенанаређења, тададасеодлучиодцркве. 5. О проклињањухришћанина: И епископи дане проклињу хришћане за духовни грех; нека пошаље двапутитрипутономедагаизобличи, ааконепослушаинеусхтеднесе поправитидуховномзаповешћу, потомдасеодлучи. 6. О ј ересилатинској : Из ај ереслатинску, штосуобратилихришћанеуаз имство, дасеврате опет у хришћанство, ако се нађеко пречувши и не повративши се у хришћанство, дасеказникакопишеузаконусветихотаца. 7. О ј ересилатинској : И дапоставиВеликацрквапротопопепосвимаградовимаитрговима, да поврате хришћане од ј ереси латинске, кој и су се обратили у веру латинску, и да им даде заповест духовну и да се врати сваки у хришћанство. 8. О латинском попу: И поплатински, акосенађе, обратившихришћанинауверулатинску, да секаз нипозаконусветихотаца. 9. О полувершима: И акосенађеполуверац, кој иј еуз еохришћанку, акоусхте, дасекрстиу хришћанство, аакосенекрсти, дамусеузмеженаидецаи даим се дадедеокуће, аондасеизагна. 10. О ј еретику: И ко се нађе као ј еретик, живећи међу хришћанима, да се ожеже по образуидасеиз агна, акобигатај ио, итајдасеожеже.

11. О духовницима: И епископидапоставедуховникепосвимапарохиј ама, иградовима, и селима. И ти духовници да су они кој и су примили благослов на духовништвоодсвој ихархиј ереј а, вез атиирешити, идаихсвакослуша по црквеноме з акону, а они духовници, кој е нису поставили з а духовнике, да сеизаг нај уидаихказ ницрквапоз акону. 12. О суду: И у духовном предмету световњаци да не суде, ко ли се нађе од световњакадај есудиоудуховном предмету, даплати тристаперпера; самоцрквадасуди. 13. О епископима: И митрополити, иепископи, ииг уманидасенепостављај умитом. И ко сенађедај емитом поставио митрополита, или епископа, или иг умана, дај епроклетионајкој игај епоставио.

14. О игуманимаикалуђерима: Игуманидасенезбацуј убезучешћацркве. Каоигуманипоманастирима дасепоставедобриљуди, кој ићедомбожј иподизати. 15. О киновиј ском животу: Игуманидаживепокиновиј ама, поз акону, дог оварај ућисесастарцима. 16. О монашкомживоту: И натисућукућадасехраниуманастиримапедесеткалуђера. 17. О калуђерима: И калуђериикалуђерице, кој исепострижу, аживепосвој им кућама, да сеиз агнај уидаживепоманастирима.

18. О монашкомпостригу: И калуђери, кој исусепостригликаоземљациизобластитецркве, дане живеутојцркви, негодаидуудругеманастире; даимседај ехрана. 19. О збацивањураса: И калуђеркој избацирасе, даседржиутамници, доксеопетневратиу послушност, идасеказни. 20. О врачарима, кој ителамртвихспаљуј у: И људи, кој ивраџбинамаузимај уизг робова, теихспаљуј у, тосело, кој е тоучини, даплати вражду, аакобудепопнатодошао, дамусеузме поповство. 21. О продавањухришћанина: И копродахришћанинауиновернуверу, дамусе рукаотсечеиј език одреже. 22. О црквенимљудима: Властеоскиљуди, кој иседепоцрквеним селимаипокатунима, дапође свакисвомегосподару. 23. О црквеномспровођењу: Црквамаданемаспровођења(поноса) осим кадаидекудацар, тададаг а прате. 24. И акосенађецрквениуправниккој иј еузеомито, дасеуништи.

25. О управљањуцрквама: Црквамадауправљагосподинцар, ипатриј архилог отет, адруг инико. 26. О ослобођењуцркава: Црквесве, штосеналазеуземљи царствами, ослободи царство ми од свихработа, малихивеликих.

27. И црквецарскедасе неподлажуподцрквевелике. 28. О храниубоз има: И посвимацрквамадасехранеубоги, какој еуписаноодктитора, ако иходмитрополита, или одепископа, илиодигумананеусхрани, дасе одлучиодсана. 29. О калуђерском животу: И калуђериданеживеизванманастира. 30. О чупањуцрквеногачовека: И отсадданиј еднавластнепочупакалуђераиличовекацрквенога, ико преступиовоз аживотаипосмртицарствами, даниј еблаг ословен; ако ј екоштокомекрив, даг атерасудом ипарницом, позакону, аколиг а почупабезсуда, иликог аударидаплатиседмоструко. 31. О поповима: И поповибаштиницидадржесвој убаштинскуз емљуидасуслободни, а осталипопови, кој инемај убаштине, даимседадутрињивепоз акону, и дај екапапоповскаслободна, аколивишеузмеодтез емље, даработа црквамапозакону. 32. О људимацрквеним: Љyди црквени, кој идржецрквенаселаиземљецрквене, апрог нали су меропхецрквенеиливлахе, оникој исуразагналиљуде, дасевежу, ида им сеузмез емљаиљуди, идаихдржицрква, доклескупељудекој есу разагнали.

33. О судуљудицрквених: Црквениљудиусвакојпарницидасесудепредсвој иммитрополитима, и пред епископимаи иг уманима, икој асуобачовекај еднецркве, дасе судепред свој ом црквом, ааколи буду парничари двеј уцркава, даим судеобецркве. 34. О селумеропашком: И штосуселамеропшинецарствамипоЗагорј уииначе, црквениљуди данеидуумеропшине, нинасено, нинаорање, нинавинограде, нина ј едну работу, ни на малу, ни навелику; од свих работа ослободи их царствоми, некаработај усамоцркви; колисенађедаизаг наметохиј у намеропшину, иоглушисеозаконцарствами, томевласникудасесве одуз меидасеказ ни. 35. О управљањуцрквама: И предаде царство ми игуманима цркве да управљај у свом кућом, и кобилама, икоњима, иовцама, исвим осталим, усвемудасуслободни, што ј е прилично, упутно и правично; и како пише хрисовуљ светих ктитора. 36. О црквеномзакону: И да поставе по црквама закон општежитиј ски калуђерима у манастирима, прематомекакавј екој иманастир. 37. О митрополитском упућивању: И ексарси световњаци да не буду, да их не шаљу митрополити по поповима, ни даводемитрополитскекоњепопоповима, негодашаљу митрополити по два калуђера по поповима, да духовно упућуј у и да црквенидоходакуз имај уодпопова, какавј еодбаштине. 38. О исхраникоња: И отсадиунапредждрепциикоњицарствамидасенедај уцрквама, ни црквенимселиманахрану. 39. О властелиивластеличићима: Властелаивластеличићи, кој исеналазеудржавицарствами, Србљии Грциштој екомедатоцарствомиубаштинуиухрисовуљи, иштодрже досвогасабора, баштинедасусигурне.

