Вјара Малџијева, Зузана Тополињска, Маја Ћукановић, Предраг Пипер ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ:
•·раматичке структуре и функц...
236 downloads
579 Views
6MB Size
Report
This content was uploaded by our users and we assume good faith they have the permission to share this book. If you own the copyright to this book and it is wrongfully on our website, we offer a simple DMCA procedure to remove your content from our site. Start by pressing the button below!
Report copyright / DMCA form
Вјара Малџијева, Зузана Тополињска, Маја Ћукановић, Предраг Пипер ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ:
•·раматичке структуре и функције
Библиотека ПуШуречи Књига 15
Уредник Милош ЈенШић
Рсцсн:�с1п СреШо
Танасић
Вјара Малџијева, Зузана Тополињска, Маја Ћукановић, Предраг Пипер
ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ: граматичке структуре и функције У
редакцији Предрага Пипера
~
61!0ГfАДСКА К Њ 11 Г А
Београд,2009
САДРЖАJ
Предговор
15
............... . . . . . . . . . ................................ .. . . . ....... . . . . . .. . . . .. . . . . . . . . .
БЪЛГАРСКИ ЕЗИК (Вяра МШiд:жиева) 1. Фонология . J 1 Гласни •
.
. . . . ..
... ... .. . .... .
.
.
.. .
.....
.
..
......
.
...
.
.
..
.......
.
.
. . ..
..
. .
.
.
..
...
...
.
. . ..
...
.
. . .....
... . . . ........
...
.
.
....
.. . .
.. .
.....
..
....
........ . .. ..
..
.
. . ...
1.3.2. Алофония
. ..
.
.
.
....
...
.
.....
.
. ....
.
.
.
.
..
..
.
1.4. Ударение и интонация .. . .
. .. .
...
... .
....
. . ...
..
.
. . . ........
....
. ... ..
..
..
....
..
.
.
...
.
.
.... .... . . 19 .
..
.
.
...
..
. . ..
..
.
. . ..
...
.
.
....
..
..
..
..
.
. . . ......
.
...20 .
.
.
.
.
...
......
.
.
...
. . . ......
.. .
.
........ .2 1
.
.. . .
....
.
.
.. ..... . . . .. 2 1
... ..
.
.........
.
.......
. ..
.
... ... .... .....20
......
. . .. .
..
... .. ... ..
..
...... . .
...................
..
....
.
. ... .
..
.
.
...
.....
.
... . .
. ..
.....
....
.....
.............
. . . . . ..
..
. ..
.
.. .
.
..
...
.
...
22
.22 23
.23
. . . 24 ..
.
. . .. .. . .. ... . .. .. .... 25
.. .
.........
.
.
.
... ..
. ..
.
.
.
. .... ...... . . ........ . ...... .
...
..
.. . .... .. .
...
....
.. .
. ......
.
. .. .
.
.
........
1.3.3. Дистрибуция на обетруентите . .. 1.5. Графика .
.
..... . . 19
.. .. 19
. .. .
. .. ....
......
.
.
..
...
....
.
. ... .. 19
..
.
.
.
. . .............
.
...............
1.3. 1. Обструентни фонеми
.
........ . .... . .. ...
. ..
1.2.3. Дистрибуция н а сонантите . 1.3. Обетруенти
..
. . . ........................
.
.
...
.......
...
.
....... . . .
. .. . .
..
.....
1.2.1. Сонантни фонеми . 1.2.2. Алофония
. ..
. ...
.......
... .
.....
.......
.... . . .
.. ..
.
.
1. 1.2. Алофония . . .. J .2. Сонанти
...
. .. .
1. 1. 1. Гласни фонеми .
.
...
.
..
.
.
.
.
..
..
.
.
..
1.6. Правопис ................................................................................26 2. Граматика 2.0. Увод
. .
. . ...........
. .
. .. ..
........
..
.........
..
...
.
.......
.
..
. . ............ . . . . .
2. 1. 1. Глагол .. .
.....................
. . ......
.
.
.
...............
...
. . . . . . . . . . ......
... .... .
2. 1. Морфология . . .
.
..........
.. .... . . . . . .. . ..
.
..... .........
. .
.
. . ..
...
.....................
2. 1. 1. 1. Синтетични глаголни форми
..
.
.
.
.
....
.. .
.....
.. . ..
2. 1. 1.2. Аналитични глаголни форми .
....
....
. .. .
. . . 28 ..
..
.
.
.
.. ....... . 45
.. ...
.. ... ..... 45
..
. .. . ...47
.....
.
.
....
. . . . .
........
... ......... . 28
.
..
.
..
...
...
.
. . ...
.
.
.....
.
.. .
.
.
.
.
.
..
...
.
.
.
. 51
......
.
2. 1. 1.3. Глаголни прилагателни (причастия) .......................57 2. 1. 1.4. Глаголно наречие (деепричастие) 2. J .2. Съ
�ствително име
......... . . . . . . . . .......
. . ..
........
.. .
....
.
...
...
....
.
....
.. ....58 ..
. .. . .
..
....
.... 59 .
2. 1.2.1.• Корелацията окончание:
i
родова принадлежност ............................................60
2. 1.2.2. Категорията число ....................................................6 1 2. 1.2.3. Граматичната категория звателност 2. 1.2.4. Определителен член .. ..... . .. . . . . .
.
.
..
2. 1.2.5. Местоименни съществителни
.
.
.
. . . .. ... ..... 66
...
.
.
. , ............... 67
....
...
.
...........
.
.
.
..
.
..
...............
.. ..68 ..
2.1.2.5.1. Изменяеми местоименни съществителни . .. 68 2.1.2.5.2. Неизменяеми местоименни съществителни 70 . ..
.
...
2.1.2.6. Числителни съществителни
..................
. . ..
...
..
.. . . 71
....
.
2.1.3. Прилагателно име .. .... . . . . .. .. .71 2.1.3.1. Форми за род .. . . . . . . ..... . .... ...... 72 2.1.3.2. Форма за множествено число . . . . . . 73 2.1.3.3. Неизменяеми прилагателни . . . . . . . . . 73 2.1.3.4. Определителен член . ... .. . .... . . . . .73 2.1.3.5. Местоименни прилагателни . . .. . . . .. .. .74 2.1.3.6. Числителни прилагателни . .... . . . .. ..77 2.1.4. Числително име . ... . . .. .... . . . . ..... .. . 78 2.1.4.1. Основни (бройни) числителни имена .... .. . . ..78 2.1.4.2. Числителни за приблизителен брой . ..... ...... . .. 79 2.1.4.3. Умалителни числителни имена .. .. . .79 2.1.4.4. Местоименни числителни .. ... .. . . .. . 79 2.2. Синтаксис 85 2.2.1. Синтаксис на именната фраза. Семантични категории в именната фраза и техните изразители . . .. .. . . . .. . .. . 85 2.2.1.1. Синтактична структура на именната фраза ...........85 2.2.1.1.1. Проста именна фраза . . .. . . . . . ...85 2.2.1.1.2. Разширена именна фраза . . . . . . . . . 88 2.2.1.2.3. "Разкъсана" именна фраза. . . . . . . . ..
.
....
.
.
.....
....
.
. .. . .
. . . . . . . . . ..
.
.
.
...
. . .. ..
..
..........
..
..
.
.
.
.
.
.
.
. ..
..
.......
..
.......
...
.. . .
.
.
.
. .
. . .
..
....
...
..
...
..
...
.
. . .
...
.
. .
.
..
.
.....
. .
. . . . .
...
..
..........
...
. . ........
.
.
...
..
. ....
..
.
.
..
.....
.....
..
.
. . .. . . .
...........
. .
.. . . . . . . . . . .
.
. . .
.
. . . .......
.....
.
. . . . . . .........
.
..
. ...
.
. . .
.
.
.
..........
....
.
.
. . . . . .. . . .
. . ... ....................... . . . ... . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...... .....
.
.
. ..
..
.
.
.
....
.
. . .. . . . . . . . .
..
. . ..
.
.
..
.
.
.....
.....
.. .
т. нар. предикативна определение
.
.
..
.
.
....
..
. . ..
. . . .. .
.
. . .
..
.. . .
..
. . .. . .
. . ..
.....
91
2.2.1.2. Синтактична функция на именната фраза в изреченския израз . . . ... ... . 92 2.2.1.3. Семантична структура на именната фраза .. 94 2.2.1.3.1. Определеност в именната фраза .. ... ... .... 95 . . . . .. . .
... . . .. . .
...
. . ..
. ..
....
.
.
.
. ..... . .
. . .......
.
.....
..
2.2.1.3.2. Количество в именната фраза . ... .... . 1ОО 2.2.1.3.3. Интензивност в именната фраза . . . .. . .. . 101 2.2.1.3.4. У частник в комуникативния акт в именната фраза ..... . ... . . ... . . . 1ОЗ . . . . ....
.
.
.
..
............
..
....
..
.....
.
.
. ..
.
.
.
.
..
.
..
.
. .
2.2.1.3.5. Модалност, темпоралност и локативиост в именната фраза . ....... . ... ..... . . . .105 2.2.1.4. Семантична функция на именната фраза в изреченския израз . .. . . .. . . . . ..1Об 2.2.1.4.1. Именната фраза като изразител на аргумент . . . . .. .. . . ... . .. 107 . . . . ........
....
..
...
.
. ..
. . .
...........
..
. .
....
.
.
.
. . .
..
. . . . . .. . . . .
.
. ...
...
..
...
.
..
.
. . . . . . ....
...
в предикатора и в изреченския израз
..
. . . .
..
.
.....
.
2.2.1.4.2. Именната фраза като изразител на предикат . . . .. .. . ....... . . . 2.2.2. Синтаксис на глаголната фраза. Семантични категории и техните изразители . . . . .
.
.
. . . . . . . . . . .. . . . . .
..
.
......
. . . ....
..
.111
.112
......
2.2.2.1. Синтактична и семантична функция на глаголната фраза в изреченския израз
..
.. ........ 112 .
2.2.2.2. Синтактична структура на глаголната фраза (предикатора) .. . ... . .
..
.
..
.. . . ....
...
.. .
...
.. ..... ..... . 113 ..
.
.
2.2.2.3. Семантична структура на глаголната фраза (предикатора)
... .. ..
..
.
.
. . . . ....
.
....
. . ...... .. ......... 115 .
2.2.2.3.1. Дикталната категория аспект .. .
.
.
. . . . . ..
.
. ..... ... .. 115 .
..
.
.
2.2.2.3.2. Дикталната категория количество ... .... . ... .. 116 .
.
2.2.2.3.3. Дикталната категория интензивност ...
.
.
.
.
...
...
.
.. 117 .
2.2.2.3.4. Актуализиращата категория участник в комуникативния акт .. .... .. .. .
.
.
...
. .... . . . .
..
..
.
...
. .. 117 ..
2.2.2.3.5. Актуализиращата категория модалност .. . ..
118
. . .
2.2.2.3.6. Актуализиращата категория темпоралност ... 124 2.2.3. Трансформации в изречението и реализацията им в изреченския израз
.. . . ... .......... .
.
..
..
.
.
..
2.2.3.1. Подредба на аргументите. Диатеза .
....
...
.
.. .. .
..
....
.
.. 129
... . .
..
... . .. .... 130 .
.
.
2.2.3.2. Свързване на предикатно-аргументни структури .
...
.. .
. .....
.. .. .
...
.. . . . .... ............ . . . .. . 132 .
..
..
.
..
.
..
2.2.3.2.1. Свързване със съюз или съюзна дума 2.2.3.2.2. Номинализзция
. . . .. . . .
...
.
.
..
..
..
..
.
....
.
...
.
..
..
. .....
.
......
.
....
....
...
133
.. . 135 .
МАКЕДОНСКИ JАЗИК (Зузапа Тойоли!Ьска) Од авторката О. Вовед
..
.. . . ..
..
.. . . . .
..
. . . . .
.
....
.....
. . .. . .
. .. ... . .
.
.
. .....
.. . . . ... .
.
..
..
. ......
.
...
.. 141
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . ......... . . . . . .............. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . ....
145
1. Преглед на формите на македонските менливи лекееми ... 153 .
1.1. Глагол .. . .... ..... .. .... .... .. . ..... . ....... .. .. .... .. . .
..
.
.
.
.
.
.
..
.
Формите на презентот . ..... ..
Формите на императивот .
...
Формите на имперфектот
.
.
.
......
.
..
.
..
.
. .....
...
.
..
....
153
. .. . ... ... .... .. . . ...... . 155 .
.
.
..
..
.
..
.
.
.
........ .. .. . ......... . .
...
.
... .......
..
.
.
..
.... .. ....
.
. . ..
.
..
...
..
...
..
..
Таканареченатал-форма на имперфектот . . . .... .. .
... 156
.. ... ..... 157
..
..
..
....
158
Таканаречената л-форма од зористна основа .. . ........159 ..
1.1.1. Глаголска придавка .. ... ..
.. . . ....
.. .
.. .
...
.
.. .
......
.
..
.
...... 161
.. . . ...
.
1.1.2. Глаголски прилог ... . .. . ;',.......................................... 161 1.2. Им .
.
.
;::� :::::::::::::::::::::::::::::::::::::::��:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::��� ..
Броj . .. .. ..
..
Апел . . .
...
....
...
.. . . ..
.
...
.. .. .
. . .. .
. . . . . ..
...
..
.
.
..
.
.. . .. . . .. . ..
.
.
.
.
.
...
..... . ...... . . .... .... ......... 165
...
..
.... ... ..
...
.
.
.
...
.
.
.
. ... .... .
..
.
...
..
....
... .. 170 .
.
Определеност .. . . . . ....... .. . .. .. .. ... .... .. . . . . . ... 172 1.2.1. Именски заменки .. . ....... . . . .. .. . . ... . . ... .. 173 .
.
..
..
.
..
. .. . . ...
...
...
..
.
.
...
.
.
.
..
.
.
..
..
.
..
..
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1.2.1.1. Лични заменки .. ... . ..... ... ..... . ....... .. . .... . ...... 174 .
.
..
.
.
.
.
..
..
.
.
.
1.2.1.2. Именски заменки морфолошки немешшви . 176 1.2.1.3. Заменки кои се базираат врз лексемата кој . . 176 1.3. Придавка . . .176 1.3.1. Придавски заменки . .. . . . 180 1.4. Прилог 181 1.5. Број 182 ..
.....
... . .
. . . ..... . . .. . . . . .... . . . .. . .. . . .
...........
.
.
............... . . .. . . . . . . ........
. . . . . . . . . . . . . ......
...
.........
...
....
..... . .
. . . . . . .. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . .... . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .....................
. .. . . . . . . . . . . . . . . ... . . . ....... . . . . . . . ...... . . . . . .. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . ..........
2. Основи на синтаксата на именската синтагма. .
Граматички категории на именската синтагма
2.1. Јадрена именска синтагма .. 2.2. Референцијална карактеристика .......
.
....... . . . . . . . . . . .
..............
.......
..
.
. . ...... . . . . .
. . ... .
185 186
(начин на определување) на именската синтагма 186 2.2.1. Именска синтагма со конститутивен член селективен според референцијалната карактеристика 196 2.2.2. Лексемите- конститутивни членови ............
. . . . . . . . . . . . . . . ..
кои ја исклучуваат можноста на еднозначно
. .. . 2.3. Дополнителни членови во апозиција 2.4. Именската синтагма и количествена оцена на предметите и настаните .. . ... .. .. 2.5. Граматичкиот род како синтаксички организатор на именската синтагма . .. . 2.6. Вокативна именска синтагма - функција и структура 2.7. Синтаксички функции на именската синтагма во реченичниот израз . . .. . сооднесување кон предметот
. . . .
. . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . .
.
. . . . . . . . . ...........
. . . . . . . . . . . . .. . .
.
.......
..
. ......................
...
.
....
187 198
..
. . . .. .. . . . . . . . . .. . . . . . .. . . . . . . . .
..
199
........ . . ..
....
. .. . . . . . . . . . .. . . ....
.. .
.............
.
........
205 207
.. . . . . .
208
3. Краток преглед на синтаксата на реченичниот израз Граматички категории на предикатскиот израз
. . . . . . .. . . . . .
.
.. . . .
3.1. Типови предикатски изрази и од нив конституирани предикатско-аргументски изрази . . .. 3.2. Зборообразувачки и лексичко семантички форми на . . . . . . . .. . . . . .
.............
...
.
модификација и дополнувања на предикатскот израз
. 214 .
....
217
. 219
..
. .
3.2.1. Траење, измена, кратност како модифицирачки одлики на предикативната релациЈа.
. . 3.2.2. Предикатски изрази со атрибутивен дополнителен член . .. 3.2.3. Променлива интензивност на предикативната Категорија вид
. . . ........ ..........
. . . . . .
. . ....
. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . .. . .
. . . . . . . . ............ . . . ...... . . . . . .
. . .....
. . ..
. . . ..
..
. ..
..... . . . . . .
релација. Таканаречената категорија на степен
3.2.4. Фазна и модална модификација
. .219 220
........
. . . . . . . . . . . . . ...
221 222
Избор на појдовен аргумент. Граматички показатели на дијатеза . . .. . . . .. .. . 222 3.4. Именска синтагма во функција на прв аргумент и врската на реченица со говорната ситуација, таканаречената категорија лице . . . . .. . . . 224 3.5. Односот на конгруенција меѓу предикатскиот израз и именската синтагма во позиција на прв аргумент . 226 3.6. Модална и темпорална карактеристика на реченицата граматички показатели, таканаречените категории начин и време . .. . .. . . . . . 227 3.7. Наредба. Прашање . . . . . ... .. ... .. .. .. . .235 3.8. Поврзување на различни ПАК во еден реченичен израз. Прилошки трансформи. Предлошки трансформи. Сврзници како показатели на предикати со реченични аргументи . .. . . . . ... ... .. . .. 238 3.8.1. Реченични изрази со прилошка трансформа . 238 3.8.2. Реченични изрази со предлошка трансформа . .239 3.8.3. Сврзнички конструкции .. .. . . . . . .. . 240
3.3.
....
..
.........................
.
.
. . . . ....
...
...
. . . . . . . .....
.... . .
...
.
.
.....
. . . ...
...
.....
.. . . ..
.
.....
.......
.
...
. . . . . . ..
. . . . . . ........
...
..
. . ....
.
. . ..
.
.
.
..................
...
.
.
...
.
.
..
..
.....
. ... . . .
.
.
....
. . .. .
..
.
.....
.
..........
.
....
....
.
. .. . . . . . . . .
. . .. . . .
..
4.
Фонологија
..
. . ...
....
. .. .
....
..
...
.
..
. . . . ....
.. . ................... . . . . . .. . .. . . . . . . . . . ......................... . . . . . .. . . .. . . . .
241
Инвентар на фонемите . . . .. .. . . . . . . 241 Вокали . . .. . .... .. ... .... .... . . 241 4.1.2. Сонанти . . . . . . . .. .. .... . .. 241 4.1.3. Консонанти . .. . .. . . . . ... . . .. . . . 242 4.1.3.1. Периферни . . . ... . ... .. . . . .. . . 243 4.1.3.2. Централни . . . . .. .. .... .... ....... . .. 243 4.1.4. Гранични сиrнали Uунктури) ......... .. .. . . . ..243 4.2. Дистрибуција на фонолошките единци (т.е. ограничувања во дистрибуцијата на фонемите и основни позициски адофони) . .. .. . . .. . . . 244 4.2.1. Дистрибуција на вокЦите . . ... . .. . .. . 244 4.2.2. Дистрибуција на сона� тите . . .. 244 4.2.3. Дистрибуција на консонантите . . . .245 4.2.3.1. Периферни . . . . .. . . 245 4.2.3.2 Централни .. .. . . .. . . . ..... 246 4.3. Историски извод . .. . . .. .. . .... . . 246 4.3.1. Вокали .. . .. . . . 246 4.3.2. Сонанти . . . .. . 247 4.3.3. Консонанти . . . . . 247 4.3.3.1. Периферни . . . .. . . 247 4.3.3.2. Централни . . . . . . 248 4.4. Прозодија . . .. . . . 248
4.1.
4.1.1.
...
. . . . ..
.
.
...
.. . . .
.
........
........
....
..
..
.........
...
.. . . . . .
...
.....
. . . . . . . ...
..
.
.
.
....
.....
. .. . . . .
..
. . . ...
...
.
.
....
....
.
...
.
....
..
.
.
.
.
...
..
.
.
.
.
.
..
.....
.
..
.. . . . .
.
.
.
.......
...
.
.
....
.......
.....
.
.
. . . .....................
...
....
..
...
..
..... . . . . ...
....
....
..
.
...
...............
.
...
..
.....
..... . . .
...
.......
...
...
.
..
..
..
. . . ..
.........
. .......
.
...
. . ..
..
.......
...
.
..
..
. . . . ...
...
...
.
.....
.. . . . . . . .
. . . . .....
..
. . .....
.
.....
....
. . . ....
............
..
.......... . . . . . . . . . .. . . . . . . .
......
..
..
... . .
. . .. . . ...........................
...........
.
............. . .
....... . . .
................
....... . . . .
. . . . . . ............
..
...
.........
.. . . . . . .
......
.....
. . . . . . . . . . ......
..................
. . . ...
.
.
.......
. . . . .......
............ . . . . . . .
.....
. . ....
........... . . . . . . ... .
...
....... . .
...
....
... . . . . .
.
....
....
...
..
.......
...
. . . . ...... . . . . . . . .
..
... .
.
. . . . ............
. . ...
.... . .
...........
.. . . . .
...
..
...
....
... . . . . . . . . .. . . . . . . . . .
.......
.........
........ ........
..
..........
.......
........
4.5. IIpaoonuc .... .. .
. . .. ... . .
......
..
..
..
..
...
IIooa)I(HH 6u6rruorpacpcKH noJHU.HH . .
....
...
. ... .. . . .. . ..
..
.
.
..
.
....
.. . .... .....250 .
...
.
. .. .. . . ... . ..... . ... ... .. 253 .
.
...
.
.
.
..
.
.
..
.
..
SLOVENSKI JEZIK l. Glasoslovje
1.1. 1.2. 1.3. 1.4.
(Maja Dukanovii:) . ... . ...
Samoglasniki . . .
.....
....
.
.... ... ... .. ..... .. ........257
.....
.
.
.
..
..
. . .. .
.
...................... .. . .. ... . . . . . ... ... .. . ... Glasovne altemacije .. ... . . . . . ... . .. .... . ... . ... Naglaševanje .. . . . . .. . ........ ....... .. .. .. . . .. .
.
..
....
..
..
.
.....
Soglasniki . .... . . .... .. ....... .... .. .
.
.
...
.
.
..
.
.
..
..
.
...
..
.......
.
....
.
. . ..
..
.
...
..
....
.
.
..
.
.
.
.
...
..
. . ..
.
2. Oblikoslovje (Maja Dukanovii:) ... . . ... .
..
...
.
....
.
...
.
..
....
..
.257 .257 . 259 . 261
.
...
.
...
...
.
.
..
....
.
.
.
.....
.
.
. ... .. . ..... . . .... 263 ..
..
...
...
.
..
.
.
2.1. Glagol 263 2.1.1. Nezložene glagolske oblike . . .. ... . . ... . . ... 264 2.1.1.1. Nedoločnik ... . . .. ... .. .... ... ... .. ....... ..... .. . . 264 2.1.1.2. Namenilnik . . . . . . .. .. . . ...265 2.1.1.3. Opisni deležnik na-/ . ... . ... . ....... ... . . . 265 2.1.1.4. Deležnik na -ni-t ......................................................266 2.1.1.5. Deležnik na -šil-vši ..................................................267 2.1.1.6. Glagolnik . . . .. . ...... . . . ...... ... . . . . ... . 267 2.1.1.7. Sedanjik . . . .. .. .. . .. .. .. . . .. . . 267 2.1.1.8. Glagoli na -am .........................................................268 2.1.1.9. Glagoli na -im ..........................................................268 2.1.1.1 O. Glagoli na -em .. .... .. ...... . ..... . . .... .. ...... . .....269 2.1.1.11. Glagoli na -jem ... . . ... . . .. . . . .. .270 2.1.1.12. Glagoli na -m . .. . . .. .. .... ..... ..... . . . 270 2.1.1.13. Velelnik .............. ........ . . .... ... . .... . . . . ..272 2.1.1.14. Deležje na -č . .. . .. .. . . . . . . . . .. .....273 2.1.2. Zložene glagolske oblike . .. . . .. ................ . . .274 2.1.2.1. Preteklik ..... . ... .. . . . .. ... ............ ....... 274 2.1.2.2. Predpreteklik .. . . . ...... ....... .. .. . . . .274 2.1.2.3. Prihodnjik .. . . .... ... ...... . . ... . . ... . ..274 2.1.2.4. Pogojnik . ... . . ...... . . . ... . .... . ... ........ .. 275 2.1.2.5. Trpnik ... . .. . .... . ... . . . .... . . .. . .. ... 275 2.2. Samostalnik . ... . ... . .... ... ..... ... .. . .. .. . ...276 2.2.1. Samostalniki moškega spola .. . .. .. .. . . . .. . .. . 276 2.2.1.1. Skloni in njihove posebnosti ...... ..... .. ..... . .276 2.2.1.2. Podaljšanje osnove . ...... .... ....... . . .. . . . .. ...277 2.2.1.3. Krajšanje osnove ... ... . ..... . .. .. . . .. .. . .... 278 2.1.1.4. Premene naglašenih samoglasnikov . . . . .......279 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ................................
.
...
...
..
.....
..
.
.
..........
.
.
.. . .
.
.
.
....
.
.
.
.
.
.
....
.
.
..
.
...
.
.
.
..
.
......
......
.
..
....
......
.
..
...
..
..........
......
.
...
.
...
.
.
..
.
..
.
..
..
....
..
.
.....
.
.
.
..
.
.....
.
..
..
..
.
.
..
.
.
..
.
.
.
.
.
..
.
.
.
...
......
...
.
.
...
.....
......
..
..
.
.
.
.
.
.
..
.
.
..
..
.....
..
...
...
..
.
.
.
...
...
.
..
..
..
..
....
.
..
.
...
..
.
..
..
....
.
..
.
...
.......
......
...
..
...
...
.
.
...
..
.
......
.
...
..
..
.
.
.
.
..
.
..
...
..
..
...
.
.
..
.
..
.
...
..
.
..
..
.
....
....
..
.
.....
..
...
......
.........
.
.
...
.
..
..........
.
.
.....
.
..
.
....
........
.......
.
..
..
.
......
.....
.
...
....
....
.
..
............
..
....
.
......
..
.....
..
.
.......
..........
.
..
.
..
.
........
.
.........
...
..
.
.
....
.
..
........
..
....
.
..
.
..
...
.
...
..
.
.
..
...
.
.
.
..
....
.
.
.
......
..
.
..
...
.
..
....
.
.
..
..
.
..
.
....
..
.....
..
.
..
2.2.1.5. Posebnosti posameznih samostalnikov .. .. .. 279 2.2.2. Samostalniki ženskega spola .. . . .. . 279 2.2.2.1. Prva ženska sklanjatev in njene posebnosti . 279 2.2.2.2. Druga ženska sklanjatev in njene posebnosti . 280 2.2.3. Samostalniki srednjega spola .. . . 281 2.2.3.1. Skloni in njihove posebnosti . . 281 2.2.3.2. Neobstojni samoglasniki . .. . ... ... . 282 2.3. Pridevniki . .. . . . . .. . .. . . . ... . 282 2.3.1. Sklanjatev pridevnika ... . . . . ... . . 283 2.3.2. Določna in nedoločna oblika . . ... 284 2.3.3. Stopnjevanje pridevnikov . . .... . 285 2.4. Zaimki 286 2.4.1. Samostalniški zaimki . .. . . . 287 2.4.1.1. Osebni zaimki . .. . . .... . . . 287 2.4.1.2. Osebni povratni zaimek .. . ... . . . 288 2.4.1.3. Vprašalna in oziralna zaimka . . . . . 288 2.4.1.4. Nedoločni, splošni in nikalni zaimki . .. 289 2.4.2. Pridevniški zaimki . . . ... . 289 2.4.2.1. Svojilni pridevniški zaimki in povratni pridevniški zaimek .. . ...... . . . . 290 2.4.2.2. Kazalni pridevniški zaimki .. . ... . ... . . 290 2.4.2.3. Vprašalni in oziralni pridevniški zaimki ... .... 291 2.4.2.4. Splošni, nedoločni in nikalni pridevniški zaimki . 292 2.5. Števniki .. . ... . . . .. . . 292 2.5.1. Osnovni števnik ... . . . . . 293 2.5.2. Vrstilni števnik .. . . 293 2.5.3. Ločilni števniki . .. .. . . 294 2.5.4. Množilni števniki . .. . . .. . . 294 2.6. Prislovi . .. . . . . . 294 2.7. Povedkovniki .. ... . . . . 296 2.8. Predlogi . .. .. . . . .. . . . . .. 296 2.9. Vezniki . .. . . . .. . 297 2.1 O. Členki . . . . . . . . 298 2.11. Medmeti . . . . . 298 ......
.
...
.......
.
.
..
.
..
........ . .
. . . . . . . . . . .. . . .
........
...
. . . . . . . . . .........
.
....
...... . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ....
.......
......
.......
......
....
........
.
...
..
.
.
........ . . . . . . . .
.....
.
......
.
..................
. .......
.
..
..
..................
..
.. . . . .. . . . .
.
.
...
.
..
...
..
. . ..
. . ....
..
....
......... . . . . . .
.. . .
......
..
. . ....
. . . . .....
. . . . . . . . . . ..
..
...
......
. . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ....... ............ . . ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . ........... . .
..............
......
..
.
...
..
..
.....
..
.
. . . . . .. . .
...
.
... .
...
. .. . . . . . . .
..
.. ..........
.....
... . . . .
.. . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . .. . .
..........
.
.
.....
....
.... . . .
.
. . . . .. . . .
.. . .
....
..
.
... . . .
......
. . . ..... . . .
. ...
... . . . .
.........
..
..
..........
. . . .....
........
.
...
. . . . . . ...
..
....
....
..
......
....
. ..
...
..
.
..
.
......
. . ......... .. . . .
.
.....
........ . . . . . .
........
............
....
...
..........
......
. . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . .. . .
.
..
.
....
.......
...... . . .
.......
.
..
.
....
.
.
.... .
. . . .....
...........
..
....................
. . . . . ..
......
..
.........
...... . . . .
. .. . ..
.
. . . . . ...
....
.....
..
. . .. . .
..........
.
.
.... . . . . .
.
.
.
....
....
.. .... . . . .
. . .
.... . .
....... . . . . . .
. . . . .. . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . .
.
. . . . .. . . . .
...... . . .
.. .
. ..
. . . .. ........... . . . .. . . . . .
. . . . . . ......... .......... ...........
3. Skladnja (Predrag Piper) .. .
.. . .. . . ... . ........
.. . . . . . . . . .
. . . . . . . .. . . .. . ........ . . . . . . . . . . .
.............
.
. . . . . . . . . . . . . .....
.......
.... ........
.
. . . . .......
. . . .. . . . .. . . . . . . . . .
...
..... . . .
. . . .........
............
..
.
....
.
......... . . .. . . . . . .
.... . . . .. . . . . . ..........
. . . . . . . . . . . . . ......
. .. . ..
.....
.
........
..
.
...... . . . . . . . .
300
3.1. Samostalniška besedna zveza . . . ... . . . . . .302 3.1.1. Zgradba samostalniške besedne zveze . ... . . . . 302 3.1.1.1. Zgradba jedrne samostalniške besedne zveze . 302 3.1.1.2. Samostalniška besedna zveza kot argument, oz. udeleženec . . . . 305 .........
..........
..
.
.
.
....
..
. . .
......
. ..
. . ..
.
....... . . . . .
......... . . . . .
. . . . .. . . . . . .
......
.
...
..
..
.... ....
. . . . . .. . . .
3.1.1.3. Sklon v samostalniški besedni zvezi . .. .. ..307 3.1.1.4. Predlog v samostalniški besedni zvezi .. . .. .. 311 3.1.1.5. Samostalniška besedna zveza v stavčni zgradbi . 312 3.1.2. Semantična in pragmatična vsebina samostalniške besedne zveze . .. . .. . . .. .. .. .. . ... 313 3.1.2.1. Referenčnost ..... ... ............ .. ... ..... . . . . . ..... 313 3.1.2.2. Kolikostnost ........ ... . . . .. . . .. .... ........ .. .....317 3.1.2.3. Druge pomenske kategorije samostalniške zveze . . 323 3.2. Stavčna poved ..... ........ . ..... .. . . . . . . . .. .. . .. . .330 3.2.1. Zgradba povedka .... . .... . ... .. . .. . . ... .....330 3.2.2. Semantična in pragmatična vsebina povedka ... . ... ....334 3.2.2.1. Osebovnost . .. . ... . ... . . . ........ .334 3.2.2.2. Časovnost .. ... .. ... .. . . . . .. 336 3.2.2.3. Vidskost ..... . ... . . .. . . . .. . . ........ . . . . . ... ..338 3.2.2.4. Naklonskost .......... . . .... . . . .. .. . .. .......... ..339 3.2.2.5. Nikalnost .... .. .. .. ..... ........ . ..... . .. .... . .... ..342 3.2.2.6. Pripovednost .... ...... .. . .. . ... ..... .. .. .. .. . ..... ........345 3.2.2.7. Zvalnost . . . ..... .. .. . . . . .......... ....... ............345 3.2.2.8. Velelnost ......... ... .. . .. . .... ... . . . ... . . . .346 3.2.2.9. Želelnost .. . . . .. . .. . . ... . .. 348 3.2.2.10. V prašalnost . . . .. . . .... .. . . . ... ..349 3.2.2.11. Diateza . . .. . .. ..... . ..... ... . .. .. ......... .352 3.2.2.12. Svojilnost ....... . .. . . ....... . .. .. . . ..... . . ... .353 3.2.2.13. Komparativnost . . . . .... .... . .. . . 354 3.2.3. Oblikoslovno-skladenjski vidiki stavčne skladnje . ..360 3.2.3.1. Podredje in priredje .. . . 360 3.2.3.1.1. Rekcija . . .. . . . . . .. . .. . 361 3.2.3.1.2. Kongruenca . ... . . .. . ... .. . . . . ... . . ...361 3.2.3.1.3. Primik . .... . . . .. ... ... ........ ..... . . .. ......364 3.2.3.3. Linearizacija .. . .. .. .. .. . .... . .. . ....... .366 3.2.4. Povezovanje povedkovo-udeleženskih zgradb v stavčno poved . . .. . . . . . . ... .. . ........ ... ........369 3.2.4.1. Skladenjske zveze v zloženih povedih .... . . . ..369 3.2.4.2. Podredje . ... .... .. ... .. . ... . . . .. . . . . 370 3.2.4.3. Priredje . . .. .. .. ... ... ... ... . .. ... .. ... ... .. .....373 3.2.4.4. Poimenjenje ..... .. ... ................. ...... . . . . .... .374 .
...............
..
......
.
....
..
...
..
.
...
.
.
..
.
.
. ...
..
...
..
..
..
.
.
.
..
..
.
. .
..
.
.
.
.
.
...
..
...
.
.
..
. .
.
. ..
.
. .
.
.
.
..
...
..
..
.
..
.
..
.
.
.
.
.....
.
.
...
...
...
..............
...
..
..
.
.....
...
......
.
......
.....
.
.
.
.
...
..
.
.
.
.....
.....
.....
..
.
.
...
.
.
.
.
..
...
.
....
...
.
.
.
.
.
.....
.
...
...
....
.
...
.
..
.
...
.
..
.
...
..
.
.
....
.
.....
.
.
.
.
.
.
.......
..
..
..
.
.
..
. . ..... . . .
..
.
. .
...
.
..
.
.
.
.
..
.
.....
...
. . .........
..........
.
..
...
.
....
.........
..
.
...
.
.
.
..
..
..
.
.
....
..
. . .
.
.
.
..........
.
.
..
.....
.
.......
....
....
.
...
....
.
.
..
.....
..
.
.
.
.
.
.
.
.
. .
.
.
.
.
....
.
.....
..
.
..
. ..
.
...
......
..
...
..
.
CPTICKH JE3l1K l. OHOJIOrHja
.
.
..... . .
.
..
.
.
..
.
.
.
..
.
.
.
.
.
.
. ......
.
.
.
....
.
...
......
.
.
.
.
.
...............
.
..
. . . . ... .. ... . .. ... .. .. . ... . 375 .. . . . . . . . . .... ... . .. ..... . .. ..... ..377
Pomembnejši bibliografski podatki Simboli in kratice
.
.....
.
.
.
..
..
.....
..
..
.
.......
...
.
.
......
..
.
.
.
.
..
.......................
....
.....
..
....
.
.
.
..
.. . .
.
....
.
.
.
..
...
.
.
..
....
....
.
......
...
.
.
... . .. . . .. .
......
.
.
..
......
.
.
.
.
.
.....
.
.
.
.
...........
.
.
....
....
.
.
.
.
.......
.....
.
.
.
.
...
..........
.
..
.
..
.
...
..
..
..
........
......
..
.
.
..
..
.......
...
.
.
.
.
..
...
..
.
..
....
.
..
.
...
.
.
.
..
.....
....
.
.
...
.
.......
.
.
.
.
.
.
...
..
.
.
.
.
.
.
.
.
..
..
.
..
...
.
.....
.
...
.
.
.
.
(Jlpegpai Jluuep)
........................................... . . . ........ . . . . . . . . . . . . . . . . . ...... . . . .
381
2. Морфологија . 2.1. Глагол
.
.
..........
.........
.
.
........
.......
.
....
. .. ....... . . ..
...
............
.
.
.
....... . . .
2.1.1 . Једнотематски глаголи 2.1.2. Двотематски глаголи
..
..
.
.....
.
2.1.З.1. Петотематски глаголи 2.2.1. Именичке речи 2.2.1.1. Именице
. ...
......
.
.
.. . . ..
.......
....
.
..
....
. .....
...
. . ......
..
....
.. .
.
.
.
...
...
.
. . .. . .
..
.
.
.
.. .
. . . . . . . . . . . . .. . . . .
. . ..
...
.. . .
. . ...
....
.
. .. .407
....
.
......
.. . .
.
...
..
.
.
. .
.
......
.
.....
.
.
.. .
.
....
.
.
.
.....
. .. . .
. . . . . . .......
.
. . . ....
.....
..
..
.
.
....
.
.
..
.
.
.
..
..
.... .
...
.
.. . . . .. .
....
.
.
....
... .
.
...
. . ... ..
.. .
.
.
....
. .
...
...
....
..
. .....
.
.
.
...
.
......... . . . . . ..
.
.
..
.446
.... . ..
. .448 .
. .451 ..
.45З
. .. ..
..
.
....
...
. . ...
..
.
.
..459
. ..........
....
.
. . . ....
.
........
.
. . . ...
. . . . . .. . . . . . .
.. . . .
. ... . ..
.
456
. .457
....
.
.......
......
.
.
.461 .461
.. .462
. . ...
.
. .. . . . . . . . . . . ... . . . . . . . . . ... . . .
.........
.
..
. 445
. . . . . . .. .
. . . ..
......
...
....................
.
.
...441
....
.....
.
...
...
.4З6
.. .4З9 .445
.
. . ..
.
.
.
..........
..
.
..
..
...
. . ....
. . ..
.......
....
. . .....
......
...
417
.420
........
. . . .. . . . .
.......
......
417
.417
.
.... . . . .
.......
. . . .. . .....
. .
......
.
.415
.....
. . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
.....
.408
.
.4 Ј 2
..
....
..
.......
.. .
. . . ......... . . . . . . .
. . .. . . . . . . . . . . . . .......
..
.
. . . .408
.............
.
.
.......
. .. ..
З94
.406
. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . .. . . . .
.
.
... . .
........ ......................................
2.2.2.2.7. Општи бројеви
З. Синтакса
. . ..
З90
...
.. . . . . . . . . . . . . .
. . . . .. . . . . . . . . .
.......... . . . . . . .
2.2.2.2.6. Апроксимативни бројеви
....
.
. . . . ......................
2.2.2.2.5. Разломачки бројеви
.
.
..........
. . . .. . . . . . .
2.2.2.2.4. Мушколични бројеви
.....
.
. . . . . . . ........ . . . . .....
2.2.2.2.З. Бројеви сложених целина
2.2.2.З. Прилози
..
. .
.. . . . .
2.2.2.2.1. Основни бројеви 2.2.2.2.2. Редни бројеви
....
............ . . . . . . . . . . .
.
2.2.2.1.4. Степени поређења ..
. ..
.
2.2.2.1.1. Адјективна парадигма
2.2.2.2. Бројеви . ..
.
.........
.....
2.2.2.1.2. Мешовита парадигма 2.2.2.1.З. Придевски вид
...
.
..............
.............. . . . . . .
...
. .
2.2.1.1.З. Трећа деклинација
.........
.
.
. . . . .....
2.2.1.1.2. Друга деклинација 2.2.1.2. Именичке заменице
. ...
.
.
2.2.2.1. Придеви .
..
. ...
.
..
...... . . .
2.2.1.1.1. Прва деклинација . .
2.2.2. Неименичке речи
. ..
.
..........
..
...
. . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . .. . . . . . .. . . .
. ... . .
.
.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
. . ..
2. Ј .З.1. Четворотематски глаголи
..
.
..... . . ...
.......
........
...
. . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . .
2.1.З.I. Тротематски глаголи .
2.2. Именске речи
.
..........
. . ....... . .
.
.....
2.1.З. Вишетематски глаголи
.
..
.462
...
.462
. . .... . .
. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . ........... . . . .. . . . .......... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ...........
З.1. Именска група
. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . .
З.1.1. Структура именске групе
. ... .
..
....
..
........
.
. .. . .
..
......
......
.
. . . .. .
.. .... . . ..
.... . . ......
З.1. Ј .1 Структура нуклеусне именске групе .
.....
З.1.1.2. Именска група као аргументски израз З.1.1.З. Падеж у структури именске групе
.
...
.
.
...
..
.
.
...
465
.465
.
.....
...
.
...
464
. . . ...
..........
...
З.1.1.4. Предлози у структури именске групе
.
.. . .
46З
...
.465 .468 .470
..............
............
.
....
.47З
З.1.2. Семантички и прагматички садржај
именске групе .. . . ..
.
....
.
. . ...
З.1.2.1. Референцијалност . . .
.
. . ......
.
.
.
.
.
. ..
...
. . .. . . . . . .
...
.....
.. . ..
...
..
. . . .
...
. ..
...
.
..
.....
.
... . .......
.
.....
474
.474
. . ...
3.1.2.2. Квантификација .. .. . . .... ..... .. . .
.
.
.
.
.
.
.
...
3.1.2.3. Друге категорије именске групе 3.2. Предикатски израз
. . . . . . . .......
..
....
.
.... ...... .
.....
.
....
.....
. .477 ..
...
.................
..483
...... ... .. ....491
................... . . . .
3.2.1. Структура предикатског израза .. .. . .. .
..
.
...
.
.
.
............. . . . .491 .
.
.
.
3.2.2. Семантички и прагматички садржаји предикатског израза .
. .
.........
..
. . . ...
.. .
.
.........
3.2.2.1. Персоналност .... ... ....... . ........ ...... .
3.2.2.2. Темпоралност
.
.
.
.
..
.. . .. .. .. . . .... .
3.2.2.3. Аспектуалност ..
..
.
.....
.
. .
..
.. ... . ..
.
. . .
.
. . . ..
.
..............
...
. ..... .
.
.
.
. . . . .......
.
.
...
..
3.2.2.5. Негација ... ... ... ..
3.2.2.6. Афирмација
.
.
....
..
.
.
.
.
.
..
.
.
.
....
.
...
...
..
.
.
.
.
.
.. .
...
.
.....
3.2.2.7. Императивност . ... .. ...
3.2.2.8. Оптативност
. .
.
.
...... ... . .... . . ... ... ...
....
.....
.
.
.
.
.
.........
.
..
.
.....
.
..
.
..
.
.
..
...
.
..
.
.
.
...
. . ..
...
..
..
.
..
.
.
.....
.
... 499 .
.....
500
.. .. 503 ..
... . ... ..
...
. . . . .. .
.
.................
.... .. .. . .
...
... . ..... .
...
. .496
.. . . ........ . ...... .... . . ..497
3.2.2.4. Модалност ........ . ..... .. ........ .... .......... . .. . .
...494
... ... .... .. ...494
....
..
.... . .
504
.............506
3.2.2.9. Интерогативност ......... .. . . .. .. .. .. ...... ..... . . ... ..506 .
.
.
.
.
.
.
.
.
.
3.2.2.1 О. Дијатеза .. .... .............. ....... .... . ........ ... .
.
3.2.2.11. Посесивност
.
. . . . ......
.
.
.
.
.
..
. . ....
З .2.2.12. Компаративно ст . .... ... .
.
.... . .. . .......... . .. .
...
...
..
.
.
.
.. ... . .509 .
...
.
..
.......511
....
..... ... .. . . ..... . . .... .
.
.
.
.
..
..
..
..
...
..512
3.2.3. Формално-синтаксички аспекти реченичне граматике ....... ...... . .
.
.
... . . . .
.
...
. .. ... . .... . ... 518 .
..
.
..
.
.
.
3.2.3.1. Субординација и координација . ... . ... ... .... .... 518 .
3.2.3.2. Линеаризација . .. .. .
..
....
.
.
.... . ... . . . ..
.
..
..
.
.
..
.. . . . .. . .
.
..
.
.. .. .
..
.
.......
.524
3.2.4. Повезивање предикатско-аргументских структура у сложену реченицу . ............ .... .. .. . ............ .. . . . .527 .
.
..
.
.
.
..
3.2.4.1. Синтаксичке везе у сложеној реченици
3.2.4.2. Субординација
..
..
.
3.2.4.3. Координација ... .. .
3.2.4.4. Номинализација Скраћенице . Симболи
........
.
. . . ... . .
..
.........
.. .... ........
...
..
.
. . .. .
..........
..
....... .... . . . . .
.. . ....
..........
.
..
.
.
.....
.
..
..
.
.
.
.
...
..
.
.......
.... . ..
....
.....
. . . ..
.
.
.........
..
.
.
..
.......
.
...
.
. 527 .
...
............................
. .. . .
......
.
..
.
...
.
529 531
..............
... .
533
... . ... 534 ..
. .
. . . . . . . . .... . . . . . . .. . . . . ......... ......... . . . .... . . . . . . . ..... . . . . . . . . . . . . . . . ..............
Словни симболи ..
......
..
. .. . . . .
.
.
......
. . . .....
.
. ..
.
...
.
..
....
.
. . .. . . . . . .
...
.
.
.
Важнији библиографски подаци .... .. ... ....... .. .. . . . ..
.
.
.
.
.
..
.
.
.
. . . . .
.
..
.
.
.. . .
534
.....
534
... .. 535 .
.
Прило'i: О природи граматичких разлика између
српског и хрватског језика ..... ..... . . ... .
Цитирана литература
.
... .
.
..
. . ....
.
...
.
.
.....
.
.
........
..
.
...
. . .
....
..
..
... .. . ..
.
..........
. .... ..537
...
.
.
.
....
..
.551
......
ПРЕДГОВОР
КIЬига Jу:жнословенски )езици: iрамаШичке сШрукШуре и функциjе написана je са циJЪем да се на jедноме ме сту из ложи преглед целине важнИJИХ граматичких одлика савре. . мених кiЬижевних Jужнословенских Jезика, КОJИ се овде описуjу без пopeljeiЬa, али на сличним теориjским основама и са сродном структуром описа поjединих jезика, што, по. ред увида у граматичке чиiЬенице KOJC се одиосе на сваки Jезик понаособ, треба да иде у прилог IЬиховоj ме})уjезичкоj упоредиво сти. Опис граматике сваког поjединачног jужнословенског jезика коjи je предмет о ве кiЬиге дат je на jезику коjи се опи суjе. Тиме се практично даjе метаjезик бугарске, македон ске, словеначке и српске граматикографиjе. Иако ова кiЬига ниjе уuбеник, она je написана с мишJЪу о томе да може по служити и као универзитетски приручник. Осим тога што КIЬига садржи граматичке опиее четири jужнословенска jе зика, IЬоме се мстовремено нуди нов прилог развиjаiЬу jед ног модела граматичког описа за коjи аутори веруjу да има доста добрих страна. Овоj кiЬизи претходио je граматички преглед македон ског jезика Зузане ТополиiЬске, обjавJЪен у Кракову 1 994. Taj граматички опис, као и неки други граматички радови Зузане ТополиiЬске, наjвеhим делом су били стожер концеп циjског обликоваiЬа кiЬиге. Иако je три године касниjе био обjавJЪен и преглед српске граматике написан на основу еличие методологиjе, околности у коjима се на Балкану жи вела и радило током последiЬих петнаеетак година нису ишле на руку оформJЪаваiЬу ауторског колектива и намери да се заjеднички посао раниjе приведе краjу, што се сада чини .
.
15
заjедничким трудом академика Зузане ТополиiЬске, проф . др Bjape Малuиjеве, доц. др Maje nукановиn и потпиеника ових редова. п.п.
Вяра Малджиева
БЪЛГАР СКИ ЕЗИК
1.
ФОНОЛОГИЯ
Краткото описание на българската фонологична система, направено тук, се основава върху една определена нейна ин терпретация (виж по-долу) и използва приетия в нея запис и терминологичен апарат.
1�1. Гласни 1.1.1. Гласни фонеми Българската фонологична система включва шест еле мента, характеризирани от положението на езика и устните: Г ласни фо неми:
предни
високи
/i/
средно ниски
/Е!
ниски
централно задни
задни
/u! /;J/
!:J! /а/
Задната висока гласна е допълнително лабиализирана. 1.1.2. Алофония
Най-изразителната алофония засяга не-високите гласни и се заключава в повдигане на артикулацията в неударени позиции (т. нар. редукция). Срв. : [Е]> [е] [�]>силно лабиализирано [о] [о]>[л] (>[е]) [';}]>[е] 19
Български език
Най-силно се редуцира [::>], особено в първата сричка преди ударението и след ударение в изгласа, където често се стига до неутрализация на опозицията /::>/ vs /u/ в полза на /u/. Неутрализация на опозицията /о/ vs /а/ с помощта на общ вариант [л] се наблюдава в зависимост от условията. Преход на [Е] в [i] не се среща в стандартния (нормати вен) изговор. Той е присъщ на източния изговор. В литературата се формулират различни степени на ре дукция в зависимост от конкретното положение на сричка та, но между отделните автори липсва единодушие. Правилата за редукция вероятно трябва да се приемат за морфонологично обусловени. Актуалната им мотивация е съмнителна, тъй като се характеризират със задължител ност. Те се проявяват редовно, независимо от темпото на из говор - дори при много бавно темпо. Алофонията, свързана с консонантното обкръжение, е много слаба и не изисква въвеждането на специални прави ла. След меки съгласни артикулацията на българските гла сни незначително се изтегля напред. Най-забележимо е из теглянето напред на /о/, което се изговаря като средно [а] в контекста на палатализирани съгласни. Реализацията /u/ > [w] е спорадична и се среща след гласна, в неударена позиция в чужди думи, срв. напр. аут [awt]. Реализацията /i/ > [j] е факултативна след ударена гла сна пред съгласна, срв. напр. моите [m::>ite]//[m::>jte], по-ряд ко преди членната морфема, срв. напр. стаите [staite]// [stojte].
1.2. Сонанти 1.2.1. Сонантни фонеми
В състава на българската фонологична система влизат седем сонанта, характеризирани по следните признаци :
20
Фоноло гия Сонанти палатален
/jl
алвеолен вибрант
/r/
палатализиран
/ri/
алвеолио-зъбен латерален
/l/
палатален латерален
/Л/
билабиален оклузивен
Im/
палатализиран
/mi/
зъбен оклузивен
lnl
палатален оклузивен
/р/
глайдове
---
ликвиди
но сови
1.2.2. Алофония
Задължителна е алофонията в следните случаи: [l] > [1] (алвеолно) пред IEI i /i/ [n] > [IJ] пред /kJ i /g/ [n] > [ц] пред алвеолни съгласни [m] > [ПJ] пред проходни лабиални. Опозицията /n/ vs Im/ се неутрализира пред /v/ и /f/ чрез общ вариант [ПJ] , срв. напр. комфорт, конференция ([koПJ f�rt] , [koПJferEntsija ]). Пред проходни обетруенти /n/ може да губи преградата. 1.2.3. Дистрибуция на сонантите
/1)/ и 1IJ се срещат само пред задни съгласни, срв. напр. кон - коня ([k�n] - [k�pa]). /j/ не се среща след съгласни, нито пред предни гласни. Същевременно пред съгласна и в изгласа проявява тенден ция към изпадане, срв. напр. софийски, магнезий ([sofijsci] > [so fisci], [mлgnEzij] > [mлgnEz i]). Сонантите не се появяват между обструенти, пред об струент в началото на думата и след обструент в изгласа. В тези типове контексти, резултат от изпадането на еровите 21
Български език
гласни, от деривация, или в заети думи, се появява неетимо логично !:J!, срв. напр. gобър, метър, мъгла, вятър ([dob:Jr], [mEt�r], [m:Jgrn], [vjamr]). (Изключение: рвение.) Ограниче нието е свързано с т. нар. едновърхов модел на сричката, присъщ на всички южнославянски езици, но за разлика на пример от сръбския език не се отнася за реда на сонантите в мултисонантната група, в която сонантите могат да заемат всякакви позиции, независимо от степента на сонорност, срв. напр. химн, жанр ([ximn], [3ацr]). Единствено /j/ се сре ща само в съседство с гласна. 1.3.
Обетруенти
1.3.1. Обетруентин фонеми
Българската фонологична система се характеризира с наличието на тридесет обструента, които имат следните бе лези: Обетруенти африкати
оклузиви звучни
беззвучни
билаб иални
IЬI
/р/
билаб иални палатализирани
l'dl
/�/
беззвучни
ф рикативи звучни
беззвучни
лабиодентални
/v/
lfl
лабиодентални палатализирани
/J/
IPI
звучни
дентални
ldf
/tl
/dz/
/tsl
lzl
/s/
дентални палатализирани
l
/tj/
!d:il
/tsi/
1-il
lfll
ld!J
/tf/
lзJ
IJI
алвеолни п алато-вел арни
/jl
/с/
/r;:,/
велар ни
lgl
/kJ
/xl
22
Фоно ло гия
1 .3 .2. Алофония Основните алофони на алоеолните обетруенти са леко палатализирани, но ограниченията в дистрибуцията на ме ките фонеми не са валидни за алоеолните съгласни. Задължителна е следната алофония: /х/ > [у] пред звучни обетруенти /t/ > [t], а /dJ > [q] пред алвеолни съгласни. Освен задължителната алвеоларизация в последния случай е възможна и по-силна степен на асимилация африкатизация . Срв. напр. братче, млаgши ([bratJtJe], [mlatSJi]). Африкатпзация се наблюдава и пред денталните обструенти, срв. напр. npeg цял (напр. npeg цял нароg), nog cemя ([pretsts1al], [potssEt1�]). Всички съгласни незначително се палатализират пред предни гласни, но в нормативния изговор степента на аси милация не води до неутрализация на опозицията /С/ vs /Cj/ в тази позиция . До такава неутрализация пред предни гла сни може да се стигне в източния диалектен изговор. В тази система меките съгласни фонеми могат да се появяват как то пред задни, така и пред предни гласни, а твърдите съгла сни не се появяват пред предни гласни. 1 .3 . 3 . Дистрибуция на обетруентите Палаталните и палатализираните съгласни могат да се появяват само пред задни гласни. Ако се вземат пред вид ограниченията в дистрибуцията на фонемата /j/ (срв. по-горе), българската фонологична си стема може да се интерпретира като система без палатални и палатализирани съгласни. При такава интерпретация тези съгласни се разглеждат като съчетание на твърда съгласна и йота. Тогава повърхниниата реализация се описва с прави лото : /Cj/ > [Cj] . Правилността на подобна интерпретация се потвърждава от явленията, наблюдавани на границата с кли тика или на междуеловната граница при бърз изговор, срв. напр. в граg Ямбол [vgrлt1ambol]. Останалите ограничения са свързани с неутрализация та на опозицията по звучност, която е налице в следните случаи : 23
Български език
а. в прозодичии думи (включително и съдържащи кли тики) групите обетруенти са еднородни по отношение на звучността, а асимилацията е регресивна. Същото се отнася и за обструентите, отделени с междуеловна граница. Из ключение представлява /v/, който вътре в морфемата не представлява озвучаващ контекст, срв. напр. твой ([tv:)j]), а спорадично (извън нормата) самият може да се обеззвучи в тази позиция ([tf:)j]). На междуеловните граници уподобява нето пред /v/ е факултативно, срв. напр. свеж вятър ([ SVEЗ vJat"Er]//[svEJ vJat"Er], където обеззвучаването е като пред со нант, и пет вола [pEt v�"E]//[pEd v�"E], където обеззвучаване то е като пред обструент; б. в изгласа на думите пред пауза, както и пред сонант или гласна в началото на следващата дума се срещат само беззвучни обструенти; в. на праклитичен шев действат правилата на вътре еловната фонетика, а на енклитичен шев - на междусловна та. Проклитичното /v/ обаче се държи както в междуеловна та фонетика, срв. напр. в морето, в окото ([f morEto], [f :)ko to], наред с [v morEto], [v :)koto]). За разлика от останалите южнославянски езици, в бъл гарския език сравнително често се срещат съгласни геми нанти. Те се появяват на морфологична граница, срв. напр. пролетта, беззлобеи ([pr:)letto], [bezzЬben]), но също така и на "неосъзнавани" граници, на които не може да бъде при писана стойността на юнктури, срв. напр. звыта, пийвам ([zv;:,nn"E] , [pijvw m]), както и в морофологично неделими за емки, срв. напр. гюлле ([julle]). Количеството, качеството и честотата на консонантните групи в българския език е сравнима с тази на южнославян ските езици. Те са сравнително много, но по-мал ко отколко то в сръбски и особено в македонски език.
1.4. Ударение и интонация Българското ударение е свободно и подвижно и може да има фонологична функция. Най-редовен физически корелат 24
Фоноло гия
на ударението е издълженото време за артикулация на уда рената гласна, прецизпостта на артикулацията и споменатите по-горе (виж 1 . 1 .2.) разлики в цвета на ударените и неударе ните гласни . Характерно за българската фразова интонация е това, че последният такт на фразата носи каденция или антикаден ция. Антикаденцията е присъща за незавършеното изказва не, а каденцията-за завършеното (и за въпроса). В разго ворната форма на българския език сс проявява тенденция към отслабване на каденцията. С помощта на интонацията (дъгов контур) един от так товете във фразата (т. нар. word in focus) може да бъде обо собен. Този контур служи като изразител на рематично уда рение, на емоционално ударение и на въпросителност. Във въпросителните изречения въпросителните местоимения се характеризират с по-слаб дъгов контур, а общите въпроси с по-силен. Общите въпроси завършват с антикаденция са мо тогава, когато в последния такт ударението пада на по следната сричка. 1.5.
Графика
Българската азбука има ЗО букви, т.е. броят на буквите е по-малък от броя на фонемите. От това следва, че не всички фонеми (а още повече алофони) се отбелязват с отделни бу кви . От гледна точка на отношенията между звуковата си стема и графиката, българските букви могат да бъдат разде лени на следните групи : а. букви, които означават само една отделна определена фонема: ъ, у, о, е, и, й; б. букви, които означават двуфонемни съчетания: я, ю след гласна или в началото на думата предава фонемиото съчетание /j/ + /а/, /j/ + /u/, щ предава съчетанието IJI + /t/; в. съчетания от букви, които предават една фонема: gж, gз, срв. gжоб, gжамия, gзънкам (/сВ/, /�/); г. буква ь, която няма стойност на фонема, а на диферен циален признак - означава палаталиост пред /'J/, срв. шофьор, синьо; 25
Български език
д. букви, които предават една фонема и диференциален признак палаталиост на предшестващата съгласна: я, ю, срв. бял, търпя, люспа ([ja], [ju]), а в случаите на т. нар. условен правопис в окончанията за 1 л. ед. ч. и 3. л. мн. ч. на глаго лите от 11 спрежение и определителния член в м . р. ед. ч . [j«], срв. напр. хоgя, хоgят; конят, коня ([xodj�], [xodj�t] ; [konj�t], [konj�]); с . букви, които предават фонеми без един диференциа лен признак - това са всички букви за съгласни, които имат палатални (палатализирани) корелати, срв. лава - лява, мар ка -.;иярка, луg -лют и под. ; към този тип трябва да бъдат причислени и буквите за съгласни, които предават при писа не неутрализацията на опозицията по звучност, срв. граg, сграgа, смазка и под. ; ж. буква а предава две фонеми : /а/, а в случаите на т. нар. условен правопис в окончанията за 1 л. ед. ч . и 3. л. мн . ч. на глаголите от 1 спрежение 1�1, срв. напр. чета, четат ([tJct�], [tJet�t]). -
1.6.
Правопис
Основните принципи на българската правописна систе ма са: морфологичният (морфематичният), фонетичният (фо нематичният), смисловият (семантичният) и традиционният (етимологичният). Морфологичният принцип е основен за българския пра вопис. Той се прилага при писансто на всички видове мор феми: корени, представки, наставки, окончания и съедини телни гласни и означава, че не се отбелязват по различен графичен начин алофонните редувания (напр. на гласни в ударсна и неударена позиция, на звучни и беззвучни съгласни и др.). Отклонение от морфологичния принцип е писането на прилагателни, образувани с наставка -ски от корени, за вършващи на дентални и алвеолни обструенти, срв. напр. горски, но бургаски, парижки, витошки и др. Фонетичният принцип се прилага по-рядко и при отдел ни думи, които имат широка употреба и и общонародният 26
Фонология
им изговор е в противоречие с морфологичния им запис. То зи принцип позволява в отделни случаи при писане да се отразяват алофонните редувания , срв . напр. гозба (+-гост), цъфтя (+-цвете), расна (раст-н-а), сърце (сърg-еч-ен) и др. Смисловият принцип урежда слятото, разделното и по луслятото писане на сложните думи, писането на главни бу кви и др. Той само в отделни случаи има отношение към звуковия състав на думата - например сложните думи, кои то представляват една прозодична дума, се пишат слято, срв. кинотеатър, битпазар, но ски-спорт . Традиционният принцип се прилага ограничено и само по отношение на отделни много разпространени думи. Така напр. Георги се изговаря [Jorgi] , но се пише както в минало то, срв . още евтин, втори, общ и под., чиито правопис не може да се обясни нито с произношението, нито с морфоло гичния им строеж. Тази част от очерка е написана въз основа на машино пис, предоставен на авторката от Ирена Савицка, и на тру да: Димитьр Тилков, Българска фонетика, София 1 977.
2. ГРАМАТИКА
2.0. Увод Съдържанието на минималния самостоятелен (контек стово независим) езиков комуникат се определя като изре чение. Негов основен формален изразител в езика е изре ченският израз. 2.0. 1 . Изречението представлява йерархично организи рана семантична структура. Нейни основни съставящи са стойностите на изреченските семантични категории - еле менти на съдържанието, които участват в структурата на всяко изречение. Ядро на комуниката е gиктумът (пропо зицията), който означава ситуация (съставена от събития и/или състояния, и/или отношения и техните обекти). Логическата структура на диктума е съставена от една или повече предикатно-аргументни структури. Предикатно -аргументната структура е конституирана от предикат, който имплицира (отваря позиции за) аргументи с различен брой и характер в зависимост от селективните му признаци. Символ но тази структура може да бъде представена като функция Р (х, у . . . n) . Предикатът може да отваря позиция (позиции) за предметни аргументи (понятия, които могат да бъдат отне сени към предмети, в най-общ смисъл) или за предикатин (пропозиционални, събитийни) аргументи, които от своя страна също представляват предикатно-аргументни струк тури. Така например понятия като 'вдигане ', 'пълзене', 'яде не' и под. конституират структури с предметни аргументи, а понятия като 'мислене' , 'гледане', 'търсене' и под. конституи рат структури, в които наред с предметните има и пропози28
Граматика
ционални аргументи. В изречението функцията на предикат изпълнява конкретно понятие, при което имплицираните от него позиции за аргументи могат да бъдат запълнени или незапълнени. Възможно е също така позиции за предметни аргументи да бъдат блокирани или запълвани с понятийно ( предикатно) съдържание. В последните два случая може да се говори за семантична деривация . Срв. напр. Детето яgе супата vs Детето не яgе супа vs Това gете не яgе и под. Символно семантичната структура на диктума може да се представи като функция със (частично или изцяло) свърза ни променливи: С (а, Ь, .. .) vs С (а, у .. ) С (х, Ь . .) и под. Тук обект на описание ще бъдат главно основните, а нс дериви раните предикатно-аргументни структури . Семантичната структура н а диктума може д а бъде мо нопреgикативна, т.е. такава, която не съдържа никакви не имплицирани от конституиращия предикат съдържателни елементи. Изреченията, чиято диктална структура съдържа неимплицирани предикатин (и аргументни) съдържания или е конституирана от повече от един предикати, са с поли преgикативна структура. Неимплицираните съдържателни елементи в диктума представляват gобавена преgикация. Срв. напр. Детето яgе топла супа. В този очерк внимание то се съсредоточава преди всичко върху изреченията с моно предикативна структура и върху изреченията с добавена предикация. Съществено е да се подчертае, че и едните, и другите изречения могат да се реализират както от прости, така и от сложни изреченски изрази (виж по-долу 2 . 2 . 3 .2.). Част от изреченските семантични категории участват в изграждането на диктума - в конкретизирането ( специфи цирането) на неговото съдържание, зададено чрез общите импликации на предиката. В този смисъл семантичните ка тегории аспект, количество, интензивност и определеност мо�ат да бъдат определени като gиктални категории. Конкре тизираното съдържание на диктума се актуализира, съотна ся се с "параметрите" на комуникативния акт - неговото време (и място) и неговите участници (подател, адресат и предмет). В този смисъл семантичните категории участник .
,
.
29
Български език
в комуникативния акт, темпоралност и модалност се опре делят като актуализиращи. Ще отбележим още тук, че в се мантично отношение съдържанията на актуализиращите ка тегории фактически изпълняват функцията на надредни предикати, а съдържанията на дикталните категории коли чество и интензивност се присъединяват като добавена пре дикация. 2.0. 1 . 1 . Съдържанието на дикталната категория количе ство примарно е свързано с дискретността на обекти, състоя ния, събития и отношения, т.е. с наличието на граници съо тветно в пространството или времето. Основна тяхна характе ристика с броимостта, върху която сс формира опозицията 'единичност: нссдиничност (множественост) ' . От своя стра на множеството еднородни дискретни същности може да бъде езиково характеризирано като колективно, неразчлене но, или като дистрибутивно, отразяващо принадлежността към него на всеки поотделно взет елемент. Количествената характеристика на недискретните същности, които не могат да бъдат броени, но могат по различни начини да бъдат ме рени, се основава върху опозицията 'частичност ( партитив ност) : цялостност (тоталност) ' . Чрез съотнасяне с мерни единици, представляващи дискретни същности, недискрет тните същности могат да бъдат характеризирани като еди нични или неединични. Изразителите на семантичната кате гория количество се разглеждат в 2.2. 1 .3 .2. и 2.2.2.3.2. 2.0. 1 .2 . Съдържание на дикталната категория интензив ност (степен) е абстрактното количествено определение на признак (перманентно или омнитемпорално състояние или отношение) въз основа на сравнение между обекти по този признак. Сравнението може да става по два начина: а. чрез сравняване на (най-малко) два обекта по дадения признак и установяване на наличието му в равно или неравно (различ но) количество в сравняваните обекти; б. чрез сравняване на обект (обекти) с приета в дадена общност абстрактна норма, мярка на дадения признак за този род обекти, която обикно вено не се изразява. Двата вида сравняване позволяват да се различат съответно две разновидности на категорията инзо
Граматика
тензивност (степен) - относителна и абсолютна. От казано то става ясно, че на характеристика по интензивност подле жат предикативни съдържания и то само онези, които могат да бъдат разглеждани абстрахирано от измеримостта във времето и пространството (чрез техните аргументи). Към предикатите с такава природа се отнасят предимно едноар гументните (срв. напр. ' х - хубав ' , 'х - висок ' , 'х - голям ' и под.) или деривираните от предикати с повече аргументи, срв. напр. Тя обича много (gеца) (-;:::; Тя обича голямо количе ство gеца) vs Тя много обича (gеца 1 gецата) (-;:::; Тя обича силно gецата) ; Майка ми се cъpgu на много хора vs Майка ми много се cъpgu (-;:::;Майка .�ии лесно се cъpgu) , срв. също Майка ми е сръgлива и под. Изразителите на категорията интензивност се разглеждат в 2.2. 1 .3 . 3 . и 2.2.2 . 3 . 3 . 2.0. 1 .3 . Дикталната категория определеност конкрети зира както съдържанието на аргументните позиции, съста вящи диктума, така и неговото предикатно съдържание, от гледна точка на възможността те да бъдат отнесени а. към единично определни (идентифицирани) обекти (множества обекти), събития и състояния, б. към неопределени (неиден тифицирани) обекти (множества обекти), събития и състоя ния или в. към понятия за обекти, събития и състояния. В първият случай е налице нещо като указване, посочване на обект (множество обекти), събитие или състояние, които се идентифицират еднозначно от подателя и могат да бъдат идентифицирани еднозначно от адресата на комуниката. (При аргументните позиции в този случай се говори за аргу мент sesnsu stricto.) Срв. напр. Жената на моя приятел (Ма рия) се oбagu снощи. Във втория случай също е налице от насяне към обект (множество обекти), събитие или състоя ние, но без те да бъдат еднозначно идентифицирани от по дателя и/или адресата. Невъзможността за идентификация от страна на подателя в този случай може да бъде свързана с липсата на информация, а от страна на адресата- с кому никатинното намерение на подателя, който смята еднознач ната идентификация за неважна или нежелана. Срв. напр. Еgна жена на мой приятел (Някаква жена) се oбagu снощи. 31
Български език
В третия случай липсва отнасяне към обект, състояние или събитие. Тогава, независимо от позицията в предикатно-ар гументната структура, даденото понятие има предикативна функция и, свързвайки се с друго понятие, образува ново по-сложно понятие с по-ограничен обхват. (При аргументни те позиции в този случай се говори за въвеждане на предикат в позиция за аргумент и за семантична деривация.) Срв. на пр. Жена на приятел (Жена) мож· е ga се обаж·gа по всяко време. От казаното става ясно, че на характеристика по определеност подлежат всички съдържателни съставящи на диктума, независимо от това, дали те потенциално могат да се отнасят към обекти или към събития и състояния. От то ва следва, че изразители на тази семантична категория мо гат да се съдържат както в именната, така и в глаголната фраза. В този очерк вниманието се съсредоточава върху из разяването на определеност в именната фраза (срв. по-долу 2 .2. 1 .3 . 1 .). Трябва да се отбележи обаче, че семантичната стойност на езиковите средства като изразители на определе ност може да бъде еднозначно установена единствено в кон текста (на изречението, а по-често и на по-широкия текст), като се взема предвид взаимообусловеността на характери стиката по определеност на именната и глаголната фраза срв. напр. Жена ua приятел ми се обаgи (неопределеност в именната фраза) vs Жена на приятел може ga ми се обажgа (понятийно съдържание на именната фраза); Лъвът изяgе месото (единична определеност) vs Лъвът яgе месо (поня тийно съдържание). 2.0. 1 .4. Дикталната категория аспект е свързана с вътре шната темпорална характеристика (с т. нар. вътрешно вре ме) на понятието, което конституира диктума, а оттам и на ситуацията, която е съдържание на предикатно-аргументна та структура. Основна за аспекта е семантичната опозиция ' {проста) продължителност във времето : (проста) непро дължителност във времето (моменталност) ' . Продължител ността във времето е дефиниционен белег на състоянията, към които могат да бъдат причислени такива понятия като напр. 'радост', ' вяра', ' мълчание ' , 'разговор' , 'умора' , ' четене' и 32
Граматика
др. Непродължителносnа във времето характеризира съби тията, към които могат да се отнесат такива понятия като напр. 'раждане' , 'смърт', ' избухване' , ' вик' , 'чукване ', ' из стрел' и др. Семантичната категория аспект (както се вижда от примерите) не съвпада с граматическата, тъй като е вътре шно присъща на понятията. Поради това нейни примарни изразители са семантемите (корените на лексемите), а не грамемите (морфемите с отвлечено аспектуално значение). В някои случаи последните само дублират аспекrуалното съдържание на семантемата. Семантичната струкrура на глаголните (и отглаголните) лекееми показва, че те могат да изразяват йерархично струюурирани комбинации от аспеюу ални съставящи, при което определяща за цялостната вътре шно-темпорална характеристика е продължителната или мо ментална доминанта. Морфемиата структура на лекссмите, като комбинация от семантеми и грамеми, може да изразява прости аспектуални структури или различни аспектуални конфигурации, срв. напр. сп-(я) (проста продължителност, състояние) vs за-сп-{я) (инхоативна конфигурация - сложна непродължителност, събитие) vs за-сп-ив-{а-.м) (хабитуално -инхоативна конфигурация ); гръм-н-(а) (проста непродължи телност, събитие) vs гръм-в-(а-м) (хабитуална конфигурация - сложна продължителност) vs гърм-(я) (телична конфигу рация - сложна продължителност) и под. В това описание се сигнализират единствено някои основни грамеми - изрази тели на аспектуални съставящи (виж 2.2.2.3 . 1 .). 2.0. 1 .5 . Актуализиращата категория участник в комуни кативния акт съотнася семантичната структура на изречени ето с комуникативния акт, като идентифицира аргументите от съставящите предикатно-аргументни структури с участ ниците в него. С други думи, тези аргументи се характери зират според своята роля в актуалния комуникативен акт съответно като отправител (автор на съобщението), адресат (получател на съобщението) и предмет на комуникацията. Стойностите на семантичната категория участник в комуни кативния акт (отделните комуникативни роли) невинаги съот ветстват на стойностите на граматичната категория лице 33
Български език
(повече за изразителите на тази категория - виж 2.2. 1 .3 .4. и 2.2.2.3 .4.). 2.0. 1 . 6. Актуализиращата семантична категория модал ност съотнася съдържанието на изречението с менталното състояние на отправителя, което е едновременно със състо янието на говорене (с акта на комуникация). Класификация та на менталните състояния на отправителя е организирана около семантичната опозиция 'убеденост в (не)истинноспа на изреченското съдържание (съответстваща на знанието за (не)истинноспа) : липса на убеденост в (не)истинноспа (съответстваща на липсата на знание) ' . Състоянието на лип са на знание (незнание) у отправителя е свързано с мнение то му за съобщаваната ситуация като за 'възможна (необхо дима) ' и/или 'желана' . Знанието или незнанието по отноше ние на съобщаваната ситуация може да бъде придружено от сигнал от страна на отправителя за източника на неговата информация. В това отношение отправителят с характери зиран като 'очевидец : неочевидец на съобщаваната ситуа ция' . Конфигурациите от тези съдържателни елементи в комбинация с темпорални отношения (виж по-долу) позво ляват да се разграничат следните видове модалности със следната най-обща характеристика: 2.0. 1 .6 . 1 . Индикативноспа съответства на ментално съ стояние на отправителя, който е убеден в (не)истинноспа като очевидец на ситуацията, означена с изречението, или като неочевидец, който постига знанието за нея по пътя на пр. на умозаключение (повече за изразителите на тази катс гория - виж 2.2.2.3 . 5 .). Останалите модалности са неиндикативни, т.е. съответ стват на ментални състояния на отправителя, характеризи ращи се с липса на убеденост в (не)истинноспа на съобща ваната ситуация (липса на знание за нея) и произтичащи от това допълнителни нагласи (мнения) по отношение на тази ситуация. 2.0. 1 .6.2. Хипотетичноспа съответства на ментално съ стояние на отправителя, в което той приписва различна сте пен на (субективна) вероятност на съобщаваната ситуация, т.е. предполага, че тя е в една или друга степен възможна (в 34
Граматика
това число и невъзможна или необходима). Срв. напр. Пе тър май купи вестник (:::::: 'Смятам, че е възможно 1 Предпо лагам, че Петър е купил вестник ') (повече за изразителите на тази категория - виж 2.2. 1 .3 .5 . и 2.2.2 . 3 . 5 .). 2.0. 1 .6 . 3 . Иреалноспа отразява сложна нагласа, която е резултат от конфронтацията на две мнения на отправителя по отношение на една и съща ситуация, възникнали по раз лично време и основани на различно негово знание за нея. Едното мнение предшества състоянието на говорене и опре деля ситуацията като възможна, а другото е едновременно със състоянието на говорене и свързано със знанието за не истинноспа на изреченското съдържание. Срв. напр. Пе тър без малко ga купи вестник (;::; 'Смятах, че е възможно 1 Предполагах, че Петър ще купи вестник; знам, че Петър не купи вестник ') (повече за изразителите на тази категория виж 2.2. 1 .3 . 5 . и 2.2.2 . 3 . 5 .). 2.0. 1 .6.4. Оптативноспа и императивноспа съответстват на сложна нагласа на отправителя, в която съобщаваната, след ходна спрямо състоянието на говорене, ситуация е обект на неговата воля (желание) и възможноспа тя да се осъществи зависи от волята му. При императивноспа на възможноспа за реализация на ситуацията се приписва максималната стой ност (т.е. необходимост), а при оптативноспа - всички останали по-малки стойности. Срв. напр. Петре, купи вест ник (:::::: 'Смятам, че не е така, че аз искам Петър да купи вест ник и Петър няма да купи вестник; смятам, че е необходимо Петър да купи вестник' ) vs Петре, би ли купWl вестник? (;:::: 'Смятам, че не е така, че аз искам Петър да купи вестник и Петър няма да купи вестник; смятам, че е възможно Петър да купи вестник' ) (повече за изразителите на тази категория - виж 2.2. 1 .3 . 5 . и 2.2.2 . 3 . 5 .). 2.0. 1 .6 . 5 . Условноспа отразява ментално състояние на отправителя, в което той приписва вероятност на поне една от две следващи една след друга ситуации въз основа на установената или предполагана от него зависимост между тях. Както се вижда, обект на вероятностна оценка тук могат да бъдат както едната, така и двете съобщавани ситуации, а 35
Български език
също и самата зависимост между тях. Същевременно на всяка от тези съставящи може да се приписва различна сте пен на възможност (вероятност). Различните комбинации от стойности на съставящите (които тук не могат да бъдат по дробно представени) позволяват да сс разграничат такива разновидности на условността като: реално, потенциално и иреално условие, реално, потенциално и иреално отстъпва не, изключване, минимално и единствено условие и др. Срв. напр. Ако Петър е купил вестник, тя ще се сърgи (::::::: 'Смя там, че е възможно Петър да е купил вестник, смятам, че не е така, че Петър купува вестник, а тя не се сърди, и затова смятам, че е възможно тя да се сърди ' - реално условие) и др. (повече за изразителите на тази категория - виж 2.2.1 .3 . 5 . и 2.2.2 . 3 . 5 .). 2.0. 1 .6.6. Интерогативността с близка на оптативноспа и импсративността, тъй като също отразява волята на отпра вителя, свързана този път не с действие, а с получаване на информация от адресата за съобщаваната с изречението си туация. Интерогативността се реализира в две основни ра зновидности по отношение на типа информация, която от правителят иска да получи от адресата. Първият вид - въпро сите за проверка (т. нар. общи въпроси), изискват от адресата потвърждение или отхвърляне на предположението на от правителя по отношение на истинността на цялото диктално съдържание или някоя негова част. Вторият вид - въпросите за информация (т. нар. частни въпроси) изискват от адреса та информация за части от дикталното съдържание или (по рядко) за цялото диктално съдържание. Срв. напр. Петър купи ли вестник?(::::: 'Смятам, че знаеш дали Петър е купил вестник и не е така, че аз искам да ми кажеш, дали Петър е купил вестник и ти няма да ми кажеш, дали Петър е купил вестник; смятам, че е възможно Петър да е купил вестник ') (повече за изразителите на тази категория- виж 2.2.2. 3 . 5 .). 2.0. 1 .6.7. Индиректноспа отразява сложна нагласа на отправителя, която включва неговото знание за предходен спрямо състоянието на говорене комуникативен акт на друг отправител, чието съдържание е съобщаваната в изречението 36
Граматика
ситуация, и неговото незнание за истинността на тази ситу ация, която поради това оценява единствено като възможна в по-голяма или по-малка степен (т. нар. слабо и силно пре изказване). С други думи, отправителят не поема отговор ност за истинността на изреченското съдържание. Срв. напр. Петър купил вестник (::::: 'Знам, че някой казва, че Петър е купил вестник; смятам, че (не) е възможно Петър да е купил вестник ') (повече за изразителите на тази категория - виж 2.2. 1 .3 . 5 . и 2.2.2. 3 . 5 .). 2.0. 1 . 7. Актуализиращата категория темпоралност съотна ся събитията, състоянията или отношенията, които са съдър жание на изречението, със състоянието на говорене. Те могат да предхождат състоянието на говорене, да бъдат едновре менни с него или да следват след него. При това поне едно от събитията или състоянията, изграждащи изреченската ситуация, е пряко (непосредствено) съотнесено със състоя нието на говорене, а друга част могат да бъдат съотнесени непряко - чрез "посредничеството" на пряко съотнесените, спрямо които те от своя страна са предходни , едновременни или следходни (повече за изразителите на тази категория виж 2.2. 1 .3 . 5 . и 2.2.2.3 .6.). Съществено е да се подчертае, че съдържанието на изре ченските семантични категории - съставящите на изречен ската семантична структура, може да се изразява с езикови средства от всички равнища: морфологични, лексикални и синтактични. Предмет на описание в този очерк е главно граматичната формализация на съдържателните елементи (морфологичните и в по-малка степен синтактичните сред ства за изразяването им). И още една уговорка: съдържанията на отделните се мантични категории влизат в сложни отношения помежду си и взаимно си налагат ограничения, които са подчинени на правилата за комбинаторика на смиелите. Така например си взаимодействат стойностите на категориите определеност и количество, определеност и интензивност, определеност и участник в комуникативния акт, аспект и количество, модал ност и участник в комуникативния акт, модалност и темпо37
Български език
ралиост и др. Езиковите форми от своя страна са полифунк ционални - най-често изразяват повече от една семантични категории, от което следват определени ограничения в съпа явимастта на отделните форми. Тук няма възможност да се разискват тези въпроси, те частично се сигнализират или илюстрират при описанието на изразителите на изреченски те категории. 2.0.2. Изреченският израз представлява йерархично организирана синтактична (формална) структура, съставена от форми на лекеемите (словоформи). Тя е конституирана от не-нелична (лична или безлична) глаголна форма, влизаща в подчинителни синтактични връзки с приглаголните членове - именни и/или глаголни фрази. Именните фрази в българ ски език могат да бъдат конституирани от форми на лексе ми от граматичните класове: съществително име, прилага телно име и наречие. В разширената именна фраза те могат да подчиняват форми на лекееми от граматичните класове: съществително име, прилагателно име, числително име и наречие, срв. напр. нов gом, gом за gеца, близо go gома и под. (повече за това - по-долу 2.2. 1 .). Глаголната фраза може да представлява не-нелична форма на глаголна лексема или да бъде съставена от глагол и име (имена) или глаголно прилагателно, при което глаголът може да бъде лексикално несамостаен или да образува с името (имената) перифра стичен израз (аналитичен предикатор), срв. напр. е лекар, са красиви, стана голям, оказа се беgен и под. vs gage обеща ние, влиза във влаgение, правя престъпление и под. (повече за това - по-долу 2.2.2.). 2.0.3. Инвентарът от словоформи, които участват в из граждането на изреченския израз (в състава на глаголните и именните фрази) се задава от присъщите на българския език граматични категории с техните граматични стойности и класовете лексеми, схващани като набор от форми, противо поставени по тези стойности. Една най-обща релевантна за българския език граматическа класификация на лекеемите може да бъде изведена по пътя на дихотомично логическо 38
Граматика
деление чрез прилагане на следните морфологични (слово изменителни, флективни) и синтактични критерии: 1 . [+/- из меня се], 2. 1 . [+/- изменя се по член], 3 . 1 . [+/-изменя се по род], 4. 1 . [+/- изменя се по число], 3 .2. [+/- изменя се по лице]; 2.2. [+/- употребява се самостоятелно], 3 . 3 . [+/- има свързва ща функция], 4.2. [+/- може да свързва глагол с име], 5 . [+/ може да свързва лекееми с една и съща синтактична функция], 6.[+/- може да се съотнася с целия изреченски израз]. 1.
-------
2.1.
2.2.
� 3.1.
11
3.2
111
1Va
3.3.
IVб
v
Vl
1\
Vlla
Vllб
6.
(\
V\11
IX
Резултат от делението са следните непресичащи се мно жества (класове) лекееми със своята характеристика: 1. П р и л а г ате л н и и м е н а: изменят се по член, число и род. Такива са повечето от прилагателните имена в българ ския език. Морфологичните категории член, число и род са съгласувателни за прилагателното име. Това означава, че техните граматически стойности се диктуват от стойности те на същите категории на съществителното име, с което прилагателното влиза в подчинителна синтактична връзка. В български език съществуват и неизменяеми имена ( обик новено от чужд произход), от типа на каре, яваш, серт и под., които се причисляват към класа на прилагателните, тъй като, подобно на изменяемите прилагателни, влизат в 39
Български език
синтактична връзка със съществителните имена, срв. напр. каре gеколте, яваш тютюн, серт човек. С оглед на морфо логичните ( словоизменителиите) и синтактичните им свой ства, към класа на прилагателните имена трябва да бъдат причислени освен това лексеми, отнасяни от традицията към други части на речта. Става дума за местоименията от редовете: мой, моя . . . , твой, твоя . . . , свой, своя . . . (т. нар. при тежателни и възвратно-притежателни местоимения); този, тази . . . , онзи, онази ... , такъв, такава . . . , онакъв, онакава . . . , инакъв, инаква . . . , толкав, толкава . . . (т. нар. показателни местоимения); кой, коя . . . , какъв, каква ... , чий, чия . . . (т. нар. въпросителни местоимения); някой, някоя .. . , някакъв, някаква . . . , нечий, нечия . .. , кой ga е, коя ga е . . . , какъв ga е, каква ga е . . . , еgи-кой, еgи-коя . . . , еgи-какъв, еgи-каква . . (т. нар. неопределителни местоимения); никой, никоя . . . , никакъв, никаква . . . , ничий, ничия . . . (т. нар. отрицателни местоиме ния); всякой, всякоя . . . , всякакъв, всякаква . . (т. нар. обобщи телни местоимения); който, която . . . , какъвто, каквато . . . , чийто, чиято . . (т. нар. относителни местоимения) . Тук тря бва да бъдат отнесени и т. нар. редни числителни имена от типа: първа, първи . . . , втори, втора . . . , Jwwtиmteн, А1.Wlионна, както и бройното числително еgин, еgна . . . (Повече за при лагателните имена - по-долу 2. 1 . 3 . ; за числителните имена 2 . 1 . 3 .6 . ; 2 . 1 .4.) Граматичните свойства на изброените ре дове позволяват те да бъдат интерпретирани съответно като местоименни и числителни прилагателни. Морфологична и синтактична характеристика на прилагателни имена имат и част от неличните форми на глаголните лекееми (причасти ята), които в този смисъл могат да бъдат определени като глаголни прилагателни. Такива са всички нелични форми на глагола, освен деепричастието, срв. пишещ, пишеща . . . (сегашно деятелно причастие), писал, писала . . (минало де ятелно причастие), писан, писана . . . (минало страдателно причастие) (повече за тях - виж по-долу 2. 1 . 1 . 3 .). (Според традиционните описания словоизменителна категория на прилагателните имена и наречия е степенуването. Тъй като на степенуване подлежат не всички прилагателни имена и .
.
.
-
.
40
Гpa,;wamuкa наречия, а в същото време се степенуват съществителни имена и глаголи, като при това възможността за степенува не е строго семантично обусловена, свързана със значение то и употребата на лексемата, в това описание степента не се третира като морфологична категория.) 11. Ч и сл и т е л н и и м е н а: изменят се по член и род, не се изменят по число. В този клас лекееми се включват всички т. нар. бройни числителни, освен еgин. Към този клас - според синтактични те им свойства - трябва да бъдат причислени и традиционно определяните като местоимения лекееми от типа толкова, колко, няколко , николко, както и традиционно определяните като наречия Jиного и малко (Повече за числителните имена - по-долу 2 . 1 .4.). С оглед на граматическата им характери стика изброените лекееми могат да се интерпретират като местоименни числителни. 111. С ъ щ е с т в и т е л н и и м е н а: изменят се по член и число, не се изменят по род. Такива са повечето съществителни в българския език. Съществуват съществителни, които не се изменят по число и формите им имат: а. граматическа стойност единствено число (т. нар. син гулария тантум), напр. щастие, иgеализъм, млаgост и под., учителство, работничество и под. , възgух, ориз, грис и под. (срв. напр. безкраен иgеализъм, ранна млаgост ); б. граматическа стойност множествено число (т. нар. плуралия тантум), напр. очила, юzещи, л.ющи; въглища, ус тои; заговезни, gеветини и др. (срв . напр. силни очила, све ти .мощи, черни въглища, тазгоgишни заговезни); в. граматическа стойност на единствено и множествено число, напр. какаgу (срв. еgно - много какаgу). Синтактична характеристика на съществителни имена с неопределен род имат личните местоимения от редицата аз, ти, той, .. и някои неизменяеми лексеми, определяни тра диционно като форми на показателни, въпросителни, неопре делителни, отрицателни, обобщителни местоимения (това; кой, какво; някой, нещо, какво ga е; никой, нищо ; всеки, всич.
41
Български език
ко - повече за тях - виж по-долу 2. 1 .2.5.). В този смисъл те могат да се определят като местоименни съществителни. Като местоименни съществителни според синтактичните им свойства трябва да се третират и т. нар. кратки форми на лично-притежателните и възвратно-притежателните местои мения, които могат да изпълняват в изречението функция на приглаголни членове, безпредложно свързани с глагола (срв. Даgох Aty воgа; Купих си шапка; Свирих им цяла вечер и под. - виж по-долу 2.2. 1 .4. 1 .). Морфологична и синтактична характеристика на съще ствителни имена имат традиционно определяните като числи телни имена лекесми хиляgа, милион, милиарg (срв. 2 . 1 .2.6.). I V. Гл а гол и: всички глаголи се изменят по време, на клонение, число, род, залог; релевантна за по-нататъшното деленис на този клас е изменяемостта по лице, според коя то се обособяват подкласовете: IVa. лични глаголи и IVб. безлични глаголи (срв. напр. чета, глеgам, хваля vs съмва, лtръква; яg, сра.н; изгле:Jiсgа, трябва, стига и под. - повече за глаголите - виж по-долу 2. 2.2.2.). V. М е ж д у м е т и я : не се изменят, употребяват се само стоятелно, срв. напр . Долу войната!, Марш оттук! Ей, люмче и под. VI. П р едл о з и : не се изменят, не се употребяват само стоятелно, изпълняват свързваща функция и могат да свързват глагол със съществително име, срв. напр. Питам за пътя, За ставам преg къщата, Боря се срещу корупцията и под. V II. С ъ ю з и: не се изменят, не се употребяват самосто ятелно, изпълняват свързваща функция, но не могат да свързват глагол със съществително име; по-нататъшната по дялба на съюзите в зависимост от способността им да свър зват форми на лекеемите с една и съща функция в рамките на именната или глаголната фраза позволява да се обособят класовете: Vlla. съчинителни съюзи (срв. напр. момчета и момичета; хубав но глупав; свирят ала не пеят и под.) и Vllб. подчинителни съюзи (срв. напр. Раgвам се, когато те вижgам, Тръгвам си, защото ми е стуgено и под.). V I I I . Ч а с т и ц и : не се изменят, не се употребяват само стоятелно, не изпълняват свързваща функция; могат да се 42
Граматика
съотнасят с целия изреченски израз. Срв. напр. Очевиgно те ще закъснеят, Влакът вече е пристигнал и под. IX. Н ар е ч и я : не се изменят, не се употребяват само стоятелно, не изпълняват свързваща функция и не могат да се съотнасят с целия изреченски израз. Синтактична харак теристика на наречие имат в българския език някои лексе ми, интерпретирани традиционно като местоимения или като наречия от местоимения, от типа съответно: показателни (там, тогава, така, онака, иначе), въпросителни (кога, къ gе, как), неопределителни (някъgе, някога, някак), отрицател ни (никога, никъgе, никак), обобщителни (всякога, (на)вся къgе, всякак) и др. Граматична характеристика на наречие има и една от неличните глаголни форми - неизменяемото деепричастие, което може да бъде определено като глаголно наречие (виж по-долу 2 . 1 . 1 .4.). Способността на частиците да се съотнасят с целия из реченеки израз ги отличава от наречията, като същевремен но е причина за голяма степен на омонимия (полифункцио налност) с тях, срв. напр. Тя е естествено ['както може да се очаква'] с руса коса vs Тя е с естествено [ ' по природа, по рождение ' ] руса коса и под. 2.0.4. Описанието на репартицията (разпределението) на елементите от изреченската семантична структура между формите в изречението изисква да бъде определена функци ята: а. на членовете на изреченския израз и б. на изгражда щите ги словоформи, като изразители на съдържателните съставящи на изречението. 2 .0.4. 1 . Изразителите на предикати в изреченския израз се определя като предикатин изрази. Функцията на преди катен израз примарно се изпълнява от сказуемото - глагол на фраза, определяна още като npeguкamop. Функцията на предикатни изрази, реализиращи предикат от имплициран пропозиционален аргумент (вътрешен предикат) или доба вен предикат, могат да изпълняват както глаголни, така и именни фрази или техни съставящи. Изразителите на аргументи в изреченския израз се опре делят като аргументни изрази. Функцията на аргументни 43
�
Български език
изрази по отношение на предметните аргументи изпълняват приглаголните членове - именни фрази, а по отношение на пропозиционалните аргументи - както глаголни, така и именни фрази. Срв. напр. Котката яgе мляко vs Майката мисли, че синът й ще пристигне 1 за пристигането на сина си 1 за сина си (срв. по-горе 2.0. 1 . ; по-долу 2.2.3 .2.2.). Предикатните и аргументните изрази, които реализират една предикатно-аргументна структура, образуват преди катно-аргументна конструкция. Примарно тя е конститу ирана от глаголна фраза, но може да има и вид на именна фраза, в която са изразени предикатин и аргументни съдър жания. В този случай именните фрази могат да се н итепре тират като трансформации (номинализации) на изходни предикатно-аргументни конструкции. Срв. напр. Това мо Jниче е хубаво -+ Хубавото момиче (goйge) ; Той закъснява -+ Неговото закъсиепие (ме gразни); Певицата изпя песен -+Изпятата песен (се хареса на публиката) ; Детето вървеше по улицата и пееше -+Детето вървеше по улицата, пеейки и под. (повече за това по-долу 2.2.3 .4.2.). 2. 0.4.2 . Морфологичните категории, характеризиращи словоформите в изреченския израз (които традиционното граматическо описание третира по еднотипен начин и без оглед към класовсте лексеми), в различна степен функциони рат като изразители на съставящи от семантичната структура на изречението. Поради това те трябва да бъдат разглежда ни във връзка с класовете лексеми, които характеризират. Една част от тях - родът на съществителното име и видът на глагола, определяни като класификационни, нс участват в репартицията на смиелите, нито в сигнализирането на син тактичните връзки между словоформите в изречението. Въз основа на тях лекеемите от даден клас се делят единствено на подкласове, задаващи начина на образуване на словофор мите им и/или техния брой. Друга част от морфологичните категории за отделните класове лекееми не са изразители на съдържателни елементи от изречението. Те само сигнализи рат акомодацията на подчинения член на глаголната или име нната фраза с главния. В този смисъл те имат само (формал44
Граматика
но-)синтактична функция. Такива са родът и числото на прилагателното и числителното име и лицето, числото и ро дът на глагола. Останалите морфологични категории имат семантични функции. Морфемите, маркирани с техни стой ности, са морфологични изразители на съставящи от семан тичната структура на изречението (като се изключат редките случаи, когато техните стойности се изискват от синтактично главен член - срв. напр. т. нар. съгласуване на времената). Така лицето на съществителните - лични местоимения, из разява участника в комуникативния акт, числото на съще ствителното име с изразител на количеството като елемент от дикталното съдържание. Времето и наклонението на гла гола могат да бъдат изразители на актуализиращите катего рии темпоралност и модалност, а членът на прилагателното, числителното или съществителното име е изразител на определеността. 2.1.
Морфология
В следващия по-долу преглед на изменяемите лекееми се използва опростен запис на морфемиата им структура, като морфемите се представят от основната им текстова ре ализация (основния им репрезентант) и се записват за по-го ляма простота и удобство с кирилица. Фонемиият запис, предаден също с кирилица, лесно може да се съпостави с приетия във фонетичното описание (срв. по-горе Фоноло гия, 1 . 5 . ) 2. 1 . 1 . Глагол За целта на описанието във всяка глаголна форма се раз личават: словообразувателна основа + тематичен суфикс + фор мант + окончание. Словообразувателната основа има следната структура: (префикс 1 редица префикси +) корен (+ словообразува телен суфикс). 45
Български език
Българският език разполага със следния инвентар от префикси: в- (въ-), въз-, go-, за-, из-, наg-, о- (об-) , от - , по-, пре-, npeg-, при-, про-, раз-, с- (съ-), у-; срв. също редиците �рефикси като напр. о-без-, из-по-, из-на-, из-по-на- и др. (За някои функции на префиксите - виж 2.2.2.3 . 1 ., 2 . 2 . 2 . 3 .2.). Суфиксите в еловобразувателната основа на глагола че сто указват категорналната характеристика на корена, срв. (-и-) , -с(-а)-, -ир(-а)- - от съществително име, напр. реgи, ко леничи, сапуниса, яgоса, кръвяса, мииира, телефоиира; -е-е-, -и-ч(-и)- - от прилагателно име, напр. слабее, богатее, белее, нервничи, любезничи; -к(-а)-, -ичк(-а)-, -учк(-а)-, -ушк(-а)-, -оти- - от глаголи (експресивна деривация), напр. свирка, боричка се, 1сzатушка, gраскоти; -н(-е-)- - от глаголи (видо ва деривация), напр. боgна, мигна, легна. Най-слабо специа лизирани са суфиксите -а-, -ув(-а)-, които обслужват както деноминалната, така и девербатионата (аспектуална) дери вация, срв . царува, купува и под. Тематичният суфикс е релевантен за формалната струк тура на българските глаголни форми . Различават сс два те матични суфикса, които образуват т. нар. сегашна и минала основа: praesentis и aoristi. Формантьт (на основата) в най-общ смисъл е онази формообразуваща част, която характеризира структурата на дадена форма и само нея. Окончанието е последната част от текстовата форма, коя то определя дистрибутивната характеристика на формата и из разява граматичните категории лице и число или род и число. Изходна точка при описанието на глаголното формообра зуване за българския �зик е формата за 3 л., ед. ч . , сегашно време, изявително накл о нение, деятелен залог, тьй като в нея най-добре се разпознават елементите на формалната структура: словообразувателна основа + суфикс praesentis + нулево окончание. Тематичният суфикс praesentis е -е-, -и- или -а- . В зави симост от него се определят три спрежения на българския глагол. 46
Морфология
Тематичният суфикс aoristi е а , -е-, -о- или -и-. Негова та дистрибуция с различна от тази на презситния суфикс, за това в рамките на спреженията традиционно се определят следните разреди, които вземат пред вид и морфонологич ните изменения в словообразувателната основа: -
-
суф и кс
суф и кс
1.
-е-
-о-1-е-
2.
-е-
-а-
(тр ъгна :) тръгнах/тръгна; (вgигна :) вgигнах/вgигна
3.
-е-
-а-
(пи ше :) писах/писа
4.
-е-
-а-
(простре :) прострях/простря
5.
-е-
-а-
(играе :) играх/игра; (п ее :) пях/пя
6.
-и-
-и-
(носи :) носих/носи; (проси :) просих/проси
7.
-и-
-а-
(м ълч и :) мълчах/мълча; (търпи :) търпях/търпя
8.
-а-
-а-
(глеgа :) глеgах/глеgа; (стреля :) стрелях/стреля
praesentis
aoristi
(чете :) четох/чете
Всички възможни корелации на сегашната и миналата основи се виждат в типовете, представени в таблица 1 . 2. 1 .1.1. Синтетични глаголни форми
А. Формите за сегашно време (praesens) имат следната структура: словообразувателна основа + суфикс praesentis + окон чание. Тематичният суфикс в 1 л. ед. ч. и 3 л. мн. ч. в разреди 1 - 7 е нула. Окончанията за сегашно време са: 1
л.
ед.
ч.
-а/-м
1
л. м н . ч.
-.wl-мe
2
л.
ед.
ч.
-ш
2
л. м н . ч .
-те
3
л.
ед.
ч.
в
3
л. мн. ч .
- (а)т
-
47
Български език Пр имери :
1.
чет-в-а
6.
хоg-в-я
8.
глеg-а-м
чет-е-ш
xog-u-ш
глеg-а-ш
чет-е-в
xog-u-в
глеg-а-в
чет-е-м
xog-u-м
глеg-а-ме
чет-е-те
xog-u-тe
глеg-а-те
чет-в-ат
хоg-в-ят
глеg-а-т
--
Преобладаващият брой глаголи образуват своите форми за сегашно време според подадения образец. Изключенията, зададени като отделни типове, както и разновидностите, свързани с морфонологични промени, са показани в табл. 1 . Спомагателният глагол образува форми за сегашно вре ме от две суплетивни основи : съм, си, е, сл-tе, сте, са. Наред с това образува по модела на разред 1 . и форми от основа бъg-: бъgа, бъgеш, бъgе, бъgеJи, бъgете, бъgат. Б. Формите за повелително наклонение (imperativus) имат следната структура: словообразувателна основа + суфикс praesentis + фор мант imperativi + окончание Суфиксът в разреди 1 - 7 е нулев. Формантът е -и- в единствено число и -е- в м ножестве но число; в позиция след гласна и двете стойности се реали зират като -й- . Окончанията са: 2 л . ед. ч. -в 2 л. мн. ч. -те. Повелителното наклонение в българския език няма син тетични форми за останалите лица (виж по-долу 2. 1 . 1 .2.Б.). Пр им ери :
1.
чет-в-и-в чет-в-е-те
6.
хоg-в-и-в хоg-в-е-те
8.
глеg-а-й-в глеg-а-й-те
Няколко глагола образуват повелително наклонение без формант, срв. вляза : влез/влезте, gържа : gръж/gръжте и 48
Морфоло гия
др. Изключенията, зададени като отделни типове, както и разновидностите, свързани с морфонологични промени, с а показани в табл. 1 . В . Формите за минало несвършено време (imperfectum) имат следната структура: словообразувателна основа + суфикс praesentis + фор мант praeteriti + окончание. Суфикс -е- или -и- пред форманта преминава в -я-, ако е под ударение, или в -е-, когато е под ударение, но следваща та сричка съдържа предна гласна (както е напр. във 2 и 3 л . ед. ч. на 1 разред), и когато н е е под ударение (във всички останали форми). Формантът има следните реализации : в 1 л. ед. ч. и в 1 , 2 и 3 л . мн. ч . -х-, във 2 и 3 л. ед. ч. -ш-. Окончанията за минало несвършено време са:
П р им ери:
1
л.
ед.
ч.
-в
1
л.
мн.
ч.
-.we
2
л.
ед.
ч.
-е
2
л.
мн.
ч.
-те
3
л.
ед.
ч.
-е
3
л.
м н.
ч.
-а
1.
' чет- я-х-в
6.
чет-е-ш-е
' х оg-е-х-в
8.
' гл еg-а-х-в
хоg-е-ш-е
глеg-а-ш-е
хоg-е-ш-е
глеg-а-ш-е
чет-я-х-л1е
хоg-е-х-ме
глеg-а-х-ме
чет-я-х-те
xog-e-x-me
глеg-а-х-те
чет-я-х-а
xog-e-x-a
глеg-а-х-а
чет-е-ш-е
1
1
Спомагателният глагол образува форми за имперфект от основа бя-/бе-: бя-е-х-о, бе-в-ш-е, бе-о-ш-е, бя-о-х-ме, бя -о-х-те, бя-е-х-а. Изключенията, зададени като отделни типове, както и разновидностите, свързани с морфонологични промени, са показани в табл. 1 . 49
Бъ лгарски език Г. Формата на т. нар. минало несвършено деятелно при частие има следната структура : словообразувателна основа + суфикс praesentis + фор мант л + окончание Суфиксът приема същите стойности както при формите за минало несвършено време. Окончанията са: -в за м.р . , -а за ж.р., -о за ер. р. и -и за мн. ч. -
-
qримери :
' чет- я-л-в
1.
' х оg-е-л-в
6.
чет-я-л-а
8.
хоg-е-л-а
' гл еg-а-л-в глеg-а-л-а
чет-я-л-о
хоg-е-л-о
глеg-а-л-о
чет-е-л-и
хоg-е-л-и
глеg-а-л-и
Д. Формите за минало свършено време ( aoristos) имат следната структура: словообразувателна основа + суфикс aoristi + формант praeteriti + окончание. Формантът има следните стойности: в 1 л. ед. ч. и в 1, 2 и 3 л. мн. ч. -х-, във 2 и 3 л. ед. ч. -в-. Окончанията за аорист са:
Примери :
50
1
л.
ед.
ч.
-в
1
Л. МН. Ч .
-ме
2
л.
ед.
ч.
-в
2
л. м н . ч .
-те
3
л.
ед. ч.
-в
3
л . мн. ч.
-а
нос-и-х-в
8.
1.
чет-о-х-в
6.
глеg-а-х-в
чет-е-в-в
нос-и-в-в
глеg-а-в-в
чет-е-в-в
нос-и-в-в
глеg-а-в-в
чет-о-х-ме
нос-и-х-ме
глеg-а-х-ме
чет-о-х-те
нос-и-х-те
глеg-а-х-те
чет-о-х-а
нос-и-х-а
глеg-а-х-а
Морфология
Аористните форми на спомагателния глагол съвпадат с имперфектните (виж по-горе). Изключенията, зададени като отделни типове, както и разновидностите, свързани с мор фонологични промени, са показани в табл. 1 . Е. Формата на т. нар. минало свършено деятелно прича стие има следната структура: словообразувателна основа + суфикс aoristi + формант -л- + окончание Суфиксът приема същите стойности както при формите за минало свършено време. Окончанията са: -0 за м.р., -а за ж.р . , -о за ер. р. и -и за мн .ч. Примери :
1.
плак-а-л-о
6.
хоg-и-л-о
8.
глеg-а-л-о
плак-а-л-а
хоg-и-л-а
глеg-а-л-а
плак-а-л-о
хоg-и-л-о
глеg-а-л-о
плак-а-л-и
xog-u-л-u
глеg-а-л-и
Подтиповете, изведени въз основа на морфонологични р азновидности, са показани в табл. 1 . Спомагателният глагол има следните причастни форми : би-в-л-в, би-0-л-а, би-0-л-о, би-0-л-и. 2 . 1 . 1 .2 . Аналитични глаголни форми Останалите лични глаголни форми в българския език представляват аналитични (перифрастични) конструкции, съставени от лична форма на спомагателен глагол и/или ча стица (частици), и съответна форма на пълнозначния глагол. А. Формите за бъдеще време (futurum) са съставени от: частица ще + форма за сегашно време. Отрицанието се изразява в бъдеще време с конструк ция, съставена от: частица няма + частица ga + форма за сегашно време. 51
Български език
Пример: ще чета, ще четеш, ще чете, ще четем, ще че тете, ще четат : ням.а ga чета, няма ga четеш, няма ga че те, няма ga четем, ням.а ga четете, ням.а ga четат. Б. Формите за повелително наклонение за всички лица са съставени от: частица нека + частица ga + форма за сегашно време. Едната от двете частици може да се изпуска. Пример: нека 1 ga чета, нека 1 ga четеш, нека 1 ga чете, нека 1 ga четем, нека 1 ga четете, нека 1 ga четат. В. Формите за условно наклонение (conditionalis) са съставени от: форма за условно наклоненис на спомагателния глагол сыи + форма на минало свършено деятелно причастие. Формите на спомагателния глагол съм имат следната структура: словообразувателна основа + суфикс aoristi + формант praeteriti + окончание. Суфиксът има стойност нула. Окончанията са същита както при аорист (виж по-горе Д.) Срв. би-е-х-е, би-е-е-е, би-е-е-е, би-е-х-ме, би-е-х-те, би-е-х-а. Пример: бих чел (чела, чело, чели), би чел (чела, чело, че ли), би чел (чела, чело, чели), бихме чели, бихте чели, биха чели. Г. Формите за минало неопределено време (perfectum) са съставени от: форма за сегашно време на спомагателния глагол съм + форма на минало свършено деятелно причастие. Пример : съм чел (чела, чело), си чел (чела, чело), е чел (чела, чело), сме чели, сте чели, са чели.
Д. Формите за минало предварително време (plusquam perfectum) са съставени от: форма за минало несвършено време на спомагателния глагол съм + форма на минало свършено деятелно причастие. 52
Морфология
Пример : бях чел (чела, чело), беше чел (чела, чело) , бe Ule чел (чела, чело), бяхме чели, бяхте чели, бяха чели. Е. Формите за бъдеще в миналото (futurum praeteriti) са съставени от: форма за минало несвършено време на спомагателния глагол ща + частица ga + форма за сегашно време Спомагателният глагол ща образува форми за импер фект от основа щя-/ще- : щя-е-х-fJ, ще-fJ-ш-е, ще-fJ-ш-е, ЩЯ-fJ -х-.ме, щя-fJ-х-те, щя-fJ-х-а. Стойностите на окончанията за лице и число на двете глаголни форми са еднакви във всяка конструкция. Срв. щях ga чета, щеше ga четеш, щеше ga чете, щяхме ga четем, щяхте ga четете, щяха ga четат . Отрицанието се изразява с конструкция, съставена от: частица нямаше + частица ga + форма за сегашно време. Срв. нямаше ga чета, нямаше ga четеш, нямаше ga чете, нямаше ga четем, ня.маше ga четете, ня.Аtаше ga четат. Ж. Формите за бъдеще предварително време ( futurum exctum, perfectum futuri) са съставени от: частица ще + форма за сегашно време на спомагателния глагол сълt + форма на минало свършено деятелно прича стие. Отрицанието се изразява с конструкция, съставена от: частица HR.!Wa + частица ga + форма за сегашно време на спомагателния глагол съм + форма на минало свършено де ятелно причастие. Пример: ще съм чел (чела, чело), ще си чел (чела, чело), ще е чел (чела, чело), ще сме чели, ще сте чели, ще са чели : ня.ма ga съм чел (чела, чело), няма ga си чел (чела, чело), ня ма ga е чел (чела, чело), ня.!Wа ga C)We чели, ня.,wа ga сте чели, HR.!Wa ga са чели. 3. Формите за бъдеще предварително време в миналото (futurum exactum praeteriti) са съставени от: форма за минало несвършено време на спомагателния глагол ща + частица ga + форма за сегашно време на спома53
Български език
гателния глагол съм + форма на минало свършено деятелно причастие. Отрицанието се изразява с конструкция, съставена от: частица нямаше + частица ga + форма за сегашно време на спомагателния глагол съм + форма на минало свършено деятелно причастие. Стойностите на окончанията за лице и число на двете глаголни форми са еднакви във всяка конструкция . Пример : щях ga сыи чел (чела, чело) , щеше ga си чел (че ла, чело) , щеше ga е чел (чела, чело) , щяхме ga сл-tе чели, щях те ga сте чели, щяха ga са чели : нямаше ga СЪ./И чел (чела, чело) , НЯ/иаше ga си чел (чела, чело) , нямаше ga е чел (чела, чело) , нямаше ga сме чели, нямаше ga сте чели, НЯА-tаше ga са чели. И. Формите за умозаключение (conclusivus) за съответ ните времена представляват следните конструкции : Минало несвършено време: форма на спомагателния глагол съм + минало несвършено деятелно причастие. Пример : съм четял (четяла, четяло) , си четял (четяла, четяло) , е четял (четяла, четяло) , сме четяли, сте четяли, са четяли. Минало свършено време: форма за сегашно време на спомагателния глагол съм + форма на минало свършено де ятелно причастие. Пример: съм чел (чела, чело) , си чел (чела, чело) , е чел (чела, чело) , сме чели, сте чели, са чели. (Срв. формите за минало неопределено време). Минало предварително време: форма за минало деятел но причастие от спомагателния глагол съм + форма за сега шно време на спомагателния глагол съм + минало деятелно (свършено или несвършено) причастие. Стойностите на окончанията за род и число на двете причастия са еднакви във всяка конструкция. 54
Морфология
Пример : бил (била, било) съм 1 си 1 е чел (чела, чело) . . . били с а чели : бил (била, било) съ .w 1 си 1 е четял (четяла, че тяло) . . . били са чели : били са четяли. .
Бъдеще време и бъдеще време в миналото: форма на минало свършено деятелно причастие от спомагателния глагол ща + форма са сегашно време на спомогателния глагол съм + частица ga + форма за сегашно време на пъл нозначния глагол Спомагателният глагол ща има следните причастни форми , образувани от основа щя-/ще- : щя-lJ-л-lJ, щя-lJ-л-а, ЩЯ-@-Л-0 , Щ е-@-Л -и. Отрицанието се изразява с конструкция, съставена от: частица ня..мало + форма за сегашно време на спомага телния глагол съм + частица ga + форма за сегашно време на пълнозначния глагол. Стойностите на окончанията за лице и число на двете глаголни форми са еднакви във всяка конструкция. Пример: щял (щяла, щяло) съм ga чета, щял (щяла, щяло) си ga четеш, щял (щюzа, щяло) е ga чете . . . щели са ga четат : нямало съм ga чета, нямало си ga четеш, няма ло е ga чете . . . нямало са ga четат. Бъдеще предварително време в миналото: форма на ми нало свършено деятелно причастие от спомагателн ия глагол ща + форма за сегашно време на спомагателния глагол съм + частица ga + форма за сегашно време на спомагателния глагол съм + минало деятелно (свършено или несвършено) причастие. Отрицанието се изразява с конструкция, съставена от: частица нямало + форма за сегашно време на спомага телния глагол съм + частица ga + форма за сегашно време на спомагателния глагол съм + минало деятелно (свършено или несвършено) причастие. Стойностите на окончанията за лице и число на двете лични глаголни форми и за число и род на двете причастия са еднакви във всяка конструкция. Пример: щял (щяла, щяло) съм ga съм чел 1 четял, щял (щяла, щяло) си ga си чел 1 четял, щял (щяла, щяло) е ga е че55
Български език
ло 1 четяло . . . щели са ga са чели 1 четяли : нямало съм ga съм чел 1 четял, ня.;иало си ga си чел 1 четял, нямало е ga е чел 1 четял . . . ня.Ашло са ga са чели 1 четяли.
Й. Формите за преизказване (indirectivus) от съответни те времена представляват следните конструкции: Сегашно и минало несвършено време : (форма на за се гашно време на спомагателния глагол съм в 1 и 2 л. ед. и мн. ч. +) минало нссвършено деятелно причастис Пример : съл-t четял (четяла, четяло), си четял (четяла, четяло), четя"rz (четяла, четяло), сме четяли, сте четяли, четяли. Минало свършено: (форма за сегашно време на спома гателния глагол съ..1н в 1 и 2 л. ед. и мн. ч. +) форма на мина ло свършено деятелно причастие Пример : съл.-t чел (чела, чело) , си чел (чела, чело) , чел (че ла, чело), c.�w e чели, сте чели, чели. Минало неопределено време: форма за минало деятел но причастие от спомагателния глагол съ1w + (форма за сега шно време на спомагателния глагол съм в 1 и 2 л. ед. и мн . ч. +) минало свършено деятелно причастие. Пример : бил (била, било) съм 1 си чел (чела, чело) . . . би ли чели. Минало предварително време : форма за минало деятел но причастие от спомагателния глагол съм + (форма за сега шно време на спомагателния глагол съм в 1 и 2 л. ед. и мн. ч. +) минало деятелно (свършено или несвършено) причастие. Пример: бил (била, било) съАt 1 си чел (чела, чело) . . . би ли сме чели : бил (била, било) съм 1 си четял (четяла, четя ло) . . . били чели : били четя.izи. Бъдеще и бъдеще в миналото: форма на минало свършено деятелно причастие от спомагателния глагол ща + (форма за сегашно време на спомагателния глагол съм в 1 и 2 л. ед. и 56
Морфология
мн. ч. +) частица ga + форма за сегашно време на пълно значния глагол. Отрицанисто се изразява с конструкция, съставена от: Ч(J.стица нямало + (форма за сегашно време на спомага телния глагол съл-t в 1 и 2 л. ед. и мн. ч. +) частица ga + фор ма за сегашно време на пълнозначния глагол. Пример : щял (щяла, щяло) съм ga чета, щял (щяла, щяло) си ga четеш, щял (щяла, щяло) ga чете . . . щели ga че тат : нямало съм ga чета, нямало си ga четеш, ня.iwало ga чете . . . нямало ga четат. Чрез добавяне на съответната форма на миналото дея телно причастие на спомагателния глагол съм към горните конструкции се образуват аналитични форми за т. нар. по силно преизказване, срв. напр. бил живеел (еег. вр.), ЩЯ./l бил ga xogu (бъд. вр.) и под. Съгласуването на стойностите на глаголните форми по лице, род и число в рамките на перифрастичната прсизказна конструкция (аналитичната преизказна форма) е същото ка то при умозаключителните форми . Преизказните форми за съответните времена се разли чават от умозаключителните по това, че в 3 л. ед. и мн. ч. конструкцията не включва спомагателния глагол. 2. 1 . 1 . 3 . Глаголни прилагателни (причастия) А. Формите на т. нар. сегашно деятелно причастие имат следната структура: словообразувателна основа + суфикс praesentis + фор мант -щ- + окончание Суфиксът при разреди 1 - 7 има реализация -я- под уда рение и -е- без ударение Окончанията са: -е за м.р., -а за ж.р., -о за ер. р. и -и за мн.ч. П р и мери :
1.
' чет- я-щ-в
6.
' х оg-е-щ-в
8.
' гл еg-а-щ-в
чет-я-щ-а
хоg-е-щ-а
глеg-а-щ-а
чет-я-щ-о
хоg-е-щ-о
глеg-а-щ-о
чет-я-щ-и
xog-e-щ-u
глеg-а-щ-и
57
Български език
Подтиповете, изведени въз основа на морфонологични разновидности, са показани в табл . 1 . Б . Формите н а т. нар. минало страдателно причастие имат следната структура: словообразувателна основа + суфикс aoristi + формант -н- + окончание. Суфиксът -и- пред форманта преминава в -е-. Формантът се реализира като -m-, когато словообразу вателната основа завършва на /н/ (от разред 2.) или е равна на корена, завършващ на гласна (от разред 4.). Окончанията са: -в за м.р. , -а за ж.р., -о за ер. р. и -и за мн.ч. 1 1 1
П римери :
!
г- --- - i
1
--
----
l.
чет-е-н-в
6.
нос-е-н-в
8.
глеg-а-н-в
чет-е-н-а
нос-е -н-а
глеg-а-н-а
ч ет - е-н-о
fюс-е-н -о
глеg-а-11-о
чет-е-н-и
нос-е -н-и
гле_g-а-н- и
Някои глаголи с едносричен корен от разред 5. могат да образуват тези форми и с двете реализации на форманта (срв. нагрях : нагряи/нагрят ). Подтиповете, изведени въз основа на морфонологични разновидности, са показани в табл. 1 . Синтактична характеристика на глаголни прилагателни в българския език могат да имат и т. нар. минали свършени деятелни причастия (виж по-горе) извън перифрастичните конструкции за време (срв. по-долу 2.2.3 .2.2.). 2 . 1 . 1 .4. Глаголно наречие (деепричастие) Формите на глаголното наречие имат следната структура: словообразувателна основа + суфикс praesentis + фор мант -йки. Суфиксът -и- пред форманта преминава в -е- . 58
Морфология
1 Прим ери : 1 1 . 1
чет-е- йки
1 6. 1
нос-е- й ки
1 8. 1
гле,9-а- й ки
\
Глаголното наречие от спомагателния глагол съм има форма биg-е-йки. 2. 1 .2. Съществително име Във всяка форма на съществително име се различават: словообразувателна основа + окончанис ( + изразител на определеност). Словообразувателната основа има следната структура: (префикс +) корен (+ суфикс 1 редица суфикси). Префиксите се появяват рядко и обикновено нямат функция на словообразувателни елементи, които опредслят кате гориалната характеристика на основата. Префиксите могат а. да разширяват основата, без да променят катсгориалната й характеристика (срв. нап . пра-баба, пра-gяgо), или б. ако деривацията е свързана с промени в категорналната харак теристика, да сигнализират типа на деривата, като : б.а. де вербален (срв. напр. затвор, примес, забава, преgстава, примамка, заgръжка), б.б. деноминален (срв. напр. преgгра gие, преggверие). Част от суфиксите сигнализират най-общо типа на де ривата, така например суфикси -ач-(и), -тел-(и) , -л-(о) , -ив-(о) подсказват глаголна основа (срв . напр. читател, махало, го риво и под.); суфикси -от-(а), -от-и-(я) - прилагателна осно ва (срв. напр. gоброта, грозотия и под.); суфикси -еж-(и), -б-(а), -ил-(и) - не-съществителна основа (срв. напр. граgеж, веселба, боgил и под.); суфикси -ар-(и), -ищ-(е) - не-прила гателна основа (срв. напр. аптекар, игрище и под.); суфикси -ч-(о), -ин-(и), -аш-(и) - не-глаголна основа (срв. напр. ара бии, глупчо, енориаш и под.); суфикси -gжи-/чи-(я), -ств-(о) , -л- (е), -ч-(е) , -ен-ц-(е) - съществителна основа (срв . напр. гу ляйgжия, приятелство; братче, братле, братленце и под.). Както се вижда от примерите, съответната информация обаче се носи не от самия суфикс, а от съчетанието му с определено окончание. 59
Български език
Последният суфикс от редицата (непосредствено преди окончанието) изпълнява функцията на формант (на основа та). При непроизводните съществителни geн-(G), зет-(G) , кон-(G) , крал-(G), лакът-(G), нокът-(G), огън-(G), път-(G), сън-(G) , цар-(G), както и при съществителните с формант -тел-(и) и -ap-(G) словообразувателната основа се характе ризира с редуване: непалатална съгласна пред окончание с предна гласна или fJ : палатална съгласна пред окончание (и изразител на определеност) с непредна гласна (срв. напр. коня, лакътя , учителя, аптекаря и др.). Окончанието изразява граматичните категории род и число, одушевеност, звателност. Изразителят на определеност представлява морфемна редица: членна морфема -т- + окончание. Появата й е се мантично и/или синтактично мотивирана (виж 2 . 3 . 1 .). Изходна точка за описанието на формообразуването при съществителните имена в българския език е т. нар. основна - немаркирана по определеност и звателност, фор ма за единствено число, която има следната структура: словообразувателна основа + окончание. Формантът (виж по-горе) позволява до известна степен да бъде предвидено окончанието. Класически критерий за формалната класификация на съществителните е тяхната характеристика по род. На прак тика всяко съществително име може да бъде причислено към един (и само един) от класовете: мъжки, женски, среден род. В повечето случаи показател за родовата принадле жност е редицата: формант + окончание. Изключение са част от местоименните съществителни (личните местоимения срв . 2.0.3 . 111.) и известен брой съществителни, които могат да бъдат характеризирани като не-среден род (виж по-долу). Окончанието на основната форма може да приема стой ности -fJ, -а, -е, -о. Изключение са неизменяемите съществи телни (срв. 2.0. 3 . 111.), преобладаващата част от които имат основна форма с окончание -и (т. нар. плуралия тантум). 2 . 1 .2. 1 . Корелацията окончание : родова принадлежност е като правило нееднозначна. При производните основи (с 60
Морфология
формант различен от нула) корелацията формант + оконча ние : родова принадлежност е еднозначна. Окончанието -fj в незаети лекееми се появява при основи с невокален изглас и сигнализира не-среден род - най-често мъжки, по-рядко - женски, а при едно малко и ограничено множество - мъжки и/или женски род (срв. жар, кал, пот, прах) . В заети лекееми окончанието -в може да се появи и при основи с вокален изглас, напр. аташе, такси, жури, би жу, меню и под.; Руси, Лили, Нели, Фани и под. При нари цателните съществителни това е сигнал за среден род, а при собствените - за мъжки или женски (т.е. не-среден род). Окончанието -а сигнализира не-среден род, най-често женски, а при малък брой съществителни: а. означаващи на звания на роднини, професии и др. (напр. баща, войвоgа, слуга), б. образувани със суфкси -gжи-(я)/- чи-(я) , -ли- (я) мъжки род. При съществителното роgнина и при някои експре сивни названия, като напр. пияница, мижитурка, шушу.лшга и др., това окончание сигнализира мъжки и/или женски род. Окончанието -е сигнализира най-често среден род; единствено при някои лични имена - мъжки (срв. напр. Ба ре, Мите) или женски род (срв. напр. Ленче, Весе) . Окончанието -о сигнализира не-женски, най-често сре ден род, а при експресивни названия от типа зъб.льо, кра gльо, сънливко, бърборко, роднински названия от типа вуй чо, чичо, gяgo и собствени имена от типа Петко, Стойко, Кольо - мъжки род. 2 . 1 . 2 . 2 . Категорията число при съществителните имена има в българския език три стойности и съответно : форма за единствено число, форма за множествено число (основна, не-бройна) и бройна форма за множествено число. Формата за единствено число съвпада с основната фор ма (срв. по-горе). Формата за множествено число приема различни окон чания в зависимост от рода на съществителното име, от са мото окончание и от структурата на словообразувателната основа. Редица словообразувателни основи приемат в мно жествено число разширяващи форманти. 61
Български език
По-долу ще бъдат разгледани главните (според числе ността и/или редовността) типове форми за множествено число. А. Окончание -и като единствено приемат преобладава щият брой многосрични съществителни имена с окончание -е и -а в основната форма, както и група едносрични съще ствителни имена с окончание -е. За друга група едносрични съществителни с основна форма на -fJ това окончание е ду блетно (наред с -ове). Срв. зъб-е : зъб-и, стуgент-е : сту gент-и; кост-fJ : кост-и, cлagocт-fJ : слаgост-и, жен-а : жен-и, къщ-а : къщ-и, срв. също знаци 1 знакове, звуци 1 зву кове и др. Пред окончанието изгласните /к/, /г/, /х/ от основата в лекеемите от домашен произход и в стари заемки като пра вило преминават съответно в /ц/, /з/, /с/, срв. знак-е : знац-и, рък-а : ръц-е; ног-а : ноз-е; монах-fJ : монас-и, но: gансинг-fJ : gансинг-и, ycnex-fJ : успехи. Формантът (на основата) -ин- при съществителните от мъжки род се губи, срв. българ-ин-fJ : българ-и, гражgаи-ин-fJ : гра:Jiсgан-и. Някои словообразувателни основи - главно на роднин ски названия и собствени имена - в множествено число приемат разширяващ формант или редица форманти : еловобразувателните основи на имена от женски род с окончание -а приемат разширяващ формант -ин- (-ц-) (пара лено на -ов-1-ев-(-ц-) при мъжки род), срв. напр. лел-я : лел -ин-и, Hageжg-a : Наgежg-ин-и, Иваик-а : Иванк-ин-и 1 Иванк-инц-и и др. Славобразувателните основи на имена от мъжки род с окончание за ед. ч. -о приемат формант -ов-, срв. чич-о : чич -ови, Петк-о : Петк-ови, Борис-fJ : Борис-ови и под. Разширяващ формант -евц- приемат имена от мъжки род с окончание -е или друго окончание, ако основата завър шва на /й/, срв . Мит-е : Мит-евци, PagoЙ-fJ : Раgо-евци, Или-я : Или-евци. Разширяващ формант -овц- приемат съществителни на рицателни от мъжки род с окончание за ед. ч. -о (със или без 62
Морфология
суфикс в основата), с окончание -в и със суфикс -ан-, срв. вуйч-о : вуйч-овци, глуп-ч-о : глуп-ч-овци, gебел-анк-о : gе бел-анк-овци, присмех-улк-о : присмех-улк-овци, готов-ан-в : готован-овци. Същото окончанис приемат и съществител ните собствени имена (с изключение на онези, които имат окончание -евци), срв. Борис-в : Борис-овц-и, Коль-о : Коль -овц-и, Никол-а : Никол-овц-и и под. Разширяващите форманти -ин-(-ц-), -ов-1-ев-(-ц-), -евц-, -овц- могат да се разглеждат като редица, съставена от фор мант -ов-1-ев-, -ин-, характерен за т. нар. притежателни прила гателни (срв. по-долу 2. 1 . 3 . 5 .) и формант -ц-. Както се вижда, те се приемат само от лични съществителни имена - соб ствени, роднински названия (в това число и експресивни на звания). Конкуренцията на редиците формант + окончание -ови- : -евци/-овци за мъжки род с свързана със семантична опозиция, срв. Борисови ' Борис със семейството си 1 жена си ' : Борисовци ' мъжете с име Борис ' ; gяgови 'дядо със се мейството си 1 жена си ' : gяgовци ' стари мъже ' . Семантична опозиция сс реализира и от конкуренцията формант + окон чание -ини : окончание -и в женски род, срв. лелини 'леля със семейството си 1 мъжа си ' : лели 'много лели ' . Б . Окончание -а приемат съществителните имена с окончание на основната форма -о (от среден род) и основи, образувани без наставка или с наставки -л-, -ал-, -ил-, -ц-, -ен-ц-, -ищ-, както и съществителни имена от среден род с окончание на основната форма -е, образувани без наставка или с наставка -ий-, срв. напр. сел-о : сел-а, цвет-е : цвет-я, пер-ц-е : пер-ц-а, пил-ен-ц-е : пил-ен-ц-а; извест-и-е : из вест-и-я. Окончание -а (винаги ударено) приемат съществител ните с основна форма на -в (от мъжки род) крак-в, номер-в, рог-в (срв. крак-а, номер-а, рог-а). Разширяващ формант -ет- пред това окончание прие мат някои съществителни имена с основна форма на -е, образувани без наставка, срв. напр. мор-е : мор-ет-а, пол-е : пол-ет-а, или с наставки -ч-, -л- (умалителни) и с наставка -н-, срв . напр. вен-ч-е : вен-ч-ет-а, пет-л-е : пет-л-ет-а; 63
Български език
яgе-н-е : яgе-н-ет-а. Конкуренцията на форми с или без раз ширяващ формант е свързана с образуването на събирателни съществителни, срв . напр. пол-е : пол-ет-а : пол-я, лоз-е : лоз-ет-а : лоз-я. Разширяващ формант -т- приемат съществителни от среден род от чужд произход с изглас на /и/, /е/ и /у/ и окон чание -fJ, срв. напр. такси-lJ : такси-т-а, гише-tJ : гише-т-а, paнgeвy-fJ : ранgеву-т-а. Разширяваш формант -ен- приемат съществителните от среден род z.uw-e, зншw-е, врем-е, сем-е, пле.м-е, стрем-е, рам-о (срв. съответно иJw-ен-а, знам-ен-а, врем-ен-а, сем-ен-а, пле.н-ен-а, стрем-ен-а, рам-ен-а). Разширяващ формант -ес- приемат съществителните от среден род чуg-о, неб-е и като стилистично маркирана ду блетна форма - gърв-о, слов-о, срв. неб-ес-а, чуg-ес-а; gрв -ес-а, слов-ес-а (gърв-ет-а, слов-а) . Разширяващ формант -ищ- приемат основно съществи телните краЙ-fJ, кър-fJ, nът-fJ, сън-fJ (срв. кра-ища, кър-ища, път-ища, сън-ища). С него се образуват и дублетни форми от други едносрични съществителни с окончание -fJ, които имат редовното окончанис -ове, срв. gвop-fJ : gвор-ища (gвор-ове) , кал-fJ : кал-ища (кал-ове), трап-lJ : трап-ища (трап-ове) и др. Дублетните форми с този формант са в по вечето случаи маркирани с разговорност и могат да означа ват увелечителност или безред н ост. В. Окончание -е (винаги ударено) приемат съществи телните от мъжки род княз-fJ, кон-fJ, крал-fJ, JИЪ:JIC-fJ, цap-fJ (срв. юtяз-е, кои-е, крал-е, мъ:Jiс-е, цар-е). Разширяващ формант -ов- приемат останалите едно срични съществителни от мъжки род с окончание -fJ, както и следните многосричните съществителни със същото окон чанис вятър-fJ, огън-fJ, център-fJ, срв. хляб-fJ : хляб-ове, 1IOЖ-fJ : нож-ове, стол-fJ : стол-ове; вятър-fJ : ветр-ове, огън-fJ : огнь-ове, център : центр-ове. Разширяващи форманти -ов-ц- приемат известен брой умалителни съществителни от мъжки род с формант -ец- и окончание -fJ, срв. лист-ец-fJ : лист-ов-ц-е, граg-ец-l1 : граg -ов-ц-е. 64
Морфология
Разширяващ формант -ев- и окончание -е приемат едно срични съществителни от мъжки род с окончание в основна та форма -lJ и /й/ в изгласа на основата, което се губи в изгово ра на формата за мн. ч., срв. бoй-ftJ : бо-еве, бpoЙ-ftJ : бро-еве и др. Изключение са съществителните бeй-ftJ, змей-в, яй-в, които приемат формант -ов-. Корелацията между окончанията за единствено и множе ствено число може да бъде представена по следния начин : -е
-ев-е
-в
-а
,������=======
�
"""":::::_=�����::��=
-ов-е -ев-ц-е -ов-ц-е -и
-ев-и- ов-и -ев-ц-и -ов-ц-и - ин-и
-0 �------�� -а - и щ-а
-е-��§§���====�== -ет-а -т -а -ен-а -ес-а
Подтиповете, изведени въз основа на рода на съществи телното име и морфонологичните разновидности, са показа ни в табл. 2. Г. Бройната форма за множествено число при съще ствителни от мъжки род с окончание -в в основната форма се образува от словообразувателната основа с окончание -а. Употребява се след числителни имена и местоименни чи слителни колко, няколко, толкова (срв. по-горе 2.0.2.II.). Срв. напр. gва, три, няколко граg-а, пет , колко лев-а и под. Окон чанието -а не предизвиква никакви вокални промени в осно вата (срв. прозорец-в : прозорц-и vs gва прозорец-а). Изклю65
Български език
чение представляват названията за мерки метър, литър (срв. литър : литри vs gва литра). След мъжколичната форма на числителните (виж по долу 2 . 1 .4.) в съвременния български език се употребява форма за множествено число, срв. напр. gвама стуgенти, cegJwинa работници. 2. 1 .2.3 . Граматичната категория звателност има форми за единствено и множествено число, които се характеризи рат преди всичко със специфична интонация. В случаите, когато липсва специално окончание, звателните форми съвпа дат по структура с формите за единствено и множествено число, като се отличават само интонационно. А. Окончание -о приемат съществителни от мъжки род с окончание -fJ и основа на /к/, /х/, /ж/, /ч/, /ш/ и с формант -ин-, срв. напр. работник-@ : работник-о, юнак-fJ : юнак-о, българии-fJ : българин-о. Същото окончание приемат повечето съществителни имена от женски род (срв. по-долу) и някои съществителни имена от мъжки род с окончание -а съще ствителното влаgик-а (влаgик-о) и съществителните със су фикси -ин-,-аг-, -иц-, срв. напр. луgет-ин-а : луgет-ин-о, юнач-аг-а : юнач-аг-о, пиян-иц-а : пиян-иц-о. Срв. също баб -а : баб-о, планин-а : планин-о, зми-я : з;wий-о и под. Звателните форми с окончание -о при собствените име на са маркирани с разговорност и отстъпват пред основната форма, срв. Елен-о 1 Елен-а, Маргарит-о 1 Маргарит-а. Б. Окончание -е приемат останалите съществИтелни с окончание -fJ и консонантна основа, срв. Борис-fJ : Борис-е, Петър-f1 : Петр-е, бог-fJ : бож-е, гpag-fJ : граg-е, старец-fJ : старч-е. Окончанието влече след себе си редуване на съгла сните /к/ : /ч/, /г/ : /ж/, /х/ : /ш/ и изпадане на гласните /е/, /ъ/. Окончание -е приемат и съществителните от женски род с окончание -а, които са: нарицателни със суфикс -иц- и соб ствени със суфикс -к-, срв. напр. гълъб-иц-а : гълъб-иц-е, Вер-к-а : Вер-к-е, както и някои други без суфикс, срв. напр. Вер-а : Вер-е, Наg-я : Hag-e, Юл-и-я : Юл-е. В. Окончание -у приемат съществителните с основа на /й/ и съществителните със суфикси -тел-, -ар- и с алтерна-
66
Морфология
ция палатална : непалатална съгласна пред окончанието (виж по-горе 2. 1 .2.), срв. ратай-е : рата-ю, славей-е : сла ве-ю, учител-е : учител-ю, gругар-е : gругар-ю и под. При останалите съществителни имена звателната фор ма е със същата структура като основната форма и се разли чава само интонационно. Звателните окончания са винаги неударени. В случаите, когато в основната форма ударението пада на окончанието, в звателната то се отмята на последната сричка на основата. 2 . 1 .2.4. Към формите за единствено и множествено чи сло може да се присъединява постпозитивен изразител на определеност - т. нар. определителен член. Употребата на вариантите на определителния член зависи : а. от категори алната характеристика на съществителното име (от стойно стите на категориите род и число); б. от фонологичната стой ност на изгласа му и в. от синтактичната функция на съще ствителното име. Определителният член има пет варианта: -ът-@, -а, -т-а, -т-о, -т-е. А. Вариантите -ът-е (т. нар. пълен член) и -а (т. нар. кратък член) са характерни за формите за единствено число на съществителните от мъжки род с окончание -е. Дистри буцията им е свързана с определени нормативни правила, валидни за книжовния език в писмената му разновидност. В узуса няма дистрибутивно-функционална разлика между двата варианта. По-долу се излагат нормативните дистрибу тивни правила. Вариант -ът-о приемат съществителните имена, кон ституиращи конгруентната именна фраза (виж по-долу 2.2. 1 .2 . 1 . , 2.2. 1 .4. 1 .) и/или кореферситната с нея именна фраза в състава на глаголния израз (виж по-долу 2.2.2.2.3.). Срв. напр. Съсеgът е болен. v s Този болен. е съсеgът. Вариант -а приемат съществителните имена от мъжки род във всички останали синтактични функции, срв. напр. Посетих съсеgа, Жената н.а съсеgа е болна. Срв. също Ра ботникът товари камиона vs Камионът се товари от ра ботника . 67
Български език
Според правописната норма вариантите на определи телния член при съществителните с алтермация палатална : непалатална съгласна пред окончанието (срв. 2. 1 .2.) се запи сват съответно като -ят и -я, срв. напр. кон-ят 1 кон-я, боят 1 боя, учителят 1 учителя, gругарят 1 gругаря и под. Б. Вариант -т-а на определителния член приемат съще ствителните имена с окончание -а (-я) в единствено число (от мъжки и женски род) и с окончание -а (-я) в множестве но число (от мъжки и среден род, както и плуралия тантум), срв . бащ-а : бащ-а-т-а, воg-а : воg-а-т-а, зши-я : зе.м-я-т-а; брат-fJ : брат-я : брат-я-т-а, poг-fJ : рог-а : рог-а-т-а, пол-е : пол-я : пол-я-т-а; книж-а : книж-а-т-а. В. Вариант -т-о приемат съществителните от среден род в единствено число с окончание -о, -е, срв. блат-о : блат-о-т-о, .м.ор-е : мор-е-т-о и под. Г. Вариант -т-е приемат формите за множествено число с окончание различно от -а, срв. бор-е : бор-ов-е : бор-ов-е -т-е, вестник-о : вестниц-и : вестниц-и-т-е и под. 2. 1 .2. 5 . Местоименни съществителни Местоименните съществителни (виж 2.0.3 . II I .) имат следната структура: словообразувателна основа + окончание. Основата понякога представлява редица от корени, в други случаи е редица от думи, чес':!'и са и суплетивните форми . Поради това при характеристиката им не се дават морфологичните структури на формите. От формална гледна точка местоименните съществи телни сс делят на изменяеми и неизменяеми. Местоименни те съществителни не притежават членувани форми (което е семантично мотивирано - виж по-долу 2.2. 1 .3 . 1 .). 2 . 1 .2. 5 . 1 . Изменяеми местоименни съществителни А. Личните местоимения се характеризират с богата па радигма, свързана със синтактичните позиции за аргументни изрази в изречението (виж по-долу 2.2. 1 .4. 1 .) и допълнител но поделена на т. нар. пълни и кратки (клитични) форми. 68
Морфол огия
Различават се следните форми на личните местоимения : форма за конгруентна (съгласувана) фраза (първи аргумен тен израз), пълна форма за неконгруентна фраза (втори, трети и четвърти ар гументен израз), кратка форма за неконгруент на безпредложна фраза (втори аргументен израз), кратка форма за неконгруентна предложна фраза с предлог на (тре ти аргументен израз). В отношение на синтактична вариантност с формите за неконгруентни фрази се намират формите на т. нар. възврат но местоимение. Формите на личните и възвратното местоименни съще ствителни представя следната таблица: Ф орм а з а: ед.
1
л.
2
л.
3
м . р.
л.
ж . р . ер . р
.
въз в р .
ч.
кон rруе нтн а фраза н еко н rруе нтн а фраза ( пъл н а)
аз
ти
.мене тебе
т ой
тя
то
-
него
нея
11его
себе
--
н е ко н rруе нтн а бе зп редл ожн а фраз а ( кратка)
о'Ие
те
го
я
го
се
н е ко н rруе нтн а п редл ожн а фраза ( кратка)
.м и
ти
му
й
лtу
си
кон rруе нтн а фраз а
ние
вие
те
-
н еко н rруе нтн а фраза ( пълн а)
11ас
вас
тях
-
н еко н rруе нтн а безпредложн а фраза ( кратка)
ни
ви
ги
-
н еко н rруе нтн а п редл ожн а фраз а (кратка)
ни
ви
им
-
мн .
ч.
Личното местоимение има също архаични пълни форми за трети аргументен израз - нему, неи, нему, тям, които ве че не се употребяват. Във всички лица третият аргумент се изразява с конструкция, съставена от предлог на и пълната форма за неконгруентна фраза (виж по-долу 2.2. 1 .4. 1 .) 69
Български език
Б. Местоименните съществителни с основа -кой- имат двучленна парадигма, състояща се от форма за конгруентна фраза и (пълна) форма за неконгруентна фраза. Срв . : Форм а за : ( Ме стоим е н и е:)
ко н rруентн а фраз а
н еко н rруе нтн а фраза
( въп ро сител н о )
кой
кого
( отр ицател н о)
никой
ии кого
( обобщител н о)
всеки (всякой)
всекиго
( н еопределител н о)
някой
някого
еgи-кой
еgи-кого
кой ga е
кого ga е
кой-гоgе
-
Пълните форми за неконгруентна фраза (за трети аргу ментен израз) от типа кому, някому, всекиму са архаични и са изместени в съвременния език от конструкции, съставе ни от предлог на и формата за неконгруентна фраза, срв. на някого, на никого и под. Формата за конгруентна фраза на разгледаните местои мения селекционира единствено число и мъжки род на гла голния израз. Формите на местоименните съществителни с основа -кой- за конгруентна фраза са омонимни с формите за мъжки род единствено число на съответните местоименни прила гателни (виж по-долу 2. 1 . 3 . 5 .). 2. 1 .2.5.2. Неизменяеми местоименни съществителни Неизменяеми са местоименните съществителни с осно ва -що- : нищо, нещо, еgи-що, що-гоgе, що ga е, определяни традиционно съответно като отрицателни и неопределител ни местоимения. Неизменяеми са още местоименните съществителни (определяни съответно като въпросителни, относителни и 70
Морфология
показателни): какво, каквото и това (туй), онова (онуй), ко ито са омонимни с формите за среден род единствено число на съответните местоименни прилагателни (виж по-долу 2. 1 . 3 . 5 .). Неизменяемите местоименни съществителни като кон ститутивен член на конгруентната фраза селекционират единствено число и среден род на глаголния израз. 2 . 1 .2.6. Числителни съществителни Според морфологичната и синтактичната си характери стика към съществителните се причисляват и традиционно определяните като числителни бройни хиляgа, милион, ми лиарg. Те имат пълната парадигма на съществителни имена съответно от мъжки (милион, .милиарg) и женски род (хиля gа) и могат да конституират именна фраза. Срв . .:и илион-fJ : милион-и : милион-fJ-ът-fJ : милион-fJ-а : милион-и-т-е; хи ляg-а : хиляg-и : хиляg-а-т-а : хиляg-и-т-е. 2 . 1 . 3 . Прилагателно име Във всяка форма на прилагателно име се различават: словообразувателна основа + окончание ( + изразител на определеност). Словообразувателната основа има следната структура: (префикс 1 редица префикси +) корен (+ суфикс 1 реди ца суфикси). Префиксите се срещат рядко и като правило характери зират основата на производното прилагателно като : а. отгла голно (срв. напр. о-свеж-и-тел-ен-fJ, при-каз-лив-fl) или б. от съществително име (срв. напр. при-мор-ск-и, c-pog-eн-fJ). Само префиксите от чужд произход могат да функционират като форманти на прилагателно име, произведено от друго прилагателно (срв. напр. а-морален-fJ, анти-нароgен-fJ). Значителен брой суфикси - сравнително повече, откол кото при съществителните имена, характеризират категори ално производното прилагателно. Така напр. форманти -ат-, -ест-, -ист-, -ек-, -ов-, редица -ов-ит- подсказват съществи телна основа (срв. напр. рогат, порест, блатист, братски, 71
·
Български език
чичов, gapoвum и под.), редиците -ик-ав-, -ич-ък- подсказват прилагателна основа (срв. напр. червеникав, нисичък и под.), формант -ив- подсказва не-прилагателна основа (срв. напр. гневлив, ревлив, свенлив и под.) и т.н. Окончанието е изразител на граматичните категории род и число. Изразителят на определеност показва характеристиката на цялата именна група, в която даденото прилагателно име е в инициална позиция. Парадигмата на прилагателното име в българския език включва три форми за род в единствено число и една обща форма за множествено число. Всички форми на прилагател ното име могат да се свързват с изразители на определеност. Основната форма на прилагателното име има следната структура: словообразувателна основа + окончание за мъжки род единствено число. В преобладаващия брой случаи окончанията еднозначно информират за категорналната характеристика на формата. Многозначно е само окончанието -и. 2. 1 . 3 . 1 . Прилагателното име има отделни форми за род само в единствено число. Окончание -и приемат прилагателните от мъжки род със стар формант -j - (срв. напр. вълч-и (vlk-j -), коз-и, овч-и) и прилагателните с формант -ек- (срв. напр. гор-ск-и, българ -ск-и), а също и числителните прилагателни (т. нар. числи телни редни, виж 2.0.3 .1., срв. първ-и, втор-и, трет-и . . . стот-н-и). Окончанието се среща и в устойчиви съчетания с функция на собствени имена, срв. напр. Бели Искър, Дол ни Богров, Черни връх и под. Окончанието -и е винаги неу дарено. Окончание -0 приемат всички останали форми за мъжки род (това е преобладаващият брой), срв. напр. бял-0, сив-0, gолен-в. Окончание -а приемат формите за женски род, срв. на пр. нов-а, бял-а, хубав-а. В редица случаи това е свързано с 72
Морфология
редувания в основата /е/ : е, /ъ/ : е, ср в наnр. гроз-еи-е : гроз -н.-а, близ-ък-е : близ-к-а, бистър-о : бистр-а, какъв-е : какв-а и под. Окончание -е приемат, като правил о в рамките на ду блетна двойка, формите за среден род на прилагателните с изглас в основата /ш/ (но не /щ!) или /ж/, срв. висш-е : висш-е 1 висш-о, бивш-е : бивш-е 1 бивш-о, враж- и : враж-е 1 враж-о и под. Окончание -о приемат всички оставали прилагателни в среден род, със същите редувания в основата, както при формите за женски род, срв. напр. гроз-ен-е : гроз-н.-о, близ -ък-е : близ-к-о, бистър-е : бистр-о, какъв-0 : какв-о и под. Типовете прилагателни, изведени въз основа на морфо нологичните разновидности, са представ е ни в таблица 3 . .
2 . 1 . 3 .2 . Общата форма з а множествено число н а прила гателното име приема окончание -и. Редуванията в основата са аналогични на редуванията в единствено число женски и среден род, срв. напр. гроз-ен-fJ : гроз-н -и, 6лиз-ък-fJ : близ-к-и, бистър-о : бистр-и, какъв-0 : какв-и и nод. Окончанието е винаги неударено. 2 . 1 . 3 . 3 . Една група прилагателни - заети или образува ни със заета наставка -лия-, са неизм еня е ми, т.е. имат само синтактичните свойства на прилагател ни и функционират като подчинен член на именната фраза , срв . напр. каре (gе колте) , сербез (човек, жен.а, мол-tче}, пешкин (жен.а, geme) , бойлия (пушка) и др. 2. 1 . 3 .4. Всички прилагателни могат да се свързват с постпозитивния изразител на определ еност (определител ния член). Дистрибуцията на определителния член е проста. Член -ът-о или -а приемат формите за мъжки род един ствено число. Формите с окончание и I<акто и с окончание -е и изглас на основата /й/ присъеди ня ват определителния член без интерморф, а останалите при лагателни с оконча ние -fJ с интерморф -и, срв. враж-и : враж-и-ят 1 враж-и-я, мой-0 : ./И о-ят 1 мо-я vs малък-в : мал к-и-ят 1 малк-и-я, бoc-fJ : бос-и-ят 1 бос-и-я и под. Морфон оло гичните промени са -
,
-
73
Български език
същите както при нечленуваните форми (срв. по-горе). Член -ът-и или -а приемат и неизменяемите прилагателни с кон сонантен изглас, срв. сербез-и : сърбез-ът 1 сербез-а и др. Изборът на пълен или кратък член е зависим от синтак тичната функция на именната фраза - както при съществи телните имена (виж по-горе 2 . 1 .2.4.). Пълен член приемат при същите синтактични условия прилагателните имена, които конституират именна фраза или са част от неин апо зитивен подчинен член (виж по-долу 2.2. 1 . 1 .2.В.). Срв. напр. Болният се нy:J�Cgae от почивка; Колегата ми, главиият сче товоgител, излезе в отпуска. Член -т-а приемат формите за женски род единствено число, срв. напр. гроз-н-а : гроз-н-а-т-а, бистр-а : бистр-а -т-а. Член -т-а приемат и неизменяемите прилагателни, образувани със суфикс -лия, срв. каймак-лия-и : каймаклия -т-а и под. Член -т-о приемат формите за среден род единствено чи сло, срв. напр. гроз-н-о : гроз-н-о-т-о, бистр-о : бистр-о-т-о. Член -т-е приемат формите за множествено число, срв. напр. гроз-n-и : гроз-н-и-т-е, бистр-и : бистр-и-т-е. Постпозитивните изразители на определеност при при лагателните са винаги неударени. 2. 1 . 3 . 5 . Местоименни прилагателни Също както при съществителните, и тук структурата на местоименните прилагателни невинаги е прозрачна и затова по-долу тя няма да бъде демонстрирана. Местоименните прилагателни имат същия брой форми както останалите прилагателни, а основна форма също е формата за мъжки род единствено число. Най-общо се различават следните редици местоименни прилагателни: а. с корен на съответно лично (и възвратно) местоимение: мой, твой . . . техеи; свой (т. нар. притежателни и възвратно -притежателни местоимения); б. с корен т-, он- : този, такъв; онзи, онакъв (инакъв) (т. нар. показателни местоимения); 74
Морфология
в. с корен -к- : ко й , какъв; ко йто, какъвто; някой , някакъв ; нико й , никакъв (т. нар . въпросителни, относителни, неопр еделителни и отрицателни местоимения ) ; Фор мите на местоименните прилагателни са показани в таблицата : MIIOЖeCТBeiiO ЧИСЛО
единствено число женски род
мъжки род без
член
й й
а. мо -в тво -в негов-в неин-в наш-в ваш-в техен-в
й
сво -в
с член
() () неговия (т) нейния (т) нашия (т) вашия (т) техния (т) своя(т)
без
член
с член
среден род без
член
с член
без
чле11
М ОЯ т
М О-Я
моята
мо-е
iltoeтo
мо-и
моите
твоя т
тво-я
твоята
тво-е
твоето
тво-и
твоите
негов-а
неговата
негов-о
неговото
негов-и
неговите
не н-а
й
не ната
не н-о
й
не ното
не н-и
й
не ните
наш-а
нашата
наш-е
нашето
наш-и
нашите
ваш-а
вашата
ваш-е
вашето
ваш-и
вашите
тяхн-а
тяхната
mRXH-0
тяхното
техн-и
техните
сво-я
своята
сво-е
своето
сво-и
своите
б. тоз-и
й
таз-и
й
онз-и
оназ-и
онов-а
онез-и
такав-а
таков-а
такив-а
онакъв-в
онакав-а
онаков-а
онакив-а
инакъв-в
инакв-а
инаКв.IQ
инакв-и
КО-Я
ко-е
ко-и
ко-я-то
ко-е-то
ко-и-то
НЯКО-Я
НЯКО-е
НЯКО-и
нико-Я
нико-е
нико-и
й
ко -в
й
ко -в-то 1 ког-о-то
й никой-о няко -в
какъв-в
какв-а
какв-о
какн-и
какъв-в-то
какв-а-то
какв-о-то
какв-и-то
някакъв-в
някакв-а
някакв-о
някакв-и
никакъв-в
никакв-а
никакв-о
никакв-и
всякакъв-в
всякакв-а
всякакв-о
всякакв-и
всек-и
всяк-а
всяко
всичк-и
всичкият
всичката
(всичко)
й
тез-и
тов-а
такъв-в
в.
с член
всичкото
всичките
75
Български език
Както се вижда от таблицата, местоименните прилага телни се разпределят почти изцяло между отделните типове същински прилагателни по отношение на окончанията и морфонологичните редувания . Местоименните прилагателни не се свързват с изрази телите на относителна интензивност (виж по-горе 2.0. 1 .2.). Изключение са разговорните форми от типа по-такъв, по инакъв. Местоименните прилагателни от редици б. и в. са се мантично маркирани по отношение на категорията опреде леност и затова не се свързват с нейни изразители. Обратно, прилагателното всичкият е винаги с определителен член. Изключение е само формата за среден род и то във фрази от типа всичко живо, всичко gобро и под. Употребени по отношение на лица, показателните ме стоимения могат да конституират именна фраза, срв. напр. Този е л-юят приятел : Тази е моята приятелка. Относителните местоимения имат по-сложна парадиг матична и дистрибутивна характеристика. Те имат следните форми : който (за конгруентна фраза, мъжки род), когото (за неконгруентна фраза, мъжки род), която (за всички фра зи, женски род), което (за всички фрази, среден род), които (за всички фрази, множествено число). (Формата коJиуто е архаична и е измсетена от конструкция с предлог на.) Ди стрибуцията им е ограничена до глаголната фраза като под чинен член на именна фраза. Те се употребяват в сложни из реченеки изрази, в които са "на двойно подчинение" : акомо дират се по род и число с конститутивното съществително име в именната фраза на главната предикатно-аргументна конструкция, но се управляват и от глаголната фраза в под чинената предикатно-аргументна конструкция. Това се про явява в избора на форма за конгруентна или неконгруентна фраза в мъжки род. Срв. Това е човекът, който познава ба ща ми vs Това е човекът, когото познава баща ми. Формите на относителните местоименни прилагателни могат да заемат инициална позиция в подчинената предикатно-аргументна конструкция (но след предлога, ако има такъв), а могат да заемат позиция и непосредствено пред съществителното 76
Морфология
име, с което се акомодират (както останалите прилагател ни), срв. напр. Хвани gетето с ръката, която не те боли vs С която ръка не те боли, (с нея) хвани gетето; Човекът, който goйge, влезе в стаята vs Който човек goйge, ga вле зе в стаята. Някои от формите на местоименни прилагателни са омоними на местоименни съществителни (виж по-горе 2 . 1 . 2 . 5 .). Различават се от тях по това, че не могат да влизат в пряка синтактична връзка с глаголния израз, а винаги из пълняват функцията на подчинен член на именната фраза. Срв. напр. двойките изреченски изрази, в които се появяват съответно местоименно съществително и местоименно при лагателно: Кой се обаgи ? vs Кой колега се обаgи ? Пpegagox wy това vs Пpegagox му това съобщение и под. ..
2. 1 . 3 . 6 . Числителни прилагателни Според своята морфологична и синтактична характе ристика към прилагателните имена се причисляват т. нар. числителни редни от 1 до 1 ОО, числителните образувани с основа -хиляgен-, -милионен-, -милиарgен-, както и числи телното бройно еgин (виж 2.0.2.1.) и еgничък (срв. по-долу 2. 1 .4.3 .). По отношение на окончанията и морфонологичните редувания те се разпределят без остатък между типовете съ щински прилагателни, срв. първ-и : първ-а, първ-о, първ-и (първ-и-я(т)-�, първ-а-т-а, първ-о-т-о, първ-и-т-е) , втор-и, трет-и . . . стот-ен-� : стот-н-а, стот-н-о, стот-н-и (стот -н-и-я(т)-�, стот-н-а-т-а, стот-н-о-т-о, стот-н-и-т-е) и т.н . , еgин-� : еgн-а, еgн-о, еgн-и (еgин-и-я(т)-�, еgн-а-т-а, еgн-о-т-о, еgн-и-т-е) , еgн-ичък-е : еgн-ичк-а, еgн-ичк-о, еgн -ичк-и и т.н. Формата за множествено число на прилагателното еgин се съгласува със съществителни плуралия тантум, срв. напр. еgни очила, еgни панталони и под. Числителното прилагателно еgин е омоним на лекси калния изразител на неопределеност. Той има по-бедна па радигма и се различава от числителното прилагателно по това, че: а. не може да носи изреченското ударение, б. фор77
Български език
мата за множествено число еgн-и се съгласува със съществи телни имена в множествено число (срв. напр. Виgях еgни жени) и в. като маркиран с неопределеност не приема опре делителен член, срв. напр. Еgните обувки .�wy се скъсаха (но gругите са зgрави) vs Скъсаха му се еgни (/някакви) обувки. 2 . 1 .4. Числително име Числителните (т. нар. бройни) имена са семантично маркирани по отношение на катсгорията количество, а от там и по отношение на граматичната категория число. По отношение на останалите граматични категории, присъщи на имената, изменяемостта им е ограничена. От тази гледна точка числителните имена могат да бъдат поде лени на два класа: а. числителното gва и б. останалите чи слителни имена. 2 . 1 .4. 1 . Основните (бройни) числителни имена имат следните форми: обща форма за род (която е основната им форма) и форма за мъжколи·чен род. И двете форми могат да приемат поспозитивен изразител на определеност (опреде лителен член). Окончанието на общата форма на числителните 3 и 4 е -и (Шр-и, чеШир-и), на числителните 200 и 300 е -а (gвест-а, трист-а), а на останалите - -и (срв. пет, шест . . . еgинай сет, gваиайсет . . . gваgесет, триgесет . . . сто . . . четиристо тин, петстотин . . . и т.н .). Числителното 2 има форми за мъжконеличен род (gва) и не-мъжки (женски и среден) род (gве). Мъжколичните форми на числителните имена 7 и 8 (и дублетно за някои други) се образуват с формант -мин-, а на останалите - с формант -м- при основи с вокален изглас и -иАt- при основи с консонатен изглас. Окончанието на всички мъжколични форми е -а. Срв. сеg-мин-а, ос-мин-а; gва-м-а (и дублетно gва-мин-а), тр-им-а, четир-има-а, пет-им-а (и дублетно пет-мин-а) . . . gесет-им-а . . . стот-им-а и т. н. Рядко употребявани са мъжоличните форми образувани с формант -(и)ц- от типа gвоица, троица, четворица. 78
Морфология
спрiх
зовах
заnочнах заnочна
рече
облече
спре
зове
започне
4 река
5 облека
6 спра
7 зова
8 заnочна
плаче
може
мога
21
можах
-
пЯх
пее
Иде
1 9 ПCII
20 Ида
пИх
желах
живЯх
пИе
1 6 желая
1 8 пИя
желае
1 5 живея
-
можа
пil
пИ
зная
жела
живЯ
рАза лi.r а
рЯз.RХ
каза
лi.гах
знаях
живее
1 4 лi.жа
казах
плака
кi.na
плаках
дАна
кi.пах
зова
спрЯ
облече
рече
влезе
шiнах
1 7 зн3я/зщiм знае
реже
лЪже
I З режа
каже
1 2 кажа
плача
кi.ne
11
дене
дЯна
9
1 0 кi.пя
облЯкох
рекох
влЯзох
чете отИде
влезе
четох
отИдох
з вruiзa
1
чете
4
отИде
з
мин. св.
мин.
спрИ зовИ
спреше зовеше
режех
режеше лъжИ
режИ
nей идИ
пееше Идеше можеше
можех
пеех Идех
пИй
-
знай
пИеше
знаеше
желаеше желай
живееше живей
лЪжеше
пИех
знаех
желаех
живеех
лЪжех
кажИ
плачИ
кажеше
плачеше
плачех кЭ.Жех
къпИ
денИ
кi.пеше
денеше
кi.nex
денех
заnочнех tJапочнеше заnочнИ
зовЯх
спрЯх
облИчаше облечИ
речИ
речеше
речах облИчах
влез
влезеше
влезех
четИ отидИ
четеше отИдеше
7
четiх
6
ед. ч.
ед. ч.
повел. накл. 2л
несв. 2л.
ми н.
отИдех
5
ед. ч.
З л . ед. ч. несв. l л.
чета
2
1
l л . ед. ч .
мин. св.
2 отИда
ед. ч
еег. З л
ед. ч
тип еег. l л
Таблица 1 . Глагол
четi:те
nеейки
пИещ nеещ
пИйте nейте
-
може щ
Идещ
пИейки
знаещ
знайте
четЯл
четеnи
зовали
зовЯл
спрЯл
зовели
спрели
зован
сnрЯн
16
зовани
спрени
облечени
речени
-
-
четени
ч.
nрич. мн.
мин.
страд.
кi.пал
дЯнал
лiг.1л
рЯзал
казал
пЯл
пИл
-
зшiел
моглИ
-
пели
пИли
знаели
желали
живели
лЪгали
рЯзали
казали
плакали
кi.пали
дАнали
можел
Идел
пеел
пИел
знаел
желаел
живеел
лi.жел
режел
кажел
плачел
кi.пел
денел
можели
Идели
пеели
пИели
знаели
желаели
живеели
лi.жели
режели
кiжели
плачели
кi.пели
денели
-
-
пАт/nЯн
пИт
-
желан
живiн
лi.rан
рЯзан
казан
-
кi.пан
дЯнат
-
-
пСти!пени
пИти
-
желани
живени
лi.rани
рЯза11и
казани
-
кi.пани
дЯнати
заnочнал започнали заnочнел започнели заnочнат започнати
зовал
спрели
облИчали облечен
сnрАл
облИчал
речен
-
-
четен
облекли
впСзели
отИдели
15
облЯкъл
влезел
отИдел
14
ч.
реч еn и
влезли
отИшли
IЗ
прич.
MИII. страд.
прич. мн. м.р. ед.
м.р. ед. ч. ч.
прич.
деят.
нес в.
мин.
реч ел
можейки мori.rJ
Идейки
знаейки
12
чежли
ч.
прич. мн.
деiiТ.
нес в.
мин.
рекли
желаейки желал
желаещ
мин. св. деят.
ре къл
влЯзъл
живеейки живЯл
лi.жейки
режейки
-
живеещ
идете
чеn отИшъл
11
плачейки плакал
кi.пейки
-
-
зовейки
-
-
речейки
-
-
четейки
желайте
лi.жещ
режещ
-
плачещ
кi.пещ
-
-
зовЯщ
-
-
речещ / реч ащ
-
-
четйхщ
9
ч.
м.р. ед.
ч.
живейте
лъжете
режете
кажете
плачСте
къпете
денСте
започнете
зовете
спрете
облеч i:те
речi:те
влезте
отИдете
мин. св. деят. прич.
10
дееприч.
м.р. ед.
прич.
еег. деят.
1 спрежение
8
накл. 2л мн. ч .
повел.
строИ
учи
върв И
зо строЯ
3 1 уча
32 вървЯ
дадох
бi.ца
45 ща
44
ще
бi.це
е
43 съм
Исках
Иска
отвЗря
коли
40 коля
4 1 Искам
мели
MeЛJI
39
42 отварям
клах
бележи
38 бележа
в идЯх
щЯх
бидох
бвх
отварях
мnJix
белJiзях
спах
вИди
спИ
37 спЯ
стоЯх
държах
:Учих
строИх
следИх
рабОтих
клех
взех
прах
Ядох
36 в Идя
стоИ
следИ
35 стоЯ
мълчах
работи
28 работя
29 следЯ
мълчИ
кълне
27 кълна
държИ
вземе
26 взема
33 мълча
пере
25 пера
34 държа
вървЯх
яде
� -
даде
23 дам
24 Ям
3
тъках
2
тъче
1
22 тъка
4 дa,;ulx
отварях
Исках
колех
мелех
бележех
спЯх
вИдех
стоЯх
държех
мълчех
вървЯх
учех
строЯх
следЯх
работех
кълнех
вземех
перЯх
ядЯх
бi.llex
ЩJI/щеше щЯх
биде
5 тъчех
беше (бi:) бвх
отваря
Иска
кла
млЯ
белвза
спа
в идЯ
стоЯ
държа
мълча
вър вЯ
учи
строИ
следИ
работи
кле
взе
пра
Яде
даде
тъка
6
7
перИ
Яж
дай
тъчИ
учИ
спИ
вИж
стОй
Искай
колИ
мелИ
щеше
бi.цеше
беше
-
бi.аи
бъдИ
8 9
кълнещ
-
перЯщ
��дЯщ
-
тъчещ
10 11
взел
прал
Ji:n
дал
тъюiл
кълнейки клел
-
перейки
ядейки
-
тъчейки
спЯщ
-
стоЯщ спейки
-
стоейки
колещ
мелещ
Искащ
Искайки
колейки
мелейки
Искал
клал
-
бъдСте
бъдете
-
бi.цещ
-
Искал
колел
мелел
щели
билИ
бЪдейки бИл /бидейки
щЯл
бi.аел
бitл
отваряли отварi!Л
Искали
клаnи
млеnи
билИ
щЯл
спli:л
видел
стоЯл
белJiЗJIЛИ бележел
спаnи
бЪдейки бИл /бидейки
-
вървli:л
учел
строli:л
следli:л
държали държел видеnи
млiт
кълнел
вземал
перЯл
ядЯл
дадЯл
мълчали мълчел
вървели
учили
строИли
следИли
видli:л спал
13 тъчел
рабОтили рабОтел
клели
взели
прали
Ji:nи
дали
стоli:ли
отваряйте отварящ отваряйки отварi!Л
Искайте
III спрежение
колСте
мелете
12 тъкали
стоli:л
бележете бележещ бележейки белвзал
спете
вИжте
стойте
държейки държал
мълчейки мълчал
държащ
мълчащ
дрi.жте
мълчете
учил
въраейки вървЯл
учейки
строейки строИл
следейки следИл
вървЯщ
учещ
строЯщ
следЯщ
вървете
учете
стрОйте
следСте
работСте рабОтещ рабОтейки рабОтил
II спрежение
кълнете
вземете
перСте
Яжте
дайте
тъчСте
Спомагателн и rnaroли
отваряше отваряй
некаше
колеше
мелеше
бележеше бележИ
спеше
вИдеше
стоеше
държеше дрi.ж
мълчеше мълчИ
вървеше вървИ
)'чеше
строеше строй
следеше следИ
рабОтеше работИ
кълнеше кълнИ
вземеше вземИ
переше
ядеше
дадеше
тъчеше
14
15
кълнат
взет
пран
Яден
даден
тъкан
-
вървЯн
)'чен
строен
следен
(спан)
видЯн
-
Искан
клан
щели
бi.аели
билИ
-
-
-
отвЗрi!Ли отварян
Искали
колел и
мелени
млЯн / млЯт
бележели белвзан
спели
видели
стоli:ли
държели държан
мълчели
вървели
учели
строСли
следели
раООтели рабОтен
кълнели
вземали
перели
ядеnи
дадели
тъчели
16
1
-
-
-
отваряни
Искани
клани
млени млети
белвзани
(спани)
видени
-
държани
-
вървени
учени
строени
следени
раООтени
кълнати
взети
прани
Ядени
дадени
тъкани
Таблица 2. Съществително име тип
ед. ч.
член. ед. ч.
мн. ч.
член. м11. ч.
бройна форма звателна форма
Мъжки род
1 град
градi.т, града
градове
градовете
града
2 брЯг
брегi.т, брега
брегове
бреговете
брЯга
-
3 врi.х
върхi.т, върха
върхове
върховете
вЪрха
-
4 вЯтър
вЯтърът, вЯтъра
ветрове
ветровете
вЯтьра
клонове 1 клони
клоновете 1 клоните
клона народа
(граде)
вётре
5 клон
КЛОIIЪТ,
6 нарс)д
народът, народа народи
народите
7 чужде11ец
чужденецът, чужде11еца
чужденцИ
чужденцИте
8 театър
театърът
театри
театрите
театъра
-
9 метър
мётьрът
мётри
метрите
метра
-
1 0 органИзъм
органИзмът
органИзми
органИзмите
оргiшизъма
1 1 грЪк 1 2 боец
гърriт
гЪрци
гЪрците
гЪрка
гЪрко
боецът
бойцИ
бойцИте
боеца
боецо
1 3 езИк
езИкът
езИци
езИците
езИка
1 4 камък
кс\мъкът
камъни
камъните
камъка
1 5 б'i.пгарин
бi.nгаринът
б'i.пгари
б'i.пгарите
-
бi.n гарино
1 6 турчин
rурчинът
т)'рци
т)'рците
-
rурчюю
17 момък
момъкът
момцИ
момцИте
-
момко
1 8 господИн
господИнът
господа
господата
-
господИне
-
беглецо
клона
-
народе -
1 9 беглец
беглецът
бегълцИ
бегълцИте
20 крак
кракi.т
крака
краката
крака
2 1 мi.ж
мъжi.т
мъже
мъжёте
мi.жо
22 брат
братът
братя
братятя
чужденецо
-
-
-
-
-
-
брате
23 ci.a
съдЪт
съдИлища
съднлищата
ci,aa
24 градец
градецът
градовце
градовцете
градеца
-
25 брОй
броят
броеве
броевете
броя
-
26 зет
зётят
зётьове
зетьовете
(зётя)
27 огън
огънят
огньове
огньовете
OГЪIIII
-
зётьо, зётко -
28 другар
другарят
другари
другарите
-
29 герой
гере)ят
герои
герс)ите
-
зо ден
денЯт
днИ
днИте
дена, днИ
3 1 нокът
нокътят
нокти
ноктите
IIОКЪТЯ
32 кон
конят
KOIIe
конёте
коня
33 пi.т
пi.тят
пi.тища
пътищата
пi.тя
34 баща
бащата
бащИ
бащИте
-
35 съдиЯ
съдиЯта
съдни
съдните
-
36 дЯдо
дЯдото
дЯдовци
дЯдовците
-
другарю герОю -
-
(кон ьо) -
-
-
дЯдо
ед. ч .
тиn
член. ед. ч .
Mll. Ч.
чле11. м н . ч.
бройна форма звателна форма
Женски род
37
жена
жената
женИ
женИте
-
жено
38
уста
устЗта
уста, устИ
устата, устИте
-
()•сто)
39
вИра
вИрата
вери
верите
-
(вИро)
40
овца
овцата
овце
овцете
-
-
41
ръка
ръ ката
ръце
ръцhе
-
-
земИте
-
(земьо) (сви ю.о)
42
земИ
земИта
земИ
43
свинИ
СВИНИта
свине
свинете
-
44
вечер
вечерта
вечери
вечерите
-
-
45
nесен
nесента
nесни
nесните
-
-
-
46
мИсъл
мисълта
мИсли
мнелите
-
47
цЯлост
целостта
цЯлости
цЯлостите
-
-
4Н
крi.в
кръ вт а
riрви
riрвите
-
-
49
село
селото
села
-
-
50
кълбо
кълбОто
кълба, къл бета
-
-
51
крило
кр илото
крила, криле
-
-
52
тИло
тЯлото
теnа
телата
-
-
53
рамо
рамото
рамена,
рамената,
рамене
раме11hе
-
-
54
колИно
колЯното
колена, колене
-
-
55
чудо
чудото
чудеса
-
-
56
дърво
дървОто
-
-
Среден род
дървhа, дърва, (дървеса)
селата кълбата, кълбетата крилата, крилете
колената, коленете чудесата дърветата, дървата, (дървесата)
57
животно
животното
живОтни
живОтните
-
-
58
око
окото
очИ
очИте
-
-
59
море
морето
морета
моретата
-
-
60 учИлище
учИли щето
учИлища
учИлищата
-
-
61
дете
детето
деца
децата
-
-
62
цвете
цветето
цветЯ
цветЯта
-
-
63
време
времето
времена
времената
-
-
64
изследване
изследването
изследвания
изследванията
-
-
65
таксИ
таксИто
таксИта
таксИтата
-
-
-
-
66
-
-
очила
оч ил ата
-
67
-
-
финанси
финансите
-
Таблица 3 . Прилагателно име м.р. ед.ч.
тиn 1
нов
2
бЪлгарски
3
сИлен
4
добi.р
ж.р. ед.ч.
член. м.р. ед.ч.
ср.р. ед.ч.
мн.ч.
IIO&a
IIOBO
но в и
бiлгарският
бi.лгарска
бiлгарско
бЪлгарски
СНЛНИJIТ
сИлна
CHЛIIO
сИлни
добрИят
добра
добрО
добрИ
5 бЯл
белият
бЯла
бЯло
бели
6 рЯдък
редкият
рЯдка
рЯдко
редки в ерни
HOBИJIT
7 верен 8
стрОен
9 сlш
верният
вЯрна
вЯрно
стройният
стройна
стройно
стройни
сИният
сння
сИньо
CHIIИ
о вч и
10
овчи
овчият
овча
о вче
11
кози
козият
KOЗJI
козе
кози
следният
(следната)
(след11ото)
(следните)
12
Таблица 4. Числително име тип
�
1
мъжконе- не-мъжки род мъжконе- не-мъжки род личен род. (ж. и ер.) личе11 род, (ж. и ер.) членувана форма
основна форма 1
два
1
две
1
две
двата
1 двете 1
мъжколиче11 род основна ф. членувана ф.
двете двАма
двАмата трИмата
2
трИ
трИте
трИма
3
пет
пепе
петнма
петИмата
4
седем
седемте
седмИна
седмИната
десетнма
десетИмата
5
десет
десепе
6
сто
стоте
7
петстопш
nетстотинте
форма за nриблизителен брой OCIIOBHa
чле11ува11а
-
-
десетИна
десетИната
стотИна
стотИната
петстотн11а петстотИната
2.2.
Синтаксис
2.2. 1 . Синтаксис на именната фраза. Семантични категории в именната фраза и техните изразители 2.2 . 1 . 1 . Синтактична структура на именната фраза. Примарно конститутивен (главен) член на именната фраза е съществителното име (в това число и местоименно съществително). Негов подчинен член може да бъде прила гателно име (в това число и местоименно и числително при лагателно), числително име или друго съществително име. Подобно на лексемите, и тук може да се говори за пара дигма на именната фраза, тъй като от една страна съставящи те я лекееми могат да се появяват в текста в различни (но обусловени от селективните изисквания на главния член) свои форми, а от друга страна, в състава й могат да бъдат включени и други непълнозначни словоформи (и едните и другите имат функцията на изразители на задължителни за фразата семантични категории - виж по-долу 2 . 2 . 1 . 3 .). Срв. напр. нова къща : новата къща : тази нова къща : еgна но ва къща : някоя нова къща : нови къщи : новите къщи : те зи нови къщи : еgни нови къщи : някои нови къщи и .т.н. Във формално отношение първата от посочените фрази е най проста (тя, както ще видим по-долу, е най-проста и в семан тично отношение). В този смисъл тя може - отново подоб но на лекеемите - да представлява в структурното описание цялата редица, т.е. да изпълнява ролята на нещо като "основна (речникова) форма". 2.2. 1 . 1 . 1 . Проста именна фраза. Именната фраза от описания по-горе тип, която се сътои от две словоформи на пълнозначни лексеми, предста вляващи съответно главен и подчинен член, е проста. Конституrивен член на простата фраза най-често е съще ствително име. В същата функция може да се появи и т. нар . субстантивирано прилагателно име о т типа болен (' паци85
Български език
ент'), влюбен, поgсъgим и под. Главен член може да бъде и двусъставно съществително име от типа зам.естник-преgсе gател, къща-музей, което от гледна точка на формалните му свойства се третира като един член, а не като фраза (срв. за местник-преgсеgател(-ят) : заместник-преgсеgател(-и) : заместник-преgсеgател(-и-те); къща(-та)-музей; срв. също невъзможността за разкъсване на редицата от друга слово форма), за разлика от фразите от типа чаша воgа, чепка гро зgе, понятие свобоgа и под. (срв. чаша стуgена воgа, чаша от воgата, чаша от стуgената воgа и под.). А. Прилагателното име като подчинен член на и менна та фраза се съгласува със съществителното по род и число, срв. висок мъж, висока жена, високо gете, високи gеца какъв мъж, каква жена, какво gете, какви gеца; трета степен и под. Родът, а в някои случаи и числото на съще ствителното име са единствено селективни граматични ка тегории и нямат семантична мотивация (освен в малоброй ните двойки съществителни, в които родът съответства на пола, от типа лъв -лъвица). Срв. напр. послеgното момче : по слеgните момчета, веселото Коце (' веселият Константин'), малкото Марийче ( ' малката Мария ' ); нови очила, ръжgиви ножици, провинциално учителство и под. Освен умалител ните собствени имена (срв. по-горе), и неизменяемите същ ествителни селекционират среден род на подчинения член : шарено какаgу : шарени какаgу. Членувано в простата именна фраза е прилагателното име, напр. колата, която е червена ----. червената кола. Както вече се спомена (виж 2.0.3 .1.), в българския език съществуват и неизменяеми прилагателни имена. Когато подчинен член на фразата е такова прилагателно, членувано е съществителното име, срв. каре gеколте : каре gеколтето. В стилистично и/или експресивно неутрален текст при лагателното име предшества съществителното. В маркиран в това отношение текст, както и в терминологични фрази, се среща постпозиция на прилагателното име, срв. отечество любезно !, gъще мwza!; позиция трета, тръба поцинкована и под. 86
Синтаксис
Б. Подчинен член на именната фраза може да бъде съще ствително име. То се свързва с главния член с предлог или чрез прилагане. В именната фраза, съставена от две съществителни, мо гат на практика да се появят всички български предлози, срв. маса от gърво, чаша за вино, gърво преg къщата, етаж поg земята и под. Най-чест безспорно е предлоrьт на, който в съпоставителен план може да бъде определен като "грама тически", тъй като е приел функциите на сигнал за акомода ция, изпълняван в падежните езици от окончанията, напр. за родителен и дателен падеж, срв. напр. шапката на татко, поgарък на учителката и др. Ако конститутивният член на групата е резултат от номиналпзация (най-често отглаголно съществително), предлог на сигнализира дясната безпре дложна пряко подчинена именна фраза от изходното изрече ние (във винителен, родителен или дателен падеж в синте тичните езици), докато останалите предлози не се променят. Срв. Проgавам вестници : проgаване на вестници; Търся приятели : търсене на приятели vs Вървя межgу gървета та : вървене межgу gърветата; Бояgисва.м с четка : бояgи сване с четка. Когато подчиненото съществително име е свързано с главното чрез прилагане, то е в постпозиция. С малки из ключения членувано във фразата е главното съществително. Срв. напр. хотел Плиска, улица Аксаков, връх Ботев; gен по иеgелник, месец януари, посока север; госпоgин Петров, про ф есор Илиев, генерал Беров; госпоgин gиректор; чаша воgа, кутия боя, кшюграм захар, купчина пране, сеgмица път; понятие свобоgа, значение възможност и под. При липса на феминитив съгласуването е семантично, срв. напр. госпо жа gиректор, gоцент Петрова, gоктор Райкова и под. В. Подчинен член на простата именна фраза може да бъде наречие, свързано с главния член чрез прилагане. На речието обикновено заема във фразата постпозиция, срв. по сока наляво, поглеg наgалече, пътуване нощем, четене ле жешком. Същото се отнася и за фразите с глаголно наречие (деепричастие), срв. четене лежейки. Когато именната фраза 87
Български език
е резултат от номинализация, наречията от прилагателни се преобразуват в изменяеми форми на тези прилагателни, съгла сувани с главното съществително, срв. Говоря cWlнo : CWlнo говорене, силен говор. Г. Като отделен тип трябва да се отбележат именните фрази със задпоставена кратка форма на т. нар. лично-прите жателно и възвратно-притежателно местоимение, срв. майка ми, къщата му, чантата й и под. , които в българск ия език са по-чести от фразите със съответното местоименно прила гателно (моята майка, неговата къща, нейната чанта). Д. В простата именна фраза, съставена от числително (бройно) име и съществително име синтактичните отноше ния са двупосочни. Числителното име изисква от съществи телното определена форма със стойност множествено число, но съществителното име диктува рода на числителното, срв. петима мъже : пет жени 1 gеца; пет молива. Също както във фразата с прилагателно име и тук членувано е числител ното име, срв. тримата шофьори, трите приятелки. Е. Простата именна фраза може да бъде конституирана от наречие. Негови подчинени членове могат да бъдат: а. съ ществително име, което се свързва с главния член предло жно (срв. напр. gалеч от къщи, високо в планината и под.), или друго наречие, свързано с главното чрез прилагане (срв. напр. gалеч напреg, високо горе и под.). 2.2. 1 . 1 .2 . Разширена именна фраза. А. Най-общо казано, разширяването на именната фраза става по няколко пътя : а. чрез добавяне на прилагателни или числителни, съгла сувани с главния член - съществителното име (напр. хавли ена кърпа - бяла хавлиена кърпа); б. чрез добавяне на други подчинени членове към глав ния член (напр. хавлиена кърпа - хавлиена кърпа на райета; gълго пътуване - gълго пътуване нощем; госпоgин Иванов госпоgин преgсеgателят Иванов; gоцент по физика - gоцент по физика Иванова; високо горе - много високо горе и под.); в. чрез добавяне на подчинени членове към подчинения член на простата именна фраза, срв. напр . кърпа на сини ра88
Синтаксис
йета, пристигане късно вечерта, gоцент по молекулярна физика, високо горе в небето. В първия случай позиционирането на разширяващото прилагателно и/или числително е мотивирано семантично, така както във всички езици с подобна структура на именна та фраза. Срв. напр. стари gървета --+ три стари gървета - стари три gървета; високи стари gървета - стари и ви соки дървета и под. Семантично мотивирано е и членуване то на едното или двете подчинени прилагателни (числител ни) (за това - виж 2.2. 1 .3 . 1 .). Разширяването на подчинения член на простата фраза зависи от синтактичната му характеристика - от типа на възможните фрази, които той може да конституира. Така напр. прилагателното (в това число и глаголното) отваря възмо жност за разширяване с наречие или предложно свързано съществително (напр. зgраво gете : физически зgраво gете; очаквано събитие : страстно очаквано събитие, със страст очаквано събитие и под.). Наречието е винаги в препозиция спрямо своя главен член - прилагателното, а предложиата група може да бъде както в пре-, така и в постпозиция (оча квано със страст събитие). Съществителното име може да бъде разширявано с друго съществително и/или прилагател но (числително), както и с наречие (напр. събиране на книги : събиране на книги за композитори; поgнос с чаши : поgнос с чаши вино; венец от цветя : венец от пролетни цветя, ве нец от gесетки цветя; решение за за;wинаване : решение за заминаване gалеч и под.). Глаголното прилагателно и отглаголното съществител но, като номинализации на глагол, могат да запазват като разширения всички подчинени членове от изходната преди катно-аргументна конструкция, срв. Селяните очакват с раgост посещението : с раgост очаквано от селяните по сещение. Глаголното наречие (деепричастието) и други от глаголни наречия в същата функция не допускат единствено преобразуване и изразяване на конгруентната фраза от из ходната предикатно-аргументна конструкция, срв. напр. Мария отива от къщи на работа с автобус : *отивайки 89
Български език
Мария от къщи на работа с автобус, но отивайки от къщи ua работа с автобус; Той лежи на тревата : *ле:жешком. той на тревата, но лежешком. на тревата. Ограничение то е семантично мотивирано от изискването за съдържателна идентичност на аргументите (виж 2.2.3 .2.2.). Заслужава да се отбележат разширените именни фрази с подчинен член, конституиран от глаголно прилагателно поминализация на глагол. Те често запазват приглаголните членове от изходния изреченски израз. Подчиненият член се съгласува граматично по род и число с опорното съществи телно. Той може да заема инициална позиция във фразата и тогава се членува по същите правила както простата фраза с прилагателно име, срв. влизащи(те) в стаята хора; напи сано(то) от gобър поет стихотворение. Особено характер на за българския език е подчинената съставяща с минало свършено деятелно причастие от типа застанала(та) go вратата жена. Б. Именната фраза може да включва и подчинена гла голна фраза. Универсална за всички опорни съществителни е акомодацията на въвеждащото глаголната фраза местои менно прилагателно (т. нар. относително местоимение) по род и число. Изборът на форма от мъжки род при местои менните прилагателни от редицата който. . . се диктува в българския език и от връзката с глагола в подчинената гла голна фраза. Срв . : човекът, който влезе - човекът, когото познавам ; съобщение, кой пристига - съобще1ше, кого са из пратили {срв. 2 . 1 .3 .5.). Когато конститутивен член на фраза та е лично име, съгласуването по род е семантично, срв. Ве сето ( 'Весела '), която познавам от гоgини; Борето ( Бо рис' ), който се завърна наскоро. Възможността за присъе диняване на неакомодирана глаголна фраза е семантично мотивирана и е свързана преди всичко с резултатите от но минализационния процес. Срв. напр. Съобщава/И, че 1 кога 1 къgе ще се събира ко,мисията - съобщение, че 1 кога 1 къgе ще се събира комисията. В. Разширен подчинен член на именна фраза от всеки тип може да бъде "изваден" от състава й и да бъде позици'
90
Синтаксис
ониран непосредствено след главния член. Запазвайки всич ки сигнал и на акомодацията, той придобива относителна, мотивирана от семантичната функция в изречението, само стоятелност по отношение на членуването. Срв. напр. хора, влизащи в стаята : хората, влизащи в стаята : хората, влизащите в стаята; учителка, млаgа жена в бяло : учи телката, млаgа жена в бяло : учителката, млаgата жена в бяло; събитие, очаквано със страст : събитието, оча квано със страст : събитието, очакваното със страст ; gете, физически зgраво : gетето, физически зgраво : _qете то, физически зgравото и под (но не: *хора, влизащите в стаята и под.). Този случай се определя като апозиция. За служава да се отбележи, че апозитивният подчинен член не винаги се съгласува според граматичния род на конститу тивното съществително, а може да се съгласува и семантично, ако опорното съществително е лично име, срв. Марето, ..мо ята приятелка; Барето, колегата на баща ми; моJиuчето, учителка на първокласниците и под. В това отношенис апо зитивният подчинен член запазва чертите на глаголната фраза и изреченския израз (срв. по-горе 2.2. 1 . 1 .2.Б.; по-долу 2.2. 1 . 1 . 3 .). 2.2. 1 .2 . 3 . "Разкъсана" именна фраза т. нар. предикативна определение Като присъща за българския език трябва да се отбележи още един тип апозитивна именна фраза, която може да бъде както проста, така и разширена. Характерна за нея е, наред с апозитивността, нейната "разкъсаност". Неин конститути вен член е винаги членувано съществително име или соб ствено име. Между подчиненият й член - задължително печленувано прилагателно или глаголно прилагателно (ми нало деятелно или страдателно причастие), може да се раз полага (и най-често се разполага) конститутивният член на предикатно-аргументната конструкция. Този тип фраза може да се разглежда като резултат от поминализация на преди катно-аргументна конструкция, още повече, че от семантична гледна точка подчиненият член е изразител на предикатно 91
Български ези к
съдържание (виж 2.2.3 .2.2.). По тази причина той се опреде ля традиционно като предикативна определение. Срв. напр. Съсеgката хоgи засмяна, Съсеgката хоgи привеgена; Виgях съсеgката засмяна, Виgях съсеgката привеgена наg бебе шката количка и под. Правилата за съгласуване в този тип фрази е същият като при останалите апозитивни фрази (срв. по-горе, срв. напр. Обичам gецата зgрави, Борето се върна възмъжал.). 2.2. 1 .2. Синтактична функция на именната фраза в изреченския израз В изреченския израз именната фраза изпълнява основ но подчинената функция на приглаголен член, изискван (като задължителен или факултативен) или допускан от конститу тивната глаголна лсксема, в зависимост от нейните индиви дуални селективни признаци. Освен това именната фраза може да представлява (именна) част от глаголната фраза. В зависимост от типа на подчинителната връзка с конститу тивния член на изреченския израз, именните фрази - пригла голни членове, могат да бъдат класифицирани според син тактичните признаци [ +/- конгруентно ст (съгласуваност по род и число)] и [+/- предложно свързване] . 2.2. 1 .2. 1 . В българския изреченски израз има една кон груентна фраза, която съответства на наминативиата фраза в падежните езици и традиционно се определя като подлог. Съгласуването на именната фраза с глагола (глаголната фра за) е най-често граматическо, което отразява селективните свойства на съществителното, неин конститутивен член (виж по-горе), срв. А втомобилът е прибран : Колата е при брана; Жената на сина ми е учителка : Мъжът на gъщеря ми е учител; Момичето 1 Момчето е хубаво, Девойката е хубава, Децата са хубави; Новите очила са уgобни, Неръ жgаемите ножици режат gобре. Именната фраза е несъ гласувана, когато в езика липсва съответната феминативна лексема, срв. Мария е gоцент . В такива случаи образуването на съгласуван феминатив е експресивно маркирано с депре циативност, срв. Мария е gоцентка. Семантично съгласуване 92
Синтаксис
на конгруентната именна фраза и глагола (глаголната фраза) има в случаите, когато: а. именната фраза се съгласува с глаголна фраза със съще ствително име, срв. Момичето е учителка; Ножиците са необхоgи.м инструмент; б. именната фраза, конституирана от съществително собствено име в среден род, се съгласува с глаголна форма или глаголна фраза с прилагателно име срв. Момчето се е прибрало, но: Кацето ('Константин ') се е прибрал : Ванчето ( ' Иванка' ) се е прибрала : Малкото Верче се е прибрало; Момчето е умно, но : Коцето е умен : Ванчето е умна : Мал кото Верче е у.;uно. В последния случай формалното съгла суване е експресивно натоварено, срв. Ванчето се е прибра ло, Борето се напило и паgнало насреg улицата. 2.2. 1 .2.2. Останалите приглаголни членове в изречен ския израз са неконгруентни именни фрази, които се свър зват с глагола подчинително чрез управление или прилага не. И в двата случая фразите могат да бъдат предложим или безпредложни. При управлението липсата или наличието на предлог се диктува от глаголната лексема и е част от нейните селективни Признаци (поради това предлогът бива интерпре тиран в някои изследвания като свободна морфема от състава на глагола; липсата му може на свой ред да се интерпретира в тази конвенция като нулев предлог). Срв. напр. Петър яgе хляб, Детето рисува с четка, Учителят говори на ученици те, Мама закъснява за влака и др. Прилагането може да се дефинира като синтактична връзка, при която липсва фор мално селективно изискване от страна на глагола - както за начилието или липсата на предлог, така и за един или друг конкретен предлог. Налице е единствено формална конота ция на лексема с определна категорнална характеристика (при надлежност към определен клас лексеми, напр. числително име, наречие, предлог), срв. напр. Петър яgе gва часа, Де тето рисува на gвора, Учителят говори gълго. Неконгру ентните именни фрази в изреченския израз могат да бъдат повече от една. Срв. напр. Учителят говори gълго на събра нието преg роgителите. 93
Български език
2.2. 1 .2 . 3 . "Разкъсаната" именна фраза се появява в изре ченския израз само в позицията на безпредложен конгруентен или неконгруентен приглаголен член, допускан от пълно значна глаголна лексема и зависим от нейните индивидуал ни селективни признаци, срв. напр. Обичам супата гореща, Котката избяга уплашена и под. Възможността за появата й е семантично мотивирана, но с трудни за установяване правила (така напр. тя е невъзможна при глаголи от типа по gозирам, gопускши, преgполагам, а същевременно се среща при глаголи от типа мисля, очаквши, наgявам се). 2.2. 1 .3 . Семантична структура на именната фраза Семантичната структура на именната фраза е изоморф на със семантичната структура на дикталната част на изре чението - тя също е предикатно-аргументна структура. Тя може да бъде символно представена като р (х, у, . . . п) . Кон ститутивна семантична съставяща на именната фраза е пре дикативна съдържание, което може да бъде съдържателно допълнено. В зависимост от отношението, в което допълва щото съдържание се намира с конститутивното съдържа ние, функцията му в семантичната структура на фразата е различна. Допълващата съставяща може да запълва позиция за ар гумент, имплициран от предикативното съдържание на кон ститутивната съставяща, срв. напр. полско посолство в Бъл гария, където съдържанията 'Полша' и ' България ' са импли цирани от предиката 'посолство (дипломатическо предста вителство) ' (срв. ' х представлява у'); срв. също бащин gом (' сграда, в която живее някой ' - 'баща'); срв. още gиректор, секретар, управител на фирма; ивица плат, ръб на пола, планински връх, кът на стая. В подобни случаи изразителят на допълващата съставяща обикновено е задължителен в безконтекстова употреба и единствено в съответен контекст фразата може да се редуцира до изразителя на конститутив ната съставяща (срв. Вчера беше националният празник на Полша. Бях поканен на прием в посолството. ) Между допълващата и конститутивната съставящи може да няма импликация и тогава допълващата съставяща е при94
Синт аксис
съединена към конститутивната като добавен предикат, срв. л-tлаg учен, където понятието 'учен ' не имплицира ' възраст' . Предикативните съдържания във функция н а допълващи съставящи също имплицират свои аргументи и могат да присъединяват добавени предикати, така че семанти чн ата структура на фразата може да бъде доста сложна, срв. напр. шарено коте, което се промъкна през gупката в oгpagama. Повятийното съдържание на именната фраза задъл жи телно с характеризирано по определеност (виж по-горе 2.0. 1 . 3 .) и количество (виж по-горе 2.0. 1 . 1 .), които са своео бразни конкретизиращи съставящи на семантичната й структура. В зависимост от характеристиката по определе ност това съдържание може да бъде индивидуализирано та ка, че да отпраща към обект или състояние (събитие), ко ито могат или не могат да бъдат еднозначно идентифицирани . Елементи от семантичната структура на именната фр аза факултативно могат да бъдат модални и темпорални съдър жания (виж по-горе 2.0. 1 . 6., 2.0. 1 .7.), а също и съдържания, характеризиращи конститутивната съставяща по интензив ност (виж по-горе 2 .0. 1 . 2.), както и идентифициращи я с един от участниците в комуникативния акт (виж по-горе 2.0. 1 . 5 .). В структурата на фразата споменатите съдържателни елементи са обикновено добавени предикати и появата им зависи от селективните признаци на конститутивната съста вяща, която допуска или не допуска характеристика по тези семантични категории. (Това описание позволява пробле мът да бъде единствено сигнализиран и илюстриран .) По-долу ще бъдат разгледани изброените семантич н и съставящи главно с оглед към онези от тях, които имат гра матични изразители. 2 . 2 . 1 .3 . 1 . Определеност в именната фраза Характеристиката на именната фраза по оqределеност има в българския език много различни изразители. От една страна тя може да се съдържа в значението на самата лексе ма (виж по-долу 2.2. 1 . 3 . 1 .), а от друга - в зависимост от кон текста различни езикови средства могат да изразяват едно и 95
Български език
също съдържание по отношение на определеността. Тук ще бъдат разгледани само основните изразители на категорията в българската именна фраза. Изразители на идентифицираност (единична определе ност) в именната фраза могат да бъдат: а. постфиксалната членна морфемна редица (т. нар. опре делителен член) с акомодациоиии варианти : -ът, -а; -та; -то; -те; б. местоименните прилагателни от редиците: този, . . . онзи, . . (при единична определеност на обект), всеки, . . . , никой . . (при единична определеност на множество), а в подчинения глаголен израз който, . . . ; в. членувани форми на прилагателни от типа самият, същият (този) , слеgният . Определителният член се разполага след флексията на първия изменяем израз от групата и се акомодира към него по род и число (виж по-горе 2. 1 .2.4.). Прилагателните - из разители на единична определеност, се разполагат в начало то на именната фраза и се съгласуват по род и число с ней ния конститутивен член. Срв. напр. кола-та на gиректора : gиректорска-та кола : тази кола : онази кола; gом-ът на бащата : бащини-ят gом : този gом. Изразители на неидентифицираност (неопределеност) в именната фраза могат да бъдат: а. прилагателното еgин във функция на т. нар. неопреде лителен член; б. местоименни прилагателни от редицата някой, . . . в. мечленувани форми на прилагателните известен, опреgелен, gageu във функцията на неопределителен член; г. числителните (бройни) имена в контекст без изразите ли на единична определеност; д. липса на постфиксална членна морфема в именна фраза извън глаголния израз. Изразителите на неопределеност от класовете на прила гателните и числителните заемат първо място във фразата и се акомодират към рода и числото на конститутивния член (виж по-горе 2. 1 .2.4.), срв. министър : еgин министър : някой ,
.
.
-
96
Синтаксис
министър : известен 1 опреgелен 1 gageн министър - рабо тлив министър : еgин работлив министър : някой рабо тлив министър : известен 1 опреgелен 1 gageн работлив ми нистър и под. В случаите, когато цялата фраза означава неидентифи циран елемент от еднозначно определено множество, неин конститутивен член е изразителят на неопределеност, а под чиненият член се свързва с него с помощта на предлога от, срв . еgин от лекарите, някой от gепутатите, трима от групата и под. Чисто панятийната (т. нар. предикативна) функция на именната фраза се изразява от печленуваните форми на при лагателните и съществителните. Тогава групата не съдържа сигнал за идентификация и не отпраща към обект, състоя ние (събитие), а изразява предикатно съдържание (повече за това - по-долу 2.2. 1 .4.2.), срв. Това животно е азиатски тигър, Мария колекционира пощенски марки, Мъж преgсе gателства събранието, а не жена и др. Изразител на понятийно (предикативно) съдържание или на единична определеност на множество може да бъде и членувана именна фраза в т. нар. генеричии изречения от типа а. Лъвът е хищник : Лъвовете са хищници, Мъжът си е мъж : Мъжете са си мъже и б. Кокошката снася яйца : Кокошките снасят яйца, Жената е по-gеликатна от мъжа : Жените са по-gеликатни от мъжете и под. Същата функ ция могат да изпълняват и именни фрази с местоименно прилагателно от редиците всеки, . . . ; никой, . , срв. Всеки лъв е хищник : Всички лъвове са хищници; Никой човек не хоgи на ръце и под. Както се вижда от примерите, предикативна та употреба на именните фрази от разглеждания тип е син тактично ограничена до позицията на конгруентиня пригла голен член на изреченския израз и е възможна само при определена темпорална характеристика на изречението при т. нар . атемпоралност. В зависимост от семантичната функция в изречението членуваната именна фраза може да изразява предикативна съдържание и в други синтактични позиции, в които конку.
.
97
Български език
рира с нечленуваната фраза, срв. напр. Тази учителка обича gеца : Тази учителка обича gецата (повече за това - по-до лу 2.2. 1 .4.2.). Предикативна функция сигнализират и формите на ме стоименното прилагателно какъвто, когато подчиненият член на фразата е предикатно-аргументна конструкция, срв. напр. Избрах на жена ми часовник, какъвто й харесва и под. Някои именни фрази се характеризират с nостоянна стойност на характеристиката си по определеност nоради семантичната природа на това, към което отпраща конетиту тинният или подчиненият им член. Към фразите, които са маркирани с единична определе ност, могат да бъдат отнесени: а. Фразите с лични имена, независимо от това, че езико вата конвенция изисква някои от тях да бъдат винаги члену вани или допуска да бъдат както членувани, така и нечлену вани, срв. напр. Планетата Земя се върти около слънцето : Земята се върти около слыщето, но: Планетата Марс е голяма : Марс е голям. Срв. също : Димитър 1 Мария се вър на : Митето 1 Марийчето се върна (При маркирана употре ба в разговорната реч са възможни също членувани форми от типа Аната goйge.) В българския език е възможна апела тивизация на личните имена, при която те се членуват, но тогава са изразители на предикатно съдържание, срв. Днес Татяните ( ' всички жени, които имат име Татяна' ) празну ват имен gен. б. Фразите с лични местоимения, които винаги отпращ ат към еднозначно идентифициран участник в конкретния комуникативен акт. Това се отнася както за местоименните съществителни от редиците аз, ти, той . . . , мене, тебе, него . . . , ми, ти, му . . , така и за местоименните прилагателни от редиците мой, . . . , твой, . . . , свой, . . . и т. н. в. Вокативните именни фрази, които винаги отпращат към адресата (виж по-долу 2.2. 1 . 3 .4.). г. Фразите с лексеми, означаващи роднинска връзка, с изключение на брат, сестра, съпруг, когато контекстът по зволява да бъдат еднозначно отнесени към подателя, срв . Мама м е посрещна и м е целуна. .