40. О хрисовуљима: И свихрисовуљиипростагме, штој екомуучинилоцарствоми, иштоће кому учинити, и тебаштинедасусигурне, каои раниј ихправоверних царева, да су слободни с њима, или под цркву дати, или за душу оставити, илипродатикомубило. 41. О умрлојвластели: Кој и властелин уз имадецу, или опет и не узима децу, те умре, и по његовојсмрти баштинапустаостане, гдесенађеод његовог ародадо трећегабратучеда, тајдаимањег овубаштину. 42. О баштинислободној : И баштинесведасуслободнеодсвихработаиданакацарствами, осим дадај усоћеивој скудавој уј упозакону. 43. О насиљунадбаштином: И даниј евластан г осподин цар, или краљ, или г оспођацарица икоме узети баштину силом, или купити, или заменити, осим ако ко сам пристане. 44. О властеоскимробовима: И робове, што имај у властела, да су им у баштину, и њихова деца у баштинувечну, норобупрћиј удасенедај еникада. 45. О баштинислободној : И властела и друг и људи, кој и имај у баштинске цркве у свој им баштинама, да ниј е властан г осподин цар, ни патриј арх, ни друг и епископ подложити те цркве под Велику цркву, осим да ј е властан баштиник да постави свога калуђера и да г а доведе епископу да г а благослови епископ, у чиј ојбуденуриј и, и да управља епископ у тој црквидуховнимпослом. 46. О робовима: И досад робове, штоимај увластела, дасуим убаштину, самошто ће властелинопростити, илиженаму, илињег овсин, тодај еслободно, а ништадруго.

47. О цркви: И властелинкој исенађеподложивши свој уцрквуподругуцркву, над томцрквомвећданемавласти. 48. О умрлим властелима: Кадаумревластелин, коњ добрииоружј едаседај ецару, асвитувелику ибисернипој асдаимањеговсин, идамуцарнеузме, аколинеузима сина, него има кћер, да ј е стим власна кћи, или продати или дати слободно.

49. О крај ишникувластелину: Властелакрај ишници, кој авој скаотудадођеи плени земљуцареву, те прођеопеткрозњиховуземљу, тавластеласведаплатекрозкој ихј е областпрошла. 50. О псовци: Властелин, кој иопсуј еиосрамотивластеличића, даплатистоперпера, и властеличић, акоопсуј евластелина, даплати сто перпераи дасебиј е штаповима. 51. О предавањусинаудвор: И копредасинаилибратаудвор, изапитагацар, вероватилићуга, и рекневерујколикои мени, акокој езло учини, даплати онајкој иг ај е предао; ако тајкој и има дворити, како дворе у палати царевој , што саг реши, даплатисам. 52. О невери: За неверу, засваку кривицу, брат за брата, и отац з а сина, рођак за рођака; кој исуодељениусвој имкућамаодоногкој иниј ескривио, тида неплатеништа, осимоногакој иј ескривио, њег оваикућадаплати.

53. О насиљу: Акокој ивластелинузмевластелинкусилом, дамусеоберукеотсекуи нос сареже; аколи себар уз месилом властеллинку, да сеобеси, аколи свој удруг уузмесилом, дамусеоберукеотсекуиноссареже. 54. О блудувластелинке: Ако властелинка учини блуд сасвој им човеком, даим се обомаруке отсекуиноссареже. 55. О псовањувластеоском: И аковластелин, иливластеличић, опсуј есебра, даплатистоперпера; аколисебаропсуј евластелина, иливластеличића, даплатистоперпераи дасеосмуди. 56. О поз ивувластеоском: Властелиннавечердасенепоз ива, осим дасепоз ивапреобеда, даму сераниј есаопшти, иакобудепозванпреобедасприставом, инедођедо обеда, дај екрив, ивластелинуказназ богпрестој ашестволова. 57. О злоби: Кој ивластелиннаприселицииззлобекој езлоучини: земљипленом, или кућепопали, иликој ебилоз лоучини, дамусетаобластуз меидругане да. 58.О смртивластеле: Кој ивластелинумре, аимај едноселоужупи, илимеђужупама, штосе з лаучинитомеселупаљевином, иличим било, томеселусвутуз лобуда платиоколина. 59. О прониј и: Прониј уданиј евластанниконипродати, никупити, конемабаштине; одпрониј арскеземљеданиј евластанникоподложитиподцркву; аколи подложиданеважи. 60. О цару: Царасвакодаспроводи, кудабилодаиде, граддожупе, ижупадожупе, иопетжупадограда.

61. О повратку(с) вој ске: Када дође властелин с вој ске кући, или кој и било вој ник, ако га ко позовенасуд, даостанекодкућетринедеље, потомдаиденасуд. 62. О поз ивувластеоском: Властеливеликидасепозивај усписмомсудиј иним, аосталиспечатом. 63.О кефалиј ама: Кефалиј е, штосууг радовима, даузимај удоходакпоз акону, идаим се продај ежита, ивина, имесазадинарштодругомузадва, нограђанинто дамупродај е, адругинико. 64. О сиротама: Сиротакудељницадај еслободнакакоипоп. 65. О попу: Поп, кој инемасвог астаса, дамуседадутрињивепозакону. Поп, кој и г од, од свог а господара никамо да не одлаз и, аколи га г осподар не усхранипозакону, дадођесвом архиј ереј у, и архиј ерејдарекнеономе властелину, дахранипопапоз акону, аакоонајгосподарнепослуша, да ј епоп слободан, кудаму ј евоља; ако будепоп баштиник, даганиј е властанодагнати, самодај еслободан.

66. О судском одговарању: Братанци, кој исузај едноуј еднојкући, кадаихкопозовекодкуће, кој и дође од њих, тај да одг овара; аколи га нађе на двору цареву или судиј ину, дадођеи рекне, даћубратастариј еганасуд, даг ададе, ине смесеприсилитидаодговара.

67. О робовимаимеропсима: Робови и меропси, кој и седе зај едно у ј едном селу, свака плаћа кој а долаз и, даплаћај усвизај едно; пољудима, какоплаћуплаћај уиработу работај у; такоиз емљудадрже. 68. О закону: Меропсима з акон по свој земљи: У недељи да работај у два дана прониј ару, идамудај еугодиниперперуцареву, из аманицомдамукоси сенаданј едан, ивиног раддан ј едан, аконемавинограда, аонидаму работај удругеработеданј едан, иштоуработа меропах, тосведадржи, адруг оништа, противз акона, дамусенеузме. 69. О саборусеброва: Зборасеброваданебуде, аакосеконађекаосаборник, дамусеуши отсеку, адасеосмудепокретачи. 70. Кој исууј еднојкући: И косенађеуј еднојкући, илибратанци, илиотац(са) синовима, илико друг и, одељенхлебом иимањем, иакобудунај едном ог њишту, аоним одељенидаработај укаоидругиљуди. 71. О братскојз лоби: И козлоучини, братилисин, илисродник, кој исууј еднојкући, сведа платигосподаркуће, илидададекој ез лоучинио. 72. О невољном: И коневољандођенадворцарев, дасесвакомеучиниправда, осимроба властеоскога. 73. О сироти: Сиротакој аниј екадрапарничитисеилиодг оварати, дададезаступника, кој ићезањуодговарати. 74. О паши: Село саселом дапасе, кудај едно село, тудаи друг о, осим законитих з абела; иливадуданепасенико.

75. О жупииопопаши: Жупажупи данепасемарвом ништа, аакосенађеј едносело у оној жупи у ког а било властелина, или царства ми, или црквено село, или властеличића, ономеселуникоданезабранипасти, дапасекудаижупа.

76. Запопашу: А ко попасе жито, или виноград, или ливаду, г решком, ту попашу да плати шторекнудушевници, кој ипроцењуј у, аколи намернопопасе, да платипопашуишестволова. 77. Запотку: Потка међу селима педесет перпера, а Власима и Арбанасима сто перпера, итепоткецаруполовинаагосподаруполовиначиј ебудесело. 78. О земљицрквеној : О земљии ољудимацрквеним, што имај уоњимасудцрквени, акоко из несемилоснописмоилирекнемилосникаимам утом писму, идотог а мислосникаништадасенедржи, самодасесудипоз аконуцарствами, ноувекдазапитај уцарствоми. 79. О међииоз емљи: Аз амеђез емље, штосепарничеселамеђусобом, датражи(поз акону) одСветогакраља, кадај еумро; акокодамилостцаревуирекне, даоми ј ег осподинцар, какој едржаомојдругпремене, акој емилостцарева, дабудетако, идадржи, осимцрквенога. 80. О међисеоској : Замеђе сеоске, даобој е, кој и траже, даду сведоке, он половину, аон половину, позакону; кударекнусведоци, њег оводај е. 81. О планинама: Планинештосупоземљицарствами, штосупланинецареве, дасуцару, ацрквенецрквама, авластеоскевластелима. 82. О ВласимаиАрбанасима: Где престој е Влах или Арбанасин на селу, на томе селу да не стане друг и, за њим идући, аколи силом стане, да плати потку и што ј е попасао.

83. О милоснимписмима: Гдесеизнесудваписмацареваз ај еднуипотес, з аземљу, косададржи, доовог адобасаборнога, њег овадај е, амилостдасенеизмени. 84. О котлу: Судаданемазакотао, нитиикакваоправдања, косеоправдаоданедај е судиј амаоправдања; на суду да нема рукени оправдавања, ни удаве, самодасесудепозакону. 85. О бабунскојречи: И ко рекне бабунску реч, ако буде властелин, да плати сто перпера, аколибудесебардаплатидванаестперпераидасебиј ештаповима. 86. О убиству: Гдесенађеубиство, онајкој ибудаизазвао, дај екрив, акосеиубиј е. 87. О хотимичномубиству: Кониј едошаохотимице, силом, теј еучинио убиство, даплатитриста перпера, аколиј едошаохотимице, дамусеоберукеотсекy. 88. О властеоскојпарници: Кадасепарничевластела, коучемизгуби, дадај еј емце. 89. О поз ивањукривца: Ко поз ове кривца пред судиј е, и позвавши недође на суд, него седи дома, онајкој иј е позван, ако дође на рок пред судиј е и отстој и по з акону, тајдај еслободан одтекривицез акој уј ебиопозван, ј еронај позивачседидома. 90. О залогу: Залоз и, гдесенађу, дасеоткупљуј у. 91. О приставу: Када сепарниче два, ако рекне ј едан од њих, имам пристава овдена двору цареву, или насудиј ину, дагададе, кадагапотражи и ненађе онденадвору, тајчасдадођенасудирекне, ненађохпристава, акој ез а обед, дамуј ерокз авечеру, акој ез авечеру, дага дадесутрадообеда,

акогабудепослаоцарилисудиј анаработу, даниј еонајкривкој иг а дај е, дасепоставирок, доконајприставдође, дагададепредсудиј е. 92. О препоз навањулица: Ако ко препозна лице под човеком, а буде у г ори, у пустоши, да г а поведеунај ближесело и предаселу, и поз оведаг ададупред судиј е, аколиганедаселопредсудиј е, штосудодреди, даплатитосело. Лице ј е corpus delicti, res ipsa, res manifesta, сама украденаствар; овдесе мислиочевидно, пресвеганакоња; лицеможез начитииоруђе, кој имј е из вршеноз лочинство. 93. О провођењудружинскогачовека: Копроведедружинског ачовекаутуђуз емљу, дададеседам. 94. О убиству: Ако убиј евластелинсебрауг раду, илиужупи, илиукатуну, даплати тисућуперпера, аколисебарвластелинаубиј е, дамусеоберукеотсекуи даплатитристаперпера. 95. О псовци: Коопсуј еепископа. иликалуђера, илипопа, даплатистоперпера. Косе нађедај еубиоепископа, иликалуђера, илипопа, тајдасеубиј еиобеси. 96. О убиству: Косенађедај еубиооца, илиматер, илибрата, иличедосвој е, дасетај убицасажеженаогњу. 97. О брадивластеоској : Косенађедај епочупаобрадувластелину, илидобручовеку, дасетому оберукеотсеку. 98. О чупањусебара: И акосепочупај удвасебра, дај емехоскубинашестперпера. 99. О запаљивању: Косенађедај еужегаокућу, илигумно, илисламу, илисено, датосело да запаљивача, аколи га не да, да плати оно село што би з апаљивач платио.

100. О запаљивачимагумна: Аколи ко ужежеизван селагумно, или сено, даплати околина, или да дадезапаљивача. 101. О нај езди: Силеданиј еникомениз ај еднустваруземљицарској ; аколикогаснађе нај ез да, илисиларазметљива, оникоњинај ез днисвидасеузму, половинацару, аполовинаономунакогасунај ахали, иљудинај ахалци дапримеказнукакопишеуз аконикусветихотаца, усветовним члановима, дасемучекаоинамерниубица.