98
Синтаксис
Към фразите, които са маркирани с неопределеност, се причисляват: а. Фразите, конституирани от местоименните съще ствителни някой, нещо, никой, нищо, всеки, всичко от типа: някой 1 nикой 1 всеки умен; нещо 1 нищо 1 всичко хубаво и под., или редуцирани до конститутивния член, от типа: Ни що не ми се прави, Нещо не му харесва, Всичко върви на провал и под. б. Фразите с местоименни прилагателни от редиците някой, . . . , еgин, . . . като конститутивни или подчинени чле нове (виж по-горе 2.2 . 1 . 3 . 1 .). При разширените именни фрази, чиито подчинен член е съставен от съчинително свързани прилагателни имена, липсата или наличието на членуване на второто и следващи те прилагателни показва дали става дума за конюнкция на признаците на един обект (при единствено число) и на две (или повече) множества (при множествено число), или пък за конюнкция на два обекта (при единствено число) и две (или повече) различни множества (при множествено число), срв. високо(то) и gебело gърво - високото и gебелото gър во; високи(те) и gебели gървета - високите и gебелите gър вета. Трябва да се отбележи, че изреченският израз · не е до статъчен контекст, от една страна за интерпретацията на многозначния изразител на определеност, какъвто е опреде лителният член, а от друга - за описанието на дистрибутив ната еквивалентност на показателното местоимение и опре делителния член като изразители на идентифицираност. И двете средства могат да изпълняват в свързания текст деик тична или анафорична функция. В тези си функции те са взаимозаменяеми при определени условия - най-общо каза но тогава, когато отпращат към едно и също съдържание, известно на участниците в комуникативния акт от общите им знания, или изразено в текста (но не непременно с едни и същи езикови средства), срв. напр. Вчера хоgихме на кино. Иван плати билетите; Спориха разгорещено. Дискусията проgължи повече от час; Срещнах майка му. Жената беше много притеснена и др. 99
Български език
2.2 . 1 . 3 .2 . Количество в именната фраза А. Примарно (и най-често) семантичната опозиция 'единичност : множественост', задаваща колективна коли чествена характеристика на именната фраза, се изразява в български език морфологично, чрез стойностите на грама тичната категория число на конститутивното съществител но име. Както вече се спомена, морфологичното число на прилагателното име е само съгласувателна категория (виж по-горе 2.0. 3 .1.). Морфологично изразяване на количествена характеристика допускат названията на дискретни обекти, т.е. такива, които могат да бъдат броени (и мерени), срв. кни га : книги, хляб : хлябове и под. Колективната количествена характеристика представя обектите от гледна точка на съдър жанието, което ги обединява в множество. По-рядко се квантифицират (характеризират количе ствено) състояния, събития и отношения, срв. напр. проле тен gъжg : пролетни gъжgове, послеgната ваканция : по слеgните ваканции, събрание на gирекцията : събрания на gирекцията . Семантично условие за квантифицирането им е тяхната двустранна лимитираност (естествена за събития та и вторична за състоянията) и итеративно ст. Недискретните същности, т.е. такива, които могат да бъдат само мерени, се квантифицират косвено, чрез съотна сянето им с дискретни обекти, задаващи мерните единици, срв. напр. чаша воgа : чаши воgа, чувал захар : чували захар, камион въглища : камиони въглища. Заслужава да се отбеле жи, че названията на недискретни същности често са неиз меняеми по число съществителни (виж по-горе 2. 0.3.1П .), а появата им във форма на число, различно от това на основ ната форма, е сигнал за омонимия, срв. напр. захар (лексема от общия език) и захар : захари (химически термин). Колективна множественост изразяват и именните фрази с наречията от типа .много, .малко, срв. много хора, много за хар и под. Характеристиката на колективна множественост се съдържа в значението на някои неизменяеми производни лексеми, чиито форми имат граматическа стойност един1 00
Синтаксис
ствено число, напр. учителство, гражgанство, стуgент ство; листак, gъбак. Б. Основен изразител на дистрибутивна количествена характеристика са числителните (бройни) имена, включи телно и местоименните числителни колко, толкова, няколко, николко, като подчинена или разширяваща част на именната фраза, срв. 2. 1 .4.4., 2.2. 1 . 1 . 1 .Д. Дистрибутивната количестве на характеристика представя множеството като съставено от отделни еднородни обекти. Изразител на дистрибутивно множество е също имен ната фраза, в която главният или подчиненият член съдържа т. нар. еднородни части, т.е. съчинително свързани слово форми на лекееми от един и същи граматичен клас. Съчини телното свързване може да бъде безсъюзно, или да се осъщ ествява чрез съюзи от типа и, а също и, също така и, както . . . така и, срв. жени, мъже и gеца; млаgи, а също и стари хора и под. Лексикалният изразител на количество заема в именна та фраза първо място и приема определителния член, или второ място след лексикалните изразители на определеност, срв. петте цъфнали храста - тези пет цъфнали храста, еgни пет цъфнали храста и под. В. Приблизително количество изразяват в българския език именните фрази с: а. числителни за приблизителен брой, напр. gесетина, петнайсетина и под. ; б. разширение на конститутивното съществително или на числителното подчинен член, с наречие от типа около, горе-gолу, прибли зително и др. , напр. около тон въглища, приблизително gва километра; в. съставен подчинен член от типа еgин-gва ча са, пет-шест бири; г. разширение на числителното - подчи нен член, с формата за среден род на числителното еgин, срв. еgно gесет gуши; възможно също: еgно четири-пет къщи. 2.2. 1 .3 .3 . Интензивност в именната фраза На интензитетна характеристика подлежат, както вече се спомена по-горе (2.0. 1 .2.), само предикативни съдържа ния. От това най-общо следва, че възможността за такова 101
Български език
характеризиране на именната фраза зависи от функцията на допълващата съставяща в семантичната структура на фраза та, от една страна, и от функцията на цялата фраза в семан тичната структура на изречението, от друга. И така, вътре в именната фраза могат да бъдат характеризирани по интен зивност онези допълващи съставящи, които изпълняват функ цията а. на пропозиционален аргумент, изискван от консти тутивната съставяща (срв. напр. преgвижgане, че много ще вШLи : преgвижgане на големи вШLежи; очакване на иай-gълга та нощ), и б. на добавен предикат (срв. напр. много известен учен, по-известен (от останалите) учен). А. Абсолютна интензивност се изразява в българската именна фраза с наречия от типа много, мШJко, твърgе, gо ста, прекШJено, прекомерно, неgостатъчно и др. , които за емат позиция пред прилагателното име (включително и гла голното) - подчинен член (срв. много високо gърво, МШLКО образован човек, твърgе вироглаво МОJиче и под.), или пред глаголното съществително (срв. напр. много пеене); при гла голното наречие е възможна както пре-, така и постпозиция на наречието, срв. напр. грижейки се прекомерно vs преко Л1ерно грижейки се. Б. Изразител на относителна интензивност са в българ ски език препозитивните граматични частици, съответно по- за сравнителна степен и най- за превъзходна, които се свързват с прилагателни (включително и глаголни прилага телни) и наречия. Обектът, представляващ основа за сравне нието, може да бъде или да не бъде включен в състава на фразата, срв. по-големият брат на Иван ( ' Иван е брат'), по високото от gвете мшиичета : по-високо(то) момиче, най gобър от 1 cpeg учениците : най-gобър ученик. Двата вида фрази обаче изпълняват различни функции в изреченския израз (виж по-долу - 2.2. 1 .4.). В разширената именна фраза изразителите на интензив ност заемат инициална позиция, при което изразителят на абсолютна интензивност предхожда изразителя на относи телна интензивност, срв. gобре развито gете : много gобре развито gете, по-gобре развито gете, много по-gобре раз-
1 02
Синтаксис
вито gете. Когато подчиненият член е съставен от съчини телно свързани прилагателни или наречия, инициалният из разител на интензивност се отнася и към двете, срв. високо и стройно момиче : много високо и стройно момиче : висо ко и много стройно момиче : много високо и много стройно МОJwиче; по-високо(то) и стройно Аtомиче : по-високо(то) и по-стройно(то) момиче (виж също по-горе 2.2. 1 .3 . 1 .). Изразител на интензивност може да се появи в българ ски език и в именна фраза, редуцирана до конститутивния си член - съществителното име, когато то е употребено пре дикативно, срв. напр. много човек ( 'много човечен '), по-чо век 1 по -хора (от gругите) ( 'по-човечен, с повече човешки качества' ), много герой ( 'много смел, героичен '), най-герой ( ' най-смел, героичен, в най-висока степен достоен да се на рече герой '), най-жена 1 най-жени ( ' най-женствена, с най много женски качества') и под. Възможността за такава упо треба е мотивирана от семантичната функция на фразата в изреченския израз (за това по-долу 2.2. 1 .4.). Абсолютната интензивност в именната фраза може да има и лексикални изразители. Това са прилагателни и наре чия, образувани от прилагателни (в това число и глаголни) с представки : пре-, въз-, супер-, много- и под., срв. напр. пре възбуgен човек, възкисел компот, суперскъпа кола, многоу чен госпоgин и под. Относителната интензивност може да бъде елемент от лексикалното значение на съществителни имена от типа шеgьовър ( ' най-добро произведение в няка ква област') или прилагателни от типа ненаgминат, несрав ним и др. 2.2. 1 . 3 .4. Участник в комуникативния акт в именната фраза Идентификацията с участник в комуникативния акт, чи ито резултат е изречението, е по-принцип семантична кате гория, чието съдържание актуализира диктума (срв. по-горе 2;0. 1 .5 .). Нейните изразители обаче се съдържат в именната фраза. (Както вече се спомена, граматичното лице на глаго ла е най-често съгласувателна категория - срв . 2.0.4.2 ., също 2.2.2 . 3 .4.). 1 03
Български език
Местоименните съществителни и прилагателни (т. нар. лични, възвратни, лично-притежателни и възвратно-прите жателни местоимения) в именната фраза идентифицират ед нозначно участника в актуалния комуникативен акт, само когато реферират съответно към подателя, адресата или предмета на изказването - изреченски израз като цяло, а не към подчинена предикатно-аргументна конструкция. (В оста налите случаи именните фрази с тях са част от реферат на друг комуникативен акт). Срв. напр. Учителката показа на учениците моята ( 'на подателя ') работа - Момчето каза: Учителката показа на учениците моята ( ' на предмета на изказването ') работа; Поggържам Jwнението си - Той поg gържа .мнението си; Искам тази книга за себе си - Иска тази книга за себе си. Адресатът е винаги еднозначно изразен във вокативната именна фраза. В българския език той се изразява морфоло гично, с т. нар. звателна форма (виж по-горе 2 . 1 .2.3 .), когато конститутивен член е собствено име и/или титла, в по-ред ки случаи нарицателно съществително, срв. Иване! Мари йо! (но и все по-често: Мария!); нароgе, жено, мъжо и др. , н о може д а бъде изразен и само интонационяо (срв. част от примерите по-долу). Съгласуването на главния и подчине ния член във вокативната фраза е задължително в мъжки род, когато подчинен член е прилагателно име, срв. напр. уважаеми госпоgине, мили Иване и под. При фрази с подчи нени съществителни имена съгласуването е непълно и въпре ки че системна възможност съществува в езика, най-често се появява само един морфологичен сигнал, срв. уважаем : уважаеми, госпоgин : госпоgине, професор : професоре, но: уважаеми госпоgин професоре, по-често: уважаеми госпо gин професор. Идентификацията на адресата във вокативната фраза може да бъде придружена от добавено предикативно съдър жание, чиято структура може да бъде представена с общата парафраза: ' аз, подателят, смятам, че ти, адресата, Р ' , срв. Прекрасно съзgание! Глупако! и под. Емоционално маркираната вокативна фраза може да се характеризира със словоредна инверсия, срв. Елена мила! Магаре неgно! Маймуна такава! и под. 1 04
Синтаксис
Съдържанието, а така също лексикалното и граматиче ско оформление на вокативната именна фраза, са обусловени от редица прагматични условия, свързани с характера на общуването, йерархията на подателя и адресата и др. , които не могат да бъдат разгледани в това описание. 2.2. 1 .3 . 5 . Модалност, темпоралност и локативиост в именната фраза Тези семантични категории също са изреченски актуа лизиращи категории (срв. по-горе 2.0. 1 . , 2.0. 1 .6 . , 2.0. 1 . 7.) и следователно изразителите на техни стойности в състава на именната група ще бъдат еднозначни, само ако отпращат към актуалния комуникативен акт, а не са реферат на друг комуникативен акт. Освен това те нямат граматически изра зители в именната фраза, а се изразяват преди всичко по лексикален път, затова тук ще бъдат само сигнализирани. Изразители на модалност, темпоралност и локативиост в именната фраза са лекееми главно от класовете на прилага телните (включително и глаголните) и наречията. Не всички модални съдържания могат да се изразяват в именната фраза. Изразяват се: а. хипотетичност, срв. напр. вероятен канgиgат, възмо жен срок, преgполагаем баща; непоgозирано препятствие, съмнително признание и др. ; б . иреалност - изненада и учудване, срв. напр. учуgващо бързо иgване, изненаgваща среща; уgивително ул-tен човек и под. ; в. императивност, срв. напр. наложително присъствие, изисквано мнозинство и под. ; г. оптативност, срв. напр. желан резултат, мечтано пътуване и под. ; д. условност, срв. напр. мерки в случай на валеж, пове gение при закъснение на влака, заминаване въпреки волята на роgителите и под. ; е. индиректност, срв. напр. уж хубав, мним болен, тъй наречения преgсеgател и под. Не се изразява интерогативност. 1 05
Български език
Лексикални изразители на темпоралност и локативиост в именната фраза са деиктични по съществото си прилага телни и наречия във функцията на подчинени членове, как то и предложни конструкции със съществителни имена като конститутивни или подчинени членове, от типа на: - за време: тогава, преgи, сега, понастоящем; вчера, gнес, утре; тогавашен, преgишен, сегашен, настоящ, ми нал, бъgещ; снощен, вчерашеи, gнешен, утрешен; слеg това, преgи това, преgи (gве, . . .) сеgмици и др. , срв. напр. тогава шната власт, иgването .�иу вчера, хляб отпреgи сеgмица; - за място: та.;и , тук, оттам, оттук, наса.;и, натам, (от/на)gалеч, (от/на)близо; тамошен, тукашен, gалечен, близък; ua (gва, . . .) килол-tетра оттук и др. , срв. напр. тука шен човек, обичаите тук, заминаване отта.;и; хи:JIСата на половин километър оттук. Разбира се, всички средства за изразяване на модалност, темпоралност и локативност, присъщи на изреченския израз (срв. по-долу 2.2.2.3 .5.), могат да се появят в именната фра за с подчинена предикатно-аргументна конструкция . Срв. момчето, което Jиай познава гъбите; учител, който би ра ботил в този граg; престъпникът, когото били хванали; книгите, които купиха 1 купуват 1 ще купят; цветята, кои то растат тал-t 1 тук и под. И тук обаче остава условието за идентичност на съотнасянето на подчинената конструк ция и цялото изказване. {Срв. (Мисля, че) Момчето, което би gошло, е братовчеg на съсеgа - Петър смята, че момче то, което би gошло, е братовчеg на съсеgа; Мария писа от морето, че там е топло - Мария писа от морето: Тук е то пло. и др.). 2.2. 1 .4. Семантична функция на именната фраза в изреченския израз Функциите на именната фраза като изразител на съдър жателна съставяща от семантичната. структура на изречени ето, реализирана в изреченския израз, могат да бъдат различ ни. Както ще стане ясно по-долу, на практика именната фраза може да бъде изразител на всяка от семантичните съставящи. 1 06
Синтаксис
Нейните функции се определят преди всичко : а. от наличи ето или липсата на импликативна връзка на съдържанието й с ядрения предикат, и б. от селективните признаци на пре диката, който имплицира съдържанието на именната фраза. 2.2. 1 .4. 1 . Именната фраза като изразител на аргумент За примарна функция на именната фраза в изреченския израз може да се приеме функцията й на изразител на аргу мент, имплициран от ядрения предикат. В този случай именна та фраза - аргументен израз, е синтактично пряко подчинена на глагола (глаголната фраза) - реализация на конститутив ния предикат. В семантично отношение не може да се говори за ред (йерархия) на аргументите в изреченската структура, но типовете синтактични отношения (в това число и слово редните) между аргументните изрази и предикатния израз позволяват да се приеме следният условен, операционален ред на аргументните изрази: Първи аргументен израз е конгруентната именна фраза (виж 2.2. 1 .2. 1 .), съгласувана по лице, число и род с преди катния израз. При неутрален словоред на изреченския израз, тази фраза е в препозиция по отношение на предикатния из раз. (В падежните езици това е номинативната фраза.) В пи смената форма на българския език когато първият аргумен тен израз е конституиран от съществително име от мъжки род и е членуван, се отбелязва с пълен член. Срв. напр. Учите лят goйge; Новият gиректор встъпва в gлъжност утре и под. Специални форми за първи аргументен израз имат ме стоименните съществителни (виж 2. 1 .2.5 . 1 .). Предикатните изрази, конституирани от лични глаголи, в български език отварят синтактична позиция за първи аргументен израз. Втори аргументен израз е неконгруентната безпредло жна фраза, която при неутрален словоред на изреченския израз заема позиция непосредствено след предикатния из раз (и е формален еквивалент на винителната, по-рядко на родителната, фраза в падежните езици). В писмените тек стове тя се отбелязва с непълен член, когато аргументният израз е конституиран от съществително име от мъжки род и ] 07
Български език
е членуван. Срв. напр. Мария виgя учителя; Поgчинените посрещнаха новия gиректор и под. Трети аргументен израз е неконгруентната предложна фраза с предлог на, която при неутрален словоред заема по зиция непосредствено след предикатния израз или след вто рия аргументен израз (ако има позиция за такъв). Тя се от белязва с непълен член при същите условия както втория аргументен израз. Срв. Децата по.л-югнаха на възрастния мъж; Мария gage книга на учителя; Поgчинените поgнесоха цветя на новия gиректор и под. (В падежните езици трети ар гументен израз е дателната фраза.) Вторият и третият аргументен израз могат да имат раз ширен състав, в който влиза и съответната съгласувана по лице, род и число кратка форма на местоименното съще ствително (т. нар. удвоено допълнение). Разширена именна фраза от този вид може да изпълнява функцията на аргумен тен израз само при маркиран словоред на изречението. Срв. напр. Иван го повишиха : Него го повишиха; На Иван му ga goxa награgа : На него му gagoxa награgа; Награgата му я gagoxa на Иван : Награgата му я gagoxa на него и под. (по вече за това - виж 2.2.3 . 1 .). Четвърти аргументен израз е неконгруентната предло жна фраза, която при неутрален словоред заема позиция не посредствено след предикатния израз, ако няма други аргу ментни изрази, или съответно след втория и третия аргу ментен израз, и се отбелязва с непълен член както втория аргументен израз, срв . Магазинът се намира насреg площа gа; Леля купи книги на gецата от пазара; Избърсах масата с мокра кърпа и под. Местоименните съществителни притежават морфоло гични форми за не-първи аргумент - т. нар. пълни форми, както и специализирани кратки клитични форми за втори и трети аргумент, срв. напр. Виgях лекаря : Виgях него : Виgях го, Награgиха учителката : Haгpaguxa нея : Haгpaguxa я; Благоgарих на приятеля : Балгоgарих на него : Благоgарих му, Помогнах на старата жена : Помогнах на нея : Помог нах й; Съгласихме се с него, Говориха за нея и под. (виж 1 08
Синтаксис
2. 1 .2 . 5 . 1 .). В неутралния изреченски словоред в българския език кратките форми на местоименните съществителни не могат да заемат инициална позиция в изречението, а най общото правило за реда им изисква кратката форма за трети аргументен израз да бъде в препозиция спрямо втория аргу ментен израз, срв. напр. Даgох поgарък на gетето : Даgох л-tу поgарък : Даgох му го. Част от предикатните изрази, конституирани от безлични глаголи (виж 2.0. 3 .IV.), отварят синтактични позиции само за втори или трети аргументен израз. В изречението с неу трален словоред в българския език те могат да заемат ини циална позиция и тогава в състава на именната фраза наред с главното съществително име или пълната форма на съо тветното местоименно съществително задължително влиза кратката форма на същото местоименно съществително в препозиция. Ако именната фраза се състои само от кратка местоименна форма, тя е в посmозиция спрямо предикат ния израз. При маркиран словоред тези аргументни изрази заемат позиция след предикатния израз, като при това крат ката местоименна форма предшества съществителното име или пълната местоименна форма, а също и свободната мор фема се. Срв. напр. Момчето го е страх : Него го е страх : Страх го е : Страх го е момчето; На gетето му се спи : На него му се спи : Спи му се : Спи му се на gетето и под. Когато именната фраза е изразител на предметен аргу мент (срв. 2.0. 1 .), тя може да бъде маркирана чрез главния си член както с единична определеност (идентифицираност), така и с неопределеност (неидентифицираност), и оформена граматически със съответните за тези съдържания изразни средства (срв. 2.2 . 1 .3 . 1 . ). Срв. напр. Колата на баща ми се повреgи, Този човек се запозна с Мария, Големите ученици поgариха на по-малките старите си учебници vs Някаква кола се повреgи, Еgин човек се запозна с (някаква) жена, (Някакви) Големи ученици поgариха на (някои) по-л-tалки (еgни) учебници и под. Именната фраза във функция на пропозиционален аргу мент също е маркирана с определеност или неопределеност. 1 09
Български език
Примарно тя е оформена като разширена фраза, конституи рана от местоименното съществително това, с подчинена глаголна фраза (срв. 2.2. 1 . 1 .2.Б. ). В зависимост от селектив ните белези на конститутивния предикатен израз появата на такава фраза може да бъде задължителна или факултативна за отделните синтактични позиции за аргументни изрази. В случаите, когато този тип фраза е факултативна, появата й е комуникативно маркирана, срв. напр. Виgях, че татко иgва - Виgях това, че татко иgва. В българския език този тип фраза по-често е задължителна при първия аргументен из раз, срв. напр. Това, че те се разgелиха, натъж·и приятели те им. (Характеристиката по отношение на определеността в този случай е по-сложна и е свързана с определеността на подчиненото изречение - на глаголния му израз и на имен ните му фрази - виж 2.0. 1 .3 .). Именната фраза във функция на пропозиционален аргу мент може да бъде оформена като разширена фраза, която е резултат от номиналязация и с конституирана от глаголно съществително или друго съществително с абстрактно зна чение - факт, място, начин, време; понятие, иgея, значение и под. Срв. напр. Сестра ми вече мисли за заминаването на море, Слеgователят преgполага фалшифициране на gоку менти от gържавни чиновници, Приемането на повече сту gенти означава откриване на 1юви щатове; Фактът, че са се срещали, ме разочарова, Мястото на преговорите влияе върху споразумението межgу страните и под. Броят и ви дът на подчинените членове в именната фраза от този тип за висят от селективните признаци на конститутивния член. Семантичната структура на пропозиционалн ия аргу мент (вътрешния предикат) може да бъде в различна степен експлицирана в изреченския израз. Тя може да бъде пред ставена само от изразител на предметно-аргументно съдър жание и тогава именната фраза (проста или разширена) е конституирана от съществително име, срв. напр. Виgях (иgването па) татко, Моля за воgа, Четох за (избухването на) войната и под. Възможностите за изпускане на преди катния израз от пропозиционалния аргумент в контекстово 1 10
Синтаксис
независими изречения се диктуват от селективните призна ци на ядрения предикатен израз (още за това - 2.2.3 .2.2.). Именната фраза във функцията на (който и да е) аргу ментен израз може да изразява чисто понятийно (предика тивно) съдържание (срв. 2.2. 1 .3 . 1 .). Тогава тя реализира по зиция от изреченска семантична структура, конституирана от нов, производен предикат с по-ограничен обхват в срав нение с изходния. Механизмът на семантичната деривация в този случай е свързан с въвеждането на предикат в съставаща за аргумент. Срв. напр. Той проgава вестиици (срв. също Той е вестникопроgавец), Той проgава сутрешни вестници; Мария се отнесе към всички с благоgарност, Момчето по мага на беgни(те) ; Спортуването се харесва на .млаgите, Заместник-gиректорът опреgеля награgите и под. 2.2. 1 .4.2. Именната фраза като изразител на предикат Именната фраза - както проста, така и разширена - мо же да изпълнява функция на конститутивен предикатен из раз. Показател за тази й функция в синтактичната структура на изреченския израз са т. нар. спомагателни, непълнознач ни глаголи от типа съм, ставам, оказвам се като конетиту тивни членове на глаголния израз, придружени от сигнал за предикативна функция (срв. 2.2. 1 .3 . 1 .). Срв. напр. Иванов е уважаван лекар, Кучето етапа пазач, какъвто никой не очакваше, Сестра му се оказа умно момиче и под. (срв. също 2.2.2.2 . 3 .). Простата или разширена именна фраза, изразяваща по нятийно съдържание, може да има функция в добавен пре дикатно-аргументен израз, чието съдържание не е имплици рано от ядрения предикат. Тогава тя е изразител на самия добавен предикат или на предикат в позицията на аргумент, имплициран от добавения предикат (който в този случай не е изразен). Показател за тези й функции, наред със съответ ните изразители на категорията определенос� е подчини телната й връзка с пълнозначен глагол като конститутивен член на изреченския израз. В тези случаи именната фраза не е аргументен израз по отношение на ядрения предикатен израз. 111
Български език
Срв. Посрещнаха побеgителите с раgост, Очаквам при стигането на гостите без ентусиазъм; Този пианист не свири преg непознати (срв. Този п ианист не свири, когато се намира cpeg непознати) и под. (виж 2.2.3 .2.2.). Именните фрази с еднозначно определено или с нео пределено съдържание, подчинени на конститутивната гла голна фраза, са изразители на аргументи, имплицирани от добавения предикат, срв. Двамата си говореха на gвора (= Два-иата си говореха + gва.мата се намираха на gвора), Двамата си говореха от сутринта (= Двамата си говореха + gвамата започиаха (ga говорят) сутринта) и под. (срв. също 2.2.3 .2.2.). Именната фраза може да изпълнява всички разгледани по-горе аргументни функции по отношение и на подчинен предикатен израз. По-детайлното описание на корелациите между строе жа на именната фраза и функциите й във изреченския израз може да бъде предмет на отделно описание. 2.2.2. Синтаксис на глаголната фраза. Семантични категории и техните изразители в предикатора и в изреченския израз 2.2.2. 1 . Синтактична и семантична функция на глаголната фраза в изреченския израз Както вече се спомена (срв. 2 .0.4.), изреченският израз, като основен формален изразител на минималния самосто ен езиков комуникат - изречението, може да бъде съставен от повече от една предикатно-аргументни конструкции. При марно конститутивен член на предикатно-аргументната кон струкция е глаголна фраза, която формализира предикат и в този смисъл се определя като предикатор (глаголен предика тен израз). В комуникативно и експресивно немаркирания изреченски израз ядреният предикат, конституиращ изрече нието, винаги се формализира като глаголна фраза - сказуе мо. Във формално отношение то е конститутивен член на изреченския израз и изпълнява функцията на главен преди1 12
Синтаксис
катор. Останалите предикатин изрази могат да бъдат както глаголни, така и именни фрази. 2.2.2.2. Синтактична структура на глаголната фраза ( предикатора) Глаголната фраза в българския език задължително съдър жа лична глаголна форма. В зависимост от вътрешиата й синтактична структура могат да бъдат разграничени четири типа предикатори: 2.2.2.2 . 1 . Първият (структурно най-прост) тип предста влява глаголна фраза, която се състои единствено от форма на пълнозначна ( автосемантична) глаголна лексема. Синтетич ните предикатори от този тип отварят синтактични позиции за различен брой и вид приглаголни членове - аргументни изрази. По отношение на тази си "външносинтактична" ха рактеристика те могат да бъдат поделени на класове, които задават различна синтактична структура на конституирана та от тях предикатно-аргументна конструкция: а. предикатори, които отварят позиции за първи аргу ментен израз и : а.а. з а аргументен израз с предметна отнесеност, срв. напр. Котката яgе мишк и; а.б. за аргументен израз с непредметна отнесеност, срв. напр. Иван знае, къgе са gецата; а.в. не отварят позиции за други аргументни изрази, срв. напр. Кучето спи; б. предикатори, които не отварят позиция за първи ар гументен израз и отварят позиции : б.а. за аргументен израз с предметна отнесеност, срв. напр. На gетето му се спи; б.б. за аргументен израз с непредметна отнесеност, срв. напр. Призлява ми от миризмата на лук; в. предикатори, които не отварят позиции за аргумент ни изрази, срв. напр. Съмва, Мръква. 2 .2 .2.2.2. Вторият тип представляват аналитичните пре дикатори, съставени от форма на непълнозначна (синсеман1 13
Български език
тична) глаголна лексема и подчинена именна фраза. Заслу жава да се отбележи, че по отношение на своята семантика конститутивното съществително име в тази именна фраза в преобладаващия брой случаи е с непредметна отнесеност, срв. напр. изпитвам емоция, поgлагам на мъчения, поста вям поg въпрос, губя пазар, имам власт и под. Аналитични те предикатори от този тип винаги отварят позиция за пър ви аргументен израз, който може да има предметна или не предметна отнесеност, и: а. за аргументен израз с предметна отнесеност, срв. на пр. Тази страна губи пазара за стомана; б. за аргумснтен израз с непредметна отнесеност, срв. напр. Ръковоgството постави поg въпрос назначението на нов счетовоgител; в. не отварят позиции за други аргументни изрази, срв. напр. Болният изпаgна в безсъзнание. 2.2.2.2.3. Третият тип предикатори - също аналитични, се състоят от форма на глаголен оператор (непълнозначен, спомагателен глагол) и именна фраза, конституирана от прилагателно име, съществително име и наречие (виж 2.2. 1 .4.2.). В българския език това са глаголите съм, бъgа, бивам; оказва.iи се 1 окажа се, ставам 1 стана. Срв. напр. Автобусът е нов, Кучето се оказа мъжко, В стаята ста на тъмно и под. Към този тип трябва да бъдат причислени и предикато рите, образувани с форма на глагола имам, в изреченски из рази от типа: Тя има gълга коса (Тя е с gълга коса) . Аналитичните предикатори от този тип имат същата "външносинтактична" характеристика като предикаторите от класове а. и б. на първия тип (виж по-горе). Броят и характеристиката на позициите за аргументни изрази при предикаторите от втория и третия тип зависи от съдържателните импликации на именната фраза. 2.2.2.2.4. Четвъртият тип предикатори с също аналити чен. Той включва глаголни фрази, съставени от третолична та форма на спомагателния глагол съм и безличен глагол 1 14
Синтаксис (виж 2.0. 3 .IV.), срв. напр . Срамота е, че не са му казали, Из вестно ми е, че са пристигнали и др. 2.2.2 . 3 . Семантична структура на глаголната фраза (предикатора) Значението на глаголната фраза не е просто, тъй като чрез нея могат да се реализират, наред с предикатното съдър жание, всички изреченски семантични категории. Както в именната фраза, така и тук, те могат да бъдат изразени по морфологичен (граматичен и словообразувателен) и лекси кален път. В корелация с глаголната фраза тези категории се изразяват също синтактично и лексикално в рамките на пре дякатно-аргументната конструкция. Тук вниманието ще бъде съсредоточено главно върху граматичните категории, пр и същи на глаголната фраза, които изразяват изреченски се мантични категории, а останалите средства ще бъдат само отбелязани. 2.2.2.3 . 1 . Дикталната категор ия аспект (виж 2.0. 1 .4.) се изразява в българския език главно със словообразувателни средства. Проста или сложна продължителност изразяват глаголите от несвършен вид, които са непроизводни, от типа чета, пиша, пия, мия, чистя и др., или са обр азувани от гла голи от свършен вид със суфикси -а- (-я-), -ва-, -ава- (-ява-), срв. напр. взема : взимам, изменя : изменям, платя : плащам, ка�а : казвам, премълча : премълчавам, изхвърля : изхвър ля_,и и под. В корелация с несвършени глаголи продължител ност изразяват и лексикално-синтактични средства - имен ни фрази от типа gълго, цял gен (сеgмица, месец, гоgина), gва часа, през цялото време, от няколко gни (сеgмици, месеца, гоgини) и под. Проста или сложна непродължителност изразяват гла голите от свършен вид - първични (напр. gам, каж·а, купя, реша, роgя, хвърля и др.) и образувани от глаголи от свър шен вид със суфикс -u(e)- или с представки, срв. напр. ле�а : легна, светя : светна; п иша : напиша, поgпиша, запиша; готвя : приготвя, сготвя, наготвя; зная : узная, позная и под. И тук в J\Орелация с глагола от свършен вид непродължител1 15
Български език
ността се изразява с лексикално-синтактични средства от типа .моментално, за .миг, в пет часа и под. 2.2.2.3.2. Българският език притежава средства за изра зяване на дикталната категория количество (виж 2 .0. 1 . 1 .) чрез предикатора. Става дума на първо място за т. нар. повторителност (многократност), която (ако не се съдържа в самото лекси кално значение на глагола) се реализира в повечето произ водни глаголи от несвършен вид. Тя се изразява редовно от т. нар. вторичен несвършен вид, т.е. от глаголите, образувани от производни глаголи от свършен вид с наставка -(а/у)ва-. Характерни за българския език са редиците от типа пиша : напиша : написвам, тъмнея : потълтея : потъмнявам, пея : изпея : изпявам и под., в които последният глагол изразява многократност, т.е. количество на събитието. Лексикално -синтактичните средства за изразяване на такова количество, от типа често, pegoвno, през gен (сеg.мица, .месец, гоgина), (на) всеки час (gен, .месец, гоgина) и под. , са корелирани с несвършения вид на глагола и снемат двузначността в слу чаите, когато един и същи глагол може да изразява както продължителност, така и многократност. Характерно за българския език е наличието на грама тично средство за изразяване на многократност. Това са формите за бъдеще и минало несвършено време на глаголи те от свършен вид, срв. напр. (И така всеки gен) ще мине, ще позвъни, ще се обаgи vs .ми;-tеше, позвънеше, обаgеше се. По словообразувателен път в предикатора (в корелация със значението, изразявано от именната фраза) може да се изразява цялостно и частично (тотално и партитивна) количе ство. Така напр. глаголите с представка от- изразяват частич ност, а глаголите с представки из-, go- изразяват цялостност, срв. напр. Отпих от .млякото; Дояgох супата, Изчетох вестника и под. В случаите, когато първият аргументен израз е изпуснат, сигнал за количествената характеристика на диктума е и чи слото на глагола, срв. напр. Вървяха и разгле:жgаха витри ните. 1 16
Синтаксис
2 . 2 . 2 . 3 . 3 . Дикталната категория интензивност (виж 2.0. 1 .2.) се изразява в глаголната фраза по различни пътища. Относителна интензивност изразяват частиците по- и най-, присъединени към прилагателното име, причастието и наре чието в аналитичния предикатор от третия тип (срв. по-горе 2.2.2.2.3 .), или друго наречие, пряко синтактично свързано с предикатора (т. нар. форми за сравнителна и превъзходна степен на прилагателните и наречията). Срв. напр. Моят син е най-хубав, Мария е по-поgготвена, В стаята е по-ти хо, Тя живее най-gалеч. Частиците по и най в българския език (най-често в разговорната му форма) могат да се при съединяват и към съществителното име в предикатора от трети тип, а така също и към глаголната форма в предикато рите от останалите типове, срв. Той се оказа по човек, Най обичам ябълки, По имам влияние наg тях, когато говоря ти хо, срв. също Най-естествено е тя ga се извини и под. Мар кираноспа с относителна интензивност може да има опре делени синтактични последствия за изреченския израз. В контекстово независимия изреченски израз обектите на съот насяне при сравнителната и превъзходната степен обикно вено се експлицират чрез израз в сравнение с или съответно именна група с предлог от, отколкото (за сравнителна сте пен) и с предлог от, cpeg, межgу 1 измежgу или паралока тивен израз (за превъзходна степен). Срв. напр. Този ученик е по-умен от 1 отколкото 1 в сравнение с останалите vs То зи ученик е най-ул.шият от 1 cpeg 1 межgу учениците, Този ученик е най-висок в класа. Абсолютна интензивност в предикатно-аргументната конструкция изразяват синтактично свързаните с предика тора изрази от типа много, малко, твърgе, gостатъчно, не gостатъ чно, прекалено, прекомерно; голям малък, gоста тъчен, неgостатъчен, прекален, прекомерен и под. Срв. Тя много страgа, Той има gостатъчно власт, Той излезе голям. герой, Твърgе срши1ю е и под. 2.2.2.3.4. Актуализиращата категория участник в кому никативния акт (виж 2 .0. 1 . 5 . ) се изразява в предикаторите от първи, втори и трети тип чрез стойностите на граматичната 1 17
Български език
категория лице в случаите, когато конгруентната именна фраза е изпусната. Тогава като правило формата за първо лице единствено число има семантична стойност 'отправи тел ' , а формата за второ лице единствено число - ' адресат ' . Срв. напр. Върнах с е уморен, Хоgиш л и н а кино ? и под. Фор мите за първо и второ лице множествено число (също както и при местоименните съществителни - срв. 2.2. 1 .3 .4.) могат да изразяват или да не изразяват групов отправител или адресат, срв. напр. Вчера отиgохме [ние и gвамата vs аз и той} на кино, Отиgохте ли [вие и gвамата vs ти и той} на кино ? В предикатно-аргументните конструкции с предика тори от клас б. на първия тип и от четвъртия тип участникът в комуникативния акт се изразява само в именната фраза (виж 2 . 3 .4.). В предикаторите от клас в. на първия тип съдържа нието на тази категория не се изразява. 2.2.2. 3 . 5 . Актуализиращата изреченска категория мо далност (виж 2 .0. 1 .6.) се изразява в рамките на глаголната фраза с граматични и лексикални средства. По лексикален път модалността може да бъде изразена чрез самата глагол на лексема (срв. напр. глаголи като преgполагам, п итам, за повяgвам и др.). В рамките на предикатно-аргументната кон струкция тя може да бъде изразена лексикално - с помощта на пряко синтактично свързани с глаголната форма частици (като напр. май, сигурно, уж и под.), и/или синтактично. Граматични изразители на модалност са отделни стойности на морфологичните категории на глагола. Българските гла голни форми за време са вторично натоварени с редица кон текстово обусловени модални функции, които не могат да бъдат разгледани тук подробно. По-долу ще бъдат предста вени преди всичко примарните функции на глаголните фор ми като изразители на модалност и само онези вторични функции, в които дадената глаголна форма е единствен из разител на някоя от стойностите на семантичната категория модалност. Индикативноспа (виж 2.0. 1 .6. 1 . ), като "потвърждение на истинността", има две стойности, изразявани по грамати чен път в българския език. Те са свързани в семантичната 1 18
Синтаксис
опозиция, маркираща отправителя като ' очевидец : неоче видец на съобщаваната ситуация' . Изразители на първия член на опозицията са част от глаголните форми, определя ни традиционно като изявителни : презенс, футурум, аорист, имперфект, перфект, плусквамперфект, футурум претерити, футурум екзактум {срв. 2. 1 . 1 . 1 . , 2. 1 . 1 .2.). Вторият член се изразява от умозаключителните форми (срв. 2. 1 . 1 .2. ), които съдържат информация за това, че отправителят не е очеви дец, но убеждението му в истинността на съобщаваното е постигнато по пътя на умозаключението. Срв. напр. Иван вчера замина за София [аз го изпратих на гарата} vs Иван вчера е заминал за София [куфарът му го няма в стаята} и под. Опозицията може да се изразява в българския език във всеки темпорален план (виж по-долу 2.2.2 .3 .6.). Хипотетичноспа (виж 2.0. 1 .6.2.) не се изразява в пре дикатора по морфологичен път. Предположението на отпра вителя по отношение на съобщаваното има лексикални из разители - глаголни лекееми (напр. преgполагам, поgозирам, съмнявал-t се, струва (ми) се) и частици (напр. май, вероятно, сигурно), или се изразява по синтактичен път - чрез струк тури, конституирани от лексикален елемент, характеризиращ се с определени изисквания към категорналната и формална характеристика на изразите, които запълват отворените от него синтактични позиции. Става дума за различните гла голни конструкции, конституирани от третолична глаголна форма от типа например на може ga 1 трябва ga 1 изглежgа ga + форма на перфект (в сегашния план) или плусквампер фект (в миналия план) и др. Срв. напр. Сигурно се е успал, Май закъсня; Може ga се е успал, Трябва ga беше закъснял и под. Иреалността (виж 2.0. 1 .6.3.) може да се изразява в пре дикатора чрез формата за бъдеще в миналото в корелация с интонационяия контур, срв. напр. UJ,яx ga паgна! Щеше ga ме прегазиш и под. Същото съдържание изразяват синтак тичните структури, конституирани от израза без малко ga 1 без малко не + форма за сегашно време или аорист, срв. на пр. Без малко ga паgна, Без малко не nagнax. Разновидност 1 19
Български език
на иреалноспа е учудването, което в българския език също се изразява по синтактичен път - чрез структура с нима и въпросителна интонация, срв. Нима още не си разбрал ?, Ни ма ще замине? и под. Императивноспа (виж 2 .0. 1 .6.4.) се изразява в предика тора от формите за повелително наклонение (виж 2 . 1 . 1 . 1 .Б. и 2. 1 . 1 .2.Б.) в корелация с интонациояния контур и факулта тивно с вокативна именна фраза (виж 2.2. 1 .3.4.). Категорич носпа на волята може да има различни степени, които се сигнализират от граматичния аспект на глаголната форма и от избора на синтетична или аналитична форма за наклоне ние. В българския език се очертава следната възходяща ска ла на категоричност, изразена съответно от: синтетична форма за повелително наклонение на глагол от свършен вид - синтетична форма за повелително наклонение на глагол от несвършен вид - аналитична форма за повелително накло нение на глагол от несвършен вид, срв. напр. Сеgни! - Сяgай! - Да сяgаш! Лексикални изразители на императивност са междуметията, които също се появяват в изреченския израз в корелация със съответен интонационен контур и вокатив на именна фраза, както и някои глаголни лекееми (от типа заповяgвам, разпорежgам, изисквам), срв. напр. Назgраве ви, gраги гости! Марш оттук! Заповяgвам ти ga се махаш! и под. Оптативноспа (виж 2.0. 1 .6.4.) се реализира в предика тора от различни глаголни форми за наклонение и време, ко ито в корелация с интонационяия контур изразяват различ но по сила желание на отправителя. Така напр. формата за повелително наклонение в изреченски израз с изявителен интонационен контур изразява не категорична воля, а само по-силно желание. Формата за условно наклонение (виж 2 . 1 . 1 .2.В.) при същите условия изразява по-слабо желание на отправителя, а при въпросителен интонационен контур учтива молба към адресата, срв. Бих се поразхоgил из граgа. vs Би ли ми nogaл чантата? Деликатна молба към адресата изразяват формите на минало предварително време (виж 2. 1 . 1 .2 .Д.), въведени с частица ga в прости изреченски изрази от типа Да беше посетил баба си. Ненасочено към адресата 1 20
Синтаксис
желание на отправителя редовно изразява специализираната за българския език структура с третолична форма на глагола и неконгруентна именна фраза (за трети аргументен израз) от типа: Разхожgа ми се из граgа ( vs Искам ga се разхо жgам из граgа). Оптативност се изразява по лексикален път от частици и глаголни лекееми (срв. gано, нека; искам, мо ля, умолявам и др.). Условността (виж 2 .0. 1 .6.5.) примарно се изразява в сложни изреченски изрази, конституирани от съюзи, които по отношение на семантичната си функция представляват изра зители на главни предикати, имплициращи два пропозицио нални аргумента, реализирани в две предикатно-аргумент ни конструкции (срв. също по-долу 2.2.3.2 . 1 .). За отделните модификации на условното отношение това са съюзите: ако, и ga, само ако (условие); въпреки че, макар че, макар ga (от стъпване); освен ако, освен ga (изключително условие). Фор мите на глаголите в предикаторите при различните разно видности на условността - реалност, потенциалност и ире алност - са корелирани помежду си и според темпоралния план. Срв. напр. А ко се върна навреме, ще т и се обаgя (ре ално условие) vs Ако се върна навреме, бих ти се oбagWl (потенциално условие) vs Ако бях се върнал навреме, щях ga ти се обаgя (иреално условие) и под. Възможните двойки гла голни форми в българския език представя следната таблица: Ф орма в изречен и ето : р
q
реалн о условие и отстъпванс (съ ю зи : ако р, q; м акар че р , q; освен ако р, q) ,wy.
pracscns
pracsens
Ако го виgи, казва
pracscns
futurum
Ако излиза, ще се разхожgат.
futurum
futurum
Ако ще излиза, ще се oбagu.
pracscns
pcrfectum
А ко го виgи, всичко е пропаgнало.
pracscns
imperfectum
Ако си пийне, говореше.
impcrfectum
impcrfectum
Ако го виgеше, казваше му.
impcrfcctum
futur:um
Ако го виgеше, ще ,uy каж·е.
pcrfcctum
pcrfcctum
Ако го е виgял, казал .-иу е.
perfcctum
futurum
Ако
pcrfcctum
praesens
Ако си купил бWlemи, ра_qвам се.
му е казал,,
ще стане лошо.
121
Български език Форма в изречението : р
q
потенциално условие и отстъп ване ( съ юзи : ако/да р, q ; м акар/и да р , q; освен да р, q) Ако го виgи, ще му каже.
praesens
futurum
pracscns
imperat
Ако го виgиш, кажи .wy.
imperfcctum
futurum
Ако го виgеше, ще му каже. Ако не си се приготвWI, не се обажgай.
perfectum
impcrat
pcrfectum
pracscns
Ако е чел книгата, познава я.
pracscns
futurum
Ако го виgи ще му каже.
pracscns
conditionalis
Ако го виgи, би
pcrfectum
futurum
Ако го е виgял, ще -�'У каже.
.му казал.
иреал н о условие и отстъпванс р
q
impcrfcctum
fut praeteriti
imperfectum
conditionalis
(съ юзи: ако/да р, q ; макар/и да р , q; освен да р, q) Ако го виgеше, щеше ga Ако го виgеше, би
.му каже.
.wy казал.
plusquamperf. fut. practeriti
Ако го беше виgял, щеше ga му каже.
plusquamperf. conditionalis
Ако го беше виgял, би
plusquamperf. imperfectum
Ако го беше виgя.л, казваше му.
му
казал.
perfcctum
fut. praeteriti
Ако е знаел, щеше ga omu_qe.
pcrfectum
conditionalis
Ако е знаел, би отишъл.
Както се вижда, в потенциалните и иреални условни из реченеки изрази се употребяват и формите на условно на клонение (виж 2. 1 . 1 .2.В. ). Задължителен изразител на интерогативносnа (виж 2.0. 1 .6.6.) и при двата вида въпроси - за проверка и за ин формация, е изреченският интонационен контур. Той може да се придружава от определена линсаризация на изречен ския израз, която в комуникативно неутралния израз зависи от изискванията на лексикалните изразители - въпросител ните частици и въпросителните местоимения. При общите въпроси в повечето случаи елемент от из реченската структура е въпросителна частица: ли, gали, на ли. Частицата ли е винаги синтактично свързана с израза, реализиращ онази част от диктума, която е обект на предпо ложението на отправителя. Когато въпросът се отнася към цялото съдържание, частицата е синтактично свързана с 1 22
Синтаксис
предикатора, срв. Иван gонесе ли вестник? vs Иван ли gоне се вестник?, Иван gонесе вестник ли? 1 Вестник ли gонесе Иван ?. Частицата gали заема винаги инициална позиция в изреченския израз. Това може да влече след себе си извеж дането на следваща позиция на групата, с която тя е синтак тично (и семантично) свързана, но по-често връзката се сиг нализира интонационно, срв . напр. Дали вестник gонесе Иван ? vs Дали Иван gонесе вестник?. Частицата нали се разполага винаги в края на изреченския израз, а връзката с групата, към която се отнася, се сигнализира интонациоина и/или словоредно, срв. напр. Иван gонесе вестник, нали ? vs Вестник gонесе Иван, нали ? Т. нар. интонациоиии въпроси в българския език рядко са неутрални, по-често са натоваре ни с допълнително съдържание, като напр. съмнение, учу дване, изненада, или не са същински въпроси (а реторични). Съществува възможност тематичният аргументен израз да бъде изнесен на първо място, извън интонациояния контур на въпроса, срв. напр. Иван - gонесе ли вестник?, Иван - gа ли gонесе вестник?, Иван - gонесе вестник, нали ?. Частните въпроси се образуват с местоименна лексема (въпросително местоимение - срв. 2 . 1 . 2 . 5 . , 2. 1 . 3 . 5 . , 2. 1 .4.4.), което е конститутивна или подчинена част на аргументния израз, чието съдържание е неизвестно за отправителя, срв. Кой goйge? Какъв хляб искаш? Колко .молива купи ? По кой преgмет учиш? Групата с въпросителното местоимение за ема инициална позиция, което влече след себе си определена линсаризация на изреченския израз. Запазването на неутрал ния словоред във въпросите от този вид е разговорно, срв. напр. За гарата по коя улица ga тръгна ? До gовечера каква ти е работата ? и под. Индиректността (виж 2.0. 1 .6.7.) в българския език се изразява основно чрез глаголната форма в предикатора. Българският език има специализирани форми за изразяване на индиректност във всички темпорални планове (виж 2. 1 . 1 .2. Й .). Срв. напр. Той хоgел всеки gен на работа, Ти си xoguл в Париж, синът бил излязъл, когато краgците влезли в къщата и под. 1 23
Български език
2.2.2.3 .6. Актуализиращата категория темпоралност об хваща редица съотношения във времето между събития и състояния, съобщавани с изреченския израз (виж 2.0. 1 . 7 .). Основно темпоралността се изразява в предикатора чрез формалната характеристика на глагола. Това е особено ва лидно за българския език, който разполага с богата система от темпорални форми на глагола. Може да се каже, че лек сикалните и синтактични средства, изразяващи темпорални съдържания, са повече придружаващи и дублиращи, а не основни изразители на темпоралност. Тук те няма да бъдат специално разглеждани. А. Прякото съотнасяне на дикталното съдържание със състоянието на говорене го локализира спрямо него като ед новременно, предходно или следходно съответно чрез фор мите на т. нар. времена с проста ориентация (прости, абсо лютни): сегашно време, аорист и бъдеще време, които не носят информация за съотнасяне с някакво друго събитие или състояние. Срв. напр. Учителят влиза в час : Учителят влезе в час : Учителят ще влезе в час. Едновременност със състоянието на говорене изразяват само формите за сегашно време на глаголите от несвършен вид. Същите по строеж фор ми на глаголи от свършен вид могат да изразяват само пред ходност, или следходност в зависими предикатно-аргументни конструкции, срв. Той пише статия vs * Той напише статия, но: Той паписа статия, Той се готви ga напише статия. Б. Събития или състояния, които са част от дикталното съдържание, могат да бъдат съотнесени със състоянието на говорене не пряко, а чрез пряко съотнасяне с някакво друго събитие или състояние, по отношение на което те са едно временни, предходни и следходни. Теоретически възможни те комбинации са следните: едновременност в миналото, ед новременност в бъдещето; предходност в миналото, пред ходност в бъдещето; следходност в миналото, следходност в бъдещето. Българският език разполага със специализирани глаголни форми (т. нар. сложни, относителни времена, вре мена със сложна ориентация), които носят информация за: а. едновременност на състояние в миналото: импер фект, срв. Той спеше [когато gецата goйgoxa]; 1 24
Синтаксис
б. предходност на събитце или състояние в миналото: плусквамперфект, срв. Той беше станал [когато gецата goйgoxa}, Той беше спал [когато gецата goйgoxa}; в. следходност на събитие или състояние в миналото : футурум претерити, срв. Той щеще ga стане [когато gеца та goйgoxa], Той щеще ga спи [когато gецата goйgoxa}; г. предходност на събитие или състояние в бъдещето: футурум екзактум, срв. Той ще е станал [когато gецата gойgат}, Той ще е спал [когато gецата gойgат}. Едновременност и следходност в бъдещето се изразяват в рамките на синтактични структури с темпорално значение от формите за сегашно време. Срв. напр. Той ще спи, gокато gе цата четат, Той ще спи пpegu gецата ga се върнат и под. Едновременност със състоянието на говорене или с друго състояние или събитие във всички темпорални плано ве изразява глаголното наречие (деепричастието), както и някои отглаголни наречия, срв. напр. Разхо.жgайки се, тя стига 1 стигна 1 ще стигне go гарата; Детето чете 1 чте ше 1 ще чете лежешком. Ориентацианното събитие или състояние може да не бъде изразено в изреченския израз, а да се съдържа в кон текста или да се реконструира еднозначно от ситуацията или общите знания на говорещите за света. Непрякото съотнасяне на предходни събития или състо яния със състоянието на говорене може да бъде маркирано с допълнителна информация за едновременност (актуал ност) на резултата от събитие или състояние със състоянието на говорене или с ориентацианното събитие или състояние. И тук са възможни трите основни темпорални отношения : едновременен, предходен и следходен резултат. Изразители на резултативиост са т. нар. перфектни форми на глаголи от свършен вид (образувани с минало свършено деятелно причастие, виж 2. l . l . l .E. ), които биват определяни съответно като сегашно, минало и бъдеще резултатявно вре ме (сегашен, минал и бъдещ перфект). Българският език има само две специализирани резултативни форми : за изразяване на едновременен резултат - перфект, и за следходен резул тат в миналото - футурум екзактум претерити, срв. напр. Вчера съм написал пет страници vs Вчера go обеg щях ga 1 25
Български език
съм написал пет страници. Резултативиото значение на останалите форми е контекстово обусловено от ексллицит ни изразители на ориентацианното събитие или състояние. (Виж таблицата по-долу.) Резултативността е свързана с определена комуника тивна перспектива, в която на преден план е изведено не са мото събитие или състояние, а неговият резултат. В този смисъл тя може да се третира като едно от средствата на ди атезата (срв. таблицата; виж по-долу 2.2.3 . 1 .). Възможните темпорални конфигурации, които в бъл гарския език се изразяват от глаголните форми (самостоя телно или в корелация с изреченската структура), представя следната таблица: Темпорал н о отношен и е r. c С-Г
Г-С
С, О - Г
С-0-Г
0-С-Г
Г - С, О
Г-С-0
Г-0-С
- резултатив иост при мер :
форма praesens
aoristos
futurum
imperfec .
Днес чета за изпит
Вчера четох за изпит
+
perfectum
u.wa.w го написано) Вчера пpegu обеg бях написал
(=: u.wax го написано)
perfectum
пис.wото
Утре ще чета за
futurum
Утре ще сь.м написал писмото
изпит
exactum
(== ще го и.wa.w написано)
Вчера по обеg четях за изпит
perfectum• пис.11ото (== u.wax го написано по обеg)
Вчера go обеg бях чел
plusquam
за изпит
perfectum•
futurum
Вчера c.1eg обеg щях
praeterini
ga чета за изпит
_
Вчера go обеg съм написал
plusquam
Вчера go обеg бях написа.1 пис.wото
(== u.wax го написано
пpegu обеg)
futurum
Вчера слеg обеg щях ga сь.w
exactum
написа.1 писмото
praeteriti
u.мa.w написано слеg обеg)
Докато чета за
futurum
изпит, той ще спи
exactum•
futurum
Утре по обеg ще съ..w
futurum
exactum
чел за и.зпит
exactum•
praesens•
при мер : Днес съм написал пис.wото (==
plusquam
perfectum
praesens•
резултатн впост
форм а
Той ще goйge пpegu
futurum
ga чета за изпит
exactum•
(=: щях ga го
Докато той спи, аз ще сь.w написа.1 пис;wото (== ще го u.wa.w написано) Утре по обеg ще съм написал пис.wото
(==
ще го u.wa.w
написано npegu обеg) Утре слеg обеg ще съ.w написа.1 пис,wото
(=: ще го
u.мa.w
написано слеg обеg)
(Означения: Г - състоянис на говорене ; С - съобщавано събитис или състояние; О - ориентацианно събитис или състояние; • - задължителност на изразявансто на ориентацианното съб итие или състояние, напр. в корелация с изреченс ката струк тура)
1 26
Синтаксис
В българския език темпорални отношения се изразяват и в рамките на неевидетелеката модалност - със съответни те умозаключителни и преизказни форми (виж по-горе 2.2.2.3 . 5 . 1 .), при което информацията за резултативиост се подсказва от контекста. В рамките на умозаключителността не се изразява едновременност със сътоянието на говорене (ограничението е семантично мотивирано), а преизказните форми могат да изразяват всички темпорални отношения. Срв. напр. Той е пишел писмо, когато са го извикали (умоза ключителен имперфект), Тя е била прочела книгата, когато са й я поgарили (умозаключителен плусквамперфект и аорист) vs Той пишел писмо, когато го извикали (преизказен имперфект), Тя била прочела книгата, когато й я поgарили (преизказен плусквамперфект и аорист). Употребата на българските глаголни форми с темпорал но и модално значение е и текстово обусловена. Тя е свързана с функционалната (стиловата) и жанрова разновидност на текста. Така в наративните текстове (или наративните фраг менти от по-големи текстове) глаголните форми функцио нират свързано, като образуват системи от четири елемента (т. нар. системи за разказ). Тези системи са организирани около формата, изразяваща основното събитие или състоя ние - събитието или състоянието, което е пряко ориентира но спрямо състоянието на говорене. Те включват и други три форми - за второстепенни, придружаващи събития или състо яния - събития или състояния, които са съответно едновре менни, следходни и предходни по отношение на първото. Формите в системите за разказ са същевременно и комуни кативно натоварени, тъй като изборът на пряко ориентирано то събитие или състояние му определя първо място по важност сред съобщаваните, като отрежда на непряко ориентираните ролята на своеобразен обстоятелствен фон, на който сс при движва наративния сюжет. Иначе казано, запазвайки есте ствената (извънезикова) поредност на събитията и състоя нията, чрез избора на някое от тях за основно, отправителят може да ги представи по различен начин с оглед на комуни катинните си цели. Срв. напр: 1 27
Български език
а. Беше тръгнал [ предходно] рано. Вървеше [ едновре менно] вече повече от час. Стигна [основно] go мястото, къgето щеше ga коси [ следходно]. Почина [основно] си малко и се хвана [основно] за работа. Както си поgпяваше [едновременно], се сети [основно] за вчерашната случка. 6. Беше тръгнал [предходно] рано. Вървя [основно] по вече от час. Стигнал беше [ предходно] go мястото, къgе то щеше ga коси [ следходно ]. Щеше ga си почине [ следходно] малко и ga се хване [ следходно] за работа. Как то си поgпяваше [едновременно], щеше ga се сети [ следходно] за вчерашната случка. в. Тръгна [основно] рано. Беше вървял [предходно] по вече от час и беше стигнал [ предходно] go мястото. Беше си починагz [ предходно] малко и се хвана [основно] за рабо та. Косеше [едновременно] и си поgпяваше [ едновреме нно]. Тогава се сети [основно] за вчерашната случка. Претериталните наративни системи са маркирани и с модалните опозиции 'очевидец : неочевидец на предмета на комуникацията' и 'директен : индиректен комуникат' . И така, в българските наративни текстове се наблюда ват следните системи от глаголни форми : ГЛаГОIJI I И
форми:
за основно събитие
за второстеnенни събитик
nредходио
едновременно
следходио
в разказ: за минали събитик:
Al.
(plusquam
(aoristos)
очевидец
perfectum)
четох
бях чел
чел съ.w, . . .
би.·t съ.w че.1, . . .
(imperfectum)
(futurum praeteriti)
четях (четейки)
щях ga чета
четял съ.w, . . . четял е , . . .
чета, . . . щял
(conclusiva) Б l . убеден несвидетел
Б2.
би.1 е чел,
чел е, . . . (praesens imperf.)
(синонимна: т. н ар. сегашно историческо)
чета
...
щя. 1 с ъ.м ga
(четейки)
е ga чете, . . .
(perfectum)
(praesens imperf.)
(futurum)
чел съ.м, . . .
чета
чел е, . . .
(четейки)
ще чета
(indirectiva) В. несвидетеп,
предаващ разказ
чужд
бил съ.w
чел съ.м, . . . чел, . . .
чел, ...
би.1 чел, . . .
четял съ.w, ...
ЩЯ.1 съ.11 ga
четял, . . .
чета, . . . IЦЯ1
(четейки)
ga чете, . . .
о сеrашни събитик:
А2. очевидец
1 28
(praesens impcrf.)
(perfectum)
(praesens imperf.)
(futurum)
чета
чел съ.w, . . . чел е, . . .
чета (четейки)
ще чета
Синтаксис
В наративните текстове за минали ситуации изборът на система от глаголни форми е обусловен също и от принадлеж ността на текста към разговорния или научния текст. В този смисъл типовете текст в българския език могат най-общо да бъдат характеризирани в зависимост от: а. наличието или отсъствието на наративна система и б. наличието или от съствието на една или друга наративна система. Срв . : Ти п текст:
Систе ми от глаголни фор ми:
художе стве н текст
наличи е н а всич к и систе ми
те кст от точните н ау ки
отсъст ви е н а системи
текст от хуманитар ните н ауки
отсъстви е н а систе ми А, В
адми нистративе н те кст
наличи е н а систе м а Б2
2.2.3. Трансформации в изречението и реализацията им в изреченския израз Семантичната структура на изречението е винаги пълна, т.е. съдържа всички елементи - стойности на изреченските семантични категории, свързани помежду си единствено по правилата на семантичната комбинаторика, най-напред като главни и подчинени, а след това и по силата на селективни съдържателни ограничения . В различните изреченски изра зи обаче съставящите на семантичната структура на изрече нието се експлицират в различна степен и в различен вид и поредност. Степента и начина на експликация на съдържател ните елементи на изречението в контекстово независимия изреченски израз могат да бъдат както семантично мотивира ни, така и свързани с параметрите на комуникативната ситу ация (в това число и комуникативните цели на отправителя), и най-сетне наложени от формално-структурни ограничения, присъщи на дадения език. В рамките на приетия тук модел на описание се приема, че, най-общо казано, семантичната структура на изречението се формира чрез запълването на позициите за съдържателни съставящи с конкретно съдържа ние. След това тя се подлага на комуникативно мотивирани 1 29
Български език
трансформации, които позволяват дадено предикатно и/или аргументно съдържание да бъде изведено на преден план, и се реализира формално в изреченския израз. Това означава, че една и съща семантична структура може да се реализира в различни по форма изреченски структури. Тук ще бъдат разгледани само някои от типовете семантично и комуника тивно мотивирани формализации. 2.2.3 . 1 . Подредба на аргументите. Диатеза. Доколкото всеки от аргументите в предикатно-аргу ментната структура, която е ядро на изреченското съдържа ние, е имплициран от предиката, т.е. представлява негово задължително съдържателно допълнение (а в известен сми съл - неотменна част от неговото съдържание), не може да се говори нито за задължителни и факултативни аргументи, нито за степенуване на аргументите по важност и/или по ред. (Приетото тук определяне на аргументните изрази като първи, втори и т.н. е условно и свързано с формални белези - срв. по-горе 2.2. 1 .4. 1 .). Една и съща предикатно-аргумент на стрктура може да се реализира в повече от една предикат но-аргументни конструкции, които се различават помежду си както по броя на експлицираните аргументи, така и по реда, в който те са експлицирани. Подредбата на аргументи те се обуславя, най-общо казано, от т. нар. комуникативна перспектива, свързана с цялостния замисъл на текста и мя стото на даденото изреченско съдържание в него. Така на пример едно изречение, базирано на предикатно-аргумент на структура от типа 'става така, че Хпредмет преминава от ' Учов ек в Z човс к , може да се реали:зира в следните предикатно -аргументни конструкции с една и съща семантична структу ра, но с различен брой и поредност на изразените аргументи:
(1) Учителят gage на учениците книги. (2) Учениците получиха от учителя книги. (1 а) Книгите бяха gаgени на учениците от учителя. (2а) Книгите бяха получени от учениците от учителя. 1 30
Синт аксис (1 б) Книгите бяха gаgени на учениците.
(2б) Книгите бяха получени от учениците. (1 в) Книгите бяха gаgени от учителя. (2в) Книгите бяха получени от учителя. (1 г) Книгите бяха gаgени. (2г) Книгите бяха получени. и т.н. Първите четири конструкции се различават помежду си само по избора на първи (изходен) аргумент и се намират в конверсно отношение помежду си. Иначе казано, те са фор мализации на една и съща предикатно-аргументна структу ра, но се различават по диатеза. Следващите четири кон струкции се различават от първите и по броя (и характера) на изразените аргументи. Вътре във всяка от двойките преди катно-аргументни конструкции реализация на диатетичните различия са лексикалните конверен (в този случай глаголи те gавам и получавам), които няма да се разглеждат тук. Наред с това промяната в диатезата се изразява и с гра матични средства. Те са възможни при семантични структу ри, конституирани от предикати, които имплицират поне два аргумента, като единият от тях задължително е 'човек' . Про мяната в диатезата се състои в това, че втори (или следващ) аргументен израз заема позицията на първия (конгруентен) аргументен израз. В българския език това се осъществява по следните начини: а. с помощта на глаголна фраза, съставена от форма на спомагателен глагол в 3 л . за съответното число и време и глаголно прилагателно (страдателно причастие), срв. напр. Учениците поgготвят тържество : Тържеството е поg готвяно от учениците; б. с помощта на глаголна фраза, съставена от глаголна форма в 3 л. за съответното число и време и частица се, срв. напр. Учениците поgготвят тържество : Тържеството се поgготвя от учениците; в. с помощта на глаголна фраза, деривирана от глагол с частица се (възвратен глагол), срв. напр. Доктор Иванов ле кува сина ми : Синът ми се лекува при gоктор Иванов. 131
Български език
г. с помощта на т. нар. удвоено допълнение (срв. 2.2. 1 .4. 1 .), което заема инициална позиция в изреченския из раз, срв. напр. Учениците поgготвят тържество : Търже ството го поgготвят учениците. Така трансформираната изреченска структура става основа за по-нататъшни трансформации, при които в раз лична степен се редуцира броят на изразените аргументи, а същевременно на предно място може да бъде изведено ло кативното съдържание. Срв. по-горе примери 6, в, г, срв. също: Тържеството се поgготвя, Къщата се строи, Кафето се вари vs Синът .ми се лекува във воетюта болница vs В то зи граg се строи. Парадигмата на предикатно-аргументните конструк ции, базирани върху една и съща семантична структура, с различна диатеза и редукция на аргументите има следния вид: Ученикът 1 чете книга2 ----. Книгата 1 е четена от учени ка2, Книгата1 се чете от ученика2 ----. Книгата1 е четена fJ2, Книгата 1 се чете fJ2 ----. Тук fJ 1 се чете fJ 2. Извеждането на аргументно съдържание на по-предно мя сто се осъществява и чрез словореда и/или мястото на изречен ското ударение. На таз·и цел, както се спомена по-горе (виж 2.2.2.3 .6.), служат вторично и формите на резултативинтс вре мена. Извеждането на преден план на предикатно съдържание пък е свързано с изразяването му чрез форма за основно съби тие от наративната система. Всички споменати механизми мо гат да действат (и най-често действат) едновременно и пораж дат сложни конфигурации на комуникативна характеристика дори в рамките на неелиптичния изреченски израз. 2.2.3 .2. Свързване на предикатно-аргументни структури Семантичната структура на изречението може да вклю чва в състава си повече от една предикатно-аргументни структури. Както вече стана дума (срв. 2 .0. 1 . ), две предикат но-аргументни структури могат да се свързват в рамките на изречението в монопредикативен диктум, в който една от структурите имплицира друга (други). Могат да се свързват също в изречение с полипредикативен диктум , в който една (или повече) от предикатно-аргументните структури е доба1 32
Синтаксис
вена към друга (други). Примарен изразител на предикатно аргументната структура е предикатно-аргументната конструк ция, в която всяка от съставящите е експлицирана в глагол ната фраза и в именните фрази. Поради редица семантични, прагматични (комуникативни) и формални причини, които няма да се разглеждат тук, не всички съставящи на изречен ската семантичната структура се изразяват формално. На ред с другото, това означава, че една предикатно-аргумент на структура може да бъде представена в изреченския израз от именна фраза. Следствие от това е рекурсивноспа на именната фраза и предикатно-аргументната конструкция в рамките на изреченския израз, т.е. това, че една именна фра за може да бъде част от друга, а една предикатно-аргумент на конструкция - част от друга, като най-общ резултат от свързването на повече предикативни съдържания в изрече нието. Глаголна фраза (и цяла предикатно-аргументна кон струкция) може също така да бъде подчинена част от имен на фраза {срв. 2.2. 1 . 1 .2.). Могат да се набележат няколко основни езикови меха низми, реализиращи свързването на две предикатно-аргу ментни структури в един изреченски израз. Общо условие за тях е неповтарянето на изразителите на едно и също съдър жание - на кореферситните изрази, в комуникативно неу тралния изреченски израз. 2.2.3.2. 1 . Свързване със съюз или съюзна дума Примарният начин за свързване на две предикатно-аргу ментни структури в един изреченски израз е конструкцията със съюз или съюзна дума. Двата вида връзки се отличават по това, че съюзът не заема синтактична позиция в свързва ните предикатно-аргументни конструкции , а съюзната дума заема позиция на елемент, подчинен на глагол или на име. От семантична гледна точка повечето сnтози и част от съюзните думи са изразители на релационни предикати (предикати за отношение), които имплицират два пропози ционални аргумента (две предикатно-аргументни структури). Ето най-характерните отношения и примарните им съюзни изразители в български език: 1 33
Бъ лгарски език
- съединителни отношения: и, и - и, та, не само - но и, хе.м - хе.м, нито - нито, срв. напр. Тя се връщаше вкъщи и си пееше; Прехвърлихме планината, та тръгнахме къ.м селото; Този човек нито .ми е симпатичен, нито .ми е интересен. - съотносителни отношения : или, или - или, ли - или, ли, gшlИ - или, я - я, ту - ту, било - било, срв. напр. Той е за спал или е излязъл; Или ще вървим заеgно, или ще се разgе ли.м; Ту валеше gъжg, ту спираше и под; - противопоставителни отношения: а, ала, а.ма, но, оба че, пък, само че, срв. напр. Той не оригиналничи, а говори прямо и естествено; Говорих .му, ала 1 но не .ме послуша; Всичко ще направя, ама ще ти помогна и под; - темпорални отношения: когато, gокато, като, слеg като, що.м, откак, откакто, преgи ga, срв. напр. Когато 1 Докато тя се приготвяше, той четеше вестник; Слеg ка то 1 Що.м 1 Преgи ga свърши разговора, излязоха; Не с.ме се вижgали, откак заминах и под; - причинни отношения: защото, така че, понеже, по раgи това, слеgователно, за ga, та ga, ако, въпреки че, .ма кар че, освен че, срв. напр. Не я обичам, защото разнася клюки; Няма го, слеgователно е излязъл; Отиgе при .майка си, за ga й помогне и под. Трябва да се отбележи, че някои съюзи не са изразите ли на релационно предикатно съдържание, а единствено сигнализират, че въведената от тях предикатно-аргументна конструкция е изразител на пропозиционален аргумент. Таки ва са за българския език съюзите че и ga, срв. напр. Виgяха, че преg къщата спря кола; Не смееха ga заговорят непо знат и под. По-голямата част от съюзните думи и някои съюзи сиг нализират свързването на главна с подчинена - имплицирана или добавена - предикатно-аргументна структура. Синтак тично тя може да бъде въведена в позицията за приглаголен член или да бъде подчинен член в именната фраза. Сигнали за свързване са местоименните съществителни и прилага телни: в първия случай от редицата на въпросителните ме стоимения, а във втория - на относителните местоимения . Свързването се осъществява чрез двойното подчинение на 1 34
Синтаксис
съюзната дума - нейната категорнална характеристика се диктува от управляващата форма в главния изреченски из раз и от синтактичните изисквания на предикатора в подчи нения изреченски израз, срв. напр. Виgях кой goйge; Не знам, къgе се е скрил и под. (имплицирана) и Ще го пратят, къgето решат ; Яgеше, каквото му gagaт; Влезе човекът, когото чакахме, Отиgохме на мястото, на което 1 къgето ни пратиха и под. (добавена). 2.2.3 .2.2. Номинализация В широк смисъл моминализация е всяко превръщане на изреченски в неизреченски израз - именна фраза с различ ни конститутивни членове. Номинализацията е възможна в случаите, когато предикатно-аргумснтна структура се реа лизира в синтактично подчинена позиция в изреченския из раз, независимо от това, дали семантично тази структура е подчинена на друга, или не. Изразяването на предикатно съдържание с глаголно на речие (деепричастие - виж 2 . 1 . 1 .4.) е възможно при следни те семантични условия : а. идентичност на изходния аргу мент (изразен с първи аргументен израз в двете изходни предикатно-аргументни конструкции); б. едновременност или предходност на предикатното съдържание спрямо глав ния предикат, срв. напр. Тя вървеше + [еgновременно}[тя} пееше ----+ Тя вървеше, пеейки; Котката [най-напреg} скочи от масата + [котката} събори вазата ----+ Скачайки от ма сата, котката събори вазата и под. При предходност отно шението между двете предикатин съдържания може да бъде разчетена и като причинно, срв. напр. Той я обиgи, защото й каза това ----+ Казвайки й това, той я обиgи. "Класически" изразител на предикатно съдържание са прилагателните имена в синтактична позиция на подчинен член на именна фраза или конститутивен член на именна фраза в състава на предикатора. Семантично условие е идентичността на аргументите : изразеният с конститутив ния член на именната фраза и изразеният с първия аргумен тен израз от изходната предиктано-аргументна конструкция, която се номинализира. Срв. напр. Жената влезе + Жената 1 35
Български език
беше млаgа�Жената, която беше млаgа, влезе�Млаgа та жена влезе.
В българския език е възможно изразяването на преди катно съдържание с всички глаголни прилагателни. Изборът на глаголно прилагателно се диктува от темпоралните отно шения между двете свързвани предикатно-аргументни структури и диатезата им, срв. напр. Вчера глеgахме фuлм+ [този филм} беше рекламиран� Вчера глеgахме реклами рания филм; По улицата върви жена+ [тази жена} е наве ла глава�По улицата върви жена, навела глава 1 По ули цата върви навела глава жена; Не познавам gете+ [gете} обича лекарите � Не познавам gете, обичащо лекарите; Този е баща .�ии+ [баща ми} е застанал go вратата�Ба ща ми е застаналият go вратата;
Тази е книгата +
[книгата} беше поgарена от учениците � Тази книга се оказа поgарена от учениците и под. Към този тип изразители на предикатно съдържание се отнасят и т. нар. предикатин определения в "разкъсаната" именна фраза (срв.
2.2.1.1.3.),
срв. напр. Съсеgката върви
по улицата + [съсеgката}е привеgена� Съсеgката върви по улицата привеgена; Марин яgе супата+ [супата} е го реща�Марин яgе супата гореща. Изразявансто на предикатно съдържание с именна фра за става по няколко начина , в зависимост от характера на ядрения предикат и/или формалните изисквания на преди катора. Именната фраза, конституирана от производно съще ствително име, най-често от глаголна или прилагателна осно ва , може да бъде предложна или бсзпредложна. При предика тите от втори ред липсата или наличието на предлог, както и конкретният предлог, зависят от формалните изисквания на главния предикативен израз. Срв. напр. Виgях иgването на полицията vs Наgявам се на иgването на полицията. При релационните предикати липсата или наличието на предлог, както и конкретният предлог, зависят от съдър жанието на предиката. Може най-общо да се каже, че пред логът в този случай е реализация на релационния предикат, а съществителното име- на пропозиционален аргумент, им-
136
Синтаксис
плициран от този предикат. Срв. напр. Ако влакът закъснее, ще се обаgя---+ При 1 В случай на закъснение на влака, ще се обаgя; Въпреки че е болна, тя проgължи ga работи
---+
Въ
преки заболяването си, тя проgължи ga работи; Когато тръгваха, не се сбогуваха---+ На тръгваие не се сбогуваха; Той отиgе на ко1-щерта, като се наgяваше ga я срещне ---+ Той отиgе на концерта с наgежgата ga я срещне; Те се сре щнаха и се раgваха [че се срещат}---+ Те се срещнаха с ра gост; Синът ми тръгна на учwzище и не беше ентусиазиран [че отива на училище}---+ Синът ми тръгна на училище без ентусиазъм и под. Една имплицирана или добавена предикатно-аргумент на структура може да бъде представена в изреченския израз само чрез изразители на предметно-аргументно съдържа ние. В контекстово независими изреченски изрази възмо жностите, които ядреният предикатор дава за изпускане на подчинения предикатен израз, се реализират, най-общо ка зано, когато според отправителя предикатното съдържание е известно на участниците в комуникативния акт, може лесно да бъде еднозначно реконструирано от тях, или е несъще ствено за тях, срв. Не goйgox, защото валеше gъжg---+ Не goйgox зараgи gъжgа; Иван отиgе за [ga купи 1 ga gонесе 1 ga вземе на заем} хляб; Искам [ga пия 1 ga купя} кафе; Той четеше [и той се НQ.;Иираше} на gвора и под.
В тази част на очерка бяха използвани: Любомир Андрейчин, Константин Поnов, Стоян Стоянов, Граматика на
българския език, С офия 1977.
Studia gramatyczne bulgarsko-polskie, t. VII, Przewodnik ро akademickiej Gramatyce konfrontatywnej bulgarsko-polskiej, Warszawa 2003. Zuzanna Topolinska, Zйlys gramatyki}fzyka maced01iskiego, Кrak6w 1995. Машиноnис, nредоставен на авторката от 3. Тоnолинска, съдържащ nре глед на формите на българските изменяеми именни лексеми, и тру дове на авторката.
137
Зузана Тоuолињска
МАКЕДОНСКИ ЈАЗИК
Од авторката Македонскиот ј азик е службен ј азик во Република Ма кедониј а и мај чин јазик на македонската малцинство во Бу гарија, Грција и Албанија, како и на македонската дијаспора, особено број на во Канада, Соединетите американски држави и Австралиј а. Словенските диј алекти од околината на Солун, дел од денешната македонска ј азична териториј а, во 9 век станале основа на старословенскиот јазик. Првите обиди за создавање на општ македонски ј азик се случиле во првата половина на 19 век. Нормите на совре мениот македонски стандард конечно биле усталени во 1945 година. * * *
Оваа кратка граматика на македонскиот ј азик настана во годините 1980-1981 и беше замислена како дел од прегле дот на јужнословенските ј азици наменет за полски студенти на соодветни филологии. За жал, авторскиот колектив набргу се распадна и проектот не се реализира. За време на послед ниве 25 години се случи развој на теоријата на ј азикот, а исто така и на славистичката и на балканистичката линrви стика. Истовремено, и мојот став кон повеќе појави е изме нет. Сеnак, искуството ме учи дека еднаш напишана книга не може да се преработува, само може да се напише одново. И при најдобра волја на авторот, преработувањата секогаш предизвикуваат "пукнатини" и како резултат носат некохе141
Л1акеgонски јаз ик
рентен текст, а за текст, којшто служи како дидактичка по мош, тоа е многу поопасно, отколку да не се земат предвид извесни нови достигнувања во нашата дисциплина. За жал, во прирачниците, новостите секогаш доаѓаат доцна. Значи, го оставам текстот на КраШкаШа iра.л-tаШика на ЈиакеgонскиоШ јазик без измени, со надеж дека описот на македонскиот јазичен материј ал е коректен. Споменатата 25 годишна времен ска дистанца, ќе се обидам делумно да ја пополнам додавајќи неколку понови библиографски позиции, коишто можат да се покажат како помош при проширувањето на информаци ите и при продлабочување на интерпретацијата. Во 1995 година една варијанта од овој текст беше обја вена во Краков како скрипта за полските студенти по маке донистика. Теоретска позадина на оваа книшка, во нај општа сми сла, претставува теоријата рзавиена во граматиката на совре мениот полски јазик ( Gramatyka wsp6lczesnego j�zyka polski ego. 1. Skladnia, 1 red. Zuzanna Topoliilska. - Warszawa : PAN, 1984. - 397 ѕ.). Сепак има и доста отстапки и додатоци, за кои сум одговорна само јас. Заинтерссираниот ч итател са миот лесно ќе ги открие. Во КраШкаШа iрамаШика го претставувам морфосин такстичкиот систем на стандардниот македонски ј азик; крат киот опис на фонолошкиот систем се третира како неопходен додаток и сместен е на крајот на текстот. Редоследот на из лагањето во основниот морфосинтаксички дел, исто така, се разликува од традиционално прифатениот модел на прирачни ци од сличен тип. Во првиот дел наведувам класификација на максдонските мснливи лексеми и правила за деривација на зависните форми од тие лексеми. Во вториот и третиот дел се занимавам со механизмите на функционирање на овие форми во текстот, како на ниво на именската синтагма, така и на ниво на реченичниот израз, во служба на семантичката структура на соодветните ј азични конструкции . Текстот на ГрамаШикаШа е преведен од полски на македонски ј азик во 2003 година од проф. д-р Милица Мир куловска за што авторката срдечно И благодари . 142
К рате н ки едн. еднина ж.р. женски род л. лице м.р. машки род мн. множина с.р. среден род
Си м бол и (...) (+) { ... } "/" ,ј/"
,;:f. =/:-" --+
( --+ ) -
факултативен член карактеристика актуелна во дел на опсегот на дадената класа единици членови кои алтернираат во дадена функција граница на морфемата граница на фонолошката збороформа пауза во говорната низа се реализира како може да се реализира како
Буквени симболи Кирилица: al, az,
аз ...
АИ дч г и
Иг Из Илз Иоп ис
Исп к
кч
-
аргументи аргументски израз дополнителен член на конструкцијата глагол именка глаголска именка заменска именка лична заменка општа именка именска синтагма сопствено име квантитативна (просторна и/или временска) оцена на објектот конститутивен член на конструкцијата
143
А1акеgонски јаз ик ли м ми
п п
ПАК
ПАС Пбр Пд Пг пи
пк Пр Прг Прз П рм Прп пс
Пз р
-
Рф РИ ск
-
Т/Л ти
-
локативен израз модална компонента модален израз предикат придавка предикатско аргументска конструкција (= формализација на ПАС- предикатско -аргументска структура) предикатско-аргументска структура главен број предикатив глаголска придавка предикатски израз парадигматски карактер на категоријата прилог глаголски прилог заменски прилог модален прилог придавски прилог придавска синтагма заменска придавка реченица референцијална карактеристика, т.е. сооднесеност кон именуваниот објект реченичен израз селективен карактер на категоријата временско-просторни параметри темпорален израз
Латиница: е ѕ v VS, SV
1 44
консонант (опструент или сонант) сонант вокал варијанти на линеарен редослед на реченичниот израз
О. ВОВЕД
С одржината на минималната јазична порака ја нареку ваме РЕ ЧЕНИЦА. Јазичната форма на реченицата се вика РЕ ЧЕНИЧЕН ИЗРАЗ. Во ГрамаШикава ќе стане збор за структурата на про стиот реченичен израз и на сложените реченични изрази во македонскиот јазик. Реченицата како семантичка структура ја конституира ПРЕДИКАТОТ којшто имплицира определени АРГУМЕНТИ. Симболички: ПАС =п (а1, а2, а3 ), каде што ПАС означу ва предикатско-аргументска структура (со други зборови: пропозиција), п - предикат, а пак: а1, а2, а3 . . - аргументи. За да може да функционира како реченица ПРЕДИКАТ С КО-АРГУМЕНТ С КАТА С ТРУКТУРА мора да биде сме стена во определена временско-просторна ситуација која ја конституира зборувачот,а на која,исто така,се одразува на чинот на кој зборувачот го перцепира светот. С о симболичен приказ Р = { М , Т/Л, ПАС}, каде Р- означува реченица, М - модална компонента,Т/Л- временско- просторни параме три. Претставена хиерархиски: Р = М {Т/Л [п(а1, а2, а3 )]}. Наша задача е да се опишат можностите на формализација на наведените семантички компоненти во македонскиот текст. Ќе додадеме дека за крајната формализација на рече ничниот израз решава прагматскиот фактор, т.е. сите оние елементи на носената информација коишто ја врзуваат по раката со ситуацијата во којашто таа порака е искажана. Тоа пред се се: самото лице кое говори (говорителот, зборувачот) и неговиот адресат (адресати), времето и местото на кому никација, т.е. таканаречената говорна ситуација,и најпосле, контекстот,т.е. местото и функцијата на дадениот реченичен •••
.
•••
145
Лfакеgонски јаз ик
израз во рамките на пораката чијшто составен дел е тој рече ничен израз. Според тука претставената шема на семантичка структура на реченицата, прагматскиот фактор најизразено ги моделира елементите кои се "надградени" над предикатско -аргументската структура, т.е. елементите М и Т/Л, меѓутоа, исто така и самата пропозиција, нејзината линеаризација, формата на експлицитното учество на авторот на пораката итн. зависат од прагматските услови. Во оваа ситуација те шко е да се зборува за прагматската компонента (компонен ти) на структурата на реченицата. Тоа поскоро е состав на фактори кои оперираат врз нејзината семантичка структура. Кога зборуваме за можната формализација на одделни ком поненти на структурата на реченицата, во секој случај, ќе се потрудиме да ја посочиме зоната и ефектите на дејствување на прагматските моменти. Определена содржина може да биде формализирана со помош на лексички и/или граматички средства. Ќе дадеме акцент врз граматичката формализација, т.е. ќе се занимава ме со градбата на граматичките формули во кои можат да се внесуваат елементи на одредени лексички класи. Ќе се по трудиме да ги опишеме формалните средства кои останува ат во служба на граматичките категории карактеристични за македонскиот Јазик. Одделните ЛЕКСЕМИ и одделните ЗБОРОФОРМИ ( = форми на лексеми) ќе ги карактеризираме како компоненти на основните синтаксички конструкции, т.е. реченичниот из раз и ИМЕНС КАТА С ИНТАГМА. Ако ги оставиме настра на случаите на секундарна формална деривација, првата од овие конструкции (реченичниот израз) И одговара на рече ницата, а втората (именската синтагма) на АРГУМЕНТОТ С О ПРЕДМЕТНА РЕФЕРЕНЦИЈА. КОНС ТИТУТИВЕН ЧЛЕН на реченичниот израз е ПРЕДИКАТ С КИОТ ИЗРАЗ. Предикатскиот израз може да има форма на: - автосемантичен rлаrол; - конструкции со лексички празен rлаrол, оптоварен само со категоријална содржина, како на пр.: е болен, ciiiaнa gекан, ogu војник итн., како и
1 46
Во веg
- перифрастични предикатски изрази со различен распоред на содржината меѓу глаголската и именската ком понента, како на пр.: чувсШвува блaiogapнociii, Шрuи мака, сврШува внимание, се оgнесува срgечно итн. Предикатскиот израз во текстот покрај себе бара опре делени АРГУМЕНТ С КИ ИЗРАЗИ во именска или реченич на форма, сп. на пр. сuие (некој - еден аргументски израз со предметна референција), чиШа (некој, нешто - два аргу ментски изрази со предметна референција), gава (некој, не што, некому - три аргументски изрази со предметна рефе ренција), мисли (некој, за нешто дека . . . - два аргументски изрази со предметна референција и еден со непредметна ре ференција) итн. Поинаку кажано: конститутивниот член на предикатскиот израз т.е. глаголот бара околу себе присуство на аргуменстки изрази од определен вид, а тоа значи дека тој е селективен од гледна точка на категоријата на грама тичка зависност (=има определена рекција). Освен тоа глаго лот се менува според категориите време, начин, лице и број, а понекогаш и pog (односно, кон глаголските лексеми при паѓаат збороформи, на коишто им припишуваме различни вредности на споменатите категории). ВремеШо и начиноШ на глаголот се категоријални содржини коишто ја каракте ризираат говорната ситуација и/или ситуацијата за која се зборува. БројоШ, лицеШо и роgоШ на глаголот се семантички празни категории, тие се израз на акомодација на предикат скиот израз кон еден од аргументските изрази кои го при дружуваат, познат како СУБЈЕКТ. Кога отсуствува субјектот предикатскиот израз ја зема неутралната форма на 3 л. едни на среден род. Некои глаголи кои формализираат предикати што изразуваат особини/релации со променлив интензитет, се менуваат и по сШеuен. Глаголите имаат придавски и прилошки Т РА НС ФОР МИ коишто се развиваат во трансформи на реченични изрази. Конститутивниот член на именскиот израз, т.е. именка та се менува по оuреgеленосШ, pog, број, а изразува и раз лични форми на граматичка зависност од предикатскиот из раз и различни вредности на категориите лице и аuел. А uел, 1 47
А!акеgонски јазик
лице и оuреgеленосШ се категоријални содржини коишто го сместуваат соодветниот реченичен израз во говорната ситу ација и/или во ситуацијата за којашто се зборува. БројоШ, а понекогаш и роgоШ претставуваат специфични предикати коишто се однесуваат на референтите на аргументските изра зи. Општо земено, родот е семантички празен, сигнализира формална класа на средства на граматичка акомодација. Фор мата на зависност сигнализира акомодација на ИС кон соодве тен предикатски израз или кон граматички надредената ИС . Придавката т.е. членот којшто ги дополнува (задолжи телно) предикатскиот израз или (факултативно) ИС, се ме нува по pog и број, како и по сШеuен. Родот и бројот на при давката имаат единствено акомодациска функција, додека сте пенот е предикат којшто ја модифицира нејзината лексичка содржина. Придавката, исто така, има и специјална прилошка фор ма, неспособна за формална акомодација, а која функциони ра на различни нивоа: а) како неопходен елемент којшто го дополнува преди катскиот израз; б) како факултативен елемент на предикатскиот израз; в) како факултативен елемент од втор степен кој ја до полнува ИС . Прилошката форма се менува по степен. Како што произлегува од претходно кажаното реченич ниот израз се развива на следниот начин: РИ � ПАК (М И) (Т И) (ЛИ) ПАК� ПИ (АИ1, А И2, А И3 ) • . .
пи
1 48
{
кч
КЧ,ДЧ КЧ (ДЧ)
}
кч
--+
г
дч
--+
{
ис Пр
}
Вовеg АИ
{
---+
ис
---+
ис РИ
{
} кч КЧ,ДЧ* КЧ (ДЧ)
}
кч
и
---+
'само контекстно врзаните конструкции'
п
дч
ПС
{
�
---+
{ } РИ
и е
П(Пр)
ми ти ли
}
---+
{
Пр/ИС
РИ
}
Објаснување на симболите: РИ - реченичен израз; ПАК - предикатско арrументска конструкција (= формализација на ПАС - предикатско -аргументска структура); М И - мода лен израз, ТИ - темпорален израз, ЛИ - локативен израз, ПИ - предикатски израз,А И - аргументски израз,КЧ- кон ститутивен член на конструкцијата, ДЧ - дополнителен член на конструкцијата,Г - глагол,ИС - именска синтагма, ПС - придавска синтагма,Пр - прилог,И - именка,П - при давка,(... ) - факултативен член, { ... } - членови кои алтерни раат во дадена функција. Симболите И,П,Г означуваат основни лексичко-супсти тутивни класи чиишто елементи подлежат на морфолошка категоризација. Лексемите со категоријална карактеристика којашто претходно ја формулиравме прават јадро на оддел ни класи, сепак, на описот на морфолошката деривација во рамките на тие класи мора да му претходи многу попреци зна категоријална класификација. 1 49
А/акеgонски јазик
Ја претставуваме следната табела која го отсликува ка рактерот и опсегот на функционална променливост и мор фолошка менливост на одделни класи лексеми во македон скиот јазик.
Иоn Исn Илз Из
Опрсдсленост ск пк ск Број пк Род Апел Зависност (Падеж) Начин Време Степен Лице
+ +
п Пбр Пз П г Пд Прn Прз Прг Прм
+
+
+
+
+
+ (+)
+
(+) ск + + + пк ск пк (+) + (+) ск пк ск пк
+
+
+
+ +
+
+
+
+
+
+
+
+ (+) + +
+
+
+ + +
(+)
ск пк ск пк (+) ск + + пк
г
(+) (+) +
+
(+) (+)
+ ( +) +
Објаснување на симболите: Иоп - општа именка, Исп сопствено име, Илз - лична заменка, Из - заменска именка, П - придавка, Пбр - главен број, Пз - заменска придавка, Пг глаголска придавка, Пд - предикатив, Прп - придавски прилог, Прз - заменски прилог, Прг- глаголски прилог,П рм - модален прилог, Г - глагол, (+) - актуелна карактеристика во дел на опсегот, ск - селективност, пк - парадигматски ка рактер на категоријата. Како што се гледа од табелата, категоријалните вредно сти можат да бидат iра.маШикализирани на ниво на одделни збороформи коишто И припаѓаат на конкретна лексема (т.е. -
1 50
Во веg
морфологизирани: лексемата поседува дадена категориЈа како парадигматска пк - акомодациска, т.е. лексемата се ме нува од гледна точка на таа категорија) или на ниво на лек семата, како таква (т.е. лексикализирани: лексемата поседува дадена категорија како селективна - ск, т.е. избира, селекти ра една од дадените вредности). Во случај на категорија со семантичка функција (а не само граматичка) лексемите, кои ја поседуваат дадената категорија како селективна, ги трети раме на ист начин како морфеми со соодветна вредност, како категоријални показатели. Па така, броевите (бројните при давки) се показатели на категоријата број исто како и настав ките за број кај именката; заменките (заменските придавки и именки) се показатели на категоријата определеност исто како и постпозитивниот член. (сп.: дел 2.2.); именките се показатели на категориЈата лице, што овозможува акомода ција на соодветни форми на глаголот; модалните прилози од типот cuiypнo, веројаШно, можеби итн. се показатели на ка тегоријата начин, и сл.; некои заменски прилози како на пр.: ceia, gенеска итн. се показатели на кетегоријата време и сл. Израз на граматикализација на категоријалните лексички показатели способни за граматичка акомодација е нивната позиција во синтагматската низа. Како што произлегува од претходно кажаното, класите на лексеми како на пр.: заменките или броевите се дефини раат преку нивната категоријално-семантичка функција, а не само синтаксичко-структурна функција. Некои класи на лексеми, како морфолошки неменливи, се наоѓаат вон нашата табела. Тоа се: - предлозите, т.е. показателите на акомодација на именските изрази, или модификатори на предикатските из рази и/или (секундарно) самостојни показатели па предика тите кои доминираат врз именските изрази; - глаrолските партикули, т.е. категоријалните показа тели кои ги придружуваат предикатските изрази, како на пр.: ga, бu, ќе; - сврзниците, т.е. показателите на акомодација на рече ничните изрази и/или на логичките операции кои се извр151
Лfак еgонскијазик
шуваат врз реченичните изрази и именските синтагми, а кои по своЈата природа се предикати; - извиците, т.е. експресивно маркираните замени за предикатски изрази или за реченични изрази. Предлозите, партикулите и сврзниците од граматичка гледна точка во текстот се несамостојни. Досегашните наши размислувања ја сугерираат следна та функционална класификација на македонските лексеми: 1. лексеми со способност за граматичка акомодација (граматички акомодирачки и/или акомодирани); 1.1. граматички самостојни лексеми; 1.1.1. лексеми со синтаксичко -структурна мотивација: iлaioлu, именки, iipugaвкu и iipuлoзu; 1.1.2. лексеми со функционално-категоријална мотива ција: заменки, броеви; Забелешка: Збирот 1 . 1.2. е содржан во збирот 1.1.1.
1.2. граматички несамостојни лексеми: iipegлoзu, iiар Шикули, сврзници; 2. лексеми неутрални во однос на граматичка акомода ција: извици. С о оглед на скромниот обем на оваа ГрамаШика, ќе се сконцентрираме на описот на rраматикализираните пока затели на содржината, т.е. на описот: 1. на граматичка мен ливост на лексемите во рамките на одделни категории, како и 2. и 3. на форми на заемна акомодација на збороформите во границите на ИС и на реченичниот израз. Исто така во рамките на синтаксата на именската синтагма 2. и реченич ниот израз 3. со шематски приказ ќе го претставиме начинот на приредување на формата кон содржината во рамките на граматичките категории својствени на тие два типа кон струкции.
1 52
1. ПРЕГЛЕД НА ФОРМИТЕ НА
МАКЕДОНСКИТЕ МЕНЛИВИ ЛЕКСЕМИ
Нашиот преглед ќе го започнеме од основниот показа тел на предикативните содржини, а тоа е глаголот.
1.1. Глаrол За наши цели во секој а глаголска збороформа разлику ваме: деривациска основа + суфикс на основата + формант + флексивна наставка Деривациската основа ја има следната структура: (префикс/низа на префикси +) корен ( + зборообразувачки суфикс) Тука нема да го разгледуваме системот на префиксаци ја. Инвентарот на префикси изгледа вака: без-, в/о-, воз-, go-, за-, из-, на-, наg-, о-, об-, og-, uo-, uog-, upe-, upeg-, upu-, upo-, uроШив-, раз-, е/о-, еу-, у-; сп. исто така и сложени пре фикси, како на пр. : о-без-, uз-uo-, из-на-, и др. За основи на функционално-семантичката интерпретациј а на префиксите сп. во делот 3.2. Во деривациската основа на глаголот суфиксите често ја изразуваат категоријалната карактеристика на коренот, сп. : -и-, -ич-и-, -е-а-, -ир-а- - именски корен, на пр. : ма:ж:и, реgи, iосШи, коленичи, бojaguca, Шревјоеа, минира, Шелефо нира . . . ; -е-епридавски корен, на пр. : елабее, боiаШее, -
1 53
Аfакеgонски јаз ик
зgравее . . . ; -к-а-, -ол-и-, -oiii- и- - глаголски корен, експресив на деривација; -н-е- - граголски корен, видска деривација. Нај малку специјализирани се суфиксите -а-, -ува- кои И служат како на одименската деривација, така и на видската дериваци ја, сп. : царува, gарува vs куuува, менува, итн. , ciiipeлa, весла vs умира, раѓа, итн. Под суфикс на основата подразбираме суфикс со кла сифицирачка вредност, т.е. суфикс кој што ги дели македон ските глаголски лексеми на rрупи, релевантни од гледна точка на особините на нивната формална структура. Разли куваме два такви суфикса: суфикс praesentis (презентски су фикс) и суфикс aoristi (аористен суфикс). Под формант, без поблиско определување, подразбира ме зборообразувачки елемент, којшто ја карактеризира таа и само таа формална стру�ра за којашто се зборува во мо ментот. Флексивната наставка е показател на категоријата ли це и број или на категориј ата pog и број. Речничката форма на македонскиот глагол, т.е. формата на З.л. еднина на сегашно време, која природно е појдовна при описот на деривацијата , ја има следната структура: деривациска основа + презентски суфикс нулта флексивна наставка
+
Презентскиот суфикс ја има следнава форма: -а-, -е- или
-и-, затоа често се зборува за соодветните три македонски
конЈугации. Вториот суфикс на основата кој што има класификувач ка вредност е аористниот суфикс со форма -а-, -на-, -е-, -и-. Дистрибуцијата на аористниот суфикс е поинаква отколку на презентскиот суфикс, оттука често се зборува за поделба на глаголите на класи во рамките на одделните конЈугации. Го приведуваме клучот на заемното приредување на презентскиот суфикс (на 1 место) и аористниот суфикс (на 2 место) : 1 54
Преiлеg на форми Ше на макеgонски Ше Ји енливи лексе.м и
1.
-а-
2. -е3. -е-1-а4. 5. 6. 7. 8.
-е-1-о-и-u-1-e-u-1-a-u-1-o-
на пр. : iлeg-a-, uip-a-, куuув-а-, боgин-а-, блокир-а-, канgис-а-; на пр. : би-е-, блу-е-, ба-е-, ве-е-, iин-е-, iреб-е-; на пр. : Uлач-е-/uлак-а-, бриш-е-!бриш-а-, бер-е-/бр-а-, кол-е-!кл-а-; на пр. : gag-e-/gag-o-, iнеШ-е-/iнеШ-о-; на пр. : бро-и-, io-u-, бyg-u-, кан-и-; на пр. : оiлув-и-1оiлув-е-, uоцрп-и-/uоцрн-е-; на пр. : gpж-u-lgpж-a-, миж-и-/миж-а-; на пр. : вug-u-lвug-o-, изваg-и-/изваg-о-.
Забелешка: Поделбата на глаголите на класи мора да биде дадена во реч никот.
Како што произлегува од примерите, во третата група се среќаваме со дополнителни морфонолошки комплика ции: во една подгрупа основи презентскиот суфикс предизви кува централизирање на краЈниот консонант на основата, а во друга подгрупа основи аористниот суфикс го редуцира коренскиот вокализам. Детални морфонолошки правила да ваме заедно со карактеристиките на поодделни формации. Формите на презентот ја имаат следнава структура: деривациска основа + презентски суфикс флексивна наставка
+
Презентскиот суфикс во 1 л. еднина во сите класи и во 3. л. множина во класите од 2 до 8 има нулта вредност. Флексивните наставки се следните: 1. л. едн.
-а.м
1. л. мн.
-.л-tе
2. л. едн.
-ш
2. л. мн.
-Ше
3. л. едн.
-е
3. л. мн.
-аШ 155
Лfакеgонски јазик
Примери: 1.
5.
3.
iлеg-8-ам
iiлач-8-ам
нос-е-ам
iлеg-а-ш
iiлач-е-ш
нос-и-ш
iлeg-a-e
iiлач-е-е
нос-и-е
iлеg-а-ме
iiлач-е-ме
нос-и-ме
iлеg-а-Ше
iiлач-е-Ше
нос-и-Ше
iлеg-а-аШ
iiлач-е-аШ
НОС-8-аШ
Нерегуларни форми : - глаголите знае, gава во l.л. еднина се однесуваат така како да коренското -а- има вредност на суфикс на основата, т.е. творат форми: знам, gа.м. - глаголот-копула е, базиран врз две суплетивни осно ви, има промена сул.f, си, е , сме, сШе, се. Формите на императивот .ја имаат следната cтpyiQYPa: деривациска основа + презентски суфикс + формант на императивот + флексивни наставки Презентскиот суфикс во класите од 2 до 8 има вредност нула. Формантот на императивот има вредност -и- во еднина, -е- во множина; во позиција по вокал, обете вредности се неутрализираат во -}-. Флексивните наставки се следните:
1 2. л. едн.
-е
2. л. мн.
-Ше
Забелешка: Императивот во македонскиот јазик има синтетски форми само за 2. лице во двата броја.
1 56
Преiлеg на форм и Ше на макеgонски Ше менл ив и лексеми
Примери: 3.
1.
5.
HOC-8-U-8
iл eg-a-j-8
iiлaч-u-8
i.лeg-a-j-iiie
Илач-8-е-Ше нос-8-е-Ше
Нерегуларни форми: - глаголите, ЧИЈашто деривациска основа завршува на суфиксот -ува, факултативно творат императив со испушта ње на елементот -ва-, на пр.: куИува : куuуј, кyuyjiiie ; - глаголот клаgе твори императив со испуштање на по следниот консонант на основата: клај, клајШе; - глаголот gpжu факултативно твори императив со не пуштање на формантот: gрш, gpшiiie . Формите на имперфектот ја имаат слелната сrруктура: деривациска основа + презентски суфикс + претеритен формант + флексивна наставка Презентскиот суфикс пред претеритниот формант ја ме нува својата вредност -и- во -е-. Претеритниот формант во 1. л. еднина како и во 1.л. и 2.л. множина добива вредност -в-, во 2.л. и 3.л. еднина до бива вредност -ш-, во 3 .л. множина - вредност нула ( -8-) . Флексивните наставки се следните: 1. л. едн.
-8
1. л. мн.
-м е
2. л. едн.
-е
2. л. мн.
-iii e
3. л. едн.
-е
3. Л.
-а
МН.
1 57
Аfакеgонскијаз ик
Примери: 1.
5.
3.
iлеg-а-в-8
Uлач-е -в-8
нос-е-в-8
iлеg-а-ш-е
Uлач-е-ш-е
нос-е-ш -е
iлеg-а-ш-е
uлач-е-ш-е
нос-е-ш-е
iлеg-а-в-ме
uлач-е-в-ме
нос-е-в-ме
iлеg-а-в-Ше
Uлач-е-в-Ше
нос-е-в-Ше
iлeg-a-a
Uлач-е-8-а
нос-е-8-а
Нерегуларни форми: - глаголот-копула е твори имперфект со нулти суфикс од основата бе- : бе-8-в-8, бе-8-ш-е, бе-8-ш-е, бе-8-в-ме, бе-8-в-Ше, бе-8-8-а. Таканаречената л-форма на имперфектот ја има следната ст.руmра: деривациска основа + презентски суфикс + формантот -л- + флексивни наставки Презентскиот суфикс има иста вредност како и кај им перфектот. Флексивните наставки се следните:
1 едн. 1
м. р. -8
1
ж. р. -а
е.
р. -о
мн.
Примери: 1.
1 58
3.
5.
iлеg-а-л-8
Uлач-е-л-8
нос-е-л-8
iлеg-а-л-а
Uлач-е-л-а
нос-е-л-а
iлеg-а-л-о
Uлач-е-л-о
нос-е-л-о
iлеg-а-л-е
Uлач-е-л-е
нос-е-л -е
-е
Л1акеgонски јазик
Формите на аористот ја имаат слелната струrора: деривациска основа + аористен суфикс + претеритен фор мант + флексивни наставки Кај бессуфиксните основи од групата 3. пред аористни от суфикс се среќаваат и други варијанти на коренската мор фема отколку пред презентскиот суфикс: - на крајот на основата на место на централните согла ски ч, ж среќаваме задни периферни к, i, сп.: Uлач-е- : Uлак-а-, суч-е- : сук-а-, лаж- е- : лаi-а - ; како и префиксираните фор ми од коренот -каж- : gокаж-е-: gокаж-а-; - коренскиот вокализам на основата пред крајниот со нант подлежи на редукција, сп.: бер-е- : бр-а-, кол-е- : кл-а-. Претеритниот формант ја добива вредноста -в- во 1.л. еднина и во 1. л. и 2.л. множина, вредност нула во 2.л. и 3.л. еднина, како и во 3.л. множина. Флексивните наставки се следните:
едн.
-IJ
1. л. мн.
-м е
2. л. мн.
-Ше
3. л. мн.
-а
Примери: 1.
3.
5.
iлеg-а-в-в
Илак-а-в-в
нос-и-в-в
iлеg-а-в-в
Илак-а-в-в
1lOC-U-IJ-IJ
iлеg-а-в-в
Илак-а-в-в
HOC-U-IJ-IJ
iлеg-а-в-ме
Илак-а-в-ме
нос-и-в-ме
iлеg-а-в-Ше
iiлак-а-в-Ше
нос-и-в-Ше
iлеg-а-в-а
Илак-а-в
нос-и-е-а 1 59
Лfакеgонски јазик Забелешка: Согласно со македонскиот правопис формите од типот нос -и-е-а се реализираат како носија.
Нерегуларни форми: - некои глаголи од групата 5 . факултативно творат ао рист како и групата 7 . , сп.: забележи: забележив/забеле жав, молчи: молчив/молчав, како и бессуфиксните глаголи од типот бои, крои, gои; - глаголот-копула е твори аорист исто како и импер фект, т.е. со нулта-суфикс од основата бе-/би- : бе-в-в-в, би -о-в-о, би-о-е-е, бе-о-в-ме, бе-о-в-Ше, бе-в-е-а. Таканаречената л-форма од аористна основа ја има следната сrруКЈУра: деривациска основа + аористен суфикс + -л- формант + флексивни наставки За формата на основата пред аористниот суфикс сп. по горе. За формата на формантот пред одделни флексивни на ставки сп. погоре во врска со л-формата на имперфектот. Флексивните наставки се како кај л-формата од презент ска основа. Примери: 1.
3.
5.
iлеg- а-л-е
Uлак-а-л-е
нос-и-л-о
iлеg-а-л-а
Uлак-а-л-а
нос-и-л-а
iлеg-а-л-о
Uлак-а-л-о
нос-и-л-о
iлеg-а-л-е
Uлак-а-л-е
нос-и-л-е
Нерегуларни форми: - глаголот-копула сум има форма: би-е-л-е, би-о-л-а, би-е-л-о, би-е-л-е. 1 60
Преiлеg на форми Ше на мак еgонск и Ше менл ив и лексем и
1 . 1 . 1 . Глаголска придавка CтpyiQYPa на глаголската придавка: деривациска основа + презентски суфикс + придавски формант + придавска флексивна наставка Презентскиот суфикс пред а.цјективниот формант (исто како и пред претеритниот формант) ја менува вредноста од -и- во -е-. А.цјективниот формант има форма -Ш-, во случај кога на крајот на основата се јавува /н/ или /њ/, во други случаи тој има форма -н-. Примери: 3.
1.
5.
iл eg-a-н-l?J
Uлач-е-н-l?Ј 1 Uлак-а-н-l?Ј
нос-е-н-l?Ј
iлеg-а-н-а
Uлач-е-н-а 1 Uлак-а-н-а
нос-е-н-а
iлеg-а-н-о
Uлач-е-н-о 1 Uлак-а-н-о
нос-е-u- о
iлeg-a-н -u
iiлач-е-н-и 1 Uлак-а-н-и
нос-е-н-и
сп.: исто така и бањ-а-Ш-l?Ј, uagн-a-Ш-l?J, итн. Нерегуларни форми: - префиксираните глаголи од групите 3. и 7. и некои глаголи од групата 5 . (сп. погоре за нерегуларните форми на аористот) творат глаголска придавка со аористниот суфикс, сп.: набран, заклан, ucueaн, uосеан; непрефиксираните гла голи од овие групи факултативно творат глаголска придавка со аористен суфикс, сп.: бран/берен, клан!кол ен, upaнluepeн, сеан/сеен, бројан!броен. 1 . I .2. Глаголски прилог деривациска основа + презентски суфикс + адвербиален формант 161
Аfакеgон ски јазик
Презентскиот суфикс пред адвербијалниот формант (исто како и пред ацјективниот и претеритниот формант) ј а мену ва своЈата вредност од -и- во -е-. Адвевербиалниот формант има вредност -јќи. Примери: 1.
iлeg-a-jќu
3.
Uлач-е-јќи
5.
нос-е-јќи
Забелешка: Акцентот секогаш паѓа на претпоследниот слог на збороформата.
1.2. Име н ка Во секој а именска збороформа разликуваме: деривациска основа + флексивна наставка ( + показател на определеност) Деривациската основа ја има следната структура: (префикс+) корен (+суфикс/низа на суфикси) Префиксите се јавуваат ретко и не се случува тие да се појават во функција на именски форманти (т.е. зборообразу вачки елементи коишто решаваат за категоријалната карак теристика на основата). Префиксите или : а . ј а модифицираат основата без д а ј а променат нејзина та категоријална карактеристика, сп. : Йри-мајка, Йpe-gego; или б. ако деривацијата. води кон категоријална промена, ја карактеризираат појдовната формација како: б.а. rnаголска, сп.: ogioвop, обврска, ЙреЙрека; б.б. предлошка, сп. : заgуша. 1 62
Преiл еg на форлшШе на макеgонски Ше менл ив и лексеми
Некои суфикси ја сигнализираат категоријалната карак теристика на појдовните формации, така на пр. : суфиксите -оШ- (0) , -Шел-(0), - 6-(а), -ач-(в) посочуваат на глаголска основа; суфиксот -оШ-иј-(а) на придавска основа; суфикси те -еж-(в), -ик-(в) на неименска основа; суфиксите -сШв-(о), -осШ-(в), -оШ-(а) на неглаголска основа; суфиксите -ар-(в), -ин-(в), -џиј-а/-чиј-а, -лак-(в) , -ен-ц-(е), -у-л-(е) на имснска основа, од кои двата последни на експресивна деривација; суфиксите -л-(о), -ок-(в) , -к-(а) , -ин-(а), -иц-(а) ништо не зборуваат за појдовната основа. Како што произлегува од примерите, соодветната информација не ја носи само су фиксот, туку суфиксот заедно со флексивната наставка. Последниот суфикс во низата (т.е. суфиксот којшто не посредно претходи на флексивната наставка) функционира како формант на основата. Флексивната наставка е показател на категоријата род, број , апел, а ретко и, како трага на постари состојби, на гра матичката зависност. Поинаку отколку во случај на глаголот, каде основната парадигма има 6 елементи, флексивната парадигма на маке донската именка, општо земено, има по два, а по исклучок (кај парадигмата по број ) по три или четири елементи. Под показател на определеноста подразбираме подви жна низа од: заменска морфема + флексивна наставка, која што во извесни употреби во постпозициј а ги придружува именските збороформи. Условите за нејзино појавување ги определува семантичката и/или формалната синтакса (сп. : понатаму в о дел 2.2.). Речничката форма на македонската именка (т.е. незави сната форма во еднина, немаркирана по апел) којашто е пој довна при описот ја има следната структура: деривациска основа
+
флексивна наставка.
Формантот на основата во извесен степен овозможува да се предвиди наставката. , Класичен критериум за формална класификациј а Iiu именските лексеми е нивната кактеристика по род. Родот за 1 63
Аfакеgонскијазик
именката е селективна категорија, т.с. во основа секој а лек сема може да се карактеризира по род и тоа преку нејзино то вклучување во една и само една од трите можни класи: машки, женски и среден. Исклучок од овој принцип се лич ните заменки, коишто се наоѓаат надвор од категоријата род (сп. дел 1 .2 . 1 . 1 ., 2.5 .), како и извесен број именки кои можат да се карактеризираат само негативно како од не-среден род или од не-женски род (сп. подолу). Секвенцата: формант на основата + наставка на еднина најчесто еднозначно информира за родот, но, бидеј ќи : а) по стој ат исклучоци од овој принцип, б) морфолошката градба на речничката збороформа (речничката форма) не е секогаш прегледна, карактеристиката по род мора да биде дадена во речникот. Флексивната наставка на речничката збороформа може да Ја има вредноста: нула или невисок вокал, т.е. -0, -а, -е, -о. Исклучок прават лексемите кои немаат форма за еднина (та канаречените pluralia tantum, сп. подолу), кои во речникот се претставени со збороформи со наставката -и, типична за множината. Заемното приредување на наставките, од една страна, и класите на родот, од друга страна, по правило е повеќезнач но. Во случај на мотивирани основи (т.е. со формант кој не е еднаков на нула) приредувањето на секвенците : формант на основата + наставка е еднозначно. Наставката -0 во лексемите од домашно потекло се јаву ва кај основи кои на крајот немаат вокал и сигнализира не среден род, вообичаено машки, поретко женски, а во однос на не многу големата, затворена класа на именки - машки и/или женски род. Тоа се именките: вар, вечер, жал, жар, кал, uамеШ, ueueл, uесок, uрав, upecлau, сок. Во позај мените лексеми наставката -0 може да се поја ви и кај основи со краен висок вокал, на пр. : жupu, инШер вју, итн., каде сигнализира не-женски род. Наставката -а сигнализира не-среден род, општо земено женски род, но во однос на извесен број на лични именки : а) н азиви на степенот на сродство, професионални називи 1 64
Преiлеg на форми Ше на мак еgонски Ше мен.л ив и л ексеми
итн., како на пр. : шура, слуiа, војвоgа; б) сопствени имиња, како на пр.: Никола, Блаiоја, КосШа итн . ; в) позај мените зборови со суфиксите -чиј-а/-џиј-а, -лиј-а - што сигнализи ра машки род. Забелешка: За функционалниот статус на лексемите со суфиксот -лиј-а сп. подолу, дел 2.5.
Наставката -е, општо земено, сигнализира среден род, единствено во случај на извесен број епитети како на пр. : ушл-е, носл-е, каде сигнализира машки род, или пак во слу чај на извесен број сопствени имиња - машки род, на пр. : Гане, Блаже, Opge . . ;или женски род, на пр. : Маре, Све Шле, Лиле .. . Наставката -о сигнализира не-женски род, општо земе но среден, или пак во случај на извесен број епитети, како на пр.: Шрчкара-л-о, влеч-к-о ... , назив и на степен на срод ство, како на пр.: ШаШ-к-о, чич-к-о . , како и сопствени ими ња, како на пр.: МиШ-о, Саш-о . . . - машки род. .
.
.
Забелешка: Зборувајќи за родската карактеристика на именката вреди да се обрне внимание на две македонски одлики на експресивна де ривација, необични во словенски контекст: - огромниот број на хипокористици, меѓу нив сите хипоко ристици од П и 1П степен, независно од родот на појдовна та основа тие се со среден род, деривирани пред се од основи од: машки род со формантот -ич-(е); од основи од женски род со формантот -ич-(е), од основите од среден род со фор мантот -ц-(е), -(ен)ц-(е); - многу експрссивни епитети имаат парадигматски род, сп. : уш-л-е: уш-л-а, gрс-л-о: gрс-л-а, влеч-к-о: влеч-к-а, и сл.