102. О подј емчивању: Подј емчивањаданеманикоме, низ ашта, никаква, колисеподј емчиза што, даплатиседмоструко. 103. О судуропском: И кој исуробови, дасесудепредсвој имгосподарима, какоимј евољаза свој екривице, азацареведаидупредсудиј е, закрв, з авражду, за лопове, з аразбој нике, з априј емљуди. 104. О позивању: И даприставнедодиј аважени, каданиј емуж кодкуће, нитидасе позиваженабезмужа, нодаженададемужуглас, даиденасуд; утоме мужданиј екрив, докмусенедадеглас. 105. О писмимацаревим: Писмацарева, кој аседоносепредсудиј езаштобило, апобиј аих з аконикцарствами, штосамнаписаокој ебилописмо, онаписма, кој а побиј есуд, таписмадаузмy судиј еидаихдонесупредцарствоми.

106. О дворанима: Дворанивластеоски, акоучиникој езлокоодњих, кобудепрониј аревић, дагаоправдаочина, дружинапоротом, аколиј есебар, дазахватиу котао. 107. Заодбој : Косенађедај еодбиосудиј инасокалника, илипристава, дасеоплении дамусеуз месвештоима. 108. О из дави: И оиздавиовакодабуде: из даваодз емљеприставутриперпера, одсела триперпера, одмлинатриперпераоджупе- одсвакогсела- три перпера, одградакоњ исвита, одвиноградатриперпера, одкоња перпер, одкобилешестдинара, одговечетачетиридинара, одбравадва динара. 109. О отровима: Мађионичариотровник, кој исенађенаделу, дасеказнипоз акону светихотаца. 110. О судиј ама: Судиј екудагодидупоземљицаревојисвој ојобласти, даниј евластан узетиоброкасилом, ништобилодруго, осимпоклона, штомуко поклониодсвој евоље. 111. О судиј инојсрамоти: Косенађедај еосрамотиосудиј у, акобудевластелин, дамусесвеузме, аколисело, дасераспеиоплени. 112. О сужњима: Кој ичовекутечеизсужањства, чимдођенадворцарев, биоцаревчовек, илицрквени, иливластеоски, тимдај еслободан; акој епонеошто човекукомеј еутекао, тодај еономуодкогај еутекао. 113. О сужњу: Кој исесужањ држиудворуцарствами, теутеченадворпатриј арашки, дај еслободан, итакођернадворцаревдај еслободан.

114. О ј емству: Људикој исевраћај уизтуђез емљеуземљуцарствами, кобудепобегао одј емства; ониј емци, кој исутог ачовека, ништанеплаћај у. 115. О бегству: И кој ечиј ег ачовекапримиоизтуђеземље, аонј епобегаоодсвога г осподара, одсуда, акодадемилостнописмоцарево, дасенеоспори, ако линедаде милости, дамусеврати. 116. О налаз ачу: Коштонађеуцаревојземљи, данеуз ме, теданерекне, вратићу, акоко позна, аколиприхвати, илиузме, даплатикаотатилираз бој ник, а што нађеутуђојземљи, навој сци, даносипредцараивој воду. 117. О прелажењу: Штој екомупрешлоуцаревуз емљу, илиизг рада, илиизжупе, штој едо преузимањагосподинацара, докниј ебилоцарево, негој ебилодруг ога г осподара, одтогавремена, биочовекилидругоправо, дасенетражи, акој епрешлопослепреузимањагосподинацара, тодасенетражи; то ј ест, кадај ебиосукоб, аниј ебилаземљаиградовицареви. 118. О тргу: Трговци, кој иидупоцаревојз емљи, даниј евластанникој ивластелин, никој ибилочовексиломим сметати, илишчепатиробу, ановацму силомнаметнути; колисенађедај есиломрастовариоилирастуриода платипетстоперпера.

119. О трговцима: Трговциималеивеликепотребнеробескрлатадаидубезсметњепо з емљицаревој , дапродај уикупуј у, какокомутргдоноси.

120. О цариницима: Цариникцаревданиј евластансметатиилизадржатитрговца, дамукој у робупродаубесцење; слободнодапролаз исвакипосвимтрговимаипо вољидасекрећесасвој омробом. 121. Даниј евластанвластелин, нималинивелики, никој ибилодруг и, з адржатиилиспречитисвој ељудеилидруг етрговце, данеидунатргове цареве, нодаидесвакислободно. 122. О трговцима Аколивластелинзадржитрговца, даплатитристаперпера, аколиг а цариникзадржи, даплатитристаперпера. 123. О Сасима: О трговима; штосукудапосеклиСасигоредоовогасабора, уземљу некаимај у; акосукомувластелинубезправаузелиз емљу, дасесудеса њимавластелапоз аконуСветогакраља, аотсадаунапредСасиндане сече, аштопосече, оноданеобрађуј еиљуденесмешта, самодастој и пуста, дарастегора; никоданез абраниСасинуг ору, коликотребатргу, толикодасече. 124. О хрисовуљима: Градовигрчки, кој еј езауз еогосподинцар, штоимј езаписаохрисовуље ипростагме, штоимај уидржедоовогасабора, тодадрже, даимј е сигурноидаимсенеуз меништа. 125. О приселициградовима: Грдовимаданемаприселице, осим коидедадолазистањанину, или малииливелики, даидетањанину, дамупредакоња, исвестање, да сачувастањанинсасвим, икадпођеонајгост, дамупредастањанинсве штобудепримио, аколимубудештонестало, сведамуплати. 126. О градскојземљи: Градсказемља, штој еоколограда, штосенањојотмеилиукраде, да платисветооколина.

127. О зидањуграда: Заз идањеграда, г десеградобори, иликула, даганаправеграђанитога г радаижупаштој етог а(г рада). 128. О помоћицарској : Господинцар, кадаимасинаженити, иликрштење, ибудемунапотребу дворчинитиикуће, дапомажемалиивелики. 129. О областивој водама: Навој сци, насвакој , даобладај увој водеколикоицар, шторекну, дасе послуша, аколиихконепослушаучему, дај етимаказнакој аионима кој ицаранебипослушали; исудовималиивелики, кој исунавој сци, да имсудевој воде, адругинико. 130. О цркви: Црквукооборинавој сци, дасеубиј еилиобеси. 131. О свађи: Навој сцисвађеданиј е, аколиседвасваде, дасебиј у, адругиникоод вој никадаимнепомогне; аколикопотечеипомогнеиз азивачу, онида сеубиј у. 132. О куповању: Штококупиодпленаизтуђеземље, штобудеплењено, поцаревој з емљидај еслободнокупитиодтог апленаколикоиутуђојз емљи, аколигакообеди говорећи, оној емој е, дагаоправдапоротапозакону, ј ерј екупионатуђојземљи, аниј енилоповнипроводаџиј а, ни саучесник, такодадржикакосвој е. 133. О поклисару: Поклисар, штоидеизтуђеземљецару, илиодгосподинацарасвоме г осподину, гдебилодођеучиј есело, дамусечиничаст, даму ј есвега довољно, нодаобедуј еиливечера, падаиденапред, удругасела. 134. О баштини: И штозаписуј ег осподинцарбаштине, комуз апишесело, дај елоготету тридесетперперазахрисовуљ, акомужупу, одсвакогселапотридесет перпера, ађакуз аписањешестперпера.