Парадигмата по број на македонската именка опфаќа две или три, ретко четири збороформи. Соодветните збора форми ќе ги наречеме (1) форма на еднина, (2) форма на основна (обична) множина (или едноставно множина), (3) форма на збирна множина и (4) форма на избројана множина. Ако ги изземеме pluralia tantum, формата на еднината е идентична со погоре опишаната речничка форма. 1 65
Л1акеgонскијаз ик
Формата на основната множина прифаќа повеќе настав ки. Заемното приредување на наставките од еднина и од множина зависи од родот на именката, од самите наставки, а исто така и од структурата на зборообразувачката основа. Кај основите на именки од машки род и на двородни именки од машко-женски род наставката на множината ги има вредностите -и, -ови, -еви, -овци, -евци. Наставката -евци ја прифаќаат машколичнитс именки со наставка -е во еднина и сопстевните имиња кои завршуваат на вокал различен од -о, сп. : Пeiiip-e : Пеiiiр-евци, Meiii oguj-и !Meiiiogиj-a : Меiiiоgи-евци, итн. Наставката -овци ја прифаќаат машколичните именки со наставка -о во еднина и сопствените имиња со наставка -о и/или со консонант на крајот на основата и наставка -и, сп . : iiiaШк-o : iiiaiii к-oвци, Бож-о : Бож-овци, Јорgан-и : Јорgан-овци, итн. Наставката -еви ја прифаќаат како единствена едносло жните именки со /ј/ (но не и /еј/) на крајот на основата, сп. : бој-и : бој-еви, сШрој-и : ciiipoj-eви; крај-и : крај-еви итн. (ортографски : бој : боеви, ciiipoj: ciiipoeви, крај: краеви, и како алтернативна (покрај -ови) кај низа други едносложни именки, а и именката шур-а : шур-еви). Наставката -ови ја прифаќаат едносложните именки (изземајќи ги оние кои ја прифаќаат единствено наставката -еви), именката шур-а, како и именките вeiiiap-иlвeiiiep-и и о'iан-о. Во последниот случај процесот на творење на мно жина е придружен со промени а : о, е : о, сп. : вeiii ap-olвe iiiep-o: веiiiр -ови, оiан-о : о'iн-ови. Наставката -и ја прифаќаат општите повеќесложни именки како и затворен број на едносложни именки со на ставка -о во еднина. Пред наставката -и крајните к, 'i, х, а по исклучок и в преминуваат во ц, з, е, сп. : јунак-l:Ј:јунац-и, бу бре'i-l:Ј : бубрез-и, монах-о : монас-и, Влав-о : Влас-и. Исто така, ги забележуваме и промените а: l:J, е: о, о : о во изве сни корени и форманти, сп. : Шeaiiiap-и : iiieaiiip-и, ciiiap-eц-l:J : сШар-ц-и, Uламен-и : Иламн-и, iipeg-oк-l:J: iipeg-ц-и, итн. И нај после, пред наставката -и, може да подлегне на промена 1 66
Пре'iл еg на фopмuiile на мак еgонски Ше менливи лексеми
и структурата на суфиксите на основата. Ова се однесува на суфиксите -ец- и -ин-, кои се ј авуваат како форманти кај не кои машколични именки во еднина, пред наставката -е и ал тернираат со нула пред наставката -и, сп. : селан-ец-е 1 селан -ин-е : селан-е-и, скоiiјан-ец-е 1 скоiiјан-ин-е : скоiiјан-и, Срб-ин-е : Срб-е-и, хрисШијан-ин-е : хрисШијан-е-и. На крајот ја добиваме следната слика на заемно прире дување на наставките од еднина и основна множина каЈ именките од машки род:
-а---е====��--�-=-��� -0 --------���--� -е --------�
Оваа ситуациј а, спротивно на македонската граматичка традициј а, би можеле да ја синтетизираме и вака: имаме универзална наставка -и, која за некои групи именки импли цира соодветно проширување на основата со формантите -ов-, -ев-, -ов-ц-, -ев-ц-. Нерегуларни форми: - кај некои именски лексеми функцијата на основната множина ј а прифаќаат форми со наставки за збирна множи на, сп. со наставката -}е: Шрн-е : Шр= њ=је1, бруШ-е : бру= ќ= е, косШен-е : косШе= њ=је; со наставката -ишШа: сон-е : сон-ишШа/сн-ишШа, iiaШ-e: iiаШ-ишШа/iiаШ-ови; со наставката -ја: браШ-е : бра= ќ= а; - со редукција на формантот и промена на крајниот слог твори множина именката Турч-ин-е : Турц-и; - исто како и во другите словенски јазици, суплетивен пар творат збороформите: човек-е : луѓ= е. Именките од женски род творат основна множина со додавање кон основата на наставката -и. 1
=
означува морфолошки јазол.
167
Макеgон ски јазик
Нерегуларни форми: - именките рак-а и ноi-а ја прифаќаат наставката -е која соодветно имплицира промена к : ц и i : з, сп. : рак-а : рац-е; ноi-а : ноз-е. Кај основите на именките од среден род наставката за основна множина може да има две вредности: -а или -иња. Последната може да се сфати и како секвенца на формантот -ин- прифатен од збирната множина и наставката -ја. Наставката -а ја прифаќаат именките кои во еднина за вршуваат на -о, како и оние кои завршуваат на -е, а кои на крајот на основата имаат /ј/, /и/, /ц/, IШI, сп. : вин-о : вин-а, лозј-е : лозј-а, лиц-е : лиц-а, оiнишШ-е : оiнишШа. Наставката -иња ја прифаќаат останатите именки со на ставка -е во еднина, сп. : мор-е : мориња, uол-е : uолиња, каф-е : кафиља. Нерегуларни форми : - именките ок-о и ув-о во множина ја прифаќаат настав ката -и, што е придружено со промената к : ч и в : ш, сп. : ок-о : оч-и, ув-о : уш-и; - именките рим-о, неб-о, чуg-о ја прошируваат основата во множина на следниот начин: задолжително со формантот -ен- или факултативно со формантот -ес-, сп. : ра.м.-о : ра _,иен-а, неб-о : неб-а/неб-ес-а, чуg-о : чyg-alчyg-ec-a; - именката gеШ-е има множина gец-а, а именката јаiн-е покрај регуларната множина јаiн-иња има и нерегуларнаја iан-ц-а; - некои имснки коишто во множина ја прифаќаат на ставката -а со помош на наставката -иња творат експресив ни, деминутивни форми на множината, сп. : gеШ-е : gец-а : gеч-иња, срц-е: срц-а : срц-иња. Деривацијата на форми на збирната множина е повеќе кратно ограничена, но сепак отворена. Ограничувањата има ат семантички и/или формален карактер. Доминираат семан тичките ограничувања. Меѓу другото, во принцип, збирна множина не творат личните именки, што автоматски ги ели минира сите лсксеми од машки род со поинаква наставка во 1 68
Преiл еg на ф орм и Ш е на м акеgонски Ше .м енливи лексеми
еднина освен -0. Меѓу ограничувањата кои по својот карак тер се формални, суштествено е тоа дека збирна множина не творат позајмените лексеми. Формите на збирната множина ги прифаќаат наставките -је, -ја, -ишШа, првата од нив е родски неутрална, втората е карактеристична за не-женските именки, третата сигнали зира машки род. Наставките -ја, -је предизвикуваат различни морфоно лошки промени на границата меѓу зборообразувачката осно ва и наставката: - групите сШ, зg на крајот на основата подлежат на упростување, сп. : бресШ-0: бресШ= -је, ipoзg-0: iроз= -је; - кај крајните Ш, g, н во основите од машки род и жен ски род настанува морфолошки ј азол во форма соодветна на фонемите ќ, ѓ, њ, преку кои поминува апстрактна морфоло шка граница, сп. : рабоШ-а : рабо= ќ= е, uруШ-0 : uру= ќ=е, ливаg-а : лива= ѓ= е, Uланин-а : Uлани= њ= е. Наставката -ишШа ја прифаќаат мал број на именки од машки род, сп. : gол-0 : gол-ишШа, pug-0 : риg-ишШа, куu-0 : куu-ишШа. Наставката -ја ј а прифаќаат мал број на именки од ма шки и среден род, сп. : роб-0:роб-ја, камен-0 : каме= њ= а, бор-0 : бор-ја, крил-о : крил-ја, gрв-о : gрв-ја. Формите со наставките -ишШа и -ја нај често се алтер нативни во однос на формите со најчестата наставка -је. Наставката -је ја прифаќаат именките од машки и жен ски род, како и мал број на именки од среден род, сп. : iлас-0 : iлас-је, gрум-0 : gрум-је, сноu-0 : сноu-је, воg-а : во=ѓ= е, Шрев-а : Шрев-је, uep-o: uep-je, жиШ-о : жиШ-је. Некои, а особено едносложните именки од машки род со наставка -0 во едни}{а творат форми на избројана множи на со додавање кон деривациската основа на наставката -а. Процесот на творење на овие форми е придружен со вокални промени е, а, о : 0. Формите на изброј ана множина, општо земено се факултативни вариј анти на формите на основната (обичната) множина во позиција по број или по количествени те прилози од типот: неколку, мноiу (т.е. по сите претставници 1 69
А1ак еgонски јазик
на супститутивната класа на број от), сп. : gен-в : (gва) gен-а, леб-в : (uеШ) леб-а, оiан-в : (Шри) оiн-а. Како што произлегува од нашиот опис, максимална, од носно четиричлена парадигма по број поседуваат само од делни именки од машки род, со таа суштествена ограда дека секогаш е возможна замената на формите на збирната или изброј аната множина со форми на основна множина. Сп. : сноu-в : cuouoвu ( : сноu-је ; (ИеШ) сноu-а). Парадигмата по категоријата апел се сече со парадигмата по број во таа смисла што постојат специјални, немаркира ни форми на апел во еднина и во множина. Формите на вокативот (т.е. маркираните форми на кате горијата апел), пред се се карактеризираат со специјална ин тонациска рамка, која е решавачка за нивниот ранг на само стој ни јазични пораки (сп. : дел 2.6.) Оваа рамка може да се наложи на таканаречената ( сп. подолу) независна форма на лексемата или, кај накои групи имснки од машки и женски род во еднина, на специјалната морфолошка форма на вокативот. Родовата карактеристика на основата е релевантна (има класификувачка вредност) при процесот на избор на настав ката на вокативот. Именките од машки род ја прифаќаат наставката -е или -у. Наставката -у ја прифаќаат: а) именките со ч, ш, ж, ј, њ, к, i на крајот на основата, сп. : Шеuач-в : Шеuач-у!, ќелеш-в : ќелеш-у!, маж-в: маж-у!, раШај-в : раШај-у!, коњ-в : коњ-у!, смок-в : смок-у!, беi-в : беi-у!; б) повеќето именки со едносложна основа и в) оние двосложни, кои деривираат хипокористици со помош на формантот -в и наставката -е, сп. : орел-в ( : орл-е) : орл-у!, ИеШел-в ( : uеШл-е) : uеШ.л-у!; кај овие последниве до давањето на наставката е придружено од алтернациј а е : в. Како што лесно може да се забалежи постои вкрстување на опсегот на групата а) од една страна и б) и в) од друга страна. 1 70
Преiлеg на форлшШе на макеgонски Ше менливи лексеми
Наставката -е ја прифаќаат повеќето именки со повеќе сложна основа и наставка -0 во речничката форма, едносло жните именки iioii-в и кум-в, како и, алтернативно, именки те cвaiii - 9, сшt-9, зeiii- 9, цар-9, сп. : iipujaiiieл-9 : iipujaiiieл-e !, Ciiiojaн-9 : СШојан-е!, цар-9 : Цар-е!/цар-у!. Нерегуларни форми : - именките с о наставка -џија можат да творат вокатив без наставка преку редукција на суфиксот, сп. : чорбаџиј-а : чорбаџ-и!; - нерегуларни форми на вокативот имаат имснките: боi-в : бож-е!, gpyiap-9 : gруж-е!, човек-9 : човеч-е! (покрај чо век-9 ' маж ' : човек-у!), iociiog-9 : iociiog-u!/iociiog-e!, сШа рец-в : сШарч-е!, Јwесец-9 : месеч-е!/месец-е!; изолираната форма оче! се употребува при обраќање на свештсно лице. Именките со женски род ја прифаќаат наставката -о или
-е. Наставката -е ја прифаќаат: а) именките со повеќесложни основи изведени со фор мантот -иц(а), сп. : мајч-иц-а: мајч-иц-е!, маiар-иц-а: маiар -иц-е!; б) сопствените имиња и некои општи именки со основи деривирани со формантот -к-(а), сп. : Paiii-к-a : РаШ-к-е!, мај -к-а : мај-к-е!, ШеШ-к-а : ШеШ-к-е!; в) именките сваќ-а и uouaѓ-a, како и г) алтернативно, сопствените имиња со формантот -uj-(a), сп. : Мар-иј-а : Map-uj-e! Наставката -о ја прифаќаат сите останати именки од женски род со наставка -а во речничката форма. Парадигмата по број , исто така, се сече и со остатоците од морфолошката парадигма по граматичка зависност (па деж). Некои н азиви на живи суштества од машки род, пред се сопствените имиња и називите на степен на сродство во еднина, освен независната (=речничката) форма поседуваат и специј ални зависни форми, деривирани со додавање кон основата на наставките -а или -еШа (односно наставката -а на кој ашто, кај некои основи, И претходи формантот -eiii -). 171
А1ак еgонск u јазuк
Наставката -а ја прифаќаат именките со краен консо нант на основата, со наставки -о или -в во речничката фор ма, сп. : СШојан-в : СШојан-а, Велк-о : Велка, ШаШк-о : ШаШк-а. Наставката -eiiia ја прифаќаат именките со наставка -е во речничката форма, сп.: ПеШр-е:ПеШр-еШа, баШ-е : баШ -еШа, Сивч-е: Сивч-еШа, вујч-е : вујч-еШа. Речничката форма, како и останатите форми на пара дигмата по број на именката можат да прифаќаат во постпо зициј а заменски показател на определеност. Формите на во кативот како и зависните форми, по дефинициј а, ги исклу чуваат ваквите поврзувања. Постојат серии на заменски показатели на определе ност, кои се базираат соодветно врз корените Ш-, ов-, он- и морфолошки се акомодирани кон именските збороформи коишто ги придружуваат. Изборот на формата на показате лот на определеност зависи од: а) категоријалната карактеристика на соодветната имен ска збороформа, како и б) од нејзината последна фонема (т.е. за неа карактери стичната флексивна наставка). Сите три заменски серии го имаат истиот инвентар и истата формална дистрибуција на форми. Во врска со ова се ограничуваме на описот на основната сериЈ а, таканаречени от оuреgелен член, базиран на коренот Ш-. Членот има четири форми на акомодација : -оШ-в, -Ш-а, -Ш-о, Ш-е. Формата -оШ-в се врзува во постпозициј а со еднинска та форма на именките од машки род со основа Завршена на консонант и нулта наставка, сп.: човек-в: човек-в-оШ-в, вој ник-fЈ : вojн uк-fJ-oiii-fJ, 'iлас-в : iлac-fJ-oШ-fJ. Именките со фор мантот -изам-, покажуваат алтернациЈа а : в, сп. : комуни за.м-в : комунизм-fЈ-оШ-в. Сп. исто така и алтернаците а : в, о : fJ во изолираните примери како на пр.: веШар-в : вeiiip -fJ -oiii - fJ, лакоШ-в:лакШ-в-оШ-fЈ. Формата -Ш-а се врзува со речничка форма со наставка -а, независно од родот и бројот ( сп. : еднина женски род vs 1 72
Преiл еg на форм и Ше на макеgонски Ше менливи л ексеми
еднина машки род vs множина среден род) како и со формата на еднина на именките од женски род чија основа завршува на консонант и наставка нула, сп. : соб-а : соб-а-Ш-а, жен-а : жен-а-Ш-а, слуi-а : слуi-а-Ш-а, вин-о : вин-а : вин-а-Ш-а, uол-е : uол-иња : uол-ињ-а-Ш-а, НОЌ-б : ноЌ-fЈ-Ш-а. Именки те со -сШ на крајот на основата при ова ги упростуваат ге минатите настанати со додавање на членот, сп. : pagocШ-fJ : раgосШ-0-Ш-а (раgосШа) , свежесШ-fЈ : свежесШ-0-Ш-а (све жесШа) . Забелешка: Формите на избројаната множина кои исто така се творат со наставката -а не се врзуваат непосредно со членот бидеј ќи нико гаш не се јавуваат во текстот самостојно, т.е. во ранг на полна именска синтагма.
Формата -Ш-о се врзува со формите на именките со на ставка -е/-је и -о (со исклучок на формите рац-е, ноз-е, сп. подолу), сп. : ШаШк-о-Шо, лу=ѓ= е:лу=ѓ= е-Ш-о, мор-е:мор -е-Ш-о-, мес-о : мес-о-Ш-о, нив-је : иив-је-Ш-о. Исто така и позај мените именки од типот жири, инШервју се врзуваат со членот во форма -Ш-о, сп. : жири-Ш-о. Формата -Ш-е се врзува со формите на основната мно жина на именките од машки и женски род (со исклучок на формите лу=ѓ= е, сп. погоре), т.е. со именските збороформи кои завршуваат на -и како и со формите рац-е, ноз-е, сп. : жен-и:жен-и-Ш-е, маж-и:маж-и-Ш-е, крај-еви:крај-еви -Ш-е, ноз-е: ноз-е-Ш-е. Забелешка: Некои морфолошки типови на именки, сопствени имиња или називи на степен на сродство, не се опфатени со нашата класифи кација, бидејќи, како селективни од гледна точка на категоријата определеност по дефиниција не се врзуваат со членот.
1 .2. 1 . Именски заменки Тие се селективни од гледна точка на категоријата опре деленост и по дефинициј а не се врзуваат со членот. Замен ските збороформи ја имаат следната структура: 1 73
Мак еgон ски јазик
деривациска основа
+
флексивна наставка.
Деривациската основа често претставува низа на некол ку коренски елементи. Изолираниот карактер на заменските парадигми, како и многуброј ните суплетивни форми се при чина за тоа дека во нашиот запис не ја откриваме морфоло шката структура на заменските форми. Врз база на семантичкиот критериум меѓу именските заменки кои се морфолошки менливи разликуваме : лични заменки и заменки кои се базираат на лексемата кој. 1 .2. 1 . 1 . Лични заменки Вистинските лични заменки, т.е. заменките за 1 . и 2. ли це стојат надвор од категоријата род и се селективни по број . Забелешка: Тука мислиме на основната интерпретација на формата ние, вие: соодветно како 'јас + х 'ти + х ' ; употребата кога ние има ин терпретација 'јас + јас + јас + .. . ' ; или кога вие има интерпретаци ја 'ти + ти + ти + ... ', т.е. во ситуациите кога имаме работа со гру пен испраќач и/или адресат на текстот, претставува само една од можните реализации на оваа основна интерпретација, сп.: дел 2.4. ',
Личните заменки имаат релативно разградена парадиг ма на граматичка зависност, дополнително збогатена со по стоење на полните и клитичките форми (т.е. тематските и рематските форми). Нај општо земено можат да се изделат: а) независна форма, кај заменките од 1 . и 2. лице множина: полна и клитичка форма на непосредна зависност, или скра тено: полна и клитичка форма со индскс 1 ; б) полна и кли тичка форма на посредна зависност, или скратено: полна и клитичка форма со индекс 2 . Заменките за 1 . и 2 . лице едни на имаат само една (синкретска) полна зависна форма. Соодветните форми на заменките за 1 . и 2. лице еднина и множина можеме да ги претставиме на следниот начин :
1 74
Преiлеg на форЈwиШе на макеgонскиШе менливи лексе.;wи 1.
2. л. едн.
1 . л. мн.
Ши
ние
.мене
Шебе
нас
вас
ме
Ше
не
ве
н аи
ваи
Ни
ви
л. едн.
независна форма
јас
зависна полна 1 форма клитичка 1 форма зависна полна2 форма клитичка2 форма
зависна полна 1 форма
ми
Ши
2. л. мн. вие
Функциите на таканаречената лична заменка за 3. лице ги врши показната придавска заменка Шој, којашто во таа и само таа функција, покрај типичната придавска парадигма та по род и број има и суплетивна парадигма од гледна точ ка на категоријата на зависност (сп. подолу). Во врска со ова би требало да разликуваме две лексеми со хомонимна реч ничка форма: Шој 1 кој што конституира именска синтагма (т.е. функционира како и секоја именска заменка) и Шој2 кој што се ј авува како дополнителен елемент на синтагмата. Инвентарот на морфолошките форми на Шој1 е следниот: независна форма зависна полна1 форма клитичка 1 форма зависна полна2 форма клитичка2 форма
м. р. едн.
ж. р. едн.
е. р. мн.
мн.
Шој неiо
Шаа
Шоа
Шие
неа
io нему
ја нејзе
неiо io
му
и
н е.му му
нив iu
HU.M UM
Забелешка: Во функција на лична заменка за 3. лице можат по исклучок да се јават и придавските показни заменки овој и оној (овој 1 и оној 1 }, коишто во о ваа функција ги задржуваат како реликтни оп штите зависни форми за еднина машки род: овеiа и онеiа.
Во однос на синтаксичката вариј ациј а со зависните форми на личните заменки влегуваат формите на таканарече ната повратна заменка (cn. : дел 2.7.). Тие се наоѓаат надвор од категориите род и број и творат редуцирана парадигма од гледна точка на категоријата зависност (лишена од незави сната форма): себе (експресивно засилена себеси) : се : си. 1 75
Л1акеgонски јазик
1 .2. 1 .2. Именски заменки морфолошки неменливи Тука спаѓаат: - заменките базирани врз лексемата шiii.o , т.е. шiii.o во прашална и релативна функција, ceшiii.o , нuшiii. o , нeшiii. o , било шiii. o , шiii. o било, шiii.o ioge; - заменката се; - показните заменки Шоа, ова, она; корените ов- и 011внесуваат информација за релативната близина или рела тивната одцалсчсност од говорителот. Сите овие заменки ги карактеризира еднина, среден род. 1 .2. 1 .3 . Заменки кои се базираат врз лексемата кој Ги карактеризира еднина, машки род. Тука спаѓаат кој во прашална и релативна функција, којшШо во релативна функција, секој, никој, некој, бшш кој, кој било, кој ioge. Си те овие заменки имаат тричлена парадигма од гледна точка на категоријата зависност, при што променлив елемент е компонентата кој. Значи, имаме независна форма (-)кој, форма на непосредна зависност од предикатскиот израз (-)коiо (соодветно секоiо, никоiо, и тн.) како и формата на посредна зависност од предикатскиот израз �)кому (соо дветно секому, никому, итн.).
1 .3. П ридавка Во секоја придавска збороформа разликуваме : (префикс з а интензификација + ) деривациска основа + флексивна наставка (+показател на определеност) Под префикс за интензификација подразбираме показа тел на категоријата степен, т.е. показател на таканареченото апсолутно или релативно степенување. Не сите деривациски основи го прифаќаат- префиксот на интензификација. Опсе гот на реализација на показателите на апсолутно степенување е потесен и изразито конвенционален, опсегот на реализа ција на показателите на релативно степенување е поширок, 1 76
Преi.л еg на фopмuiiie на лш кеgонски Ше менл ив и л ексеми
а деривацијата е практично отворена. Кон показателите на апсолутно степенување спаѓаат: upe- (засилувачка оцена, +/ синоним на ' многу'), сп. : uре-мил-fЈ, upe-cлagoк-fJ, upe-io лeм-fJ; како и upu- (ослабувачка оцена, +/- синоним на ' мал ку'), сп. : upu-cШap-0, upu-iлyu-0. Показатели на релативно степенување се uo- за таканаречениот 1 степен (компаратив) и нај- за таканаречениот 11 степен (суперлатив), сп. : пара дигмите како: висок-fЈ : uo-вucoк-fJ : нај-висок-0, gобар-в : Ио-gобар-в, нај-gобар-в. Забелешка: Маргинално, во не многу голем опсег, пред се мотивиран се мантички, префиксите iio- и нај- можат да се најдат и пред именска или глаголска дериваuиска основа, сп. ги формите како iiо-мај сШор-в, нај-јунак-в, iio-caк-a, и нивната интерпрстаuија во делот 3.2.3.
Деривациската основа на придавката ј а има следната структура: (префикс/низа од префикси +) корен (+суфикс/низа од суфикси) Префиксите се ј авуваат ретко. Префиксите од домашно потекло, по правила ја карактеризираат појдовната форма циј а: а) глаголска, сп. : не-у-лов-им-в, не-у-лов-л-ив-0, Иреg -из-вик-ув-ач-к-и-в; или б) именска, сп . : Ири-мајч-ин-fЈ, нај-мајсШор-ск-и. Со други зборови: префиксот од домашно потекло не е придавски формант, не решава за категоријал ната карактеристика на основата. Префиксите од туѓо поте кло се наложуваат евентуално на придавската основа, сп. : а -морШl-ен-fЈ, ексШра-мил-в, итн. Многу суфикси, сразмерно повеќе отколку кај именка та, ги карактеризираат категоријалните појдовни формации, значи, на пр. формантите -ин-, -ев-, ск-, -ј-, -есШ-, -иШ-, по сочуваат именска основа; формантот -и.м-, секвенците -ач-к-, -Шел-ен, глаголска основа; секвенците -к-ав-, -уз-л-ав-, -ич-ок-, -еч-ок-, -оч-ок- придавска основа, при што последните четири посочуваат и експресивна деривација; формантот -ов- посочува неглаголска основа; а пак -ен- и -лив- непри давска основа. 1 77
Лfакеgонски јазик
Флексивната наставка е показател на категоријата род и број , исто така и, маргинално, категоријата апел. Показателот на определеност ја покажува категоријал ната карактеристика на именската синтагма, којашто лине арно ја отвора дадената придавска збороформа. Морфолошки форми на придавската лексема во маке донскиот ј азик се следните: трите форми за род во еднина и една универзална форма во множина, и освен тоа евентуал но, во еднина вокативната форма за машки род, односно маркираната форма на категоријата апел. За придавките кои имаат парадигматска категориј а на степен, сето ова треба да се помножи со три (сп. претходно за префиксните показатели на оваа категорија). И нај после, со исклучок на формата на вокативот, сите останати можат да се врзат за показателите на определеноста. Речничката форма на придавката ја има следната струк тура: деривациска основа + наставка за машки род еднина Во голем број случаи наставките на придавските збора форми еднозначно информираат за категоријалната каракте ристика. Повеќезначна е само наставката -и. Придавката има парадигма по род само во еднина. Формите за машки род прифаќаат наставка -б или -и. Наставката -и ја прифаќаат присвој ни придавки со формант -ј-, сп. : коз-ј-и, бож-ј-и/бож-и, придавките со формант -ск-, сп. : сел-ск-и, сШоuан-ск-и, редните броеви ШреШ-и, че ШврШ-и (покрај ШреШ-l!Ј, чеШврШ-б), и понатаму само со на ставката -и: uеШ-Ш-и, шесШ-и, сеgм-и и од gевеШ-Ш-и се до сШо-Ш-и, регуларно со формантот -Ш-, потоа, присвојната придавка нивн-и и, алтернативно, споредбената придавка исШ-и/исШ-l!Ј. Наставката -и може исто така, да се сретне во сложенките кои функционираат како сопствени имиња, сп. : СвеШи Cuac, Премуgри Соломон, Црни Сuиро, Цариiраg. Сите останати придавки, значи поголемиот број , имаат во еднина машки род наставка -б, сп. : goбap-f:J, бел-f:Ј, uycШ-f:J, вШор-б, Jwoj-l!J, наш-б. 1 78
Преlл еg на форми Ше на макеgонски Ше менл ив и л ексеми
Формите за женски род ја прифаќаат наставката -а, што во повеќе случаи е придружено со алтернации е : в, о : в, а : в во деривациската основа, сп. : бол-ен-в : бол-н-а, как-ов-в : как-в-а, gобар-в : gоб-р-а. Акр пред формантот -ен- стои со нантот н тогаш во формата на женски род имаме упростува ње на геминатите и морфолошки јазол, сп. : склон-ен-в скло= н= а. Формите за среден род прифаќаат наставки -о или -е. Наставката -е ја прифаќаат присвој ни придавки со /ј/ или /ш/ на крај от на основата, сп. : мој-в : мој-е ( ортограф ски мое) наш-в : наш-е. Сите останати придавки во еднина среден род прифаќа ат наставка -о, која е придружена со истите морфонолошки алтернации, кои ја карактеризираат деривациј ата на форми те од женски род, сп. : бол-ен-в : бол-н-о, как-ов-в : как-в-о, gоб-ар-в : gобр-о, склон-ен-в : скло= н= о. Парадигмата по број на македонската придавката опфа ќа три родски форми во еднина и една универзална форма во множина со наставка -и. Додавањето на оваа наставка кон деривациската основа е придружено со морфонолошки ал тернации, аналогни на оние, што се карактеристични за де ривацијата на формите од женски и среден род еднина, сп. : бол-ен-в : бол-н-и, как-ов-в : как-в-и, gобар-в : gобр-и, склон-ен-в : скло= н= и. Кога се ј авуваат во и менски синтагми маркирани по ка тегориЈата апел, придавските изрази во еднина машки род можат да ја прифаќаат наставката -и, сп. : мил-и сине!, че сШиШ-и цар-е!. За синтаксичките услови кои го регулираат употребувањето на овие форми сп. дел 2.6. Сите придавски збороформи со исклучок на формите на вокативот можат да се врзат со постпозитивни показатели на определеност од сите три серии (соодветно базирани врз корените Ш-, ов-, он-) Дистрибуцијата на акомодациските форми на определеност е многу проста. Формите на еднина од машки род се врзуваат со форма та -оШ-в ( -ов-в, -он-в), при што формите со наставката -и, ка ко и формите со наставката -в и со ј на крај от на основата, .
1 79
Лfакеgонскијазик
непосредно се врзуваат со показателот на определеноста, сп. : шесШ-и : шесШ-и-оШ-е, нивн-и : нивн-и-оШ-е, мој-е : мој-оШ-е, а пак останатите форми со наставка нула се врзу ваат со показателите на определеност со посредство на ин терморфот -и-, сп. : мал-е : мал-и-оШ-е, бел-е : бел-и-оШ-е, uусШ-е : uусШ-и-оШ-е. Формите на еднина од женски род се врзуваат со фор мата -Ш-а (-в-а, -н-а), сп. : Ma'l-a : мал-аШ-а, uусШ-а : uусШ -а-Ш-а. Формите на еднина среден род се врзуваат со формата -Ш-о (-в-о, -н-о), сп. : бел-о : бел-о-Ш-о, наш-е : наш-е-Шо. Формите на множината се врзуваат со формата -Ш-е (-в-е, -н-е), сп. : Јиал-и : мал-и-Ш-е, бел-и : бел-и-Ш-е. Условите на појава во текстот на придавските збора форми со показатели на определеност ги определуваат соо дветни синтаксички правила ( сп. : дел 2.2. ) .
Забелешка: Како што произлегува од примерите и од претходно кажано то (е п.: 1 .3.) за категоријалната карактеристика на имињата, кон придавките, меfу другите, ги вброивме присвојните .мој-е, Швој-е, наш-е, ваш-е, свој-е, неiов-е, нејзин-е, нивн-и; показните Шаков-е, ваков-е . ; редните uрв-е, вШор-е, ШреШ-е . . . ..
1 .3 . 1 . Придавски заменки Тие се селективни по категоријата определеност и по дефиниција не се врзуваат со показателите на определеност. Заменските зборофрми од оваа класа, исто како и именски те заменки, Ја имаат имаат следнава структура: деривациска основа + флексивна наставка Исто како и кај именските заменки, и придавските за менки, како последица на нивната посебна позициј а во си стемот, имаат слабо прегледна структура и тука неа нема да ја анализираме. Придавските заменки стојат надвор од категоријата сте пен. Нивните флексивни наставки изразуваат род и број , 180
Преl.л еg на форми Ше на макеgоиски Ше менливи л ексеми
при што, инвентарот на формите за број и род е ист како и каЈ придавката. Речничката форма е формата на еднина машки род. Меѓу придавските заменки разликуваме : - три серии на показни заменки, соодветно базирани на корените Ш-, ов-, он-, т.е. Шој, овој 'тој тука' , оној 'тој таму' ; - заменки кои се базирани на лексемата кој, т.е . кој во прашална и релативна функција, секој, никој, некој; - обопштувачката заменка сиоШ. Забелешка: Во функција на придавска заменка алтернативно со некој се јавува и еgен, а алтернативно со никој - ниеgен ; за морфолошката карактеристика на соодветните лексеми сп. подолу во дел ат за броевите.
Парадигмите по број и род на придавските заменки се следните: едн .
м .р .
Шој Шаа
о вој
оној
(-) кој
сио Ш
онаа
(-) која
ceiiia
она
(-) кое
ceiii o
оние
(-) кои
cuiiie
с.р.
Шоа
оваа о ва
мн .
Ш ие
ов ие
ж.р.
1.4. П рило г Морфолошка променливост покажуваат единствено та канаречените придавски прилози, поточно оние од нив кои ја имаат парадигматската категорија степен. Овие прилози во својата речничка форма, т.е. во формата на таканаречени от основен степен, општо земено, се идентични со формите за еднина среден род на соодветните придавки, сп. :. gобр-о : uo-goб-po : нај-gобр-о, висок-о : uо-висок-о : нај-висок-о. Функцијата на прилошкиот пандан на придавката МШl-8 ја врши формата МШl-к-у, која се степенува регуларно. Функ18 1
Лfакеgонскијаз ик
ција на прилошкиот пандан на придавката iолем-в ј а врши формата мноi-у, која се степенува нерегуларно : мноi-у : uо ве= ќ= е : нај-ве=ќ= е/иај-мноi-у.
1.5 . Б рој Броевите по дефиниција се селективни по број , додека покажуваат ограничена промена по категориЈата род, а спо собни се и да се врзат со показателите на определеност. Според нивните морфолошки својства, броевите треба да се поделат на неколку класи: во првата од нив ќе го вбро име бројот еgен, во втората бројот gва и бројната заменка обаШа, во третата останатите бореви со ограда дека во таа голема класа особена позиција заземаат паровите Шри, че Шири и uеШ, шесШ. Бројот еgен-в има три форми за род во еднина: еgен-в : еgн-а : еgн-о, како и форма за множина, кој а е показател на акомодација на оваа лексема кон од неа определуваните имен ки - pluralia tantum, сп. : egн-u uанШшLОн-и, egu-u ножици. Речничката форма е форма на еднина машки род. Акомодациските форми на показателите на определе ност се како кај придавките, сп. : еgен-в : еgн-и-оШ-lЈ, еgн-а : еgн-а-Ш-а, еgн-о : еgн-о-Ш-о, еgн-и : egн-u Ш- е. Забелешка: Лексемата еgен-о во текстовите се јавува и со функција на та канаречената неопределена заменка (сп. за ова пошироко во делот 2.2.) и тогаш: а) формата egн-u има вредност на множина, т.е. ги придружува именките во множина; б) не е возможна постпозици јата на показателите на определеност, бидејќи еgен-о2 е селекти вен по определеност.
Лексемите gва и обаШа имаат по три форми за род: фор мата за машки род немаркирана по лице (персоналност) gв -а, об-а -(Ш-а), формите за не-машки род (т.е. женски-среден) gв-е, об-е-(Ш-е), и формите на машки личен род gв-ај-ц-а, об-ај-ц-а-(Ш-а) . Речнички форми се неличните форми од машки род. 182
Преlлеg на фopмuiiie на .«aкegoнcкuiiie мен.л ив и лексеми
Со показателот на определеноста се врзува единствено бројот gв-а, додека заменскиот број об-а-Ш-а е селективен во однос на определеноста. Акомодациски форми на членот се: -Ш-а за gва и gв-ај-ц-а, и -Ш-е за gв-е, со. : gв-а-Ш-а : gв -е-Ш-е : gв-ај-ц-а-Ш-а. Сите останати броеви освен основните форми, немар кирани по род, имаат и специјални машколични форми (за употребата на тие форми со. : дел 2.4.). Основните форми на броевите се следните: сШо
еgинаесеШ gванаесеШ
gваесеШ
gвесШе
Шри
ШринаесеШ
ШриесеШ
ШрисШа
чеШири
чеШиринаесеШ
чеШириесеШ
чеШирисШоШини
uеШ
uеШнаесеШ
uegeceШ
uеШсШоШини
шесШ
шеснаесеШ
шеесеШ
шесШоШини
cegyл-t
сеgумнаесеШ
сеgумgесеШ
сеgумсШоШини
осум
осумнаесеШ
осумgесеШ
осумсШоШини
gевеШ
gевеШнаесеШ
gевеgесеШ
gевеШсШоШини
илјаgа
gесеШ
Машколичните форми на броевите Шри, чеШири гласат: iiipojцa, чeiiiвopuцa; броевите ueiii , шeciii творат машколични форми со додавање кон основата на низите : формант -ин или -мин- + наставка -а : ueiii-мuн-a/ueiii- uн-a, шeciii-мuн-a /шесШ-ин-а; останатите броеви творат машколични форми со додавање кон основата на низа -мин-а, сп. : осум-мин-а, gесеШ-мин-а, со. исто така и мно-iу-мин-а, неколку-мин-а. Сите споменати форми на броевите можат да се врзат со постпозитивниот показател на определеност. Акомодациската форма за лексемите со формантите -ц-, -ин- е -Ш-а (и соодветно -в-а, -н-а), со. : iiipojц-a : Шројц-а-Ш-а, uеШин-а : ueiii uн-a-Ш-a. Лексемите со формантот -мин- се врзуваат или со фор мата -iii-a во постпозиција, или со формата -Ш-е пред фор мантот, со. : uеШ-мин-а-Ш-а/uеШ-Ш-е-мин-а. 183
А!акеgонски јаз ик
Лексемата gвесШе освен -Ш-е понекогаш се врзува во постпозиција со формата -Ш-о. Лексемата ШрисШа освен -Ш-е понекогаш се врзува во постпозиција со формата -Ш-а. Останатите број ни лексеми се врзуваат само со форма та -Ш-е (-в-е, -н-е), при што називите на стотките од 400 па нагоре го "инкорпорираат" показателот на определеност, сп. : чеШири-Ш-е сШоШин-и, uеШ-Ш-е сШоШи-н-и . . .
2. ОСНОВИ НА СИНТАКСАТА
НА ИМЕНСКАТА СИНТАГМА. ГРАМАТИЧКИ КАТЕГОРИИ НА ИМЕНСКАТА СИНТАГМА
На именската синтагма (ИС) И ја припишуваме функци јата на именување на предметите и појавите, функцијата на НОМ ИН АЦИЈА . Нашата анал иза ќе ја започнеме од предл огот за семан тички запис на именската синтагма како: РфК(х), каде Рф ј а симболизира референциј ал ната карактеристика, т.е. соодне сеноста кон именуваниот објект, К е квантитативна (про сторна и/или временска) оцена на објектот, а пак факулта тивниот елемент (х) е предикативната содржина конотирана од именската синтагма како израз способен да именува . Записот на површинско-синтаксичката структура на ИС (во апстракција од линеарниот редослед) е сл едниот КЧ (ДЧ), каде што КЧ го симбол изира конститутивниот член, а пак ДЧ се дополнителни членови. Конститутивен член на ИС примарно е именката (вклучително со заменската имен ка), а пак дополнителен член е придавката (вкл учно со за менската придавка) и број от. Слсдствено, исто како и кај реченичниот израз, така и кај ИС отсуствува едноеднозначно приредувањс на компо нентите на ссмантичката структура кон компонентите на фор малната структура. Ако во текот на анализата на конкретна ИС се сретнеме со такво приредување, тоа ќе претставува еден издвоен случај , којшто не го руши општиот принцип, ниту е доволен за да биде променет овој општ принцип . Да разгледаме некол ку примери на македонски ИС упо требени во конкретен текст, од гледна точка на заемениот сооднос на нивните семантички и формални компоненти : 1 85
А1а кеgонскијазик
( 1 ) ДвајцаШа млаgи uријашели се (2) Полјаци. (3) Тие живеаШ во (4) Варшава. (5) Еgен og нив шш (б) млаgа жена. Во цитираниот текст употребени се шест ИС. Во ИС ( 1 ) КЧ uријаШели и ДЧ MJtagи се показатели на х, додека ДЧ gвајцаШа е показател истовремено на РфК; во ИС (2) имаме КЧ Полјаци како показател на х и нулта показател на РфК; во ИС (3) КЧ Шие претставува амалгам кој што ги изразува сите три компоненти; во ИС (4) во Варшава, исто така сите три компоненти имаат заеднички показател; во ИС (5) има ме случаЈ со синтаксички сложен, но семантички неделив показател еgен og нив; во ИС (б) КЧ жена и ДЧ млаgа се по казатели едновремено на х и К, а пак Рф има нулта показа тел. Понатаму во оваа глава ќе се потрудиме да го дадеме одговорот на прашањето со какви граматички средства рас полага македонскиот Ј азик за соодветно изразување на ком понентите Рф, К и х. Меѓу другото, ова ќе ни овозможи да ги развиеме и мотивираме анализите кои погоре ги наведов ме во скратена форма.
2 . 1 . Јадрена именска синтагма Секоја ИС кој ашто е правилно употребена во текстот ги поседува компонентите Рф и К. Различните вредности на овие компоненти во различни употреби можат да ја придру жуваат истата предикативна содржина х. Врз овој принцип можеме да говориме за парадигма на ИС од гледна точка на нејзината референцијална карактеристика, т.е. начинот на идентификација на нејзиниот референт, или квантитативна та оцена на истиот тој референт. Спореди ги низите, како на пр. : млаg сШуgенШ : лшаgиоШ сШуgенШ : овој млаg сШуgенШ : еgен млаg сШуgенШ : некој лишg сШуgенШ : млаgи сШуgен Ши : млaguiiie ciiiygeнiiiи : Шие млаgи ciiiygeнiiiu : млаgиве сШуgенШи : Шројца млаgи сШуgенШи : Шројцана млаgи сШу gенШи : ueШwuнa млаgи сШуgенШи итн . , каде што при посто јана промена на РфК не се менува х. Формалниот показател на компонентата х во именските синтагми во коишто можеме еднозначно да ја посочиме оваа 1 86
Осно ви п а син Ша кса iiiа . . .
компонента како различна од компонентите РфК, го карак теризираме како ЈАДРЕНА ИМЕНСКА СИНТАГМА. Во нашиот пример јадрена ИС е млаg сШуgенШ. Јадрена ИС е нешто како "речничка форма" на ИС. По натаму во овој дел ќе се задржиме на градбата на таквата ИС во македонскиот јазик. Конститутивен член на ј адрената ИС, речиси без исклу чок е општа именка. Забелешка: Секундарно, оваа функција може да ја врши придавка со постпозитивен показател на определеност.
Понекогаш во функциј а на конститутивен член се ј аву ва состав од две именки, сп.: uоеШ-у.меШиик, сШарица-gо.iиа ќинка, нацрШ-uроiрама. Овие состави ги третираме како сложен конститутивен член, а не како отворена конструкци ја КЧ (ДЧ) (т.е. конститутивен член со дополнувачки моди фикатор ), бидејќи не е можно да се разбиваат со воведување на трета збороформа меѓу двете компоненти на сложениот конститутивен член. Редоследот на членовите во сложснката е слободен, во таа смисла дека оној кој ја врши функцијата на модификатор може да се пој ави и како прв, сп.: нацрШ-uро iрама ' програма што претставува нацрт' или како втор uо еШ-умеШник ' поет што е уметник' . Посебен петрифициран тип претставуваат составите во коишто функција на моди фикатор вршат формациите со формантот -лиј-(а), на пр. : upciiieн бурмалија, човек аирлија. Кога ги дававме во воведот правилата за развивање на именската синтагма предвидовме две ситуации: КЧ(ДЧ) и КЧ, ДЧ. На тој начин сакаме да кажеме дека не секогаш и не секоја јадрена ИС може да се појави редуцирана на својот конститутивен член. Семантичкиот однос меѓу конститутивниот член и до полнителниот член може да биде од два типа - конститутив .. ниот член или дозволува или бара покрај себе дополнителен член како модификатор. Следствено, втората ситуација е при марно или зависна или независна од контекстот. 1 87
АЈакеgонски јазик
Независно од контекстот, дополнувања бараат консти тутивни членови со релациона содржина од типот: а) ШаШко, мајка, сесШра . , сп. : ШаШко ми, ШвојаШа мајка, сесШра му на Гане; б) gирекШор, секреШар, соuсШвеник, корисник . . , сп. : gирекШор на нашеШо училишШе, uарШиски секреШар, кори сник на сШаноШ; в) ивица, раб, врв, каШче . . , сп. : ивица на масаШа, Uла ниuски врв, gеШско каШче. Секундарно во соодветен контекст ИС од овој тип можат да се ПОЈават редуцирани на своите конститутивни членови, сп.: Зборувам со gирекШороШ. ; Се качив на самиоШ врв. Во соодветен контекст самостојно не можат да се појават конститутивни членови чијашто содржина е веќе содржана во други, граматички надредени елементи на контекстот, сп. : КучеШо io лизна со црвениоШјазик (возможно е да се ли же само со јазик), следствено, реченицата *КучеШо io лизна со јазикоШ од семантичка гледна точка би била неправилна, нспотребна, редундантна. Сп. исто така и: Тој ја бакна со врели усни. ; gевојка со злаШна коса; Мајка ./ИU е uосШара жена. ; и др. Дополнителните членови во јадрената ИС можат да имаат форма на: а) придавки, б) ИС, в) реченични изрази таканаречени релативни реченици, сп. : а) gрвена маса, б) Јиаса og gрво, в) маса шШо е наuравена og gрво. Пред се ќе се задржиме на придавските модификатори. Во една јадрена ИС теоретски можат да се ј ават многу придавски модификатори. Во пракса ретко се јавуваат пове ќе од два или три, а најчесто се јавува еден. Придавските модификатори според род и број се акомо дираат кон конститутивниот член, сп. : мил-а gевојка, мил-о момче, мил-и момчиња. . .
.
.
Забелешка 1 : Во ретки случаи кога се работи за двородски именки, един ствено формата на акомодираната придавка го открива родот на ИС, на пр. : жолШ uecoкl жолШа uесок и тн.
1 88
Основ и на син Шакса Ша . . . Забелешка2: Во македонскиот јазик како последиuа на процеси на јазич на интерференција постои значителен број на неменливи придав ки, на пр. : Шазе, gpau. Нив ги оuенуваме како придавки само врз основа на синтаксички критериум. Овие придавки најчесто ги среќаваме во функuија на именски прирок (т.е. како именски дел на сложен предикатски израз), сепак тие можат да се појават и ка ко доплонителни членови на ИС, на пр.: gpau боја, Шазе леб и сл.
Во експресивно немаркираниот текст придавките се сместуваат во препозиција во однос на именката што ја мо дифицираат, на пр. : црно кафе, висок врв, весело gрушШво. Во маркиран текст можна е постпозиција. Особено често се наоѓаат во постпозиција присвојните придавки, а особено во ИС маркирани од гледна точка на категоријата апел , на пр. : сине Јиој!; gpaiи мој сине!/сине мој gpaiи!. Во случај кога се ј авува повеќе од еден модификатор нивното линеарно подредување е семантички мотивирано на начин заеднички за сите Ј азици со паралелна структура на ИС, значи македонскиот ј азик суштествено не се разли кува од другите јужнословенски ј азици, па на тој проблем нема де се задржиме. Придавските модификатори отвораат позициј а за при лошки модификатори, кои пак од своја страна нив ги моди фицираат (П�П(Пр)). И тука македонската ситуација е па ралелна со ситуациите во другите јужнословенски ј азици, придавките кои ј а поседуваат граматичката категорија на степен прифаќаат интензифицирачки модификатори, на пр. : мноiу висока зipaga, мошне ШаленШиран Иеач; глаголските придавки (Пг) ги прифаќаат истите модификатори што мо жат да ги придружуваат финитните форми на соодветен гла гол, на пр. : iорко насмевнаШо момче, goлio ИоgiоШвувана uриреgба. И повторно, исто како и во другите јужнословен ски ј азици, симболот Пр ги опфаќа као морфолошките при лози (adverbia), така и таканаречените прилошки изрази (adverbiales), сп . : мошне ШаленШиран : сесШрано ШаленШи ран : ШаленШиран во секој uoiлeg, goлio ИоgiоШвувана : uog ioiii вyвaнa неколку месеци. 1 89
Аfакеgонски јазик Забелешка: Позицијата Пр во ИС се пополнува поретко отколку покрај придавка која функционира како дел од именски прирок.
Прилошкиот модификатор во ИС се лоцира пред моди фицираната придавка дури и тогаш кога морфолошки не е прилог, т.е. кога неговата немаркирана позициЈа во преди катскиот израз е факултативно или задолжително во пост позиција, сп. : во секој uoiлeg ШаленШирано момче : Шој е во секој uoiлeg ШаленШираи 1 Шој е ШаленШиран во секој uoiлeg; неколку Аtесеци ИоgiоШвувана Ириреgба : ИриреgбаШа беше ИоgiоШвувана неколку месеци. Покрај зборовните (т. е. придавски) модификатори ИС може да биде модифицирана и со друга, граматички зависна ИС или и со реченичен израз. Ако дополнителниот член на ИС има форма на друга ИС, тогаш показател на акомодациј а нај често е "граматич киот" предлог на, поретко og или други предлошки показа тели, на пр. : uauкa на мојоШ учиШел, улици на нашиоШ ipag, сШаШија на/оg ИознаШ научник, маса og gрво, ИрсШен og злаШо, корuа за fубре, Аtашина за Иишување. Ако конститутивниот член на модифицираната ИС е продукт на номинализација (т.с. глаголска именка Иг), тогаш показателите на непосредна зависност од даден прсдикатски израз, а кои се јавуваат во рсчсничната формализациј а, во ИС се заменуваат со предлошкиот показател на, а другите показатели на зависност остануваат без промени, сп. : Х куuу ва книiи : куuување на книiи (og ciiipaнa на ХЈ ; Х ipagи куќа : ipageњe иа куќа; Х Иишува со молив : Иишување со молив; Х сШаuува на gолж·носШ : сШаuување на gолжносШ . . . Забелешка: За карактеристичнитс конструкции за македонскиот јазик од типот uueљe ШуШун, .ииење раце, сп . : во делот 2 . 7 .
Дополнителниот член на ИС, исто така, може да има форма на реченичсн израз; тогаш референтот на модифици раната ИС го карактеризираме преку неговто учество во ре лацијата што ја изразува тој реченичен израз. Таквиот рече1 90
Основи на син Ша кса Ша . . .
ничен израз ќ е го наречеме елементарен реченичен израз, а пак реченичниот израз во којшто се јавува модифицираната ИС го нарекуваме матричен реченичен израз. Овие изрази претставуваат реченици со еден заеднички аргумент. Во ма тричниот реченичен израз овој аргумент има форма на ИС модифицирана од елементарен реченичен израз, а пак во елементарниот реченичен израз позициЈата отворена за него за пополнува показателот на акомодација во форма на така наречена релативна заменка. Овој показател ех definitione стои на почетокот на елементарниот реченичен израз (т.е. во непосреден контакт со матричниот реченичен израз) и ј а има категориј алната карактеристика (род, број , граматичка зависност) на аргументскиот израз што го заменува. Во ма кедонскиот ј азик овој показател има две форми : а ) релативна заменка кој(шШо), б) релативна заменка шШо, на којашто како показатели на родот, бројот и граматичката зависност му се придруже ни соодветни форми на анафорска заменка. Сп. : човек ко iо(шШо) io среШнав./ие вчера 1 човек шШо io среШнавме вче ра, женаШа со која(шШо) зборувавл,t е 1 женаШа шШо збору вавме со неа, итн. Ако во соодветно формализираните реченици елемен тарната и матричната реченица се поврзани не со референ ЦИЈална карактеристика на еден од аргументите туку со пре дикативната содржина што му се припишува на аргументот, тогаш показател на акомодација е заменката каков(шШо), сп. : Ќе Ши кyua.At манШил каков(шШо) виgовме вчера итн. Забелешка: За модификаторите на ИС како таква, а не само за нејзиниот конститутивен член, т.е. за таканаречените апозитивни модифика тори сп. во дел 2 . 3 .
2 . 2 . Референциј ална карактеристика (начин на определување) на И С Претходно кажавме дека ИС има функција на именување на предметите и настаните. Под референциј ална карактери191
Л!акеgонски јазик
стика на ИС го разбираме односот кој што ја врзува за име нуваниот предмет или настан. Како што произлегува од ова, референцијалната карактеристика ИС ја има секогаш и само како текстуална, синтагматска единица. Јадрената ИС (т.е. "речничката форма", парадигматската форма на ИС) упо требена во текстот автоматски бара определена референци ј ална карактеристика. Ќ е разликуваме три типа на таква ка рактеристика: а) референцијална идентификувачка употреба - во ситу ација кога и двајцата, и испраќачот и примачот на пораката, еднозначно го идентификуваат тој еден единствен предмет (настан) за којшто станува збор, на пр. : Ти ја gouecoв книiа Ша т.е. ' (ти ја донесов) таа книга за кој ашто се договаравме, за кој ашто знаеш, или знаеш која' ; или Bugu io човеков т.е. ' (погледни го само) тој човек, кој што и двај цата го гледаме тука пред нас ' итн . ; б ) референцијална неидентификувачка употреба - во ситуации кога испраќачот на текстот не сака или не може во збирот на предметите (настаните) коишто ги именува ј адре ната ИС, поблиску да го посочи оној кој ја исполнува даде ната реченична релациј а, сп. : Дојgе некој сШуgенШ т.е. ' (дој де) некој за кој што можам да кажам само дека е студент и дека дошол ' ; или Ми io gage Шоа еgно gеШе т.е. ' (тоа ми го даде) некое дете, извесно момче, не можам . . ./не гледам по треба тоа поблиску да го определам ' итн . ; в) нереференцијална употреба, т.е. предикативна упо треба - во ситуации кога за пораката е важна само предика тивната содржина на јадрената ИС, фактот на припадност на предметот (настанот) за којшто станува збор кон збирот именуван од таа ИС, сп . : Тој е учиШел т.е. '(тој ги има) сите одлики коишто дозволуваат за некого да кажеме дека е учи тел ' ; или Го наuравиле ИреШсеgаШел т.е. ' (му ги дадоа) сите овласувања својствени за некого за кого можеме да кажеме дека е председател ' , итн. За пренесувањето на содржината којашто ј а нарековме (трој на) референцијална карактеристика на ИС во ј азикот служат повеќе различни показатели. Ова произлегува од фак тот дека: 1 92
Основ и на синШа ксаШа . . .
а ) соодветните лексеми и/или морфеми освен референ циј ална карактеристика носат и повеќе други информации; и б) во различни контексти различни средства служат за пренесување на иста информација. Тука ќе се ограничиме на набројување на основните по казатели на референцијалната карактеристика (наречена исто така и категориЈ а на определеност или посоченост во маке донскиот ј азик). Ќ е започнеме од показателите кои се среќа ваат во ИС со ранг на дополнитслни членови, а дури и со понизок ранг на категоријални форманти (т.е. не зборофор ми, туку делови на збороформи) и ќе ги опишеме формите на нивна акомодација кон ј адрената ИС. К ако показатели на идентификувачка употреба (т.е. по казатели на идентификација на референтот, показатели на идентификувачка посоченост, показатели на определеност) ИС можат да ја придружуваат: 1 ) постпозитивните морфемски низ и во ранг на збороо бразувачки форманти, базирани врз заменските корени Ш-, ов-, он-; функционалните низи базирани врз коренот Ш- (т.е. соодветните акомодациски форми -оШ-f1, -Ш-а, -Ш-о, -Ш-е) имаат вредност на таканаречен определен член, т.е. носат пред се идентификувачка информација; низите базирани врз корените ов-, он- имаат вредност на клитички вариЈанти на соодветните показни заменки (сп. подолу); 2) придавските показни заменки Шој, овој, оној; 3) придавската заменка за експресивна идентификација исШиоШ (Шој); 4) придавската обопштувачка заменка сиоШ (Шој). Сите тука наведени показатели се сместуваат на почето кот на ИС : морфемските низи кои не се збороформи се сме стуваат во постпозициј а во однос на првата збороформа ко ја има наставка за род и за број и се акомодираат кон таа збо роформа, заменските збороформи се сместуваат како први збороформи на ИС и се акомодираат по род и по број кон конститутивниот член на таа ИС, сп. : сШуgенШ : сШуgен ШоШ : Шој сШуgенШ : исШиоШ сШуgенШ; млаg сШуgенШ : 1 93
А!акеgонски јазик
млаgиоШ сШуgенШ : Шој млаg сШуgенШ : исШиоШ Шој млаg сШуgенШ; gевојка : gевојкаШа : Шаа gевојка и тн. Како показатели на референцијална неидентификувачка употреба (т.е. показатели на неидентификувачка посоче ност, показатели на "неопределеност") јадрената ИС можат да ј а придружуваат: 1 ) лексемата еgен во функција на таканаречен неопреде лен член; 2) придавската заменка некој, секундарно исто така и извесен; 3) броевите, кога отсуствува показател на идентифику вачка употреба (сп. подолу); 4) нулти показател во рамките на ИС - тежината на ин формацијата тогаш ја носи категоријалната карактеристика на реченицата. Сите споменати показатели на неидентификувачка упо треба се сместуваат на прво место во ИС и се акомодираат (прилагодуваат) кон родот и бројот на конститутивниот член на истата ИС, сп. : сШуgенШ : еgен сШуgенШ : некој сШуgенШ : извесен сШуgенШ; млаg сШуgенШ : egen л1Jlag сШуgепШ : пе кој млаg сШуgепШ : извесеп млаg сШуgепШ; gевојка : egna gе војка : некоја gевојка итн . Ако предметот на определување (референтот на ИС) е неидентификуван елемент на множеството (т.е. е подмноже ство на општото именувано множество) определено како идентификувано, лексичките показатели на неидентифику вачката референција не ја придружуваат јадрената ИС, туку ја придружуваат зависната ИС референцијално карактеризи рана како идентификувачка и бројно карактеризирана како множествена, при што ја акомодираат таа ИС со помош на предлогот og, сп : еgен og моиШе gpyiapu, некој og чиновници Ше, Шројца og чеШаШа и сл. Во оваа стуација, во ранг на кон ститутивен член на целата сложена конструкција се наоѓа по казателот на референција, кој што ја прифаќа родската карак теристика на конститутивниот член на акомодираната ИС. Забелешка: За изборот меѓу еgен и некој мотивиран сnоред категоријал ната карактеристика на реченицата cn.: nодолу дел 3 .6.
1 94
Основи на синШа кса Ша . . .
Предикативно употребената И С (со отсуство н а пред метна сооднесеност, отсуство на референција) има нулти показател . Со други зборови: ИС употребена пре.L(икативно е формално иста со јадрената ИС. Забелешка 1 : Контраверзии побудува интерпретацијата на показателите на референцијална карактеристика во таканаречените општи реченици од типот: АвШтиобилоШ е најiолемо зло. ; Не ygupa iром в коuри ва. ; ЖенаШа е секоiаш жена. ; итн. т.е. реченици во кои членот е уnотребен генерички, а синтагмата именува цел genus, т.е. цело множество десигнати на дадениот поим, сфатено колективно или дистрибутивно. Во современиот македонски јазик во овие реченици се шири членот во ИС аргуменстски употребени и станува задол жителен во таканаречената независна ИС, која отвора реченичен израз, т.е. која на предикатскиот израз му наметнува "независна" форма, сп. на пр. претходно наведените примери. Забелешка2: Како први збороформи во ИС можат, исто така да се јават и придавските заменки секој и ниеgен/никаков, и тоа: а) ако непо средно И претходат на јадрената ИС или б) во случај кога секој и ниеgен ја акомодираат со посредство на предлогот og ИС референ цијално карактеризирана како идентификувачка, а бројно како множествена. За интсрпретацијата на овие заменки, а исто така и за заменките сиоШ(Шој) и исШиоШ(Шој) сп. подолу.
Постојат неколку типа ИС кои поради семантички и/или синтаксички причини се неменливи (селективни) од гледна точка на референцијалната карактеристика. Меѓу нив има такви ИС во кои можеме да изделиме јадрена ИС и друг тип кои ја истата немаат. Ќе се задржиме, најпрвин на првиот тип: 1 . Таканаречениот определен член, а исто така и пост позитивниот заменски формант, освен основната семантичка функција, има и секундарна синтаксичка функција на подиг нување на дополнителниот член (т.е. на придавската збора форма) на ниво на конститутивен член на ИС (овој процес се определува како супстантивизација на придавката). Сп. : Дојgоа gвајца луѓе. ПосШариоШ беше uознаШ во селоШо. ; или УбавинаШа на gевојкаШа зависи og косаШа. РусокосиШе за .мене се најубави.; сп. исто така и: Глеgај iu овие зipagu. 1 95
Аfакеgонски јазик
Високава не м и се gouaѓa. како што произлегува од приме рите ИС конституирани од придавски збороформи се упо требуваат анафорски или деиктички и ех definitione имаат идентификувачка функција. 2. Вокативните ИС, т.е. оние кои се маркирани од гледна точка на категоријата апел, исто така ех definitione се рефе ренцијално употребувани и имаат идентификувачка функ циј а - референт на овие ИС е адресатот на текстот, т.е. еден од учесниците во говорната ситуација. Можеме да забеле жиме дека во македонскиот Ј азик показателите на категори јата апел едновремено се и показатели на иднтификувачка референција. 3. Третиот тип на ИС, селективни во однос на референ цијалната карактеристика, на кој што тука ќе се задржиме, е ИС конституирана од таканаречениот предикатив, т.е. конституирана од лексема КОЈа примарно или единствено се Ј авува во предикативна служба. Во македонскиот ј азик тука спаѓаат, пред се позај мените лексеми со формантот -лиј-а, коишто, ако се изземат случаитс на секундарна лексикали зација, не се употребуваат референцијално. Тука споменатите три типа ИС се референцијално се лективни од семантичка гледна точка, сепак, нивните кон ститутивни членови, во друга употреба, можат да се појават во текстот како показатели на менливи (парадигматски) ИС од гледна точка на категориЈ ата определеност. Поинаква е ситуацијата кај ИС кои се референциј ално селективни и кои ги сочинуваат: -
.
.
2.2. 1 . ИС со конститутивен член селективен според референцијалната карактеристика Тука ќе стане збор за ИС конституирани од лексеми чи ј ашто семантика им наметнува определена референцијална карактеристика. Најбројната група ја сочинуваат лексемите кои ех defi nitione се пој авуваат во текстот со еднозначна сооднесеност кон предметот. Тука спаѓаат: 1 96
Основи на cuн illaкcailla . . . а.
Сопствени називи
Забелешка: Сопствените називи во македонскиот јазик, во принцип не се врзуваат со членот. Ако се изостават составите настанати како експресивни кај повеќето прекари и кај некои хипокористици, ќе ни останат дват типа на отстапувања од овој принцип, едното кое се оденсува на затворен инвентар на лексеми и второто со катего ријален карактер. Првото отстапување се однесува на релативно малку познатите rеографски називи, како на пр. : Аuенини, Карuа Ши и др. , кои се управуваат според синтаксички правила: употре бени во позиuија на арrумент прифаќаат член, а употребени во функuија на предикат најчесто го rубат, сп. : КарuаШиШе се наоѓа ат крај iраницаШа покрај : Тоа се КарuаШи(Ше). Вториот тип, тоа се споствените називи чијашто компонента е примарно употребе ната општа класификувачка именка, како назив на класа, сп. : Про фесороШ Конески gojge uорано покрај : Професор Конески gojge uорано каде што сопствениот назив составен од две компоненти не подлежи на понатамошна категоријална интерпретација.
б. Лични заменки в. Именски показни заменки, од типот: Шој, Шоа, са.ми оШ (Шој), caмoiii o (Шоа), овој, ова, оној, она. На оваа група лексеми еднозначност во деиктичката употреба И обезбеду ва соодветниот придружен гест. r. Една група на лексеми, вообичаено ситуационо опре делени како определени дескрипции, на пр. степените на сродство, како на пр, : мајка, ШаШко, coupyia и сл. , ако соо дветниот референт е мајкаШа, ШаШкоШо, coupyiaiiia на не КОЈ од соговорниците.
Забелешка: Ако rи изземеме лексемите од типот г. кои во конкретна си туација функuионираат како сопствен назив, во македонскиот ја зик определената дескрипција има реrуларен формален показател во облик на определен член.
2.2.2. Помалку број ни се лексемите - конститутивни членови кои ја исклучуваат можноста на еднозначно соод несување кон предметот (а со самото тоа и формално ја и с клучуваат можноста за појавување на членот). Тоа се: 1 97
А!акеgонски јазик а. Именските заменки, таканаречени неопределени за менки : некој и нешШо, а секундарно и еgен.
Забелешка: Карактеристични се конструкциите од типот: нешШо убаво, некој си.мuаШичен итн., треба да ги прифатиме како категоријални варијанти на претходно споменатите ИС од типот: убавоШо, си.w uаШичниоШ итн.
б. Придавските заменки, таканаречени неопределени заменки некој и еgен, како и броевите во конструкциите од типот некој 1 еgен 1 uеШ . . . og . , во кои соодветните збора форми се единствени репрезентанти на задолжително реду цираните граматички надредени ИС, сп. : еgен og чиновници Ше т.е. *еgен чиновник og чиновнициШе . , итн. .
.
.
.
в. Заменките - интензификатори на референциј ата: се Шо, секој, сешШо, никој, нишШо, коишто на ниво на РИ мо жат да се интерпретираат како негација на РИ со неопреде лена заменка, сп. на пр. : СеШо е убаво ' не е вистина дека има нешто што не е убаво ' , НишШо не Jwu се gouaѓa 'не е ви стина дека има нешто што ми се до паѓа' , итн. Тие обична имаат експресивна функција - функционираат како интетзи фикатори на рсференцијата.
2.3. Дополнителни членови во апозициј а Веќе кажавме дека показателите н а референцијалната карактеристика на ИС, дали тие се морфолошки или лексички, секогаш се врзуваат со почетокот на синтагматската низа што ја твори таа ИС. Во врска со тоа, како сигнали на почеток тие можат да бидат од помош при поставување на граници те, а со самото тоа и на бројот на одделни ИС присутни во текстот. Дополнителните членови коишто изразуваат содржина х, како што произлегува од примерите, во принцип се сме стени меѓу показателот на референција и конститутивниот член на ИС. Сепак, се случува дека покрај дополнителниот 1 98
Основи на син Шакса Ша . . .
член в о функција н а модификатор н а конститутивниот член во текстот се јавува израз кој што ја модифицира ИС како це лост. Слично како и во случајот на изразите што го модифи куваат конститутивниот член на ИС тоа може да биде при давка, ИС или РИ. Битен е фактот дека овој израз стои на двор од опсегот на влијанието на показателите на Рф кои ј а карактеризираат модификуваната ИС, а ако таа самата има облик на ИС, по потреба може да го поседува сопствениот показател на R. Млаgа Ша сШуgенШка,
}
Мл аgа Ша сШуgен Шка,
}
Мл аgа Ша сШуgен Шка,
}
А на
А на
А на
секо iа ш желна ga u омо iне неко.wу, се јави uрва. уч и Шелка Ша на ПеШре, не беш е gома . која му беше како мајка на ПеШреШа, веgнаш се со iласи . и тн.
Како прво, ќе забележиме дека израз којшто ја дополнува ИС во вториот пример, исто така е ИС и тоа ИС со сопстве на референциј ална карактеристика; како втро, дополнувана та ИС, меѓу другото може да биде и сопствено име, односно ИС референцијално селективна кој ашто не може да прими никакви внатрешни модифицирачки (дополнителни) компо ненти. Изразите коишто ј а модифицираат ИС, а коишто стојат надвор од неа, поточно, непосредно по неа во текстот ги ка рактеризираме како дополнителни членови во апозициЈа.
2 . 4 . Именската синта гма и количествена оцена на предметите и настаните И македонскиот и другите јужнословенски јазици имаат таква градба што предметите и настаните коишто ги именува ИС не можат да бидат лишени од показател на количестве1 99
Макеgонски јаз ик
на оцена. Ова произлегува од фактот дека конститутивниот член на ИС, т.е. именката, во текстот не се ј авува надвор од таканаречената морфолошка категорија број, односно се ја вува соодветно во еднина или множина. Семантичката интер претациј а на формите според број во зависност од содржи ната што ја именува ИС во македонскиот ј азик може да би де различна. Пред да се сконцентрираме на неа, да кажеме уште дека во ИС задолжителна е конгруенцијата по број , т.е. придавските дополнителни членови при изборот на форма та за број се раководат според конститутивниот член: млаgа gевојка t
- .wлagu gевојки
gобар сШуgенШ gебел
gо бр и сШуgенШи 1
gебели сно uо ви
CHOU
-
1
t
1
t
-
t
1
t
1
t
1
gебел и сно uје t
1
итн. Исто така, во реченичните конструкции, е задолжителна конгруенцијата според број меѓу таканаречената независна ИС и личната форма на глаголот : Човеко Ш gojge. t
ЛисШо Ш uagнa 1
t
- ЛуѓеШо gojgoa. t
1
1
ЛисШови Ше uagнaa t
1
ЛисјеШо uagн aa. t
1
итн. Забелешка: За onceroт на конrруенција меѓу независната ИС и ИС во предикатот cn. : дел 3.5.
Материјалните предмети ги перцепираме како индиви дуализирани, пространствено оформени делови на светот којшто не опкружува, кои подлежат на операцијата на мере200
Основи на си нШакса Ша . . .
ње и броење. В о врска с о тоа, И С кои именуваат материјал ни предмети, зависно од нивната конкретна референциј а во текстот, т.е. зависно од тоа дали се употребени сооднесени кон еднинечен предмет или кон множеството на предмети, знаеме да ги оцениме како единечни ИС или множествени ИС, сп. : на пр. : Донесов книiа. - Донесов кнuiu. ; Го iлеgам човекоШ. - Ги iлеgам луѓеШо . ; итн. Сигнализирањето на единсчниот карактер на ИС е основ на функциј а на наставките за еднина. Формите за еднина се јавуваат и во дистрибутивните генерички ИС, сп. на пр. : Пе ШелоШ е ИШица. За нагласување на сдинечниот карактер на ИС може да се појави и лексичкиот показател еgен . Забелешка: Еgен во заменска функција (сп.: дел 1 . 5.) иако има парадигма по број , но ја зачувал функцијата на индивидуализација на пред метот и/или множество на предметите на кои се однесува.
Множествените ИС можеме да ги оценуваме или од гледна точка на тоа што ја поврзува именуваната група на предмети во множсство, т.е. како колективни - македонскиот ј азик поседува специјален морфолошки показател на таква та употреба, т.с. за збирна множина, или од гледна точка на множествсноста, т.е. број носта на предметите што го сочи нуваат даденото множество, т.е. како називи на множестве ност сфатена дистрибутивно. Во вториот случај отворена е можноста да се изброј ат елементите кои се составни делови на дадена група и може да се појави лексички показател на количина, т.е. број кој пак, во случајот на ИС конституира ни од именки од машки род факултативно може да се врзе со специјалната форма за изброј ана множина, сп. : Kyiiuв uеШ лебови. - Kyuuв uеШ леба. ; итн. Морфолошките форми на множината ни овозможуваат да го именуваме множеството од гледна точка на оние одлики кои ги поврзуваат елементите што го творат тоа множество (јаболки тоа е множество на елементи во кое секој елемент е јаболко, итн. ). Форма која овозможува множеството да биде 201
Аfа кеgонски јазик
именувано со зачувување на особеноста на секој од елемен тите што му припаѓаат е конјункцијата. Во македонскиот ја зик таа се гради, со одделување на компонентите една од друга со паузи (т.е. со запирка) или со сврзниците : и, исШо, исШо Шака, сп . : јас и Ши; ПеШре, МиШо и Ана; uеШ јаболки и gесеШ круши; итн. Забелешка : Дистрибуцијата на членот овозможува да се оцени кога се работи за конјункција на одлики од исто множество, а кога за кон јункција на две множсства на предмети, сп. на пр. : iолемиШе и сочни круши, т.е. 'круши коишто се големи и сочни ' и iоле.wиШе и соч1ш круши, т.с. 'големите круши и сочните круши'.
Таканаречената елиптична множина, т.е. онаа множина кој а ги именува множествата организирани околу еден ис такнат елемент македонскиот ј азик ја создава или користејќи лексички средства, или со соодветните наставки на множи ната, сп. : ние 'јас и другите ' , вие 'ти и другите ' , Божовци 'Божо со жена си; Божо и семејството ' , Корубиновци ' Кору бин со жена си; Корубин со семеј ството' итн . Посебен вид на матсриј ални предмети претставуваат таканаречените супстанции коишто во јазикот ги перцепи раме не како единки или збир на единки, туку како контуну итети без определена форма во просторот и коишто един ствено со помош на соодветни единици мерки можат да подлежат на количествена о цена, сп. : воgа - gва лиШри воgа - uеШ чаши воgа и тн. ; јаiлен - Шон јаiлен - gве коли ја'iлен - uеШ вреќи јаiлен и тн. ; јаже - ИеШ .�и еШра јаже и тн. Секако единиците мерки ги применуваме според потребите за оцена на предметите кои по друга основа се мерат "на пар че", на пр. : uеШ јаболки - кило јаболки итн. Настаните поретко од предметите подлежат на количе ствена оцена и поретко ги третираме како множества. Тоа што го броиме, сумираме, мислеј ќи за настаните како за множества, тоа се временски отсечки исполнети со тие на стани (исто како и што кај материј алните предмети ги бро име со нив исполнетите делови од просторот) сп. : неколку uоројни gожgови, gва земјоШреса, uеШ сеgници итн. 202
Основ и на си н ШаксаШа . . .
Броевите, т.е. лексичките показатели н а количествената оцена (= показатели на информациј ата К) се сместени во ИС меѓу лексичкиот показател на референцијалната карактери стика (Рф) и јадрената ИС, сп. : Шие uеШ мали ШеШраШки, некои gесеШ црвени фломасШери и тн. Ова исто општо пра вила решава и за редоследот во ИС од типот: ние Шројца, вие uеШмина, т.е. кај ИС селективни е според референциј ал на карактеристика. Кога отсуствуваат лексичките показатели на референци јална карактеристика показателите на количествена о цена ј а отвораат именската низа и поради тоа кај И С еднозначно со однесени кон предметот токму тие се врзуваат со членот. Забелешка: Кај ИС кои именуваат множества на луѓе може да отсустува конститутивната именка од типот човек во случаите кога форман тот на бројот внесува доволна информација, сп.: ТројцаШа .млаgи л1олчеа. ; ПеШлшнаШа новоgојgени не знаеа шШо ga uраваШ. ; итн.
Броевите остануваат во комплементарна дистрибуциј а с о лексемата еgен в о неј зината заменска функција н а пока зател на неопределена дескрипција. Отсуствувото на пока затели на еднозначна референција автоматски ја квалифукува низата која започнува со број како неопределена дескрипција, сп. на пр. : Дојgоа gесеШ војници итн. Забелешка 1 : Формата на средниот род еgно која се наоѓа пред број И на метнува на соодветната количествена оцена приближен карактер, сп. : еgно uеШ кафиња и тн. Забелешка2: Приближност изразуваат, исто така и составите како на пр. : gва-Шри, uеШ-шесШ, сеgум-осум, uеШ-шесиаесеШ итн.
Таканаречените приближни броеви како на пр.: иеколку, мноiу, малку и сл. синтаксички се однесуваат исто како и ви стинските броеви. Првите два изразуваат оцена на изброја но множество, а вторите два изразуваат количествена оцена на дадена супстанција, сп.: НеколкуШе uаgнаШи сШуgеиШи се uобунија. ; Мноiу војници би.ле без uушки. ; Ми Шреба мноiу 203
А1акеgонски јазик
uесок. ; Земи л1.алку шеќер.; и тн. Сп. исто така и: Kyuuв .мал ку og сирењеШо 1 og јаболкиШе шШо io 1 iu виgов.ме на uазар и сл. ; тоа се констркции во кои ИС конституирана од .малку (со задолжителна редукција на појдовното *малку сирење og сирењеШо . и сл.) именува неопределен дел од еднознач но идентификувана "порција" на дадена супстанција или на идентификувано множество. .
.
Забелешка: За конструкциите од типот 3еgов og сирењеШо. ; Да) Јии og ме соШо.; и сл. cn. во дел 2.7.
Меѓу ИС селективни (неменливи) според количествена та оцена треба да ги споменеме ИС конституирани од а) сопствени називи и б) лични заменки за 1 . и 2. лице, како и предметните заменки од среден род: Шоа, (не)шШо, сеШо, сешШо, нишШо. Селективноста на ИС според количествената оцена тре ба да се оддели од дефектната парадигма по број на консти тутивниот член на ИС. Ваква дефектност во македонскиот јазик имаат таканаречените pluralia tantum, т.е. називите кои се јавуваат во морфолошка форма на множина и кога се однесу ваат на единка и кога се однесуваат на множество, сп. на пр. : Куuив (egнu) ножици наспроти: Kyuuв uеШ ножици итн.
2.5. Граматичкиот род како синтаксички орrанизатор на ИС Основната функција на граматичкиот род во македон скиот ј азик исто како и во другите јужнословенски ј азици е синтаксичка организација како на именските синтагми, така и, во поограничена мера, на реченичните изрази. ИС по дефиниција е селективна по род, што претставу ва проста последица на селективноста на нејзиниот консти тутивен член - именката. Дополнителните членови во фор ма на придавски лексеми, како во јадрената ИС, така и на двор од неа се акомодираат по род кон конститутивниот член, сп. : 204
Основ и на син Ша кса Ша . . . низок мрачен хоgник
t
t
1
- ниска мрачна соба
t
t
1
- ниско .мрачно iiреШсобје
t
t
1
итн. Во ИС од типот: еgен og чиновнициШе,
t
нај.\1.Лаgа og сосеgкиШе,
1
исто така обврзува конгруенција по род. Ситуациите во кои изборот на граматичкиот род на кон ститутивниот член (т.е. и на целата ИС) е непосредно семан тички мотивиран се ретки и од гледна точка на хиерархијата на изборот што го наметнува ј азикот како таков се секундар ни. Тие се ј авуваат во случаите на употреба на таканарече ните феминативи, т.е. специјалните називи за женски род за женки на различни видови на животни, за жените носители на особини или вршители на професии итн. , сп. : Дојgе ШвојаШа учиШелка. ; ВолчицаШа е uoouacнa og волкоШ. ; итн . Исто така, за биолошкиот род информираат и називите на ма жјаци деривирани од општ назив со женски род, сп.: МачороШ cuue во бавчаШа итн. И нај после, во случај на еднозначна референција на предметот кон називот, по пат на deixis, од носно анафора, биолошкиот род имплицира граматички род на називот на машки вршител на дејство или носител на особина (секако, под услов во речникот да постојат соодвет ни феминативи), а исто така го имплицира и родот на замен ката, сп. : Дојgе учиШелоШ (а не учиШелкаШа). ; Го uoceiii uв болниоШ (а не болнаШа). ; Кој cu ? (за маж); Која cu ? (за же на); Таа секоiаш ме криШикува. (за жена); итн. Забелешка: Личната прашална заменка кој во македонскиот јазик има парадигма по број и по род.
Секундарна и интересна семантичка оптовареност на граматичкиот род на словенска почва во македонскиот ј азик има средниот род. На дериватот му го наметнуваат средниот род (независно од родот на деривациската база) поголемиот број на деминутивни и хипокористични суфикси. Оттука са205
А1а кеgонскијаз ик
миот процес на деминуција или хипокоризација се прифаќа како процес на пренесување во категоријата на средниот род. Кај реченичниот израз се среќаваме со прилагодување по род и по број кон таканаречената независна ИС. На акомода ција подлежи предикатскиот израз, а исто така и придавскиот израз и/или ИС во именски прирок и ИС во апозиција, сп. : а.
1
1
1 - ЖенаШа ciiue.1a.
ЧовекоШ cuueл.
- ЛуѓеШо cuueлe.
б. 1
1
1
uogнauueнa. - ЖенаШа е
ЧовекоШ е
- ЛуѓеШо се
!
1
1 uogнauueнu.
наша сосеШка.
наш coceg.
!
1
1
uogнauueн.
1
наши cocegu.
!
1
в.
uogнauueн ' не не iлеgаше.
ЧовекоШ, нaшuoiii coceg
uo_qнauueнa - ЖенаШа,
' не не iле_qаше. нашаШа сосеШка
!
1
uogнauueнu - ЛуѓеШо,
' не не i'legaa. нatuuiii e cocegu
206
Основ и на син Шакса Ша . . .
Секако, в о случаите б. и в. конгруенциј ата п о род н а предикативните И С зависни од постоењето во речникот н а соодветни деривати од женски род. В о случаите кои се се мантички (и формално) мотивирани може да отсуствува конгруенциј а по број , сп. на пр. : Жeнuiiie се моја несреќа. ; AвiiioJиoбuлuiiie се најiолемо зло. ; итн.
2.6. Вокативна именска син т агма функциј а и структура Вокативната ИС т.е. ИС маркирана од гледна точка на гра матичката категорија апел претставува обрат кон соговорни кот (актуелен или замислен), т.е. кон еден од учесниците во говорната ситуација, значи, по дефиниција има еднозначна сооднесеност кон предметот. Неменливата категоријална со држина на ваквата ИС би можело да се претстави како 'ти, кон кого апелирам, сврти го своето внимание кон мене ! ' . Како што произлегува од кажаното вокативната ИС е прсдикатска структура и како комуникативна единица го има истиот ранг како и реченичните конструкции. Редовен показател на функцијата апсл е соодветната ин тонациска рамка, додека морфолошката форма на вокативот може, но не мора да се поЈ ави. Сите содржини што ги носи вокативната ИС имаат ка рактер на предикати искажани од страна на говорителот за соговорникот кому му се обраќа. Имено, Милице! значи : 'ти на кој а И се обраќам именувај ќи ја со името Милица' ; Дpa iu мој Пeiiipe! значи: 'ти кому му се обраќам именувај ќи го со името Петре и на кој што му кажувам дека ми е драг ' ; Иguoiiie еgен! тоа значи: 'ти кому м у с е обраќам и кому му соопштувам дека го сметам за идиот' итн. Многу моменти во интерпретациј ата на вокативните ИС излегуваат надвор од сферата на семантика во права смисла, и навлегуваат во сферата на прагматиката и конвен цијата кој а обврзува при ј азичните контакти во дадена сре дина. 207
А!акеgонски јаз ик
Во синтаксичката градба на вокативната ИС вреди да се нагласат два момента кои ја прават различна од ИС немар кирани по апел . Прво, вокативната ИС конституирана од сопствено име во извесни конвенционализирани ситуации, на пр. на почеток на писмо, прифаќа дополнителни елемен ти, сп. : Дpaiu МиШо . . итн. Второ, вокативната ИС често се карактеризира со инверзиЈа на дополнителните членови, сп. : Сине .�иој gpaiu !; Maiape ниеgно! и сл. .
2 . 7. Синтаксички функ ции на ИС реченичниот израз; категориј ата падеж во Во реченичниот израз ИС врши различни синтаксички функции и соодветно се акомодира кон нив зависно од функциј ата и од синтаксичките единици со коишто според својата функциј а влегува во односи на граматичка зави сност. Целиот збир на синтаксички функции на ИС придру жен со показателите на тие функции тука го определуваме како граматичка категориЈа падеж. На прво место , поради нивната семантичката значај ност, с е наметнуваат функциите н а основните аргументи на предикатот кој ја конституира реченицата, т.е. функциите кои ја прават ИС зависна од предикатскиот израз. Тоа се грама тичките функции, лишени од универзална семантичка ин терпретација, а соодветно ќе ги определиме како функции на првиот, вториот и третиот аргумент. ИС во функција на прв аргумент, т.е. во функциј а на номинатив влегува во задолжителни врски на конгруенци ја по број и род со предикатскиот израз, при што правецот на акомодација (прилагодување) води од ИС кон предикат скиот израз. Поради ова и земајќи го предвид отсуството на показатели на ваквата функција во рамките на самата ИС, ИС во функција на прв аргумент се зема како независна ИС. Специјални независни морфолошки форми имаат личните и показните заменки, а исто така и извесни сопствени имиња од машки род. 208
Основи на си н Ша кса Ша . . .
При немаркираниот редослед на реченичниот израз ИС во функција на прв аргумент му претходи на предикатскиот израз и тогаш, обично има еднозначна референција. Сп. : Поштарот gojge наUлаgне. ; н о Наuлаgне gojge uоштарот/ uоштар. Повеќето предикатски изрази во македонскиот ј азик отвораат покрај себе синтаксичка позиција за ИС во функ ција на прв аргумент. Отсуството на ваква позиција сведочи дека во основната функционална реченична перспектива на даден предикат, на преден план се наоѓа самиот предикат, а не некој од неговите аргументи, сп. : Ми се сuие. ; Ми се оgи. ; ТоUло ми е. ; итн. За ова сп. пошироко во делот 3 . 3 . И С в о функција на втор аргумент, т.е. в о функциј а на акузатив влегува во однос на непосредна зависност од пре дикатскиот израз. Во случај на ИС со еднозначна референ ција, показател на овој однос е заменска клитика која е во согласност по род и број со ИС, а е сместена во позиција на проклиза во однос на предикатскиот израз. Освен тоа, лич ните и показните заменки имаат и специј ални морфолошки форми на непосредна зависност, а пак некои сопствени имиња од машки род имаат општи форми маркирани како зависни. Во случај ите на ИС лишени од еднозначна референциј а единствен показател н а непосредна зависност е линеаризаци ј ата. При неутрална реал изација ИС која е непосредно зави сна стои по предикатскиот израз. Сп. : Го виgов uоштарот. - Виgов (еgен) uошШар. ; Ја виgов жената. - Виgов (еgна) жена. ; Ги виgов луѓето. - Виgов (еgни) луѓе. ; сп. исто така и : Го виgов (неiо). ; Ја виgов (неа) . ; Ги виgов (нив). ; Го виgов Пе трета. ; итн. Забелешка 1 : Разликата меѓу Го виgов и Го виgов неiо; Ме вuge и Ме вuge .иене; и тн. е разлика на топикализацијата, т.е. на таканаречената функционална перспектива на реченицата. Конструкциите без удвојување на заменските форми имаат карактер на проста кон статација на фактот, додека во конструкциите со удвојување, не посредно зависната ИС носи информација од прв план: ' него го видов (а не неа, итн.)', 'мене ме виде (а не тебе) итн . ' .
209
Аfакеgонскијазик Забелешка2: Во речениците конституирани од форми на императив имаме енклиза (а не проклиза) на заменката, сп. : Bugu io uошШароШ!; Bu gu io (неiо) ! итн.
Кај повеќето македонски предикатски изрази кои отво раат покрај себе синтаксичка позициј а за два аргументски изрази овие позиции соодветно ги пополнуваат независна ИС и непосредно зависна ИС. Релативно ретко непосредно зависната ИС се појавува како единствен можен аргумент ски израз (сп. на пр. : Срам Ше било итн.), или како една од двете можни ИС при што втората не е независна ИС (сп. : Heio io бива з а Шоа итн. ) . И С в о функција на трет аргумент, т.е. в о функција на датив влегува во однос на посредна зависност со предикат скиот израз. Показател на овој однос е такаречениот грама тички предлог на којшто во случај на ИС со еднозначна ре ференција редовно е придружен, а во случај на други ИС факултативно е придружен заменска клитика која по род и по број е во согласност со таа ИС. Оваа клитика во однос на предикатскиот израз стои во позициј а на проклиза (а кај им перативните реченици во позициЈа на енклиза, сп. погоре Забелешка2). Освен тоа, личните и показните заменки има ат специјални морфолошки форми на посредна зависност, а пак некои сопствени имиња од машки род имаат општи фор ми маркирани како зависни. При неутрална линеаризациј а посредно зависната И С стои п о предикатскиот израз . Сп. : Му up'! cШauuв на човекоШ. - (Му) up ucШauuв на (еgен) чо век. ; И upucШauuв на женаШа. - (И) upucШauuв на (еgна) жена. ; Им upucШauuв на луѓеШо. - (Им) ИрисШаuив на (eg нu) луѓе. Сп. исто така и : Му uрисШаuив (нему). ; Му upucШa uuв на ПеШреШа. ; итн. Забелешка 1 : Разликата меѓу Му upucШauuв и Му uрисШаuив нему; Tu upu cШauwz и Ти upucШauwz Шебе итн., е како во случајот на непосред на зависност (е п. погоре). Забелешка2: Ако реченичниот израз опфаќа и ИС во функција на втор ар гумент и ИС во функција на трет аргумент клитиката на посредна
210
Основ и на син ШаксаШа ... зависност И претходи н а клитиката н а непосредна зависност, до дека редоследот на самите ИС зависи од функционалната пер спектива на реченицата, сп.: Муја gagoв книiаШа на gеШеШо. - Му ја gagoв на gеШеШо книiаШа.; а исто така и На gеШеШо муја gagoв книiаШа. ; КниiаШа л1уја gagoв на gеШеШо. ; На gеШеШо книiаШа му ја gagoв. ; КниiаШа на gеШеШо му ја gagoв.
Кај повеќето предикатски изрази кои отвораат синтак сичка позиција за посредно зависната ИС, таа се ј авува како една од трите ИС покрај независната ИС и посредно зави сната ИС. Релативно ретко таа се јавува како единствен мо жен аргументски израз (сп. на пр. : Драiо м и е итн. ) , релатив но почесто како еден од двата имплицирани изрази покраЈ независната ИС ( сп. ги претходните примери базирани врз глаголот upucШauu ). Забелешка: Во македонскиот ј азик ИС кои се настанати по пат на номи нализација на реченичните конструкции, а кои влегуваат во одно си на rраматичка зависност со предикатскиот израз остануваат во комплементарна или факултативна варијација со неноминализи раните реченични конструкции, сп. на пр.: ЉубезносШ секоiаш ќе Ши корисШи. 11 Да биgеш љубезен секоiаш ќе Ши корисШи. ; Заборви на нашиоШ вчерашен goioвop. 11 Заборавив gека 1 како се gоiоворив ме вчера. ; позицијата на трет аргумент овозможува разбивање на аргументскиот израз, сп. на пр. : Ме чуgаШ uосШаuкиШе на РисШо. 11 Му се чуgам на РисШо како uосШаuува. ; итн.
Особена форма на граматичка зависност е зависноста на една ИС од друга ИС, т.е. функциј ата на генитивот. По казател на овој однос е граматичкиот предлог на, сп. : кни iа(Ша) на ПеШре, браШучеШка(Ша) на еgна моја колешка, бреi(оШ) на езероШо, исuиШување (Шо) на новиоШ маШери јал итн. Неколку типови на конструкции претставуваат исклу чок од општото правила. Тоа се: - фразеологизираните состави во кои надредената ИС е конституирана од номинализација (таканаречена глаголска именка), а пак подредената ИС е израз со функција на втор аргумент покрај номинализираниот глагол, сп. : uиење iiiyiiiyн, миење раце, uишување книiи итн. ; аргументскиот израз во 21 1
А1акеgонскијаз ик
конструкциите од овој тип по дефиниција е нереференци јално употребен; - составите во кои надредената ИС конституира назив на помалку или повеќе конвенционална сдиница мера, а пак зависната ИС е назив супстанција или на множество 1 збир кој што подлежи на операција на мерење, на пр. : чаша воgа, вреќа ќумур, чинија јаболки итн. ; Забелешка: Во термините на описот предложени во делот 2.4. надреде ната ИС во таквите конструкции треба да ја прифатиме како лек сички показател на количествена информација, а зависната ИС, како семантички основна јадрена ИС која подлежи на оцена.
- во македонскиот јазик личните заменки се лишени од морфолошката форма која е способна да влезе во однос на зависност од ИС. Соодветна функција вршат таканаречените заменски присвојни придавки, сп. : моја книiа - книiа на Маре; Швоја иgеја - иgеја на ПеШре; наша uрошеШка - uрошеШка на колеiиШе итн. Сепак во македонскиот ј азик опсегот на појавата е поширок, и исто така, ги опфаќа таканаречените заменки за 3 . лице, сп. : книiа на ПеШре - неiова книiа; кни iа на Маре - нејзина книiа; книiи на моиШе gpyiapи - нивни книiи итн . ; - особена класа н а конструкции творат И С конституи рани од називи на степени на сродство, а кои се определува ни од личните заменки во поширока смисла, како погоре. Во овој случај , на заменската присвојна придавка И конкурира клитиката на посредна зависност, сп. : мојаШа Јwајка (порет ко) - мајка ми (почесто); неiов(иоШ) ШаШко (поретко) ШаШко му (почесто ) ; нејзина(Ша) сесШра (поретко) - се сШра и (почесто) итн. Енклитичките конструкции од типот мајка ми, ШаШко ми, ШаШко му, сесШра и. по правила имаат еднозначна референција и не прифаќаат член, ниту никакви други показатели на референциј а. Ако, пак, во однос на за висност влегува не личната заменка, туку произволна опре делена дескрипција, тогаш соодветната клитика на посредна зависност се ј авува како показател на еднозначна референ циј а на целата конструкциј а, сп. : мајка му на ПеШре, сесШра и на мојаШа колешка итн. 212
Основ и на синШакса Ша . . .
Најтешко е исцрпно д а с е опишат односите н а зависност во кои со своето синтаксичко окружение влегуваат предло шките ИС во кои предлогот има не само функциј а на пока зател на зависноста, туку пред се, носи определена предика тивна содржина, која на целата ИС И дава ранг на прилошки израз способен да влегува во сложени односи на граматичка (и семантичка) зависност како со предикатски изрази, така и со ИС во функција на аргументи. Не можеме тука да ј а претставиме интерпретацијата на сите предлози и ИС со предлози во македонскиот ј азик. Ќ е се ограничиме на констатација дека тие функционираат ка ко предикатски структури, а исто така и како имплицирани аргументски изрази во таквите структури. Сп. на пр. : Авио ноШ upucШuiнa og ИсШа.мбул. ; КниiаШа og Шој авШор секо iаш е брiу pacupogageнa. ; ДеШеШо cu uipa со Шоuка. ; Таа Шрака Шреба ga ја сечеме со ножици. ; ОсШанавме без леб (= без ga има.ме леб). ; Го за.молив за еgен разiовор (= за ga разiовара еgнаш со мене) ; Му UлаШив за леб. ; итн. Забелешка: Како што произлегува од примерите во македонскиот јазик реченичната конструкција во функција на арrументски израз може да има дВа показатели на оваа своја функција: морфемата ga - сигнал на примарно зависна реченица - и предлог - сиrнал на позиција примарно резервирана за ИС, сп.: Ќе gojga.м за ga Ше виgам Шебе. ; ОШиgов без ga Ше вugCLи iiie бe.; итн. ; сп. исто така и Ќе gojga.м за кај Ана. (= за ga се најgа.м кај Ана); Јас су.и за во кино. (= јас су.и за Шоа ga oguмe во кино) ; итн.
213
3. КРАТОК ПРЕГЛЕД НА СИНТАКСАТА НА РЕЧЕНИЧНИОТ ИЗРАЗ.
Г РАМАТИЧКИ КАТЕГ ОРИИ НА ПРЕДИКАТСКИОТ ИЗРАЗ
Под реченица подразбираме комуникативна единица чијашто основна функција е предикација, т.е. констатирање на постоење на определени функции на предмети и/или појави, или на постоење на релации меѓу предметите и појавите. Реченицата е секогаш нечива реченица, таа е авторизирана предикација од страна на говорителот и сместена во просто рот и времето преку просторните и временските параметри на говорителот. Согласно со она што го кажавме во воведот како семан тички запис на реченицата предлагаме М {Т 1 Л (ПАС) } , ка де под ПАС подразбираме предикатско аргументска струк тура, т.е. предикат и од него имплицираните аргументи; под Т и Л ја подразбираме информацијата што ја сместува пре дикацијата соодветно во времето и во просторот; под М подразбираме модална компонента, т.е. изразување на одно сот на говорителот кон судот што е предмет на Т 1 Л (ПАС). И тука, исто како и кај именската синтагма, формалните по казатели на соодветната синтаксичка конструкциј а се при редени не едноеднозначно кон показателите на семантичката структура. На пример, македонската реченица: Миле сШиiна носи предикација базирана на предикатот 'стигне ' , форма лизирана така што времето на пристигањето на Mwte му претходи на времето на искажувањето на реченицата. Со други зборови, информацијата за локализација на ПАС во времето може да се добие преку соодносот меѓу темпорална та информација којашто ја носи формата сШиiна и моментот на искажување на соодветната реченица од страна на говорите лот. Од друга страна, инфомациј ата за место, имплицирана 2 14
Основ и на син Шакса Ша . . .
од предикатот 'стигне' , а н а површината лишена од специ ј ални показатели, ја примаме како 'стигна тука' , т.е. ' . . . на местото/во местото . . . /во зградата . . . и тн. каде што се наоѓа говорителот' . И нај после, информацијата М наоѓа израз во изборот на таква формализациј а на предикатот, којашто ни наложува да ја примиме нашата реченица како асерција, т.е . како суд, в о чијашто вистинитост говорителот е убеден (или ако ја ставиме под прашање неговата добра волја за збору вање вистина , како суд во чија вистинитост говорителот сака да не убеди. Во понатамошниот дел од овој текст не го ста ваме под прашање говорењето вистина од страна на говори телот, бидејќи размислувањата на оваа тема за структурата на текстот се ирелевантни). Сп. ја анализираната реченица со речениците: Миле сШиiнал или Јас се сомневам gaлu Миле сШиiнал во коишто информацијата М ј а примаме како сом неж на говорителот во вистинитоста на соодветната Т 1 Л (ПАС). Од формална гледна точка на реченицата, како предика тивна единица, И одговара реченичниот израз. Реченичниот израз е конституиран од предикатски израз, т.е. од формален показател на соодветниот предикат. Предикатскиот израз, т.е. начинот на формализација на соодветниот предикат, од лучува за формата на предикатско-аргументската конструк ција, односно за тоа кои од имплицираните аргументи на предикатот добиваат површински показател, а исто така и за тоа кој од аргументите е појдовна точка на предикацијата, т.е . се формализира како конгруентен со предикатскиот из раз (= како ИС во функција на прв аргумент). Сп. на пр. : Иван upegaвa комuараШивна линiвuсШика в о однос на Иван е uреgавач или СеgеШе мирно! во однос на Мир! и сл. Во секој од двата пара примери втората формализација го редуцира бројот на формализирани арументи. Сп. исто така, на пр. : Коле u ja uogapu книiава на Ленче во однос на: Лен че ја goбu книiава og Коле во однос на: Книiава е uogapoк (на Ленче og Коле) ; или Колеја чиШа најноваШа книiа og Ја нески во однос на: НајноваШа кнuiа og Јанески мноiу се чи Ша во нашаШа cpeguнa итн. Во двата случаи секоја наредна 215
Л!акеgонскијаз ик
формализација на даден предикат прифаќа како ПОЈдовна точка друг аргумент. Предикатскиот израз во огромен број на случаи е кон ституиран од лична rnаголска форма, сп. на пр. : Миле сШиi на. ; ПеШре е gобар сuецијалисШ. ; А на ми обрна внимание ua Шоа. ; РисШо сШаиа лекар. ; Влаgо io избраа LlpeiUcegaШeл. ; ДеновиШе беа мрачни. ; итн. Но, сп. ги и вокативните ИС во делот 2.6. коишто имаат ранг на реченични изрази, сп . ги исто така и изразите како : Тишина. Ноќ.; а исто така и на пр. : ДирекШно или Кај мајка Јwи со интерпретација ' начинот како што ќе постапувам ќе биде директен ' , 'лицето при ко ешто ќе одам нема да биде никој друг освен мај ка ми', итн. Модалната компонента на реченицата семантички прет ставува надреден предикат во однос на ПАС. Од формална гледна точка оваа компонента неопходно се реализира пре ку избор на граматичка форма на предикатскиот израз и фа култативно во форма на специј ален модален израз како на пр. : веројаШно, можеби, сиiурно, со iаранција, без сомне ние, gоколку зиам, чина.iw, чиниш итн. Поретко модалниот предикат ја конституира реченицата, на пр. : ДоаѓањеШо на ПеШре е uog uрашалник. ; ОсШварувањеШо на Шој Uлан не изiлеgа реално. ; и тн. Темпоралната компонента на реченицата, како што ка жавме, ја локализира ПАС на временската оска. Од формална гледна точка оваа компонента е неопходно да се реализира со избор на граматичка форма на предикатскиот израз и фа култативно во форма на специјален темпорален израз, како на пр. : скоро, uоgоцна, upeg uеШ gена, во ШекоШ на еgна не gела, коiа ќе се разgени, upeg ga uagнe мрак, итн. Понекогаш локализацијата во времето ја конституира реченицата: Се разgени коiа gојgовме. ; Почна новаШа, 1 98 1-Ша, iоgина.; итн. Локативната компонента на реченицата ја локализира ПАС во просторот. Локативната компонента се рсализира во рамките на ПАС како еден од аргументските изрази барани на површината, или како формализација на семантички импли цираниот аргумент кој на површината е факултативен . Сп. : Иван се враШи gома. ; Коле сШиiна во Скоuје со заgоцнување. ; 216
Л1акеgонскијаз ик
Ј/епче ја сШави новаШа блуза во u.лакароШ.; итн.; или ДецаШа uipaa (upeg зiраgаШа). ; ПеШре Шрчаше се uoбpiy (низ рекаШа) . ; итн. Понекогаш локализацијата во простор конституира ре ченица, сп. : Скоuје лежи на Bapgap. ; КниiаШа се наоѓа ua Ј'.tасаШа. ; итн. Забелешка : Паралелно со другите балкански јазици македонскиот често прибегнува кон изразување на просторната локализаuија со по мош на два предлози, на пр. : Доаѓаи og кај ШеШка ми. ; Го извле ков og uog масаШа.; Тој излезе og заg враШаШа. итн.
Во понатамошниот дел од нашето излагање ќе се освр неме на оние форми на реализација на одделни семантички компоненти на реченицата кои наоѓаат израз во регуларни граматички показатели н а ниво на предикатскиот израз кон ституиран од лична глаголска форма. Ќе започнеме од кра ток преглед на македонските предикатски изрази.
3. 1. Типови предикатски изрази и од нив конституирани предикатско-ар гументски изрази Во македонскиот ј азик разликуваме 4 типа на предикат ски изрази. Тука мислиме согласно со насловот на овој дел само на предикатски изрази конституирани од лична глагол ска форма. Првиот тип го сочинуваат автосемантичните глаголи, т.е. оние кои во функција на конститутивен член на преди катско-аргументската конструкциј а (понатаму ПАК) не ба раат околу себе никакви дополнителни компоненти. Овие глаголи можат да формализираат како предикати од прв ред, така и од повисок ред, т.е. отвораат позиции и за аргумент ски изрази со предметни референти и за аргументски изра зи со непредметни реферснти. Сп. на пр. : Коле cuue. ; ПеШре чиШа книiа. ; Леиче се uоШсеШи на своиШе вчерашни gожи вувања. ; КосШа фаШи ga црШа. ; МојаШа оgлука uоШекнува og најgлабоко убеgување. ; НашеШо заминување uреgизвика секакви реакции. ; итн. 217
Л1а кеgонскијазик
Автосемантичните глаголи се ј авуваат и во извесни пре дикатско-аргументски конструкции кои немаат позиција за аргументски израз конгруентен со предикатскиот израз, сп. на пр. : Mu се cuue. ; На Коле му се слоши. ; Лен.чеја сн.ема. ; итн. Автосемантичните глаголи се јавуваат и во конструкци ите кои воопшто не бараат површинска реализациј а на аргу менти, на пр. : Врн.е. ; Се разgен.ува. ; Се смрачи. ; итн. Вториот тип претставуваат синсемантични глаголи при дружени од номинализации, т.е. конструкции како на пр. : обрн.ува вн.иман.ие, uрезема мерки, gон.есува оgлука, врши ouepaцuja, бие шеiа, upaвu муабеШ, чувсШвува блаiоgар носШ, uројавува инШерес, итн. Перифрастичните изрази од овој тип, исто како и автосемантичните глаголи, врзуваат и аргументски изрази со предметни референти и аргументски изрази со непредметни референти, на пр. : Коле бие шеiа со нас. ; Ленче чувсШвува блаiоgарносШ кон ШаШка cu. ; Тој uро јавува инШерес за нашаШа рабоШа. , ВлаgаШа uревзема мерки uроШив инфлацијаШа. ; итн. Тука спаѓаат и прилошките формализации на предикати кои придружуваат синсемантичен глагол како на пр. : Тој се чувсШвува gобро. ; Тој uзiлega gобро. ; Тој uосШаuува uравил но. ; Тој се оgнесува срgечно.; итн. Но, нема перифрастични изрази кои би конституирале ПАК без конгруентен аргументски израз, значи нема и та кви перифрастични изрази кои воопшто би можеле да се по јават без аргументски изрази. Забелешка: Номинализациите - компоненти на перифрастичните изрази, ех definitione, предикатски употребени, се појавуваат со нулти по казател на РфК, без референција; во реченичните изрази како на пр. : ОuерацијаШаја врши gокШор Х или ОgлукаШаја gонесе кон iресоШ и тн. имаме синсемантичен глагол како оператор на рела ција меѓу референтите на соодветни аргументски изрази.
Третиот тип го сочинуваат таканаречените именски пре дикати, т.е. формализирани во форма на придавки и/или имен ки кои придружуваат глаголски оператор (=глагол лишен од лексичка содржина), таканаречен глагол-копула. Нај чести 2 18
Основ и на син Ш акса Ш а . . .
глаголи-копули в о македонскиот ј азик с е е/бива/биgува, сШане/сШанува, сп. на пр. : Коле е gобар. ; Иван е зgрав. ; Ко сШа е учиШел. ; Бане сШана Шерзија. ; ПеШре осШана вgовец. ; Лиле се сШори мајка. ; сп. исто така и идиоматизираните, ар хаични предикатски изрази како на пр. : КрсШе оШиgе вој ник. ; Душко ogu ерiен. ; и тн. Тука припаѓа и глаголот има во конструкциите од ти пот: Тој има gолiи раце т.е. НеiовиШе раце се gолiи; или Таа има црна коса т.е. НејзинаШа коса е црна; итн . Кон површински безаргументни конструкции спаѓаат конструкциите како на пр. : Беше зима. ; СШана gен. ; итн. Четвртиот тип го сочинуваат таканаречените предикати ви во форма на именка и/или прилог коишто ги придружува копулата е, на пр. : срамоШа е, ж·ал е, шШеШа (е), возможно е, Йожелно е, ЙознаШо е, итн. Предикатските изрази од овој тип бараат непредметни аргументски изрази со реченична формализациј а и операторите ga и/или gека, сп. на пр. : Сра ЈиоШа е ga се убие ласШовичка. ; ПознаШо е gека U!Иаш Јиноiу ЙријаШели. ; и тн. Можат исто така да се појават и без аргу ментски израз при што и именските предикативи се јавуваат без копула, сп. : СрамоШа. ; ШШеШа. ; Возможно е. ; итн.
3.2. З борообразувач ки и лексичко семантички форми н а модификација и допол нувања на предикатскиот израз Во овој дел ќе се осврнеме на можностите на модифи кациј а и дополнувања на предикатскиот израз по пат на збо рообразувачка и/или синтаксичко-лексичка деривација, т.е. со средства кои се одликуваат со помал степен на регулар ност, а тоа значи и со послаб степен на граматикализациј а в о однос на флексивната деривација. 3 .2. 1 . Траење, измена, кратност како модифицирачки одлики на предикативната релациј а. Категорија вид Ако фондот на глаголски лексеми во даден ј азик е орга низиран врз база на корелациј а кој ашто ги опфаќа повеќето 219
Л1акеgонскијаз ик
од нив и ги средува така што истиот тој корен по пат на мор фолошка деривација конституира лексеми коишто комуни цираат дадена релација како апстрахирана од текот на вре мето, така и како подлежна на променливост во времето, то гаш велиме дека тој ј азик поседува категорија вид. Оваа ка тегорија ја имаат сите словенски ј азици, па и македонскиот, сп . ги македонските видски парови вика : викне, куuува : ку Ии, кажува : каже, избеiнува : избене, наuива : нauue и тн. На глаголот кој изразува релациј а што трае или се повтору ва (која е повеќекратна) му припишуваме несвршен вид; на глаголот кој што изразува измена (извршување) на релација та му припишуваме свршен вид. Тука ќе посветиме внимание на две, заемно поврзани карактеристични одлики на категоријата вид во македон скиот ј азик. Првата од нив, формална, тоа е големата про дуктивност на суфиксот -ув-а, со којшто од свршени глаголи се деривираат несвршени, а во некои случаи и повеќекратни од оние кои изразуваат траење. Втората карактеристична од лика, семантичка, е фактот дека извесни деривати со суфик сот -ув-а се маркирани по кратност. Следствено, кратноста во македонскиот јазик е пред се морфолошка категорија и кај значителен дел од глаголите можеме да зборуваме за двој на и тројна корелација, а не за видски парови. Сп. на пр. : Шроuне vs Шроuа : Шроuнува, uagнe vs Иаѓа : Иаgнува, леШне vs леШа : леШнува, итн. Вреди и да се спомене дека покрај суфиксот -ув-а и лексичко-синтаксичките средства, како изразите од типот чесШо, секој час, . . . gен, . . . месец, . . . ioguнa, итн . , ма кедонскиот има специјален граматички оператор на крат ност, тоа е една од функциите на партикулата ќе, сп. на пр. : Тој ќе gojge, ќе се ogмopu, ќе cu земе нешШо ga jage . . ; ·итн. Нареден проблем кој се однесува на видот е интерпре тацијата на таканаречениот аорист од несврш�ни глаголи, сп. дел 3 .6 . .