135: О вој сци: Вој скакој аидепоземљицаревој , гдепаднеукомеселу, другапоњој идућа, данепаднеутомеселу. У години6863, индикт7 136. Књиг ацарствамидасенепречуј ег дедође, илиг оспођицарици, или краљу, иливластелимавеликимималим, исвакомечовеку, никодане пречуј ештапишеписмоцарствами, аколибудетаковописмо, дане можеонајизвршити, илинемадададе, тајчасдаидеопетсписмом царствуми, дај авицарствуми. 137. О хрисовуљима: Хрисовуљицарствами, штосуучињениградовимацарствами, штоим пише, даимниј евластаноспоритинигосподинцар, ниикодруги, дасу хрисовуљисигурни. 138. О лажном писању: Акосенађеучиј емхрисовуљусловолажнопреписано, нађусеслова исправљанаиречипреудешененадруго, штониј ез аповедилоцарство ми, тихрисовуљидасераз деру, аонајвишеданемабаштине. 139. О меропсима: Меропсимауземљицарствами, даниј евластанниј еданг осподаришта противзакона, осимштој ецарствомиз аписалоуз аконику, тодаму работаидај е. Аколимуучиништонезаконито, з аповедацарствоми, да ј евластансвакимеропахпарничитисесасвој имгосподарем, илис царствомми, илисгоспођомцарицом, илисцрквом, илисвластелом царствами, илискимбило, даганиј евластанкозадржатиодсуда царствами, осимдамусудиј есудепоправди, аакомеропахдобиј е парницупротивгосподара, дамуз ај емчисудиј ацарствами, какода платигосподармеропхусвенарок, ипотомданиј евластанонај г осподаручинитизломеропху.

140. О примањутуђегачовека: Заповестцарска. Никоничиј егачовекаданеприма, ницар, ницарица, ницрква, нивластелин, нидругикој ибилочовекданеприманичиј ег а човекабезписмацарева; такавдасеказни, кобио, каоииздај ник. 141. О тргу: Такођеритрг овиикнезови, ипоградовима, чиј егачовекаприме, истим начиномдасеказ неииз даду. 142. О властелимакој изатируимање: Властелимаивластеличићима, кој имај едалоцарствомиземљуи г радове, акој екоодњихнађен, дај еоплениоселаилиљудеизатро противзаконацарствами, штој ецарствомиузаконилонасабору, даму сеузмеимање, аонајштобудесатродасвеплатиодсвој екуће, адасе казникаопребег лица.

143. О разбој ницима: И акосенађеразбој ник, кој ипрођекрозобласткрај ишника, ипљачка г дег одиопетсевратиспленом, паплаћакрај ишникседмоструко. 144. О бегунцима: Акосенаћевластелиниливластеличићбегунац, идругикобилоцарства ми, теустанунаграбљењеоколнаселаижупанањег овукућуина његовустоку, штобудеоставио, оникој итоучинедасеказнекао из дај ницицарствами. 145. О лоповимаираз бој ницима: Заповедацарствоми: Посвимаз емљама, ипог радовима, ипожупамаи покрај иштималоповаиразбој никаданиј ениучиј емпределу. И овим начиномдасеукинекрађаиразбој ништво; У кој емсеселунађелопов илиразбој ник, тоселодасераспе, аразбој никдасестрмоглавобеси, а лоповдасеослепи, аг осподарселатогадаседоведесвез анцарствуми, даплаћасвештој еучиниораз бој никилилоповодпочетка, иопетдасе казникаолоповиразбој ник.

146. О владалцима: Такођер, икнезови, ипромићури, ивладалциипрестој ници, ичелници, кој исеналаз еуправљај ућиселимаикатунима, тисвидасеказ не вишеписанимначином, акосенађекодњихлоповилираз бој ник. 147. О владалцима: Аколисувладалцииз вестилиг осподаре, агосподарисенаправиликаода незнај у, дасетигосподариказ некаоразбој никилопов. 148. О судиј ама: Судиј е, кој ецарствомипоставипоземљамадасуде, акопишуз ашта било, зараз бој никаилопове, илиз акој ебилосудскорешење, те пренебрегнеписмосудиј ецарствами, илицрква, иливластелин, или кој ибилочовек, тисвидасеосудекаонепослушницицарствами. 149. О разбој никуилопову: Овим начиномдасеказнилоповираз бој никдоказани. И оваквој е доказ ивање: Акосесамолице(corpus deli cti) ухватиуњих, илиакоих ухватеураз бој ништвуиликрађи, илиихпредажупаилисела, или г осподари, иливластела, кој исунадњима, какој евишеуписано, ти разбој ниции лоповидасенепомилуј у, нег одасеослепеиобесе. 150. О лопову: И акокопотерасудомраз бој никаилопова, анебудедоказа, даимј е оправдањежелез о, штој еодредилоцарствоми, дагаузимај унавратима црквенимизогња, идагапоставинасветојтрпези. 151, О пороти: Заповедацарствоми: Отсадаунапреддај епоротаизамногоизамало: з авеликоделодасудвадесетичетирипоротника, азапомањукривицу дванаест, азамалоделошестпоротника. И типоротнициданисувласни никогаиз мирити, осимдаоправдај уилиопетдаокриве. И дај есвака поротауцркви, ипопуодеждамадаихзакуне, иупоротикамосе већинакуну, икогавећинаоправда, тимадасеверуј е.

152. О закону: Какој ебиоз аконуудедацарствами, Светогакраља, дасувеликој властеливеликавластелапоротници, асредњимљудимапремањиховој дружини, асебрдиј амањиховадружинадасупоротници; иданиј еу поротинисродника, низлобника. 153. Закон: Иноверницимаитрг овцимапоротнициполовинаСрбаља, аполовина њиховедружине, поз аконуСветогакраља. 154. Закон: Кој исепоротнициз акуну, иоправдај уоногапозакону, иакосепотоме оправдањунађебаш сампредмет(corpus delicti) уоног аоправданога, ког асуоправдалипоротници, дауз мецарствомиодтихпоротника вражду, потисућуперпера, ивишепотомдасетимапоротницимане веруј е, нидасекоз ањиховеудај е, нидасеодњихжени. 155. О приселици: Отселеунапредприселицеданема, нитиикаквепратње, осимакосе случивеликогавластелинастегоношеужупи, илипомањегвластелина, кој исамодржидржавунасеби, инемај уникаквез ај едницемеђусобоми међусвој омдржавом, тидаплаћај у. 156. О приселици: Наз емљицарствами, и, рекавши, намеропшинама, данеузимај у властелаприселице, ниинукој уплаћу, осимдаплаћај уодсвога. 157. О чувањупутова: Гдесеналаз ежупесмесне, селацрквенаицарева, ивластеоска, ибуду смеснасела, инебуденадтомжупомј едногаг осподара, нег оакобуду кефалиј еисудиј ецареви, кој еј епоставиоцар, дапоставестражепо свимпутовима, икефалиј амадапредадупутове, идаихчувај уса стражама, ида, акосекоопљачкаилипокраде, илисекој езлоучини, тај часидукефалиј ама, даимплаћај уодсвога, акефалиј естражедатражеи разбој никеилопове. 158. О стражама: Акој епустобрдомеђужупама, селаоколна, кој асуокотогабрда, да чувај устражу, аколинеушчувај устражу, штосеучиниутомбрду, у

пустоши, штета, илиразбој ништво, иликрађа, иликој ез ло, даплаћај у околнасела, кој имај еречено чуватипут. 159. О трговцима: Купци, кој ипролаз еноћу, наноћиштег дедођу, акоихнеприпусти владалацилигосподарселатога, дапреноћеуселукупци, поз акону цареву, какој еузаконику, акоштоизгубипутник, онајгосподар, и владалациселосведаплате, ј ерихнисууселопустили. 160. О гостимаиораз бој ницима: Акосегдедогодикој емубилог осту, илитрговцу, иликалуђеру, тему узмешторазбој никилилопов, иликој агодсметња, даидутисвицару, даимплатицар, штобудуизгубили, ацардатражикефалиј еивластелу, кој имабудепутпреданистражепредане. И свакиг ост, итрговац, и Латининдадоходипрвимстражамасасвимштоимаиноси, дага провађај у, истражастражидагапредај есасвим; аколиседогоди, те штоизгубе, даимј епоротаверодостој ниљуди, шторекну подушида суизгубили, сонимпоротницима, тодаимплатекефалиј аистража. 161. О парничењупредсудом: Насудукој исесудепарничариикој исепарничез асвој уствар, и оптужени, заштој еокривљен, даниј евластанокривљенидругеречи потворноговоритинатужитеља, низ аиздај ство, низадругокакводело, осим даодг овара. А кадасесвршисуд, акоштоима, потомдаговорис њимпредсудиј амацаревим, адамусеневеруј ениучемштог овори, доксепарницанесврши. 162. О приставима: Приставибезписмасудиј инаникамоданеиду, илибезписмацарства ми, осимкудаихшаљусудиј е, даимпишуписмо, иданепредуз има приставдругог а, осимштопишеписмо, асудиј едадржетакођеркакво судалиприставима, кој есупослалидаисправљај упоз емљи, даакобуде одприставаизмена,акобудудруг оучинилинег оштопишеписмо, или акобудупреписалиписманадруг иначин, даидупредсудиј едасе оправдај у, иакосенађедасусвршиликакостој иусудиј инуписмо, кој е судиј едрже, дасуправи, аколисенађедасупреправилисуд, даимсе рукеотсекуиј езикодреже. 163. О судиј ама: Свесудиј ештосудедауписуј усудовеидадржекодсебе, ауписавши, друг описмодагададуоному, кој исебудеоправдаонасуду. Судиј еда шаљуприставе, правеиверодостој не.

164. О приј емуљуди: Заљуде: Кобудечиј ег ачовекапримиопреовогасабора, дасетражи првимсудом, какопишеупрвомз аконику.

165. О потворницима: Акосенађекој ибилопотворникигоникогапотвором, лажии опадањем, такавдасеказ никаолоповираз бој ник. 166. О пиј аницима: Пиј аницаоткудаидеиизаз ивакога, илипосече, илиокрвави, ане досмрти, таковомупиј аници, дамусеокоизвадиирукаотсече. Аколи пиј анз адере, или капукомускине, илидруг усрамотуучини, ане окрвави, даг абиј у, дасеудариштаповимастопута, идасевргнеу тамницу, ипотомдасеизведеизтамнице, идасеопетбиј еипусти. 167. О парничарима: Парничари, кој иисходенасудцарствами, кој уречбудуговорилиу првину, тимаречимадасеверуј еипотимречимадасесуди, апо последњиманишта. 168. О златарима: Златараужупамапоземљицаревојниг деданиј е, осимутрговима, где ј епоставиоцарновацковати. 169. О златарима: Акосенађезлатаруграду, куј ућиновацтај но, дасез латарсажежеи г раддаплатиглобушторечецар. Акосенађеуселу, дасетосело распе, аз латардасесажеже. 170. О златарима: И уградовимацаревимдастој езлатари, идакуј удруг епотребе.

171. О закону: Ј ош заповедицарствоми: Акопишеписмоцарствоми, илиизсрџбе, или изљубави, илиизмилостизанекога, атописмораз аразаконик, ниј епо правдиипозакону, какопишез аконик, судиј етомеписмуданеверуј у, нег одасудеивршекакој епоправди. 172. О судиј ама: Свесудиј едасудепозаконику, право, какопишеузаконику, адане судепострахуодцарствами. 173. О подвођењу: Властелаивластеличићи, кој идолазенадворцарев, илиГрк, илиНемац илиСрбин, иливластелинидруг икој ибило, акодоведесасобом разбој никаилилопова, дасеонајгосподарказникаолоповиразбој ник. 174. О баштинама: Људиратари, кој иимај усвој убаштину, земљуивиног раде, и купљенице, дасувласниодсвој ихвиноградаиодз емљеупрћиј удати, илицрквиподложити, илипродати, алиувекдаимаработниканатоме местуономегосподаручиј ебудесело, аколинебудеработниказ аоно местоономегосподаручиј ебудесело, дај евластануз етионевиног раде ињиве. 175. О судиј ама: Кој исудиј ај еудворуцарствами, иучинисезло, тимадасесуди; аколи сенађупарничарислучај нонадворуцарствами, даимсудисудиј а дворски, адруг иникодасенепозиванадворцарствамимимообласт судиј а, кој еј епоставилоцарствоми, самодаидесвакопредсвога судиј у. 176. О градовима: Градовисвипоземљицарствамидасуназаконуосвемукакосубилиу раниј ихцарева. азасудове, штоимај умеђусобом, дасесудепред владалцима, г радскимипредцрквенимклиром; акој ижупљанинтужи г рађанина, дагатужипредвладалцемградским, ипредцрквомипред клиромпозакону.