3 .2.2. Предикатски изрази с о атрибутивен доплонителен член Извесни предикати, семантички сложени, се формали зираат како атрибутивна синтагма. Со други зборови, како 220
Основи на син Ш акса Ша . . .
вербалните така и номиналните компоненти н а предикат скиот израз можат да бидат дополнети соодветно со прилози и/или придавки, на пр. : Шрча брiу, uлаче iорко, скока висо ко, uee весело, gонесува важна оgлука, uокажува gлабока блаiоgарносШ, е gобар учиШел итн. 3 .2 . 3 . Проме нлива интензивност на предикативната релација. Таканаречената категорија на степен Називите на одлики/релации на коиишто им ја припишу ваме променлива интензивност можат да бидат придружен и од таканаречени интензификатори, т.е. прилози и придавк и, како во : мноiу сака, мноiу ciiipaga, .мноiу брiу Шрча, .мноiу iласно uee, е мноiу iолем, сШанува .-wошне инiiiересен, uокажу ва iолема храбросШ, gоживува gлабока сШаросШ, е iолем! мноiу јунак итн. Показателите на истата класа на предикати имаат таканаречена категориј а на степен, т.е. прифаќаат со одветно префикс uo- за компаратив и на}- за суперлатив . Ка ко што споменавме, во македонскиот јазик тоа можат да би дат не само придавки и прилози, туку исто така, во исклучи телни случаи и именки и глаголи. Менливоста на предикат скиот израз според степен има определени синтаксички по следици. Додека таканаречениот основен степен (позитив) дозволува, но не бара експлицитно именување на вториот предмет на споредба, сп. на пр. : Коле е висок (колку Пe iiipe). ; Коле е висок (во cuopegбa со Kociiia). ; итн., тогаш компаративот и суперлативот бараат експлицитно именување на обата предмети на споредба. Формата на суперлативот служи за изразување на споредба меѓу два одделни збира, при што показател на зависноста на именската синтагма во функциј а на втор предмет на споредба е предлогот og, оgо шШо, оШколку: Коле е uовисок og Диме. ; и тн. Во случај на нај висок степен, вториот предмет на споредба е минимум тричлен збир кон којшто припаѓа и појдовниот елемент, пр виот предмет на споредба; показател на зависноста на соо дветната ИС е предлогот (uо)меѓу, сп.: Коле е највисок меiу нас итн. или различни квазилокативни изрази, сп. : Коле е највисок во своеШо оggеление итн. 22 1
Аfакеgонскијаз ик
3 .2.4. Фазна и модална модификација Модификација на релацијата што ја конституира речени цата исто така внесуваат и таканаречените модални и фазни глаголи кои формално го подредуваат предикатскиот израз со помош на операторот ga, на пр. : сака ga каже, Иосакува ga cu ogu, Jwopa ga Иобеiне, Јиоже ga ogбue, итн. , uoчнa/фa iii u/зege ga Иишува, upogoлжu ga зборува итн. Фазата на релацијата може да ја сигнализира и соодве тен префиксален дериват, на пр. : upoogu, Ирозбори, upopa бoiii u . . . , googu, gорече, gopaбoiii u . , итн. Содржината којашто ј а носат фазните и модалните мо дификатори се однесува на модалната и/или темпоралната карактеристика на релацијата. Ќ е се навратиме на нив при разгледувањето на флексивните показатели на соодветните содржини. . .
3.3. И збо р на п ојд овен аргумент. Граматички п о казатели на диј атеза Веќе споменавме дека истата ПАС во различни реченици може да биде различно насочена, т.е. може да се формализира во вид на различни ПАК, зависно од изборот на појдовниот аргумент. Ќ е се задржиме на примерот: Коле u ја uogapu книiава на Ленче vs Ленчеја goбu книiава og Коле vs Книiа ва е uogapoк og Коле за Ленче. Трите наведени реченици меѓусебно се разликуваат според изборот на појдовниот аргумент, а трите предикат ски изрази uogapu vs goбu vs е uogapoк се во меѓусебен од нос на конверзиј а, односно тие се формализации на истиот предикат, а се разликуваат според дијатеза. Во овој дел ќе ги претставиме граматичките, а не и лек сичките средства за измена на дијатезата со кои располага македонскиот Јазик. Сите три механизми на трансформации на дијатезата коишто тука ќе ги претставиме се однесуваат на ПАС со два аргументи, при што едниот агумент мора да има персонален 222
Основи на син Ша кса Ша . . .
карактер. Појдовна е ПАК в о форма на : ИС I - Г - И С 2 , а пак трансформациј ата се состои во преминувањето на ИС 2 од позиција на втор во позициј а на прв аргумент. Првиот механизам, којшто е најтипичен, се состои во воведување на клитичкиот заменски оператор се, сп. : Војни циШе ipagaШ мосШ. - МосШоШ се ipagu. ; Ленче up:жu месо. - МесоШо се up:жu. ; ШнајgероШ шие оgело. - ОgелоШо се шие. ; и тн. Како што произлегува од примерите авансирање то на вториот аргумент воедно е начин да се елиминира пр виот аргумент. Ова се случува нај често, бидеј ќи речениците од типот МосШоШ се ipagu og војнициШе итн. , иако грама тички се невообичаени се среќаваат многу ретко. Сепак, по. . стоЈат средства за именување на вршители на деЈства во конструкциите со операторот се. На пр. Се облекувам кај Бул е. ; Се лекувам кај gокШороШ Х ; и тн. сп. исто така и со префр лање на тежиштето од персоналниот вршител на локацијата: Се венчавме во цркваШа Св. Марко наспроти : Не венча uo uoШ х итн. Конструкциите ОД типот ис 2 -Г се -ИС 1 имаат каузативен карактер и интерпретација на пр. ' предизвику вам дека ми шие Буле ' , итн. Вториот механизам, којшто поретко се сретнува, се со стои во замена на синтетскиот предикатски израз со составот: копула е ( евентуално бива, при изразување на повеќекрат ност) + глаголска придавка. На пр. : ВојнициШе uзipaguja ЈwосШ. - МосШоШ е uзipageн og војници. ; УченициШе io uо чи ШувааШ uрофесороШ Х - Проф. Х е ИочиШуван og учеиици Ше. ; Коле io Шеuа ДимеШа. - ДUJwe е Шeuau og КолеШа. ; и тн. Како што произлегува од примерите, конструкцијата со гла голска придавка дозволува експлицитно изразување на два та аргументи. Во текстот ја наоѓаме во ситуации , кога таа можност за говорителот е битна. Исто така, во резултативни реченици (= кога самата операција веќе припаѓа на минато ста, а констатираме постоење на нејзин резултат) доминира конструкциј ата со глаголска придавка, сп. на пр. : МесоШо се up:жu. - МесоШо е исuр:жено. ; КниiаШа се чиШа. - KuuiaШa е uрочиШана.; итн. Еден од корелатите на трансформацијата на дијатезата е референцијлната карактеристика на аргументите - појдов223
Аfакеgонски јаз ик
ниот аргумент (согласно со тоа што го кажавме претходно во делот 2.7.) не смее да се пој ави во текстот без позитивни от показател Рф. Ако првите два механизми во помала или во поголема мера се познати во сите словенски Јазици , третиот мсхани зам е карактеристичен само за македонскиот ј азик. Ова се однесува на каузативните конструкции и се состои во подиг нување на целата отворсна серија на фактитивни глаголи до ниво на каузативи. Сп. : Х io заiуби к.1учтu.
=
Х нaiipaвu gека
клучоШ заiииа.
=
Х io
заiина к.·1учоШ.
i
Како ефект на воведување на фактитивното заiине на место и во функциј а на каузат:ивот заiуби имаме: Х io заiина клучоШ. Значи имаме две паралелни конструкции : Х io заiи на клучоШ и КлучоШ заiина, базирани врз истиот глагол, ед наш употребен интранзитивно, а во вториот случај транзи тивно. Транзитивизацијата служи за измена на диј атезата. Сп. ги реченичнитс изрази добиени како резултат на оваа операција: Ќе Ше у.мрам/леiнам/сеgна.м/вцрвам наспроти: Ќе у.мреш/леiнеш/сеgнеш/се вцрвиш. ; Ќе io шеШа.м/засuијам gе ШеШо наспроти : ДеШеШо ќе шеШа/ќе зacuue.; Ќе io слеза.,w og коњ наспроти : Тој ќе слезе og коњ . итн. За живата тенденција во македонскиот јазик на творење на секундарна транзитивизација сведочат, исто така и интере сните примери на ПАК базирани врз таканаречените безлич ни глаголи, на пр. : Ме сШе.мни. т.е. 'се стемни околу мене ' ; Ме разgени. т.е. ' се раздени околу мене ' .
3.4. Именска синта гма в о функ ц иј а на прв аргумент и врската на реченицата со говорната ситуациј а, таканаречената .кате гориј а ли ц е
Референт на ИС во позиција на прв аргумент, т.е. ИС кон груентна со предикатскиот израз може да биде говорителот, 224
Основ и на cuн iiiaкcaiiia . . .
неговиот адресат или, исто така и појава/предмет/трето ли це. Граматичките показатели на извршениот избор на една од тие три можносm обична ги нарекуваме категорија лице. Структурата на категориј ата лице во македонскиот ја зик во основа е иста како и во другите словенски ј азици, из весни коментари бара само дистрибуцијата на категоријал ните показатели во текстот. Во делат 1 .2. 1 . споменавме за постоење на двојни заменски форми во зависна позиција под реченичен акцент и вон реченичен акцент ( сп. ги формите како мене/ме, нeio/io, итн.). Утврдивме дека ИС во позиција на прв аргумент е "независна", конгруентна со предикатскиот израз. Во оваа позициј а, во улога на "слаби" вонакцентски варијанти на личните заменки се ј авуваат личните наставки на глаголот. Во врска со ова, клуч за дистрибуција на слобод ни и врзани, т.е. заменски и глаголски категориЈ ални показа тели е функционалната перспектива на текстот и распоредот на реченичните акценти. Сепак некои формални особености на македонскиот граматички систем ја комплицираат оваа, во основа едноставна слика. Имено, во македонскиот, личните глаголски форми почесто, отколку на пр. во полскиот, се при дружувани од заменски форми конгруентни со нив по лице. Ова се однесува на формите за второ, а пред се на фомите за трето лице, а еден од формалните фактори кои одговараат за оваа состојба се синкретизмите на глаголските парадигми, т. е. идентичноста на формите за 2 . и 3 . лице еднина аорист и имперфект. Со други зборови, во таканаречените синте тички минати времиња во еднина секвенцата: формант + на ставка, сигнализира пред се разлика меѓу првото и не-прво то лице . Оттука е потребно присуство на заменка, на пр. во обичаено прашуваме: Koia gojge? (со значење ' кога ТИ дој де ' , но, Koia gojge iiioj/Пeiiipe/yчuiiieлoiii ? ако с е работи з а 3 . лице. Сепак, и в о други контексти во кои, с е чини, нема опа сност од недоразбирање во македонскиот јазик се среќава таканаречената заменка за 3 . лице на којашто во полскиот јазик И одговара нула. Сп. на пр. : Се виgов вчера со Киро. Тој се вocxuiii u og нaшuoiii upoeкiii . vs Spotkalem wczoraj Jur ka. Zachwyci/ si� naszym projektem. ; или Ленче ќе gojge. Таа 225
Аfакеgонскијаз ик
upucШuiнa вчера. vs Przyjdzie i Helenka. Przyjechala wczoraj. ; или Најсреќен е ПеШре. Тој uoбegu Шрu uaШu. v s Najszcz�s liwszy jest Piotr. Wygral trzy razy. ; итн . Исто како и другите јужнословенски јазици и македон скиот има предикатски изрази со редуцирана , на семантичко ниво, парадигма по лице, на 3 . лице. Тоа се формализации на предикати кои не допуштаат персонален референт на пр виот аргумент. Тука спаѓаат на пр. : се разgенува, се смрачу ва, врне и сл. , ЙpWLeia, вpegu, итн., тука исто така, спаѓаат и сите предикатски изрази од четвртиот тип (сп. дел 3 . 1 . ) , т.е. оние кои се базираат врз предикативи. 3.5. Од н осот н а ко н г руенциј а меѓу
предикатскиот израз и именската синтаrма во позициј а н а прв ар гумент Предикатскиот израз со ИС во позициј а на прв аргу мент влегува во однос на конгруенција по лице, род и број . Принципите на конгруенциј а по лице се: Јас u Шu ќе oguмe нaupeg. ; Јас u Шој бевме uосреќнu. ; Tu u Шој оШugов Ше uорано.; итн. Конгруенцијата по род се однесува на формите на пер фектот во еднина. Копулата е конгруентна не со именскиот дел на предикатскиот израз, туку токму со ИС во позиција на прв аргумент, сп. : МомuчеШо било iuмназuјалка. ; Жена Ша 6Wla uнженер. итн. Конгруенцијата по број во случаи на именски прирок, исто така, не се однесува на именскиот дел, сп. : ЖенuШе се моја несреќа. итн. Социјативните ИС од типот: ЛWLe со Ол iа, Ленче со маж u итн. имаат множинска конгруенција. Забелешка: Семантичка множинска конгруенција од друг тип можеме да забележиме во формата на имплицираната од извесни предикат ски изрази збирна интерпретација на аргументскиот израз, сп. : СиШе uocegнaa н о не и * Тој uocegнa.; Ги исuолеiнав сиШе.; н о не и *Го исuолеiнав неiо. ; Им uogeлuв на сиШе. ; но не и *Му uogeлuв
226
Основи на cuнiliaкcaiiia . . . не.му.; или исто така и Тој е Шрiовец, upogaвa tuauки и шешири.; но не и * upogaвa шаuка и шешир. ; Тој е шивач, шие машки оgела. ; н о н е и * . . шие машко оgело. ; итн. ...
.
3. 6 . Модална и темпорална карактеристика н а
реченицата - граматички показатели, така н арече н ите категории н ачин и време
Под модална карактеристика на реченицата подразбира ме содржана информација во неа за односот на говорителот кон појавите за кои станува збор (констатација, предвидува ње, претпоставување итн.). Информацијата од овој тип е морфологизирана на ниво на предикатскиот израз во така наречената категорија начин . Под темпорална карактеристика на реченицата ја под разбираме информациј ата содржана во неа за приредување на пој авите за кои станува збор кон временската · оска спро ведена преку точката која ја претставува говорната ситуаци ја и временски редослед (последователност во времето) на истите тие пој ави. Информацијата од овој тип морфологизи рана на ниво на предикатскиот израз ја сочинува таканаре чената категорија време . Двете споменати категории меѓусебно изразито се огра ничуваат и заемно се определуваат, и од тие причини ќе ги разгледуваме заедно. Пред се ќе укажеме на извесни основни семантички ди стинкции, кои меѓу другото , а дури и пред се, се пренесу�а ат со морфолошки средства. Најуниверзалната дихотомија во рамките на модалната карактеристика се однесува на условите за вистинитост на речениците кои ги искажуваме , т.е. разликата меѓу такана речените реченици за фактите, за светот во којшто живееме и речениците за замислените светови, психичките светови на мислите, желбите, доживувањата на говорителите. Речени ците за актуелните или минати факти коишто имаат опреде лени временско-просторни параметри подлежат на верифи кациј а, тие можат да бидат оценувани како вистинити или 227
Аfакеgонскијаз ик
лажни, имаат определена вредност на скалата со две вред ности: вистина vs лага. Овие реченици ги определуваме како модално немаркирани. Вистинитоста на речениците за све тот на мислите како да е суспендирана. Во нив станува збор за потреба, неопходност, можност, веројатност да почнат да постојат извесни пој ави. Овие реченици ги определуваме како модално маркирани. Во рамките на темпоралната карактеристика се чини дека е најважна дистинкцијата меѓу речениците кои изразу ваат омнитемпорални релации, т.е. реченици со неограничена актуелност, од една страна, и од друга страна речениците кои се актуелизирани во времето. Од свој а страна речениците кои се актуелизирани во времето т.е. сместени на времен ската оска во однос на говорната ситуациЈа, можат да се од несуваат на сегашноста, минатото или иднината. Во двата последни случаи, исто така, можат да информираат и за ре лативниот временски редослед на настаните за коишто ста нува збор, т.е. да го определуваат настанот А како поран или како подоцнежен од настанот Б, независно од тоа дали тие два настани претходат или се подоцнежни од самата говор на ситуациЈа. Да се задржиме најпрвин на речениците кои се модално немаркирани. На почетокот ќе воведеме уште една дистинк ција којашто во македонскиот ј азик е изразена, пред се со морфолошки средства. Тука мислам на експлицитно изразе ниот однос на говорителот кон вистинитоста на информаци јата што тој ја пренесува, т.е. разликата меѓу речениците во коишто говорителот се оградува дека не превзема одговор ност за вистинитоста на изразената релација, и речениците кои не содржат такви огради. Еднаш морфологизирано "ограду вањето од вистинитоста" во различни ситуации подлежи на различна подетаљна интерпретација. Говорителот може да раскажува во соодветна форма за настаните за коишто слу шнал од втора рака, на пр. : Дошол ПеШре ' веројатно Петре е дојден' , но истата форма може да се појави и во раскажу вање на настани чијашто вистинитост е несомнена, но кои на говорителот му се чинат толку чудни во однос на другите 228
Основ и на син Шакса Ша . . .
факти, тешко е в о нив д а с е поверува, н а пр.: Тој бWl лекар! 'и тој да ти бил лекар' итн. Зборувајќи за самиот себе, во 1 . лице, говорителот, во ваква форма може да даде мислење што на негова сметка го изразуваат трети лица, на пр.: Јас L�vм бил uијаница! итн. Од друга страна, зборувајќи на пр. за историски настани, во кои говорителот не сака да се сомне ва, иако само читал за нив, ќе ја употреби немаркираната форма итн. Веројатно, поради оваа многузначна интерпре тација на формите за кои стана збор тие биле различно на рекувани. Во граматиките за нив се среќаваат називите: не посведочен залог, непосведочен начин, начин на прекажана информација, имперцептив и тн. Тука ќе го избереме називот кој , какошто ни се чини, коректно го интерпретира најширо киот опсег на употреба не побудува никакви непотребни асоцијации, т.е. за "оградување од вистинитоста" изразено морфолошки ќе зборуваме како за ДУБИТАТИВ , а за соо дветните форми како ФОРМИ НА ДУБИТАТИВ. Во некои понови американски трудови оваа категорија е определува со терминот статус. Речениците актуелизирани во времето модално немар кирани (т.е. индикативните реченици) можат да се однесува ат на факти во сегашноста, т.е. едновремени со говорната ситуација, и факти во минатоста, т.е. кои претходат на го ворната ситуација. Најпрвин ќе извршиме преглед на темпоралните форми со кои располага македонскиот предикатски израз во неду битативните индикативни реченични изрази. За сместување на констатираната релација во сегашно ста служат формите на презентот на несвршените глаголи. С вршенитс глаrоли не можат да служат за приредување на содржини кон сегашноста. С егашноста, sensu stricto, т.е. разбрана како потполна едновременост со говорната ситуа ција, исто така не можат да ј а изразуваат формите на презен тот на несвршените глаголи маркирани како повеќекратни (во опозиција кон дуративниот парник), на пр.: Некој iiipoua (durativum) на вpaiiia vs Некој Шроuнува (iterativurn) на вра Ша итн. 229
Макеgонскијазик
За сместување на именуваната релација во минатоста, т.е. пред моментот на зборувањето, а воедно во конкретен момент (во конкретна временска отсечка којашто говорите лот со помош на лексички средства може поблиску да ј а определи), служат пред с е формите н а таканаречените син тетички минати времиња, т.е. формите на аорист од сврше ни и несвршени глаголи, како и формите на имперфект од несвршени глаголи. Извршеното, завршено, свршено дејство во минатото го изразуваат формите на аористот од свршени глаголи (на пр. : Х исuи шише ракија т.е. ' заврши со пиење, веќе н е пие' итн.). Започнатата и прекината релација во минатото ј а из разуваат форми на аористот од несвршени глаголи (на пр. : ДосШа uивме! т.е. ' пиевме и престанавме д а пиеме, веќе не пиеме' ). Тоа се многу специфични форми, ако се земе пред вид отсуството на сигнал за измена, што е карактеристично за несвршените глаголи како и присуството на сигнал на прекин на релацијата, што е карактеристично за аористот. Оттука, формите на аорист од несвршени глаголи се јавува ат многу ретко во текстовите, како особено средство за сти лизација. Релацијата којашто траела без прекини или се пов торувала во минатото, без информација за нејзина прекину вање или завршување ја изразуваат формите на имперфект од несвршени глаголи (на пр. : Х чиШаше книiа. - во оваа ре ченица нема информација дека веќе не ја чита книгата, па можеме да продолжиме на пр. : . . . шШо и ceia ушШе ја чиШа vs Х секој geu чиШаше нешШо gpyio. - ни тука нема инфор мациЈа дека е сменета навиката, и затоа можеме да продол жиме, на пр. : . . . и исШоШо io uрави go gенеска итн.). Забелешка: Исто како и во полскиот јазик, за пренесување на минати факти во живо раскажување може да послужи и формата на пре зентот, таканаречениот praesens historicum.
За изразување на кратноста во минатото (освен импер фектот) служи и перифрастичната конструкција: оператор ќе + форми на имперфектот од свршени глаголи, сп. на пр. : 230
Основи на син Шакса Ша ...
Само оgвреме навреме ќе uукнеше uонекоја uушка (пример од ГрамаШикаШа на Б. Конески). За изразување на кратноста, којашто од минатото до стига до сегашноста, за и зразување на хабитуална акција, често, а особено колоквиј ално или во колоквиј ална стилиза циј а, се употребува императивот, сп. на пр. : Јас речи, Шој сШори. ' што ќе кажам тој ќе направи' , сп. исто така: И Шие шШо uраваШ - еgнаш uojgu в село, gpyiaш gojgu овgе. 'и што прават: еднаш одат на село, еднаш доаѓаат тука' (и двата примери се og ГрамаШикаШа на Б . Конески). Покрај таканаречените синтетички минати времиња ма кедонскиот поседува и три серии на перифрастични изрази од типот на перфектот. С ите тие овозможуваат да се прет стави констатираната релациј а како минат процес без пре цизно сместување на временската оска, а гледано од дене шна перспектива. Се разликуваат според фреквенцијата на употреба, а исто така и според доминацијата на моментот на временска неопределеност или резултативност. Првата серија со нај голема фреквенција ј а твори така наречената л-форма на аорист од свршени и несвршени гла голи и л-формата на имперфектот од несвршени глаголи кои во 1 . и 2. лице се придружени од копулата е, на пр. : сум cu fJ
сме сШе fJ
}
iлеgал, Uлакал/Uл ач ел, носил/носел
}
lл еgале, Uл акале/Uла ч еле, носиле/носеле
Разликите во семантиката и во опсегот на употреба со одветно на изразите со л-формата на аористот и имперфек':" тот се mutatis mutandis исти како и во случај от на личните форми на аористот и имперфектот ( сп. погоре). Формите на перфектот базирани на л-формата служат за изразување на неопределена мината релација, временски 23 1
Лlакеgонски ја ик з
поблиску неопределена, па отrука е честа употребата на тие форми со негација, во прашања, во релативни реченици, со одветно ретка е нивната употреба без негација во 1 . лице ед нина и сл. На пр.: Јас бев во Париз upeg gве ioguнu vs Јас ни коiаш на сум бWl во Париз итн. Втора серија твори таканаречената глаrолска придавка во максимално немаркирана форма во среден род еднина придружена од копула wиа, на пр. : имам, имаш, има, и.мам е . . . iлеgано, зе.мено, gojgeнo. Формите на перфектот со има имаат поизразена нијанса на резултативност. Забелешка: Формите на перфектот со има влегуваат во литературнисrr ја зик од западномакедонските дијалекти, во коиiiПо претставуваат дел на разграден конјуrациски систем, основен за тие дијалекти, cn. : u..wa зе.мено, имаше земено, и.мал зе.мено, ќе u.wa зеwено, би U.МШl земено итн. Сите овие форми можат да бидат сnораднчно сретнати во литературниот ј азик, сеnак nоизразm статус имаат единствено rореразrледаните резултативни форми на п.ерфектот.
Третата серија, исто така со резултативна доминанта ја твори таканаречената глаголска придавка придружена од ко пулата е, на пр.: сум, cu, е, сме, сШе, се gojgeн/gojgeнu, ciiu eн/cuueнu, вечеран/вечерани, ручаи/ручани, враШен/враШени и др. Оваа серија лексички и семантички е ограничена; след ствено македонските граматичари со право во неа гледаат ефект на синтаксичка деривација, а не ефект на перифра стична флексивна деривација. Како IIПO произлегува од она што го кажавме, нијанса та на неопределеност се врзува со л-формата, додека нијан сата на резултативност се врзува со глаголската придавка. За изразување на релација којашто претходи на друга релација сместена во минатото служат формите на плусквам перфектот, т.е. л-форма на аорист од свршени глаголи, евен туално л-форма на нмперфект од несвршени rлаголи, при дружени со копула е во форма на имперфект, на пр.: бев беше беше 232
}
gошол, разgелил,
чул, слушал . . .
Основ и на син Шакса Ша . . . бевме бевШе беа
}
gошле, разgелил е, чул е, слушал е . . .
Забелешка: Формите на плусквамперфектот исто така можат да се срет нат и во функuија на прост перфект со експресивно нагласување на минатоста оддалечена од моментот на зборувањето.
Во категоријата на дубитативот отсуствува разликување на форми кои ја сместуваат релацијата соодветно во сега шноста или во минатоста. Во двата случаи се употребуваат формите на перфектот базирани на л-формата. Забелешка: Формите на плусквамперфектот, а исто така и сите други пе рифрастчни конструкции кои содржат л-форма можат - освен сво јата основна семантика - да изразуваат и dubitativus.
Меѓу модално немаркираните реченични изрази един ствено конструкциите со таканаречен модален глагол како на пр. : Шреба, мора, може итн. ја сместуваат релациј ата во сегашноста. За изразување на неизвршена релација во минатото слу жат формите на имперфектот со позитивниот оператор (парти кула) ќе, на пр. : ќе оgев, ќе земев, ќе uueв и тн. Тоа е такана речен conditionalis од балкански тип (термин на 3. Голомб). Општо земено, тој изразува релација кој а следи по некој а друга мината релациЈа, при што или, поретко, - едноставно недостасува информациј а за неј зино извршување (на пр. : Се збираа, ќе ogea во ipag. пример од Гра.маШикаШа на Б. Ко нески) или сме информирани за нејзино неизвршување (сп. на пр. : Вчера за малку ќе uаgнев и тн.). Исто така и со операторите ga и ако формата на импер фектот изразува минато, неизвршено дејство, сп. на пр. : Да .wy речев? - Ем ga му речеше.; сп. исто така и Ќе ga имаше еgно осумнаесеШ ioguнu (и двата примери од Гра.маШикаШа на Б. Конески), на крајот сп. во условните периоди: Ако му речеше, iоШов cu или Да знаев 1 А ко знаев, не ќе му речев итн. -
. . .
233
А1акеgонскијазик Забелешка 1 : Како што произлегува од примерите, формите на имперфек тот од свршени глаголи се позициски врзани, се јавуваат един ствено со операторите ќе, ga, ако. Забелешка2: На конструкциите од типот ќе оgев во реченичните изрази со негација им одговара не ќе оgев или нш•.,аше ga oga.iu.
За изразување на идно дејство служат формите на пре зентот со постпозитивниот оператор ќе, на пр. : ќе оgам, ќе gojgaм, ќе земам, ќе наuишам и тн. Овие конструкци, исто така ги негираме на два начина: не ќе оgам или нема ga оgам, при што втората негациј а е посилна. Идната релација може да се изрази, исто така и со кон струкција со ga или ако, сп. на пр. : Да оgам? или Ако оgа.м, ќе Ши gонесам итн. Забелешка 1 : Формите на презентот од свршените глаголи, исто како и формите на имперфектот, се врзани со операторите ќе, ga, ако. Забелешка2: На поширок балкански фон конструкциите со операторот ќе би требало да се оценат соответно како coniunctivus praesentis (тип: ќе оgам) и coniunctivus praeteriti (тип: ќе оgев), а конструкци ите со операторот ga како subiunctivus praesentis (тип: ga оgам) и subiunctivus praeteriti (тип: ga оgев).
По пат на експресивна транспозиција формите на аори стот, исто така, можат да послужат за изразување на идна релација, сп. на пр. : Чувај се, Ше убив! 'чувај се ќе те уби ј ам ' - пример од ГрамаШикаШа на Б. Конески. Дубитативен еквивалент на обете серии со ќе, т.е. ќе оgев и ќе оgам, е серијата ќе сум оgел со л-формата на им перфектот. Лексемата е се јавува во оваа сериј а во форма би gел, -а, -о, -е: ќе биgел итн. Можна релациј а изразува конструкцијата би + л-форма. Сп. на пр. : Тој би gошол уШре. За изразување на омнитемпорални релации, независно од тоа дали нивната вистинитост зависи од коректноста на индуктивното воопштување на фактите или од дефинициите 234
Основи на син Ш акса Ша . . .
н а употребените термини (како в о општите реченици за имагинарните светови) служат формите на презентот, сп. : Не ygupa iром в о коuрива. ; АвШомобилоШ е најiолемо зло. ; ВолциШе живеаШ во шума. ; Два и gва чинаШ чеШири. ; Анiе лиШе имааШ крилја. ; итн. 3. 7 . Н аредба. П ра ш ање
Општо земено, пренесувањето на информација од ис праќачот до примачот, како такво, во процесот на јазична комуникација не е цел сама за себе. Испраќачот му прснесу ва на примачот извесна информација, бидејќи сака да ја пре. дизвика неговата реакциЈа, да го наведе на деЈ ствување, кое може да биде јаз ично (на пр. реплика во дијалогот, одговор на прашањето) или вонј азично (на пр. исполнување на на редба, молба и тн.). Прагматскиот став на испраќачот, како таков, вообичаено се отсликува не само во содржината туку и во формата на пораката. Тука ќе се задржиме на два типа реченици во коишто прагматскиот фактор, регуларно, се отсликува на формално ниво, т.е. ќе се задржиме на таканаречените наредбодавни реченици и прашални реченици. За изразување на наредба, препорака, команда примар но служат формите на императивот. Ако ј а земеме предвид прагматската обележаност, не е тешко да разбереме зошто императивот има синтетски фор ми само за 2. лице. Сепак се случува да сакаме да наведеме на акција група кон која и самите припаѓамс ( 1 . лице множи на), или исто така и трети лица ( 3 . лице еднина и множина). Во овие случаи македонскиот јазик прибегнува кон перифра стични конструкции. За 1 . лице множина тоа се конструкци ите со ga и соодветната форма на презент: Да ogu.Jиe! Да на uишеме! и тн. Колоквиј ално, често, исто како и кај синте тичките форми на императивот, им претходи показател на универазлен поттик за акциј а - неменливиот израз Ajge!; на пр. : Ajge ga oguмe! во скратена форма Ај ga oguмe! итн. За 3 . .
23 5
Аfакеgонски јазик
лице, т.е. во случај на nренесување на nрепорака преку по средник, тоа се конструкции со нека или со ga поврзани со соодветна форма на презент: Да gojge! Нека ogu! Нека вле- , и тн. заш. Исто така, во однос на 2. лице можат да се nојават и конструкции со ga, сп. на пр.: Да знаеш - cлegнuoiii uaiii ќе ше казнам 1. . За негација на имnеративот nокрај nростата конструк ција со негација ие, исто така се јавува и перифрастична конструкција иемој ga, немојШе ga поврзана со соодветна форма на презент, сп. : Не ogu! 1 Немој ga oguш! Не чиШајШе! 1 Heмojiiie ga чuiiia iiie ! итн. Забелешка 1 : Само нетwој, не.мојШе како реплиi<а во дијалог значи 'не го прави тоа' , 'престани ' , 'остави' и тн. Забелешка2: Исто како и во другите словенски јазици по негацијата изра зена со не, најчесто во императивот се појавуваат несвршени гла голи. Перифрастичната формула на негација ја ослабува оваа пра вилност, но не ја елиминира сосема.
Постојат повеќе перифрастични конструкции за изра зување на ублажена наредба, молба, сугестија. На прво ме сто треба да се споменат конструкциите со ga поврзани со формите на имперфектот, сп . на пр. : Да .ми gageшe малку uapu! - пример од ГрамаШикаiiiа на Б. Конески. Сп. исто така и честиот обрат за изразување на почит, љубезност ако сакаш, ако сакаШе, на пр. : Ако сакаШе ga ми gонесеШе egeu чај! итн. Како што знаеме, прашањата ги делиме на такви кои ба раат информација за одделни семантички компоненти на ре ченицата, како на пр. : Кој gojge? Koia gojge ? Шiii o ciiiopu Пeiiipe? итн.; и такви кои бараат nотврдување или негирање на вистинитоста на констатираната релациј а (во случај на прашања за релации сместени во иднината потврдување или негирање на коректноста на нашите предвидувања), на пр. : Дојgе ли ПеШре? Ќе се вpaiii u ш уШре? итн. Прашањата 236
А1а кеgонски јаз ик
од првиот тип во македонскиот ј азик се изразени исто како и во другите словенски ј азици ( сп. дел 1 .2. 1 . во пасусот за прашални заменки). Тука накратко ќе ги разгледаме типич ните оператори на прашања од вториот тип. Основен показател на прагматскиот став на прашањето во македонскиот јазик е интонациската рамка на реченичниот израз, при што тоа е доволен показател. Покрај интонација та или место неа се Јавуваат операторите ли, gaлu и зар. Освен интонацијата , втор основен показател, иако не доволен, е линеаризациЈата - линеарниот редослед на рече ничниот израз. Два суштествени моменти се: а) редоследот на предикатскиот израз и аргуменсткиот израз во функција на прв аргумент (во традиционалниот запис редослед SV или VS); б) евентуалната препозиција на тематскиот аргу ментски израз (=аргументски израз којшто е тема на праша њето), т.е. неговото вадење пред заграда на интонациската рамка на прашањето, сп . : Дојgе ли ПеШре? покрај ПеШре gojge ли? и тн. Операторот gaлu се ј авува на почетокот на реченичниот израз или по препонираниот именски тематски израз, сп. : Дали cu ја чиШал книiаШа ? КниiаШа - gaлu си ја чиШал ? Да ли се враШи ПеШре og Белiраg? 1 Пeiiipe - gaлu се враШи og Белiраg?. Чест е редоследот VS. Операторот gaлu имплици ра идентификација на референтот на тематскиот аргумент ски израз. Енклитичкиот оператор ли се сместува по првиот ак центоген израз на секвенцата опфатена со интонациската рамка на прашањето. Ако целиот реченичен израз е опфатен со таа рамка, изразот КОЈ ШТО е придружен со ли, воедно е те матски израз, сп. : Се вpaiii u ли ПеШре og Белiраg? Пeiiipe се вpaiii u ли og Белiраg? Тоuка ли кyuu? итн . Операторот зар е двој но маркиран - воведува реторички прашања и/или прашања со почеста пресупозиција на нега ција отколку на потврдување од страна на адресатот. Пози цијата на зар соодветствува на позицијата на gaлu, сп. : Зар нaвuciii u нa нема cuac ? Tu - зар би io ciiiopWl Шоа ? итн. Репликата на потврдување гласи : Да на негирање: Не. 237
ЛЈакеgонски јазик 3. 8 . П оврзување на различни ПАК во еден
реченичен израз. Прилошки трансформи. П редлошки трансформи. С врзници како показатели на предикати со реченични ар гументи
Веќе утврдивме дека обете основни синтаксички едини ци ( сп. дел 3 . 1 . ), именската синтагма и реченичниот израз имаат рекурзивен карактер, т.е. ИС може да биде дел на дру га ИС, а реченичниот израз - дел на друг реченичен израз. Веќе стана збор за таканаречената релативна реченица, т.е. за реченичниот израз во функциј а на дополнителен член на именската синтагма и за различните типови на номинализа ција, т.е. за реченичниот израз или негови трансформи во функциј а на аргументски израз покрај показатели на преди кати од повисок ред (сп. дел 2. 1 .). Сега ќе се осврнеме на други најтипични механизми на поврзување на ПАК во еден реченичен израз. Во овој краток преглед, пред се, ќе се сконцентрираме на одликите кои ги разликуваат двата Ј азика. Централниот проблем врзан со можностите на поврзу вање на ПАС во една реченица е нивната заемна хиерархија и тип на надредена релација којашто ги врзува. Следствено, разгледуваните конструкции ќе ги опишуваме пред се од глед на точка на показателите на таа хиерархија и на таа релација. Ќе земеме предвид три типа на конструкции: реченични изра зи со прилошка трансформа, реченични изрази со предлошка трансформа и реченични изрази поврзани со сврзник. 3 . 8. 1 . Реченични изрази со прилошка трансформа Тоа се ПАС со предикат формализиран како таканаре чен глаголски прилог, сп. дел 1 . 1 .2. Тие изразуваат ј асна хи ерархија на зависност - трансформата е показател на ПАС која се наоѓа на втор план. Неопходен услов за ваква форма лизација е заеднички појдовен аргумент (т.е. прв аргумент, сп. дел 3 .3 .) за двете ПАС. Релацијата која ги врзува двете 238
Основи на син Шакса Ша . . .
ПАС може да има или темпорален карактер или причинско -последичен карактер, сп. на пр. : Ленче сеgеше на каучоШ чи Шајќи книiа. ; Паѓајќи og скшlИШе ПеШре скрши ноiа. ; и тн. Темпоралната релациј а која ги врзува двете ПАС, тоа е најчесто едновременост, или ако надредената ПАК е консти туирана од свршен глагол - непосредна последователност на релацијата изразана во таа ПАК. Освен погоре наведени те примери среќаваме и такви во кои претходноста на рела цијата изразена со глаголски прилог е понагласена. Сп. на пр. : Дојgувајќи go ipagoШ, Шој Шрiна веgнаш на шеШање или Слеiувајќи заШроЙа со ласШаркаШа - и двата примери се од ГрамаШикаШа на Б. Конески, којшто сугерира дека маке. . донскиот Ј азик на ТОЈ начин го компензира непостоењето на таканаречен партицип за изразување на претходност. Значи, општо земено, релациј ата изразена со глаголски прилог тре ба да се определи како релација која не е подоцнежна од основната релациЈа. Интересна е дека македонскиот ј азик, освен типичните конструкции со блокада на првиот аргумент покрај прилогот, дозволува и конструкции со блокада во надредената ПАК, сп. на пр. : Ogejќu Шој Йо ЙаШ среШна еgно gеШе покрај ти пичното Ogejќu Йо ЙаШ Шој среШна еgно gеШе итн. 3 . 8.2. Реченични изрази со предлошка трансформа ПАС кој а се наоѓа на втор план е формализирана како ИС со предлог. Треба да се издвојат, пред се, бројните ном� нализации со предлог КОЈШТО изразува темпорална релациЈа, сп. : Веgнаш Йо gоаѓањеШо Шој се зафаШи со рабоШа. ; Веќе Йреg заминување м и беше јасно gека сум болен. ; На Шрiну вање се сеШив за нешШо важно. ; итн. Привлекува внимание специфичната македонска бес предлошка трансформа во форма на номинализација со нео пределен член, на пр. : Еgно влеiување ја goiлega Ленче и тн. А еве други примери на трансформи со ИС со предмет на и/или непредметна конотација, на пр. : Дојgов без манШил т.е . . . . без да земам, без да носам мантил; ОШиgов Йо леб т.е . . . . да купам, да донесам леб; Не gojgoв Йopagu gожgоШ т.е . . . . оти врнеше; итн. 239
А4акеgон ски јазик
Ако трансформата ја конституира номинализација која што имплицира идентичност на ПОЈдовниот аргумент во двете ПАС, како и во случајот на прилошките трансформи (сп. дел 3 . 8 . 1 .) можна е блокада на позицијата на овој аргу мент во надредената ПАС, на пр. : Со наgеж Cwtjaн ga најgе луѓе, Шрiна ga оgи . . - пример од ГралшШикаШа на Б. Конески. .
3 . 8 . 3 . Сврзнички конструкции Најтипичен начин за поврзување на две ПАС во еден реченичен израз е сврзничката конструкција. Сврзникот како показател на надредената релациј а (надредениот предикат) имплицира аргументски израз во форма на реченица. Ќе ги наведеме најкарактеристичните македонски сврзници : - со копулативна функција: и; ua; Ша; исШо и; не само . . . , Шуку; и . . . , и . . . и . . . . ; ни . . . ни . . . ; ниШу . . . ниШу . . . ; ем . . . , ем . . . ; на пр. : Дојgов и/uа/Ша лtу реков. ; Не само ја куiiив книiаШа, Шуку и ја uрочиШав. НиШу е инШересен, ниШу забавен. и тн. ; - со таканаречена адверсативна функција: а ; ама; а.ми; но; меѓуШоа; на пр. : Јас gojgoв аlа.Iиа/ами/но/меiутоа тој не gojge. итн . ; - со таканаречена дисјунктивна функција: ил и ; или . . . , или . . ; на пр. : Или gaj, или земи, не.мој ga се шеiуваш. и тн. ; - с о функција н а временска линеаризација: коiа; goge кa; откоiа; штом; на пр. : Koia gојgовме, веќе uagнa мрак. Доgека чекаме, можеме и ga се наuиеме нешто. Ќе Ши ка жам, оШкоiа сам ќе научам. Штом gojge, се зафати со ра бота. итн . ; - со функција на средување н а низа од причини и по следици : gека; оти; зашто; биgејќи; така што; ако; иако; макар шШо; на пр. : Не зеgов оти/биgејќи/зашто се брзав. Трчав без мантил така што/и насШинав. Ако gojgaм, ќе ти gонесам. Иако/макар шШо брзав, не сШиiнав. итн. .
240
4.. ФОНОЛОГ ИЈА
Записот на македонскиот јазичен материјал во овој труд (ако се изземат пр:имерите со стандардна македонска кири лична ортографиј а) се темели врз една определена интер претација на македонскиот фонолошки систем. Тука накратко ги давам нај важните елементи на таа интерпретација, кои ни се потребни да го разбереме записот. 4 . 1 . И нвентар на фонемите
4. 1 . 1 . Вокали Тоа се фонеми кои се карактеризираат со слободен пре мин на воздушната струја преку усниот резонатор соодвет но оформен со помош на положбата на јазикот и усните. За карактеристика на македонските вокали непосредно е релевантна положбата на ј азикот:
ниска + висока + централна + а
и
у
е
о
4. 1 .2. Сонанти Сонанти се фо неми кои ги поврзуваат одликите на вока лите и на консонантите. За карактерот на македонските со нанти релевантно е учеството на носниот резонатор, а при 24 1
А1а кеgонски јазик
отворен носен резонатор - централниот карактер на артикула ција; во рамките на усниот резонатор релевантна е положбата на јазикот, која е решавачка за (не)прекинатиот карактер на артикулацијата, како и формата на резонаторот. Како ефект на сето ова го добиваме следниот систем: носна + централна + непрекината + латерална + предна +
Ова во голема мера е неекономичен систем (како што често се случува во системите на сонантите ): 5 признаци, 6 фонеми; сепак, треба да додадеме дека четири од пепе при знаци се активни и во други подсистеми. lл 1 1 е дентален латерал; тој не се пој авува пред /и/, /е/ и ljl; во правописот му одговара буквата ,,л " . lл21 е алвеоларен латерал, кој се појавува пред /и/, /е/, lj/ и во неколку морфеми како на пр. : љуб- ; во павописот во пр виот случај му одговара буквата ,,л " , а во вториот - ,,љ". /р/ има два позициски алофона: [р] и [/l] ( сп. дел 2. ); ар тикулациј ата на [/l] се состои од две компоненти вокална и консонатска. Овие компоненти не се средени линеарно. Кон сонатската компонента е заедничка за [р] и [/l ], вокалната компонента може да се карактеризира како таканаречен не утрален вокал, т.е. шва. Неутрален значи во даден случај не низок, невисок, нецентрален, непериферен. 4. 1 .3 . Консонанти Консонанти се фонеми при ЧИЈа артикулација возду шната струја преминувајќи низ усниот резонатор се среќава со препреки предизвикани од ј азичната маса.
242
Фонолоiија
4. 1 .3 . 1 . Периферни непрекината + предна + звучна +
4. 1 .3 2 Централни .
.
непрекината + предна + оо задоцнето отстранување на преградата + звучна + 3
е
� ш
3
ц
g
�
џ
ч
f
*
Коментар бараат фонемите 1*1 и /ѓ/, тоа не се африкати туку преградно-експлозивни консонанти. Во создавањето на преградата учествува средниот дел од ј азикот; резултат на таа оклузија ненавикнато уво ги восприема, факултативно, како палатални *, ѓ, или палатални t ' d '. ,
4. 1 .4. Гранични сигнали (јунктури) За да ја опишеме правилно комбинаториката на фоне мите земајќи ја предвид и морфолошката интерференција, ќе прифатиме уште три функционални сегментални единици : граница на морфемата "/" граница на фонолошката збороформа "//" пауза во говорната низа - ,;:f. f:." . Ова ќе ни го овозможи описот на фонолошка акомода ција на морфолошките единици во синтагматската низа. -
-
243
Аfакеgонски јазик 4 . 2 . Дистри буциј а на фоноло ш ките единици
(т.е. о граничувања во дист рибуциј ат а на фонемите и основни позициски ал офони) Ги прифаќаме следните дополнителни симболи: С - консонант (опструент или сонант) V - вокал Ѕ - сонант ---+ - "се реализира како" (---+ ) - "може да се реализира како"
4.2. 1 . Дистрибуција на вокалите Сите вокали, без оrраничувања можат да се појават на почетокот на збороформата пред консонант, во позиција ме ѓу два кононанта и на крајот на збороформата по консонант. Постој ат извесни ограничувања во рамките на заемната комбинаторика на самогласкитс. Ако ги апстрахираме заем ките, во македонскиот ј азик не постојат секвенци од два или повеќе вокали во рамките на една морфема. Во турските за емки како резултат на губењето на интервокалното х среќава ме вокални секвенци како на пр. : муабеШ, маало, сааШ и др. Во лсксиката од домашно потекло среќаваме полн ин вентар на комбинации од типот VN со исклучок на оние, коишто би биле поврзувања на /у/ со нецентрален вокал или на произволен вокал со /у/; секвснци од тој тип, т.е . yl/a, y/lo, у//у, о//у, е//у, и//у што ги среќаваме само на rраниците на збороформите. Оваа појава е морфолошки мотивирана, со отсуство на афиксални морфеми со вокал /у/. Во заемките, таканаречените "европски" групи аи, еи прсминалс во ав, ев, сп. : авШор, авШобус, Евроuа итн . Комбинациите што се базираат врз повторувањето, односно а/а, о/о, е/е, и/и факул тативно можат да се реализираат како а:, о:, е:, и:. 4.2.2. Дистрибуциј а на сонантите
/њ/ се реализира релативно ретко, секогаш во едностра но соседство на вокал, а нај често во двострано соседство на 244
Фонолоiија
вокали. Од примерите со еднострано соседство на вокал мо жам да ги наведам само: коњ и молња. Впрочем, опсегот на појавување на /њ/ полесно е да се определи морфолошки от колку фонолошки. Ако ги изземеме случаите во кои тоа се јавува на крајот на коренот (обична во именските корен и, а во глаголските, по правила, со определена морфолошка функциј а), /њ/ го среќаваме во суфиксите како -ње (формант на девербативи, како на пр. : gви:жење, берење; формант на колективи, како на пр. : Шрње), -ња ( формант на колективи како на пр. : Шрња) или -иња (множинска наставка на именки од среден род што им припаѓале на старите парадигми * -е, *�-((t-, *((1-en-). Македонскиот ј а задржува опозицијата на /н/ - /њ/ во позиција пред /и/, сп. : (едн.) бања : (мн.) бањи, но. : (едн.) врана : (мн.) врани. /л / не се ј авува во позициј а пред /е/, /и/. [n] се ј авува во првиот слог пред консонант, како и во позиција меѓу согласки, на rраницата на морфемата и пред вокал, имено lloC, СпС, VlnC, додека во останатите позиции среќаваме [р] . 4.2.3. Дистрибуција н а консонантите Звучните консонанти не се јавуваат во позициј а _f. t_11, ниту во позиција пред безвучен консонант. Безвучните консонанти не се ј авуваат пред звучен кон сонант. Позицијата _/ во процес на асимилација по звучност е нерелевантна. Согласно ова, ранг на rраница на морфемата има исто така и rраницата меѓу предлогот и неговото сосед ство од десната страна во именската синтагма. _,
4 . 2 . 3 . 1 . Периферни
/в/ ја чува звучноста во позиција по безвучна. /к/ и /i/ во позиција пред /и/ се рспрезентирани со пала тализирани алофони [к '] , [i '] . /х/ се ј авува релативно ретко, главно во заемки; во riози ција пред звучна согласка е претставена со алофон [у] . 245
Л1акеgонски јаз ик
4.2.3.2 Централни Двата звучни африката имаат маргинален карактер: /ѕ/ се јавува во мал број зборови, пред се ономатопејски, главно на почетокот на збороформата, често во алтернациј а со /з/; /џ/ се ј авува во принцип само во ономатопеи и во заемки. При темпото allegro (т.е. при нормално, а не забавено темпо на говор): - геминатските групи -Ш!Ш-, glg се изговараат со единствена имплозија и единствена засилена експлозија; - групата -Ш/с- се изговара како -ц-; - групите -с/ш-, -з/ж-, -с/ч- се изговараат како -ш-, -ж-, -шч-. -
-,
4 .3. Историски извод
Сакај ќи да го олесниме сооднесувањето на македонски от со други јужнословенски системи, максимално накратко го даваме изводот на фонеми на македонскиот литературен Ј азик од хипотетичкиот систем од доцната прасловенска епоха. 4.3 . 1 . Вокали 4.3. 1 . 1 .
< псл .. *а со исклучок на 4 . 3 . 1 .4., CorC, ColC, *q, со исклучок на 4.3 . 1 .3 . ,
а
*(( в о позиција по}, 4.3 . 1 .2.
< псл. *i, *у, *bjb, *ojb, *jb, во извесни услови и од *hj , *nj , и
4.3 . 1 .3 . у < псл. *u, в о некои лексеми и од *q, 4. 3 . 1 .4. е < псл. *е, *е, *(( со исклучок на 4.3. 1 . 1 . , *Ја», а по палаталните во извесни услови од *а, 4.3 . 1 .5 . 246
о
< псл. *о, *\Ј, CblC, ColC, ClbC, CloC,
Фоноло iија
4.3.2. Сонанти 4.3.2. 1 . м < псл. *m, *w во групата -w/bn-, 4.3 .2.2.
њ
4.3 .2.3 .
н
< псл. * nj , *nbj во определени услови, < псл. *n, * nj , *nbj со исклучок на 4.3 .2.2.,
4.3 .2.4. л 1 < псл. * l, * lj со исклучок на 4.3 . 2 . 5 ., 4.3 . 2 . 5 . л2 < псл. * lj во определени услови и од псл. * l пред * i , *е како и во заемките, 4.3 .2.6. р < псл. *r, * rj , 4.3 .2.7. ј < псл. *ј со исклучок на 4.3 .2.2., 4.3 .2.4., 4.3 .2 . 5 . 4.3 . 3 . Консонанти 4.3 . 3 . 1 . Периферни 4.3 . 3 . 1 . 1 .
в
< псл. *v со исклучок на 4.3 . 2 . 1 . , 4.3.2.2.,
4 . 3 . 3 . 1 .2. ф < псл. //* xv- и од обезвучување на v и од за емките, 4.3 . 3 . 1 .3 . б < псл. *b со исклучок на 4.3 . 3 . 1 .4., 4 .3 . 3 . 1 .4. u < псл. *р и од обезвучувањето на b, 4 . 3 .3 . 1 .5 .
х
< од словенски и несловенски заемки,
4.3 . 3 . 1 .6. i < псл. *g со исклучок на 4 . 3 . 3 . 1 .7., 4.3 . 3 .2. 1 . и 4.3 . 3 . 2 . 3 . и 4.3.3 .2.7., 4.3 . 3 . 1 .7.
к < псл. * k со исклучок на 4.3.3 .2.6., 4.3 . 3 . 2 . 8 . , 4.3.3 .2. 1 0 како и обезвучувањето н а g,
4.3 . 3 .2 . Централни 4.3.3.2. 1 .
< псл. *z со исклучок на 4. 3 .3 . 2.5. како и од * g во групата * gv пред централни во опреде лени услови,
з
4.3 . 3 .2.2. е < псл. *ѕ со исклучок на 4.3 . 3 .2.4., 4.3 . 3 .2.6., 4. 3 . 3 .2 . 8 . и од обезвучувањето на z , 247
А1акеgонски јазик
4.3 . 3 .2.3 .
g < псл. *d со исклучок на 4.3 . 3 . 2.9. и од *d'
во групата *zd' <*zdj , *zgj , *zg пред цен трални, 4.3 .3 .2.4.
Ш < псл. *t со исклучок на 4.3 . 3 .2. 1 О. и од *t' во групата * st ' <*stj , * skj и од обезвучување на d,
4.3.3.2.5.
ѕ
4 . 3 . 3 .2.6.
ц < псл. *е и од *k во групата *kv пред цен трални, *ѕ во групата *pbs-
4.3 . 3 .2.7.
ж
4.3 . 3 . 2 . 8 .
ш < псл. * ѕ , *ѕ в о групата * s t ' <*stj , *skj и обезвучување на z,
4 . 3 . 3 .2.9.
ѓ < псл. *dj ,
< псл. *z во определени услови и во онома топеи,
< псл . *z, *z во групата *zd' <*zdj , *zgj , со исклучок на 4 . 3 . 3 . 2 . 8 . ,
4.3 . 3.2. 1 0. ќ < псл. *tj , *kt пред централни, 4.3 .3.2. 1 1 . ч < псл. *е и од *ѕ во групата *роѕ-, 4.3 . 3.2. 1 2 .
џ -
во заемки и во ономатопеи. 4.4. П розодиј а
Местото н а акцентот в о македонскиот ј азик примарно зависи од слоговната градба на збороформата. Акцентот па ѓа, согласно општото правило, на третиот слог од крај от на збороформата, а кај двосложните збороформи по сила на фактите, на вториот слог од крајот, т.е. на првиот слог на збороформата. Една акцентска целост претставува акцентогената збо роформа заедно се придружните клитики.. Во проклитики спаѓаат: сврзниците, партикулите, негацијата, предлозите кои во текстот имаат устален линеарен ред - тие по прави ло И претходат на акценстски самостојната збороформа со 248
Фонолоiија
кој ашто граматички се врзуаваат. Во оваа смисла во маке донскиот ј азик постој ана енклитика е само ли. Клитичките заменски форми, зависно од граматичката карактеристика на збороформата што ја придружуваат, функционираат како енклитики или како проклитики. Местото на акцентот во рамките на цслоста што ј а творат акцентогените зборофор ми со клитиките што ги придружуваат, во принцип е изведе но од претходното општо правила: акцентот паѓа на 3 слог од крајот на целоста, сепак, понекогаш од семантички при чини, спротивно на ова правила, акцентот се врзува со ак центогената збороформа што ја конституира целоста; ова особено го согледуваме во целостите со предлози. Општото акцентско правила дозволува појава на целости со втора двосложна компонента, сп. : кисел 'о_млеко, сув'о_ iро зје, ЈирШ 'ов_ uеШок, gобр 'о_уШро и тн. Појавата на целости од овој тип е регулирана од семантички правила. Попрецизна анализа на соодветниот јазичен материјал овозможува попрецизно да го определиме местото на маке донскиот акцент не како акцент на третиот слог од крајот, туку на третата мора од крајот на целоста. За ова сведочи постоењето на целости во кои доаѓа до контракција на 2 и 3 слог од крајот во еден слог со две мори, сп. : ioguн 'aвa (< io guнa ова), вик 'ајќи (< викаеќи), нос 'ејќи (<носееќи), итн. Особено интересни од теоретска гледна точка и тешки за опис се случаите кога вокализмот на контрахираниот слог се редуцира до /ј/ којшто твори дифтонг со претходниот во кал, сп. претходно наведените примери на прилозите како на пр. : викајќи, носејќи; сп. исто така и: uол 'ојна (
249
А1а кеgонски јаз ик 4.5. П равопис
Македонскиот правопис во многу висок степен е фоно лошки, што значително го олеснува неговото правилно усвоЈување. Заемната приреденост на фонемите и графемите се претставува на следниов начин (го чуваме редоследот на ма кедонската азбука) а /а/ на пр. : мајка /мајка/, алва /алва/ . . . б /б/ н а пр. : баба /баба/, број /број/ . . . в /в/ на пр. : врана /врана/, Швоја /Швоја/ . . . i /i/ на пр. : ipag /ipaШI, ноiа /ноiа/ . . g lg/ на пр. : gаб 1gaU/, воgа 1воgа/ . . . ѓ /ѓ/ на пр. : лаѓа /л 1аѓа/, веѓа /веѓа/ . . . е /е/ на пр. : мрежа /мрежа/, сесШра /сесШра/ . . . ж /ж/ на пр. : жаба /жаба/, кожа /кожа/ . . . з /з/ на пр. : заб /заu/, мезе /мезе/ . . . ѕ ls/ на пр. : ѕвон 1ѕвон/, ѕиg 1ѕиШ/ . . . и /и/ на пр. : ИиШа /uиШа/, исШорија /исШорија/ . . . ј /jl на пр. : јас /јас/, земја /земја/ . . . к /к/ на пр. : куќа /куќа/, рок /рок/ . . . л lл / на пр. : iлас /iл Јас/, клуч /кл 1уч/ . . . lл / на пр. : леШо !л2еШо/, лиuа !л2иuа/ . . . љ !л21 на пр. : љубов 1л ЈУбов/, беља /бел 2al . . . м /м/ на пр. : мосШ /мосШ/, Шема /Шема/ . . . 1 1 /н/ на пр. : сШан /сШан/, нос /нос/ . . . њ /њ/ на пр. : коњ /коњ/, мориња /мориња/ . . . о /о/ на пр. : око 1око/, со ба 1соба/ . . . на пр. : Иоле /uоле/, сШаu lcШaUI . . . и /И/ р /р/ на пр. : рака /рака/, врв /врв/ . . . р [n] на пр. : 'рбеШ [nбеШ] , 'рѓа [Rѓа] . . . е /е/ на пр. : коса /коса/, сон /сон/ . . . Ш IШI на пр. : Шазе /Шазе/, луШ /луШ/ . . . на пр. : ноќ /ноќ/, свеќа /свеќа/ . . . ќ /ќ/ у lyl на пр. : мноiу /мноiу/, усШа /усШа/ . . . ф /ф/ на пр. : фрла 1фрла/, фурна 1фурна/ . . . х /х/ на пр. : харШија /харШија/, Шехника /Шехника/ ... .
250
Фоноло 'iија
ц /ц/ ч /ч/ џ /џ/ ш /ш/
на пр. : н а пр. : н а пр. : на пр. :
цена /цена/, црвен /црвен/ . . . чаир /чаир/, мачка /мачка/ . . . џабе /џабе/, џуџе /џуџе/ . . . шара /шара/, решо /решо/ . . .
Горните примери ги третираме како збороформи изре чени во изолациј а (т.е. меѓу две паузи "#"# - "# "#) ; затоа во фо. . нолошката транскрипциЈ а во краЈ ниот слог воведовме секаде знаци за безвучни консонанти. Неколку ортографски правила бараат дополнитслни ко ментари : - [n] на почетокот на збороформата и по "/" се пишува со апостроф, сп. : 'рѓа, за'рѓа; - апострофот го среќаваме исто така и во дијалектната стилизација на збороформите од турско потекло, како на пр. : к 'смеШ, е 'клеШ, и сл. , во овој случај апострофот означу ва вокал од типот шва: соодветен звук во литературниот из говор е акомодиран како /а/: касмеШ, саклеШ и др. - на историски звучните консонанти на крај от на зборо формата им одговараат знаци за соодветни звучни фонеми, што е мотивирано од нивното различно однесување во зави сност од соседството (сп. дел 2.2.2.); - во средишен слог во поголем број случаи ортографи ј ата ги зема предвид асимилациите по звучност, сепак по стоЈ ат случаи на правопис неакомодиран кон изговорот; тоа се однесува на: - случаите каде границата на морфемата одделува еле менти на сложенки, како на пр. : ueШioguшeн, gpyiuaШ, и сл. ; - случаите кои с е морфолошки мотивирани, како н а пр. : кревок - кревка, војсковоgец - војсковоgци, upegoк - upegцu, и сл. ; - правила н а правопис кои с е однесуваат н а факултатив ното интервокално /ј/ се претставуваат на следниот начин : - отсуство на знак за /ј/ пред /и/, /е/, со исклучок на гру пите составени од три вокали, како на пр. : gоајен, фоаје, и сл. ; - отсуство н а знак з а /ј/ в о групата luo/ с о исклучок на формата на вокативот за женските именки на -uja; - регуларно се јавува знак за /ј/ во групата lua/, т.е. -uja-. 25 1
А1акеgонски јаз ик
Во низа други случаи дошло до лексикализација соо дветно на изговор со 1}1 или без /ј/ во исти фоно-морфолошки услови или дури кај лексеми базирани на истите морфеми (секвенци на морфеми), ортографијата верно ј а отсликува оваа nоЈава. Погоре споменатиот (дел 2.2. 1 .) изговор на UJ на место на очекуваното и морфолошки мотивирано [и], ако се изземат изолираните и лексикализирани случаи, не се отсликува во правописот.
Скоiiје-Варшава, 1 980- 1 98 1 .
П оваж ни б и блиографски позиции Кирилица
8идоески, Божо: Диjaлeкiii и iii e на макеgонскиоiii јазик, Т. 1 . Скопје : МАНУ, 1 99 8 . - 365с. Конески, Блаже: Грамаiii ика на на лшкеgонскиоiii лиiii epaiiiypeн јазик. - Скопје : Просветно дело, 1 954. - 253с. Конески, Блаже: ИсШорија на макеgонскиоiii јазик. Скопје : Култу ра, 1 982. - 2 3 9с . Конески, Кирил : Зборообразувањеiiiо в о совреwениоШ макеgонскија зик. - Скопје : Бона, 1 995 . - 1 8 8с. Минова-nуркова, Лилјана: СинШакса на макеgонскиоiii ciiiaнgapgeн јазик . - Скопје : Радинг, 1 994. - 3 1 3 с. Савицка, Ирена, Спасов, Људмил: Фонолоiија на современиоШ маке gонски сiiiанgарgен јазик. - Скопје : Детска радост, 1 997. - 30 1 с . Тополињска, Зузана: Грамаiii ика н а именскаШа фраза во макеgонски оШ лиШераШурен јазик (pog, број, uосоченосШ) . - Скопје : МА НУ, 1 974. - 1 5 5с. -
-
Лаiii иница Englund,
8 . : Yes/no-qиestions in Bиlgarian and Macedonian. - Stocholm:
Fonn, 1 97 7 . - 1 34ѕ. Friedman, Victor
А.: The Grammatical Categories ofthe Macedonian ln dicative. - Columbus Ohio : Slavica, 1 977. - 2 1 Оѕ.
Friedman, Victor.
А:
Charakterystyka socjolingwistyczna wsp61czesnego
j�zyka macedonskiego . - Socjolingwistyka 1 2- 1 3 , 1 993, 1 83 - 1 97 . Friedman, Victor.
А : A n Outline of Macedonian Grammar. - Slavonic lan guages [ ed. 8 Comrie & G. Corbett ], London : Routlege, 1 992, 249-3 0 5 .
Gol�b, Zbigniew: Conditionalis tури ba/kшiskiego w j�zykach po/иdnio
wos/owiшiskich ze szczegolnym иwzgl�dnieniem macedmiskiego. Wroclaw/Warszawa/Кrak6w : Ossolineum, 1 964. - 202ѕ. Lunt, Horace G.: Grammar ofthe Macedonian Literary Language. -
пје : Државно книгоиздателство на НРМ,
1 952. - 287
е.
+ 1
Ско карта.
Topolinska, Zuzanna, Vidoeski, Bozidar: Polski vs macedmiski. Konfron
tacja gramatyczna, zeszyt 1 . Wprowadzenie. - Wroclaw : Ossoline um, 1 984. - 1 70ѕ . Користени се и усни консултации со Блаже Конески и Божи дар Видоески.
253
Maja Dukanovic, Predrag Piper
SLOVENSKI JEZIK
Maja EJukanovic
l. GLASOSLOVJE
S 25-imi grafemi slovenske latinice zaznamujemo 29 fonemov : samoglasnike - i , e , e, a, o, o , u, a; zvočnike - m, n, r, l, j, v; nezvočnike - p, b,f, t, d, s, z, š, ž, c, č, dž, k, g, h. Pisanje imen v izvimiku zahteva tudi rabo tuj ih grafemov, saj se pisanje ne prilagaj a izgovorjavi, kot je to navada v slovan skih jezikih, ki uporablj aj o cirilico. Zato v besedilih, napisanih v slovenščini, najdemo tudi grafeme, kot so q, w, x, c, ii, 9 ipd.
1.1. Samoglasniki Glasoslovni sistem slovenskega knjižnega j ezika zaj ema osem samoglasniških fonemov. Samoglasnike lahko razdelimo na osnovi položaj a jezika, glede na trdo nebo. Na podlagi tega, v samoglasnike sprednj ega reda sodijo {i, e, e), v samoglasnike srednjega reda (a, a), v samoglasnike zadnjega reda pa (u, o, o). Druga delitev izhaj a iz stopnje privzdignjenosti jezika pro ti nebu in se na podlagi tega ločij o visoki samo glasniki {i, u ), sredinski samoglasniki (e, e, o, o, a), ter nizki samoglasnik (a). V slovenščini ni nosnikov, vsi samoglasniki so ustni .
1.2. Soglasniki S oglasniški sistem slovenskega knj ižnega j ezika zajema 2 1 soglasnikov s fonemskim statusom: 6 zvočnikov in 1 5 nezvoč nikov. Zveneči so: nosnika m, n; ustničnik v; srednjej ezičnikj.
257
Slovenskijezik
Nczveneči so : zaporniki p- b, t - d, k - g; priporniki /, z, š - ž, h; zlitniki c, č (dž). Z nekaterimi grafemi zaznamujemo več fonemov: 1
s
pred samoglasnikom ima vrednost t. i. nevtralnega 1, ki se izgovori dokaj mehko; - pred soglasnikom ali pa na koncu besede zaznamuje nezlogovni y; za soglasnikom r se fakultativno izgovori tudi [u ].
-
Navedena pravila imajo tudi svoje izjeme, od katerih so najpomembnej še : v rodilniku množine samostalnikov, k i s e v imenoval niku končujej o na -la, -lo, se 1, čeprav na koncu bese de, izgovori kot nevtralni [1 ], ravno tako pa se v izpe ljankah iz takih besed pred soglasnikom sliši [1 ]; v orodniku množine se pred končnico -mi tudi sliši [1 ]; v tuj ih besedah, izposoj enkah, imenih. v
- pred samoglasniki zaznamuje labiodentalni sonant, nevtralni v; - za samoglasnikom, na koncu besede, ali pa pred sogla snikom, z grafemom v zaznamujemo nezlogovni !1 ozi roma dvoustnični w; poleg nezlogovnega !1 se fakultativno izgovori tudi [u ].
r
- pred samoglasnikom, ali na koncu zloga, za samogla snikom, zaznamuj e zobnojezični, soglasniški r; na začetku besede pred soglasnikom, ali pa v sredini, med dvema soglasnikoma, z grafemom r predstavimo silabični r, ki je dvoglasnik, sestavljen od polglasnika in r [ar ]; v finalni pozicij i se silabični r zaznamuje s pi sanj em grafema e.
lj- to dvočrkje pred samoglasniki zaznamuje glasovno se kvenco lj [1 -j ]; pred so glasnikom in na koncu besede, knjižna norma dovoljuje dve izgovorjavi : nevtralni 1 [1 ] in palatalizirani l.
258
Glasoslovje
nj- tako kot lj, tudi dvočrkje nj pred samoglasniki zazna muj e glasovno sekvenco nj [n -j ]; pred soglasniki in na koncu besede pa se izgovori bodisi kod nevtralni, bo disi kot palatalizirani n. Ostali grafemi imaj o v osnovi tako glasovno realizacij o, kot v drugih j užnoslovanskih j ezikih.
1.3. Glasovne alternacije S lovenščina je iz praslovanščine prevzela celo vrsto morfo noloških altemacij . Altemaci je ne palatalnih so glasnikov s palatalnimi (tip: k c) zaj emajo naslednje pare soglasnikov in soglasniških skupin, ki altemirajo med sabo: jokati -jočem k : č drag - dražji g:ž duh - duša h : š pozlatiti - pozlačen t : č roditi - rojen d :j pisati - pišem s : š paziti - opažati z : ž stric - stričev c : č sk : šč iskati - iščem koristiti - koriščen st : šč
zd : ž sl : šlj r : IJ 1 : lj n : nJ p : p ji b : b ji v : v ji m : m ji
jezditi -ježa poslati - pošljem orati - orjem beliti - beljen jelen -jelenji topiti - topljen izgubiti - izgubljen javiti -javljati lomiti - lomljenje
Navedene altemacij e so posledica asimilacij skih spre memb, znanih kot t.i. prva palatalizacija, kjer se k, g, h spreme nij o pred soglasniki sprednj ega reda, ter pred mehkim palatal nim sonantomj. V knj ižni slovenščini do tovrstnih sprememb pride v obli kah posameznih glagol ov v sedanj iku (pisati - pišem), velelniku (lagati - laži), trpniku (pozlatiti - pozlačen), pri tvorbi glagol-
259
Slovenski jezik
skih samostalnikih (lomiti- lomljenje) - tudi v primerniku in presežniku posameznih pridevnikov (drag - dražji), ter v skla njatvi nekaj samostalnikov srednjega spola (oko - očesa). Tak šen poj av zasledimo tudi pri tvorjenju besed, npr. samostalnikov (duh - duša), pridevnikov Uelen -jelenji) in glagolov (opaziti opažati). V velelniku glagolov, čigar osnova se konča na -či, pride do alternacije k : c, g : z, npr. reči ( < rek-ti) : rekel - reci; leči (< leg-ti) : legel - lezi. Pri samostalniških sklanjatvah obstajajo le trije tovrstni primeri : - imenovalnik množine samost alnika otrok - otroci - mestnik množine tega samostalnika otrocih - arhaični imenovalnik množine samostalnika volk - voleje, ki v sodobnem j eziku ni več v rabi. ·
V slovenskem j eziku se zvočni zaporniki pred premorom ali drugo besedo, ki se začne s samoglasnikom, sonantom, ali nezvenečim zapornikom obezvočij o : mlad [mlat], mlad oče [mlat oče], m lad mornar [mlat mornar], mlad fant [mlatfant]. Izjema je primer, ko se zvočni zapornik na koncu besede najde v položaj u pred drugo besedo, ki se začne z zvočnim za pornikom: mlad brat [mlad brat] . Enako velja za položaj v sre dini besede: redko [retko], glasba [glazba] . Dvojna soglasnika se poj avita na morfemski mej i znotraj besede, lahko pa tudi na mej i med dvema besedama, pogosto kot posledica asimilacij skih sprememb: odditi, izzviti, lep pes, tuj jetnik. V takšnih primerih se dva enaka soglasnika sestavita v enega, ki se izgovori podalj šano. Prevoj se poj avi predvsem v glagolskih oblikah, ali pa v be sedah, izpelj anih iz glagolov, tvorita pa ga dva, ali več samogla snikov v vrsti : roditi - pomJ.ati o: a e: o :a tečem - tok-pretakati V prevoj u se poj avi tudi t. i. ničti alternant, kar pomeni, da se v korenu besede ne nahaja samoglasnik. Tako nasproti seda-
260
Glasoslovje
nj ika berem, ki v korenu vsebuje samoglasnik e, obstaj a nedo ločnik brati, brez kakršnegakoli samoglasnika v korenu. Gre, to rej za alternacijo e : ničti altemant. ·
1.4. Naglaševanj e V sodobni knj ižni slovenščini obstaj ata dva načina naglaše vanj a: j akostno in tonemsko. Za jakostno naglaševanje je razlo čevalna lastnost samo to, da naglašene samoglasniki izgovorimo z večjo močjo kakor nenaglašene. Tonemsko naglašene samo glasnike pa izgovorimo bodisi višje ( cirkumflektirani), bodisi nižje (akutirani). Obe vrsti naglaševanja sta knj ižni, vsaka slo venska pokraj ina pa v svoj ih narečj ih pozna le eno od obeh. Tonemsko naglašuj ejo govorci slovenščine s Koroškega, iz Beneške Slovenij e, prebivalci Gornjega Posočj a, del Gorenj cev, del Dolenjcev, Belokranjcev, Horj ulci ter prebivalci Ljublj ane. Vsi ostali naglašujej o j akostno. Glede na to, da se v Ljublj ani, kot kulturno-izobraževalnem središču večinoma naglašuje to nemsko, je tonemsko naglaševanje v rahli prednosti pred j akost nim, vendar sta, kot je že rečeno, oba knj ižna. V vsakdanji pisni rabi j ezika se naglasna znamenja ne upo rabljajo, srečamo jih v različnih jezikoslovnih publikacijah, kot so slovarj i, slovnice, jezikovni priročniki ipd. V jezikovnih priročni kih in učbenikih slovenskega j ezika so najpogostej e v rabi trij e znaki, ki ne zajemaj o tonskega razliko vanja, in sicer: 1- ostrivec, ki zaznamuje, da je naglašeni zlog dolg, samo glasnika e in o pa zaprta; !\- strešica se uporablja samo nad e in o, ter zaznamuje da sta dolga in odprta; \ - krativec zaznamuj e, da je zlog kratek, e in o pa odprta. V sistemu slovenskih samoglasnikov obstajajo določene omejitve, ki so v zvezi z nj ihovimi prozodičnimi lastnostmi: - zaprta e in o sta vedno dolga; - polglasnik je vedno kratek;
26 1
Slovenski jezik
- dolgi samoglasniki so vedno naglašeni in se lahko pojavi jo v katerem koli zlogu; - kratki samoglasniki so lahko naglašeni ali nenaglašeni; naglašeni se praviloma poj avlj aj o v zadnjem, oziroma edinem zlogu. Iz teh pravil izstopajo besede z dvema naglasoma, v katerih je prvi naglas kratek (nadčlovek, polizdelek, neverjetno), bese de, ki v nefinalnem zlogu imaj o naglašen polglasnik (vendar, tema, steber), ter še nekoliko oblik (ampak, tjale, tamkaj).
262
Maja Dukanovic
2. OBLIKOSLOVJE
Oblikoslovna struktura slovenskega j ezika je podobna obli koslovnim strukturam drugih slovanskih, predvsem pa južnoslo vanskih, j ezikov, kar je posledica dej stva, da je do izrazitej šega diferenciranja južnoslovanskih narečij prišlo sorazmerno pozno. Slovnična kategorij a, ki pa slovenščino loči od drugih južnoslo vanskih j ezikov je dvoj ina, saj se je drugje ohranila le v sledeh. Tako kot pri drugih slovanskih jezikih, paradigmatski sistem tvorijo selektivne slovnične kategorij e (spol samostalnikov, gla golski vid), ter skladenj sko pogoj ene paradigmatične slovnične kategorij e (spol in število pri pridevniku).
2.1. Glagol Slovnične kategorij e slovenskega glagola so : vid, čas, ose ba, način, naklon in vezljivost. Značilnost slovenskega glagola je, podobno kot pri glagol ih v drugih indoevropskih jezikih, da je njegova morfologija bolj razvita kot morfologij a drugih besed nih vrst. Glagolska paradigmatika, ki je šc bolj zapletena zaradi ob stoj a vidskih dvoj ic, zajema celo vrsto nezloženih in zloženih oblik. Nezložene oblike so: sedanj ik delam ; velelnik dejal; de ležje na -č ali -e delajoč, de/aje; nedoločnik delati; nameni lnik delat; tvorni opisni deležnik na -1 uspel, -a, -o; tvorni opisni de ležnik in deležnik stanja na -e(n) ali -t delan, -a, -o; popit; gla golnik delanje; deležje na -ši videvši. Zložene glagolske oblike se tvorij o iz tvornega opisnega deležnika na - /, ali deležnika sta nja na -e(n) ali -t: delal sem (bil)/bi (bil)/bom ; zapisan sem (bil)/bi (bil)/bom . . .
263
Slovenski jezik
Glagolske oblike se delijo tudi na osebne in neosebne. Osebne glagolske oblike dejanj e pripisujej o govorečemu, oga varjenemu, ali neudeleženemu v po g ovoru. One izražaj o čas, naklon in način glagolskega dej anja. C asi so v slovenščini štirj e (sedanjik delam, preteklik delal sem, predpreteklik delal sem bil, prihodnik delal bom), nakloni so trij e (delam , delaj, delal bi) , načina p a dva (tvornik in trpnik). Neosebne glagolske oblike ne izražajo glagolske osebe, ker je že izražena, ali pa je splošna. Nekatere glagolske oblike tvorijo od nedoločniške, druge pa od sedanjiške osnove. Pri posameznih glagol ih, kot je npr. delati, sta ti dve osnovi enaki dela-, pri mnogih pa se nedoločniška in sedanj iška osnova razlikuj eta, npr. dvigniti : dvigni- /dvigne-. 2. 1 . 1 . Nezložene glagolske oblike 2 . 1 . 1 . 1 . Nedoločnik Knjižna slovenščina pozna dve nedoločniški končnici : -ti (delati, misliti, govoriti . ) in -či (teči, peči, reč i . ). Nedoločni ška osnova glagolov na -ti se lahko konča tako na samoglasnik, kot na soglasnik, ki je bodisi pripona, bodisi del pripone, ravno tako pa je lahko del korena. Nedoločniška osnova oblik, ki se končaj o na -ti se tvori zelo enostavno - od nedoločnika odbije mo končnico. Osnova, ki ostane, j e bodisi tematska, bodisi ate matska, bodisi s pripono, bodisi brez nje. Nedoločniška osnova, ki se konča na soglasnik je vedno atematska. Neposredno pred končnico -ti v nedoločniku obstaja edino soglasnik s (tres-ti, pas-ti, nes-ti . . ). Ta soglasnik s, ki se nahaja na koncu osnove, se je večinoma razvil iz različnih glasovnih sprememb, ki so po sledica stika soglasni ka t iz končnice z zadnj im soglasnikom iz osnove (gristi : grizti; plesti :plet-ti; krasti : krad-ti; tepsti: tep-ti; grebsti : greh-ti; . . . ). Nedoločniška osnova glagolov na -či se vedno konča na so glasnik, saj je soglasnik č iz končnice -či posledica stika sogla snika t iz nedoločniške končnice z zadnj im soglasnikom nedo ločniške osnove; to sta pa k ali g (peči: pek-ti; moči: mag-ti) . Nedoločnik se najpogostej e uporabi ob faznih ali modalnih glagolih: Nehal je piti. Začela se je smejati. Ne morem razume ti tvojih dejanj. . .
.
264
. .
Oblikoslovje
Pogosto se uporabi tudi v zvezi s posameznimi izrazi, npr. imeti navado, strah me je, lepo je, koristno je. . . Ima navado ho diti peš. Lepo je živeti v mestu. Za pogovorno slovenščino je značilna kratka oblika neda ločnika, po obliki podobna namenilniku. 2 . 1 . 1 .2. Namenilnik Namenilnik se tvori z dodaj anj em končnice -t na nedoloč niško osnovo: dela-t, tres-t. Pred namenilniško končnico pride do enakih soglasniških sprememb, kot pred nedoločniško kon čnico -ti. Vkolikor se osnova konča s soglasnikoma k ali g, se v namenilniku uporablja končnica -č, pred katero se nahaj a skraj šana osnova, brez k ali g (pek-t - peč; mog-t - moe). Namenilnik se uporablj a za finitnimi oblikami glagolov premikanja, kot nj ihovo dopolnilo: Jutri gremo kupit nove su perge. Pojdi pogledat kdo je tam. Namenilnik se uporablja tudi ob glagolih, ki pomenij o gibanj e, namen, ali ki lahko posredno povzročijo gibanje, premikanje: poslati, dati, ukazati, braniti, mo rati, nameravati, poklicati, vabiti, pustiti, moči, hoteti. 2 . 1 . 1 .3 . Opisni deležnik na -1 Opisni deležnik na -1 se tvori od nedoločniške osnove, ka teri se doda nepregibna slovnična pripona -1-, za njim so pa pre gibne končnice za spol in število: m. -1
ed. dv. mn
.
-la -li
ž. -la -li -le
!
s. -lo -li -la
Č e se osnova glagola konča na samoglasnik, je paradigma naslednja: ed. dv. mn
.
m. dela-l dela-la dela-li
ž. dela-la dela-li dela-le
s. dela-lo dela-li dela-la
265
Slovenski jezik
Č e se osnova glagola konča na soglasnik, se v ednini mo škega spola pred končnico -l vstavi polglasnik:
ed. dv. mn.
m. tresel-/ tres-la tres-li
ž. tres-la tres-li tres-le
s. tres-lo tres-li tres-la
Posebnosti : l . Pri atematskih glagolih z osnovo na -re, se pri tvorjenju opisnega deležnika na -1 zadnji samoglasnik iz osnove zgubi : dreti : drl; umreti: umrl; treti: trl). 2 . Neprehodni glagoli s pripono -ni v osnovi imaj o dvojne oblike opisnega deležnika na -/: pobegniti -pobegnil : pobegel. 3 . Glagol iti ima posebno paradigmo: šel, šla, šlo, šli Enako se spregajo glagoli, ki so izpeljani od iti: priti prišel, prišla . . . ; oditi - odšel, odšla . . . ; najti - našel, na šla . . . . . .
2. 1 . 1 .4. Deležnik n a -ni-t Deležnik na -n tvorimo z dodajanjem pripon -n-, -en-, -t- na nedoločniško osnovo, na to pa dodamo končnice za spol in šte vilo. Pripono -n- dobij o glagoli, čigar osnova se konča na samo glasnik -a- (korenski ali priponski), ter glagoli z osnovsko pri pono -e- (dati - dan; darovati - darovan; napisati - napisan). S pripono -en- deležnik tvorijo glagoli z osnovo na soglasnik, ali pa glagoli s pripono v osnovi -i- ali -ni-. Osnove, ki se končaj o n a k ali g , altemirajo s č/ž : pregristi -pregrizen ; ukrasti - ukra den; izgrebsti - izgreben; vpreči - vpreg-ti - vprežen; razdeliti - razdeljen ; zlomiti - zlomljen . . . Na -t- se končajo atematski glagoli, čigar osnova s e konča na samo glasnike e, i, u: napili - napit; posneti - posnet; obuti obut. Glagoli z osnovo na -re izgubijo samoglasnik e: odpreti odprt; potreti - potrt.
266
Oblikoslovje
Deležnik na -ni-t uporablj amo predvsem za tvorjenj e pasiv nih konstrukcij ter v atributski funkcij i: hiša je sezidana; spošto vana gospa. 2. 1 . 1 . 5 . Deležnik na -šil-vši Deležnik na -ši/-vši pozna prislovno in pridevniško obliko. Prislovna oblika se tvori od nedoločniške osnove malega števi la dovršnih glagolov, katerim se doda pripona -šil-vši, in sicer pripono -ši dobijo glagoli čigar nedoločniška osnova se konča na soglasnik (reči- rek-ti- rekši), pripono -vši pa dobijo nedo ločniške osnove, ki se končajo na samoglasnik (vstopiti- vsto pivši). Pridevniška oblika deležnika se tvori na enak način kot prislovna, le da se na pripono -šil-vši dodaj o še ustrezne pridev niške končnice. S prislovno obliko deležnika na -šil-vši se izraža dejanje, ki se je zgodilo pred nekim drugim dej anjem, storilec pa je isti : Vstopivši v sobo, je pozdravil. Pridevniško obliko deležnika na -šil-vši uporabljamo kot pridevnik, zato se v spolu, številu in sklonu ujema s samostalni kom zraven katerega se nahaja: Vstopivše�a potnika so vsi gla sno pozdravili. Deležnik na -šil-vši v sodobni slovenščini zveni precej umetno, zato se vse redkeje uporablja. 2 . 1 . 1 .6. Glagolnik Glagolnik se tvori tako, da na se nedoločniško osnovo doda zloženi formant, ki se sestoj i od pripone za tvorjenje deležnika ter pripone -je (brati - branje; deliti - deljenje; piti - pitje). Glagolnik se lahko marsikdaj izrazi stavčno, v marsičem pa spominja na nedoločnik. 2. 1 . 1 .7 . Sedanj ik S lovenski glagoli se lahko glede na sedanjiške končnice razdelij o v pet vrst: del-am -am m isl-im -im -em tres-em
267
Slovenski jezik
-jem -m
pi-jem, rež-em je-m
Sedanjiško osnovo dobimo, ko od l. osebe ednine sedanji ka odvzamemo končnico -m , ki j e sicer enaka za vse glagole. 2 .1 . 1 . 8 . Glagoli na -am Pri teh glagolih je sedanj iška osnova enaka nedoločniški (delati : delam; končati: končam; prebivati: prebivam). Posebnosti : l. Edini glagol, ki sodi v to skupino, čigar nedoločniška
osnova pa je različna od sedanj iške j e glagol imeti (ime ti: ima-m), skupaj s svoj o zanikano obliko (ne imeti : ni mam). 2. Določeno število glagolov z osnovsko pripono -a- ima alternativne sedanjiške oblike a pripono -je-1-(j)e- v osnovi. Gre za oblike, ki se razvrščajo v tip -atil-jem in -ati/-(j)em: pljuvati : pljuvam/pljujem; sikati : sikam/si čem ; meketati : meketam/mekečem . Treba je omeniti, da so oblike na -am pogostej še. . .
2 . 1 . 1 .9 . Glagoli na -im Spregatev glagolov na -im se načeloma glasi: mislim, mi sliš, misli, mis/iva, mislita, mislita, mislimo, mislite, m islijo. Glagoli, ki v 3 . osebi množine imajo naglašeno končnico -ijo, poznajo tudi različico s kratko, stilno zaznamovano končni co -e (sušiti - sušijo:suše; sedeti- sedijo:sede). Pri glagolih na -im se glede na nedoločniško končnico loči jo trije tipi : misliti, mislim -iti -im -eti -im besneti, besnim -ati, -im kričati, kričim Posebnosti: l. Glagoli tipa -ati, -im imaj o v nedoločniku, pred pri pono -a- palatalni soglasnik č, ž, š: molčati - molčim, bežati bežim, slišati - slišim. Izjema sta glagola spati - spim, smejati se - smejim se/smejem se.
268
Oblikoslovje
2 . V tip -ati, -im genetsko sodita tudi glagola: stati-sto jim, bati se - bojim se. 2 . 1 . 1 . 1 O. Glagoli na -em Glagoli, ki se v 3. osebi množine končajo na -ejo, imaj o al ternativno končnico -o (zapreti - zaprejo:zapro; začeti - začne jo:začno; nesti - nesejo:neso). Glede na nedoločniške in sedanj iške končnice se pri glagolih na -em ločijo naslednj i tipi : -eti -em razumeti, razumem tkati, tkem -ati -em -ati -O)em rezati, režem hoteti, hočem -eti -O)em - Vti -O)em mleti, meljem -niti -nem dvigniti, dvignem vzeti, vzamem - Vti -em - Vti -nem deti, denem -sti -em tresti, tresem -či -em reči, rečem Posebnosti: l . Glagol umeti ima poleg običaj ne oblike sedanj ika tudi stilno zaznamovano različico umejem, katero spregamo po obrazcu glagolov na -jem. 2. Pri glagolih na -ati -em je koren pogosto v prevoju: pra ti : perem; brati : berem ; gnati : ženem ; zvati: zovem. 3 . Posamezni glagoli tipa -ati -O)em imaj o tudi alternativ ne oblike sdanj ika z osnovsko pripono -a-: jokati - jo čem : jokam ; zibati - zibljem : zibam. 4. Tip -eti -O)em je zastopan edino z glagolom hoteti in njegovimi izpeljankami. Ta glagol pozna tudi stilno za znamovano obliko sedanj ika (čem, češ, če. . . ). 5 . Pri glagolih Vti -O)em je nedoločnik atematski, s kore nom, ki se konča na samoglasnik. Koren je v prevoju: klati: koljem, mleti : meljem, žeti : žanjem. 6. Tudi glagoli tipa - Vti -em in Vti -nem imaj o atematski nedoločnik s korenom, ki se konča na samoglasnik. Pri -
-
269
Slovenski jezik
glagol ih tipa - Vti -em j e koren v prevoju: žreti : žrem, treti : trem/tarem, kleti : kolenm, vzeti : vzamem . . . 7. Pri glagolih z nedoločniško končnico -sti s e koren kon ča na -s, -z, -t, -d, -p, -b: tresti : tresem, gristi : grizem, plesti : pletem, bosti : bodem, tepsti : tepem, grebsti : grebem. 8. Pri glagolih z nedoločniško končnico -či se finalni ko renski soglasnik -k ali -g v sedanj iku palatalizira: teči tek-ti - tečem, streči - streg-li - strežem. 2. 1 . 1 . 1 1 . Glagoli na -jem Pri glagolih na -jem v 3 . osebi množine tudi obstaj a kratka končnica, ki je stilno zaznamovana: biti - bijejo : bijo, liti - li jejo : lijo. Z ozirom na končnice nedoločnika in sedanj ika se v okviru glagolov na -jem oblikujejo naslednji tipi : piti - Vti -jem pijem -jati -jem dajem dajati -ovati/-evatil-uvati -ujem potovati potujem Opombe: l. Glagoli na Vti -jem imajo atematske nedoločnike s korenom; ki se konča na samoglasnik: piti - pijem; greti- grejem; čuti - čujem. Koren je lahko tudi v prevoju: peti - pojem. 2. V okviru glagolov na -jati -jem glagol smejati se; obstaj aj o različice smejem s e 1 1 smejim se; majem 11 majam . 3 . Tip -ovati/-evatil-uvati -ujem tvorita dve genetsko različni sku pini glagolov. Ena skupina nedoločniško osnovo tvori s pomočjo pripon -ova-; -eva-, sedanj iško pa s pomočjo pripone -uje-: potovati- potujem; bojevati - bojujem; v drugo skupino pa sodijo glagoli; ki v nedoločniku imajo osnovsko pripono -a- in koren na skupino -ov; -uv; ki se v seda njiku zamenja s samoglasnikom u. Ti glagoli tvorijo sedanjiško osnovo s pomočjo pripone -je-. Glagoli s korenom na -uv imajo tudi alternativne 9blike sedanj ika z osnovnsko pripono -a- in nespremenjenim korenom: kovati- kujem; pljuvati- pljujem :pljuvam; ruvati - rujem : rovam. -
2. 1 . 1 . 1 2. Glagoli na - m Ta skupina glagolov tvori sedanjiško osnovo brez osnovske pripone. Pri njih se v 2. in 3. osebi dvojine ter v 2. osebi množi ne pred končnico pojavi soglasnik s. V 3. osebi množine imaj o
270
Oblikoslovje
ti glagoli dvojno končnico -jo/-do: dam, daš, da, dava, dasta, dasta, damo, daste, dajo/dado. Po tem obrazcu se spregaj o glagoli : dati dam, jesti jem, ve deti vem, iti grem, snesti snem in arhaični glagol deti dem. Opombe: 1 . Po obrazcu dati dam se spregajo tudi izpeljanke iz glagolov je sti; vedeti (pojesti; izvedet i . . . ) ter glagoli; ki v nedoločniku imajo osnovo -veda-; v sedanjiku pa -ve- (povedati povem; odpovedati odpo vem . . . ) . Glagol dati ima v 3. osebi množine tudi stilno zaznamovano končnico -do (dado); njegove izpeljanke (dodati; oddati; prodati ... ) pa imajo dvojne oblike za 2. in 3. osebo dvoj ine ter 2. osebo množine: do dati - dodasta : dodata. 2. Glagol iti tvori sedanj ik od supletivne osnove gre-. Izpeljanke iz glagola iti pa sedanj iško osnovo tvorijo od korena id- in osnovske pripone -e-; spregajo se po obrazcu skupine glagolov na -em: pridem; prideš; pride; prideva; prideta; prideta; pridemo; pridete; pridejo. Glagoli izpeljani od iti s predpono na-; izna- se glasijo: najti; iznajti. Glagoli doiti; preiti in zaiti imajo v sedanj iku dubletne oblike - nev tralno doidem; preidem ; zaidem,in stilno zaznamovano dojdem; proj dem; zajdem. 3. Sedanj ik glagola biti se glasi: sem; si;je; sva; sta; sta; smo; ste; so. Zanikana oblika pa se glasi: nisem; nisi; ni; nisva; nista; nista; ni smo; niste; niso.
Aktualni sedanj ik zaznamuje dejanje, stanje, ki se uresniču je v času, ko se o njem govori. V tem smislu se praviloma upo rabljaj o glagoli nedovršene oblike: Miha piše domačo nalogo. Kaj to delaš? Vreme je lepo. V indikativnem sedanj iku se od glagolov nedovršne oblike pojavijo samo glagoli govorjenj a (povedati, reči, povabiti, ob ljubiti, preklicati . . . ) , čigar izrekanje je istočasno tudi dejanj e : Povem ti, da nimaš prav. Sedanj ik izraža tudi dejanje, stanje, ki ni v zvezi s časom govorj enj a, ampak se opravlj a stalno, ali traja dlj e časa: Sava se izliva v Donavo. On piše nov roman. Podskupina takšnega sedanj ika je tudi t. i . gnomski seda njik: Kdor drugim jamo koplje, sam vanjo pade. Vrana vrani ne izkljuje oči. Sedanjik se uporabi tudi za izražanje prihodnih dejanj , v tem smislu pa se pogosteje uporablj aj o glagoli nedovršne oblike, ob
27 1
Slovenski jezik
katerih se nahaj a prislovno določilo za čas, ki določa kdaj se je, ali se bo uresničilo določeno dej anj e : Jutri zgodaj vstanem. Pri hodnji teden gremo na počitnice. Takoj pridem. Pripovedni (zgodovinski) sedanj ik izraža dogajanja, ki so se pripetila v preteklosti : Včeraj nesem paket na pošto in srečam Janeza. Hodilje Krpan po ozki gazi; kar mu nasproti prižvenke ta lep voz; na njem je sedel sam cesar. Uporabljen modalno, sedanj ik izraža zapoved, možnost, na men ipd: Da mi pri priči izgineš! Kateri preplava reko ? 2. 1 . 1 . 1 3 . Velelnik Velelnik se tvori iz sedanj ika, tako da se sedanj iška pripona zamenja z velelniško. Pripone za tvorjenje velelnika so: -aj- za glagole na -am -i- za glagole na -im , -em -j- za glagole na -jem, -m. Končnice, s katerimi zaznamujemo osebo v velelniku so:
l. os. 2 . os.
ed. 1 -{}
dv. -va -ta
mn .
-mo -te
Posebnosti: l. Glagoli na -am : imeti - imam - imej; gledati - gledam -glej 2. Glagoli na -im: stati - stojim-stoj; bati se - bojim se boj se (ni pripone -i-) 3. Glagoli na -em: rezati - režem - reži (glagoli na -(j)em imajo j otirani soglasnik; reči - rečem - reci; streči strežem - strezi (pri glagol ih na -či se sibilarizira končni korenski soglasnik). Glagol moči, morem nima velelni ka. Glagoli, čigar koren se v sedanj iku konča na -am (vzeti, vzamem) imajo v velelniku samoglasnik e: vza mem: vzemi. 4. Glagoli na -jem: dajati - dajem - dajaj
272
Oblikoslovje
5 . Glagoli na - m: vedeti - vem - vedi, iti - grem - pojdi S pomočjo velelnika izražamo zapoved, prošnjo, ali željo: Zapri vrata! Prosim, pripeljite Janeza. Pojdi z menoj v trgovino. Za izražanj e zapovedi, prošnje ali želje v 3. osebi vseh treh števil, se uporablja členek naj z ustrezno obliko sedanj ika: Naj se oglasi (oglasila, oglasijo) pri meni. 2. 1 . 1 . 1 4. Deležje na -č Prislovna oblika deležja na -č se tvori od 3 . osebe množine sedanj ika. Pri glagolih na -im , -em, -jem se pripona -č doda krat ki (alternativni) končnici za 3 . osebo množine, pri glagolih na m pa se pripona doda končnici -do. delam - delajo - delajoč ležim - ležijo/leže - ležeč tresem - tresejo/treso - tresoč lijem - lijejo/lijo - lijoč vem - vejo/vedo - vedoč Deležje na -č tvorimo od nedovršnih glagolov, edini dovr šni, ki ima to obliko pa je reči - rečem - rekoč. Glagoli na -em, čigar koren se konča s -p, -b, -v imaj o v de ležniku končnico -eč in ne -oč (sopsti, sopem - sopeč; grebsti, grebem - grebeč; pluti, plovem -plovec), pa tudi glagola hote ti, hočem - hoteč; bosti, bodem - bodeč. Deležje na -č uporabljamo za izražanje dej anja, ki je istoča sno z nekim drugim dejanjem. Obe dejanji imata istega vršilca : Gredoč po cesti, sta fanta žvižgala. Pridevniška oblika deležj a na č se ujema v spolu, številu in sklonu s samostalnikom poleg katerega stoj i : Na seminarju se je zbralo veliko nemško govorečih udeležencev. Podpisal se je s tresočo se roko. Nekatara deležj a na -č so postala pravi pridevniki : mogoč, vroč, rdeč, boječ . . . Deležje n a -č s e redko uporablja v vsakdanj em jeziku, pred vsem je v rabi v pisanih oblikah. -
273
Slovenski jezik
2. 1 .2. Zložene glagolske oblike Slovenski jezik pozna štiri zložene glagolske oblike tvorni ka in dve trpniški obliki. Zložene oblike tvornika so: preteklik, predpreteklik, prihodnj ik in pogojnik (sedanji in pretekli). 2. 1 .2. 1 . Preteklik Preteklik tvorim o od deležnika na -1 polnopomenskega gia gola in sedanjika pomožnega glagola biti : delal, -la sem; delal, -la si ; delal, -la, -lo je . . . . Preteklik običajno uporablj amo za izražanje prej šnj ih de janj , stanj , dogaj anj : Včeraj smo vsi skupaj šli na sprehod. Prejšnji teden je vse dneve deževalo. Preteklik glagola dovršne oblike se lahko uporabi tudi za iz ražanje dejanja, ki se je zgodilo v preteklosti, njegov rezultat pa je prisoten v trenutku govorjenja: Ves dan te čakam, in šele zdaj si prišel [--+zdaj si tu], Peter seje dobro naučil angleško [--+do bro zna angleško]. Če je ob pretek1iku uporablj en členek da, potem gre za iz ražanje zapovedi : Da si takoj pospravil svojo sobo! 2. 1 .2.2. Predpreteklik Predpreteklik tvorimo od deležnika na -/ polnopomenskega glagola in preteklika pomožnega glagola biti : delal, -la sem bil, -la; delal, -la si bil, -la; delal,-la, -lo je bil, -la, -lo . . . S predpreteklikom običajno izražamo dejanje, k i s e je zgo dilo pred nekim drugim dej anj em: Ko sem prišla v domov, so domači že bili pripravili kosilo. V sodobni slovenščini se predpreteklik uporablja dokaj redko. 2. 1 .2.3. Prihodnjik Prihodnj ik tvorimo od deležnika na -/ polnopomenskega glagola in prihodnj ika pomožnega glagola biti: delal, -la bom, -la; delal, -la si bom; delal, - la, -lo bo . . . Uporablj amo g a z a izražanj e dejanja, stanja, dogaj anj a, ki se bo zgodilo šele po času govorjenja: Jutri bo spet deževalo. S pomočj o prihodnj ika pogosto izražamo tudi zapoved, grožnjo, domnevo, pogoj : Boš tiho! Jaz ti bom pokazal! To bo
274
Oblikoslovje
tista gospa, ki si jo srečal v vlaku; Če boš priden, greš z menoj na tekmo. 2. 1 .2.4. Pogojnik V slovenskem jeziku obstajata dve obliki pogojnika : seda nji in pretekli pogoj nik. Sedanj i tvorimo od del �žnika na -1 pol nopomenskega glagola in členka bi (delal, -la . . . bi), petekli pa s pomočjo pogojnika glagola biti. S pogoj nikom v sedanj iku izrazimo željo, možnost ali pripra vljenost za uresničenje nekega dejanja, prošnjo, ugotovitev. Pre tekli pogojnik pa izraža dejanje, katerega se ne da več uresničiti. 2.1 . 2 . 5 . Trpnik Slovenščina pozna dve obliki trpnika - deležniški in reflek sivni trpnik. Deležniški trpnik tvorimo s pomočjo deležnika na -n polno pomenskega glagola in glagola biti v ustrezni obliki : Deček je po hvaljen. Deklica je pohva ljena. Dete je pohva ljena. Oblike trpnika v slovenščini obstajajo za: nedoločnik sedanj ik preteklik prihodnj ik pogoj nik velelnik
biti pohvaljen, -a . . . pohvaljen, -a . . . sem, si, je. . . pohval}en, -a. . . sem bil, -la. . . pohval}en, -a . . . bom, boš. . . pohval}en, -a. . . bi bil, -a . . . pohval}en, -a. . . bodi. . .
Refleksivni trpnik tvorimo s pomočjo tvomiške oblike pol nopomenskega glagola in povratnega členka se. Najpogostej e ga uporabimo v 3. osebi ednine in množine. V slovenščini oblike refleksivnega trpnika obstaj ajo za: sedanjik preteklik predpreteklik prihodnj ik pogojnik velelnik
Knjiga se tiska. Knjiga se je tiskala. Knjiga se je bila tiskala. Knjiga se bo tiskala. Knjiga bi se tiskala. Knjiga bi se bila tiskala. Tiskaj se!
275
Slovenski jezik
2.2. Samostalnik Samostalniške besede so tiste, ki ločijo spol, sklon, število ter osebo. Glede na slovnično kategorijo sklona, so samostalni ki razvrščeni v štiri osnovne samostalniške sklanjatve. Moški in srednj i spol poznata po eno sklanjatev, samostalniki ženskega spola pa dve. Poleg teh štirih sklanj atev obstajajo tudi samostal niki, ki imajo v vseh sklonih ničto končnico, ter posamostalj eni pridevniki. 2.2. 1 . Samostalniki moškega spola 2.2. 1 . 1 . Skloni in njihove posebnosti V samostalnike moškega spola sodijo najpogosteje tisti, ki v imenovalniku ednine imajo ničto končnico -0 pred njo, kot končnico osnove pa soglasnik. . Poleg ničte končnice so možne tudi samoglasniške končnice -a, -e, - i, -o, -u. Prvi dve sta bolj običajni, npr. sluga, starešina, vodja . . . ; oče, Tone, France . . . , ostale pa so večinoma končnice izposojenk, oz. tuj ih imen, npr. taksi, metro, emu . . . Običajno s e samostalniki moškega spola v rodilniku ednine končajo z nenaglašenim -a, npr. korak-a, človek-a, računalnik-a . . . Takšnih samostalnikov je največ. Redkej e se končajo z naglašenim -a, in teh samostalnikov je malo, npr. bog, dolg, duh, hod, les, mož, sneg, svet, voz. Le nekaj samostalnikov moškega spola pa pozna obe različi ci - z naglašeno in nenaglašeno končnico -a, npr. gnoj, loj, zob. Poleg končnice -a se pri nekaterih enozložnih samostalni kih poj avi tudi končnica -u, ki je vedno naglašena. Takšni so, na primer, samostalniki grad (rod. grada/gradu), hlad, led, med, most, nos, sin, smrad, sram, strah, tat . . . Pri nj ih je končnica -u večinoma pogosteje v rabi, kot končnica -a . V tožilniku ednine je oblika samostalnika odvisna od kate gorij e živosti. Č e s samostalnikom zaznamuj emo nekaj nežive ga, potem v tožilniku edn ine ostane končnica, kot j e v imenoval niku ednine. Vkolikor pa s samostalnikom zaznamuj emo živo, ali nekaj , kar je v nečem podobno živemu, ali pa se doživlja kot živo, je končnica enaka končnici v rodilniku ednine : naglašeni
276
Oblikoslovje
ali nenaglašeni -a, npr: pri delu uporablja francoza; pili smo vi pavca. Dajalnik, mestnik in orodnik ednine nimajo nikakršnih po sebnih izjem. Končnice zanje pa so v daj alniku in mestniku ne naglašeno -u, v orodniku pa -om, ali -em, kar je odvisno od po ložaj a soglasnika s katerim se konča osnova. Imenovalnik množine samostalnikov moškega spola se na čeloma zaznamuj e s končnico -i. Poleg te končnice imenovalnik množine pozna tudi različi co -je, ki je pogosto bolj v rabi kot -i, npr. bratje/brati. Takšni so še samostalniki ded, fant, gospod, gost, golob, kmet, oče, sosed, študent. 2.2. 1 .2 . Podalj šanje osnove Pri samostalnikih moškega spola se v določenih primerih osnova podalj ša z -}-, -t-, -n- in -ov-. S to podaljšavo -j- se sklanj ajo prevzeti samostalniki, čigar osnova se konča s samoglasnikom. Takšni so na primer samo stalniki : bife, bife-j-a; taksi, taksi-j-a; Verdi, Verdi-j-a . . . Podalj šavo -j- pozna tudi večina samoglasnikov moškega spola, čigar osnova se konča z -r: profesor, profesor-j-a; frizer, frizer-j-a; šofer, šofer-j-a . .. . O d pravila, da samostalniki moškega spola, čigar osnova se konča z -r, podaljšajo osnovo z -}-, odstopajo: enozložni samostalniki npr. sir, par, vir; toda samostalni ki car, far, jur podalj šaj o osnovo z -j samostalniki z neobstojnim polglasnikom v osnovi, npr. meter, Peter, veter . . . samostalniki, izpeljani iz glagolov, čigar osnova s e kon ča z r, npr. govor, prepir . . . posamezni samostalniki , č e niso lastna imena, npr. biser, prostor, sever, večer. Na primer priimki, kot so Sever in Požar pa osnovo podalj šaj o: Severja, Požarja. - osnovo podalj ša z -j- tudi samostalnik dež, dežja. Slovenski samostalniki, čigar osnova se konča z-e, podalj šaj o osnovo s -t-. Večinoma s o to lastna imena, npr. Tone, Tone ta ; France, Franceta . . . , ter samostalnika oče, fante.
277
Slovenski jezik
Z-n- so podaljšave zelo redke, oziroma ga poznaj o le redki samostalniki, čigar osnova se konča na -elj, npr. nagelj, nagelj na; mandelj, mandeljna . . . Podalj šava ov se poj avi v dvoj ini in množini določenega števila enozložnih samostalnikov, katere imaj o večinoma dolg samoglasnik v imenovalniku ednine, npr. breg, bregovi; glas, glasovi; sin, sinovi; most, mostovi; vrt, vrtovi . . . Vkolikor s e osnova takih enozložnih samostalnikov konča z mehkim soglasnikom (c, č, ž, š, j), potem podalj šave ni, npr. koš, koši; cilj, cilji . . . Obstaja samo en dvozložni samostalnik, čigar osnova se po daljša z -av-: veter, vetrovi. -
-
2.2. 1 . 3 . Krajšanje osnove Samostalniki moškega spola včasih skraj šajo osnovo, zara di izpadanj a neobstojnega polglasnika, ter neobstojnih samogla snikov a, o. Neobstojni samoglasniki se poj avijo v zadnjem ali edinem zlogu osnove in sicer v sklonih z ničto končnico v ime novalniku ednine, ter tožilniku, če je enak imenovalniku. Polglasnik je v največjem števi lu primerov neobstojen med zapornikom in sonantom, npr. kašelj, kašlja, ali pa med dvema sonantoma, npr. oven, ovna. Večinoma je neobstoj en tudi kot del derivacij ske pripone -ec in -ek, npr. lovec, !ovca; dedek, dedka. Izjema so samostalniki, ki pred pripono -ec imaj o dva so glasnika in bi zaradi izpadanja polglasnika nastal težko izgovor lj iv soglasniški sklop, npr. jazbec, jazbeca. Neobstojni a se pojavi v osnovi samostalnika dan in nasta nej o osnove dnev- in dn-. Premena ove se pojavi za mehkimi soglasniki c, č, ž, š, j , k o s e v orodniku cdnine, rodilniku, dajalniku i n orodniku dvoj i ne, ter rodilniku in dajalniku množine, namesto samoglasnika o, poj avi samoglasnik e: stric: stric-em, stric-ev, stric-ema, stric -em; koš: koš-em, koš-ev, koš-ema, koš-em ; nož: nož-em, nož-ev, nož-ema, nož-em.
278
Oblikoslovje
2.2. 1 .4. Premene naglašenih samoglasnikov Premene so možne tudi v zvezi s kakovostj o in dolžino na glašenih samoglasnikov. Kratki naglašeni samoglasniki se v zadnjem ali edinem zlo gu osnove imenovalnika in v določenih primerih tožilnika edni ne, podaljšaj o v ostalih sklonih, npr. brat, brata; dim, dima; kruh, kruha. V tej poziciji kratka naglašena e in o najpogosteje alternira ta z dolgima ozkima e in o, npr. obred, obreda; pritok, pritoka. V ostalih primerih pa kratka naglašena e in o alternirata z dolgima odprtima e in o, npr. žep, žepa; grom, groma. 2.2. 1 . 5 . Posebnosti posameznih samostalnikov Samostalnik dan ima poseben sklanj atveni vzorec z veliko dubletov: dan , dneva/dne, dnevu, dan, dnevu, dnevom/dnem; dneva, dnevov/dni, dnevoma/dnema, dneva/dni, dnevih/dneh, dnevoma/dnema; dnevi, dnevov/dni, dnevov/dni, dnevom/dnem, dneve/dni, dnevih/dneh, dnevi/dnemi Samostalniki las, mož, zob imajo poseben množinski skla njatveni vzorec: zobje, zob, zobem, zobe, zobeh, zobmi. Samostalnik človek ima v množini obliko ljudje, v dvoj ini pa se pojavita obe različici: človek, človeka, človeku, človeka, človeku, človekom ; človeka, ljudi, človekoma, človeka, ljudeh, človekoma; ljudje, ljudi, ljudem, ljudi, ljudeh, ljudmi. Samostalnik otrok v imenovalniku in mestniku množine ima namesto soglasnika k zobni soglasnik c: otroci, otrocih . 2.2.2. Samostalniki ženskega spola 2.2.2. 1 . Prva ženska sklanjatev in njene posebnosti Imenovalnik ednine ima praviloma pri samostalnikih ženske ga spola končnico -a. Oblikovno se m sodijo tudi samostalniki moškega spola, ki v imenovalniku ednike imajo takšno končnico. Posebno skupino tvorijo samostalniki ženskega spola, ki v imenovalniku ednine imajo končnico -ev, kot so npr. britev, moli tev, podražitev, vrnitev. Takšni samostalniki imajo v imenovalniku, tožilniku in orodniku ednine posebne končnice - v prvih dveh navedenih sklonih ničto končnico, v orodniku pa končnico -ijo.
279
Slovenski jezik
Rodilnik ednine je pri samostalnikih ženskega spola zazna movan s končnico -e. Rodilnik množine samostalnikov ženskega spola ima po sebne značilnosti. Dvozložni samostalniki, kot so gora, meja, osa, sestra, voda, v rodilniku množine poleg ničte končnice po znajo tudi različico z naglašenim -a, ki je pogosto stilno zazna movana. Pri samostalnikih ž enskega spola se osnova podalj ša z do daj anj em neobstojnih samoglasnikov, ter z dodajanjem soglasni ka -j- ali pa končnice -er-. Č e se samostalniška osnova konča na soglasniško skupino zapornik + sonant (razen }), oziroma sonant + lj, nj, r, se v rodil niku množine doda polglasnik, npr: tekma, tekem; vidra, vider; vožnja, voženj; mravlja, mravelj . .. Ko soglasniško skupino tvorita zapornik + j, ali pa gre za sonantno skupino rj, se namesto polglasnika doda samoglasnik i, npr. ladja, ladij; skorja, skorij. . . V rodilniku množine dobijo prevzeti samostalniki ženskega spola, čigar osnova se konča s samoglasnikom, podalj šanje -}-, npr. alinea, alinej; oboa, oboj. Podaljšanje -er- imaj o samo samostalnika mati, hči, in sicer v vseh sklonih, razen imenovalnika ednine. Ta dva samostalnika imata posebno sklanjatev - končnice imenovalnika, tožilnika in orodnika odstopaj o od osnovnega sklanjatvenega vzorca. Precejšnje število posebnih oblik i ma tudi samostalnik gospa. 2.2.2.2. Druga ženska sklanjatev in njene posebnosti Po drugi ženski sklanjatvi se sklanjajo samostalniki ženskega spola s končnico -i v rodilniku ednine. V imenovalniku ednine se takšni samostalniki končaj o z ničto končnico. Po vzorcu druge ženske sklanjatve se sklanjajo dvozložni in večzložni samostalniki ženskega spola, vkolikor v osnovi nima jo neobstojnega polglasnika, ter nekaj enozložnih. Samostalniki, ki imaj o v imenovalniku in včasih v tožilniku ednine polglasnik, npr. ljubezen, pesem, ki je neobstoj en in v do ločenih položaj ih tvori skupino zapornik + sonant na koncu osnove, imajo v dajalniku dvoj ine, ter orodniku vseh treh števil končnice, ki odstopajo od osnovnega sklanjatvenega vzorca.
280
Oblikoslovje
Enozložni samostalniki, ter nekaj dvozložnih, glede končnic odstopajo od osnovnega sklanjatvenega vzorca v dajalniku, mest niku in orodniku dvojine, ter dajalniku in mestniku množine. Poseben sklanjatveni vzorec ima samostalnik kri, ki v vseh sklonih, razen v imenovalniku in tožilniku ednine ima osnovo krv-. 2.2.3 . Samostalniki srednj ega spola 2.2.3 . 1 . Skloni in nj ihove posebnosti Samostalniki srednj ega spola so tisti, ki v imenovalniku imaj o končnico -o, če se pa osnova konča z mehkim soglasni kom (c, č, ž, š, j), imajo končnico -e. Ta končnica (-o, -e) se po novi v tožilniku in orodniku ednine, v daj alniku in orodniku dvoj ine, ter dajalniku in orodniku množine pride do preglasa, tako da namesto končnic -oma, -om uporabljamo končnice -ema, -em . Podaljšanje osnove j e značilno za samostalnike srednj ega spola. Osnovo podalj šaj o s formanti -t- , -n-, -s-. Poleg tega, sa mostalniki srednjega spola poznaj o vstavljanje neobstojnih sa moglasnikov -i-, -a- ali polglasnika znotraj soglasniške skupine na koncu osnove. S formantom -t- osnovo podalj šajo samostalniki srednjega spola čigar osnova se v imenovalniku ednine konča na -e, ki za znamujejo mlada, nedorastla bitja, ter majhne predmete, npr. tele, teleta; dekle, dekleta . . . S formantom -n- osnovo podalj š ajo samostalniki srednjega spola čigar osnova se v imenovalniku ednine konča na -me, npr. ime, imena; pleme, plemena; vreme, vremena. S formantom -s- osnovo podalj šaj o samostalniki črevo, ču do, drevo, kolo, nebo, pero, oko, slovo, telo, uho. Pri nj ih se kon čnica -o iz imenovalnika ednine, pred formantom -s- spremeni v -e, npr.drevo, drevesa), kar potem pogojuje tudi soglasniške al temacije k : č, npr. oko, očesa), g : ž, npr. igo, ižesa, h : š, npr. uho, ušesa. Izjeme od tega pravila so naslednj e : samostalnik črevo v množinskih oblikah n e dobi podalj šave -s-
28 1
Slovenski jezik
samostalnik čudo v množinskih oblikah podaljšavo -s dobi samo v stilno zaznamovani rabi samostalnik nebo ima podaljšavo -s- samo v množini in sicer le v verskem pomenu oko ima dve sklanjatvi : če zaznamuje organ vida, se v množini sklanja po drugi ženski sklanjatvi, če pa zaznamu j e del telesa ali rastline, se v množini sklanja kot drevo. 2.2.3.2. Neobstoj ni samoglasniki Neobstojni samoglasniki se pri samostalnikih srednjega spola pojavijo v rodilniku množine in dvoj ine. Gre za pojav, ko se osnova konča s soglasniško skupino zapornik+sonant (razen }) in se pred sonantom vstavi polglasnik, npr. okno - oken; de blo - debel. V primeru, da se osnova konča s soglasniško skupino +}, pa se vstavi -i-, npr. poslopje - poslopij; obzidje - obzidij. Samoglasnik -i- se vstavi tudi v sonantske skupine rj, v}, npr. morje - morij; gorovje - gorovi}, pogosto pa tudi v skupine lj, nj, npr. naselje- naselij; ostenje - astenij. Izjeme od tega pravila sta npr. samostalnika povelje - povelj in stanovanje - stanovanj. Neobstojni a poznata le samostalnika tla in dno. Samostalnik tla je sicer oblikovno množinski. V mestniku ima končnico -eh, v orodniku pa -emil-i. Ravno tako ima tudi samostalnik dno posebne končnice v rodilniku dvoj ine in množine, daj alniku in orodniku dvoj ine, ter mestniku množine. Tudi samostalnik drva ima samo množinske oblike, v mest niku je končnica -ehl-ih, v orodniku pa -mil-i. Ena skupina samostalnikov pozna le množinske oblike, imaj o pa običaj no sklanjatev v množini . To so samostalniki je tra, usta, vrata, pljuča.
2.3. Pridevniki Nekateri slovničarji pridevnike obravnavajo kot posebno besedno vrsto, drugi pa j ih uvrščajo v isto skupino s pridevniški mi zaimki in števniki.
282
Oblikoslovje
Značilnost pridevniške besede je to, da nekatere med nj imi, in sicer lastnosti pridevniki, poznajo stopnjevanje. Za pridevnike je značilno tudi to, da imaj o inherentno trospolskost (mlad, -a, -o) spol določa samostalnik, katerega pridevnik bližje določa. Imaj o kategorij o živosti (vidim star zid: starega človeka). Svo j ilni pridevniki izražajo osebo: moj: tvoj: njegov/-a : njun/-a . . . drugi pridevniki p a te kategorije nimajo. Del pridevniških besed pozna kategorijo določnosti (lep: lepi). Poleg naštetih kategorij , večina pridevniških besed pozna tudi številskost: ednino, dvoj i no in množino, ki je, tako kot spol, odvisna od samostalnika. Pridevniki se pogosto razvrščaj o v skupine glede na svoj pomen. Običaj no se ločijo štiri vrste : lastnosti, vrstni, svoj ilni in količinski. Glede na tvorjenost pa so pridevniki pogosto izpelja ni iz drugih besednih vrst. -
2 . 3 .1. Sklanjatev pridevnika Pridevniška beseda se sklanja po naslednjem sklanjatvenem vzorcu :
Moški spol ednina
množi na
dvoj ina
l.
mlad-e
mlad-a
mlad-i
R.
mlad-ega
mlad-ih
mlad-ih
D.
mlad-emu
mlad-ima
mlad-im
T.
mlad-el-ega
mlad-a
mlad-e
M.
mlad-em
mlad-ih
mlad-ih
O.
mlad-im
mlad-ima
mlad-imi
Ženski spol ednina
množina
dvoj ina
l.
mlad-a
mlad-i
mlad-e
R.
mlad-e
mlad-ih
mlad-ih
D.
mlad-i
mlad-ima
mlad-im
283
Slovenski jezik
Ženski spol ednina T.
mlad-o
M. o.
množina
dvoj ina
mlad-i
mlad-e
mlad-i
mlad-ih
mlad-ih
mlad-o
mlad-ima
mlad-imi
Srednji spol ednina
množina
dvoj ina
I.
mlad-o
mlad-i
mlad-a
R.
mlad-ega
mlad-ih
mlad-ih
D.
mlad-emu
mlad-ima
mlad-im
T.
mlad-o/mlad-ega
mlad-i
mlad-e
M.
mlad-em
mlad-ih
mlad-ih
O.
mlad-im
mlad-ima
mlad-imi
Opombe: V pridevniški sklanj atvi opazimo določene kolikostne premene naglasa v osnovi. Pomembna je tudi premena v zvezi z neobstoj nim polglasnikom; npr. miren; mirna; težek; težka. V končnici za j; č; ž; š v imenovalniku in tožilniku edn ine sred njega spola namesto -o končnica -e; npr. vroče; sveže. V posameznih primerih namesto oblike s polglasnikom pojavi oblika z naglašenim a; npr. lahek : lahak; mehek : mehak. V primeru bolan ; pa obstaja samo ta oblika za.
2.3.2. Določna in nedoločna oblika Oblikoslovno izražanje kategorije določnosti je velika po sebnost lastnostnega pridevnika. Razlika med tema dvema obli kama se izraža le v imenovalniku (in v tožilniku, kadar je enak imenovalniku) e dnine za moški spol (lep : lepi), in redko v osno vi (majhen : mali). Posamezni pri devniki razliko med določno in nedoločno obliko izražaj o z različnim naglasom v osnovi.
284
Oblikoslovje
Glede na določnost se slovenski pridevniki delijo v tri skup me : - pridevniki z dvema oblikama (mlad : mladi), - pridevniki z nedoločno obliko (bratov, sestrin, bukov), - pridevniki z določno obliko (slovenski, prvi, lepši) - sem sodij o pridevniki na -j i, -ski, -ški, pridevniki v primerniku in presežniku ter vrstilni števnik. Načeloma določeno obliko pridevnika uporabljamo, ko go vorimo o že znani lastnosti nekega samostalnika, ali pa za kazal nimi zaimki in za zaimkom ves, npr. Nekoč sta živela dva brata: lep in grd. Lepi brat je bil reven, �rdi pa bogat; Pokažite mi, prosim, tisti zeleni klobu; Ves ljubi dan je lenaril. 2 . 3 . 3 . Stopnjevanje pridevnikov Lastnostni pridevniki izražaj o več stopenj svoj ega pomena, in sicer s posebnimi obrazili ali prislovi. Osnovnik, primernik in presežnik so tri oblike stopnj evanja. Slovenščina pozna dva tipa stopnjevanja pridevnikov - z obrazili, npr. lep, lepši, najlepši in stopnjevanje s prislovom, ozi roma opisno stopnjevanje, npr. kuhan, bolj kuhan, najbolj kuhan . Obstaja tudi elativno, ali pridvignjeno stopnj evanj e, ko se uporabi predpona pre-, ali pa različne prislove. Pridevnik se lah ko tudi ponovi , npr. Film je bil prečudovit. Cena je bila izredno ugodna. Tople, tople pozdrave vam pošiljam! Pri tvorjenju primernika in presežnika so v rabi tri skupine obrazil : l.
-ji, -ja, -je . . .
težek - težji, težja težje
2.
-ši, -ša, -še . . .
lep - lepši, lepša, lepše
3.
-ejši, -ejša, -ejše . . .
čist - čistejši, čistejša, čistejše
Obrazila -ji, -ja, -je. . in -ši, -ša, -še . se uporabij o pri pri devnikih, čigar osnova je stalno, ali pa globinsko enozložna, npr. lep, -a, -o; težak, težk-a, težk-o. Obrazilo -ejši pa se uporabi pri večzložnih osnovah, pa tudi pri enozložnih, če se nj ihova osno va končuje na dva soglasnika, npr. čist, čist-ejši; mehek, mehk -ejši. Le redko se obrazilo ejši uporabi ob enozložni osnovi, npr. nov, novejši; star, starejši. .
. .
285
Slovenski jezik
Pred -ji in -ši se izglasni nešumniški soglasnik premenjuj e p o jotacij i . Č e j e premenilni glas č, ž , š, primernik dobi obrazilo -ji, npr. drag, dražji. V ostalih primerih se uporabi obrazilo -ši, npr. mlad, mlajši, širok, širši; premenilnij se pred -ši izgubi, npr. trd, trši; grd, grši. Tudi če premene ni, velja enako, npr. težek, težji; lep, lepši. Stopnjevanje z obrazili je precej zapleteno, zato se v pogo vorni slovenščini dokaj pogosto uporablja opisna komparacij a, stopnjevanje z obrazili pa le pri pogosteje rablj enih lastnostnih pridevnikih. Opisno stopnjevanje, s prislovoma bolj, najbolj, se uporabi pri določenih skupinah lastnostnih pridevnikov, in sicer pri pri devnikih, ki zaznamujejo barve, npr. bolj rdeč, bolj bel, pri pri devnikih, ki so po nastanku deležniki, npr. bolj vroč, bolj uvel, pri pridevnikih, ki ne ločijo določne in nedoločne oblike, npr. bolj mladinski, bolj divji in pri pridevnikih na -en, -av, -ast, -at. Presežnik se dobi z dodaj anjem predpone naj- na obliko primernika, npr. lep, lepši, najlepši, oziroma s pomočjo prislo va, npr. najbolj - najbolj kuhan. Posamezni pridevniki primernik in presežnik tvorijo od osnov, ki se razlikujejo od osnovnika, npr. dober, boljši, najbolj ši; majhen, manjši, najmanjši.
2.4. Zaimki Zaimki, v sodobnih slovnicah imenovani tudi zaimenske besede, se glede na slovnične lastnosti delij o na samostalniške in pridevniške. Samostalniški zaimki zajemajo naslednje s t(mantične razrede: osebni :jaz, ti, on, ona, ono; midva, medve, vidva, vedve, onidva, onidve; mi, me, vi, ve, oni, one, ona povratni: sebe, se vprašalni : kdo, kaj oziralni : kdor, kar nedoločn i: nekdo, malokdo, marsikdo, nekaj, malokaj, marsikaj splošni : vsakdo - nikalni : nihče, nič
286
Oblikoslovje
Pridevniški zaimki so: svoj ilni : enosvoj i lni: moj, tvoj, njegov, njegov, njen dvosvojilni : najin, vajin, njun večsvoj ilni : naš, vaš, njihov povratni: svoj kazalni : pravi kazalni : ta, tisti, oni lastnostni : tak, takšen količinski : tolik, tolikšen neposredno kazalni : tale, onile, takle vprašalni : kateri, kakšen, kolikšen, čigav oziralni : kateri, kakršen, kolikršen, čigar nedoločni : nekateri, malokateri, marsikateri, nekak, ma lokak, marsikak, nekakšen, marsikakšen splošni: vsak, sleherni, ves, vsakršen nikalni: nobeden, noben, nikakršen. •
•
•
•
•
•
•
Kot posebnost slovenskega j ezika izstopaj o dvosvoj ilni za imki, ki so posledica obstoja dvoj ine, ter neposredno kazalni za imki, ob katerih se uporablj a členek le. Č lenek le se uporablja pred ali za zaimkom in v celi sklanjatvi ostane nespremenjen, npr. tale, tegale, temule. . . 2.4. 1 . Samostalniški zaimki 2 .4. 1 . 1 . Osebni zaimki Osebna zaimkajaz, ti izražata udeleženca pogovora, jaz iz raža govorečega, ti pa ogovorjenega. Oba sta trospolska, slov nična kategorijo spola pa določi naravni spol govorečega/ogo vorjenega. Oblike on, ona, ona izražajo neudeleženca pogovora in imaj o posebne oblike za moški, ženski in srednj i spol. V l . in 2. osebi množine slovenščina loči moški in ženski spol (mi: me, vi : ve), v 3 . osebi pa tudi srednjega (oni, one, ona). Iz množinskih oblik so izpeljane dvoj i nske (midva, medve; vidva, vedve; onadva, onidve). Osnova osebnih zaimkov je, podobno kot v drugih slovan skih jezikih, od rodilnika naprej nadomestna, npr. jaz, mene; ti,
287
Slovenski jezik
tebe; on, njega; ona, nje; oni, njih . V rodilniku, daj alniku in to žilniku imaj o osebni zaimki po dve obliki, npr. mene, me; tebe, te; njega, ga, čigar raba je odvisna od skladenj skega okolj a. V tožilniku obstaja še tretja oblika, t.i. navezna, npr. mene, me, -me; njega, ga, -nj. Za l. in 2. osebo množine in dvoj ine nave znih oblik ni. Naslonska oblika v slovenščini se uporabi tudi v primerih tipa: A li si mi pisala? Seveda sem !i.! V orodniku obstajata za l . in 2 . osebo po dve obliki, ki sta enakopravno v rabi: menoj/mano, teboj/tabo. l . in 2. oseba množine v slovenščini ločita moški in ženski spol: mi : me, vi : ve. Obliki me, ve se uporabita, ko hočemo za znamovati več kot tri osebe ženskega spola. Vkolikor se osebni zaimek vi uporabi kot izraz spoštovanja, je vedno v obliki za moški spol, tudi če nagovarjamo žensko : Gospa, Vi se na vrstil V slovenščini t.i . navezne oblike zaimkov v tožilniku tvori jo skupaj s predlogom eno besedo, in sicer je to možno s pred logi : na, po, za, čez, skoz, med, pred, nad, pod, v � name, pote, zanj, ponjo . . . Č e je soglasniška skupina težko izgovorlj iva, se med predlog in navezno obliko zaimka vstavi samoglasnik: v njo - vanjo, pred nj - predenj. 2.4. 1 .2. Osebni povratni zaimek Osebni povratni zaimek nima imenovalniške oblike, in ima samo edninsko sklanjatev. Uporablj a se namesto os ebnega za imka, kadar sta osebek in določilo isto. V rodilniku in tožilniku ima povratni osebni zaimek enkli tično obliko se, v dajalniku pa enklitično obliko si. V tožilniku ima tudi t.i. navezno obliko -se. Svoj polni pomen enklitične oblike uresničijo pri pravih povratnih glagolih tipa počesati se, obleči se, kjer se lahko zamenjajo s svoj o polno obliko, ali kakšnim drugim določilom. 2.4. 1 .3 . Vprašalna in oziralna zaimka Vprašalna zaimka kdo za živo in kaj za neživo, imata vzpo redni obliki z obrazilom -r, oziralna zaimka kdor in kar. Skla njajo se po vzorcu: kdo(r), koga(r), kom(ur), koga(r), kom(er) , kom(er) ; kaj/kar, česa(r) , čemu(r), kaj/kar, čem(er), čim(er).
288
Oblikoslovje
Z vprašalnim zaimkom kdo se vpraša po osebah, ne glede na njihov spol, s kaj pa načeloma po stvareh. Zaimek kaj je raz vil veliko pomenov, npr. zakaj, koliko, ne bom, marsikaj. . , in podobno velj a tudi za obliko kar, npr. odkar, kolikor, precej. . . Ob oziralnih zamkih kdor, kar s e lahko uporabi členek ko li, ki se včasih piše ločeno, včasih pa skupaj z zaimkom (kdor koli 1 kdorkoli; kar koli 1 karkoli). Oziralnemu zaimku koli raz širi pomen in ga približa nedoločnemu in/ali splošnemu: Ko�ar koli boš srečal, ga pozdravi (= nekoga, vsakega). .
2.4. 1 .4. Nedoločni, splošni in nikalni zaimki Nedoločni, splošni in nikalni zaimki se tvorij o iz vprašalnih in se tudi sklanjajo po tem sklanjatvenem vzorcu. Z dodajanjem predpon ne-, marsi-, ali pa s prislovi redko, malo, se tvorijo ne določni zaimki: nekdo, malokdo, marsikdo, nekaj, malokaj, mar sikaj. Oblike s predpono ne-, npr. nekdo, nekaj se nanašajo na osebo ali predmet za katere v bistvu vemo, da obstaj ajo, ampak j ih ne moremo/nočemo poimenovati. Predpona marsi- zaimku doda pomen " dosti ", " veliko ". Kot nedoločni zamki se upora blj ata tudi kdo, kaj, npr. Kdo me je iskal? Nekdo je vprašal zate, ampak se ni predstavil. Nikalna zaimka nihče, nič, se sklanjata po vzorcu kdor, kar, npr. nihče, nikogar, nikomur. . . ; nič, ničesar, ničemur . . , pogosto pa se namesto oblike nihče uporabi posamostalj eni pridevniški zaimek nobeden, nobena, nobeno, saj njegova raba razlikuj e spol i n število nanosnika. Oblika vsakdo je nekakšno nasprotje zaimka nihče, ki se na naša na osebe, za obliko nič, ki se nanaša na predmete pa ni us trezne oblike v nasprotnem pomenu. V tem smislu se kot nado mestna oblika uporablj a posamostaljeno vsak, vsaka, vsako. .
2.4.2. Pridevniški zaimki Osnovna lastnost, ki pridevniške zaimke loči od samostal niških, je ta, da se v spolu, številu in sklonu ujemajo s samostal nikom na katerega se nanašajo. V pridevniške zaimke se pogo sto uvrščaj o besede, ki sodij o tudi v druge besedne vrste, saj se nj ihov pomen pogosto prepleta.
289
Slovenski jezik
2 .4.2. 1 . Svoj ilni pridevniški zaimki in povratni pridevniški zaimek S svojilnimi pridevniškimi zaimki izražamo last neke slov nične osebe, ali pripadnost. Slovenskih svojilnih pridevniških zaimkov je več kot v drugih slovanskih jezikih: najin, -a, -o naš, -a, -e l. moj, -a, -e vajin, -a, -o vaš, -a, -e tvoj, -a, -e 2. 3. njun, -a -o njihov, -a, -o njegov/njen, -a, -o Z oblikama moj, -a, -e; tvoj, -a, -e; njegov/njen, -a, -o se iz razi last 1 . , 2. in 3. osebe ednine; last osebka v množini se izra ža z oblikami naš, -a, -e; vaš, -a, -e; njihov, -a, -o. Z oblikami najin, -a, -o; vajin, -a, -o; njun, -a, -o pa se poudari, da sta last nika dva, npr. najin otrok - oče in mati imata enega otroka; na jina otroka - oče in mati imata dva otroka; najini otroci - oče in mati imata več otrok. Torej , z rabo dvoj inskih oblik zaimkov se izrazi pripadnost lastniku, ki je v dvojini, oziroma ima dva člana. Š tevilo oseb, predmetov ali pojmov, ki pripadajo temu dvočlanemu lastniku pa ni pomemben - je izražen z obliko samostalnika, npr. njuno stanovanje (= dva človeka imata eno stanovanje); njuni stanova nji (= dva človeka imata dve stanovanji); njuna stanovanja (= dva človeka imata več stanovanj). Svojilne pridevniške zaimke sklanjamo po pridevniškem sklanjatvenem vzorcu. Za zaimke v tožilniku moškega spola velja pravilo živosti - če je samostalnik, na katerega se nanaša zai mek, iz kategorije živo, se uporabi obrazilo -ega, če pa gre za kategorij o neživo je obrazilo ničto. S povratnim svojilnim zaimkom svoj se zaznamuje last osebka, npr. Vsak naj vzame svojo knjigo. Tudi povratni svojilni zaimek se sklanj a po pridevniški sklanjatvi . 2.4.2.2. Kazalni pridevniški zaimki Tako kot sami pridevniki se tudi pridevniški zaimki lahko razdelij o na skupine na podlagi pomena. Kazalni pridevniški za imki so torej lahko pravi (ta, tisti, oni), lastnostni (tak/šen/), ko ličinski (tolik/šen/) in neposredno kazalni (tale, onile, takle).
290
Oblikoslovje
Pravi kazalni pridevniški zaimki se nanašaj o na nekoga/ne kaj , kar je prostorsko, časovno, ali pa v zavesti govorečega bolj ali manj oddalj eno od trenutka govora. Tako se oblike ta, ta, to; ta, ti, ti; ti, te, ta, nanašaj o na osebo, predmet ali kateri koli po jem, ki je govorečemu blizu. Oblike tisti, tista, tisto; tista, tisti, tisti; tisti, tiste, tista se nanašajo na nekoga/nekaj , kar je govore čemu dalj e, za najbolj oddaljeno pa se uporabljajo oblike oni, ona, ono; ona, oni, oni; oni, one, ona. Sklanjatev vseh teh oblik je pridevniška. Tožilnik ednine moškega spola je vedno enak rodilniku, ta krat ko je zaimek uporablj en samostojno, ne glede na kategori jo živosti : Kateri kos torte hočeš, tega ali onega ? Kazalni zaimki, ki s e nanašaj o na neko lastnost, in kazalni zaimki za količino imajo dvojne oblike : tak, -a, -o, . . . in takšen, -šna, -šno, . . ter tolik, -a, -o in tolikšen, -šna, -šno, .. Včasih se oblikam kazalnih zamkov doda, bodisi kot pred pona, bodisi kot pripona, morfem le: tale, tistile, onile; takle .. . / le-ta, le-tisti, le-oni; le-tak. . . Takšne oblike dobij o pomen "rav no ta/tak/takšen". .
.
.
2.4.2.3. Vprašalni in oziralni pridevniški zairnki S samostalniškimi vprašalnimi zaimki se vpraša po osebah in predmetih, s pridevniškimi pa za nj ihove lastnosti oziroma kakovost (kakšen), vrsto (kateri), pripadnost (čigav) ali količino (koliko, kolikšen). Oziralni pridevniški zaimki se načeloma, ta ko kot samostalniški, od vprašalnih ločij o po končnici -r, npr. kakršen; kateri; čigar; koliko, kolikršen . Lastnostnim oziralnim zaimkom se lahko na osnovno obli ko doda morfem -koli, ki zaimku da pomen splošnosti in nedo ločnosti: Kakršen koli kruh boš kupil, bo prav. Oziralni zaimki, ki se nanašaj o na vrsto, poznaj o poleg ob lik kateri, -a, -o, . . tudi nepregibno obliko ki. Slednj o sodobne slovnice obravnavaj o tudi kot veznik. Oblika kateri, -a, -o, . . se uporabi v odvisnih sklonih in takrat, ko nepregibno ki nima jasne ga pomena, npr. Prijatelje, ki sem jih imela v srednji šoli, ne bom nikoli p ozabil. Dekle, o katerem sem ti govoril, se imenuje Po lona. Ze dolgo ni videl prijatelja ki mu je posodil knjigo (= ka teremu je posodil 1 kateri mu je posodil ?). .
.
29 1
Slovenski jezik
Oziralni pridevniški zaimek čigar je tudi nepregiben in je pravzaprav oblika rodilnika ednine moškega spola. Ko se zai mek nanaša na ženski ali srednj i spol, ter vse oblike dvoj ine in množine, se namesto oblike čigar uporablja kateri, -a, -o . . , npr. Profesor, či�ar predavanja obiskujem je zelo dober strokovnjak. Profesorica, katere predavanja obiskujem je zelo dobra strokov njakinja. .
2 .4.2.4. Splošni, nedoločni in nikalni pridevniški zaimki Splošni pridevniški zaimek vsak, -a, -o, . . in njegova sopo menka sleherni, -a, -o, . . se nanašata na posamezne osebe, pred mete ali pojme, na vse brez izj eme. Oblike ves, vsa, vse, . . . pa se nanašajo na celoto, na celoten obseg. Podoben pomen ima tudi pridevnik cel, -a, -o . . , zato je mej a med pomenom teh dveh be sed pogosto nej asna: Vse/celo mesto je govorilo o tem. Tako kot samostalniški, se tudi pridevniški nedoločni zaimki uporabljaj o z različnimi predponami, npr. nekateri, malokateri, marsikateri; nekak, malokak, marsikak, nekakšen, marsikakšen ki osnovnemu pomenu do neke mere spremenijo pomen, npr. malokateri 'redko kateri ' , marsikateri 'mnogi ' . Pomensko nasprotje splošnim pridevniškim zaimkom, ni kalne oblike nobeden/noben za kategorij o živo in nikakršen za neživo, se tako kot vsi ostali pridevniški zaimki sklanj ajo po pri devniški sklanj atvi za določen spol in število. .
.
.
-
=
=
2.5. Števniki Poleg tega, da števnik sodi v pridevniško besedo že po svo j em pomenu, saj gre za količinski pridevnik, vanjo sodi tudi na podlagi tega, da loči sklon, spol in število, ki so odvisni od skla denjskega okolj a. V slovenskem jeziku se števniki delijo v na slednje skupine: l . osnovni 2. vrstilni 3 . (ločilni) distributivni 4. (množilni) multiplikativni
292
en, -a, -o; pet; tisoč prvi, -a, -o dvoje, petero četveren, deseteren
Oblikoslovje
Včasih se v števnik uvrstijo tudi t.i. nedoločni števniki, ki so po poreklu prislovi : mnogo, malo, dosti, več, preveč . . . 2.5 . 1 . Osnovni števnik Slovenski števniki 1 , 2, 3 i n 4 ločijo spol. Š tevnik en, -a, -o ima v moškem spolu tudi samostalniško obliko eden, čigar po men se prepleta s pomenom nedoločnega zaimka nekdo (En go spodje klical : Eden je klical. ) Ob dva, dve, dve se uporabi dvo jina, od tri naprej pa m nožina. Trije, tri, tri in štirje, štiri, štiri imaj o posebne oblike za moški spol. S števniki od pet naprej se uporablja rodilnik množine, npr. Dva fanta. Dve lipi. Dve okni. Trije možje. Tri ulice. Tri pisma. Pet/sto/milijon golobov. Pet/ sto/milijon deklic. Pet/sto/m ilijon vprašanj. Š tevnika 2 in 3 se sklanjata po zaimenskem vzorcu, 2 se sklanja po vzorcu kazalnega zaimka ta v dvoj ini (dva/dve, dveh, dveh, dvema, dva/dve, dveh, dveh), 3 pa po vzorcu kazalnega za imka ta v množini (trije/tri, treh, trem, trije/tri, treh, tremi). Š te vniki od 5 naprej se sklanjaj o kot pridevniki v množini : pet-fJ, pet-ih, pet-im, pet-fJ, pet-ih, pet-imi. Š tevnike večje od 20 pišemo in izgovorimo tako, da so na prvem mestu enice, potem desetice. enaindvajset 21 1 58 sto oseminpetdeset 1 623 72 sto dvainšestdeset tisoč tristo dvaindesedemdeset Pomen števnikov je včasih tudi prenesen. Pogosto se oblike sto in tisoč uporabljajo v pomenu " veliko ", npr. Sto stvari ti imam za povedati. Tisočkrat sem ti povedala da moraš biti priden! 2 . 5 .2 . Vrstni števniki Vrstilni štev niki so izpeljani iz osnovnih. Imajo oblike za vse tri spole. Tako kot velj a za osnovne, tudi vrstilni števniki 1 ., 2 . , 3 . , 4. imaj o posebne oblike, števniki od 5 . naprej pa se tvori jo tako, da se na obliko osnovnega števnika dodajo končnice -i, -a, -o: prvi, prva, prvo; drugi, druga, drugo; tretji, tretja, tretje; četrti, četrta, četrto; pet-i, pet-a, pet-o; stopetdeset-i, -a, -o; . . .
293
Slovenski jezik
Zaporedni števniki se sklanjajo po pridevniškem sklanja tvenem vzorcu, npr. prvi, prvega, prvemu . . . ; prva, prve, prvi . . . ; prvo, prvega, prvemu . . . ; peti, petega, petemu . . . ; peta, pete, pe ti . . . ; peto, petega, petemu . . . 2 . 5 .3 . Ločilni števniki Pomen ločilnih števnikov je dvojen - lahko pomeni to, kar pomeni glavni števnik, lahko pa tudi to, kar pomeni glavni šte vik skupaj s samostalnikom, ki izraža vrsto, skupino, par. Tvo rijo se z dodajanjem obrazil -er, -oj (enoj, dvoj, troj, četver, pe ter, . . . ). Ujemaj o v spolu, številu in sklonu se s samostalnikom zraven katerega stoj ijo, npr. Kupila si je petere čevlje. Kupila si je pet parov čevljev; Še dvoje ti imam za povedati. Dve stva ri. ti imam za povedati. =
=
2 . 5 .4. Množilni števniki Tako kot ločilni, tudi multiplikativni števniki imaj o dva po mena - da je nekaj dano tolikokrat, kot pove glavni števnik, ali pa da ima toliko vrst, npr. Kovček z dvojnim dno . . . z dvemi dni; Trojno gibanje morske vode: valovanje, morski tokovi, pli movanje. Množilni števniki se tvorijo z dodajanjem obrazila -en na obliko ločilnega števnika: dvojen, peteren. =
2.6. Prislovi Prislovi so načeloma nepregibne besede, nekateri med nj i mi (lastnostni) pa poznajo stopnjevanje. Nastali so večinoma iz samostalniških besed, pridevnikov, glagolov ter predložnih kon strukcij . Prislovi so polnopomenske besede, na podlagi pomena pa j ih delimo na prostorske, časovne, vzročnostne, lastnostne. Prostorski prislovi se delijo v tri skupine, glede na vpraša nje na katero odgovarj ajo: kje?, kam ?, kod?. l. Pri slovi, s katerimi se odgovori na vprašanje kje ? se na našajo na mesto na/v katerem se kaj dogaj a, npr. kje ? ---. doma,
294
Oblikoslovje
zunaj, notri, spodaj, zgoraj, daleč, blizu, nizko, visoko, tu, tam , nikjer . .. Kje je Mojca ? Zunaj. 2 . Prislovi, s katerimi se odgovori na vprašanje kam ? se nanašaj o na mesto proti kateremu je je dejanje usmerjeno: kam ? -----. domov, dor, dol, vstran, noter, sem, tja, nikamor . . . Kam greš po službi? Domov. 3 . V tretj i skupini so pri slovi, s katerimi se odgovori na vprašanj e kod? in le-ti se nanašaj o na pot ali območje, po kate rih se odvij a dejanje: kod? -----. tod, kod, ponekod, koderkoli . . . ; npr. Kod si hodil cel dan ? Koderkoli sem hodil, mi je bilo lepo. Č asovni prislovi naj pogosteje odgovorij o na vprašalni zai mek kdaj? in ta skupina zaj ema bogato skupino besed. Veliko manj je prislovov, ki odgovorijo na vprašanj i odklej? in doklej?, in sicer se v sodobni slovenščini tudi redkeje uporabljajo. Po mensko so tudi količinski, zato j ih včasih poimenujemo časov no-količinski. kdaj? -----. zdaj/sedaj, nekoč, nikdar, zjutraj,jutri, lani, zdavnaj, zmeraj . . ; npr. Lani sem bil na imenitnih počitnicah. odklej? -----. odslej, poslej, potlej . . doklej? -----. dokler, doslej, dotlej . . . Vzročnostni prislovi so večinoma odgovori na vprašanje zakaj?, nanašaj o pa se na namen, dopuščanje, učinek. . . ; npr. za kaj? -----. zato, slučajno, pomotoma, namenoma, tako, hote, neho te . . ; npr. Pomotoma sem dobil vašo telefonsko številko. Z lastnostnimi prislovi se, poleg načina udej anjanj a nekega glagolskega dejanja, izraža tudi količina ali mera. Najpogosteje so izpelj ani iz samostalnikov, pridevnikov ali zaimkov. Dobimo j ih kot odgovor na vprašanj a kako ? , koliko ?, kolikokrat? kako ? -----. tako, kakor, dobro, korakoma, naglas, molče, le po, dobro, zlepa . . . ; Molče so se poslovili. koliko ? -----. toliko, nič, dovolj, veliko, malo . . . ; Toliko ti imam za povedati. kolikokrat? -----. tolikokrat, nekajkrat, malokdaj, včasih, zno va, stokrat . . . ; Malokdaj se odpravim smučat. .
.
.
295
Slovenski jezik
2.7. Povedkovniki V povedkovnik sodijo besede, ki imajo funkcijo povedko vega določila, oziroma dopolnila glagola biti. Lahko j ih razumemo bolj kot skladcnj skopomensko kategorijo kot pa pravo besedno vrsto. Najpogosteje se uporablj ajo ob pomožnem glagolu. Stav ki s takšnim prislovom so večinoma brezosebni, npr. Dolgčas je bilo; Mraz je; Tema bo. Povedkovniki se običajno nanašajo na: 1 ) stanje naravnega okolja, npr. Jutri bo soparno. Zunaj je temačno. Vroče je bilo. 2) psihično in fizično stanje človeka, npr. Všeč mi je pri vas. S teboj mi je zanimivo. 3) vrednotenj e, ocenjevanj e, npr. Tako je prav! Čudno je to vse skupaj.
2.8. Predlogi Predlogi so nepregibna besedna vrsta, brez predmetnega pomena. Predlogi vplivajo na sklon samostalniške besede in se uporablj ajo za izražanj e odvisnik skladenj skih odnosov med be sedami in besednimi zvezami. Glede na rabo, predloge delimo na prave in neprave. Pravi so tisti, ki se uporabljaj o samo kot predlogi, neprave pa upora bljamo tudi kot prislove, samostalnike, ali druge bcsedne vrste, npr. za, mimo, okoli, kraj. . . Da je beseda uporabljena kot pred log in ne kot polnopomenska zveza sklepamo po tem, da izraža razmerj e med vladalno in vladana imensko besedo (steza okro� parka), vpliva na sklon besede, ne more biti stavčni člen in ima nezamenlj iva mesto pred samostalnikom. Nekateri predlogi imaj o morfemske variante v pisani ali iz govorjeni obliki. Med take sodijo zis in kih . Varianta s se uporabi pred samostalniško besedi, ki se začne z nezvenečim soglasni kom, z pa pred zvenečimi soglasniki in samoglasniki . Predlog k uporabimo pred vsemi glasovi razen pred k in g, pred katerimi se uporabi h.
296
Oblikoslovje
V kino sem šel � prijatelji. Otrok se je igral � mamo.
Namenjen sem k zdravniku. Namenjen sem h. gospodu Novaku.
Predlogi se vežej o z določenimi skloni : l. z rodilnikom se uporabljajo: brez, do, iz, od, zis, za, izmed, iznad, izza, izpred, okoli, zraven, poleg, blizu, mimo, sre di, zaradi . Npr. Od Beo�rada do Ljubliane je 522 km ; Okoli hi še je veliko rož; Zraven njega se vsedi! .
2. z dajalnikom: k/h, proti, kljub. Npr. K prijateliici grem ; Kliub dežju je šla ven,· . .
3 . s tožilnikom: na, ob, po, v, čez, skozi, zoper, med, nad, pod, pred, za . . Npr. Vaza daj na mizo! Peljali smo se skozi tu nel; Predme so postavili m ikrofon. .
4. z mestnikom: o, pri, na, ob, po, v. Npr. Pri nas je veliko zelenja; Ob poti raste trava; Gimmnazijo je končala v Celju. 5 . z orodnikom: z/s, med, nad, pod, pred, za. Npr. S šolo smo šli v muzej; Nad mestom je hrib; Za hišo je vrt. Za slovenščino je značilno, da se v orodniku predlog z/s uporablja vedno, ne glede na to, ali gre za družbo, ali sredstvo.
2.9. Vezniki Veznik j e nepregibna besedna vrsta, ki j e predvsem skla denj skega pomena - kaže na razmerje med dvema deloma spo ročila. Za razliko od predlogov, vezniki nimaj o vpliva na pregi banj e drugih besednih vrst, ki stoj ijo ob nj ih. V vlogi vezniške besede se naj dejo tudi prislovi, vprašalni in oziralni zaimki ter členki . Po svoj i strukturi so vezniki enodelni ali dvodelni. Enodel ni se nahajaj o pred eno, ali med dvema elemcntoma vezniškega sklopa, dvodelni pa so zastopani v obeh delih, npr. Anka in Tin ka sta šli po nakupih; Pogovarjali smo se kakor o poklicnih, ta ko o zasebnih vprašanjih. V enodelne sodijo: l. enobesedni vezniki: da, če, ko, in 2. večbesedni enodelni vezniki: kot da, brž ko, s tem da. . . . . .
297
Slovenski jezik
2.10. Členki Č lenki (partikule) so nepre gibna besedna vrsta, s katerimi izražamo pomenske odtenke, vzpostavljamo veze s sobesedilom ali tvorimo skladenj ske naklone. Podobni so veznikom, prislo vom, pa tudi zaimkom. Č lenki imajo običajno pomen izpuščenih stavkov, npr. Kupil je samo eno knjigo (= lahko bi jih kupil ve). S členkom izražamo: - navezovanje, npr. Zakaj me potem sprašuješ o tem ? Sicer J2Q niti ni pomembno. - čustva, npr. Vse je v redu, hvala bogu! Sreča, da se je vse dobro izteklo. - naglaševanje, npr. Predvsem bi o tem morali premišljeva ti; Celo to si mu povedala ? - izjemo, npr. Komaj pet jih je bilo; Le on se je oglasil. - dodajanje, npr. Poleg tega veliko bere; Tudi filme rada gleda. - zatrj evanje, npr. Ja, res je; Dejansko je bilo tako; Seveda je doma. - možnost, npr. Mogoče je res; Navsezadnje to ni slabo. - mnenje, npr. Menda je to poceni; Bi ti prišla, recimo ob petih. - vprašanje, npr. A li si prav slišala ? Kajje že prišel? - negacijo, npr. Ne glej takšnih filmov; Ni ga nazaj. Š tevilne možnosti in oblike rabe členkov omogočajo zelo različne klasifikacije, kar velj a tudi za druge slovanske jezike in ni posebnost slovenskega j ezika.
11. Medmeti Medmeti večinoma imaj o pomen celih stavkov. To j e last nost, ki j ih jasno loči od predlogov in veznikov, toda včasih so podobni prislovom in členkom. Očitna razlika je v tem, da med met uporabljamo popolnoma samostojno, kot stavek, npr. Pst! Hov, hov!, v ostalih primerih samostojne rabe pa gre za izpušča nje, npr. Kako se imaš? Dobro [se imam] .
298
Oblikoslovje
Medmet je včasih težko zapisati , saj te glasove izgovorimo drugače kot običaj no, gre predvsem za posnemanje zvokov iz narave, ki so pogosto neartikulirani. Glede na pomen j ih lahko razvrstimo v tri skupine : - ki izražaj o razpoloženje: oh, eh, ih, uh, ah . . - ki posnemajo: him ham, kikiriki, hov hov. . . - velelne: na, lej, dej. . . Lahko so tudi uporabljeni kot del stavka, npr. Koza pa skok na steno. Medmeti so besede, ki se redko najdejo v slovarj ih in be sednih seznamih, so nekako bolj del ustnega izročila, pogosti so v otroškem jeziku in so stilno zaznamovani. So pogosto past za prevaj alca. .
299
Predrag Piper
3. SKLADNJA 1
Stavek kot osnovna zgradbena in hkrati kot pomensko-skla denj sko samostojna j ezikovna enota se v jeziku ubeseduje kot sporočilno zaokrožena stavčna poved in v govoru oz. diskurzu kot t. i. izreka. Diskurz obsega besedilo, ki ga tvorimo v določe nem govomem dogodku, in prvine tega govomcga dogodka (kraj in čas govora, sodelujoče v komunikacij i, nj ihova vedenja oz. znanja in stališča, ipd.), brez katerih to besedilo ne bi posta lo izreka in ne bi uresničilo svoj ih komunikativnih in drugih funkcij . Stavek ima praviloma en povedek, npr. lvanka bere knjigo. Dve ali več enopovedkovih zgradb tvorij o zložena po ved, npr. lvanka bere knjigo in Minka piše pismo, hkrati pa te enopovedkove zgradbe lahko že imajo zgradbo enostavčnih po vedi. Zapletcnej še so zgradbe nadpovednih skladenj skih enot kot so npr. odstavek ali dvogovor ali besedilo, ki so oblikovno in pomensko relativno samostojne skladenj ske celote, razumlje ne kot proces in kot njegov rezultat. S komunikativnega vidika je besedilo samostojnej še kot stavčna poved, navadno pa tudi zgradbeno zapletenej še kot stavčna poved, čeprav je včasih tudi besedilo lahko samo ena poved, npr. aforizmi, pregovori ipd. Po drugi strani so v poved vključene manj še jezikovne enote: deli stavka oz. stavčni členi, slovnične oblike in leksemi z različni mi pomeni, stilnimi vrednostmi itd. Osnovna funkcija stavka oz. stavčne povedi je ubesedenje določenega govomega dogodka, sodeluj očih v njej in razmerij oz. odnosov med sodelujočimi. Stavek je določen s slovničnimi kategorijami, ki se v stavku uresničujej o tudi z d
1 Avtor se prisrčno zahvaljuje dr Maji Dukanovic za prevod teksta te slovenske skladnje na slovenščino, zahvaljuje se tudi dr. Andrej i Žele in dr. Maj i Dukanovic za koristne opombe. 300
Skladnja
branimi leksemi. Pomensko vsebino stavka tvori njena propozi cija (= pomenska podstava oz. povedkovo-udeleženska podsta va) glede na posamezne prostorsko-časovne vidike govomega dogodka, npr. Ona je bila tukaj, Zdaj pa je v šoli, in modalni oz. naklonski okvir, npr. Ona je morda bila tukaj, Zdaj pa je verjet no v šoli. Modalni oz. naklonski stavčni okvir postavlj a propozicio nalno oz. pomenskopodstavno zgradbo na višj o raven, medtem ko osnovna propozicij ska oz. pomenskopodstavna zgradba oh ranja udeležensko vlogo, npr. Ona je morda bila tukaj ' obstaj a možnost, da j e ona bila tukaj ' , ki j e lahko izražena besedno, kot v prej šnj em primeru, ali pa stavčno, npr. Ne verjamem, daje bi la tukaj. Prostorskost se navadno ubeseduje z zaimenskimi beseda mi, npr. tukaj, tam , tja, ta, posredno pa se uresniči s pomočjo ka tegorije osebe, saj je sodeluj oči v govomem dogodku istočasno del njenega prostora. Č asovnost se ubeseduj e s pomočjo slavni čne kategorije časa in tudi s časovnimi deiktičnimi izrazi, npr. zdaj, tedaj, danes, jutri. Poleg prostorsko-časovne sestavine glede na prostor in čas govomega dogodka ter usmerj anja na govorno osebo kot nosilca modalne oz. naklonske kvalifikacije pragmatični del stavčne vsebine tvori komunikativna (= tematsko-rematska) zgradba stavčne povedi in različne pragmatične funkcij e oziroma govor na dej anj a, ki se lahko ubeseduj ej o v stavčni povedi, istočasno pa lahko izražajo modalne vsebine kot vprašanj e, dvom, pro šnj a, povelje in dr. Stavek oz. stavčna poved je tvorjena s povedkom (to je najpo gosteje glagol, redkeje katera neglagolska beseda kot neglagol ski del povedka oziroma povedkovo določilo), z udeleženskim do ločilom, ki je lahko tudi samostalniška besedna zveza (SamBZ), npr. Tvoj obisk nas veseli, ali odvisnik, npr. Veseli nas, da si nas obiskal. Stavčna poved je lahko že samo en stavčni člen, npr. po vedek ali osebek ali predmet, npr. Dežuje, Katastrofa! ipd. Osrednjo organizacij sko valenčno oz. vezlj ivostno vlogo v stavku ima povedek, ki v navezi z osebkom stavkotvomo odpira ali zapira možna udeleženska mesta za udeležence v stavčnoč-
301
Slovenski jezik
lenski vlogi predmetov ali prislovnih določil . Stavkotvoma ve zljivost oz. valenca, ki se izraža kot ujemanje v osebi, številu in spolu, je t. i. prisojevalno levovezlj ivo razmerje med osebkom in povedkom, npr. lvanka je prišla, Mario je prišel. V povedku je lahko tudi brezosebni glagol, brez udeleženca kot vršilca de janj a ali nosilca poteka ali stanja, izražen s tretjo osebo ednine srednj ega spola, npr. Mrači se, Deževalo je. Navadno imaj o gia goli v povedku lahko od enega do štiri argumente. Po stopnj i zapletenosti strukture predikatskega izraza, so povedki lahko enobesedni glagolski, npr. Marjeta telefonira, Tone pije kavo, ali pa t. i. zloženi povedki, v katere so poleg po možnega oz. sinsemantičnega glagola vklj učene tudi neglagol ske besedne vrste kot samostalniki, pridevniki, prislovi; ožja klasifikacija oz. izbor določene besedne vrste je posledica večje al i manj še polnopomenskosti glagolov, npr. On k strokovnjak, On postaja strokovnjak, ali različne pomenske vrstnosti drugih neglagolskih besednih vrst, npr. Ona je moja sestra, Ona je pridna itd.
3.1. Samostalniška besedna zveza 3 . 1 . 1 . Zgradba samostalniške besedne zveze 3 . 1 . 1 . 1 . Zgradba jedrne samostalniške besedne zveze Osnovna funkcija samostalniške besedne zveze je nomina cija. Č eprav se samostalniška besedna zveza (v nadaljevanju SamBZ) pogosto nadomesti s stavkom, npr. Kajenje škoduje zdra vju � Če kdo kadi, to škoduje zdravju, predmet ali pojav, ki je ubeseden kot SamBZ, ni predstavljen kot razmerje med stavčni mi členi v odvisnem stavku, ki ubesedujejo določeni predmet ali ta pojav, ampak se SamBZ poimenuje in obravnava kot celota. Vsebina SamBZ je v slovenščini določena ( 1 ) s tistim, kar se poimenuj e (x) , (2) s spaciotemporalno referenčno lokalizacij o oz. s prostorsko-časovno opredelitvij o določene vsebine (R) in (3) z njegovo kvantifikacijo (Q) oz. količinskostj o in obsegov nostjo, kar se skupaj lahko predstavi z zapisom RQ (x) .
302
Skladnja
Sestavo SamB Z tvorita ( 1 ) jedma oz. bistvena sestavina in (2) dopolnilna oz. dodatna sestavina. Konstitutivna oz. bistvena sestavina SamBZ je samostalnik ali druga besedna vrsta v samo stalniški vlogi, npr. osebni zaimek SamBZ, posamostaljeni pri devnik, števnik, pa tudi nedoločnik, npr. Kajenje je prepoveda no nasproti Kaditi je prepovedano. Za samostalniške besedne zveze je primarna oz. prvotna in tipična osebkova vloga, za druge besedne vrste pa je ta vloga sekundama oz. drugotna ozi roma manj tipična ali netipična, npr. " Na " je predlog, " Ah " je medmet. Dopolnilna sestavina SamBZ je navadno pridevnik, npr. ljubljanski grad, pridevniški zaimek, npr. ta grad, števnik, npr. trije gradovi, nezaimenski ali zaimenski prislov, npr. grad nocoj, Ljubljana nekoč in sedaj, samostalnik, npr. profesor Ju rančič. Po obliki in stopnj i skladenjske zapletenosti je dopolnil ni element jedrne SamB Z lahko ( 1) beseda ali besedna skupina, ki ni samostalniška besedna zveza - to je običajno pridevnik in/ali prislov, oziroma prislovni izraz, npr. zelo star grad, kjer zelo določa star, in zelo star določa grad, (2) kakšna druga sa mostalniška besedna zveza, npr. hiša ob morju, (3) poved, npr. Hiša, ki se nahaja ob morju . . . Pridevnik se kot sestavina jedrne SamBZ praviloma upora blj a pred konstitutivno oz. jedmo sestavino SamBZ v stilno in komunikativno nevtralnem/nezaznamovanem besednem redu, kot levi kongruenčni atribut oz. kot levi ujemalni prilastek, npr. dobri ljudje, pridevnik kot desni kongruenčni atribut oz. kot desni ujemalni prilastek pa je redkej ši, npr. strela božja, ali pri stalnih besednih zvezah, npr. Aleksander Veliki. V SamBZ z izpuščenim konstitutivnim elementom lahko pridevnik prevzame funkcijo izpuščenega dela skupine, npr. Za prvega (tekmovalca) je pri pravljena nagrada. Š tevilo pridevnikov, ki se lahko uporabij o v funkcij i dopolnilnega elementa v isti jedmi SamBZ je obratno sorezmeren verj etnosti, da se tolikšno število pridevniških do polnilnih elementov uporabi v določeni funkciji, oziroma najpogo steje se uporablj a en pridevniški leksem, redkej e dva, še redke je tri itn. Pridevniški dopolnilni element se z jedmim elementom ujema v sklonu, spolu in številu, npr. Poglej tega študenta 1 Po glej ta patent, razen, če ne gre za nekega relativno maloštevilnih nesklonlj ivih pridevnikov, npr. poceni blago.
303
Slovenskijezik
Pridevniki so lahko modi ficirani, skupaj s samostalnikom, ki ga določaj o, z drugo pridevniško besedo, npr. ta nova hiša, ali pa so modificirani tudi s prislovom (ali prislovnim izrazom), npr. zelo velik uspeh, kar velja tudi za deležnik na -n, kot glagol ski pridevnik, npr. dobro pripravljeno srečanje. Izražanje odnosa RQ (x) s konstitutivnim in dopolnilnim elementom SamBZ je lahko zelo različno, od možnosti, da tudi R in Q imata poseben izraz, npr. ti trije študenti, prek delno sin kretičnega izraza, npr. ti študenti (kj er so s samostalnikom štu denti izražena x in Q, ali : oba študenta - kjer se prek leksema oba udejanjata funkcij i R in Q /ta druga funkcija se udejanja tu di prek dvoj inske oblike samostalnika/), do možnosti, da vse tri odnose izrazimo z isto besedo, npr. Sedanjost je težka, kjer lek sikalni pomen kaže na čas govora (R, x), oblika ednine pa infor mira o količini (Q). Jedma samostalniška besedna zveza je osnovni element razvite SamBZ in zajema tisti del neke vsebine, na katerega vpliva referenčna lokalizacija in kvantifikacija oz. s katerim se izraža x, npr. novi študent - v samostalniških skupinah: ta novi študent, trije novi študenti, naši novi študenti ipd. Jedma samo stalniška besedna zveza predstavlj ena v razviti SamBZ s samo stalnikom, npr. ta študent. Posamezne SamBZ imaj o obliko sa mo jedrne SamBZ, npr. novo pokopališče, toda to ni mogoče tam, kjer so x, R in Q izraženi sinkretično, npr. lastna imena, apelativni samostalniki z določili, ki vsebujejo referenčni ele ment ali kvantifikator (sedanje težave, večna vprašanja ipd.), apelativni samostalniki v čigar pomenu je vsebovan referenčni ali kvatifikativni element (npr. sedanjost, preteklost), osebne in kazalne samostalniške besede Uaz, ta, tisti . . . ) itn. Konstitutivni element lahko dovoli ali zahteva prisotnost dopolnilnega elementa. Prisotnost dopolnilnega elementa v sku pini zahtevajo samostalniki z odnosnim pomenom: sorodniškim, npr. oče, prostorskim, npr. sosed, časovnim, npr. potomec, pose sivnim, npr. lastnik, funkcionalnim, npr. rektor, s pomenom dela in celote, npr. središče itn. Č e kontekst vsebuje informacij o o drugem članu določene relacije, se modifikacija v j edmi SamBZ
304
Skladnja
lahko izpusti, npr. Spoznal se je z rektorjem Ljub lianske univer ze. Rektor ga je sprejel ob dvanajstih, tj . ' rektor Ljublj anske univerze ga je sprejel ob dvanaj stih ' . Obvezno prisotnost dopol nilnega elementa včasih zahtevajo tudi določeni leksemi v kon stitutivnem delu SamBZ, čigar semantična vsebina je vključena v slovnično nadrejeni del konteksta, npr. gledati s široko odprti mi očmi (brez določila široko odprtimi je raba leksema očmi tu informativno redundančna oz. nesmislcna), ali v okviru neuje malnega prilastka, npr. mož dobrih rok, kjer je brez pridevniške ga atributa raba samega samostalnika roka skladenj sko nepra vilna, saj samostalnik mož, določen s takšnim nekongruenčnim atributom rok, implicira skladenj sko vsebino samostalnika, ki je določen skozi odnos celote in njenega dela. Dopolnilni elementi SamBZ imajo glede na leksikalno se stavo in skladenj sko vlogo različne pomene, predvsem okoli ščinske, npr. mesto v Sloveniji, srečanje ob Božiču, in neokoli ščinske, npr. roman Ivana Cankarja, portret Ivana Cankarja, svinčnik Ivana Cankarja. V obeh primerih je konstitutivni ele ment skupine lahko glagolski samostalnik, kot rezulat nominali zacije, npr. razgled na morje, nasvet stare mame. Pomen samostalniških skupin v funkcij i dopolnilnega ele menta se udejanj a z različnimi sklonskimi končnicami, s predlo gi ali brez nj ih, s pridevniškimi modifikatorji, bodisi obveznimi ali fakultativnimi bodisi brez nj ih. Opomba: Konstitutivni element se l ahko modificira tudi z odvisnim stav kom, npr. Spet smo se srečali s profesorjem, s katerim smo se včeraj spoznali.
3 . 1 . 1 .2. Samostalniška besedna zveza kot argument, oz. udeleženec V stavku sta možni dve obliki izražanj a argumenta udele ženca, in sicer samostalniška besedna zveza, npr. Gleda zahod sonca, in odvisni stavek, npr. Gleda kako zahaja sonce. Stavek ima do štiri takšne argumente, med katerimi je prvi izražen z neodvisno SamBZ, ostali pa neposredno ali posredno z odvisni mi samostalniškimi skupinami ali stavki. Ločimo, torej : ( 1) neo dvisno SamBZ (v funkciji prvega argumenta): npr. ivica kupuje,
305
Slovenski jezik
(2) odvisne SamBZ - (a) neposredno odvisno skupino (v funk ciji drugega argumenta) : npr. Ivica kupuje darilo, (b) posredno odvisno skupino (v funkciji tretjega argumenta): npr. Ivica ku puje darilo očetu. (c) posredno odvisno skupino (v funkciji če trtega argumenta): npr. Ivica piše očetu pismo s svinčnikom. Neodvisni status SamBZ prvega argumenta j e predvsem razviden v ujemalnosti s povedkovnim izrazom po spolu in šte vilu. V tisti meri, v kateri so te slovnične kategorije semantizira ne, nj ihovo vsebino tvorijo posamezne lastnosti denotata (spol, količina), ki so razvidne v slovnici SamBZ, kot skladenj skega izraza denotata, nj ihovo izražanj e v povedkovnem delu stavka pa je sekundarne narave in je predvsem v funkcij i formalnega poudarj anja (kongruence), da se določeni deli stavka nahajaj o v najbolj tesni smiselni povezavi, npr. Tone je študent, Vida je taj nica, Silvanec je bil dober. Samostalniški del povedka ima v sodobni slovenščini obli ko imenovalnika, npr. Tone je naš sosed, toda v posebnih leksi kalno-semantičnih pogojih dobi obliko tožilnika s predlogom za, npr. Toneje bil za točaja, Ti bodi za pričo, s značenjom opra vljanja določene socialne vloge, ki ni stalna. Samostalniška besedna zveza prvega argumenta se pravilo ma nahaja v obliki imenovalnika in je postavljena pred poved kovni izraz v stavku, ki je stilno in komunikativno nevtralen. Osebek dobi obliko rodilnika, če je v stavku negiran povedek s polnopomenskim glagolom biti, npr. Slovarja ni na mizi, Tiste šole ni več. B lokiranje pozicije prvega argumenta v strukturi stavka je redkeje, prim. Sneži, Pozno je, in je znači lno za stavke z brezosebnimi glagoli ali s povcdki in nasploh - z brezosebni mi stavki. Odsotnost prvega argumenta je lahko fakultativna, kot v stavku Telefonira, npr. v dialogu Kaj dela Tone? - Tone telefonira 11 Telefonira. Odvisna samostalniška besedna zveza, s pomočjo katere se udejanja drugi argument, ima konstitutivni element v tožilniku in je locirana za povedkovnim izrazom v stavku, ki je stilno in komunikativno nevtralen, npr. Ivanka bere knjigo. Predmet do bi rodilniško obliko ob zanikanem povedku, npr. Ni razumela te ga vpra.�anja, ali pa če izraža del neke količine, npr. Vzemi še mesa.
306
Skladnja
Samostalniška besedna zveza v funkcij i tretj ega argumenta je v posredni odvisnosti od povedkovnega izraza. Če stilni ali komunikativni razlogi ne zahtevajo drugačne l inearizacij e, se SamBZ tretjega argumenta nahaja za predikatskim izrazom in za SamB Z v funkcij i drugega argumenta, npr. Lidija piše pismo Aljažu. Č e je SamBZ tretj ega argumenta edina SamBZ v stavku, se SamBZ prvega in drugega argumenta same po sebi razumejo, npr. Piše Aljažu, ali gre za stavke z neglagolskimi povedkovni mi besedami (povedki) kot nosilci povedkovnega izraza, npr. Žal mi je, oziroma brezosebnega stavka tipa Zdi se mi ipd. Samostalniška besedna zveza v funkcij i četrtega argumenta je tudi v posredni odvisnosti od povedkovnega izraza. Č e stilni ali komunikativni razlogi ne zahtevajo drugačne linearizacij e, se SamBZ četrtega argumenta nahaja za povedkovnim izrazom, npr. Ivica piše pismo očetu s svinčnikom . Če je SamBZ četrtega argumenta edina v stavku, se tudi samostalniške besedne zveze ostalih argumentov sami po sebi razumejo, npr. Piše s svinčnikom. Samostalniška besedna zveza, čigar realizacija je fakulta tivna, lahko kot dopolnilni element modificira drugo SamBZ ali pa neposredno povedkovni izraz, npr. To je knjiga moje mame. Osebni zaimki, uključno z zaimkom sebe, ne morej o biti v odnosu odvisnosti od SamBZ, ustrezne pomenske vloge pa izra žajo z osebnosvoj ilnimi zaimki (moj, tvoj, njegov . ) in povrat no-svojilnim zaimkom svoj, npr. Vozi avto svojega očeta, toda Vozi njegov avto namesto * Vozi avto njega ipd. To velja tudi za blokirano rabo sociativnega orodnika zaimka sebe, ki se v tej funkciji zamenja z zaimkom sam, npr. To si je sam naredil (ne pa * To sije naredil s sabo). ..
3 . 1 . 1 .3 . Sklon v samostalniški besedni zvezi Največji del pomenskih vlog SamBZ se udejanja v okviru kategorije sklona. Sklon je slovnična kategorija, s katero se poka žejo odnosi med deli stavka in nj ihova osrednja pomenska vloga. Imenovalnik je sklon slovničnega osebka in je izraz prvega argumenta v pomenski strukturi stavka, npr. Mateja pije kavo. Tipičen pomen slovničnega oseb ka je pomen osebe in dolo čenosti, saj slovnični osebek zaznamuj e predvsem vršilca dolo-
307
Slovenski jezik
čenega procesa ali odnosa oz. nosilca lastnosti ali stanj a. Slov nični osebek lahko zaznamuj e tudi druga živa bitja, npr. Pes la ja, ali živo v naj širšem pomenu besede, npr. Cvetje raste, ter nežive predmete, npr. Motor se sliši, uključno z naravnimi poj avi, npr. Dež gre. Imenovalnik kot oblika slovničnega osebka kaže odnos medsebojne odvisnosti med SamBZ in povedkovnim izrazom, ki je razviden v njunem slovničnem ujemanju. Slovnični osebek običaj no ima v komunikativni strukturi stavka funkcijo teme in zaseda mesto pred predikatskim izrazom. Od imenovalnika imaj o večj o stopnj o neodvisnosti glede na povedkovni izraz le samostalniške besedne zveze v funkciji zvalnika. Vsi drugi samostalniški izrazi so več ali manj skla denj sko podrejeni povedkovnem izrazu ali pa nekemu drugemu samostalniškemu izrazu. Opomba: Imenovalnik se najpogostej e uporablja kot imenovalnik agensa oz. vršilca dejanja, npr. Marjeta zaliva rože, imenovalnik paciensa oz. nosilca dejanja // stanja, npr. Učenka je pohvaljena od učitelja, Po zdravljen bodi tudi on, apelativni imenovalnik, npr. Ivica, počakaj.
Tudi samostalniški del povedka kot povedkovo določilo je praviloma v imenovalniku, npr. Tone je natakar. Glede na to skladenj sko vlogo se lahko govori tudi o povedkovniku kot o posebnem sklonu, če bi za ta pomen obstajala tudi posebna ob lika, kakršne v slovenščini sicer ni; če pa na sklon gledamo kot na predvsem skladenjsko kategorij o, potem lahko na povedkov nik gledamo kot na posebni sklon (po teorij i sklona Z. Topol in ske, u zvezi s funkcijo sklonov). Tožilnik je sklon direktnega objekta ( prvega obj ekta ali bližjega objekta), čigar tipična oblika je brezpredložni tožilnik, kot slovnični izraz drugega argumenta v semantični strukturi stavka, s splošnim pomenom nečesa živega ali neživega, osno ve za neko udejanj anje, npr. Mateja ima rada Janeza, Mateja pije kavo. Predmetni samostalniški izraz je skladanj sko odvisen od predikatskega izraza, kateremu po navadi sledi. Predmetni samostalniški izraz lahko zaznamuje tudi človeka, čeprav je za človeka tipična tista pomenska vloga, ki se izraža s samostalni=
308
Skladnja
ško skupino prvega argumenta. Č e j e v vlogi predmeta, na kate rem se nekaj udej anja, moška oseba, je netipičnost takšne vloge zaznamovana z obliko tožilnika ednine, ki je v tem primeru ob likovno enak rodilniku ednine, npr. Poglej študenta proti Poslu šaj ta koncert. Poleg funkcije zaznamovanja moške osebe v vlogi predme ta, je oblika tožilnika enaka obliki rodilnika in se uporablj a tudi za zaznamovanje drugih živih bitij v vlogi predmeta in moškega spola, npr. Poglej konja, psa, medveda itn. , redkej e pa tudi neži vih objektov, ki po nečem spominjajo na žive, upr. Poglej tega pajaca . Opomba: Tožilnik se najpogosteje uporablja kot tožilnik obj ekta, npr. Po zdravi Toneta, spacialni (prostorski) tožilnik, npr. Midva pa greva v hi šo, temporalni (časovni) tožilnik, npr. Prišlaje tisti večer, tožilnik me re, npr. Tri mesece čakamo nanjo, tožilnik vloge, npr. Bodi nam za pri čo, substitutivni (nadomestni) tožilnik, npr. Pogosto ga imajo za nje govega brata.
Rodilnik je sklon, ki izraža predvsem odnos odvisnosti ene ga samostalnika od drugega; v obliki rodilnika so široko razu mljene slovnične svojilnosti, ki zajemajo tudi svoj ilnost v ožj em smislu, ter odnos avtorja do njegovega dela, odnos dela do celo te, sorodniški odnosi ipd. Opomba: Rodilnik se uporablja kot rodilnik vršilca dej anja, npr. članek Mateja Šo/arja, rodilnik nosilca stanja ob negaciji v eksistencialnem povedku, npr. Očeta ni doma, rodilnik paciensa, npr. pogreb Mateja Šo/arja, spacialni rodilnik, npr. Gremo iz šole, temporalni rodilnik, npr. To se je zgodilo 28. januarja leta 2007, vzročni rodilnik, npr. A li je tega vesela ?, kvalifikativni rodilnik, npr. Ona je dobrih rok, Andrej je dobre volje, svoj ilni rodilnik, npr. hiša našega soseda, partitivni ro dilnik, npr. Dala mu je skodelico kave, rodilnik količine, npr. V tej lek ciji je precej veznikov, rodilnik ob zanikanju, npr. Očeta pa nisem vi del, Upam, da ne dobimo morske bolezni, rodilnik izdvaj anja, npr. Ena deklet je recitirala tisto mesto iz Prešernovega Krsta pri Savici 11 Ena izmed deklet je recitira/a tisto mesto . . . (Toporišič; 1 992a: 1 56, 1 68)
Dajalnik je sklon indirektnega, živega, objekta oziroma ose be ali bitja, kateremu se nekaj govori, daja ali katero se usmerj a.
309
Slovenski jezik
Dajalnik zaznamuje skladenj ska odvisnost od predikatskega iz raza, npr. Janez piše sestri pismo. Na takšen osnovni pomen se naslanjajo drugi, izvedeni pomeni, npr. pomen koristi ali škod nje, npr. Zida bratu hišo, Maščuje se sovražniku in dr. Opomba: Daj alnik se najpogosteje uporablja kor dajalnik drugega objekta, npr. Piše čestitko prijatelju, daj alnik dopolnila, npr. To je zvestoba do movini, daj alnik prejemnika, npr. Ta svinčnik dam sestri, dajalnik ko risti ali škode, npr. Prijatelju obrezuje sadje, Maščuje se sovražniku, daj alnik tistega, ki doživlja, npr. Znano ji je, Slabo mu je, etični dajal nik, npr. To ti je bil hec, t. i. svoj ilni dajalnik, npr. Onaje bratu žena, dajalnik smeri, npr. Gre proti hiši.
Orodnik je sklon indirektnega neztvega objekta oziroma predmeta, npr. Mati hrani otroka z žlico, Se upate voziti s čol nom ?, kot širše razumlj enega sredstva, s katerim agens nekaj udejanj a. Na takšen osnovni pomen imenskega izraza indirekt nega neživega objekta se naslanjajo drugi, sekundami, pomeni, kot je pomen dopolnila, npr. Ona se ukvarja z jogo. Opomba: Orodnik se najpogosteje upotrablja kot orodnik obj ekta, npr. Ukvarja se z matematiko, povedkovni orodnik, npr. Poimenoval ga je s šefom 'Imenoval ga je za šefa' dopolnilni orodnik, npr. Naša dežela je bogata z rudami, prilastkovni orodnik, npr. ukvarjanje z matemati ko, prislovnodoločilni orodnik, npr. On dela z lopata, spacialni (pro storski) orodnik, npr. Sedela sva pred hišo, temporalni (časovni) orod nik, npr. Pogovarjajo se med delom, vzročni orodnik, npr. Umrli so za rakom, telični (ciljni) orodnik, npr. Šli so v tujino za kruhom, orodnik orodja, npr. On piše s svinčnikom, sociativni orodnik, npr. Pogovarja se s prijateljem, komitativni orodnik, npr. Midva z očetom , kvalifika tivni orodnik, npr. To so bili ljudje z veliko voljo, orodnik načina, npr. Brca se z vsemi štirimi.
Mestnik je predvsem sklon s pomenom umeščenosti nečesa v določene okoliščine (zlasti v prostor, čas ipd.), npr. Ona je v svoji hiši, To se je zgodilo v 20. stoletju, Živijo v strahu, Vse je v redu itd. Opomba: Mestnik se najpogosteje uporablja kot mestnik logičnega osebka, npr. Pri sosedovih pa danes ni miru, dopolnilni mestnik, npr. Razmi-
310
Skladnja šljalaje o izpitu, spacialni ( prostorski ) mestnik, npr. Vsi so v šoli, tem poralni mestnik, npr. V tistih časih nam je vse bilo všeč, mestnik mere, npr. V treh skokih je bila pri otroku, vzročni mestnik, npr. V strahu je jokala.
3 . 1 . 1 .4. Predlog v samostalniški besedni zvezi Samostalniške besedne zveze se večinoma uporabljaj o s predlogi. Imenovalnik se uporablj a samo brez predlogov, orod nik in mestnik samo s predlogi, daj alnik in tožilnik brez predlo gov ali z nj imi . V realizacij i sklonskih funkcij SamBZ glede na celoto imaj o predlogi pomembnej ša vlogo od končnic. Opombe: Rodilniške SamBZ se uporabljajo s predlogi brez, do, iz, od, zis, izmed (zmed), iznad (znad), ispod (spod), ispred (spred) , izza, zaradi, okrog, nedaleč od itn . ; npr. Skoraj čisto do okna segajo drevesa; To so izdelki iz železa; Katero pesem je recitirala ena izmed deklet? Kaj pa je tista lepa stavba nedaleč od šole? Okrog Božiča je zapadel sneg; Daj alniške SamBZ se uporabljajo s predlogi kih, proti, kljub, navkljub itn., npr. H gospodu Kolariču pojdem; Morali so pluti proti toku; Kljub temu pridemo; Navkljub nasvetu pije. Tožilniške SamBZ se uporabljajo s predlogi čez, raz, skoz(i), zo per, pod, med, nad, pod, pred, za, na, ob, v itn.; npr. Odšli so z ladjo čez Savo; Čez deset minut se bo začela predstava; Med liste papirja je dala indigo; Imajo ga za dobrega. Orodniške SamBZ se uporabljajo s predlogi s/z, pred, med itn., npr. A li Barbara že ve, kam bo šla med počitnicami? Vsak dan, ves čas imaš samo knjige pred seboj. Mestniške SamBZ se uporabljajo s predlogi o, pri, na , ob, v, po itn . , npr. Se radi sprehajate ob reki? Prišla je ob treh ; Prišla je ob tre tji uri; V dveh dneh bo vse dobro; Ob večerih so sedeli pred hišo; Živi ob kruhu in vodi; Razume se samo ob sebi; Sprehajali so se po kosilu).
Pozicij ska distribucij a predložnih alomorfov zis in kih je odvisna od kakovosti naslednj ega soglasnika: alomorf z se naha ja pred sonanti in zvočnimi soglasniki (npr. z roko, z ladjo), s pa se nahaj a pred nezvenečimi soglasniki (npr. s teboj), npr. tudi Mi z Minka, ali Mi s Tonetom, predložni alomorf h se nahaja pred soglasnikoma k ali g, alomorf k pa pred vsemi drugimi soglasni ki, npr. Gre k bratu, ali H komu greš? - H Kalinovim pojdem ; H gospodu Ka/inu pojdem ipd. (Glej t. 8)
311
Slovenski jezik
Predlogi čez, med, nad, ob, po, pod, pred, skoz(i), za, v v sti ku s tožilniškimi zaimenskimi klitikami -me, -te, -nj, -njo, ali nje, ali s povratnim morfemom se prevzamejo naglas nase in tvorijo enotno naglasno besedo (posamezni predlogi, ki se kon čaj o na soglasnik dobijo v takšnih konstrukcijah za soglasnikom samoglasnik, npr. vanj, meden), skozenj ipd.): name, nate, nanj, nanjo, nanje, vame, vate, vanj, vanjo, vanje, obme, obte, obenj, obnjo, obnje, nase, npr. Zanj vedo, da je vesel; Le stopiva vanjo /hišo/; Zapira se vase. V predložnem sistemu slovenskega jezika je eden funkcio nalno najbolj obremenjenih predlogov predlog ob v imenskih skupinah z mestnikom, npr. ob delavnikih, ob petih, ob Novem letu, naselja ob poti, voziti se ob jezeru, in s tožilnikom, npr. po staviti prometni znak ob cesto, priti ob pamet itd. Kopičenje predlogov je v slovenščini dokaj redko, npr. A li imajo kaj primernega za na plažo ? Imaš vse za na pot? Dogo vorila sva se za ob pol osmih . -
3 . 1 . 1 .5 . Samostalniška besedna zveza v stavčni zgradbi Pomembnej še skladenj ske funkcije SamBZ v stavku so: osebkova (osebkov imenovalnik), npr. Mario bere knjigo, predmetna: predmetni tožilnik, npr. Pozdravi brata, t. i. orfanski predmetni tožilnik, npr. Kupi belega, predmet ni rodilnik, npr. Daj mi še kruha, predmetni rodilnik ob negacij i, npr. Upam, da ne dobimo morske bolezni, da jalnik drugega predmeta, npr. Piše pismo prijatelju, predmetni orodnik, npr. Ukvarja se z matematiko, dopolnilna: razmemi ali vsebinski d1jalnik, npr. Ta je zvest domovini, dopolnilni orodnik, npr. Naša dežela je bogata z gozdovi, dopolnilni mestnik, npr. Misli/je o po čitnicah, prilastkova: atributski rodilnik, npr. vznožje gore, atri butski tožilnik, npr. življenje za drugega, atributski orodnik, npr. ukvarjanje z drsanjem, atributski mestnik, npr. življenje v strahu, povedkovodoločilna: imenovalnik v imenskem delu po vedkovnika, npr. Bratje postal zdravnik, rodilnik imen skega dela povedkovnika, npr. A ndrej je dobre volje,
312
Skladnja
prislovnodoločilna (adverbialna): adverbialni rodilnik, npr. lepega dne, adverbialni orodnik, npr. On dela z lo palo idr. zvalniška (apelativni imenovalnik), npr. Ivica, pridi sem . Opomba: Orfanski tožilnik je tožilnik pridevnika moškega ali ženskega spola v obliki rodilnika, in je edini član predmetne SamBZ, čigar kon stitutivni član je izpuščen, ker se sam po sebi razume, pomeni pa neživo, npr. Črnega, prosim (misl i se: črnega kruha). Č e je izpuščen samostal nik srednjega spola, je lahko pridevnik v obl iki rodilnika ali tožilnika, npr. Prinesite nam črnega (vina) 11 Prinesite nam črno (vino).
3 . 1 .2 . Semantična in pragmatična vsebina samostalniške besedne zveze Semantična in pragmatična vsebina SamBZ se izraža s kombiniranj em slovničnih in leksikalnih sredstev, pri čemer se od kategorije do kategorije in od primera do primera loči način povezovanj a teh dveh vrst sredstev v izražanju nečesa kar je za znamovano s samostalniško skupino, ter stopnj a leksikalne po goj enosti realizacij e določenega slovničnega pomena. 3 . 1 .2. 1 . Referenčnost V saka samos tal niška besedna zveza je glede na rcferen čnost v slovenščini določena na eden od dveh načinov: uporabi se referenčno ali pa se uporabi nereferenčno. Referenčnost j e postopek izbire situativno relevantnega denotata ali skupine de notatov iz širše skupine, ki j e imenovana v stavku, h kateremu ta denotat ali skupina sodi, npr. Pokličite tega fanta, ali Pokliči te Janeza (določena referenčnost), Nekdo je poklical Janeza (ne določena referenčnost), Pokličite kogarkoli (nereferenčnost). Sredstva za PARADIGMATIČNO REFERENČNO KARAKTERIZACIJO v slovenščini so: ( 1 ) določena/nedoločena pridevniška oblika, (2) opozicij a med rednimi in osnovnimi števniki, (3) opozicija med presežniki in t. i. osnovniki (oziroma ekvativi), in primer niki. Opisni pridevniki imajo določno obliko, ko zaznamuj ej o znano lastnost, npr. pomembni pisatelj, v konstrukcij ah s kazal-
313
Slovenski jezik
nimi zaimki, npr. tisti stari človek, v nekaterih stalnih stavah, npr. veliki teden, ko so posamostaljeni, npr. dežurni. Ko je ime novalniška oblika pridevnika uporabljena v okviru SamBZ, ki ima zvalniško vlogo, je pridevnik moškega spola obvezno v dol gi obliki, npr. Ljubi Bogec! Dragi sine! Spoštovani gospod Je senšek! ipd. Zaporedni števnik se uporablj a v referenčno določenih sa mostalniških skupinah, za razliko od osnovnega števnika, za ka terega ni obvezna referenčna raba, npr. Četrti študent je bil bo lan glede na referenčno Štirje študentje so bolni, in nereferenčno Poklicali bomo štiri študente, naj nam pomagajo. Množinski števniki se lahko uporabijo določno ali nedoločno, npr. dvojen namen 1 ta dvojni namen . Presežnik s e uporablj a referenčno, npr. Najstarejši je bil Francoz, nasproti drugim oblikam pridevniške komparacij e, npr. Slišali smo najnovejša obvestila 1 Novejšim obvestilom se vedno bolj zaupa kot starim . Opomba: Z ekvativom, npr. Lačen je kot volk se izraža nedoločna referen čnost, značilna za rabo v samostalniškem delu povedka.
Vrstilni števnik in pridevnik v presežniku se uporabljata pred konstitutivnim elementom SamBZ, za kazalnimi in splo šnimi zaimki, npr. ta peti študent, vsak peti študent, ta najnovejši slovar, vsi ti najnovejši slovarji ipd., ter se ujemata s konstitu tivnim elementom skupine v spolu, številu, sklonu in živosti, vr stilni števnik pa se navadno uporablja v ednini. S sredstvi SELEKTIVNE REFERENČNE KARAKTERIZACIJE jedrne SamBZ se izraža bodisi referenčna (določna ali nedoločna) bo disi nereferenčna raba SamBZ. V primeru določne referenčnosti gre bodisi za zaimenska bodisi za nezaimenska sredstva. Zaimenska sredstva določne referenčnosti SarnBZ so osebni zaimki (jaz, ti, on, ona, ono, midva, medve, vidva, vedve, onidva, onedve, m i/me, vi/ve, oni, one, ona), kazalne zaimenske besede (npr. ta, takšen, tolik), svojilne zaimenske besede (npr. moj, tvoj, svoj), splošne zaimenske besede (npr. ves, vsak, povsod), skupaj
314
Skladnja
z leksemi cel, drugi, razni ipd., ki so tudi zaimenski, ter z nikal nimi zaimenskimi besedami (npr. noben, nikdo, nič, nikoli) in z leksemom oba, ki ima lastnosti tako zaimka ves kakor števila dva, npr. Oba sta prišla. Napotilna funkcija zaimenskih besed z obvezno refcrenčno stjo se, glede na smer, uresničuj e kot egzofora - napoti na ele ment govorne situacije izven samega besedila z zaimensko be sedo (takšni so osebni in svoj ilnoosebni zaimki l . in 2. osebe, ter neposredno-kazalne zaimenske besede tale, le-ta, onile, le-oni, takle, le-tak), ali endofora ( anafora v širšem smislu, ter napo tilo na predhodni ali naslednj i element konteksta), ki s svoje strani zajema anaforo v ožj em smislu (napotilo za nazaj), npr. Matjaž je priden fant. On je že študent, in kataforo (napotilo za naprej ), npr. Polica se naredi tako: Vzameš en kilo�ram moke, kozarec mleka . . . itn. Slovenščina sodi v pro-drop j ezike, kar pomeni, da se v njej zaimek, uporabljen kot osebek, izpusti, če ni komunikativno na glašen, npr. Rad ima hribe, Pozdravila ga je, Bili so na Bledu, toda ostane, če je naglašen, npr. v komunikativnem nasprotju, kot v primeru On je že prišel, !Jk pa še ni, ali brez komunikativ nega nasprotja, npr. On ima rad hribe, Ona ga je pozdravila, Oni so bili na Bledu ipd. Druge kazalne zaimenske besede se lahko uporabi po potre bi ali egzoforično (npr. To je moj brat, tisto pa prijatelj; Po !.gj_ ulici tu sem prišeljaz, po oni tam pa ona; Takih knjig imamo ve liko, Svinčnik je bil približno tako dolg; Tole je vrba) ali endo forično, kar je pogosteje, npr. To je Metka. Ona je moja prijate ljica; Kupili so si nov avto. Takšen avto imamo tudi mi; Bil je srečen, in to bolj, kot si je m islil; V sredo smo se pripeljali na Bled. Tedaj smo se srečali z Boštjanom ; V sredo smo se pripe ljali na Bled. Tu smo se srečali z Boštjanom ; Imam še en euro. Le toliko mi je ostalo. ipd. Anaforično ali kataforično se lahko uporabijo tudi splošni ali nikalni zaimki, npr. Tukaj so Matjaž. Tomaž in Jože. Vsi so zaenkrat zadovoljni; Vse je pojedel: meso. krompir pa tudi solata. ali Tukaj so Matjaž. Tomaž in Jože. No ben ni zadovoljen. Anaforično se uporablj aj o tudi neke druge besede; npr. prvi . . . , slednji . . . kot v primeru: Čitali smo o Kopi=
315
Slovenski jezik
tarju in Nahtigalu. Prvi je rojen v XVIII. stoletju, slednji pa v XIX stoletju. Anaforično določeno referenčnost, ki velja samo znotraj is tega stavka in se navadno imenuje refleksivnost, uresničuj ejo povratne zaimenske besede, čigar tipični predstavnik j e zaimek sebe (s paradigmo brez imenovalnika in brez množine), ki napo ti na animatni osebek stavka le-ta je istočasno agens in paciens dej anj a, zaznamovanega s povedkovnim izrazom, npr. Brat se odpelje na postajo 1 Jaz brata odpeljem na postajo. Č e zaimek sebe ni komunikativno naglašen, se namesto polne oblike upo rabi njena klitična oblika se, npr. A li sebe vidiš na sliki? 1 A li se vidiš na sliki? Zaimek sebe ima splošnopovratni pomen, nasproti drugim povratnim zaimenskim besedami: svoj ima svoj ilno-povratni po men, npr. Lidija je odnesla svoje knjige, tvojih pa ne, prislovni iz raz po svoje ima načinovno-povratni pomen, npr. Lidija doživlja morje po svoje, zaimek sam ima negativno sociativno-povratni pomen, npr. Lidija je to naredila sama, Zlatka pa z Janezom, za imenski izraz drug drugega ima recipročno-povratni pomen, npr. Zlatka in Janez pozdravljata drug druger:a. enako ima na činovno-povratni pomen ekvivalentnosti, npr. Zlatka in Janez sta to naredila enako, a Lidija po svoje, lahko pa ima tudi nači novno-povratni pomen identičnosti, npr. Zlatka in Janez sta mi odpovedala enako, prislov različno pa ima načinovno-povratni pomen neekvivalentnosti, npr. Zlatka in Janez sta to naredila različno ali neidentičnosti Zlatka in Janez sta mi odpovedala različno itn. Nedoločna referenčnost je obenem značilna tudi za nedo ločne zaimenske besede, kot so nekdo, nekaj, nekje . . (npr. Nek do je telefoniral; To je nekaj zame), za vprašalne zaimke kdo? kaj? kateri? ipd. (npr. Je kdo tu ? Vprašajte koga drugega; Je kaj rekla ? Vprašajte kako drugo osebo; Vam ugaja katera slika ?) in za druge vprašalne zaimenske besede, ko so uporablj ene samo stojno, npr. Kdo je telefoniral? = 'nekdo je telefoniral in hočem vedeti njegovo ime ' , ter v samostalniških skupinah z leksemom en, ko nima numeričke funkcij e, npr. En gospod te čaka. Prim. .
316
Sk/adnja
nedoločno referenčno in nereferenčno rabo v naslednj ih parih primerov: Nekaj mu je povedal 1 Mu bo že kaj povedal; Neki no rec nam je zaklenil vrata 1 Kakšen norec nam lahko zaklene vrata. Drugače povedano, tudi v slovenščini se j asno loči nerefe renčna raba SamB Z od nedoločnosti, npr. v stavku Nekdo mu je pisal obstaja nedoločna referenčnost, v stavku Napišite komur koli pa obstaj ata nedoločnost in nereferenčnost. Nezaimenska sredstva določene referenčnosti SamBZ so : (a) samostalniki - tako lastni kot tisti skupni, ki so semantično ali situativno blizu lastnim, npr. Bog, papež, predsednik ZDA , rektor Ljubljanske univerze, ipd., (b) osebno-svoj i lni pridevniki, Lidijin, Tonetov, očetov ipd. N ereferencialna karakterizacija SamBZ se uresniči s po močjo ustreznih nedoločnih zaimenskih besed, kot so kdorkoli, kakršenkoli, kdarkoli . . . (npr. Na to vprašanje vam lahko odpove kdorkoli), kdo, kaj, kakšen . . . (npr. Če me bo kdo bo iskal, naj po čaka) ipd., ter s pomočjo nereferencialno uporabljenih samostal niških skupin, npr. Zamislite si študenta, kateri ne bi vedel tega. V izražanju referenčnosti ima pomembno vlogo lineariza cija v stavku, saj je pri stilno in komunikativno nevtralni struk turi stavka inicialna pozicij a rezervirana za določno-referenčno rabo, npr. Dekleta gredo po cesti, finalna pozicija pa praviloma za nedoločno-referenčno rabo, Po cesti gredo dekleta. 3 . 1 .2.2. Kolikostnost Redka je raba SamBZ brez količinske zaznamovanosti njene vsebine, kar je predvsem možno s samostalniki pluralia tantum, čigar edina oblika je množinska (npr. vrata, sanke, škar je), nevtralna glede na semantično vsebino opozicije ednina 1 množina, številčna vrednost pa se po potrebi lahko izrazi z ne kim številom, npr. ena vrata 1 troje vrat ipd. Kvantifikacij a se v okviru SamBZ uresniči z raznovrstnimi tako slovničnimi kot neslovničnimi sredstvi. Na semantični ravni obstajata številčna, tj . kvantifikacij a, ki sloni na poj mu števila, in neštevilčna. Sam predmet več ali manj jasno dopušča oba načina kvantifikacije, npr. dvajset rož, veliko rož, toda denotati, ki niso diskretne narave, ali pa katerih ne razumemo kot takšne,
317
Slovenski jezik
nagibajo k nenumerični kvantifikaciji, npr. visoka temperatura, nizka temperatura, numerično kvantifikacijo pa uresničujejo pre ko posebnih, za to predvidenih leksemov, npr. temperatura od osemintrideset stopinj. Slovnično jedro kvantifikacije v SamBZ je oblikoslovna ka tegorija števila, ob njej pa tudi kategorialni pomeni števila. Oblikoslovno-skladenj ska značilnost kategorij e števila v slovenskem jeziku je obstoj treh gramemov števila: singular, dual in plural (npr. študent 1 študenta 1 študenti). S tem in s ka tegorijo števila nasploh so zaznamovane vse samostalniške be sede v slovenskem jeziku in večina glagolskih oblik, s posledi cami na skladenj ski ravni, npr. Študent-fJ je čakal-fJ, Študent-a sta čakal-a, Študent-i so čakal-i). Opomba: Obstaj a tendenca, da se namesto dvojine uporablja množina, ko gre za pame dele nečesa, npr. Noge me bo/ijo, razen če želimo nagla siti števila, npr. Obe nogi me bo/ita.
Večina slovenskih samostalnikov ima paradigmo števila, manjšo skupino pa tvorijo samostalniki tipa singularia tantum in pluralia tantum . Pridevniški dopolnilni element se praviloma ujema s konstitutivnim elementom SamBZ v spolu, številu in sklonu, obe skupini samostalnikov pa predstavlj ata posebne kongruencij ske razrede. Glede na možnost numerične kvantifi kacije SamBZ s samostalnikom pluralia tantum, je treba opozo riti na dejstvo, da se v takšnih primerih število en uporablj a v množinski obliki, višja kvantifikacija pa se uresniči s pomočj o skupnih števil, prim. ena vrata 1 petero vrat, k o p a gre z a obla čila, s pomočjo osnovnih števil in leksema par, npr. dva para hlač, kar je sicer običajen način numerične kvantifikacije pamih oblačil, ko niso zaznamovana s samostalnikom pluralia tantum, npr. dva para copat. Samostalnikom pluralia tantum so do neke mere podobni samostalniki, ki se uporabljajo najpogosteje v dvo jinski obliki, lahko pa se nanašajo na osebe različnega spola, npr. zakonca. Poleg pravih samostalnikov singularia tantum , npr. Stane, Marko, obstajaj o tudi samostalniki, ki večinoma imaj o potenci-
318
Skladnja
alno množino. Takšni so večinoma snovni, skupni in abstraktni samostalniki, npr. voda, pesek, ljubezen, sovražnost. Njihova mno žina pomeni bodisi različne vrste iste snovi, npr. mineralne vode Slovenije, bodisi različne situacije z enakim dominantnim sta njem ali lastnostjo, npr. vse njene ljubezni, pri numerični kvan tifikaciji snovnih in nekaterih skupnih samostalnikov v SamBZ pa se uvede partikularizator kot mema enota, npr. dva kozarca vode, tri kaplje vode ipd. Opomba: Funkcija partikularizatorja oziroma števnika, ki uvaja partikulari zator v SamBZ je lahko odvisna od različnih načinov udejanjanja iste ga denotata, npr. pet kilometrov ceste, kjer je ceste dopolnilni element, proti cesta s petimi ki/ometri, kjer je cesta konstitutivni element ipd.
Numerična kvantifikacija se, poleg tega da se uresničuj e s pomočj o slovnične kategorij e števila, uresniči tudi s pomočjo števnika kot besedne vrste v funkcij i dopolnilnega elementa v SamBZ, s pomočjo osnovnih števnikov (npr. dva učenca), vrstil nih (npr. drugi učenec), ločilnih (npr. dvoji učenci), skupnih (npr. dvoje učencev), množinskih (npr. dvojen dobiček) in ulom kovnih (npr. dve petini denarja). Opomba: Najbolj regularni odnos j e med osnovnimi in vrstilnimi števniki, saj se (a) ob skoraj vsakem osnovnem števniku nahaj a vrstilnimi štev nik z enako osnovo (npr. pet-o 1 pet-i), (b) osnovni in vrstilnimi štev niki imajo skupen splošni pomen števila ter skupni posebni pomen vsakega posebnega osnovnega in zaporednega števnika, (c) opozicija med osnovnimi in vrstilnimi števniki zaj ema zelo veliko (načeloma neomejeno) skupino primerov. Ker so lastnosti slovničnih kategorij : visoka stopnj a obveznosti pomena, visoka regularnost izražanja tega pomena ter širok obseg skupine leksemov, za katero dani pomen velja, ne bi bilo napačno imeti opozicijo med osnovnimi in vrstilnimi števni ki za opozicijo med dvema gramemoma posebne slovnične kategorij e urejenosti + /±, čigar markirani č lan izraža pomen linearne urejenosti numerično kvantificirane skupine, npr. peti 'zadnj i v vrsti od pet ' .
Č e je konstitutivni element SamBZ ulomkovo število, je imenovalec konstitutivni element, števec pa dopolnilni element in se obnaša kot samostalnik v ustrezni funkcij i , npr. tri petine hruške.
319
Slovenski jezik
Funkcija dopolnilnega elementa v SamBZ je lastnost zapo rednih števnikov, ki so tudi na oblikoslovni ravni oblikovani pri devniško, npr. peti tekmovalec, osma številka, razen če zaporedno število prevzame funkcijo konstitutivnega elementa od izpušče nega samostalnika, npr. Peti (tekmovalec) ne dobi ničesar. Poseben primer so števniki en, dva, tri(je) in štiri (štirje) . Š tevnik en se obnaša pridevniško in kongruira s konstitutivnim elementom. Njegov dopolnilni status izhaja iz dej stva, da se po sameznost lahko izrazi tudi edninsko, npr. Na mizi je (ena) knjiga. Š tevnik dva (tudi oba) kongruira s samostalnikom v dvoj inski obliki, npr. dve lipi, obe lipi, in je podobno štcvniku en lahko iz puščen, če je samostalnik v dvoj ini, npr. (Dva) prijatelja se po govarjata, števnika tri/trije, štiri/štirje kongruirata s samostalni kom v množinski obliki , npr. tri lipe, števnika pet, šest, ter vsi števniki večj i od nj ih pa se rabijo v imenovalniku, ob samostal niku, čigar oblika je enaka obliki geni ti va množine, npr. pet lip, tako da se v slovenščini lahko poleg imenovalnika ednine, npr. en študent, in imenovalnika dvoj inske numerične množine, npr. oba študenta, govori tudi o imenovalniku majhne numerične množine, t. i . paukalu, npr. trije študenti, štirje študenti in o ime novalniku velike numerične množine, npr. pet študentov. Imeno valnik maj hne numerične množine je formalno enak imenoval niku splošne, nenumerične množine (v tem primeru študenti). V odvisnih sklonih samostalnika se maj hna in velika množina ne ločita, npr. rod. treh študentov, daj . trem študentom . . . , tudi petih študentov, petim .�tudentom . . itn. To velja za vse tri spale, kar ilustrirajo naslednj i primeri: en stol, dva stola, trije stoli, pet sto lov, ena m iza, dve mizi, tri m ize, pet miz, eno okno, dve okni, tri okna, pet oken. Č e je v okviru samostalniške besedne zveze pri devniški atribut, potem v imenovalniku obstajajo posebne oblike za pridevniški singular, dual, maj hno množino in veliko množi no, v odvisnih sklonih pa singulame oblike pridevnika imaj o eno paradigmo, dualne oblike drugo, ostali p a tretjo, kar ilustri rajo naslednj i primeri : dva lepa stola, dveh lepih stolov, dvema lepima stoloma, dva lepa stola, dvema lepima stoloma, dveh lepih stolih, trije mladi fantje, treh mladih fantov, trem mladim fantom, treh mladih fantov, tremi mladimi fanti, treh mladih fantih, .
320
Skladnja
štiri stare mize, štirih starih miz, štirim starim mizam , štiri stare mize, štirimi starimi mizami, pri štirih starih mizah, pet naših fantov, petih naših fantov, petim našim fan tom, pet naših fantov, petimi našimi fanti, pri petih naših fantih . Opomba: Š tevniki so kot zelo frekventne besede del ustaljenih sintaktičnih konstrukcij , kot so npr. tiste za osnovne aritmetične postopke, npr. ena ini/plus ena je dva, tri manjllminus ena je dva, štiri krat trije dvanajst, dvanajst deljeno s štiri je tri, in konstrukcij za izražanje časa v urah, npr. Koliko je ura? Ura je ena; Ura bo dve; Ura je pol enih/lene; Ura je pol dve; Ura je tri četrt na eno/dve; Čez eno minuto bo ena/pol enih; Eno minuto čez dvanajst; Ena trideset; Enaindvajset nič sedem.
Č e splošni ( univerzalni) kvantifikatorji ne konstituiraj o sami SamBZ (npr. Vse sem pojedel, Vsi s o tukaj, Vsakdo ž e to ve) in če niso zaimenski prislovi (npr. Povsod so bile rože), imaj o inicialno pozicijo v SamBZ, npr. Le pojej ves ta krompir; Vsak naš otrok že to ve; Vsakršne neumne šale pozna. Nedoločni ( eksistencialni) kvantifikatorj i so najmanj informativni glede kvantitativne lastnosti vsebine jedrne skupi ne, saj oni samo zaznamuj ej o realni ali možni obstoj neke količine . Ta pomen vsebuj e tudi neke nekoličinske pomene, ki so vedno prisotni v semantičnih strukturah nedoločnih kvanti fikatorjev : nekakšen (lastnost), nekje (kraj), nekdaj (čas) itn. Poleg splošne in nedoločne kvantifikacij e obstaja tudi nenumerična kvanti fikacij a razmemega tipa, v čigar osnovi je daj anje neke kvantitativne lastnosti s pomočjo lokalizacije dane količine ali stopnje kot višje ali nižje glede na neko drugo v da nem stavku imenovano ali razumljena količino. Drugi element v takšni relacij i je lahko (a) posamične ali skupinske narave ali pa (b) izključno skupinske narave, kot 'povprečj e ' , ' norma ' . V pr vem primeru gre za kvantifikacijo, ki se v SamBZ pogosto ure sniči s pri memiškimi oblikami pridevnika, npr. Višjemu fantu ime je Dušan, čeprav izražanje komparacije ne ostane vedno v sintaksičnih mej ah SamBZ, npr. Dušan je višji kot Miloš. Obsta j ajo tudi druga, zaimenska sredstva takšne kvantifikacije, s ka terimi se zaznamuje ekvivalentnost ali neekvivalentnost, v obeh primerih s stopnj evanjem ali brez stopnjevanja denotata, ki so v =
=
32 1
Slovenski jezik
zvezi: enaki, isti, drugačen, podoben itn., npr. Vsi moški so enaki, Vidva sta si podobna. V nasprotj u s takšnimi oblikami izražanja relacij ske kvantifikacije so komparativni pomeni pridevniških oblik vedno v zvezi z določenimi leskikalnimi vsebinami, npr. novejši, starejši, šir.h, ožji ipd. Podobno velj a tudi za razmerno kvantifikacij o po kriteriju 'običajne količine ali stopnj e ' , ki je tudi lahko leksikalno prosta, npr. veliko denarja, zelo pridna ipd., ali pa je lahko leksikalno vezana, vgrajena v leksikalni pomen besed, npr. bo�ati ljudje, visoki fantje, nove knjige. Ko j e povedkovni izraz v ednini, se v SamBZ prvega argu menta lahko nahaja samo števnik en (ali števniki, ki se z nj im končajo), npr. En študent že čaka; ko pa je povedkovni izraz v dvoj ini, so v SamBZ prvega argumenta lahko števniki dva (ali števniki, ki se z nj im končajo), oba, ali pa dvoj inski osebni za imki, npr. m idva, vidva . . . , pri čemer obstaja ujemanj e v spolu, če oblika povedka ima spol, npr. Dva 1 oba študenta sta že ča kala; Obe hčerki sta že čakali; Medve sva čakali. Ko je povedkovni izraz v pluralu, v SamBZ prvega argu menta mora biti števnik tri ali štiri (ali pa števniki, ki se z njima končajo), npr. Trije študenti so čakali, pri čemer obstaja kongru enca v spolu, če oblika povedka ima spol. Ko je povedkovni izraz v singularu srednjega spola, v SamBZ prvega argumenta morajo biti števniki pet, šest ali višj i ali p a nedoločni kvantifikatorj i malo, veliko, manj, več, dosti, npr. Pet študentovje čakalo; Včerajje bilo veliko študentov; Da nes je bilo več študentov kot včeraj. Vsebina snovnih in skupnih samostalnikov se kvantificira z uvaj anjem partikularizatorjev v SamBZ, kot posebnih samostal nikov v službi konvencionalnih mernih enot, npr. dva kozarca vode, tri steklenice vina, pet krožnikov juhe ipd. Č e samostalnik, katerega numerično kvantificiramo, ni snovni ali skupni, potem podobno funkcijo opravljajo fragmentizatorj i začetek, središče, konec ipd., ki praviloma pomenijo posamičnost in se uporabij o brez števnika en, npr. začetek koncerta, središče mesta, konec tedna, redkej e pa se uporabij o v imenskih skupinah s števniki, npr. Oba konca dolge klopi sta že bila zasedena.