177. О дворскомсуду: Кој авластеластој еукућицаревојувек, акоихкотужи, даихтужипред судиј омдворским, адруг иникодаимнесуди. 178. О судиј ином писму: Судиј е, кудашаљуприставеиписмасвој а, акосекоог лушииодбиј е пристава, дапишусудиј еписмокефалиј амаивластели, учиј ојбуду областионинепокорници, дасвршезатовластиштопишусудиј е, аконе свршевластидасеказнекаонепокорници. 179. О судиј ама: Судиј едапроходепоземљама, кудакомеј еобласт, даогледај уи исправљај уоубогимисиротим. 180. О препоз навањулица: И акокоштоухватиотетоиликрадено, баш лице(corpus del icti), или силом узето, свакиотомдададесвод, акокобудекупиогдебило, илиу з емљицаревојиудруг ојз емљи, увекдададеотомесвод, аколинеда свода, даплаћапозакону. 181. О парничењупредцарем: Заповестцарскасудиј ама: Акосенађевеликодело, инеузмогну расудитинирешити, кој ибиловеликисуддабуде, даидеодсудиј ај едан сономобој ицомпарничарапредцара; иштоћекомусудитисудиј е, свакуосудудауписуј у, каконебибилонекој епотворе, дасерешавапо з аконуцареву. 182. О неовлаштеном позиву: Кој еуобластикој ихсудиј а, свакичовекданиј евластанпоз иватина дворцарев, иликамодруг о, негодаидесвакипредсвогасудиј у, учиј ој будеобласти, дасерасудипоз акону. 183. О станику: Станицицаревидаидупредсудиј е, штоимај усудмеђусобом: За вражду, з араз бој ника, з алопове, заприј емљуди, з акрв, заз емљу.

184. О кефалиј ама: Властелаикефалиј ецареве, кој идржег радовеитрг ове, никоодњихда неприминичиј ега човекаутамницубезписмацарева, аколиг ако примипротивз аповестицареве, даплатипетстотинаперпера. 185. О тамници: Тимистимначином, кодржитамницецареве, даникоганеприми, ничиј егачовека, безз аповестицареве. 186. О судуправом икривом: Судовикој исетражеиз аправоиз акриво, штосеучинилопреовог а з акона, иштосесадучини, свакисуд, коиде... 187. Кудаидецарицарица, илистанови, иликоњицареви, укомселу преноће, потомниј еданстаникданепреноћиутомселу, аколисеко нађеипреноћиутомселупротивзаконаизаповестицареве, онајкој иј е стариј ипредстановимадаседадесвез анономеселу, штобудесатрвено, сведаплатиседмоструко. 188. О глобарима: Глобари, кој истој епредсудиј ама, штоосудесудиј е, иуписавши, даду г лобарима, теглобедаузимај углобариаштонеосудесудиј е, инедаду, уписавшиглобарима, данисувласниглобариништадодиј аватинекоме. 189. О коњимаипсима: Кудаидукоњи, ипсиистановицареви, штоимсепишеуписмуцареву, даимсетодаде, адругоништа. И псаримаисоколаримаисвињарима, кудаиду, даимсеништанедај е.

190. О жиру: И акоужупижирроди, тог ажирацаруполовина, атомевластелинучиј е ј еимањеполовина.

191. И акораз бој никукрадесвињецареве, даплатиоколина, аколисеукраду свиње, дасесудисвињарсажупом, пашторекнесуд. 192. О правомесуду: Затрипредмета- заиз дај ство, закрвиз аотмицувластелинкедаиду предцара. 193. Засводкоњскиидругемарве, иличегабилопарница, штосеотмеили украде, томедададесводника(аколинедаде), даплатисвако седмоструко. Аколирекне, купихутуђојземљи, даоправдај удушевници одг лобе. Аколиг анеоправдај удушевници, даплатисг лобом. 194. О глобаримацрквенихљудиз акон: Иг лобенацрквенељуде, штосесудепредцрквомикефалиј ама, ите г лобе, штосеосуде, даимасвецрква, какопишеухрисовуљима, те г лобедасеуз имај уодцрквенихљуди, какој епоставиогосподинцар з аконпоз емљи, идасепоставецрквениљудикаоглобари, кој иће сабирати теглобеидаватицркви, ацарникефалиј еданеуз имај у ништа. 195. И женеданеноћивај ууцркви, осимгоспођацарицаикраљица. 196. О постригукалуђераикалуђерице: И безблагословаепископадасенепострижуниљудинижене. Свакоме човекузаконцрквени. 197. Кој емувластелинудођедаз имуј ечовек, дадај етравнинеодстокобила кобилу, одстоовацаовцусј аг њетомиодстог оведаговече. 198. Доходакцарскисоће, инаметихарачдадај есвакичовек: Кабаожита, половиначистааполовинаприпроста, илиперперуновцу, ароктоме житудасеусипанаМитров-дан, адруг ирокнаРођењеХристово, аколи соћавластелиннеданатерокове, властелинтајдасесвеженацарском дворуидаседржидокленеплатидвој ином.

199. И акокоњ липшеукомеселу, анебудегаселоубилониодагнало, но умрлоодБога, данеплатеништа. 200. Иг десенађечовекуземљи, комубудекоњ умро, иливукиз еде, илисам убио, аонприселицуузеоз акоња, иизнађесеистина, акобудетако, да муплатигосподар, чиј иј ечовек, седамкоња. 201. Меропах, акопобегнекудаодсвогаг осподараудругуз емљу, или цареву, гдег анађег осподарњегов, дагаосмудииносраспори, иуј емчи дај еопетњегов, адругоништадамунеузме.

Та коиј а , унукисинњихов,ииз да на кдоброг аколенањихов а,с в ет их бог а испове да ј ућихродит е љаипрародит ељамој их,на з в аниробХрис т уСт ефан,у Хрис т уБог убла г ове рница рс вимСрбимаиГрцима,иСт рана мабу г арс ким, и це ломеЗа па ду , Поморј у,Фру г иј ииАрба на с има , милошћуипомоћубожиј ом с а модржа вница р,и,ев о,ре ћићус вуист инитуса држинуживот амог а , ка квај еод мла дост имој е.Докнис а мдржаос веов ора ниј еумој ојв лас т и, не г одокса м пре бива оуљу ба в иве ликојродит ељамог а,бог омпрос ве ће ног акра љаУроша Тре ће г а,с а модршцас вез е љес рпск еиПоморске . Идокс а мт а ког ос подс тв ова ос родит ељеммој им, уз е мљиот ача с тв ана шег а , живе ћитихо,по божноимирно,идок с еникоодоколнихг ос поду ј ућихвла да раниј едрз нуонана с , не г ос мос епобожно ира доснове с елилиос ве муБог ас ла ве ћи. Ипоз а в иде вшиз лопа кос ниђа вонаше му добромуживот у,иЗлобомподиженана ссе дамвла да ра:Уг одини6838, ме с е ца

ј униј а , 19 дан,ато,ица раг рчког а(и) Миха ила , ибрат ање г оваБе лаура ,и Але кса ндра,цараБуг а рима , иБа с ара буИв анка , та с таАлекс а ндраца ра , су се дно живућихцрнихТа та ра , иг ос подст воЈ ашко,идруг есњимг осподе . Кадасв иов и к ренушенана с , хоте ћина с,пос вој ојне раз у мнос т и, к аонешт ос лат ко,прожде ра т и из е мљуота ча ст в ана ше г араз де литис ебииуропс тв оњимапре да ти.Нонехт е де милос рђебожиј ена ме рењихов ет а коос тв а рит и. Ика дс ус вит ис тиг лиуз е мљу на шу , ме ст оназ ва ноВе лбужд, њихокоос а мде се тхиља да , ик адасумног аз ла с т ворилит ојкра ј ини,икадс момичули,дасуупа лиуз е мљуна шусмног обе с а.И мис а брав шивој никеОт а ча ст ванаше г а,к ој ес амј априпремиоз аборбу,око пе тна ес тхиљада , иодс ве гс рцаподиг ос монане борукена шекас ве мог уће муБогу . Ика дас т иг ос мо,помоћуХрис т овомимолит ва маСве т ихот ацана ших,ме се ца ј улиј а , 27 да н, ус уботу , у6 час . Ит а кона ва лисмонањихимилошћубожиј ом побе дис моихсв епобе домве ликом, надивље њес вимаоколнимв лада римаи г осподи. ИМиха илу,ца рубуг а рс кому,ма че мг ла вуњег овуоткину х; њемуј еи дос а дг робње г овуз е мљинашој . Имног аимањаг осподарат иху з ех.Зе мљуна шу ис пунисмо,ка ошт ос еИз рае лићанимадалос веима њеег ипа т с ко,ира з бившис ву в ој с куФа раоновуиколањихов аикоње ,т а коина ма , помоћубожиј ом из в ој е ва вшимпобе дуве ликунадњима . Ик адасмос есра дошћув рат илиуз е мљу на шу , осв емуБог асла ве ћииблаг ородножив ећи. Но,ох,з лоине ис прав ље нооружј еђ ав олсконедопус т идоброг аит ихог аживот а на ше г а . Не г опосе ј ав , каоодпоче тказ лона челникипакос никдобру ,ђ ав о,пођ еи ра з в еј алука веречис вој еђа в олскепосре дљудиот а ча ст ванаше г а . Брижног а на чинишез богме неродит ељамог а,ит ак ог ара з дра жишенаме не,ка одау општ е небу деиме намог а,ниживот а,к аошт ој еда внобе дниђа вора з бе с не обраћу , с инов еЈ аков ље ве , наПре кра с ног аЈ ос ифа,бра т ањихова , хот е ћиг апр ода т иутуђ е з емље , данебу денас ле дникз е мљеоцас вог а.НоЈ ак ова , неос та видобротабожиј а , нитиг аумрт ви,ка ошт оонимишља ху.Та коиоме ни, робус воме,Њег ов а не из ре цив амудростпомиловамеодтоликихпа кос т и, нег омечакос нажиимоћна мена чини. Ипос т ав имез аг осподинаивла да рас војз е мљиот а час т вамог аи в ла да хг одинашес на е с т, ипот омве ћомча шћуодВишње г аСвев ла да радес ницом ој а ча нбих.Ка ошт ој еиПре крас ног аЈ осифаму дрошћуос на жиоист в ориог а в ла да ре ммног имнародимаице лојв лас т иФа раоновојис в емуЕг ипт у,т а квим ис тимна чином, посв ој ојмилос т и, име непре мес т иодкра ље вс т ванаправ осла в но ца рст в о.Ис вемида деуру кекаоиВе ликомеКонс та нтинуца ру,з е мљеисв е с т ра неипоморј аив еликег ра дов еца рс тв аг рчког а , ка ошт оира ниј ере кос мо.И Бог ом да рова нимв енце мца рск имве нча нбихнацарс т воуг одини6854, ме с еца а прила14 да н, нав еликиипрес в ет лиира дост нипра з никВа с крсе њаХрис ова , бла г ос ловомирукомпре ос ве ћеног апа т риј а рхаЈ оа никиј а,ис вимаархиј ере ј има с а борасрпск ог . Ис тот а кобла г ослов омирукомпреос в еће ног апат риј а рха буг арс ког аг ос подинаСимеонаис вихархиј ере ј ас а борабуг а рс ког . Имолит ва маи бла г ос ловомсв еча с ног аз бораСве теГореАт она , протомис вимаиг ума нимаи с в имас т арцимаса борас ве т ог орс ког а . Паиода рхиј ере ј апре с толаг рчког аис в ег а с а бора , кој иодлучишедај аца рс тву ј е м. Св ес етодог одилонепомој ојже љи,ни не комс илом, не г опобла г ословубожиј е мидруг ихпос т ав ишемеца ре мз ас ва ку пра вос ла внув еру,дас лав имј е диносу шнуТрој ицуув е кове . Амин. За т оиј а , на ј оданиј иробГосподамог аХрист а , Бог омв енча ниибла г ове рницар

Ст е фа н, ца рскис кипт арсв еромдрже ћиуру кама,исна ј љубље ниј имс ином ца рст в ами, кра ље мУрошем, иБог омда рованомца рицомг ос пођ омЈ е ле ном, пожеле хнекој еврлинеина ј ис тинит иј еипра вос ла внев ерез а конепост а вити,ка ко ихт ребадржат иибра нит ипосв е тојис в ес а борнојиа пос т олс којцркв иГос пода Бог аиСпа с ана шег аИс ус аХрис т а,поз е мљамаиг ра довима , дас енеби умножила уобла с т ицарс т вана шег анек аз лоба ,з лодомишља њеилу ка вамржња,не г одас ви пожив имоупунојтишиниимирномеживот уиуживот упра в ос ла внев ерес а с в имаљу димацарс т вана шег а , малимаиве ликима , идапос т иг не моца рст во не бес коуономебуду ћемве ку.Амин.