322
Skladnja
Kategorialni pomen količine se identificira z vprašanjem koliko ?, poleg samostalniških skupin s količinskim pomenom, uporabljenih v adverbialni funkcij i, so lahko količinski adverbi ali tudi prislovi z različnimi specifičnimi količinskimi pomeni, npr. koliko, toliko, nekoliko, kolikor, veliko, malo. 3 . 1 . 2 . 3 . Druge pomenske kategorij e samostalniške zveze AGENS oz. vršilec dej anj a se v samostalniški skupini izraža predvsem s pomočjo imenovalnika agensa, npr. Saša bere knjigo, pa tudi rodilnika agensa, npr. predavanje profesorja Oso/nika, redkej e s pomočjo mestnika logičnega osebka, npr. Pri sosedo vih pa danes ni m iru. P ACIENS oz. predmet/prizadeto z dejanjem se v SamB Z iz raža predvsem s pomočjo tožilnika paciensa, npr. Ada zaliva rože, imenovalnika paciensa, npr. Pipe so zaprte, Učenka je pohvalje na od učitelja ipd. Temu pomenu je blizu tudi pomen daj alnika prejemnika, npr. Ta svinček dam sestri, ter daj alnika uporabni ka, npr. Prijatelju obrezuje sadje. PRIPADANJE, kot eden izmed od kategorialnih pomenov, ki lahko izrazijo SamBZ, ima kongruenčno obliko, s posesivnimi pridevniki in pridevniškimi zaimki v prilastkovni vlogi, npr. naša sestra, mamina knjiga (pa tudi z dvosvojilnoosebnimi zaimki najin, vajin, njun), ter nekongrucnčne atributivne oblike: svoj i J ni rodilnik, npr. hči prvega soseda, in t. i. svoj ilnik daj alnik, npr. Ona je bratu žena, ki je dejansko dajalnik commodilincommodi. Ko se izraža odnos korcferenčnosti mcd dvema SamBZ v istem stavku, se samostalniška besedna zveza s kongruenčnim svoj il nim atributom lahko z uporabo postopka elipse zoži le na svoj atrubutivni del, če se v obeh koreferenčnih SamBZ poj avi enak samostalnik, npr. To je naš avto 11 Ta avto je naš (avto). Odsotnost posesivnega odnosa zaznamuje model brez + Nrod, npr. Ostaja brez hiše. Opomba: Posebnost slovenskega jezika je raba tožilniških samostalniških skupin s predlogom ob v pomenu izgubljanja nečesa, npr. priti ob pa met 'izgubiti glavo' , tudi Tone je ob hišo; Marija je prišla ob dober glas; Spravili me boste ob dobro ime.
323
Slovenski jezik
KVALIFIKATIVNOST se navadno izraža s samostalniško skupi no, v kateri je nahaja opisni pridevnik kot ujemalni prilastek, npr. dobri ljudje, lepa Vida, nova srajca, redkeje kot neujemal ni prilastek, npr. mini krilo. Kvalifikativnost se izraža tudi s sa mostalniškimi skupinami z neujemalnim prilastkom v obliki kvalifikativnega rodilnika z obveznim determinatorj em, npr. Bi la je dobrih rok (toda ne *Bila je rok), tudi Andrej je dobre vo lje (toda ne *Andrej je volje), ali pa v obliki kvalifikativnega orodnika, npr. To so bili ljudje z veliko voljo. V poziciji kongru enčnega atributa s kvalifikativnim pomenom se lahko nahaj ajo tudi kvalifikativni zaimki kakšen : kakšen, kakršenkoli, nekak šen, nikakršen, takšen, taki, npr. Kakšno barvo imate radi vi? Za kakšnega materialista me imate; Nekakr(šen) občutek osamlje nosti jo je mučil; Pozdravil jo je kot kako igračo . . . PRIMERJANJE j e kate gori alni pomen, k i je blizu kvalifikativ nemu. Ekvativnost se izraža z imenovalnikom v stavčnih struk turah tipa sladka kot med. Enak model, v katerem je veznik kot z imenovalnikom, so deluje v izražanju diferentivnosti, ko je pridevnik v obliki pri mernika, npr. slajša kot med. Komparativ je lahko v semantični funkcij i oslabljenega osnovnika (absolutni primernik), npr. Ima rad grenkejšo kavo. Presežna oblika v strukturi SamBZ ima tudi funkcijo uje malnega prilastka, npr. najslajše jabolko, kar velja tudi za elativ no uporabljene SamBZ, v katerih so v slovenščini številni pri devniki s predpono pre-, npr. Od tam je prelep razgled po vsem pristanišču. Enako velja za ekscesivno uporabljene SamBZ, npr. Te pre drage knjige si ni mogel privoščiti. Posebna vrsta subjektivne kvalifikacije se izraža s pomočjo sa mostalniških skupin s t. i. etičnim dajalnikom, npr. To ti je bil hec. NACINOVNI pomen je tudi blizu kakovostnemu, osnovni mo del izražanja načina s pomočj o samostalniške besedne zveze pa je načinovni orodnik, npr. Brca se z vsemi štirimi. V načinskih adverbialih se namesto SamBZ uporabljajo prislovi (zaimenski in nezaimenski) : kako ? kako, nekako, kakorkoli, kolikor, nika kor, tako, po slovensko, po domače, lepo, rdeče, bolj, ali manj,
324
Skladnja
hote, mimogrede, vedoma, npr. Kako je pa to povedala ? Barba ra je bila nekako nezadovoljna. Način se lahko izrazi tudi s po močjo leksema način, npr. Na ta način sem povedal vse. Nezai menski načinovni prislovi imaj o stopnj e primerj anja (npr. dobro - bolj - najbolj) ter možnost ekscesivne rabe, npr. Prevroče je, da bi pil, Upam da ne ostaneš predolgo, ali elativne rabe, npr. Bilo nam je prelepo. SREDSTVO je kot kategorialni pomen blizu načina oz. tudi de loma prekriven z načinovnim pomenom, v SamBZ pa se izraža z orodnikom sredstva, npr. On dela z lopata, Vozi se z čolnom, Važnejše stvari si je zapisala s svinčnikom v beležnico; Marjeta je mahala z robcem itd. DRUŽBA oz. t. i. družilnik se v izraža s pomočjo sociativne ga orodnika, npr. Pogovarja se s prijateljem, Vzela te bom s se boj, pa tudi s komitativnim orodnikom, npr. Tu so še bili oče z materjo, Za izražanj e rkomitativnosti so značilne konstrukcij e z množinskim ali dvoj inskim osebnim zaimkom (ki j e lahko izpu ščen, če to dopušča kontekst) in v orodniku s predlogom s/z, npr. mi z Janezom (= 'Janez in j az ' ), midva z Janezom, me z Minka, medve z Minka ipd., npr. Midva z bratom greva na ples; Kje je Marjeta ? Z očetom sta se šla kopat. PROSTORSKA LOKALIZACIJA je kategorialni pomen (cilj , pot ali smer gibanja) v čigar izražanju v samostalniški besedni zve zi sodelujejo vsi odvisni skloni in nekaj deset predlogov in pred lažnih izrazov. Ena izmed komponent v semantičnih strukturah takšnih samostalniških skupin se nanaša na dinamični vid prostomega razmerja, kot tipa spremembe kraja (vs. kraj), kjer se nekaj lokalizira, npr. na cesto, s ceste, čez cesto vs. na cesti. Pomen prečkanja prostora je lahko izražen samo z glagolsko predpono, npr. Prečkava cesto na mestu, kjer ni prehoda za pe šce vs. Greva čez cesto, če pa pot gibanja ne pomeni popolnega prečkanje neke površine, se uporablja mestniška SamBZ s pred logom po, npr. Po tej ulici tu sem prišel jaz, po oni tam pa on. SamBZ s predlogom po so lahko prostorsko-distributivnega po mena, npr. Izdelke iz železa so prodajali daleč po svetu. Č e se lokalizacija opravi z enim delom lokalizatorj a, je to lahko površina lokalizatorj a (npr. na hiši 1 na hišo 1 s hiše 1 po
325
Slovenski jezik
hiši), ali pa njegova notranj ost (npr. v hiši 1 v hišo 1 iz hiše 1 sko zi hišo). Č e j e obj ekt lokalizacije izven lokalizatorja, j e pomem ben kriterij ravni objekta lokalizacije glede na lokalizator. Pri prostorski lokalizacij i 'v ravni ' je pomembna sprednja stran lo kalizatorja (npr. Stoječ pred hišo, so se pogovarjali), ali pa nje gova zadnja stran (npr. za hišo za kraj in za smer), pri lokali zacij i ' izven ravni ' pa je relevantna zgornj a stran lokalizatorja (npr. nad hišo - za kraj ali smer), ali njegova spodnj a stran {npr. pod hišo - za kraj ali smer). Č e ni relevanten kriterij stopnje, je relevanten kriterij količine, samo če v lokalizacij i sodeluje več kot en lokalizator ali pa več kot ena njegova stran {npr. konverzija: Učitelj stoji med učenci <=> Učenci stojijo okrog učitelja). Stopnj a se v zvezi s prostorom dojema kot velikost oddaljenosti med lokalizator jem in objektom lokalizacij e. Oddaljenost je lahko relativno majhna (npr. ob ograji, poleg hiše, pri morju) ali pa relativno velika, kar se izrazi s predložnimi izrazi (npr. daleč od hiše). Če je lokalizator človek (ali redkej e kako drugo bitj e), mestne SamBZ s predlogom pri poleg pomena prostorske bliži ne (npr. Lepo je sedeti pri morju) imajo tudi sociativni pomen (npr. Kadar pride v Ljubljano, kosi pri prijatelju) ali pomen las tnine {npr. Imaš denar pri sebi?). Dajalniške SamBZ s predlogi kih ali proti so nezaznamovane glede na vse do sedaj omenjene kriterije oziroma se nanašajo na čisto ekstralokalizacijo, toda z informacijo o smeri gibanj a (adlativnost), npr. Greva k bratu; Dekleti sta šli proti hotelu. Ker jasno razločevanj e površine in notranj osti ni značilno za vse lokalizatorje, se predlogi s primarnim pomenom lokaliza cije s pomočj o površine ali notranj osti včasih uporabljajo bolj konvencionalno, odvisno od leksikalne vsebine ali širšega kon teksta, npr. Brata odpeljem na postajo; Mama je v kuhinji, oče pa na vrtu; Marjeta je na morju; Tista nova trgovina je na Mi klošičevi cesti; V Zidanem mostu ne pozabite prestopiti, gospo dična; Z ladje se vse lepo vidi ipd. -
Opomba: Tu so predstavljena samo osnovna razmerja med samostalniškimi skupinami s prostomimi pomeni. V funkcionalnem pogledu sem sodijo
326
Skladnja tudi SamBZ z veččlanskimi predlogi (levo od, desno od, odmik od itd.) ter skupine s posameznimi nepravimi enočlanskimi prislovi, npr. Ko nec vasije stala koča, ki so tu izpuščeni zaradi omejenega prostora, ta ko kot je izpuščen tudi opis stilne izdiferenciranost takšnih skupin in razvitosti sinonimnih razmerij med njimi. V funkciji prostorskih adverbialov se poleg samostalniških sku pin s pomenom kraj a ali smeri, uporabljajo tudi prislovi in prislovni zrazi f:s.jg_? nekje, kjerkoli, nikje, kjer, tu, tja, povsod, vsepovsod; kam? nekam, kamorkoli, nikam, kamor, nikamor, sem, tam, kod? ponekod, nikod, koder, nikoder, koderkoli, tod, ondod; od kod? od tu, od tam, od nikod, odpovsod; blizu (komp. bližje), daleč (komp. dalje), od blizu, od daleč in dr. , npr. KJg ste?Kam bi šla? Od kod sta se Marjeta in Barba ra vrnili v Ljubljano? Kaj vaju pa tako dolgo ni bilo od nikoder? Izdel ke iz železa so prodajali daleč po svetu, Po oni tam ulici so prišli, Od ili z ladje se vse lepo vidi, Od tam je prelep razgled po vsem pristani šču; Biti mora precej star, in lepši je od daleč, kot od blizu itd.
Č ASOVNA LOKALIZACIJA, zaznamovana s samostalniško sku pino, je lahko predvsem lokalizacija časa nekega dogodka oz. stanja v mejah časovnega lokalizatmj a, npr. Prišla je ob tretji uri, lokalizacija zunaj takšnih meja, npr. Čakalje nanjo do treh. Č e je lokalizacija kontinuirana, ima obliko popolne ali delne simultanosti lokalizatorja in objekta lokalizacij e ter se izraža v samostalniških skupinah s temporalnim rodilnikom, npr. Odšla je lepega dne, ali s časovnim tožilnikom, npr. Prišla je tisti večer, Zadnji trenutek sva prišli na postajo, Vsak čas bomo kreni li, v pomenskih skupinah s temporalnim orodnikom, npr. Med vojno so živeli na vasi, Pogovarjajo se med delom, v tožilniških samostalniških skupinah z zaimenskim kvantifikatorjem, npr. Čakali so ves teden, v mestniških samostalniških skupinah s predlogom ob, npr. Morala bi bila priti že ob pol osmih ; Pri.Ha je ob treh; Ob večerih so sedeli pred hišo; Ob takih prilikah je družinski praznik; Ob odhodu smo izmerili pritisk v kolesih, ali s predlogom v, npr. V tistih časih nam je vse bilo všeč. Diskontinuirana simultanost se uresniči s pomočjo kon strukcij z ustreznim kvantifikatorjem, npr. Ona gre na sprehod vsak dan . S imultanost se pogosto izrazi tudi s tožilniškimi sa mostalni škimi skupinami s predlogom v, npr. v sredo, ali v mest niku, npr. V kolikem času ? V Bohinju so v preteklosti kopali že lezno rudo, odvisno od leksikalnega pomena SamBZ.
327
Slovenski jezik
Velikokrat je predmet časovne lokalizacije v celoti izven meja lokalizatorja, relevantno pa j e, ali je le-ta pred nj im ali za njim. V prvem primeru je to lahko popolna antcriomost, npr. Čakali so name do začetka koncerta, ali nepopolna anteriomost, brez informacije o času, ki ločuj e objekt lokalizacije od lokali zatorja, npr. Prišli so do začetka koncerta, ali s takšno informa cijo, npr. Današnji film je lep, tisti pred nekaj dnevi pa je bil še lepši. V prvem primeru gre bodisi za popolno posteriomost, npr. Čakali so na me od začetka koncerta, bodisi za nepopolno posteriomost, brez informacije o času, ki deli objekt lokalizaci je od lokalizatorja (npr. Prišli so po koncertu; Po kosilu so se sprehajali), bodisi s takšno informacijo, npr. Čez dobro uro sem doma, V dveh dneh bo vse dobro. Samostalniške besedne zveze s časovno uporabljenimi predlogi od in do imajo poleg anterior no-adlativnega pomena, npr. do začetka, in posteriomo-ablativ nega, npr. od konca, istočasno tudi limitativni pomen časovne meje, uporablj aj o pa se tudi kombinirano, npr. od petih do sed mih . Č asovno proksimalnost, toda časovno nedoločenost glede na kriterije antcriomosti 1 posteriomosti, izraža rodilniška samo stalniška besedna zveza s predlogom okrog, npr. Okrog Božiča je zapadel sneg. Opomba: V funkciji časovnih adverbialov se poleg samostalniških skupin s časovnim pomenom uporabljajo tudi prislovi in prislovni izrazi kdaj? nekdaj, marsi kdaj, kadarkoli, nikdar, nikoli, zdaj, tedaj, pravkar, zmera; do kdaj? doslej, dotlej, kadar, dokler, od kdaj? odkar, odslej, odtlej, od nekdaj; včasih, redko, večkrat, velikokrat, pogosto, zjutraj, jutri, da nes, podnevi, opoldne, dopoldne, popoldne, zvečer, včeraj, ponoči, opolnoči,nocoj, popo/noči, letos, poleti, počasi, pozimi, jeseni, spo mladi, prvikrat, vsakokrat, zadnjikrat; prvič, drugič, stotič, zadnjič, poslednjič, kar naprej, zdavnaj, zadnje čase; kako dolgo? i dr., npr. Kdaj ste prišli domov? Kako dolgo je Barbara mahala Marjeti? Sedaj razumem, Tedaj je pozvonil telefon, Pravkar sem prejela pismo od staršev, Nikoli nisam slišal take besede, Že zdavnaj sem ti to svetova la, Prej moram hitro še v mesto, Miloš je kar naprej pogledoval na uro. Ravno danes nam je morala počiti zračnica, Reci mu, da pride ju tri, A li ste drugi dan trudni, če greste zvečer pozno spat? Kam pa zad nje čase tako pogosto telefoniraš? Preberi to večkrat, da ne pozabiš, Včasih imamo za to posebne oblike.
328
Skladnja
To so samo osnovni semantični odnosi med samostalniškimi skupinami s pomenom časovne lokalizacije in pomenom samo pomembnej ših časovnih pri slovov. Drugi pomeni, ki se izražaj o s pomočjo samostalniških sku pin so manj semantično in formalno izdiferencirani . VZRO ČNI pomen izražaj o s pomočjo ene od sklonskih ali predložno-sklonskih oblik, kot so npr. vzročni brezpredložni ro dilnik, npr. Veselim se teh počitnic; A li je bil vesel Barbare ?, orodniška s predlogom zis , npr. Umrli so za rakom, konstrukci je po modelih iz + Ngen, npr. zakon iz ljubezni, zaradi + Ngen, npr. Ne grem nikamor zaradi bolezni, za + Nace, npr. Dobil je nagrado za knjigo, s + Ninstr, npr. Oni so zadovoljni s svojim položajem , v + Nloc, npr. V strahu je jokala, v adverbialu pa se namesto vzročno uporablj ene srečajo tudi vzročni prislovi za kaj? kaj? zato, čemu, hote, namenoma, hotoma , nehote, nepre divodoma, npr. Zakaj ni prišel? Kaj vaju pa tako dolgo ni bilo od nikoder? Zato ga ne bova čakala; Hote so to storili itd. CILJNI pomen (teličnost), oziroma izražanje opravljanja ti stega, kar je zaznamovano s povedkovnim izrazom, se lahko iz razi z obliko za + Ninstr , npr. Šla je u tujino za kruhom, ali ob likom za + Nace, npr. Silvanca sem prihranil za to priložnost; Za vsak primer smo zamenjali še olje; Marjeta se je učila za izpite, Poskrbela je tudi za rezervacijo, toda cilj se včasih izrazi tudi z rabo predloga za v konstrukciji z nedoločnikom, npr. Za jesti in piti je poskrblj eno. Pomen namena nečesa nečemu, se tudi izra ža s tožilniškimi SamBZ s predlogom za, npr. Tone je dobil vstopnice za " A ida "; Pipa za plin je zaprta; Včasih imamo za to dvoje posebne oblike; Koliko metrov blaga rabi Marjeta za svo je krilo ? KoNCESIVNI pomen samostalniških skupin izraža model kljub + Ndat, npr. Kljub našemu povabilu, ni prišel; Kljub temu, se niso oglasili. DEL-CELOTA je kategorialni pomen, ki se v izraža z rodilni kom brez predloga, npr. streha od hiše, noga od mize ipd., pa tu di s partitivnim rodilnikom snovnih in skupnih samostalnikov, npr. Dala je otroku kruha; Kupi mi bonbon av ipd., tudi če gre za
329
Slovenski jezik
izločanje neke osebe iz skupine po nečem istovrstnih oseb, npr. Ena deklet 11 Ena izmed deklet je recitirala tisto mesto iz " Krsta pri Savici " (Toporišič 1 992a: 1 5 6, 1 68). Pri snovnih in skupnih samostalnikih se z rabo partitivnega rodilnika poudari, da gre za količino, ki je del večj e količine in se takrat SamBZ lahko začne s kvantifikatorj i nekaj, malo ali precej, npr. Prinesi mi kruh 1 Prinesi mi kruha = Prinesi mi ne kaj kruha. Č e se namesto partitivnega rodilnika uporabi tožilnik teh samostalnikov, ni pomena partitivnosti, prim. stavke s pred metnimi samostalniškimi skupinami v obliki Nace in v obliki Ngen: Nalij čaj 1 Nalij čaja; Porabili sva sladkor 1 Sladkorja še imava, Vzemi jabolka 1 Dobila sem jabolk.
3.2. Stavčna poved 3 .2. 1 . Zgradba povedka Slovnica povedkovnega izraza je po eni strani opredeljena z njegovo leksikalno (pomensko) sestavo kot spremenlj ivo veli kostjo, po drugi strani pa z njegovim oblikoslovj em in skladnjo kot obveznim in regularnim dej avnikom povedkovnega izraza. Meja med leksiko in slovnico, tako kakor med drugim v jeziku, tudi tukaj ni ostra: čim slabša je zastopanost neke jezikovne vse bine, torej čim ožja je enota, za katero je le-ta obvezen, in/ali čim več je izj em, ki motijo optimalno regularnost odnosa med danimi vsebinami in obliko njegovega izražanja, je takšen pojav manj gramatikaliziran oziroma čim bližj i je leksiki. Po drugi stra ni ni niti enega leksema, ki bi bil slovnično povsem indiferenten oziroma izven nekega razreda pojavov, ki so zajeti v določeni slovnični oz. morfosintaktični kategoriji. Slovnične kategorije (ter vse drugo, kar obstaj a v j eziku, a ima vsebinsko raven) se nanašaj o na določene elemente govornih situacij ali pa na situacije, o katerih se govori, ki pa niso govorne. Semantični povedek je del stavka, ki izraža osnovni odnos v situacij i , katero ta stavek zaznamuje. Tako je v stavku Minka piše pismo odnos med denotatom ' Minka' in 'pismo' iz ražen z glagolskim povedkom 'pisati ' . Semantični povedek kot
330
Skladnja
glavni del semantične stavčne strukture se izrazi s povedkovnim izrazom, ki se pogosto imenuj e kar enostavno povedek. Povedek je konstitutivni del stavka. Opomba: V določenih primerih je izraz lahko oblikovan z reducirano skla denjsko konstrukcijo, v kateri povedek nima posebnega izraza, ampak se on ali pa njegov del razumeta na podlagi konteksta ali govorne situ acije, npr. Konec! Takšni izrazi niso formalno popolni stavki, čeprav, po eni strani lahko tvorij o izraz kot kompletni stavek, po drugi pa zanje ni značilna, pogosto pa j e tudi popolnoma izključena možnost oblikova nja bolj zapletenih sintaktičnih struktur, kar je pomembna strukturna l astnost prostih stavkov.
Značilna lastnost povedkovnega izraza je glagol v osebni glagolski obliki (to so vse časovne oblike glagola in oblike ve lelnika). Osebna glagolska oblika je konstitutivni element po vedkovnega izraza. Obstajajo tudi stavki, čigar povedkovni izrazi so zoženi na osebno glagolsko obliko, npr. Piše, Dežuje, ter stavke, v katerih se posamezni deli povcdkovnega izraza nanašaj o na posamezne udeležence situativnega odnosa, zaznamovanega s povedkov nim izrazom, npr. Janez piše; Janez piše pismo; Janez piše pismo Metki ipd. Sintetični , analitični in zloženi povedkovni izrazi so tri vr ste povedkovnih izrazov glede na stopnjo zloženosti nj ihove sintaktične oblike, npr. Študira, On bo študent, On začenja 1 končuje študirati. Ta delitev je pretežno formalne narave in se nanaša predvsem na strukturo povedkovnega izraza, vendar ima tudi pomensko stran. Morfološka oblika glagola v povedkovnem izrazu je lahko prosta (npr. pije) ali zložena (npr. pila je). Na podlagi križanj različnih oblik morfološke in sintaktične zloženosti povedkov nih izrazov, se le-ti delijo na sintetične povedkovne izraze s pro sto morfološko obliko, npr. On študira, sintetičke povedkovne izraze z zloženo morfološko obliko, npr. On je študiral, analitič ke povedkovne izraze s prosto morfološko obliko, npr. On je študent, analitičke povedkovne izraze z zloženo morfološko ob liko, npr. On je bil študent, složene povedkovne izraze s prosto
33 1
Slovenski jezik
morfološke obliko, npr. On nadaljuje študirati, in zložene po vedkovne izraze z zložena morfološke obliko, npr. On je nada ljeval študirati. Sintetični povedek je izražen s polnopomenskim glagol skim leksemom v osebni glagolski obliki, npr. Ona dela. Analitični povedek ima glagolski in neglagolski del. Gla golski del analitičnega povedkovnega izraza nima samostojnega leksikalnega pomena. Analitični povedkovni izrazi se delijo gle de na lastnosti glagolskega dela v nj ih na kopulativne, semiko pulativne, modalne in fazne Kopulativni analitični povedkovni izrazi imaj o v glagol skem delu pomožni glagol biti. Stavki s kopulativnim poved kovnim izrazom so kopulativne stavki. Semikopulativni analitični povedkovni izrazi imajo v glagol skem delu glagol, čigar funkcija je, zaradi posplošenega leksi kalnega pomena deloma nominacij ska, deloma pa kopulativna, zaradi česar se imenujejo semikopulativnim, tj . pol-pomožni, npr. opravljati, delati, narejati. Modalni analitični povedkovni izrazi se najpogosteje izra žajo z enim od modalnih glagolov, npr. morati, smeti. Fazni analitični povedki vsebujejo en fazni glagol, npr. za četi, nadaljevati, končati. Posamezni analitični povedkovni izrazi so rezultat sintak tične derivacije, saj predstavlj aj o bolj zapletene oblike, nasproti katerim se nahajajo ali bi se lahko nahaj ali sintetični povedkov ni izrazi (prim. Ona kontrolira izdelke Ona opravlia kontrolo izdelkov, Kdo dela z mesom ? Kdo ima delo z mesom ?) in se zato imenujejo perifrastični povedkovni izrazi (ali pa dekompo nirani povedki, poleg drugih poimenovanj), za razliko od pri marno analitičnih povedkovnih izrazov, ki nimaj o ustreznega sintetičnega povedkovnega izraza. Torej , nekateri analitični po vedkovni izrazi so dekomponirani, drugi analitični povedkovni izrazi pa nimaj o tega statusa. =
=
Opomba: Povedi s ponovljenim polnopomenskim glagolskim leksemom v osebni glagolski obliki, tipa Ona bere in bere (nasprotno načelnemu pravilu, da je število glagolov v osebni glagolski obliki navadno ena-
332
Sk/adnja ko številu povedkovnih izrazov v povedi, število povedkovnih izrazov pa je enako številu stavkov v večstavčni povedi) so pravzaprav stavki s formalno zloženim povedkovnim izrazom (= zloženim slovničnim povedkom), v katerem ima ponovitev polnoznačnega glagolskega lek sema ekspresivno funkciju, kakršno sicer ima ponovitev besed, s kate ro poudarimo dolžino trajanja ali intenziteto tistega, kar pomeni glagol v povedku. Zloženi povedkovni izrazi z različnimi priredno porabljenimi polnopomenskimi glagoli v enaki osebni obliki so skrajnj i primer raz členitve stavka in njegovega približevanja strukturi večstavčne pove di, npr. Ona govori in bere ruščino.
Povedek je kot del stavka neglagolski del v strukturi analitič nega povedka. Glede na besedno vrsto v katero sodijo, se poved ki delij o na samostalniške, npr. Janez je natakar, pridevniške, npr. Janez je mlad, in prislovne, npr. Janez je daleč. Prehodno obliko med povedkom in atributom predstavlja povedkovni atribut, npr. Ona dela bolna, kar pomeni ' ona dela' in 'ona j e bolna ' . Ko s e v povedku nahaja samostalnik brez določil ali p a z njimi (npr. On je učitelj; On je dober učitelj), ali pridevnik, brez določil ali z nj imi (npr. On je dober, On je zelo dober), gre za samostalniški del povedka. V povedku s samostalniško besedno zvezo, ki je takrat v imenovalniku, je kopula biti pomensko nezaznamovana, npr. On je študent, semikopulativni glagoli, npr. imenovati, zdeti se, naha jati se pa so pomensko zaznamovan, npr. On se nahaja pri nas. Samostalniška besedna zveza v funkciji dopolnila s statu snim pomenom in s pomenom živosti, se uporabljajo v tožilni ku, v konstrukciji s kot ali za ali v obliki prostega tožilnika, npr. Zapustila ga je (kot) otroka; Poznala ga je (kot) siromaka, Ime la gaje (za) prijatelja. Podobno velja za povedke s semantično nepopolnimi re fleksivnimi glagoli : če je v povedku semantično ncpopolni re fleksivni glagol, osebek ima pomen živosti, je v imenskem delu povedka alternativno lahko tudi v tožilniku, npr. Pokazal se je dober študent 11 Pokazal se je dobrega študenta. Če je v neglagolskem delu povedka pridevnik, je v imenoval niku, če pa je v ednini moškega spola kratka oblika, ima pomen
333
Slovenski jezik
nedoločnosti, dolga oblika pa ima pomen določnosti, npr. Ta klobuk je star 1 Ta stari klobuk . . . Opombe: Včasih se samostalnik ali glagol uporabita kot prislovni povedek v brezosebnem stavku, npr. Včeraj nam je bilo dolgčas; Včeraj je bilo mraz; Treba bi bilo to končati. V slovenskem jeziku se včasih načinski prislov lahko uporabi kot povedek v kopulativni povedi, ki ni brezosebna, npr. Bodi tiho! V slovenskem jeziku se včasih sreča tudi 'glagolski zaimek' , ki lahko zamenja polnopomenski povedek, prisoten v kontekstu, npr. Ali še hočeta z mano? - Seveda, mami, ja:: že.
3 .2.2. Semantična in pragmatična vsebina povedka 3 .2.2. 1 . Osebovnost Osebovnost kot kategorialni pomen povedka referira o so delujočih v govorni situacij i (govoreči in tisti, kateremu se go vori) ali o neki tretj i osebi, predmetu ali abstraktnemu fenomenu, neodvisno od njegove navzočnosti ali odsotnosti v govorni situacij i . Njena vsebina je gramatikalizirana v glagolski kategorij i osebe, toda v okviru kategorij e osebovnosti se ta vse bina izraža tudi z drugimi jezikovnimi sredstvi, predvsem zaimenskimi, jaz, ti, on . . . moj, tvoj . . . , idr. , npr. On govori slovenščino; Vzamem tvoj avto. Ko samostalniška besedna zveza prvega argumenta referira o t. i. tretji osebi, jo lahko konstituira tudi sam samostalnik v imenovalniku, npr. Darja spi; Ona je bolna. Apelativno upora bljen samostalnik je funkcionalno korespondenčen z zaimkom druge osebe ali z osebno glagolsko obliko druge osebe, npr. Tone, !..i. nam bodi za pričo! V strukturi finitivnih glagolskih oblik o osebi referiraj o glagolske končnice. Raba osebnega zaimka o b osebni glagolski obliki pa ni obvezna, če osebni zaimek ni rematiziran, Grem v po nakupih 1 Jaz grem po nakupih, !..i. pa skuhaj večerjo (gl. 3 . 1 .2. 1 ) Brezosebnost se kot obvezno izpuščanj e oscbkovne uresni či v treh primerih: ( 1 ) ko je v povedkovnem izrazu brezosebni glagol, npr. Sneži, ali (2) ko je v povedkovnem izrazu brezosebno .
334
Skladnja
uporabljeni glagol, npr. Dela se nekaj, ali (3) ko je v povedkov nem izrazu neglagolska povedkovna beseda, ki se uporabi samo kot del povedka, npr. Žal mi je. Tipični brezosebni stavki so stavki z brezosebnim glagolom v povedku. Brezosebni glagoli imajo samo nedoločnik (npr. deže vati), oblike ednine za tretj o osebo in za srednj i spol, npr. Deže valo je. Oni konstituirajo samo brezoseb(kov)ne stavke. Takšni brezosebkovni stavki imaj o blokirano pozicijo prvega argumen ta (kot vsi brezosebni stavki) in pomenijo stanj e ali proces, ki j e zamišljen, kot b i s e udej anj al sam p o sebi, brez kakršnega koli agensa, ki zato tudi ni poimenovan . Brezosebkovni stavek pogosto tvorijo tudi glagoli , k i imaj o paradigmo osebe, k o s o uporabljeni v obliki 3 . osebe ednine i n v obliki srednjega spola (če je treba izraziti spol), v konstrukcij i z morfemom se v stavku, v katerem je pozicija prvega argumen ta blokirana, npr. Delalo se je noč in dan, pri čemer je lahko agens ali nosilec stanja (tj . semantični osebek) izražen s samo stalniško skupino v daj alniku, npr. Spi se mi. Č e samostalniški del povedka v brezosebkovnem stavku ima obliko za spol, je ta oblika srednj ega spola, npr. Za jesti in piti je poskrblieno. Poseben tip brezosebnih stavkov so brezosebkovni stavki s t. i. povedkovnikom (besedo, ki se uporablj a samo kot samostal niški del povedka), npr. Žal mi je da je tako; To mu je všeč. Nedoločnoosebni stavki, v katerih je slovnični osebek ob vezno izpuščen, semantični osebek navadno neznan (razen če nanj ne napoti kontekst ali situacij a), povedek pa je v obliki 3. osebe množine, so lahko enakega denotativnega pomena kot pa sivne stavčne konstrukcij e z anonimnim agensom, prim. V Bo hinju so v preteklosti kopali železno ruda proti V Bohinju se je v preteklosti kopala železna ruda, ali Izdelke iz železa so prodajali dalečpo svetu proti Izdelki iz železa so se prodajali dalečpo svetu. Posplošenoosebni pomen, za razliko od brezosebnega in nedoločnoosebnega pomena, nima posebne oblike izražanja, na naša pa se na katerokoli osebo, npr. Doma se najbolje naspiš Doma se človek najbolje naspi, in je pogosto v pregovorih, npr. Kar seješ, boš žel; Česar oko ne vidi, tega srce ne želi; Čigar kruh jedla, tega prejo predla ipd. =
335
Slovenski jezik
Osebovnost se poleg morfosintaktične kategorije osebe iz raža tudi z drugimi, predvsem zaimenskimi sredstvi, z osebnimi in osebno-svojilnimi zaimki. Osebni zaimki, ki so konstitutivni elementi osebkovne so obvezno v semantični kongruenci z ose bno glagolsko obliko v povedkovnem izrazu (npr. Jaz čakam, Ti čaka� ipd.), v stavkih s samostalnikom v neodvisni samostalni ški besedni zvezi pa je povedek praviloma v tretj i osebi, npr. Ana čaka. Č e je samostalnik v množinski obliki in ko pomeni človeškost, je lahko osebek v stavku s povedkom v prvi osebi množine, npr. Študenti veliko delamo. Glagolski in zaimenski pomeni oseb se vedno uresničujejo skupaj s pomeni samostalniškega števila, na podlagi katerega se ločijo trije edninski, trije dvojinski in trije množinski pomeni pr ve, druge in tretje osebe. Opomba: V različnih kontekstualnih in situativnih pogoj ih osnovni pome ni osebnih glagolskih oblik v povedkovnem izrazu varirajo na več načinov, prim. prividno inkluzivni pomen v vprašanjih tipa Kako smo danes?, tj . ' kako si danes' , socioinkluzivni pomen kot v navij aškim iz razih tipa Spet smo zmagali, to je, 'spet je zmagalo moštvo za katere ga navij am ' , raba povedka v 2. osebi ednine ob nagovarjanju skupine oseb, npr. Pa so/ate si flgj vsak na krožnik ipd.
3 .2.2.2. Č asovnost S slovnično kategorijo časa se trajanje odnosa, zaznamova nega s povedkovnim izrazom, lokalizira glede na čas govorne situacije - na naj splošnejši ravni kot anteriornost, simultanost ali posteriomost, glede na čas govorne situacije, potem pa tudi v obliki ožj ih časovnih lokalizacij . Poleg časa govorne situacije, kot osnovnega lokalizatorja, se v časovno lokalizacijo včasih uvede kakšen drug lokalizator, kot dogodek, glede na katerega se določi predmet časovne lokalizacije, kar je, na primer, značilno za predpreteklik, za čigar pravilno funkcioniranje je pomemben obstoj nekega dogodka v preteklosti, ki je anteriomo lokaliziran glede na čas govorne situacije, pred katero se lokalizira dogo dek, zaznamovan s povedkovnim izrazom, npr. Mimo stare šole, ki ji je bila med vojsko eksplozija odprla steno, so prišli ljudje na pokopališče. 336
Skladnja
Slovnična kategorij a časa predstavlja jedro semantične ka tegorije časovnosti, ki se uresničuje tudi s pomočjo zaimenskih sredstev, npr. sedaj, tedaj, nekdaj in s pomočjo nezaimenskih sredstev, npr. jutro, večer, rano, pozno, nadaljevati itn. V sodobni knj ižni slovenščini obstaja pet slovničnih časov: sedanj ik, npr. Sedi in piše, preteklik, npr. Sedela je za mizo, predpreteklik, npr. Ko je prišla domov, otroci so že bili zaspali, zloženi prihodnj ik, oz. prihodnjik nedovršnih glagolov, npr. Ne bom te čakal ter prost prihodnj ik, oz. prihodnj ik dovršnih glagolov, npr. Jutri odideva na drsanje. Sedanj ik je nezaznamovan glede na opozicijo tem poralna intralokalizacija 1 ekstralokalizacija, in ožje: anteriornost 1 posteriornost, to je sedanj iške oblike se lahko uporabijo za lo kalizacijo v vsakem takšnem obsegu, npr. Oni čakajo; Mi včeraj čakamo nanjo, ona pa sedi doma, Zjutri greva na sprehod, obra tno pa ne velja - aktualna simultanost s traj anjem govorne situ acije se lahko izrazi samo s sedanjiškimi oblikami. Preteklik in predpreteklik dasta anteriomo, prihodnj ik pa posteriomo lokali zacijo s povedkovnim izrazom zaznamovani relacij i glede na čas dogajanja odnosa, ki se razume kot komunikativni odnos v do ločeni govorni situaciji. Č eprav pripada sistemu glagolskih ča sov, je prihodnjik semantično in funkcionalno blizu kategoriji modalnosti, o čemer, poleg drugega, govori možnost velelnišk ne rabe prihodnj ika, npr. Hitro pojdeš na policijo ' hitro pojdi na policijo' ipd. Opomba: Poleg invariantnih pomenov glagolskih časov, obstajajo tudi variantni, s kontekstom pogoj eni pomeni, npr. pripovedni sedanjik, npr. Včeraj zvečer sedimo doma in gledamo televizijo, in nenadoma se sliši telefon, ali pa vsečasovni sedanj ik, npr. Zemlja se dviga okrog Sonca, gnomski sedanj ik, prim. Kar iz srca pride, k srcu gre, perfor mativni pomen prostega prihodnj ika, npr. Obljubim ti, da pridem, am bo mogoče ipd. , čigar pregleda tukaj ni.
V slovenščini in v večini slovanskih jezikov, ampak ne tudi v drugih južnoslovanskih jezikih, ki imajo 'habere' prihodnj ik, je del strukture zloženega prihodnj ika pomožni glagol biti, npr. Jaz bom pisal. Sedanjiška oblika dokončnih glagolov ima primarno prihodnj iški pomen, npr. Zvečer pridemo, Dobimo se ipd., spet
337
Slovenski jezik
kot v večini slovanskih jezikov in drugače kot v drugih južnoslo vanskih jezikih, prim. srb. Večeras cemo doCi, Čucemo se ipd. Č asovna lokalizacija, kakor tudi prostorna, ne pogreša kvantitativnih pomenskosti, ki so, po eni strani, navezane na pojem oddaljenosti od časa govorne situacije, o čemer govori tudi ime predpreteklik, po drugi strani pa se kvantifikacija ob časov ni lokalizaciji uresniči tudi v dej stvu, da se časovno odmerj anje lahko opravi ne le glede na čas govorne situacije ali nekega dru gega dogodka, ampak tudi glede na začetek/konec časa trajanja odnosa zaznamovanega s povedkovnim izrazom. To je notranja časovna kvantifikacija, ki je v slovenščini gramatikalizirana kot kategorij a glagolskega vida. 3 .2 . 2 . 3 . Vidskost Vidskost je semantična kategorija z raznovrstnimi slovnič nimi in leksikalnimi oblikami, čigar jedro tvori kategorija gla golskega vida, katera zajema vse oblike glagolske paradigme, in ki se naj bolj regularne izraža s sufiksacijo, npr. rešiti 1 rešavati, manj regularne pa s prcfiksacijo, npr. brati 1prebrati, izjemoma pa tudi supletivno, npr. povedati 1 govoriti. Sintagmatski kriterij i določanja glagolskega vida so nasled nji . Glagoli nedovršnega vida se lahko pojavijo v odgovoru na vprašanje Kaj dela(š) ? (npr. Berem), in dopuščaj o rabo v kon strukciji s faznimi glagoli začeti, končati, npr. Začenja brati, ne pa *Začenja prebrati, glagoli dovršnega vida pa se lahko poja vij o v odgovoru na vprašanje Kaj je storil? 1 Kaj boš storil? (Prebralje 1 Prebral bo) ali v konstrukcij i s Počakaj, da . , npr. Počakaj, da preberem, ne pa tudi *Počakaj, da berem. ..
Opomba: Tako, kot se izrazi s prostorskim pomenom razlikujejo predvsem glede na to, ali pomenijo zunanjo lokalizacijo (npr. skladenjski model poleg + Ngen pomeni maj hno oddaljenost med dvema objektoma) ali notranjo lokalizacijo, tj . obliko (npr. ozek pomeni majhno oddaljenost med dvema skrajnj ima točkama istega objekta), tako se razlikuje tudi časovna zunanja lokalizacija (npr. čez teden, čez tri tedne) od aspekta kot načina časovnega obl ikovanja dejanja v povedku, npr. po.čakati po meni maj hno oddaljenost med začetkom in koncem dejanja, počiti po meni punktualno oblikovan čas, slišati pomeni linearno oblikovan čas, skakati pomeni večkratno punktualnost, prihajati poudarja začetno mejo, dohajati poudarja dokončno mejo ipd.
338
Skladnja
Različni načini oblikovanj a časa akcije v povedku (akcio nalni pomeni) so zajeti v kriteriju izraženosti časovne meje ene v celoti obravnavane akcije, npr. počiti, priti, oditi ipd., ali pa pomanjkanj a informacij e o takšni mej i (npr. slišati), ali o njeni fragmentiranosti, npr. skakati, ali o njeni celovitosti, npr. prihajati. Tudi časovni pomeni v ožjem smislu, aspektski in akcionalni pomeni, se nanašaj o na različne oblike časovnega odnosa, zato so na sintaktično-semantični ravni tesno povezani. Tudi adverbiali v obliki prislova ali prislovnega izraza izra žajo čas, ki je razumljen punktualno (naenkrat, pravkar), linearno (zmeraj, vedno), diskontinuirano (npr. petkrat, nekajkrat, večkoli krat, ničkolikrat, pogostokrat, čestokrat, katerikrat, vsakokrat), kar vedno mora biti usklaj eno z vidskim, akcionalnim in leksi kalnim pomenom Ieksema v povedku, npr. pravilno je Naenkrat jim je počila zračnica; Ob sobotah gre v službo; Ona je pravkar umrla, ne pa *Naenkrat jim je pokala guma; * Ona je večkrat umrla. Pogosto raba adverbiala razreši dvoumnost povedka, vze tega izven konteksta, npr. pomen ponavljanj a dejanja v prvem naslednjem primeru ter pomen aktualnega traj anja v drugem, kjer je poudarjen z adverbialom ravno: Jaz kupujem v tej trgo vini 1 Sedaj ko ravno kupujem, me pusti pri miru. V sintaktičnem izražanju vidskih in akcionalnih pomenov so še posebno pomembni fazni glagoli, kot so: začeti, končeva ti, ostati, nadaljevati se, spreminjati, ki se navadno uporabljaj o v konstrukcij i z nedoločnikom polnopomenskega glagola, npr. Začela je delati, pa tudi kot namensko samostojni povedki S tem trenutkom se naše počitnice na morju zares začenjajo, To se lahko slabo konča. 3 .2.2 .4. Naklonskost Kategorija naklona predstavlja slovnično j edro semantične kategorij e modalnosti kot kvalifikacije, ki jo govornik da o svo jem izkazu. Slovnična in leksikalna sredstva takšne modalne kva lifikacije v vsakem stavku in povedi predstavlj aj o funkcionalno celoto. Modalni pomeni so zelo raznovrstni po svoj ih ožj ih vse binah. Maksimalno je gramatikalizirana kvalifiKacija situacije, zaznamovane z izrazom s stališča realnosti/irealnosti danega 339
Slovenski jezik
odnosa. Takšna situacija se predstavi kot nekaj , kar je primarno irealno, toda v obsegu mogočega, nujnega, pogojnega, hipoteti čnega ipd. , ali pa kot nekaj , kar je primarno realno, v obsegu ure sničenega ali v procesu uresničevanja. Primarno irealni pomen je značilen za velelnik, npr. Beri naprej in pogojnik, npr. Prišli bi, če bi imeli čas, primarno realni pomen pa je značilen za indi kativ, npr. Pišem. T. i. modalni glagoli, kot so moči, hoteti, sme ti, morati, primorati, prepovedati, dovoliti, želeti (npr. Ne more jo pozabiti; Želi kaj brati; Ne sme zapustiti hiše) so del sredstev oblikovanja modalne kvalifikacije. Pri izražanj u modalnih pomenov v slovenščini imajo poleg modalnih glagolskih povedkov pomembno vlogo tudi modalni povedkovniki, ki se uporabljajo v funkcij i neglagolskega dela analitičnega povedkovnega izraza, npr. lahko, mogoče, rad, všeč, žal, npr. Žal mi je, za jutri že imam dogovor; Ti lahko kaj pomagam pri tem ? A lenka rada bere. Opomba: Povedkovnik lahko ima supletivne oblike za preteklik (/ni/sem mogel. . . ), za rabo v sedanjiku brez nedoločniškega dopolnil a (morem ... , npr. Kdor le more, pride), za negacijo istega modalnega pomena v sedanjiku (ne morem . , npr. Ne morem priti). V brezosebkovnih stav kih se modalni pomen izraža s povedkovnikom mogoče, npr. Tega ni mogoče preprečiti. Pomen možnosti v določenih kontekstih izražajo tudi drugi glagoli, katerim ta pomen ni primarni, npr. Marjeta je ma hala z robcem tudi še potem, ko Barbaro že ni bilo več videti (razume se 'ni bilo mogoče ' ), Zvon je bilo slišati na gradu; Jn če le gre, pridi te v Slovenijo. . .
Modalni glagoli in povedkovniki so nosilci modalnih po menov možnosti, potrebe in nujnosti v povedkovnem izrazu, npr. Tudi tenis boš lahko igrala, A li si je mogoče želeti kaj prijetnej šega ?, Ne morem pozabiti tvojih očes, Prav treba nam je bilo vlačiti še tega s seboj. Drugo pomembno sredstvo modalne kvalifikacije so gra memi pogojnika (sedanjega, npr. Jaz bi ti to dal ali preteklega, npr. Jaz bi ti to bil dal, če bi to bilo mogoče) in velelnika v okviru slovnične kategorije načina nasproti indikativu, ki je zaznamovan z realnostj o dojemanja situacije, kateri pripada odnos, zaznamo van s povedkom, npr. Ti bi še sedela; Sedi! proti Ti sediš ipd.
340
Skladnja
Za slovenščino je značilna tudi raba skladenj skih konstruk cij z naj v funkcij i izražanj a različnih modalnih pomenov - mo žnosti, potrebe, namena ali pomena "povzetega" povelj a, z in formacijo o tem, kaj je nekomu velevano, npr. Kje naj Miloš kupi knjige? (= 'kje je Milošu povedano naj kupi knj ige '), podobno tudi v primerih : Kje naj jeva ?, Kaj naj prinesem ? Č lenek naj v stiku z obliko preteklega pogojnika sodeluje v izražanju neure sničene možnosti, potrebe ali obveznosti, npr. Zakaj naj bi se Miloš naredil, kot dajo ne pozna ? Bogve kjeje,jaz pa naj bi sa ma pospravljala. Modalna kvalifikacija izkaza, kot realnega, lahko vsebuj e oceno situacije kot koristne ali škodlj ive, takšna ocena p a s e iz razi s posebnimi modalnimi besedami in izrazi, kot določili cele povedi oziroma stavka, npr. Danes nam je morala počiti zračni ca! K sreči šele, ko smo bili že na Reki; Žal, Metke ni doma. Persuazivnost je manj gramatikalizirana graduirana modal na kvalifikacija prepričanosti govorca v realnost/irealnost tega, kar je zaznamovano z izreko. V funkcij i takšnega modalnega stavč nega okvira se uporablj aj o različne modalne besede in izrazi, običajno intonacij sko ločeni od osnovnega dela stavčne povedi oz. izreke, npr. morda, verjetno, nedvoma, seveda, vsekakor, menda, res, npr. Verjetno so še na službi; Ne vem, kam je šla. Morda na grad; Seveda je tukaj. Imperceptivnost j e modalni okvir kot kvalifikacij a izkaza s stališča vira informacij e, ki se v izkazu predstavi, npr. pravijo, se pravi, pač, baje, kot v primeru Pravijo, da je še v službi, Pra vijo, da je na morju lepo, Ti si pač sam kriv, Ti baje nikamor ne greš. Modalni stavčni okvir lahko vsebuj e tudi kvalifikacijo po vedi oz. izreke s stališča koristnosti ali nekoristnostin z nj im zaznamovane situacije, npr. Hvala Bogu, na srečo, žal, kot v pri merih: Črnega, žal, nimamo; Oni so se, hvala Bogu, vrnili. Poseben primer je kvalifikacija izkaza s stališča ocene ustreznosti njegove oblike, ki se predstavi z besedami in izrazi, ki uvajaj o preciziranja ali parafraziranja povedanega, kot so na mreč, to pomeni, drugače povedano itn., npr. Namreč, to se na tančno imenuje pastavek; Drugače povedano, ne utegnemo.
34 1
Slovenski jezik
Ne glede na to, s katerim sredstvom je izražena, modalnost - in ožje, kategorija načina, je obvezni dejavnik vsakega stavka v tesnem stiku s kategorijami časa in osebe. V izražanju modalnega pomena realnosti/irealnosti ima po sebno mesto nikalnost, zaradi razvitosti in precej šnj e stopnje gramatikal iziranosti. 3 .2.2.5. Nikalnost Nikalnost se uporablja zato, da se določen stavek oceni kot napačen (in ta modalna funkcija je glavna negacij a, druge funk cije negacije pa so stranske, npr. funkcij a kvantifikacije ali emo tivnega naglaševanja), izraža pa se z zanikanimi stavki, npr. Ne, ona ne čaka proti vprašalnemu Ali ona čaka ? obvestilnemu Ona čaka ali velelnem Naj počaka ipd. Nekatere oblike negacije pri padajo tudi semantični kategorij i kvantifikacije, npr. nobeden, nič, nikoli proti vsak, vse, vedno itn. Nikalnost je formalno zaznamovan pomen, saj slovnična nikalnost ima eksplicitni izraz, sem sodijo: l . členki ne, ni, niti, 2. stavčni členek ne, 3 . zanikani povedkovnik ne, nikar, 4. izve denke s nikalnimi predponami ne-, ni-, 5. nikalne oblike sedanji ka nisem, nimam, nočem. V semantični strukturi stavčne povedi je nikalnost elemen tami povedek (prepričanost govorca v napačnost tistega, kar se predstavi v stavku, ki je podrejen temu povedku) ki omogoča mesto stavčnemu argumentu, npr. Ona ne čaka. 'ni res, da ona čaka' . Če j e linearizacija povedi komunikativno i n stilno nevtralna, se cela poved negira z rabo nikalnega elementa pred povedkom, npr. To ne bo po moji volji, ali pred glavnim delom morfološko analitičnega povedka, npr. To se ni zgodilo po moji volji, če pa je treba posebno poudariti njen rematski del, se ta del zanika, npr. To se je zgodilo ne po moji volji. Zunanj a nikalnost kot izraz, ki je ločen, se nahaj a pred po vedjo ali stavkom, ki se z njim negira in je lahko ponovljena v strukturi povedi, ali ima skladenj sko razvito obliko, npr. Ni res. da ona čaka, ali je zožena na nikalni členek, npr. Ne, ona ne čaka, notranj a nikalnost pa se nahaja v okviru predikatskega izraza,
342
Skladnja
npr. Ona ne čaka. Naglašeno zanikanje celega stavka, predvsem, ko pride kot odgovor na alternativno da/ne vprašanje, se najpo gostej e izraža intonacij sko, s poudarjeno ali pravopisno naglaše no rabo povedkovnika ne na absolutnem začetku stavka, npr. Ne, s potniško ladjo ni m ogoče, redkeje na absolutnem koncu stavka, Ne boš utonila, ne. V zloženi povedi, v leksikalno precej omej enih primerih (glagolski povedki verjeti, meniti, pričakovati ipd.), prihaj a do dvigovanja nikalnosti, ko se izraz za negiranje spravi v glavni stavek, čeprav je obseg negacij e v odvisnem stavku, npr. Ne verjamem, da čaka (prim. Vetjamem , da ne čaka), tudi Pričakujem, da ga ne bom videl (prim. Ne pričakujem, da ga bom videl). Nikalnost povedka (npr. On ne ve) izražaj o tudi nikalne ob like sedanjika nisem, nisi, ni . . . , nimam, nimaš, nima . . . , no čemi/nečem, nočešllnečeš, nočel/neče . . . Opomba: V adverzativnih konstrukcijah je nikalnost glagola hoteti lahko izkazana z nikalnim členkom za glagolom, npr. Hočem ne, a moram kot različica od Nočem, a moram.
V eksistencialnih stavkih z zanikano kopulo je logični ose bek v rodilniku, npr. Metke ni v šoli (proti Metka je v šoli), Slo varja ni več na mizi (proti Slovarje še na mizi), toda če j e rema tizirano prostorsko ali časovno določilo, lahko logični osebek ostane v imenovalniku, npr. Metka ni v šoli, ona je doma 11 Met ke ni v šoli, ona je doma. Ko se z negirano kopulo zanika identičnost, se obe samo stalniške besedne zveze, čigar vsebina je v odnosu neidentično sti, nahaj ata v imenovalniku, npr. Metka ni študent; Nihče ni ta ko pameten, da se ne bi zmotil. Raba nikalnih zaimenskih besed zahteva negacijo v poved ku, ki ne izniči nikalnega pomena zaimenske besede, npr. Niče sar ne ve; Ne povem ti ničesar; Nikam ne pojdeva. To pravilo o dvojni negacij i pozna izjeme, npr. Knjiga je zanič. V predložnih konstrukcijah predlog praviloma stoj i pred ni kalnim zaimkom, ne pa za njegovim nikalnim elementom (pri nikomer, z nikomer, pri ničemer, z ničemer ipd.), npr. Z nikomer 343
Slovenski jezik
ne govori, razen poleg določenih povedkovnih konstrukcij z ne določnikom, npr. Ni imela s kom govoriti. Ko je nikalnost v povedku, je predmet stavka navadno v ob liki rodilnika, npr. Vera ni prinesla knjige, kar pa ni povsem ob vezno, npr. Niči/ničesar nimam, predvsem če je iz linearizacije, intonacije ali stavčnega konteksta jasno, da se ne zanika povedek, ampak predmet, npr. Vera ni prinesla knjigo, ampak časopis. Prepoved se, kot zanikanje dovolj enja, izraža z rabo členka ne pred velelno obliko povedka, npr. Otroci, nikar samo mesa ne jejte, v bolj kategorični obliki pa z rabo negacij e nič pred ne določnikom, npr. Barbara, nič spat po kosilu. Zanikanje prirednih delov povedka se izraža s členki niti . . . niti . . . , ali ne . . . ne . . , npr. Niti ti niti on tega ne vesta; Ne oče ta ne matere ni doma; Ne kruha ne soli ni pri hiši. Nasproti komunikativnim funkcijam nikalnega stavka stojijo (a) izjavno-nikalni stavek, npr. Ona ne čaka, (b) vprašalno-nikal ni stavek, npr. Vendar ona ne čaka, in (c) velelno-nikalni stavek, npr. Naj ne čaka. Samostalniške besedne zveze so lahko konstituirane z ni kalnima zaimkoma nihče in nič, npr. Nihče tega ne ve; Ničesar nisem pojedel, drugi nikalni zaimki (če niso uporabljeni posa mostaljeno, npr. Nobeden tega ne ve; Nobeden od naju ne bo prišel) pa so dopolnilni element v samostalniški besedni zvezi, npr. Noben otrok tega ne ve; Nikakršnih 11 Nobenih šal ne pozna. .
Opomba: Posamezne nikalne zaimenske besede so lahko tudi drugega po mena in imajo drugo funkcijo, npr. v samostalniških skupinah s snov nim samostalnikom nič ne konstituira samostalniško besedno zvezo, ampak je v njej nič dopolnilni element, ki hrani pomen nikalne splo šne kvantifikacije, npr. Nič krompirja nisi pojedla (nič tu pomeni 'niti malo ' , ali 'sploh').
Eksprcsivno obliko izražanj a nikalnosti predstavlj aj o reto rični vzkliki in retorična vprašanj a tipa Da je moralo priti do te gal, Ti neumnica ti, kaj si izmišlja, kako m uči samo sebe!, Pa kaj bi se prepirali! ipd. Nikalni zaimki so pozicijsko pogoj ena oblika splošne kvan tifikacije (katero izražajo tudi ves, povsod, zmeraj ipd.) z nega-
344
Sk/adnja
cijo v povedku, kar je potrjeno s primerjanjem stavkov z proti pomenskimi povedki in enakim obsegom kvantifikacije izven povedka, npr. To ni nikjer dovoljeno To je povsod prepoveda no; Nihče ni bolan = Vsi so zdravi. =
3 .2.2.6. Pripovednost Afirmacija se kot potrdilo na formalni ravni najpogostej e opazi v odsotnosti slovničnega pokazatelja nikalnosti, npr. Ona čaka proti Ona ne čaka. Izražanj e afirmacije s posebnimi lekse mami ima bolj ali manj dodatne semantične in/ali stilne vredno te, npr. prav, tudi prav, seveda, res, tako, aha (pogovorno), npr. Aha, že vidim ; Tako, tako; Prav, jaz bom pa med tem um ila ok na; Seveda vem, da pride; Saj res dežuje. S ponavljanjem nikalnosti v analitičnem povedku s kopula tivnim ali modalnim semikopulativnim glagolskim elementom se izniči njen nikalni pomen in se izrazi afirmacija, npr. Ni ne spametna = ' pametna j e ' , Ne more ne sprejeti = 'mora sprejeti ' . 3 .2.2.7. Zvalnost Modalni pomeni se razlikuj ej o glede na stopnj o gramatika liziranosti in ožje - glede na stopnjo sintaktiziranosti. Nekateri modalni pomeni so tako razviti, da se tradicionalno obravnavajo kot posebne kategorije. Takšni so predvsem pomeni, ki sodijo v kategorialni kompleks · apelativnosti (in, širše, direktivnosti), ki zajema funkcionalno usmerj enost izreke proti sogovorcu, z na menom, da se pozornost usmeri proti govorcu, da se usmerja ob našanje sogovorca, da se od njega dobi nek odgovor ipd. Takšni so kategorialni pomeni zvalnosti, velelnosti in vprašalnosti. Slovenščina nima zvalnika kot posebne slovnične oblike sa mostalnika, toda tudi v slovenščini se lahko uporablja imenovalnik v skladenj sko-pomenski funkcij i izražanja zvalnosti. Primarna vsebina zvalnosti je izrekanj e želje, naj bo imenovani naslovnik pozoren do govorca ali na njegovo izreko, tako da se stalni de javnik zvalnosti lahko približno eksplicira kot 'ti, kogar imenu jem, bodi pozoren name 1 na moj izkaz' , npr. Micka, oglasi se? Iz tega je razvidno, da je zvalna samostalniška besedna zveza skladenj ski izraz propozicij e. 345
Slovenski jezik
Poleg takšne, osnovne in primarne, rabe zvalnih samostal niških skupin so pogosti primeri tudi takšne rabe, kjer je direk tivnost bolj ali manj v ozadju, izpostavljen pa je element ekspre sivnosti, subjektivnega stališča, ocene ipd., npr. O, lepi kraji! Sekundarna raba zvalnih imenskih skupin dejansko obstaj a v vseh primerih, ko se zvalno uporabljena samostalni ška besedna zveza nanaša na nežive denotate. Zvalna samostalniška besedna zveza kot morfosintaktični izraz pomena zvalnosti ima tudi supersegmentne lastnosti : zna čilni intonacij ski oris, pogosto cirkumfleksni namesto akutske ga tonema in naglašeno izločenost od neposrednega konteksta s pomočjo pavz. Intonacijska izločenost zvalne je navadno moč nej ša, ko je takšna uporabljena v primarni zvalni funkciji, slabša pa, ko je tudi zvalna funkcija skupine oslabljena oziroma ko je postavljena v ozadje. Pravila linearizacije v SamBZ veljajo tudi za zvalno samostalniško besedno zvezo. Odstopanja od komu nikativno nevtralne linearizacije so možna, ko zvalnosti sledi ali pa jo izzriva močnejša ekspresivnost, kar je sekundama funkcij a vokativne skupine, prim. Draga mati! proti Mati moja! Primarno uporabljena zvalna samostalniška besedna zveza je avtonomna celota v povedi in v besedilu katerega je del. Pra viloma se nahaja v inicialni poziciji, pogosto oblikovana kot pose ben stavčni izraz. Če se apelativnost ne naglasi, zvalna samostal niška besedna zveza pogosto, ne pa obvezno, dobi v linearizaciji stavčnega izraza interpozicijo ali finalno pozicij o, npr. Poglej, Ivica, sem , Poglej sem, Ivica. 3 .2 . 2 . 8 . Velelnost Med cilje govorne dejavnosti pogosto sodi vodenje obnaša nja sodelujočih v komunikacij i, npr. usmerjanj e na neko dejav nost (npr. zapoved), posebno na govorno dejavnost (vprašanje). Zapoved in vprašanje sta dve pomembni pragmatični funkcij i izkaza, kateri imata svoj slovnični izraz v strukturi velelnega ali vprašalnega stavka. Velelnost se izraža predvsem z rabo povedka v obliki velel nika, npr. Človek, ne jezi se; Pridi sem; Počakajte na me; Pojdiva vanjo, pri čemer nedokončni vid lahko uporabimo za izražanj e 346
Skladnja
nereferenčne velelnosti, npr. Odpiraj vrata pozorno v pomenu 'kadar koli odpreš vrata, j ih odpri pozorno ' , dokončni vid pa za izražanje referenčne velelnosti, npr. Odpri vrata pozorno v po menu 'tokrat vrata odpri pozorno ' . Bolj kategori čna vele ln ost se izraža z nedoločnikom, npr. Ne me jeziti 1 Ne me razjeziti. Ker je primarna komunikacij a neposredna in dialoška, je razumlj ivo, da so tipične slovnične oblike velelnika - oblike za 2. osebo, npr. Delaj! Delajta ! Delajte! Velelne oblike za l . os. mn. istočasno pomenijo nagovarjanje neposrednega naslovnika in nagovarjanje samega sebe, npr. Delajva! Delajmo! Možna j e tudi neprava velelnost, usmerjena na govorca, izražena z obliko za 2. os. ed. , kot v primeru Jaz se muči in garaj, ti boš pa zapravljal, kjer velelne oblike ne pomenijo poveljevanja samemu sebi, am pak tisto, kar nekdo drug pričakuje od govorca, zahteva, ali po veljuj e. Trpna velelnost je tako leksikalno kot stilno precej omejena, izraža pa se z velelno obliko glagola biti v konstrukcij i z dele žnikom na -n, npr. Bodi h valjena, Bodite pozdravljeni. Velelnost različne intenzitete je lahko izražena tudi s pri hodnj iško obliko v ustreznem kontekstu in situacij i , npr. Ti, lvi ca, pojdi na travnik; Zofka pa bo šla v vinograd; Boš tiho, z obliko pogoj nika, npr. Bi bil ti lepo tiho; Delat bi šla, ne pa da prosja čiš; Pa bi mu posodila, ko je tak revež, z nedoločnikom, npr. Ne klepetati, in nekaterimi medmeti, npr. Tiho! ' na desno ' (v nago varjanju konja), Pst! Št! ' tiho ' , Na ! Nate! itn . , zajema pa tudi od visne povedi tipa Rekla mi je, da takoj pridi domov nasproti Takoj pridi domov! z zapovedjo preneseno v indirektnem govo ru ter povedi z izpuščenim povedkom v velelniku, npr. Takoj do mov! proti Takoj pojdi domov! ali frazcologizirane sintaktične strukture tipa Mirno ! Pot pod noge! ipd. V okviru sintaktičnih struktur z imperativno obliko glagola biti se v slovenščini lahko najdejo tudi opisni prislovi, npr. Bodi tiho! Posredna velelnost, t. i. velclnost 3. os., se izraža s pomoč jo členka naj in povcdka v 3 . os., npr. Naj vzame knjigo ! Naj vzamejo knjige!, kar velj a tudi za posredno vclclnost izraženo z in direktnim govorom v odvisnozloženi povedi, npr. Rekla mu je, naj vzame knjigo. Stavki tipa Naj vzame knjigo so direktno ve-
347
Slovenski jezik
leini glede na konkretnega so govorca, pomenij o 'povej mu: . . . ' , indirektno pa glede n a sogovorčevega sogovorca. Olikana direktivnost je lahko izražena s pogojnim stavkom, npr. Če boste prijazni, da ne kadile, za 3 . os. pa tudi z oblikami pogoj nika in preteklega pogojnika ( irealnega pogojnika), torej poleg Naj reče obstaj a tudi Naj bi rekel, ali Naj bi bil rekel (v funkciji informacije o velelniku v preteklosti) ipd. =
Opomba: Razl ika v vidu se lahko uporabi za izražanje razlike referencial nosti glede na možnost uporabe imperfektivnega vida, zaradi izražanja nereferencialne velelnosti, npr. Odpiraj vrata z nogo v pomenu 'kadar koli odpiraš vrata, j ih odpiraj z nogo', perfektivni vid pa za izražanje referencialne prohibitivnosti, npr. Odpri vrata z nogo v pomenu 'tokrat odpri vrata z nogo ' .
3 .2.2.9. Ž elelnost Želelnost je zaznamovana s slabšo direktivnostj o oziroma s slabšim ilokucij skim naporom. Optativnost z retorično konota cijo commodi/incommodi (npr. v kletvah), in do neke mere fra zeologizirano, se izraža po modelu da + pogojnik, npr. Da bi vr nili k nam se časi sreče! Da bi se v žlici vode utopil! Optativnost brez takšnega spremnega pomena pa se izraža po modelu velel nika za tretj o osebo naj + sedanjik, npr. Naj se zgodi Tvoja vo lja (ali brez členka naj, npr. Zgodi se Tvoja volja). Optativnost je lahko izražena tudi s konstrukcij ami s pri mamo drugačnimi pomeni, ki so pa lahko sekundarno optativne, npr. v retoričnih vprašanj ih tipa Ko vsaj ne bi bilo res! Pogosto je optativnost funkcionalno blizu plehki direktivnosti izraženi z velelnikom, npr. Pa pridi, Stane, pridi kaj k nam ! ali sedanjikom v konstrukcij i z inicialnim daj, npr. Daj, greva domov, deleksikali zirano imperativno obliko glagola dati v konstrukciji z ustreznim samostalnikom, npr. Daj mir, no!, z vprašalnimi povedmi, npr. Ti nalijem belega ? Bi bila, prosim, za trenutek pri m iru ? itn. Opomba: Optativnost se izraža tudi leksikalno, z izbiro ustreznega lekse ma, pri čemer se irealni dejavnik tako izražene optativnosti poudari z obl ikovanjem povedka v obl iki pogojnika, npr. Zeli ji da bi si kmalu ustvarila družino.
348
Sk/adnja
Permisivnost za 3 . os . j e lahko izražena z istim modelom naj + sedanj ik, z ustrezno leksikalno vsebino, npr. Naj pride, če prav se permisivnost 3. os. lahko izrazi tudi s konstrukcijo tipa Bodi po tvojem (kj er se upotrablj a stara oblika 3. os. velelnika), ali z obliko 3 . os. brez členka naj v izražanju pomena pogojne ga dovoljenj a, npr. X in Y imejta vrednost 2 in 3 . Permisivnost usmerj ena k sogovorcu se izrazi z obliko za 2. os. velelnika v us treznem kontekstu, npr. Lahko začnemo ? - Začnite, ali leksikal no, npr. Dovolite začeti. - Dovolim. Prohibitivnost se izraža z negacijo pred velelniško obliko glagola (navadno nedokončnega), npr. Povejte po pravici; Dvig nile se in pojdite domov proti Ne pravite mi laži; Ne dvigajte se in ne hodite domov. Preventivnost nima posebnega slovničnega izraza, ampak se naslanja na velelniško obliko v konstrukcij i z leksiko v pome nu spominjanja, opomina, ipd., npr. V Zidanem mostu ne poza bite prestopiti, gospodična. 3 .2.2 . 1 0. Vprašalnost Vprašalni stavki sodij o med osnovne funkcionalne vrste stavkov. Vprašanja v vprašalnih stavkih so po vsebini lahko: ( 1 ) splošna da/ne vprašanja, npr. Kadite? ali (2) posebna - (2. 1 . zaimenska, npr. Kdo telefonira ? ali (2 .2. disjunktivna, npr. A li to vpraša Janez ili Tone? Splošna vprašanja imaj o za .cilj pripravi ti naslovnika do tega, da verificira stavek, posebna vprašanj a pa - identificirati določeni element vsebine. Stavek je lahko v ce loti vprašalni, npr. Ali ste doma ? ali pa samo v enem delu, npr. Jože, kam hitiš? Vprašalne izkaze konstituirajo vprašalni členki, vprašalne zaimenske besede, linearizacij a stavka, pogosto pa tudi vprašal na intonacij a. Vprašalni č lenki so ali, a, če, li, mar, npr. A li ne ve tega ? A li si tudi videl? In mama gre tudi. A ne, mami? Mar to ni Jože? Vprašalni stavki s členkom li, npr. Je li bolan se ču tijo kot zastareli. Vprašalni členek ali je lahko izpuščen, npr. Si ti to rekel, Tomaž? - Sem . V izražanj u splošnih vprašanj sodeluj ejo, poleg vprašalne intonacije {npr. Prišla je?), linearizacija vprašalnega stavka (prim. 349
Slovenski jezik
Prišla je proti Je prišla ?), posebni členki (npr. A li je prišla ?) in nekateri vprašalni izrazi (npr. Prišla je, kaj ne?). Vprašalni člen ki ali, a (pogovorno), kaj, mar so navadno na začetku vprašal nega stavka in se med seboj ločijo stilno in/ali semantično (npr. mar ima tudi pomen dvoma v pozitiven odgovor). Vprašalni iz razi, ki se nahajajo na začetku ali pa na koncu vprašalnega stav ka, so kaj, kajne, kajneda, kajne da ne, ne res, da, ali kaj, mar ne, a ne in drugi, med seboj pa se ločijo stilno in/ali do neke me re semantično. lndirektna splošna vprašanj a se izražajo s odvisnimi stavki z veznikoma ali in če, od direktnih splošnih vprašanj se stavki z začetnim ali formalno razlikujej o samo po intonacij i in statusom stavki v zloženi povedi, npr. Vprašala gaje, alil/če je prebral ta roman. Zaimenska vprašanja, čigar intonacija je navadno padaj oča, se odprejo z zaimenskimi vprašalnimi besedami in izrazi kdo ? kaj? kakšen ? kateri? čigav? kje ? kam ? od kod? kdaj? kako dol go ? kako pogosto ? kako ? zakaj? kaj dela(m}?, kaj napravi(m) ? Ekspresivno stopnjevanje zaimenskega vprašanj a se dobi z rabo členka pa, npr. Kaj meniš? 1 Kaj pa meniš? ali pa z rabo neda ločnika, prim. Kaj odpovem ? 1 Kaj odpovedeti? Opomba: Vprašalni izrazi kaj dela(m)?, kaj napravi(m)? so vprašanja o de janju; npr. Kaj dela ? - Piše knjigo; Kaj napravi? - Napiše knjigo.
Funkcionalno težišče zaimenskih vprašanj j e na vprašalnih zaimenskih besedah, S kom si pa govoril? Čigave planine so to ? Katere barve imate na sebi? Kakšen lokal je našel Marjetin brat? Kam pa je šel Tomaž? Kdaj pride vlak? Koliko časa si bil v Mariboru ? Zakaj ni prišla teta Mica ? Kako dolgo je Barbara mahala Marjeti? in vprašalnih zaimenskih izrazih kot so glede na kaj, kljub čemu, pod katerim pogojem, do katere mere itn., ki vprašanj e povezuj ej o z določenimi kategorialnimi pomeni koncesivnosti, kondicionalnosti, gradacij e ipd. lndirektna zaimenska vprašanja se od direktnih splošnih vprašanj formalno razlikujejo zato, kar imajo status odvisnega stavka v zložcni povedi, prim. Kam gre? proti Vrašala ga je, kam gre. 350
Skladnja
Zaimensko vprašanj e z obsegom kvantifikacije se izraža s stavkom, ki ima samostalniške besedne zveze, v katerih se vpra šanje in kvantifikacij a izražata posebej , toda v okviru iste in brez razdelitve s klitiko, npr. Kdo vse je prišel? (npr. srbsko Ko je sve došao). Vprašalne izreke so pogosto zaznamovani z značilno inton acijo, ki je včasih tudi edina lastnost vprašalnosti, npr. Dežuje? Vprašanj e, ki j e izraženo samo z intonacijo je splošno vprašanje, razen v primerih, ko j e namesto vprašalne uporabljena neda ločena zaimenska beseda, ker takrat, takšno vprašanje lahko funkcionira tudi kot zaimensko, to j e, posebno vprašanje, npr. Pišeš pismo ? - ' ali pišeš pismo ' ; Nekomu pišeš pismo ? z dvema možnima interpretacijama 'komu pišeš pismo? ' , in 'ali nekomu pišeš pismo? ' . Vprašalna intonacija s e v težišču ne obrača navzdol proti tonskemu dnu registra, ampak navzgor, ali pa se celo težišče prenese navzgor. Takšna intonacija je značilna za splošna in disjunktivna vprašanja, ne pa tudi za zaimenska vprašanja, ki imaj o praviloma intonacij o, kakršna je značilna za afirmativne stavke, npr. Kaj je pa to ? - To je novi računalnik. Vprašalna izreka je lahko v obliki prostega vprašalnega stav ka, npr. Kje je?, ali zloženega stavka, bodisi z vprašalnim kot glavnim, Kje je ta slovar, ki si ga kupil?, bodisi z več vprašalnimi stavki, npr. Kaj ven hitiš, ali si se zamudil, si se nečesa spomnil . . . ?, bodisi z vprašalnim odvisnikom, npr. Tudi jaz sem reven, zakaj torej ne bi tudi jaz dobil solidarnostnega stanovanja. Vprašalni stavek je del vprašalne dialoške izreke, čigar dru gi del j e rep lika, tj . odgovor na vprašanje, npr. Kam greš? V službo. Retorična vprašanj a, kot neprava vprašanja, ki so to po obliki, ne pa tudi po funkcij i, praviloma ne sodijo v dialoške strukture. Afirmativni odgovori na splošna vprašanja so ja (pogoste je), da, in/ali ponavljanj e povedka vprašalnega stavka, ki je lah ko reduciran na kopulo, npr. A li je prišla ? - Ja 11 Da 11 Prišla je 11 Ja, prišla je 11 Ja, je. Afirmacija z močnej šo ekspresivnostj o in/ali dodatnimi modalnimi lastnostmi se izraža z izrazi res, ta ko, seveda, vsekakor ipd. , gl. 3 .2.2.6. -
-
35 1
Slovenski jezik
Nikalni odgovori na splošna vprašanja so ne, in/ali zanika ni povedek vprašalnga stavka, ki je lahko reduciran na kopulo, npr. A lije prišla? - Ne 11 Ni prišla 11 Ne, ni. V odgovoru na vpra šanje z negacijo se uporablja členek pač, npr. A li ni prišla ? Pač je 1 Pač ni., gl. 3 .2.2.5 . 3 .2.2. 1 1 . Diateza Ena med funkcijami kategorije sklona, izražanje osebka ali predmeta, oziroma agensa in paciensa v nekem odnosu, ima tudi poseben s lovni čni izraz v morfosintaksični kategorij i glagolske ga stanj a, in širše - v sintaksično-semantični kategorij i diateze, čigar vsebino tvori kvalifikacij a situativnega odnosa s stališča njegove smeri, oziroma s stališča nosilca vloge izhodišča ali za klj učne točke danega odnosa, Učitelj je pohvalil učenko <=> Učenka je pohvaljena od učitelja ipd. Kot kaže primer, je enak denotat, enaka situacija, lahko uresničena na več načinov, odvi sno od izbire izhodiščnega argumenta, povedkovni izrazi v takšnih stavkih pa se nahajajo v odnosu semantične konverzije. Slovenski j ezik sodi v j ezike, ki so aktivno organizirani, po vedi so navadno oblikovane tako, da izhodiščni argument ima aktiven pomen in da povedkovni izraz ima aktivno, ne pa pasi vno obliko. Izražanje agentivnosti/pacientivnosti ima zelo raznovrstne oblike - leksične, tvorbene, slovnične. Obstaja več načinov, da se aktivna stavčna konstrukcij a transformira v pasivno. Eden od načinov je raba enklitične akuzativne oblike povratnega zaimka - se, npr. Marjeta zaliva rože <=> Rože se za/ivajo. Agens se v ta ko oblikovanem pasivnem stavku ne izraža, to je, drugi argument aktivnega stavka zavzima v pasivni konstrukcij i poziciju prve ga, prvi argument aktivnega stavka pa v drugem ne dobi argu mentskega izraza. Drugi način transformacije aktivnega stavka v pasivnega in oblikovanj e pasivnega stavka sloni na deležniku na -n, prim. Urška je prebrala knjigo <=> Knjigaje prebrana, in se v tako ob likovanih pasivnih stavkih prvi argument nanaša na paciens v situacij i, ki je denotirana s stavkom. Samostalniška besedna zveza prvega argumenta kongruira s trpnim pridevnikom v imenskem 352
Skladnja
delu povedkovnega izraza. Poimenovanj e agensa v takšnem pasivnem stavku ni izklj učeno, npr. Učenka je pohvaljena od učitelja, čeprav ni pogosto (SemBZ, ki imenuje agens ima obli ko rodilnika s predlogom od). Takšni stavki, čeprav nekoliko grobi, so sprej emlj ivi v administrativnem stilu. Tretj i način oblikovanj a pasivnega stavka se lahko razume kot podvrsta prvega. Zanj je značilno, da se v stavku poimenuje tudi prostorno zamišljeni agens, tako kot se s sredstvi, s kateri mi se primarno zaznamujejo prostorni odnosi lahko zaznamuje jo časovni, vzročni, ciljni, posesivni, kvalitativni in drugi odnosi, v tem primeru pa se s pomočjo lokalizacije v prostoru lahko napoti na situativno primarni agentivni odnos, npr. Ona se uči pri Lidiji <=> Uči jo Lidija. Takšne transformacije včasih za htevaj o tudi manj še leksične spremembe v skupini, s katero se poimenuje agens v tem smislu, da aktivna konstrukcija nagiba k personalizacij i agensa, npr. Poročil jih je duhovnik, pasivna pa poudari mesto, kjer agens opravlj a svoj o funkcijo, npr. Poročila sta se v cerkvi. Redkeje je prostorno oblikovanje skupine, ki se nanaša na paciens, npr. Spet sije ranil to mesto <=> Spet seje ra nil na tem mestu ipd. Pasivne stavčne konstrukcije z anonimnim agensom imaj o isti denotativni pomen kot nedoločno osebni stavki (s povedkom v obliki 3. os. pl., kjer je slovnični osebek obvezno izpuščenen, semantični osebek pa neznan, razen če nanj napoti kontekst ali situacij a), npr. Stara cerkev sv. Janeza je bila zgrajena že pred stole lji 1 Staro cerkev sv. Janeza so zgradili že pred stole lji; Pred kratkim je bila o njej objavliena študija 1 Pred kratkim so o njej objavili študijo. 3 .2.2 . 1 2. Svoj ilnost Svojilnost je lahko povedkovna, npr. Ivica ima avto, atribu tivna, npr. Naš avto je tukaj ali povedkovno-atributivna, npr. La se ima dolge, Lasje so m u dolgi. Osnovna oblika povedkovne posesivnosti je glagol imeti, ki se uporablja tako za žive pose sorje, npr. Janez ima avto, Krava ima tele, kot za nežive pose sorje, npr. Teden ima sedem dni (kj er se pravzaprav posesivno oblikuje odnos del-celota), ter za odtuj ivo pripadnost, npr. Janez ima avto, tako in za neodtuj ivo pripadnost, npr. Janez ima črne
353
Slovenski jezik
oči, kakor za pravo pripadnost, npr. Janez ima avto, ter za rela tivno pripadnost, npr. Janez ima brata itn. Atributska posesivnost se dobi na vprašanje čigav? (npr. Či gav je ta avto ?), lahko pa je izražena z ujemalnim prilastkom s pomočj o posesivnih pridevnikov in zaimkov, npr. tvoja hiša, direktorjev avto, Janezov svinčnik, ali s posesivnim ro dilnikom kot nekongruenčnim atributom, npr. avto direktorja. Veliko manj regulamo se posesivni odnos lahko izrazi kot nekakšen drugi odnos (običajno del-celota) in je izražen s samostalniško skupino s predlogom, npr. V vodi je preveč kalcija; Pri plugu je ročica. Opomba: Za pogovomi stil je značilna raba svoj ilnega rodilnika s predlo gom od, npr. otroci od sosede, tudi v samostalniških skupinah z oseb nim zaimkom, npr. Čigav je ta dom ? - Od mene.
V slovenskem j eziku obstaja svojilni pasi v tipa Računalnik imam pokvarjen, kjer v semantičnem fokusu ni sam odnos pripad nosti, niti predmet pripadanja, ampak neka njegova lastnost, kot v povedkovno-atributivnem izražanju lastnosti neodtuj ivega pred meta svoj ilnosti s pomočjo glagola imeti v povedku, npr. Prste ima dolge, ali s pomočjo glagola biti v povedku in zaimenske enkliti ke v dajalniku, npr. Prsti so mu dolgi, pri čemer je v takšnih stav kih osebek tematiziran, pridevnik v imenovalniku pa rematiziran. Takšni stavki so bolj značilni za slovenščino kot za srbščina. Negativna svojilnost se izraža z zanikanjem izraza s svojil nim pomenom (samostalniških skupin ali povedka), in je lahko izražena s samostalniškimi skupinami s predlogom brez, npr. Kdo je še brez lis tka, prosim , ali leksemami, ki pomenijo odsot nost nečesa, npr. slep, bos, nem ipd. Svojilni odvisnik se oblikuje z odnosnim zaimkom čigar, npr. Človek, čigar knjigo ste vzeli, s svoj ilnim rodilnikom odna snega zaimka kateri, npr. Človek, katerega knjigo ste vzeli, s po močjo odnosnega zairnka ki v kombinacij i s svoj ilnim zaimkom, npr. Človek, ki ste njegovo knjigo vzeli. 3 .2.2. 1 3 . Komparativnost Komparativnost je kategorialni pomen, čigar slovnično jedro tvori morfosintaksa stopnje primerjanja. V pomenih primerj anja 3 54
Skladnja
sta vedno prisotna pomena lokalizacije in kvantifikacije, pri če mer je funkcija kvantifikacije izrazitej ša, lokalizacija v kategoriji stopnje primerjanja pa je bolj abstraktne narave, kot lokalizacija, ki se uresniči preko kategorij e prostora ali preko kategorij časa in vida. I stočasno je komparativnost posebna oblika izražanj a kvalitete. Osnova stopnj cvanj a neke lastnosti j e lahko v izraže nosti te lastnosti v drugem objektu, skupini objektov ali v njegovi "srednj i", "povprečni" izraženosti v vseh drugih objektih z ozna ko, katera se stopnjuje. V funkcij i tega drugega stopnj evanja se uporabljajo različna leksikalna in tvorbena sredstva, prim. last nosti z močnej šim pomenom zelo majhen, majčken, ali slabše izražene lastnosti nekaj bolan, malo gluh, naglušen, z ekscesi vnim pomenom: preveč bolan, predober, preslab itn. Gradacijsko ponavljanje je način izražanja večje izraženosti neke lastnosti, ki je znači lna za ekspresivno sintakso, npr. Hitro, hitro jejte; Pogled na grad je bi/ lep prelep. V slovenščini ekspresivna gradacij ska ponavanj a zajemajo tudi zaimenskc konstrukcije tipa Ti. ti smr klja ti (srb. Prava si balavica) ali Ti, ti še v črno bi me oblekla (srb. Kakva si, još bi me u crno obukla) ipd. S pomočjo slovnične kategorije stopnje primerj anja se do loči kvantifikacija izraženosti lastnosti v enem objektu, posa meznem ali skupinskem, proti izraženosti enake lastnosti v dru gem objektu, ali v drugih obj ektih. Primerjanje lahko pokaže, da razlike ni (kar se izrazi z ekvativom), npr. bela kot sneg, ali da je. Če razlika obstaja, se stopnja izraženosti določene lastnosti v enem denotatu lokalizira izven, oz. nad ali pod stopnj o njegove izra ženosti v denotatu, ki je secundum comparationis. Takšna gra duclna lokalizacija ima lahko vgrajen univerzalni kvantiftkator, kar je obvezno del superlativncga pomena, npr. najpridnejši 'prid nejši kot vsi (drugi)' ali da dovoli univerzalno kvantifikacijo z oporo v kontekstu, poleg možnosti, da je izpusti, kar se izrazi s komparativom, prim. Pridnejši je kot ona proti Pridnejši kot vsi. V realizacij i kategorij e stopnj e sodeluje povedkovni izraz in argumentski izrazi, npr. Brat je višji, kot sestra. Kategorij o stopnje v slovenščini imaj o samo pridevniki i n prislovi. Stopnje vani pridevnik se lahko poj avi kot samostalniški del povedkov nega izraza, pa tudi kot dopolnilni element povedkovnega
355
Slovenski jezik
izraza, npr. Miloš teče hitreje, kot Minka. S pridevniško obliko stopnje primerj anja se kvantificira lastnost denotata konstitutiv nega elementa izražena z osnovo danega pridevnika. S prislov no obliko stopnj e primerjanja se kvantificira lastnost izražena z osnovo danega prislova, ki pripada denotatu zaznamovanem s konstitutivnim elementom povedkovnega izraza, preko njega pa pripada tudi denotatu argumentskega izraza, npr. Ana poje lep še, kot Lidija - ' Anino petje je lepše, kot je Lidij ino petj e ' . Dalj e s e v tem poglavju stopnja primerj anja pridevnika i n prislova ob ravnavata skupaj , razen če ni posebej poudarj eno, da se ugoto vitev nanaša samo na eno ali samo na drugo vrsto besed. Slovnično stopnjevanje lastnosti je relativno stopnjevanje, saj se z njim izraženost lastnosti v enem objektu primerja z izra ženostjo enake lastnosti v nekem drugem objektu (oziroma ose bi, predmetu ipd.). Slovnične stopnje primerj anja so ekvativ in diferentiv (komparativ in superlativ). Opomba: Oblika, ki se tradicionalno imenuje pozitiv/osnovnik, npr. lep, dober, moder, sam po sebi ne nosi ideje primerjanja, brez katere ni stopnjevanj a, in v obl iki t. i. pozitiva ni slovničnega izraza stopnj e pri merjanja. Pozitiv je obl ika pridevnika, ki imenuje neko lastnost ob mo žnosti, da j e pomen stopnje izraženosti te lastnosti vsebovan samo v osnovi takšnga pridevnika, ali v njegovif afiksih, če sploh so, kar niso stopnje primerjanja v slovničnem smislu.
EKVATIV je slovnična, morfoskladenj ska oblika, s katero se izraža, da je določena lastnost enako prisotna v dveh objektih ali v dveh skupinah objektov, npr. Ona je pridna kot čebelica. V izražanju ekvativnosti je glavni kazatelj primerjanja primerjalni veznik kot, ki povezuje imenovalniške oblike naziva objektov, čigar lastnost se primerja z imenovalnikom pridevnika (v pozi tivu kot osnovni obliki) kot imena lastnosti, čigar intenziteta se primerja. V takšnih kontrukcij ah pravzaprav veznik kot uvaj a stavek, k i ima navadno izpuščen povedek, ker je enak povedku v glavnem stavku zložene povedi, npr. Ona je pridna, kot je · pridna čebelica. Razlika med stopnjami izraženosti določene lastnosti, ki j e skupna z a dva posamezna ali skupna denotata, j e lahko izražena 356
Skladnja
predvsem z zanikanim ekvativom, npr. Janez ni tako visok, kot Tone ipd. Opomba: Veznik kot sodeluje v izražanju ekvativnosti v vsebinah povedka različnih odvisnih stavkov, npr. Govori, kot bi imel polna usta, Ce le pride, kot je obljubil, in izražanj e razlike v vsebinah povedka različnih odvisnih stavkov, npr. Veliko bolje pleše, kot žvižga, Bil je srečen, in to bolj, kot si je mislil.
Druga, običajnej ša in gramatikalizirana oblika izražanja ra zlike med stopnj ama izraženosti določene lastnosti, ki je skupna za dva posoamezna ali skupinska denotata, je primernik. Poleg pridevnika ali prislova v obliki primernika, uresničevanje dane ga kategorialnega pomena zahteva, da sta primerjana denotata v imenovalniku in da je pred drugim članom primerj anja veznik kot, npr. Janez je višji kot Tone. Možno je izpustiti prvi ali dru gi član primerjanj a, npr. Janez je višji, Višji je kot Tone. Diferentiv je splošno ime za slovnične oblike stopnjevanj a, ki pri dveh primerj anih členih izražajo neenako izraženost neke lastnosti. Primernik, kot posebni diferentiv, izraža neenako izra ženost neke lastnosti v dveh članih primerjanja razumlj enih kot dva posebna pojava, npr. Brat je višji, kot sestra. Presežnik, kot splošni diferentiv, izraža neenako izraženost neke lastnosti v enem članu primerjanj a, kot v delu neke celote v primerjavi s ce lotnim delom te celote, npr. Oče je najvišji v naši družini. Primernik je tradicionalno ime za takšno slovnično obliko stopnj evanja, pri kateri se razlika v izraženosti enake lastnosti v dveh članih primerjanja konkretizira s poudarj anj em enega no si lea te lastnosti nad ali pod drugim nosilcem iste lastnosti na abstraktni lestvici stopnj evanja, npr. Brat je višji kot sestra, Se ... tra je nižja kot brat, bodisi, da se oblikoslovno izraža kot prosta (sintetična) oblika, npr. A na je lepša, kot Vida, ali kot zložena oblika primernika, in to s pomenom močnega primernika, npr. Lojze je bolj sposoben kot Ivan, ali pa slabega primernika, npr. Ivan je manj sposoben kot Lojze. Poleg močnega primernika opisnih pridevnikov, praviloma obstaja sinonimna oblika prostega pri mernika, npr. Ta-le voda je bolj vroča kot ona-le, npr. tudi primer za prislovno zložen o komparacij o: S kopanjem je pa bolj težko tam . . ·
357
Slovenski jezik
Č e v drugem članu primerjanja obstaja atribut, se samostal niška besedna zveza, ki zaznamuje drugi član primerj anja pogo sto zoži na ta atribut (tj . samostalnik se razume sam po sebi), npr. Kupili so hišo lepšo, kot naša (hiša). Če se primerjajo deli neke celote in se poudari kontinuiteta sprememb, se uporablja oblika pozitiva v konstrukcij i s faznim glagolom postati 1 postajati (ali nekim drugim izrazom podobne ga pomena), stalnost spremembe pa je lahko naglašena z določi lom za kontinuiranost, bodisi da gre, odvisno od pridevniškega pomena, za komparativni progresiv bodisi da gre za komparativ ni regresi v, npr. Cesta je postajala bolj in bolj široka, Cesta je postajala manj in manj široka, On je postajal manj in manj za interesiran. Mera razlike v primerjanju izkazanem s komparativom se v slovenščini izraža s pomočj o brezpredložnega tožilnika z osno vnim števnikom in samostalnikom za mero, npr. On je starejši le eno leto, ali prislovom za mero, npr. On je dosti starejši kot ona. Oblika primemika oz. komparativa se praviloma uporabla jo kot relativni komparativ, včasih pa tudi kot absolutni kompa rativ, tj . brez ideje primerjanj a z nekim drugim objektom (toda kot implicitno primerjanj e z normo izražanja dane lastnosti), npr. To je bil en starejši človek, Delala je v upravi večjega podjetja, Najprej si je važnej.5e stvari zapisala s svinčnikom v beležnico. Presežnik, kot splošni diferentiv, izraža neenako izraženost neke lastnosti v enem delu neke celote v primerjavi s celotnim ostalim delom te celote, pri čemer se ta drugi član primerj anj a v stavku navaja, ali se razume iz konsituacije, bodisi da gre za prosti presežnik, npr. Ona je najpridnejša (v naši skupini), bodi si da gre za zlo ženi presežnik, npr. Ona je najbolj pridna (v na ši skupini). Močan zloženi presežnik opisnih pridevnikov ima praviloma ustrezen prost ekvivalent (npr. najbolj pridna 11 naj pridnejša ), slab zlo ženi presežnik pa nima ustreznega prostega ekvivalenta. Presežnost se lahko izrazi tudi s konstrukcijo, v ka teri sta primernik pridevnika in splošni zaimek vsi, npr. pridnej ši izmed vseh. Tako proste kot zložene oblike primemika in presežnika se uporabljajo bodisi atributsko (npr. Lepše dekle dobi nagrado; 358
Skladnja
Bolj sposobno dekle dobi nagrado, Najlepše dekle dobi nagra do, Najbolj sposobno dekle dobi nagrado) bodisi kot imenski deli povedka (npr. Ona je lepša kot njena sestra, Ona je bolj sposobna kot njena sestra, Ona je najlepša v naši deželi, Ona je najbolj sposobna v naši tovarni). V konstrukcijah s presežnikom je drugi član primerj anja lahko neizražen, npr. Ona je najlepša, ali pa je lahko izražen s samostalniškimi skupinami s različnimi predlogi. Superlativno primerjanje zahteva, da je v funkcij i poimenovanj a drugega člana primerjanja oblikovana tako, kot da gre za prostorno lokaliza cijo, pri čemer se rabijo trije predlogi : izmed z rodilnikom, v ali na z mestnikom, npr. Najnavadnejši izmed njih je on, Ona je najlepša v naši deželi, On je najvišji na svetu. V funkciji izražanja superlativnega pomena se uporablja tudi oblika primemika s splošno zaimensko besedo v samostalniški besedni zvezi, ki je v funkcij i nekongruenčnega določila imen skega dela povedka, prim. On je višji od vseh; Bolezen je hujša od vsega. Predlog od je v imenskih skupinah s splošnim zaim kom v rodilniku obvezen, izbira oblike vsega ali vseh pa je do ločena s kategorij o živosti/neživosti drugega člana primerjanja. Splošne in nikalne zaimenske besede se uporablj aj o tudi za opisno izražanje presežnosti, npr. Povsod ti bo lepše kot doma; Nikjer ti ne bo tako lepo kot doma; Nihče ni pisal hitreje kot on. Ožji presežnik obstaj a takrat, ko se s stavkom poudari, da tudi vse drugi člani v primerjanju imajo izraženo tisto lastnost, ki se enemu elementu ali delu te skupine pripisuje kot najizrazitej ša, npr. On je najumnejši med umnimi. Najožji presežnik (dvojni presežnik ali presežnik presežnika) ima funkcijo krepilca osno vnega presežniškega pomena, vsebovanega v slovnični obliki presežnika s poudarjanjem, da drugi član primerj anja ima enako lastnost v najvišji stopnj i izraženosti (v okvirih neke ožje skupi ne, kar se navadno samo po sebi razume), npr. Ona je najlepša med najlepšimi. Elativnost kot absolutno stopnjevanje s pomenom močne izraženosti lastnosti v primerjanju s tistim, kar se ima za normo izraženosti te lastnosti, se v slovenščini lahko izrazi z rabo us treznega pridevnika za stopnjo, npr. zelo lep razgled, nadvse lep 359
Slovenski jezik
razgled, ali z retoričnimi vzkličnimi stavki tipa Kako lepo je! 'zelo lepo j e ' , ampak se v slovenščini elativnost pogosto izraža z imenskimi skupinami s pridevniškim atributom z izvedeno predpone pre-, npr. Od tam je prelep razgled po vsem pristani šču; Rizling je bil predober, pa smo ga že spili. Ekscesivnost kot pomen prekomerne izraženosti lastnosti, se navadno izraža tudi s pridevniškimi atributi, pridevniškimi povedkovniki ali prislovnimi adverbiali s predpone pre-, npr. Preslabi tekmovalci so že končali; Ta rizling je preslab zame; Prevroče je, da bi pil; Upam da ne ostaneš predolgo. V skladenj skem oblikovanju komparativnosti se poleg sa mostojno uporabljenega veznika kot uporabljajo tudi različne veččlenske vezniške strukture, npr. Prišla sta tako oče kot mati; Prišla sta ne le oče, temveč tudi mati, Prišla sta in oče in mati, Nista prišla ne oče ne mati, Niti oče niti mati nista prišla, Ne le oče ni prišel - marveč tudi mati ne. Za izražanj e stopnj evanja brez primerjanja (oziroma z im plicitnim primerjanjem s povprečno izraženostjo nečesa) se uporabljajo adverbijali sa prislovi in prislovnimi izrazi stopnje, npr. dosti, čisto, docela, povsem, popolnoma, prim. To je dosti dobro; Mene si čisto pozabila; Čisto majhnim iz mesta so nadvse ugajale kokoši.
3 .2 . 3 . Oblikoslovno-skladenj ski vidiki stavčne skladnje 3 .2.3 . 1 . Podredje in priredj e Podredje, kot skladenjski odnos med glavnim i n odvisnim članom, v stavku zajema: subordinacije v imenski skupini in subordinacije v povedkovnem izrazu, ter subordinacije v celot nem stavčnem izrazu. V samostalniški besedni zvezi subordinacija odnos med glavnim članom skupine in drugimi člani : atributa (na pr. nova knjiga), atributiva (na pr. doktor Kreft), apozicije (na pr. Janez Rant, novi direktor, čaka), apozitiva (na pr. Janez, bolan, čaka), povedkovnega atributa (na pr. Janez čaka bolan). Takšno podre dje je lahko v obliki ujemanja v spolu, števi lu, sklonu in živosti, 360
Skladnja
tako kot v prejšnjih primerih, lahko pa je tudi v obliki nekongruen čnega določila (npr. knjiga mojega prijatelja), določila z nesklon ljivim pridevnikom (npr. mini krilo), ali določila s prislovom (npr. Bled nocoj). V samostalniški besedni zvezi obstaja tudi odnos subordinacije med dopolnilnimi člani skupine, kot je subordina cij a prislovnega določila za stopnjo opisnemu pridevniškemu atributu, npr. zelo pridni fantje. 3 .2 . 3 . 1 . 1 . Rekcija Rekcija (vezava) se izraža kot lastnost leksema, da kontro lira obliko elementa, ki j i je podrejen, čeprav z njo ne kongruira, npr. brati knjigo, branje knjige, ukvarjati se z atletiko, ukvarjanje z atletiko, hlepeti po denarju ipd. Rekcija je predvsem lastnost glagolskih leksemov, pa tudi samostalnikov, npr. pohlep po do movini, dajanje siromakom, kakor tudi pridevnikov, npr. lačen slave, zvest domovini, in leksikalno-slovničnega razreda poved ka, npr. biti strah življenja, biti všeč vsakomur. 3 .2 . 3 . 1 .2. Kongruenca Med povedkovnim izrazom in osebkovo samostalniško be sedno zvezo obstaja kongruenca (ujemanje) v osebi, številu in spolu. Osebnim glagolskim oblikam so kongruentni ustrezni oseb ni zaimki (npr. Ti bereš, Ona bere), z glagolsko obliko za 3. os. pa kongruira zaimek za 3 . os. (Ona bere), ali v imenovalniku (Ana bere). Oseba glagola v povedku se uskladi z zaimkom v veččla nem osebku, tako da je povedek v obliki l . os., če je v osebku zaimek l . os. (ne glede na druge elemente veččlanega osebka), npr. Jaz, Minka in Metka smo odšli v trgovino; Jaz, ti in ona smo odšli v trgovino, povedek pa v obliki 2. os. če je v osebku zai mek 2. os. (ne glede na druge elemente večbesednega osebka), vkolikor v osebku ni zaimka l . os., npr. Ti, Minka in Metka ste odšli v trgovino, povedek v obliki 3. os. v vseh ostalih primerih, npr. Janez, Minka in Metka so odšli v trgovino Č eprav s povedkom v l . os. množine praviloma semantič no kongruira SamBZ prvega argumenta z osebnim zaimkom l . 36 1
Slovenski jezik
os. množine, npr. Mi čakamo, so tipološka specifičnost sloven skega jezika stavki v katerih je povedek v l. os. množine, v SamB Z prvega argumenta pa je samostalnik v množi ni, npr. Slo venci imamo radi hribe (srb. Mi Slovenci vo/imo brda), ali pa skupinski samostalnik, npr. Vsa družina gremo. Ujemanj e med predikatskim izrazom in samostalniško be sedno zvezo prvega argumenta se uresniči tudi v številu in spo lu, npr. Jože je čakal, Jože in Stane sta čakala; Jože, Stane in Tone so čakali. V povedkovnem izrazu s samostalniškim delom povedka, glagolski element kongruira v številu s samostalniško skupino prvega argumenta, ne pa s samostalniškim delom povedka, npr. Tekme - one so njegovo življenje. Toda, če je konstitutivni element osebkovne samostalniške besedne zveze substantiziran kazalni zaimek v edninski obliki, glagol kongruira v številu s sa mostalniškim delom povedka, npr. To so njegovi spomini. Če j e v osebkovni samostalniški skupini osebni zaimek v ednini, po tem oblika za spol v povedkovnem izrazu referira o spolu osebe na katero zaimek napoti, npr. Jaz sem to napisal, ne pa ona. Če je v osebkovni osebni zaimek v množini, je oblika za spol odvisna: ali je v skupini, zaznamovani z osebnim zaimkom vsaj ena oseba moškega spola: v tem primeru je glagolska oblika moškega spola, če pa je v obliki, ki diferencira spol, npr. Mi smo se že srečali (če se mi nanaša na par ali skupino z najmanj enim moškim), ali Mi smo se že sreča le (mi se tu nanaša izključno na osobe ženskega spola); od tega, ali je osebni zaimek uporablj en za zaznamovanje enega denotata ali več denotatov, najpogosteje se to nana ša na t.i. množino skromnosti ali množino olikanosti, npr. Mi smo bili mnenja da . . (tudi v besedilu, čigar avtor j e Ženska), Vi ste, gospa, nekaj pozabili, toda Vi ste, gospe, nekaj pozabile (prava množina, ne "vikanje"); od tega, ali je v osebkovni samostalniški skupini osebni zaimek v dvoj ini, ker je v tem primeru v povedku obli ka za spol enaka, ne glede na spol osebe zaznamovane z osebnim zaimkom, npr. Midva sva se že srečala, Medve sva se že srečali. .
362
Skladnja
Dejstvo, da slovenščina ima dvoj ino, ima za posledico to, da v stavkih z dvočlanim osebkom ima povedek dvojinsko obli ko, npr. Predsednik in tajnik sta poročala o proračunu. Ampak, če samostalniki v dvočlanem osebku tvorijo bolj tesno semantič no celoto, predvsem ko gre za abstraktne samostalnike, je pove dek navadno v ednini, npr. Laž in zvijača pogine. Ko sta v samostalniški skupini prvega argumenta dva samo stalnika različnega spola v ednini, je povedek v dvoj ini, npr. Oče in mati sta šla na sprehod; Žalost in veselje sta me obiskala; Ko silo in večerja sta bila dobra; Zajtrk in večerja sta dobra, toda, ko sta v prvega argumenta dva samostalnika različnega spola v množini, je povedek vedno lahko v množini moškega spola, npr. Otroci in matere so že odšli, Matere in otroci so že odšli domov, Fantje in dekleta so plesali. Ko sta v samostalniški skupini pr vega argumenta dva samostalnika različnega spola v množini, se množinska oblika v povedku lahko po spolu ujema z najbližj im samostalnikom, ni pa obvezno moškega spola, npr. Otroci in matere so že odšli 11 odšle domov, ampak samo Matere in otro ci so že odšli domov, Odplavala 11 odplavali so vesla in čolni, ampak samo Vesla in čolni so odplavali, Hribi in doline so bili zeleni 11 zelene, ampak samo Zeleni so bili hribi in doline, Vasi in mesta v Sloveniji so majhni 11 majhna ipd. Ko so v samostal niški skupini prvega argumenta trij e konstitutivni člani, od kate rih je vsaj en moškega ali srednjega spola, je povedek moškega spola, npr. Oče, mati in sin so šli na sprehod. Č e je povedek v dvoj ini, npr. Imata se rada, in če osebkov ni osebni zaimek ni izpuščen, je osebkovna samostalniška sku pina v obliki imenovalnika dvoj inskega osebnega zaimka, npr. Vidva se imata rada, ali pa v obliki komitativne konstrukcije z glavnim članom samostalniške besedne zveze v dvojinski ime novalniški zaimenski obliki in z odvisnim članom v edninski orodniški obliki s predlogom s/z, npr. Vidva z Janezom se imata rada, ali pa v obliki komitativnc konstrukcije z izpuščenim gla vnim članom samostalniške besedne zveze in odvisnim članom v edninski orodniški obliki s predlogom s/z, npr. Z Janezom se imata rada. Č e j e povedek v množini, npr. Imate se radi, in če osebkov ni osebni zaimek ni izpuščen, je samostalniška besedna zveza 363
Slovenski jezik
prvega argumenta v obliki imenovalnika množinskega osebnega zaimka, npr. Vi se imate radi, ali pa v obliki komitativne kon strukcije samostalniške besedne zveze z glavnim članom v mno žinski imenovalniški zaimenski obliki in z odvisnim članom v edninski orodniški obliki s predlogom s/z, npr. Vi z Janezom se imate radi, ali pa v obliki komitativne konstrukcije samostalni ške besedne zveze z izpuščenim glavnim članom in odvisnim članom v edninski orodniški obliki s predlogom s/z, npr. Z Jane zom se imate radi. Opomba: Možnost, da je v stavkih tipa Z Janezom se imata rada in Z Ja nezom se imate radi glavni član samostalniške besedne zveze izpu ščen, temelji na njegovi popolni predvidljivosti, katero zagotovi oseba in število glagola v povedku. Enako pojasnilo velja tudi, če orodniško samostalniško skupino v takšnih stavkih tolmačimo ne kot odvisni del samostalniške besedne zveze prvega argumenta, temveč kot imenovalni ški prislov, ki je l ineariziran kot nekongruenčni atribut, ne pa kot prislov.
Č e so vsi samostalniki, ki tvorij o samostalniško skupino v osebkovni pozicij i ženskega spola (ne glede na število), je pove dek v obliki ženskega spola, če sploh ima obliko za spol, Minka in Metka sta odšli v trgovino. V vseh drugih primerih je pove dek praviloma v obliki moškega spola, npr. Jože in Janez sta od šla v trgovino, Minka in Janez sta odšla v trgovino. 3 .2 . 3 . 1 .3 . Primik Primik je za razliko od rekcije in kongruence takšna subordi nativna povezava med stavčnimi deli, ki nima formalnih pokaza teljev, razen linearizacije, npr. dosti lepo, zelo hvaležen, iti v park. Subordinacija je široko zastopljena kot odnos med stavki v odvisnozloženi povedi, gl. 3 .2 .4.2. Soglasno skladenj ski koncepcij i o povedku, kot slovničnem centru stavka, so njemu podrejeni tudi vsi drugi deli stavka, na sprotno koncepcij i po kateri med osebkom in povedkom obsta ja odnos koordinacije, in ne subordinacije. Deli povedi se nahajaj o v odnosih subordinacij e ali koordi nacije. Koordinacija, kot skladenj ski odnos skupnega in enako pravnega opravljanja neke skladenjske funkcij e, v katerem se 364
Skladnja
lahko nahaj ajo deli stavka, ima več logičnih in skladenj skih ti pov. Tako ima konjunkcija vezniške kazatelje, kot sta veznika in, pa (pogosto v pogovomi rabi) in veznik ter (redkej e kot pr va dva, običajno v pomenu 'tudi ' . Konjunkcij ska funkcijo z do datnim pomenom poudarj anja, da gre za enake povedke, od ka terih se drugi izpusti ima tudi veznik tudi, npr. Ona je že prišla, tudi on ( 'ona je že prišla, in on je že prišel'). S fera anaforič nega napotila z veznikom tudi ni omejena z zložena povedjo, npr. Da, morali bi bili zamenjati tudi plašče, pa se nam to ne bi bilo zgodilo. Raba konj unkcij skih veznikov pred vsako samostalniško skupino ali pred vsakim stavkom v odnosu veččlane kordinaci je (npr. Jn oče, in mati, in brat . . . ; Jn Ana piše, in Metka preva ja, in Tone bere . . . ), ali popolno izpuščanje veznika v takšnem odnosu (npr. Prišli so oče, mati, brat; Ana piše, Metka prevaja, Tone bere . . . ), čeprav je tudi pravilno, je redkeje, ampak je za znamovano tako stilno kot komunikativno. Enakopravnost sa mostalnikov ali samostalniških skupin v konjunkcijskem odno su se poudari z modelom tako . . . kot . . . , npr. Prišla sta tako oče kot mati. Negativna konjunkcij a se izrazi z modelom ne1 . . . ne2, npr. Ne on ne ona tega ne vesta, ali pa, z določeno ekspresivnostj o, s pomočj o modela niti 1 . . . niti2, npr. Niti on niti ona tega ne ve sta. Koordinacija se v samostalniških skupinah, poleg omenje nih veznikov uresniči tudi po modelu tako . . . kakor (tudi), ki ima dodaten pomen (približno) enakega angažiranj a dveh strani v ti stem, kar pomeni povedek, npr. Knjiga je zbudila zanimanje ta ko pri profesorih kakor (tudi) pri študentih. Naglašena disjunk tivnost se izrazi z modelom ali 1 ali 2, npr. A li jaz ali ona, ali bodisi 1 bodisi 2, npr. bodisijaz bodisi ona. V povedih z več samostalniških skupin, ali z več stavki v koordinativnem odnosu, se veznik uporablja pred zadnj im čle nom v koordinacij i , če tip skladenj ske veze ni stilno ali komuni kativno naglašen, npr. Oče, mati, in brat že čakajo; Ana piše, Metka prevaja, Tone pa bere. Poleg izpuščanja komunikativno nenaglašenih veznikov v koordinaciji stavkov se pogosto izpusti tudi kopula, če ni komu=
365
Slovenski jezik
nikativno naglašena, običajno pa ni, npr. poleg Prišla sta v našo hišo in začela sta nam pomagati se reče tudi Prišla sta v našo hišo in nam začela pomagati. 3 .2 . 3 . 3 . Linearizacija Linearizacija stavčnega izraza, kot časovno ali prostorno zaporedje besed v ustni ali pisani obliki stavčnega izraza, je do ločena z večjim številom dej avnikov, med katerimi so najpo membenj š i : (a) komunikativna perspektivizacija stavka oziroma kaj se v stavku poudarja, kot komunikativno najpomembnejša informacij a (rema), glede na izhodiščno informacijo (tema), npr. Vida čaka proti Čaka Vida, (b) stopnja in oblika sodelovanja intonacije in nekaterih funkcij skih besed, predvsem členkov, v organizaciji stavčne komunikativne perspektive, ( c) sintaksična in semantična struktura stavka ter različni pragmatični dejavni ki, npr. funkcionalno-stilni - v zvezi s tipom govorne situacije v kateri se izkaz udej anja. V časovnem in/ali prostornem pogledu je linearizacij a sta včnega izraza definirana: ( 1 ) z glavnimi časovnimi in/ali prostornimi referenčnimi točkami, oz. lokalizatorj i v lineariz aciji kot časovni ali prostorni lokalizacij i enih segmenatov dis kurza glede na druge : 1 . 1 . z začetkom in/ali koncem stavčnega izraza, ali večjih sintaksičnih celot, 1 .2. s pozicijam glavnih be sed v stavčnem izrazu, glede na katerega se določila ali dopol nilne besede in izrazi lahko najdejo v prepozicij i ali postpoziciji, (2) s stopnjo oddaljenosti med glavno besedo in posameznimi določili : graduelnost te distance izraža hierarhiju določil glede na glavno besedo s stališča linearizacije stavčnega izraza. Ker je linearizacija stavčnega izraza na več načinov pogo jena s komunikativno perspektivo stavka, to pomeni, da različni vidiki perspektivizacije enake povedkovno-argumentske struk ture lahko rezultirajo z različnimi linearizacijami. Od tu naprej se obravnava samo osnovna, nevtralna in najbolj tipična oseb kovno-povedkovna stavčna perspektiva. V okviru osnovne komunikativne perspektive stavka se iz hodiščni argument nahaja pred povedkovnim izrazom, npr. Andreja čaka. Mesto drugega argumenta, tam, kjer on obstaja, 366
Skladnja
je za predikatskim izrazom (skraj šano : OPP, tj . osebek - pove dek - predmet, npr. Andreja čaka Simono), mesto možnega tre tjega argumenta pa je za drugim argumentskim izrazom, npr. A ndreja piše pismo očetu. Kongruenčna določila in nespremenlj ivi pridevniki (npr. poceni blago) se v ponavadi nahaj ajo pred glavno besedo, npr. nova hiša , nekongruenčna določila pa - za glavno besedo v, npr. ključ od stanovanja. Prvo mesto v samostalni ški skupini je re zervirano za univerzalni kvantifikator, npr. vsi študenti, noben študent ipd., drugo za kazalni ali osebno-svoj ilni zaimek kot pokazatelj referenčnosti, npr. ves ta denar, vsi naši sosedje, tre tje za numerični kvantifikator, npr. vsak takšen prvi korak, četrto za prislovni intenzifikator, peto pa za pridevniško določilo, npr. vsak takšen prvi zelo nezanesljiv korak. V okviru segmenta kon gruenčnih pridevniških določil so opisni atributi pred relativni mi, npr. lepe slovenske planine. Običajno niso vsa možna mesta v prepozicij i zasedena z določili, v nekaterih od možnih pozicij je dovolj ena tudi raba več istovrstnih določb, najpogosteje pri devniških, v nekaj dejanskih pozicij , npr. dobra, lepa, pridna deklica. Atributiv je vedno neposredno pred glavnim članom, npr. pomembni profesor Nahtigal. Določilna samostalni ška besedna zveza ne more stati pred glavnim članom samostalniške bescdne zveze, kot nekonguenčni atribut (npr. *s črnimi očmi dekle, proti : dekle s črnimi očmi), ra zen če je določilna samostalniška besedna zveza s predlogom dodana kongruenčnem atributu ali atributskem nizu, in takrat je takšna samostalniška besedna zveza pred opisnim pridevnikom, npr. Zivijo v za evropske pojme grozljivi revščini. Za glavnim članom se linearizirajo določbe v obliki s pred logi, npr. vstop v laboratorij, ali brez predloga, npr. avto moje ga brata, v obliki prislova, npr. Bled poleti, ali emfatično upora blj eni kongruenčni atributi, npr. mati moja draga. Za linearizacijo delov povedekovnega izraza je predvsem značilno, da je nedoločnik pogosto pred modalnim glagolom, npr. Poslati moram telegram ; Kupiti moram dopisnico, poleg: A li moraš poslati pismo ? 367
Slovenski jezik
Linearizacij a stavkov v zloženi povedi je odvisna od njene komunikativne, semantične in formalne strukture. V komunika tivno in stilno nevtralni linearizaciji je glavni stavek običajno pred odvisno, tematski pa je pred rematskim, npr. Leži, ker je bolan ali Zaradi tega, ker je bolan - leži. Nekateri vezniki ne dovoljujejo, da je odvisnik, ki jim sledi, prvi v zloženi povedi, npr. a, ali, ampak, ampak, če se takšen odvisnik uporabi kot po sebni stavek, je inicialna pozicij a veznika možna, npr. A vi ste še tukaj, Mislili smo da ste odšli. Linearizacija klitik, ki nimajo svojega naglasa, ampak tvo rijo eno naglasno celoto z naglašcno besedo, pred katero, ali za katero stoj ij o, ima v t. i. prostem klitičnem nizu naslednje zapo redje, če se vse vrste klitik pojavijo v istem nizu, kar je redko: l . naj, 2. bi ali katerakoli sedanjiška oblika od biti, razen je, 3 . povratne (se, si), 4. dajalniške (mi, ti,je . . . ), 5 . tožilniške (me, te, jo . . . ), 6. rodilniške (me, te, je . . . ), 7. glagolska kopulaje in pri hodnjiške klitike od biti (bom, boš, bo . . . ) , 8. členek ne. Na absolutni začetek včasih pride tudi veznik, npr. Rekli so, da naj bi se mu jo ne ljubi/o učiti. Slovenščina ima povratno dajalniško klitiko si, npr. A li si človek lahko želi še kaj lepšega? Klitike se, si vedno stojij o pred drugimi klitikami, npr. Zde lo se mi je, Ne smej se mi; Mislil sam si da je vse urejeno. Klitika je se ne izpusti za klitiko se, npr. Miloš se je poročil. Inicialna pozicija klitike je v prostem stavku možna pod pogojem, da gre za vprašalni stavek z izpuščeno vprašalno par tikulo, kar je značilno za kolokvialno komunikacijo, npr. A li si pozabila ? -+ Si pozabila ?, A li te zebe? -+ Te zebe?, A li boš šla domov? -+ Boš šla domov?, A li je to vedela ? -+ Je to vedela ? Poleg tega se prosti stavek lahko začne s klitiko, če j e to odgo vor na alternativno, da/ne vprašanje, ki se nahaja neposredno pred njim, npr. A li si prinesel? - Sem prinesel. Inicialna pozici ja klitike v odvisniku zložene povedi je tudi možna, npr. Marje ta je vstala, se um ila in oblekla. Zaimenska klitika se uporabi tudi v stiku s predlogom, npr. Le stopiva vanjo, v cerkov; To bi bilo nekaj tudi zate; Zapirajo se vase; A lije knjigo kupoval zase ? 368
Skladnja
V odvisniku klitike stoj ij o za veznikom ali vezniško besedo npr. Novica da se je vrnil Tone se je ko blis raznesla po vasi, to da v zloženi povedi z odvisnikom pred glavnim stavkom klitika glavnega stavka pride v njej na prvo mesto, npr. Ko se je stem nilo, smo prižgali luč. Podobno je v povedih z vstav ljenim odvi snikom, kjer se glagolska klitika lahko najde neposredno za vri njenim stavkom, npr. Denar, ki si ga je bil prihranil, je varno spravil. Vstavljanj e členka na začetek stavka ne vpliva na pravilo o linearizaciji klitik, npr. Učil jo je proti Vsaj učil jo je. Redukcija povedekovnega izraza na samo klitiko izniči pra vilo o nenaglašenosti klitik, npr. Si že prebral ta roman ? Zdaj pa sem ga. (= ' zdaj sem ga prebral '), (Ali) si je to privoščil? - Ja, je, A li se to sliši? - Ja, se, A li si si to zmislil? Si si? - Ja, sem. Če sta v povedkovnem izrazu dva glagola, od katerih je eden nepolnopomenski, drugi pa polnopomenski, se lahko ustvari skupna klitička skupina, npr. Danes ga je hotel presenetiti, od klitik, ki pripadaj o oblikam hotel je in presenetiti ga (glagol ho teti je modalni glagol), ali Danes se je pozabila podpisati, od klitik, ki pripadajo oblikam pozabila je in podpisati se (glagol pozabiti je semantično nepopolen in zahteva dopolnilo). Klitike se ne morejo vstavljati v samostalniško skupino kot v srbščini, npr. med prilastkom in konstitutivnim delom: Prvi mu je pu tnik reka o . . . , in še pogosteje v hrvaščini, npr. za samo stalniškim prilastkom: Predsednik je Petrovic rekao . . . 3 .2 .4 . Povezovanj e povedkovo-udeleženskih zgradb v stavčno poved 3 .2 .4. 1 . Skladenj ske zveze v zloženih povedih Povezovanje dveh ali več povedkovno-argumentskih struk tur ima obliko sintaktičncga povezovanja dveh ali več stavčnih izrazov, kar pomeni povezanost klavz v zloženi povedi, v kateri obstaj a enoten nadrejen povedek s subordiniranimi stavčnimi argumenti. Takšen povedek je vedno kategorialne narave, kon j unkcija, disjunkcija, adverzativnost, kavzalnost, koncesivnost itn., običajno pa se izraža tudi s posebnimi slovničnimi besedami 369
Slovenski jezik
- vezniki in vezniškimi besedami in izrazi, zaimenskimi ali ne zaimenskimi, ki so včasih lahko izpuščeni, npr. Ona je razume la, da je treba molčati proti Ona je razumela: treba je molčati. Zložene povedi včasih imajo istočasno več kot en katego rialni pomen, npr. kavzalnost in temporalnost z enim pomenom kot primarnim. Kategorialni sinkretizem je v celoti bolj značilen za asindetske stavke (dejansko - stavke z izpuščenim vezniškim elementom), čigar aktualen pomen običajno trdnej e sloni na kontekstu in govorni situacij i . Opomba: V večj ih skladenjskih opisih se bolj podrobno klasificirajo in opi sujejo zložene povedi s stališča kategorialnih povedkov, ki se z njimi izražajo in sredstev, s katerimi se te vsebine upovedujejo.
Odnosi v zloženih povedih z dvema ali več povedkovno-ar gumentskih struktur, izraženih v ločenih stavkih kot v monopre dikatskih strukturah, od katerih ima vsaka poseben povedkovni izraz, so organizirani po načelu subordinacij e, npr. Pride, če utegne, koordinacij e, npr. Bere in piše, ali kombinacije enga in drugega, npr. Pomilaje posodo in odšla v zgornje nadstropje, da bi se odpočila. Opomba: V slovenski slovnični tradiciji se kot poseben tip polipovedkovne zveze poudarja SOREDJE - ko v polipovedkovni propoziciji ena po vedekovno-argumentska struktura ni izražena niti s kompletno klavzo, niti s samostalniško besedno zvezo, ali glagolskim prislovom, ampak z neko prehodno obliko, kot je zvalni izraz, npr. Stane, pohiti domov, medmet, npr. .jgj_, kam bi del! , stavčni členek, npr. Da, to je naš sosed, parenteza, npr. V tistih časih - kje so že! -je to bilo vse drugače, odnos med glavnimi deli direktnega govora, npr. 'Ona pride spet ' sem rekla jaz.
3 .2.4.2. Podredj e Podredj e v zloženi povedi j e , glede n a odnos d o nadrej ene ga dela stavka, osebkovno, npr. Karje dobro, se samo hvali, po vedkovno, npr. Žalje, kar ne pride, predmetno, npr. Mislil sije, da bodo zelo veseli, adverbialno, npr. Kjer se prepirata dva, tretji do biček ima, atributsko, npr. Prebral je knjigo, ki jo je danes kupil. Glede na vezivno sredstvo, kateremu je podrejen odvisnik, je podredj e lahko: vezniško, npr. Rekla je, da ne pride, členkovno, 370
Sk/adnja
npr. Je odšla, češ da mora obiskati bolnika, razmemo zaimen ski, npr. Kjerje dim,je tudi ogenj, vprašalno, npr. Ne ve, alije res; Ne vem, kajje temu otroku, asindetsko, npr. Le pojdi na sprehod, je lepo vreme. Vezniki odvisnozloženih povedi so številni, npr. da, dasi, če, čeprav, čedtudi, kakor, ko, kot itn. Nekateri med njimi so večpomenski, npr. da, ko, v vezniški funkciji v odvisnozloženih povedih pa se uporablj aj o tudi vezniške besede in izrazi, kot so kljub temu da, medtem ko, namesto da, ne da, potem ko, tako da, zato da, zato ker itn. V odvisnozloženih povedih vezniki in vezniške besede ter izrazi uvaj aj o odvisnike z različnimi pomeni : mesta ali smeri (kjer, kam, od kod . . . ), npr. Prečkata cesto na mestu, kjer ni preho da, Premišljal se je, kam bi šel; časa (kadar, ko, medtem ko . . . ) , npr. Kadar pride v Ljubljano, kosi pri nas; Ko je prišel šef, je ni bilo tam ; Medtem ko je stara družina zbrana okrog matere in očeta, so se bratranci in sestrične razdelili na dvoje; vzroka (ker, zakaj, zato, da . . . ), npr. Ker je bilo zelo mraz, je bilo pov sod tudi ledu za drsanje; Trudni in lačni sta dekleti šli proti ho telu, zakaj voda in sonce sta storila svoje; Marjeta in Barbara sta me prepoznali, zato sem avto ustavil; Oprostite, da vas mo tim; uslova (če, ko, ako . . . ) , npr. Če hoče, to lahko napravi; do puščanja (čeprav, četudi, dasi . . . ) ; npr. Čeprav je že star, še ni dovolj pameten; stopnjevanj a (ne le 11 samo . . . ampak 11 temveč 11 marveč tudi, ne . . . ne, niti . . . niti . . . ), npr. Barbara ji je poma gala ne le pakirati, temveč je poskrbela tudi za rezervacijo se deža na vlaku; odnosnega odvisnika (da, kaj . . . ) , npr. Prišla sem, da vam povem, kaj je rekel brat itd. Opomba 1 : V slovenščini (kakor tudi v makedonščini, pa tudi v italijanščini) ne obstaja formalna razlika med vprašalnim prislovom zakaj in ustre zno vezniško besedo, npr. v srbščini Zašlo ? . . . , zato što . . . ...
-
Opomba 2 : V pogojnih stavkih obstoj dveh oblik pogojnika, sedanjega in preteklega, omogoča različne semantične diferenciacije na skladenj ski ravni, npr. Če bi imel, bi ti dal (= nimam) 1 Če bi bil imel, bi ti bil dal. {= nisem imel), ali pa razlikovanje v pogojnih odvisnozloženih pove dih uresničivega stanja, npr. Saj bi ga dala v šole, pa je zmeraj bolan,
37 1
Slovenskijezik in povedi neuresničivega stanja, npr. Saj bi ga bila dala
v
šole, pa je
zmeraj bolan.
Distribucija dveh oblik pogoj nika je lahko pozicijsko in skladenj sko določena, npr. v pogojnem kopulativnem odvisniku se uporablja samo pretekli pogojnik, npr. Če bi bila nagrajena, bi bila na marsikaj morda gledala drugače.
Odvisnozložene povedi se z vezniki pogosto nahajajo v od nosu transformov sintaktičnih struktur, ki so drugače oblikova ne, prim. Ko je prišel domov, si je skuhal kavo proti Po prihodu domov, si je skuhal kavo, ali Čeprav ve, ne pove proti Ne pove, a ve ipd. Med posebnosti slovenskega j ezika sodi struktura odnosne ga zaimka in zaimenskih prislovov, ki se za razliko od ustreznih vprašalnih najpogosteje končaj o na -r, prim. kdo ? 1 kdor, kaj? 1 kar, kakšen ? 1 kakršen, kje ? 1 kjer, kako ? 1 kakor, kdaj? kadar itd., npr. Kdor zna, naj pove, Vi imate pa res samo to, česar ne želiva, Kadar pride, nekaj prinese, ali i Ko smo bili že na Reki, nam je počila zračnica ipd. V odnosnih stavkih je pogost odnosni zaimek ki, ki je ne sklonljiv (na pr. Imajo naše gore čar, ki drugim goram manjka), tako da se v takšnih povedih pomeni sklonov, spola in števila, ko je to potrebno, izražajo s klitičnimi zaimenskimi oblikami, npr. Kajenje mu je bila strast, ki se k tudi v bolezni ni mogel odpo vedati, Dekleta, ki jih je srečal, so šle v šolo. Odnosni zaimek ki se nahaja v odnosu dopolnilne distribucije z odnosnim zaimkom kateri, ki se uporablj a (a) s predlogi, npr. Mesta, o katerih boš pisala . , (b) kot nekongruenčni rodilniški prepozitivni svoj i Ini atribut, npr. Pisatelj, katerega knjigo berem . . , (c) ko bi ki bilo dvosmiselno, npr. Hči mojega šefa, katera je zdaj v Portorožu Zaimenski veznik ki s e uporablja v vseh ostalih primerih, kot so (a) v nominativni funkcij i v atributskih stavkih, npr. Prebral je knjigo, kije dobila nagrado, (b) v funkcij i odvisnega sklona brez predloga, npr. Kupila si je knjigo, ki si je včeraj prebral. Veččlana subordinacija je lahko v zloženi povedi verižna, npr. Obljubila je da pride, če bo le mogla najti koga, ki bi ji va roval dom, ali vzporedna, npr. Obljubila je da pride in s seboj prinese slovar. ..
.
...
372
Skladnja
Namesto odvisnika v subordinativnem odnosu se lahko naj dej o t. i . polpovedkovne strukture, tj . propozicij e, ki nimaj o pra vega povedkovnega izraza, kot j e gerundska konstrukcija, npr. Pogovarjali so se, sedeč za m izo, participska konstrukcija, npr. Knji�e natisnjene v 1 6 stoletju so danes dosti redke, ali apozi cija, npr. Tone, revež nad reveži, je vse prenesel. Opomba: Sedanj iški glagolnik zaznamuj e relativno simultanost (gi. primer zgoraj ), pretekliški glagolnik pa zaznamuje relativno anteriomost, npr. A ne umrši,je po mnogih dneh zopet ozdravela (arhaično).
Namesto odvisnika se pogosto uporablj a nedoločnik, npr. Nočemo spati, Ni se hotel sprehajati, Morala sam ti to pokazati, Slišala je ptičko peti, možna pa je tudi podvoj itev nedoločnika (npr. Treba je končati delati), ter njegova fakultativna nadome stitev z da-konstrukcijo (npr. Naša prva naloga je, da se učimo = Naša prva naloga je učiti se), ali, v leksikalno omej enih pri merih, raba nedoločnika v ciljni konstrukcij i s predlogom za, npr. Kaj je danes za piti? Namesto odvisnega ciljnega stavka, npr. Šla je, da bi se ko pala, se pogosto uporablja supin, npr. Šla se je kopat, npr. tudi Bi šli poslušat Slovenski oktet?, Po zajtrku se hodiva sprehajal, Mo ra spat (sam po sebi se razume izpuščeni del povedka iti) ipd. 3 . 2.4.3 . Priredje Priredj e v zloženi povedi je značilno za stavke v neodvisno zloženih stavčnih strukturah, ki so sestavljene bodisi od stavkov, bodisi od enostavnej ših zloženih povedi ( odvisnozloženih ali neodvisnozloženih), bodisi od kombinacije enih in drugih. Le-te so lahko z zaprto strukturo ( dvobesedne ), npr. Prišel je ne sa mo on, ampakje tudi prišla ona, ali pa z odprto strukturo (= več besedne), npr. A li je bolna alije utrujena ali se jezi alije nekaj drugega . . . Načeloma neodvisnozložene povedi lahko vsebujejo. odvi snozložene transforme, npr. Sedi in bere 11 Medtem ko sedi, bere kakor tudi transforme enostavnej ših struktur, npr. Sedeč bere 11 Med sedenjem bere. =
3 73
Slovenski jezik
Neodvisnozložene povedi so konjunktivne, disj unktivne, adverzativne, gradacij ske, kauzativne, eksplikativne, konklu zivne idr., a obstajajo pa tudi njihove podvrste, npr. adverzativne so lahko kontrastivne, npr. Ona dela v šoli, on pa v trgovini, restriktivne, npr. Vsi so prišli, le nje ni bilo itd. Semantični odnosi med stavki v okviru neodvisnozložene strukture poved ka se izražaj o leksikalno, z zaporedjem stavkov ter predvsem z vezniki, ki jih povezuj ejo, npr. konjunkcij ski vezniki so in, pa, ter, npr. Sedim in pišem, Stane je izstopil ter pohitel proti škali, Z rokami se je oprla na stol pa se hitro dvignila, disjunktivni ali, ali, pa, bodisi, npr. Boš vzel tega, ali 1 boš vzel 1 tistega ? itd. Asindetske povedi so zložene povedi z elipso veznikov ali vezniških besed. Le-te so običajno ekspresivno obarvane. Veza med stavki v takšni zloženi povedi se izraža predvsem intonacij sko, z zaporedjem slavkov in/ali z nj ihovo leksično-se mantično sestavo, npr. Povej mi s kom se družiš, povem ti kdo si. 3 2 4 4 Po imenje .
.
.
.
Predikatsko-argumentske strukture so lahko tudi tako pove zane, da v stavčnem izrazu, v katerem je v prvi vrsti poudarjena ena povedekovno-argumentska struktura, je druga oblikovana v samostalniško besedno zvezo. Takšna poimenj enja imajo tudi konkretne referente, npr. Potuje brez listka 'potuje, a nima listka' , toda pogosto zaznamujej o abstraktne relacij e, predvsem temporalne, kavzalne, cilj ne, idr. , npr. Pomaga jim iz ljubezni 'pomaga j i m zato, ker j ih ljubi ' ipd. Povedkovo-udeleženske zgradbe so lahko tudi tako poveza ne, da je v stavčnem izrazu poudarjena ena takšna struktura, dru ga pa je oblikovana v glagolski prislov. V povedih z glagolskimi prislovi se v istem stavčnem izrazu povezuj ej o strukture z ena kim izhodiščnim argumentom, npr. Mimo grede se je oglasil pri meni, Smeje je povedal, kaj je slišal, Vede je to storil, Stoječ ob ograji, je Marjeta gledala morje, Molče je gledala bele galebe.
374
Pomembnejši bibliografski podatki Latin ica
Bajec Anton, Kolarič Rudolf, Rupel Mirko, Slovenska slovnica, Ljubljana, 1 956. Črnivec, Ljubica: Slovnične preglednice slovenskegajezika, Ljubljana, 2002. E>ukanovic, M., Markovic, Ž: Osnovi gramatike slovenačkogjezika, 1 izd. Filološki fakultet, Beograd, 2001 ; II izdanje, Leksikom, Beograd, 2005. E>ukanovic Vlado, E>ukanovic Maj a, Srbsko-slovenski in slovensko-srbski slovar, Ljubljana, 2005 . Ferbežar 1 . , N. Domadenik, Jezikovod, Ljubljana, 2005. Herrity, Peter: Slovene: a comprehensive grammar, London - New York, 2000. Ivic, Milka: Obeležavanje imeničkog roda u (standardnom) slovenačkom uporedeno sa odgovaraj ucom srpskohrvatskom situacijam. - Zbornik za filologiju i lingvistiku, Xl, str. 49-55, Novi Sad, 1 968 Jenko, Elizabeta M.: Grammatik der slowenischen Sprache: eine Einfii hrung, Klagenfurt/Celovec, 2000. Jurančič, Janko: O sintaksičkim razlikama u slovenačkom i srpskohrvat skom jeziku. - Naučni sastanak slavista u Vukove dane, 1 5/ 1 , Beo grad, 1 986, str. 5- 1 O. Jurančič, Janko: Slovenačkijezik: Gramatika slovenačkogjezika za Hrva te i Srbe. - Ljubljana: Državna založba Slovenije, 1 965. Kalenič, Vatroslav: Raba sklonov v slovenščini in srbohrvaščini . - Slavi stična revija, , 1 970, 1 07- 1 28 . Lenček, Rado L. : The Structure and History ofthe Slovene Language, Co lumbus, 1 98 1 . Lenček, Rado L. : The Verb Pattern of Contemporary Standard Slovene, Wiesbaden, 1 966. Piper Predrag, Predavanja o južnoslovenskim jezicima, Seul, 1 997. Piper, Predrag: The Grammatical Structure of Slovenian as Compared to Serbian. - Journal of Hankuk University of Foreign Studies, Seoul, XXIX, 1 996, 633-648. Priestly, T. M. S . : Slovene. - In: The Slavonic Languages. - Edited by Ber nard Comrie and Greville G. Corbett. - London and New York: Ro utledge, 1 993, 388-455. 3 75
Slovenski jezik
Slovenski jezik 1 Red. A. Vidovič-Muha. - OpoJe. 1 998. Slovenski pravopis, CD,
Ljubljana, 2003.
Slovar slovenskega knjižnega jezika - elektronska izdaja na plošči CD ROM,
Ljubljana, 1 998.
Škerlj Stanko, Vido Latkovic, Radomir Aleksic, Slovenačko-srpskohrvat ski rečnik, Beograd--Ljubljana, 1 964. Toporišič, Jože: Enciklopedija slovenskega jezika. - Ljubljana: Cankarje va založba, 1 992. Toporišič, Jože: Slovenska slovnica. 4. izdaja, pregledana in razširjena. Maribor: Založba Obzorja, 2000. Toporišič, Jože: Zakaj ne po slovensko.
-
Ljubljana, 1 996.
Žagar France, Slovenska slovnica in jezikovna vadnica, Maribor, 1 996. Žele, Andreja: Glagolska vezlj ivost: Iz teorije v slovar. - Ljubljana: Založba ZRC: ZRC SAZU, 2003. Žele, Andreja: Vezljivost v slovenskem jeziku (s poudarkom na glagolu). Ljubljana: Založba ZRC: ZRC SAZU, 200 1 . Cirilica
,LI,ynw-IeHKO, A. ,LI,.: CnoseHCKHH Jl3biK // H3&lKU Mupa: C;weRHCKue R3&lKU. - MocKsa: Academia, 2005, 1 98-234 .. Nomaci, Motoki : OT noceccHBHOCTH K acneKTyaJibHOCTH: ,AHCTpH6YI..\ HJI maronos imeti H biti B THnonorwieCKOM ocsew.eHHH // Slavia Meri diana/is, Warszawa, VI, s. 65-90. DHnep, Dpe,Apar: fpaMaTW·IKe CTPYKType cnoseHaLJKor H cpncKor je3HKa y orne,AaJIY pycKor // C;weuciii uKa, 1 999, III, 1 50- 1 6 1 . nnoTHHKOBa, O. C. : CnoBeHCKHH Jl3biK.
-
8
KH. CrzaBRHCKUe R3blKU
(O!�epKU ipaMMamUKU 3anagHOCJla6RHCKUX U IO�HOCJlaBRHCKUX
no,A pe,A. A. r. lliHpOKOBOH H 8. n. fy,AKOBa. - MocKBa: MocKOBCKHH rocy.AapcTBCHHbiH yHHBepcHTeT, 1 977, CTp. 289-333.
R3blK06.
3 76
Simboli in kratice
' ... ' - pomenska interpretacija * - napačno o ničti morfem (x) - vsebina SamBZ, oz. tisto, kar se poimenuje (R) - prostorsko-časovna referenčna lokalizacija vsebine SamBZ (Q) - količinskost in obsegovnost vsebine SamBZ SamBZ - samostalniška besedna zveza N samostalnik nom - imenovalnik gen - rodilnik dat - dajalnik acc - tožilnik instr - orodnik loc - mestnik os. - oseba -
-
377
Пpegpai Пийер
СРПСКИ ЈЕЗИК
1. ФОНОЛОГИЈА1
Фонолошки СИСТЕМ савременог српског књижевног је зика обухвата 25 неслоготворних и б слоготворних фонема, односно 1 2 слоготворних ф онема, ако се одвојено рачунају дуге и кратке слоготворне фонеме. Слоготворне фонеме су вокали а; е, о; и, у и вибрантни сонант р. Неслоготворне фо неме су сонанти в, м ; р, л, н; љ, њ иј (са статусом полувока ла) и консонанти й, б, ф; Ш, g; ц, с, з; ћ, ђ; ч, џ, ш, :ж;; к, i, х. Напомена: Овде и даље фонеме се из практичних разлога бележе одгова рајућим словима српске ћирилице, док се само тамо где се посебно наглашава да је реч о фонеми, а не о графеми, фонема записује фо нолошком транскрипцијом, нпр. Љ/, а реализација фонеме фонет ском транскрипцијом, нпр. [Ь].
Поред слоготворности вокали се од сонаната и консона ната разликуј у и према н ачину протока фонационе струје кроз усни резонатор, кој и је нај слободнији код вокала, а нај мање слободан код консонаната. Вокали су према месту творбе йреgњи(и, е), cpegњu (а) или заgњи ( о, у), а према ви сини артикулациј е високи (и, у), средњи (е, о ) или ниски (а). Српски сонанти и консонанти су према месту творбе, односно према месту препреке: лабијални (уже се деле на билабијалнс й, б, м и лабиоденталне ф, в) , дентални с, з, ц, g, Ш , алвсоларни л, р, н, палатални ш, :ж;, љ, њ, ј, ч, џ, ћ, ђ, или веларни к, i, х. Према начину артикулације гласови се у српском ј езику деле на звучне (вокали, сонанти и полувокал ј, као и б, g, i, з, :ж;, џ, ђ) или безвучне й, Ш, к, с, ш, ч, ћ, ф, ц, х; 1 Аутор овог прегледа граматичких структура и функција српског је зика захваљује др Срети Танасићу за корисне савете, као и др Рај ни Дра гићевић и др Александру Гордићу за корисне сугестије и помоћ у редиговању текста.
381
Срйски језик
на оралне (такви су скоро сви гласови у српском језику осим три назална) или назалне м, н, њ; на латералне л, љ и ви брант р; на преградне (6, g, i, й, Ш, к) или струјне (з, ж, в, с, ш, ф, х) као и на африкате ч, џ, ћ, ђ, ц. Према ширини фона ционог канала разликују се гласови различитог степена отворености у скали од О до 7, при чему је О карактеристич на за преградне консонанте, а 7 за отворено а. У српском фонолошком систему већина звучних фонема има своје безвучне парњаке. Фонеме /f/, /с/, Љ/, које у неким изговорним позицијама (у сандхију) имају звучне алофоне [f] (као у споју шerkla), [�] (као у споју ciiipиula) и [У] (као у спо ју ciiipax ia), у фонолошком систему немају звучне парњаке. На морфемској граници понекад долази до гласовних промена које су последица ограничења у дистрибуциј и фо нема у српском језику, нпр. у из-бећи и ис-йисаШи појављу ју се два аломорфа исте префиксалне морфеме из-, која се у глаголу ucйиcaiiiи реализује као ис-, што ј е последица регре сивног ЈЕДНАЧЕЊА СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ/БЕЗВУЧНОСТИ, јер испред звучног сугласника може бити само звучни сугла сник, нпр. з-брајаШи, а испред безвучног сугласника може бити само безвучни сугласник, нпр. с-йеваiiiи. Уп. једначење по звучности/безвучности на граници коренске и суфиксал не морфеме у примерима cлaiiiкa ( +--- слаg-ка), ниска ( +--- низ ка), уџбеник ( +--- уч-беник). Сон анти се после префиксалне морфеме на сугласник понашају као самогласници, тј. допу штају да претходни сугласник буде било звучан (нпр. изне Ши, израз, uзлeiii), било безвучан (нпр. cниJwaiiiu, cмucлuiiiи, cлeiiiaњe). На морфемској граници понекад долази до регресивног ЈЕДНАЧЕЊА СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА, нпр. раш-чешља Ши +--- pac-чeшљaiiiu ( +--- раз-чешљаiiiи), или ciiia.мбeнu + ciiiaн-бeнu. У многим случајевима на морфемској граници реализују се оба једначења, нпр. ишчашиШи +--- ис-чашиШи +--- из-чаши Ши; или обраш-чић +--- обрас-чић +--- образ-чић. Исти суседни фрикативни сугласници теже сливањ у у један сугласник,
382
Фонолоiија
нпр. иcиcaiiiu +-- ис-сисаiiiи +-- из-сисаiiiи, или безвучни + без-звучни. На граници префиксалне морфеме на с и дела речи који за тим префиксом следи а почиње на с, ш, з или ж такве су седне морфеме по правилу се раздвај ају самогласником а, нпр. caciiiaвиiiiи, сазваШи, сажалиiiiи се. У неким случаје вима до уметања а долази и када следећа морфема не почи ње на с, ш, з или ж, нпр. caбpaiiiи (мада постоје облици са истим кореном и префиксом, али без самогласника а у пре фиксу, нпр. збир, збор, збрка), разабраiiiи, ogaiнaiiiи итд. На граници предсуфиксалног дела основе и суфикса до лази и до упрошћавања сугласничких група ciiiл, сiйм, ciiiн, нпр. paciiiao, али расла; као и усШа, али усмено; или йо сШан, али йосна. За разлику од скоро свих словенских језика, у српском језику звучни сугласник на апсолутном крај у речи испред паузе задржава своју звучну реализацију, нпр. Боi, pog, воз. У коренској морфеми се под одређеним позиционим условима реал изују неке важне МОРФОНОЛОШКЕ АЛТЕРНАЦИЈЕ. Пре свега, савремени српски књижевни језик има равноправ но екавски и ијекавски изговор гласа на месту прасловенског вокала ,јат". У екавском изговору рефлекс прасловенског јата је по правилу е (нпр. вера, бело), а у ијекавском изговору ре флекс прасловенског кратког јата је по правилу је, а рефлекс прасловенског дугог ј ата је по правилу двосложна секвенца uje (нпр. вјера, али бијело). Када се групаје пореклом од ја та нађе иза л или и, долази до алтернација: л+ ј алтернира са љ (нпр. љейоШа), а н+ ј алтернира са њ (нпр. сњеiови). Када се коренска морфема завршава на к, i или х, тада се у презенту и у аористу испред наставака КОЈИ почињу на -е, уместо наведених веларних консонаната, реализују пала тални консонанти ч, ж или ш (нпр. йечеш, исйече; люжеш, йо.може; вршеш, оврше), што је познато као ПРВА ПАЛАТАЛИ ЗАЦИЈА, а реализује се у још неким морфолошким и творбеним облицима: вок. једи. именица м. р. (нпр. Боже, gуше, свече), деминутиви м. р. (нпр. рачић, кружић, кожушић) и другде.
383
Срйски језик
Када се коренска морфема завршава на к, i или х, тада се испред и у императиву и иjii у импсрфекту уместо наве дених веларних сугласника реализују сибиланти ц, з или с (нпр. йеци, йецијах; йомози, сШризијах; врси, врсијах), што ј е познато као ДРУГА ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА, а реализује се у ј ош не ким морфолошким облицима: испред -и у ном., вок. мн., и испред -има у дат.-лок. и инстр. мн. именица м. р. (нпр. йе сници, йесницима; бубрези, бубрезшиа; gуси, gycuмa), као и испред -и у дат.-лок. ј еди. именица ж. р. (нпр. бајци, заgру зи, сврси). Када се коренска морфема глагола завршава на к, i или х, имперфективизација је праћена алтернацијом тих велара сибилантима ц, з или с, када се у коренској морфеми пој ави и, ије, е или р (нпр. йроШииаiйи, йресијеuаiйи, уйрезаШи, расШрзан), што се назива ТРЕЋА ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА, а реализу је се у још неким граматички мањс регуларним позицијама. Посебну врсту представљају морфонолошке алтерна ције обухваћене пој мом ЈОТОВАЊЕ јер су, у историј ској пер спективи, настале када су се одређени сугласници нашли и спред полувокала ј. У савременом српском књижевном је зику јотовање је алтернациј а ненепчаних са предњонепча ним сугласницима у неким граматичким парадигмама (ком паратив, презент, трпни придев, имперфект, инстр. ј еди. именица ж. р. на сугласник), која обухвата следеће парове сугласника з: ж (нпр. брз-бржи; везаiйи- вежем; мазиШи -мажен; йазиiйи- йажах); с: ш (нпр. висок-виши; йисаiйи - йишем; носиШи- ношен; посиiйи- ношах); g: ђ (нпр. луg - луђи; iлоgаiйи - iлођем; роgиШи- рођен; iраgиШи- iрађах; iлag- iлађу); Ш: ћ (нпр. љуШ- љући; меШаШи- мећем; йра Шиiйи- йраћен; йраiйиiйи- йраћах; смрiй- смрћу); л: љ (нпр. бели- бељи; волеiйи-вољен; волеiйи- вољах; соли-сољу); н: њ (нпр. црн- црњи; храниiйи- храњен; храниiйи- хра њах; зелен-зелењу); б: бљ (нпр. iруб-iрубљи; зобаiйи- зо бљем; љубиiйи- љубљен; љубиШи- љубљах; зоб-зобљу); й : йљ (нпр. скуй- скуйљи; кайаiйи- кайљем; скуйиiйи- скуйљен; скуйиiйи- скуйљах; кай- кайљу); в: вљ (нпр. сув- сувљи;
384
Фонолоiија
славиШи- слављен; славиШи- слављах; крв- крвљу); м : АиЬ (нпр. храмаШи- храАUЬеЈи; осамиШи се- осамљен). Јотовање се ј авља и у творби речи (нпр. корен- корење, ioвego- iовеђи, исхраниШи- ucxpaњuвaiiiu). Не ј отују се завршни ненепчани сугласници префикса (нпр. сјеgиниШи, paзjeguнuiiiu, ogjegнo.w). У српском књижевном језику ијекавског изговора ис пред је од некадашњег кратког ,јата" ј отују се само л и н (нпр. љейоШа, сњеiови). На граници између двеју речи које носе акценат, при бр жем говорном темпу, може доћи до алтернација кој е су ка рактеристичне за унутрашњост речи , јер се граница између речи тада скраћује, а понекад и нестаје, нпр. може доћи до једначења по звучности (уп. iлас бpaiiia [гл3з-брfпа]), ј една чења по месту изговора (уп. воз чека [ вбш-чека]), до удвај а ња изговора сугласника (уп. кнез зове [кнез :ове]) и других промена. На граници између речи која има акценат и речи која не ма акценат долази до алтернациЈа КОЈе су карактеристичне за унутрашњост речи, нпр. може доћи до једначења по звуч ности (уп. браШ би [брадби], броg се [брбтсе]), до удвајања сугласника (уп. йас се [пас:е] ) , или до једначења по месту изговора (уп. iлас ће [глашће]). На граници између речи која нема акценат и речи која има акценат такође долази до алтернација које су карактери стичне за унутрашњост речи, нпр. приликом употребе неких предлога може доћи до једначења по звучности (уп. йоg йро зор [ потпрбзор]), до удвајања сугласника (уп. из залива [ из :iпива]) или до једначења по месту изговора (уп. без же пе [беж:енё]). Када се предлог с(а) употребљава испред речи кој а по чиње на с, з, ш или, ж (а понекад и на ч, џ или ц), реализује се његов аломорф са, нпр. са синљи, са зеШом, са шураком, са чичом, са џаком, са цвеШом. Напомена: Нормативна дистрибуција аломорфа с или са, као и к или ка (уп. к мени, али ка кривини, ка iраничи), односно уз или уза, низ
3 85
Срйски језик или низа итд., подробно је описана у СинШакси савре.иеноiа срй скоiјезика (2005, 730-732).
АКЦЕНАТ представља одлику вокала {ређе некtt� сонана та) која им није инхерентна (као што је то, на пример, висина артикулације), него се различито остварује у истим вокалима различитих речи и љихових облика. Као морфолошки битна фонолошка појава у српском језику, акценат је једна од нај важнијих морфонолошких појава, уп. рана (ном . једн.) према ptiнa (ген . мн.). У српском језику свака реч осим проклитика (нпр. на, не, ни) и енклитика (нпр. ia, смо, ће) у свим својим грама тичким облицима има један од четири акцента (односно че тири акцентоване прозодеме ) : краткосилазни, нпр. ли1ма; краткоузлазни, нпр. Драiан; дугосилазни, нпр. giiн; и дуго узлазни, нпр. Шама; а постакценатски слогови могу бити дуги или кратки, уп. други слог у наведеним примерима: рана (ном. једи.) према ptiнa (ген. мн.). Акценат је једно од средстава, а понекад и Једино средство за разликоваље речи (нпр. лук- н азив биљке, лук- свод), или облика и значеља исте речи (нпр. књйiа- но м. једи. и књuiа - ген. мн. ). В ока ли испред акцента обавезно су кратки, а вокали иза акцента могу бити дуги или кратки (в. претходни пример). Акцента вани вокали по правилу се изговарају вишим тоном, дужи су и снажније се изговарај у (у односу на друге вокале у истој речи) него неакцентовани вокали. Према томе, у савременом српском кљижевном језику сваки вокал се мора појавити у ј едној од шест реализација: 1 . акцентовани кратки вокал са силазним тоном, 2 . акцента вани кратки вокал са узлазним тоном, З . акцентовани дуги вокал са силазним тоном, 4. акцентовани дуги вокал са уз лазним тоном, 5. неакцентовани кратки вокал, 6. неакценто вани дуги вокал. Најчешће су реализације типа 5 . Реч може имати само ј едан акценат (неке сложене речи имају главни и споредни акценат). Акценат се по правилу не налази на последљем слогу у речи. Једносложн с речи увек имају силазни акценат: или краткосилазни, нпр. йас, или ду госилазни, нпр. йtic. Све друге речи могу имати на првом
3 86
Фоиолоiија
слогу сваки од четири могућа акцента, а на другом слогу (ако је реч тросложна) и ли на осталим слоговима (ако је реч вишесложна) увек имај у узлазни акценат, нпр. барака, нoia pu. Сил азни акценти могу се налазити, по правилу, само на првом слогу (нпр. Шужан) или на једином слогу (нпр. Шу). По изузетку силазни акценат ван првог слога може се нала зити у неким сложеницама новијег порекла (нпр. йољойрй вреgа) у неким речима страног порекла у српском тексту (нпр. Ролан Гарде), или као експресивно средство (нпр. Шамдн). Узлазни акценти могу се налазити на било којем слогу осим на последњем. Другим речима, дистрибуција српских про зодема своди се на то да се силазне прозодеме могу срести само на почетку речи, узлазн с - на сваком слогу виш с сло жних речи осим на последњем слогу, док се кратки ненагла шени вокал може наћи и испред акцентованог слога и иза њега, а дуги ненаглашени само иза акцентованог слога. Јед носложне речи могу имати само силазне акценте. Бокал у слогу непосредно иза слога у којем је вокал са силазним акцентом обично има низак тон. Бокал у слогу не посредно иза слога са узлазним акцентом обично има висок тон, који је често и виши од тона вокала са узлазним акцен том. Разлику између краткосилазног и краткоузлазног акцен та обично показуј е тонска разлика у слогу који следи. Зато се може рећи да су у српском језику силазни акценти ј едно сложни, а узлазни двосложни, ј ер је високим тоном обухва ћен и први слог после акцентованог. Поједине речи, углавном граматичке, немају свој акце нат, него се изговарају с нај ближом речју кој а има свој акце нат као једна акценатска целина, у којој такве речи без свог акцента имају статус клитике: проклитике или енклитике, у зависности од тога да ли претходе акцентованој речи (про клитика), нпр. к а iраници, или јој следе ( енклитика) , нпр. piigu се. Проклитикс су негација не, као и сви једносложни предлози и неки двосложни и тросложни предлози, нпр. око вiic, из.међу вiic, а енклитике су ненаглашени облици ген. , дат.-лок., акуз. личних заменица и присвојио-повратне замени це, ненаглашени облици презента помоћног глагола хШеШи, ,
387
Срйски јез ик
презента и аориста помоћног глагола биШи и упитно-погод бена речца ли. Постој е и изузеци. У неким случај евима реч која је обично клитика може носити акценат у акценатској целини, нпр. нё знам, а постоје и дублети, нпр. за руку 11 за руку. У свакодневном писаљу акценти се обично не означава љу осим ако треба отклонити двосмисленост. ГРАФИЈСКИ систЕм савременог српског кљижевног јези ка - српска ћирилица - обухвата 30 јсднословних графема и одговара фонолошком систему српског кљижевног језика уз малобројна одступаља, нпр. у писму се не разликују дуге и кратке вокалске фонеме нити слоготворно р од неслоготвор ног р уз вокалске фонеме (уп. iроце - грло у деминутивном облику, према Грдцка- место код Београда). Српска ћирилица је службено писмо српског језика. У јавној употреби је и српскохрватска латиница, која има такође тридесет графема, али са три двословне графеме (dz, lj, nj). ПРАВОПИСНИ СИСТЕМ савременог српског кљижевног је зика заснива се на принципу према којем се графијским средствима бележи фонетска реализациј а најрепрезентатив нијег аломорфа у датој позициј и, нпр. GИаћи, али :.1_бациШи. Од тог принципа, које се популарно назива "Пиши као што говориш", постоје одступања, нпр. ogcecШu, Салzч.беiовић, оШан би и сл. ИнтонАЦИЈА реченице у говору се укршта са акцентима речи. Као у другим језицима и у српском језику спуштаље тона је одлика завршене изј авне реченице. Интонација упитне рече нице зависи од тога да ли у изражавању љене упитности учествуј е и упитна реч. Ако у упитној реченици нема упитне речи, тон се диже на оној речи на којој је тежи IIПе упитности (уп. потврдно Они су оШишли према упит ном Они су оШ ишли?). Рематизовано истицаље неке речи у реченици прати љено изговараље повишеним тоном и пове ћаним интензитетом, нпр. АНА је оШишла, а Ивана је овgе. Реченична интонација маље или више модификује физичке особине акцената речи, тако да конкретна оствареља поједи-
388
Фонолоiија
них акцената зависе од реченице у којој су употребљени и од њене интонациЈе. Слог, као самогласник који сам или са сугласником (од носно са сугласницима) представља експираторну целину, такође ј е важан морфонолошки појам. Поред самогласника, слоготворна фонема у савременом српском књижевном ј е зику може бити и Р./= rl, нпр. Шрн, мрк, црн (а по изузетку, у неким речима страног порекла и слоготворно л, нпр. би цикл, Пrzзен). Структура слога је ограничена дистрибуцио ним могућностима фонсма, тј . могућностима њихове упо требе у почетној, средњој или завршној зони слога, нпр. у српском језику секвенца нg може се пој авити у завршној зо ни слога (уп. секунg), али не и у почетној зони, осим у не ким речима и именима из других језика (уп. властито име Нgебе, апелатив нgраiенiйа и сл.). Између фонема које не могу бити у непосредном суседству у почетној зони слога пролази слоговна граница када су у непосредном суседству унутар речи, нпр. Сом-бор, а.Аt-вон, Шор-ба. С друге стране, у завршној зони слога на крају говорног низа неке сугласнич ке групе, осим оних на сiй, шiй, зg, жg (нпр. йосiй, йлашiй, ipoзg, gyжg), разбиј ај у се уметањем самогласника а(= непо стој ана а), за шта је битан и граматички облик речи, нпр. йе вац-о, али йев#ца, или К!lанац-о, али ююн#ца, и слично. Напомена: Овде и даље #је знак за нереализовани непостојани вокал.
3 89
2. МОРФОЛОГИЈА
Морфологија се у овом граматичком прегледу схвата као граматика речи, КОЈа Је у наЈтешњоЈ вези са синтаксом као граматиком реченице и с лексиком као скупом семан тичких јединица од чиј ег садржаја умногоме зависи грама тичко обликоваље речи и реченице. Граматика је, према јед ном од основних значења тог термина , систем правила о устрој ству реченице као минималне језичке јединице која може имати комуникациј ску функцију и која се у говору мо же остварити као исказ. Као и у сваком другом језичком зна ку, и у реченици се разликуј е формална структура (реченич на интонација и континуирани и/ил и дисконтинуирани низ гласова и пауза организованих према одређеним правилима) и план садржај а, који чине ње на семантичка структура (= про позиција) и прагматичка структура. Семантичку структуру реченице конституише семан тички предикат, који имплицира одређене аргументе. У пре дикату је одражен однос између елемената неке ситуациј е, а у аргументу или у аргументима оно што се осмишљава као конкретан или апстрактан учесник у тој ситуациј и. У праг матичку структуру реченице улазе елементи преко којих се њена формална и ссмантичка структура повезују с конкрет ном говорном ситуацијом , а реченица остварује као исказ. То су, пре свега, различита деиктичка средства, помоћу ко ј их се садржај реченицс локал изује у односу на простор и време говорне ситуације. Осим тога, у прагматичку структуру рече нице улази и њсна комуникативна структура (тј . темат ско-рематска структура, функционална перспектива речени цс), која је одређена ко нкретним комуникациј ским циљем прагматичким фактором, који учествује у оформљавању сми.
390
.
.
.
Морфолоi ија
сла реченице као начину презентоваља и интерпретираља дате семантичке структуре, уп. Ана чиШа и Ана чиШа са истом семантичком структуром а различитим комуникатив ним, односно прагматичким структурама. Реч, као и реченица, има формалну структуру ( фоноло шку, прозодијску, творбену, морфолошку, као и одређени синтаксички потенциј ал), и план садржај а, који обухвата лексички, творбени и граматички аспект. Иако је овде пажња усмерена пре свега на граматику, лексички и творбени аспект не могу се сасвим оставити по страни, због прожима ља и узајамног условљаваља граматичког и неграматичког садржаЈ а у структури речи. Реченица у целини и љени делови понаособ носе и гра матичку и неграматичку информацију. Граматичка инфор мација је категоријалне природе. Она се одликује високим степеном општости, структурисана је на ужим, опозитивно постављеним значељима, обавезна је за широке класе језич ких јединица и има регуларан израз. На пример, категорија броја је својствена скоро свим променљивим речима, а за именице или, на пример, придеве то је обавезно категори јално значеље, које се остварује у опозициј и једнине и мно жине, и изражава се првенствено флексиј ом. У оној мери у кој ој неко од поменутих обележја ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ (морфолошке или синтаксичке) није изражено у потпуно сти, језичка информациј а је маље граматикализована. Пре свега се на тој основи граматичка категорија разликује од ЛЕКСИЧКО-ГРАМАТИЧКЕ КАТЕГОРИЈЕ, нпр. градивне именице, ИЛИ ТВОРБЕНЕ КАТЕГОРИЈЕ, нпр. nomina agentis. Творбене И граматич' ке структуре, осим тога, међусобно се разликују и према начину изражаваља одговарајућих значеља. У српском, као и у другим словенским језицима, грама тичке категорије могу бити йараgиiл-tаШске природе (када се ужа, опозитивна значења исте категорије изражавају различи тим граматичким облицима исте парадигме), нпр. једнина и множина као грамеме категорије броја, или селекШивне (=син тагматске) природе, када је уже категоријално значеље свој ствено свим граматичким облицима исте лексеме и испољава
391
Срйски јез ик
се, пре свега, на синтагматском плану, нпр. категорија име ничког рода. Граматичка категорија је, дакле, јединство граматичког садржаја и граматичког израза. Поједине граматичке категори је могу међу собом бити у ближој или даљој вези (уп. глагол ски вид и време, с једне стране, и време и падеж, с друге). Граматичке категорије су организоване у граматички систем. Осим граматичких категорија и њихових веза са синтак сичким функцијама именске групе и реченице у целини, за опис граматике као система правила о устројству реченице релевантна су и функционална својства речи, која могу би ти нај боље показана на позадини функционалне системске класификације речи српског језика. Напомена: Именска група је, уз клаузу, један од два могућа начина изра жавања аргумента из семантичке структуре реченице (уп . Ваш og ioвop им се gойао према Дойало u..w се како сШе и.м ogioвopu.лu). Именска група је група речи повезаних у именичку синтагму (нпр. ваш ogioвop) и/или група морфема организованих у грама тички облик именице (нпр. ogioвop-e у реченици Ogioвop u..w се gойао). Један од синонима термина и.!Иеиска iруйа јесте и.wенски израз (в. 3.1 ) .
У систему ВРСТА РЕЧИ издвајају се, пре свега, два функ ционална блока речи: један чине речи с лексичко-граматич ким својствима, а други речи са првенствено граматичким функцијама. Ужи односи међу њима могу се приказати на следећи начин: 1 . Речи с лексичко-iрамаiйички.м функцијама 1 . 1 . Речи које конституишу именску групу или реченицу 1 . 1 . 1 . Речи које конституишу именску групу ( ИМЕНИЦЕ И ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИ ЦЕ ) 1 . 1 .2 . Речи које конституишу реченицу (гллголи) 1 .2. Речи које не конституишу ни именску групу ни рече ницу 1 .2 . 1 . Речи са примарно адвербиј алном функцијом (ПРИЛОЗИ И ЗАМЕНИЧКИ ПРИЛОЗИ )
392
Морфолоiија
1 .2.2. Речи са примарно атрибутском функциј ом 1 .2.2.1. ПРИДЕВИ И ЗАМЕНИЧКИ ПРИДЕВИ 1.2.2.2. БРОЈЕВИ И ЗАМЕНИЧКИ БРОЈЕВИ 2. Речи с йреiйе:жио iрамаiйичким функцијшwа 2. 1 . Граматичке речи са примарно синтаксичко-семан тичком функциј ом 2 . 1 . 1 . Граматичке речи именске групе ( ПРЕдлози) 2. 1 .2. Граматичке речи реченице или именске групе ( ВЕЗНИЦИ ) 2.2. Граматичке речи са примарно синтаксичко-прагма тичком функцијом 2.2.1. Комуникацијски самосталне граматичке речи ( УЗВИЦИ) 2.2 .2. Комуникацијски несамосталне граматичке речи ( РЕЧЦЕ) Иако систематизациј а описа омогућава истицаље реле вантниј их појава, уз занемариваље мање битних, треба има ти у виду да у таквом опису не може бити одражена сва сло женост односа међу различитим функционалним типовима речи, односно прелазна природа односа међу прототипским представницима неке врсте речи и оним речима КОЈ е пред стављају мањи или већи отклон од свог прототипа, као и прелазност односа који постоје у систему врста речи. Заменичке речи у предложеној систематизацији врста речи немају посебно место, него припадају, пре свега у за висности од свој их функција на нивоу реченице, појединим врстама речи из прве групе (лексичко-граматичким). Међу тим, ако се узме у обзир специфичност заменичких речи као деиктичких речи, са претежно категориј алним значењима, чија се граматичка специфичност испољава више у надрече ничним текстуалним структурама него у реченици, и ако се узме у обзир семантичка специфичност нумеричких речи, ко ја је у граматици изражена у различитим морфолошким и синтаксичким специфичностима, онда је слика система вр ста речи у српском језику у њеном већем делу (лексичко-
393
Срйски јез ик
-граматичке речи) сложенија и може се представити трима паралелним серијама врста речи: номинацијском, прономина цијском и нумерацијском, што би, с навођељем по једног при мера за сваку врсту речи, имало следећи табеларни изглед: номинациЈске речи 1 прономинаЦИЈСКе речи ненумерацијске 1 нум ерац ијске ИМЕНИЧКЕ РЕЧИ
човек ...
gвојица...
он ...
ПРИДЕВИ
gобар ...
gpyiu...
Шакав...
ПРИЛОЗИ
gобро...
gвокраШно ...
шако ...
ГЛАГОЛИ
ув ери Ш и...
уgвоји Ши...
* йреинач и Ш и...
-
* Н апомена: йреиначиШи - ' учинити друкчијим', 'учинити да не буде Ша ко или Шакав'
Као што је иначе случај у поделама речи на врсте, неке класе обухватају велики број чланова, а неке мањи или са свим мали број ; неке су у лексичко-граматичком погледу вр ло развијене и карактеристичне за дати језик, док с другима то није случај итд. У српском језику, и уопште у словенским језицима, нај слабије су развијени прономинациј ски и нуме рациЈски глаголи.
2.1. Гл а гол У српском језику глагол је врста речи с најразвијениј им системом облика и граматичких значења. Структура глагол ског облика одређена је префиксом, коре�ом, творбеним су фиксом, тематским (граматичким) суфиксом, формантом и флексиј ом, нпр. йо-куй-ов-а-л-а (је), морфонолошким алтер нациЈама, нпр. вози према вож:ен, или акценатским алтерна цијама, нпр iдворй (3. л. презента) према iовдри (2. л. импе ратива), или йевах- аорист, према йевах- имперфекат.
394
Морфолоiија
Корен и формант су обавезни елементи структуре гла голског облика (в. даље). Непроменљивим глаголским облицима, тј .· облицима без флексије, традиционално се сматрају облици инфинитива и глаголских прилога. Међутим, ако се облик инфинитива посматра као део јединствене глаголске парадигме и израз посебног граматичког значења, онда и његов завршетак (као носилац тог значења, опозитивно постављеног према фи нитним граматичким значењима и облицима у истој укупној парадигми) има карактер флексивне морфеме, уп. йиса-Ш-и према йиса-л-и или йиса-н-и, односно йисал-а или йисан-а итд. Теже је на сличан начин интерпретирати завршетке гла голских прилога, који ће се стога сматрати непроменљивим глаголским облицима. Глаголи у српском језику имају развијен систем префикса (нпр go- за- из- MZLИO- на- наg- о- об- og- йойоg-, йре-, йреg-, йри-, йро-, раз-, с-, су- и други), од кој их неки префикси имају и аломорфе, нпр. раз-бацаШи према рас-кинуШи, раза-iнаШи и сл. , али је у целини префиксациј а важнија з а творбену него за граматичку структуру глагола. Глаголски творбени суфикси упућују на врсту речи и мотивациону основу глагола, и имају творбена значења, нпр. у йевуцкаШи (сложени) суфикс -уцк- има деминутивно (и итеративно) значење. Поред тога, суфиксација је основно средство исказивања видских значења, уп. решиШи/решава Ши, објавиШи/објављиваШи, зевнуШи/зеваШи. Тематски (граматички) суфикс уводи у структуру гла голског облика формант, од којег се тематски суфикс обич но разликује општијим граматичким потенциј алом, уп. те матски суфикс -а- у свим облицима глагола типа койqiйи, или исти суфикс у структури већине облика глагола типа звечqШи; нпр. звечqх. .. , звечqо..., звечqвши. Формант је у структури глаголског облика суфикс који спецификује значење тематског суфикса и има одређено ка тегоријално значење, нпр. -л- у облику йозвала је (има зна чење прошлог времена), или -н- у облику йозвана је (има значење пасива). .
'
'
'
'
'
'
'
'
'
'
395
Срйски језик
Флексиј а је систем граматичких наставака у (пот)пара дигми променљиве речи. Другим речима, наставак је промен љива (флексивна) морфема у глаголској потпарадигми, нпр. презента, футура, перфекта итд., којом се исказује граматич ко значење броја, а уз то и лица, нпр. чиШам према чиШаш, или број а и рода, нпр. чиШалq према чиШалQ, или чиШалq према чиШалg_. Глаголски наставак у српском језику или је прост (јед ночлан) са две функције, нпр. у облику койала наставак -а има функције обележавања рода и броја; или је сложен, с раздвојеним функцијама, нпр. у облицима койа-.м-е/ко -йа-м-о функцију броја (једнина/множина) има последња морфема, а функцију 1 . лица има претпоследља морфема. Део граматичког облика речи који се завршава темат ским суфиксом представља ТЕМАТСКУ основУ, нпр. йи са- у облику йи сала, а део граматичког облика речи кој и се завр шава формантом представља ФОРМАНТСКУ основУ, нпр. йи сал- у облику йи сала. То су основе простих глаголских об лика. Основу сложеног глаголског облика чини део с којим је у вези помоћни глаголски елеменат, нпр. йи сала у облику йи сала је. Глаголски облици према структури могу бити : 1. прости (=једночлани):
1 . 1 . пуни (= комплетни), нпр. йи је 1 .2 . градивни ( = конструктивни, служе за грађење других облика): а) основни, нпр. йила б) помоћни, нпр. је
2. сложени (двочлани или вишечлани), нпр. йи ла је, или би ла је йшю
396
прости облици:
сложени облици:
1 . презент 2 . императив
1 1 . футур 1 1 2 . футур 1 1
Морфолоiија
З . прилог садашњи 4. аорист 5. имперфект 6. придев радни 7. инфинитив 8. прилог прошли 9. придев трпни 1 0. футур 1
1 3 . перфект 1 4. плусквамперфект 1 5. потенцијал I (и П) 16. пасив
Напомена: - Примери су дати ниже у обрасцима конјугацијских типова, чији је редослед идентичан са овде изложеним. - Неки градивни облик може функЦионисати као једини члан сложеног облика, нпр. радни придев у функцији краћег перфекта, уп. дошла Ana!, или, чешће, као саставни део сложених облика перфекта (и пасива), нпр. дошла је Ana, Излечеп је. - Футур Ј има и просте и сложене облике, уп. Ona ће чиШа Ши према ЧиШаће и сл., што, према правопису, не важи за глаголе са инфинитивом на -ћи, нпр. Ona ће goћu и Доћи ће, код којих се ћу, ћеш, ће . . . увек пише одвојено.
У речницнма српског језика као основни и полазни гла голски облик наводи се инфинитив. Међутим, пошто је крајње сиромашан у граматичким значењима и пошто нема посеб ну потпарадигму, инфинитив је врло нетипичан глаголски облик (доста близак девербативној именици, уп. ПушиШи није зgраво 11 Пушење није зgраво). Најједноставнији глагол скм облици, који су уједно по комплексу свој их граматичких значења типични за глагол као врсту речи, јесу облици пре зента. Краћим (енклитичким) презентским облицима помоћ них глагола хШеШи или биШи морфолошки су деривирани сложени облици : нпр. (ја) ћу вероваШи, или вероваћу (футур 1), буgе веровао (футур 11), био је веровао (плусквампер фект), веровао би (потенциј ал), био би йоверовао (потенци јал прошли), виђен је (пасив). У структури презентских облика, поред тематске осно ве. разликују се ( 1 ) формант начина и времена, (2) флексија, у оквиру кој е први члан има значење лица, а други члан но си значење број а (у множини- и броја и лица):
397
Срйски језик
је,цнина
множина
И-fJ
-.iИ-0
2. л.
-Ш-fЈ
-Ш-е
З . л.
-f}-f}
-(ј)у или -е
1 . л.
-.i
У З . л. мн. аломорф завршетка -ју имају глаголи типа ко йаШи (2. 1 . 1 ) и куйоваШи (2. 1 .2), а аломорф -у у истој функ циј и имају глаголи типа йисаШи, звизнуШи, gовесШи, умреШи (2. 1 .З.2, подгрупе а-г), као и глаголи типа йећи, ipucШu (2. 1 .З . З , поrрупе а , б), док завршетак -е у истој функцији имају оста ли глаголи - типа iовориШи, возиШи, белеШи, звечаШи (2. 1 .З . 1 , подгрупе а-г). У З . л. мн. завршна морфема -ју (-у), или -е синкретизуј е функцију во кала тематске основе (осим 2. 1 . 1 . и 2. 1 .2) и граматичка значења начина, времена, лица и броја. У структури императивних облика поред тематске осно ве разликују се и ( 1 ) формант -ј-, или -о-, (2) флексиј а, у ко ју улазе флексивне морфеме лица и броја идентичне с пре зентским наставцима за 1 . л. мн. и 2. л. једи. и мн. (в. горе). У парадигмама неких глагола облици за друго лице презен та и друго лице императива разликуЈу се само према акцен ту, уп. iдворй (презент) према iовдри (императив). М орфему -ј- у императивском форманту имају само једнотематски гла голи с тематским суфиксом -а- (тип койаШи), док -о- имају остали глаголи. В . примере даље, у обрасцима бр. 2. Структуру глаголског прилога садашњег, кој и има зна чење симултаности радње означене глаголским прилогом садашњим с радњом означеном глаголом у предикату исте реченице, чине основа ( идентична с презентским обликом З . л. мн. у парадигми истог глагола) и формант -ћи. Као облик који је индиферентан према лицу и броју, глаголски прилог садашњи нема ни нулте показатеље тих граматичких значења. Као што се од облика З. л. једи. синтаксички деривирају финитно неодређени тзв. безлични облици, тако се од пре зентског облика З . л. мн. морфолошки деривира такође фи нитно неодређени облик глаголског прилога садашњег, који је са садржај ем презентског облика повезан свој им општим значењем симултаности. В. примере у обрасцима бр. З .
398
Морфолоiија Напомена: Назив "глаголски прилог садашњи" често не одговара функ цији тог облика, који обично означава си.:иулШаносШ двеју радњи у прошлости, садашњости или будућности, али се овде тај тради ционални назив користи условно.
У структури аористних облика, поред тематске основе, разликују се ( 1 ) формант х са аломорфима -с-, -ш-, -в-; и (2) флексија, чиј и је плуралски део идентичан с једном вари јантом презентске плуралске флексије, док у сингуларском делу у свим лицама постоји само нулта морфема -в-, дакле: -
1 . л. 2. л. З . л.
-,
)е,UНИНа
множина
-fJ-fJ
-м-о
-е-в
-iii - e
-fJ-fJ
-ш-е
Дистрибуција аористних форманата стоји у вези са се мантиком лица и број а, што тај формант функционално при ближава наставцима. Испред личног наставка -е- аористни формант се реализује као -х- у облику за прво лице, а као -е у облицима за друго и треће лице, док се испред наставка кој и нису -е-, у плуралским облицима, аористни формант реализује као -с- у облицима за прво и друго лице и као -ш у облику за треће лице, где крајње -е синкретизује значења лица и број а. В . примере даље, у обрасцима бр. 4. У структури имперфекатских облика разликују се, поред тематске основе, ( 1 ) формант са аломорфима -х-, -с-, -ш-, да кле у укупности аломорфа готово идентичан с аористним формантом, али с донекле друкчијом дистрибуцијом, (2) флексиј а, чији је плуралски део у два од три елемента иден тичан с једном варијантом презентске плуралске флексије, док је сингуларски део специфичан : . ]е,UНИНа 1 . л. 2. л. З. л.
множина
-е-в
-м-о
-е
-iii - e -у
-е
399
Срйски јези к
И дистрибуција имперфекатског форманта, као и аорист ног, условљена је, осим фонотактичких чинилаца, и семан тичким факторима. Претконсонантски аломорф -с-, као у аористу, својствен је само облицима 1 . и 2. л. мн. Испред на ставка с вокалом предљег реда -е аломорф имперфекатског форманта је -ш-. У остала два случаја алом орф је -х- ( 1 . л. једи. и З. л. мн.). Наставци -е и -у синкретизују значеља лица и броја. В. примере у обрасцима бр. 5. У структури облика радног придева, поред тематске основе, разликују се: ( 1) формант са аломорфима -о-, -л- (у неким парадигмама претходи му непостојани вокал а/#) и општим не-презентским значељем; и (2) флексија, коју чине једночлани наставци са синкретичним значељем рода и броја: Ј еднина м.р. ж.р. с.р.
-а
множина -и -е
-о
-а
-fJ
Формант радног придева остваруј е се као -л- искључи во у предвокалској позицији. В. примере у обрасцима бр. 6. Структуру инфинитива чине тематска основа, затим, ( 1 ) формант, с аломорфима -Ши или -ћи. Формант -ћи долази само на крљу основу непосредно на коренски вокал вишетемат ских глагола с коренском морфемом на -к, i -х, нпр. йећи, ciiipuћu, врћи//врећи. В . примере даље у обрасцима бр. 7 . Структуру глаголског прилога прошлог (тачније: гла голског прилога свршеног вида) чине, уз неке изузетке, темат ска основа инфинитива и формант, са аломорфима -в/1-вши у односу факултативне варијантности. Облик на -вши је обич нији. В. примере даље у обрасцима бр. 8 . -
,
Напомена: Назив "глаголски прилог прошли" често не одговара функ uији тог облика, који обично означава антериорност у прошлости, садашњости или будућности, али се овде тај традиционални назив користи условно.
Структуру трпног придева чине тематска основа и ( 1 ) формант с а аломорфима -н-, -Ш-, (2) флективни наставци иден-
400
Морфолоi ија
тични с флексијом радног придева. Формантски аломорф -Ш- имају nрелазни глаголи с тематском основом на -у- (тип йецнуШи) и, по изузетку, неколико других малобројних гру па глагола. В. примере даље, у обрасцима бр. 9. Специфичност структуре про стих облика футура 1 јесте двочланост тематске основе - спој две тематске основе у истом граматичком облику, тако да коренска морфема друге основе (помоћног глагола) функционише као формант у одно су на главну тематску основу. Енклитички облици помоћног глагола xiiieiiiu обухваћени обликом простог футура 1 јесу следећи (в. примере у обрасцима бр. 1 0):
1 . л. 2. л. З. л.
Једнина ћу ћеш ће
множина ћемо ћеШе ће
Сложени облик футура 1 има структуру коју чине облик инфинитива и горе наведени облици помоћног глагола xiiie Шu, чиј а је препозитивна или постпозитивна употреба одре ђена синтаксичким или стилско-експресивним (прагматич ким) условима, нпр. ја ћу кренуШи 1 кренућу (наглашеност или ненаглашеност првог лица) . Међу њима су нај важниј а два услова: д а енклитички облици помоћног глагола ћу, ћеш, ће.. не могу отварати реченицу; и да морају раздвајати личну заменицу и основни глаголски део сложеног футур ског облика, због чега је правилно ја ћу paguiiiu, а не *Ја pa guћy и слично. В . примере у обрасцима бр. 1 1 . Футур 11 има следећу структуру: облици помоћног глаго ла бuiiiu са презснтском флексијом, а футурским значењем + облици радног придева. Поменута потпарадигма помоћног гл агол а биШи изгледа овако (в. примере у обрасцима бр. 1 2): .
1 . л. 2. л. З . л.
једнина буgем буgеш буgе
множина буgемо бygeiiie буgу
40 1
Срйски јези к
Перфект има следећу структуру: радни придев + пре зентски облици суплетивне основе помоћног глагола биiйи. Препозитивну или постпозитивну дистрибуцију помоћног глагола у структури перфекта регулишу синтаксички фактори. Обично се употребљавају краћи, енклитички облици поме нутог глагола, али се у рематској позицији употребљавају пуни облици. Помоћни глагол има следећу парадигму (в. примере у обрасцима бр. 1 З) : Једнина
множина
1 . л.
(је)сам
(је)смо
2. л.
(је)си
(је)сiйе
З . л.
(је)сiйе
(је)су
Оптатив има облик самог радног придева употребљеног у одговарај ућем синтаксичко-семантичком окружењу, нпр. У зgрављу носио. Ради уштеде у простору, он се у таблици изоставља. Плусквамперфект има следећу структуру: облици пер фекта или имперфекта глагола биШи + радни придев, нпр. Били смо чекали све go йоласка воза . Глагол биiйи у саставу плусквамперфекта има, дакле, следећс облике (у примери ма, в обрасце бр. 1 4, наводе се само облици плусквампер фекта у кој има је глагол биiйи у перфекатској форми): Једнина
множина
1 . л.
био сам 11 бе(ја)х
били/-е смо 11 бе(ја)смо
2. л.
био си 11 бе(ја)ше
били/-е сiйе 11 бе(ја)сiйе
З . л.
био/-ла/-ло је 1/бе(ја)ше били/- е су 11 бе(ја)ху
Потенцијал има следећу структуру: облици радног приде ва + аорис.тни облици помоћног глагола биШи (у препозици ји или постпозициј и, што се регулише синтаксичким факто рима), нпр. Она би желела ga йође. Употреба јединственог облика би независно од лица и броја (нпр. *Ми би ручали)
402
Морфолоiија
сматра се супстандардном, али ј е врло раширена. Аористна парадигма глагола биШи изгледа овако (в. примере у обра сцима бр. 1 5): једни на
множина
1 . л.
бих
бисмо
2 . л.
би
бисШе
З . л.
би
би ше
Потенцијал прошлог времена има следећу структуру: облици плусквамперфекта помоћног глагола биШи + облици радног придева, нпр. Kaga би и она бшю paguлa, било би нам лакше. У таблици се примери тог облика, иначе ретког у употреби, не наводе. Структура парадигме пасива са трпним придевом у срп ском језику ј есте следећа (в. у таблици под бр. 1 6) : облици помоћног глагола биШ и у инфинитиву, индикативу, импера тиву и потенциј алу + облици трпног придева, уп. инфини тив, нпр. Указ мора биШи йрийремљен; перфект, нпр. Указ је йрийремљен; плусквамперфект, нпр. Указ је био йрийре л-иьен ; футур 1, нпр. Указ ће биШи йрийремљен; футур 11, нпр. Kag указ буgе йрийремљен . . . ; имперфект, нпр. Указ бе ше йрийремљен; аорист, нпр. Указ би йрийре�иљен; потенци јал, нпр. Указ би био йрийремљен . . . ; императив, нпр. Буgи йрийремљен. (О пасиву с морфемом се в. 3 .2 . 2 . 1 0.) Скуп глаголских лексема савременог српског књижев ног језика није одређен само ј едном морфолошком парадиг мом, него постој и неколико парадигматских типова и већи број подтипова. Постој и више начина њихове класификаци је, односно систематизације. Овде је као основни критери јум систематизације различитих глаголских парадигми узет критеријум број а и квалитета тематских суфикса појединих потпарадигми укупне глаголске парадигме, тј . однос основа у оквиру исте парадигме. С тог становишта ГЛАГОЛСКЕ ПАРА дигмЕ у српском језику деле се на следећи начин.
403
Срйски јез ик
1 . Једнотематски глаголи, нпр. койаШи, йецаШи, чекаШи 2. Двотематски глаголи, нпр. куйоваШи, цареваШи, gа риваШи З . Вишетематски глаголи - Тротематски глаголи, нпр. iовориШи, йисаШи, зве чаШи, умреШи - Четворотематски глаголи, нпр. возиШи, белеШи, ШонуШи, gовесШи - Петотематски глаголи, нпр. йећи, сШрићи, врћи 11 врећи Тематски суфикс -а- једини је суфикс који има свака глаголска парадигма бар у једном свом делу. Тим суфиксом се регуларно уводи формант имперфекта, али, у неким гла голским врстама, и форманти других глаголских облика (презента, радног придева, трпног придева итд.). У мањем број у случајева аломорф тематског суфикса а има облик -ија- (обавезно у парадигми четворотематских глагола с ко рен ском морфемом на к, i или х, а у неким парадигмама и факултативно). Ниједан други формант осим имперфекат ског не уводи се истим тематским суфиксом у парадигмама свих глагола. Презентски формант уводе суфикс -а-, нпр. койаШи койам; -и-, нпр. звечаШи - звечшt, iовориШи - iоворШt, белеШи - белим ; суфикс -е- , нпр. йисаШи - йишем, ШонуШи- Шо ием, iребаШи - iребеЈи. Аористни формант уводе суфикс -а - , нпр. окойаШи окойах; суфикс - и-, нпр. иаiовориШи - наiоворих; суфикс -н -у- , нпр. йоШонуШи - йоШонух ; суфикс -о-, нпр. уiрисШи yipuзox, оiрейсШи - оiребох, исйећи - исйекох; суфикс -е- , нпр. умреШи - ул-tрех, самлеШи - самлех. Формант радног придева и глаголског прилога прошлог уводе тематски суфикс -а - , нпр. найисаШи - найисао, найи савши, зазвечаШи - зазвечао, зазвечавши; суфикс - и-, нпр. наiовориШи - наiоворио, наiоворивши; суфикс -е-, нпр. йобеле Ши - йобелео, йобелевши; суфикс -н-у-, нпр. йецнуШи - йецнуо, йецнувши. Исти суфикси уводе формант инфинитива, с том -
404
-
Морфолоi ија
допуном што у мањем броју случајева и суфикс -с- уводи формант инфинитива, нпр. ipeйciii u , што важи и за футур 1, с том разликом што се испред футурског елемента -ћ- темат ски суфикс првог дела основе у таквим случајевима реали зује као -ш-, нпр. iрейшћу). Тематски суфикс кој и уводи формант глаголског прило га садашљег увек је, као што је било речено, идентичан с на станком З. л. м н. у парадигми истог глагола. Припадност глагола одређеном типу парадигме не значи да тај глагол има све облике предвиђене датим парадигмат ским типом, него да нема облике који нису предвиђени датим парадигматским типом, уз могућност да из неких разлога (нпр. непрелазност) за поједине глаголе постоје извесна па радигматска ограничења на основу којих се глаголи у оквиру Једне парадигме могу разврставати у поmарадигме, што се овде изоставља, а описују се само облици екавске изговор не варијанте српског ј езика, којој је равноправна његова ије кавска варијанта. О БРАСЦИ : Напомена 1 : Доследно рашчлањавање морфемске структуре свих грама тичких облика, које је у о снови овог описа, показује да је аглути нативни принцип изражавања граматичких значења заступљенији у доминантно флективној структури српске граматике него што се традиционално сматра. Граница између та два принципа, флек тивног и аглутинативног, у језичкој реалности није оштра. У опису који даље следи, у свим случајевима када -в у целој потпарадиrми алтернира само са -в, може се рећи да граматичку функцију сваке такве нулте морфеме, поготову у финалној позицији, у конкрет ном граматичком облику речи преузима суседна граматичка мор фема, аутоматски постајући двофункционална или полифункцио нална, нпр. у синrуларској потпарадигми презента и имперфекта, али и у неким другим случајевима. Напомена2: Редни бројеви испред примера упућују на одговарајуће обли ке и парадигме у горе изложеном прегледу простих и сложених глаrолских облика. Редослед облика под 1 , 4, 5, 1 О јесте: 1 . л. једи., 2. л. једи., З . л. једи.; а испод тога: 1 . л. мн., 2. л. мн., З . л. мн. Ре-
405
Срйски језик дослед облика под 6 и 9 јесте: м. р. једи., ж. р. једи., с. р. једи., а испод тога м. р. мн., ж. р. мн., с. р. мн.
2. 1 . 1 . Једнотематски глаголи: Напомена: Тематска основа једнотематских глагола има у свим облици ма исту тематску морфему -а-.
1.
кой-а-е-м -е кой-а-е-м-о
кой-а-е-ш-е кой-а-е-Ш-е
кой-а-е-е-е кой-а-ју
кой-а-ј-м-о
кой-а-ј-е-е кой-а-ј-Ш-е
З . койају-ћи кой- а-х-е-е 4. кой-а-с-м-о
кой-а-е-е-е кой-а-с-Ш-е
кой-а-е-fЈ-fЈ кой-а-ш -е
кой- а-х-е-е кой-а-с-м-о
кой-а-ш-е кой-а-с-Ш-е
кой-а-ш-е кой-а-х-у
кой-а-л-а кой-а-л-е
кой-а-л -о кой-а-л-а
2.
5.
-
кой-а-о-е кой-а -л-и 7. кой-а- Ши 8 . (у)койа- вши
6.
9.
(у)кой -а-н-е (у)кой-а-н-и
(у)кой-а-н-а (у)кой-а-н-е
(у)кой-а-н -о (у)кой-а-н-а
1 0.
кой-а-ћу-е-е кой-а-ће-м-о
кой-а-ће-ш-fЈ кой-а-ће-Ш-е
кой-а-ће-fЈ-fЈ кой-а-ће-0-е
11. 1 2. 13. 1 4. 15. 1 6.
(ја) ћу ко-йа-Ши . . . 6yg-e-fJ-м-е кой-а-о-fЈ . . . кой-а-о- fЈ с-а-м-fЈ . . . кой-а-о -е . . . 6-u-o-fJ сам кой-а- о -е 6-u-x-e-fJ . . . (у)кой-а-н-е је . . .
406
Морфолоiија Наnомена: Морфемска структура глаголских облика овде и даље наводи се, ради веће економичности излагања, само у њеном nравоnи сном лику, а не и у морфонолошкој транскриnцији.
2 . 1 .2. Двотематски глаголи : Глаголи с а тематским суфиксима - ов- , -ев- или -ив- (нпр. куйоваШи, цареваШи, gариваШи) у алтернацији са -уј- у пре зенту и императиву: 1. 2.
куй-уј-е-м-в куй-уј-е-м- о -
куй-уј-в-м-о
куй -уј-е-ш-в куй -уј-е-Ш-е
куй-уј-е-в-в куй-уј-у
куй-уј-в-в-в куй-уј-в- Ш-е
З . куйују-ћи куй -ов-а-х-в-в 4. куй-ов-а-с-м- о
куй- ов-а -в-в-в куй-ов-а-с-Ш-е
куй -ов-а-в-в-в куй-ов-а-ш-е
куй- ов-а-х-о-в куй-ов-а-с-м-о
куй-ов-а-ш-е куй-ов-а-с-Ш-е
куй-ов-а - ш-е куй-ов-а -х-у
куй-ов-а-л-а куй -ов-а -л-е
куй-ов-а-л-о куй -ов-а -л-а
5.
куй-ов-а-о-в куй-ов-а-л-и 7. куй- ов-а - Ши 8 . ( йо )куйова -вши 6.
9. 1 0. 11. 12. 1 3. 1 4. 1 5. 1 6.
куй-ов-а-н-в куй -ов-а- н-о куй-ов-а -н-а куй-ов-а-н- и куй-ов-а-н-а куй -ов-а-н-е куй-ов-а-ћу-в-в . . . Ua) ћу куй-ов-а-Ши . . . 6уg-е-в-м-в куй- ов-а - о -в . . . куй-ов-а-о-в с-а-м-в . . . CQ.;U 6-и-о-в куй-ов-а-о-в куй-ов-а-о 6- и-х-в-в . . . (йо )куй-ов-а-н-в је . . .
407
Срй ски језик Напомена: Такву парадигму имају и rлаголи с коренима -ga- и -зна- у основама са суфиксом -ва-, дакле: -gава-, -знава-, с том разликом што уместо алтернаuије суфикса -уј-1-ов-, -уј-1-ев-, -уј-1-ив- уочава мо алтернацију -ј-1-в-, нпр. ga-j-e-o-o према gа-в-а-о-о и слично.
2 . 1 .3 . Вишетематски глаголи 2. 1 .3 . 1 . Тротематски глагол и (а) Глаголи с тематским суфиксима - и-, -а-, -е-: 1. 2.
iовор-и-fЈ-м-е iовор-и-е-м-о
iовор-и-е- ш-е iовор-и-е- Ш-е
-
iовдр-и-е-е-е iовдр-и-е- Ш-е
iовдр-и-fЈ-м- о
iовор-и-е-е-е iовор-е
З . iоворе-ћи 4.
iовор-и-х-е-е iовор-и-с-м-о
iовор-и-е-е-fЈ iовор-и-с- Ш-е
iовор-и-е-е-е iовор-и-ш-е
5.
iовор-а-х-е-е iовор-а-с-м-о
iовор-а-ш- е iовор-а-с- Ш-е
iовор-а-ш-е iовор-а-х-у
iовор-и-л-а iовор-и-л -е
iовор-и-л-о iовор-и-л-а
(из}iовор-е-н-а (из)iовор-е-н-е
(из)iовор-е-н-о (из}iовор-е-н-а
iовор-и- о-е iовор-и-л-и 7 . iовор-и- Ши 8. (из)iовори- вши 6.
9. 1 0. 1 1. 12. 13. 1 4. 1 5. 1 6.
408
(из)iовор-е-н-е (из)iовор-е-н-и
iовор-и-ћу-е-е . . . (ја) ћу iовор-и-ши . . . буg-е-е-м -е iовор- и-о -е . . . iовор-и-о-е с-а-м-е . . . 6- и-о-е сам iовор- и -о-е . . . iовор-и-о-е 6- и-х-е-е . . . (из)iовор-е-н-fЈ је . ..
Морфолоiија Напомена: Тамо где су наставuи различитих облика подударни, ди стинктивну граматичку функuију понекад има акuенат, уп. у наве деној парадигми З. л. мн. презента iдвор-u-б-б-б према 2. л. једи. императива iовдр-u-б-б-б.
(б) Глаголи с тематским суфиксима -и-, -а - , -е- и предте матским алтернацијама с/ш, з/ж, сШ/шШ (шћ), нпр. gисаШи, возиШи, крсШиШи, у облицима имперфекта и трпног придева. 1. 2.
воз-и-п-Ји-п воз- и-е-м- о -
воз-и-в-м - о
воз-и-в-ш-в воз-и -в-Ш-е
воз- и -в-в-в воз-е
воз-и-в-в-в воз-и-п- Ш -е
З . возе-ћи 4.
воз-и-х-п-8 воз-и-с-м-о
воз- и-в-в-в воз-и - с- Ш -е
воз-и-п-в-п воз- и -ш-е
5.
вож-а-х-п-в вож-а-с-м-о
вож- а-ш-е вож-а-с-Ш-е
вож-а-ш -е вож- а-х-у
6.
воз- и -о-п воз-и-л- и
воз- и-л-а воз-и -л-е
воз-и-л-о воз-и -л-а
вож-е-н-а вож-е-н-е
вож-е-н-о вож-е-н-а
7 . воз-и-Ши 8. 9. 1 0. 11. 1 2. 1 3. 1 4. 1 5. 1 6.
вож-е-и-в вож-е-н-и
воз-и-ћу-п-п . . . Ua) ћу воз-и-Ши . . . 6уg-е-п-м-п воз-и-о-п воз-и-о -в сам . . . 6-и-о-в ca.iu воз-и-о-п . . . воз- и- о -п 6-и-х-п-п . . . вож-е-н-п с-а-м -в . . .
409
Срйски језик
(в) Глаголи с тематским суфиксима -и-, -е-, -а- и предте матском алтернацијом л/љ или н/њ у облицима имперфекта и трпног придева. 1. 2.
бел-и-в-м-в бел-и-в-м- о -
бел-и-о-м-о
бел-и-в-ш-е бел-и- в-Ш-е
бел-и-в- в-в бел-е
бел-и-е-о-о бел-и-о-Ш-е
З . беле-ћи 4.
бел-е-х-в-о бел-е-с-м-о
бел-е-о-о-о бел-е-с-Ш-е
бел-е-о-в-о бел-е-ш-е
5.
бељ-а-х-о-о бељ-а-с-.iи-о
бељ-а-ш-е бељ-а-с-Ш-е
бељ-а-ш-е бељ-а-х-у
6.
бел-е-о-о бел-е-л-и
бел-е-л-а бел-е-л-е
бел-е-л-о бел-е-л-а
7 . бел-е-Ши 8 . (из)беле-вши бељ-е-н-е 9. бељ-е-н-и
бељ-е-н-а бељ-е-н-е
бељ-е-н-о бељ-е-н-а
1 0. 11. 1 2. 1 З. 14. 1 5. 1 6.
бел-е-ћу-е-о . . . (ја) ћу бел-е-Ши . . . буg-е-о-м-о бел-е-о-о бел-е-о-е с-а-м-е . . . б-и-о-о сам бел-е-о-о . . . бел-е-о-о-о б-и-х-о-о . . . (из)бељ-е-н-о је . . .
(г) Глаголи с тематским суфиксима -и-, -е- (само у З . л . мн. презента) или -а-, чије с е коренске морфеме у свим об� лицима завршавај у на ч, ж, шШ, жg или), нпр. звечаiiiи , gp жaiiiи , йишШаiйи, звижgаШи, блејаiiiи :
410
Морфолоiија
1. 2.
звеч- и-fЈ-м-fЈ звеч-и -fЈ-м-о -
звеч-и -fЈ-м-о
звеч -и- fЈ-Ш-fЈ звеч - и-fЈ-Ш-е
звеч-и-fЈ-fЈ-fЈ звеч-е
звеч-и-fЈ-fЈ-fЈ звeч-u-fJ- iii- e
З . звече-ћи 4.
звеч-а -х-fЈ-fЈ звеч-а-с-м-о
звеч-а-fЈ-fЈ-fЈ звеч-а -с-Ш-е
звеч-а -fЈ-fЈ-fЈ звеч-а-ш-е
5.
звеч-а-х-fЈ-fЈ звеч-а -с-Ји-о
звеч -а-ш-е звеч-а-с-Ш- е
звеч- а-ш-е звеч -а -х-у
6.
звеч-а-о-fЈ звеч-а-л- и
звеч-а-л-а звеч-а -л-е
звеч -а -л-о звеч-а-л-а
7. 8. 9. 1 0. 11. 12. 1 3. 14. 15. 1 6.
звеч-а-Ши (за )звеча - вши (али /за/gржан од зagpжaiiiu ) звеч-а-ћу-fЈ-fЈ (ја) ћу звеч -а-Ши . . . 6yg- e-o-м-fЈ звеч-а-о -о . . . звеч-а-о-о с-а-м-fЈ . . . 6-u-o-fJ сам звеч -а - о -о . . . звеч-а - о-о 6-u-x-fJ-fJ . . . -
-
(д) Глаголи чије се тематске основе завршавају на -е- , -fJ-, -и-, -а - и са алтернацијом предтематског консонанта: g/ђ, i/ж, х/ш, к/ч, з/ж, с/ш, 6/6љ, й!йљ, м/мљ, в/вљ, нпр. iлo gaiii u , ciiipyiaiii u , њuxaiii u , њaкaiiiu , лuзaiii u , йлecaiiiu , зо 6а Ши, кaйaiii u , xpaмaiiiu . . . ) у презенту и императиву, нпр. йиш-fЈ-е-м-о према йис-а-л-а и сл.
41 1
Срйски јези к
1.
йиш-е-е-ш-е йиш-е-е-Ш-е
йиш-е-е-м-е йиш-е-е-м-о
йиш-и-е-е-е йиш-и-е-Ш-е
-
2.
йиш -е-е-е-е йиш-у
йиш-и-е-м-о З . йишу-ћи
4.
йис-а-х-е-е йис-а-с-м-о
йис-а-е-е-е йис-а-с-Ш-е
йис-а-е-е-е йис-а -ш-е
5.
йис-а-х-е-е йис-а-с-м-о
йис-а-ш-е йис-а-с-Ш-е
йис-а-ш-е йис-а-х-у
6.
йис-а-о-е йис-а -л- и
йис-а-л-а йис-а -л-е
йис-а -л-о йис-а -л-а
йис-а-н -а йис-а-н-е
йис-а -н -о йис-а-н-а
7 . йис-а-Ши 8 . (на )йиса- вши 9. 10. 1 1. 1 2. 13. 14. 1 5. 1 6.
йис-а-н-е йис-а-н-и
йис-а-ћу-е-е. . (ја) ћу йис-а-Ши . . . 6yg- e-e-м-е йис-а-о-е . . . йис-а-о-е с-а-м-е . . . 6-и-о-е сам йис-а-о-е . . . йис-а-о-е 6- и -х-е-е . . . (на)йис-а-н-о је . . . .
2 . 1 .3.2. Четворотематски глаголи (а) Глаголи с тематским суфиксима -не-, -ни-, -ну- , -а- . Алтернациј е -н-е- 1 -н-и- 1 -н -у- показуј у да је реч о сложеном суфиксу са сталним првим делом.
1.
зв из -н- е-е-м-е зв из -н- е-fЈ-Ји- о
2.
з виз -н- и-е-м-о
З . - (у п . 412
од несврш .
звиз-н-е-fЈ-ш-е з виз-н- е-fЈ-Ш-е
з виз -н- е-fЈ-и-е з виз -н-у
звuз -н-u-fJ-fJ-fJ з виз -11- и-е- Ш- е глагола ШонуШи - Шонућ и)
Морфолоiија 4.
з виз-н-у-х-е-е з виз-н-у-с-м-о
5.
- (уп . од н е сврш. глагола ШонуШ и - Шоњах, Шоњаш е. . . )
з виз-н-у-о-в 6. з виз -н-у-л-и
7. 8. 9. 1 0. 11. 1 2.
з виз -н-у-л-а з виз -н-у-л- е
з виз -н-у-е-в-е з виз -н-у-ш-е з виз -н-у-л-о з виз -н-у-л-а
з виз-н-у- Ш и з виз ну-вш и з виз-н-у- Ш-е . . . ( у фи гур . зн. ) з виз -н-у-ћу-е-е (ја) ћу звиз-н-у-Ши ... буg- е-е-м-е з виз -н-у-о-е...
1 3. 1 4.
з виз -н-у-е-е-е з виз -н-у-с -Ш-е
б- и -о-в сам
1 5.
зв из -н-у-о-в c-a-.w-e . . . звиз -н-у-о-fЈ... звиз -н-у-о-в 6-u-x-fJ-fJ ... зв из -н-у-Ш-fЈ је ...
1 6.
(б) Глаголи с коренски м морфемам а на - Ш- и -g- , нпр. gовесШи, йомесШи, тематским суфикси ма -е- , - и-, - о -, -ија-, као и алтернацијама на крај у коренске морфеме : 1.
goвeg-e-8-м-8 goвeg- e-8-м- о
gовеg-е- 8-Ш-8 gовеg-е-8- Ш-е
goвeg-e-8-8-8 goвeg-y
gовеg-и-8-8-8 goвeg-u-8-м-о goвeg-u-8- Ш-e З . - (али уп. : йлеШу-ћи) 2.
-
goвeg-o-х-8-8 goвeg-e-o-8-8 goвeg-o-c-м-о gовеg-о-с- Ш-е 5 . - (али уп. : йлеШ-ија -х-8-fЈ . . . )
4.
6.
gове-8-о-е gове-е-л-и
gове-е-л-а gове-fЈ-л-е
goвeg-e-8-8-8 gовеg-о-ш-е gове-е-л-о gове-и-л-а
7 . gовес-е- Ши 8. gове-вши 413
Срйски јези к
9. 1 0. 11. 1 2. 13. 14. 1 5. 1 6.
gовеg-е-н -е gовеg-е-н-и
gовеg-е-н-а gовеg-е-н-е
gовеg-е-н-о gовеg-е-н-а
gовеш-ћу-е-е . . . (ја) ћу gовес-Ши . . . 6уg-е-е-м-е gове-о-е . . . gове-о-е с-а-Ји-е . . . 6-и-о-е сам gове-о -е . . . gове-о-е 6-и-х-е-е . . . gовеg-е-н -е· сам
Напомена: Дистрибуција аломорфа коренске морфеме датог типа глаго ла стоји у очигледној вези са граматичким својствима појединих облика, уп. у rорњем примеру: -веg- (презент, императив, аорист, трпни придев), -ве- (радни придев, глаголски прилог прошли), -вес- (инфинитив), -веш- (прости фуrур 1 ).
(в) Глаголи с коренским морф емама на р и л (тип умре кл Ши, аШи) и тематским суфиксима -е-, -е-, -и- или -а- : умр-е-е-м-е умр-е-е-м-о
умр-е-е-ш-е умр-е-е- Ш-е
умр-и-е-м-о З.
улt�р-и-е-е-е умр-и-е-Ш-е
1. 2.
умр-е-е-е-е умр-е-с-Ш-е 5 . - (али уп. : кл-а -х-е-е , . . . )
4.
умр-е-х-е-е умр-е-с-м -о
б.
умр-е-о-е умр-е-л-и
7. 8. 9. 1 0. 1 1.
414
умр-е-л-а умр-е-л-е
умр-е-Ши уЈире-вши - (али уп. : закл- а-н-е-е, ... ) улt�ре-ћу-е-е . . . (ја) ћу умр-е-Ши . . .
умр-е-е-е-е умр-у
y.Atp -e-e-e -e умр-е-ш-е умр-е-л-о умр-е-л-а
Морфолоiија
1 2. 6уg-е-в-м-в 1 3. 1 4. 6- и-о-в је 1 5. 1 6. - (али уп. :
умр-о-в умр-о-в је . . . умр-о-в умр-о-в 6-и-х-в-в закл-а -н -в-в је, . . . )
Нап омена : Овај образац је карактеристичан за малобројну групу глаго ла с различитим специфичностима (морфонолошким , акценатским и другим) у појединим потпарадигмама , које се овде не разматрају.
2. 1 . 3 . 3 . Петотематски глаголи (а) Глаголи с коренским морфемама на к, i, х, нпр. йећи, сШрићи, врћи//врећи, и тематским суфиксима -е- , -в- , - и-, -о - , - ија - : 1.
йеч-е-в-м-в йеч-е-в-м-о
йеч-е-в-ш-в йеч-е-о-Ш-е
йеч-е-в-в-в йек-у
йец-и-в-м- о
йец-и-и-в-в йец-и-в- Ш-е
З . йеку-ћи йек-о-х-в-в 4. йек-о-с-м-о
йеч-е-в-в-в йек-о-с-Ш-е
йеч-е-в-в-в йек-о-ш-е
2.
-
5.
йец-ија-х-в-в йец-ија-с-м- о
йец-ија-ш-е йец-ија-с-Ш-е
йец-ија-ш-е йец-ија-х-у
6.
йек-в-а-о-в йек-в-#-л-и
йек-в-#-л -а йек-в-#-л -е
йек-в-#-л-о йек-в-#-л-а
йеч-е-н -а йеч-е-н -е
йеч-е-н-о йеч-е-н-а
7 . йе-в-ћи 8 . (ис) йека-вши йеч-е-н-в 9. йеч-е-н -и
1 0. йећи ћу-в-в . . . 1 1 . Ua) ћу йе-ћи . . . йек-а -о-в . . . 1 2. 6уg-е-м-в 415
Срйски језик
13. йек-а-о-е с-а-м-е . . . 1 4 . 6-u-o-e сам йек-а- о-fЈ . . . 1 5. йек-а-о-fЈ 6- u-x-fJ-fJ . . . 1 6. йеч-е-н-fЈ је . . . Напомена: И код глагола овог типа дистрибуuија аломорфа коренске морфеме у вези је са rраматичким значењима и укупном rрама тичком структуром појединих облика, уп. у горњем примеру: йеч (презент, трпни придев), йец- (императив, имперфект), йећ- (ин финитив, футур 1), йек- (остали облиuи).
(б) Глаголи с коренским морфемама на з/ж/с или с/ш, нпр. irnucШ u ' йасШи' тематским суфиксима -е- ' "'п ' - и-' -о- ' -u'Јia- · _
1. 2.
ipuз-e-fJ-M-fJ ipuз-e-fJ-м-о
ipuз-e-f:J-Ш-8 iриз-е-е-Ш-е
-
ipuз-u-8-f:J-8 ipuз-u-8-Ш-e
ipuз-u-e-м-o
_
ipuз-e-8-8-8 ipuз-y
З . ipuзy-ћu 4.
ipuз-o-x-f:J-8 iриз-о-с-м-о
ipuз-e-8-8-f:J iриз-о-с-Ш-е
ipuз-e-f:J-8-8 iриз-о-ш-е
5.
ipuз-uja-x-f:J-8 iриз-ија-с-м-о
iриз-ија-ш-е ipuз- uja-c-Ш- e
ipuз- uja- ш- e ipuз-uja-x-y
ipuз-8-a-o-8 ipuз-fJ-#-л- u 7 . ipuc-fJ-Шu 8 . (у)iриза-вши
ipuз-fJ-#-л-а ipuз-fJ-#-л-е
iриз-е-#-л-о ipuз-fJ-#-л-a
(у)ip uз-e-н-fJ (у)iриз-е- н-и
(у)iриз-е-н-а (у)iриз-е- н-е
(у)iриз-е-н-о (у)iриз-е-н -а
6.
9. 1 0. 11. 1 2. 13. 14.
416
iриш -ћу-е -8 . . . (ја) ћу ipuc-Шu-fJ . . . 6уg-е-м-8 ipuз-a-o -e . . . ipuз-a-o -fJ с-а-м-fЈ . . . 6- u-o-f:J сам ipuз-a -o . . .
•
1 :�: 1
ipuз-a-o -e 6-u-x-e-e (у)zриз-е-н-0 с-а-м-0 . . .
1
Морфолоiија
Поред пет основних глаголских парадигми (глаголских врста), које, с обзиром на број тематских основа, обухватају 1 једнотематске глаголе, 11 двотематске, III тротематске гла голе, IV четворотематске глаголе и V петотематске глаголе, са укупно 1 2 подврста, постоје и друге, ј ош специфичниј е подврсте, које обухватај у сразмерно маљи број глагола, па се овде изостављају.
2.2. Име нске р еч и 2.2. 1 . Именичке речи 2.2. 1 . 1 . Именице Именице су променљиве именске речи које имају кате горије рода, броја и падежа, и које могу саме да конституи шу именску групу. Морфологију именице чини ј единство љене унутрашље и спољашље морфологије. У исказиваљу граматичких значеља унутрашља морфологиј а (морфологи ја основе) учествује маље регуларно од спољашље морфо логиј е (морфологија флексиј е) .
Напомена: У традиционалној и школској граматици вокатив се такође сматра падежом, иако се он и синтаксички, и семантички, и праr матички уочљиво разликује од категорије падежа, в. 3 . 1 .2.3.
Обавезни елеменат морфолошке структуре именичке основе јесте корен (у именичким сложеницама - два корена, нпр. йvШ-о-каз ), а по изузетку и више од два корена, нпр. oiiio puнoлapuнzoлoiuja. Позиција испред корена у струюури осно ве резервисана је за префикс(е), а позиција иза корена (ако је он једини у речи или последљи у сложеној речи) за суфикс(е), уп. ис-йо-раз-бољеваiiiи се, уч-и-Шељ-иц-а и сличне случаје ве. То су основни елементи структуре именичке основе. Именички суфикси су разноврснији од именичких пре фикса и у већој мери учествују у исказиваљу граматичких и 417
Срйски језик
њима блиских значења, нпр. суфикси -ац- (йросац) или -оњ-а (iлавоња) својствени су само именицама мушког рода, као и -исШ-(а) (йроШаiонисШа), -Шељ- (учиШељ), -џиј-а (йро воgаџија), уколико нису укључени у секундарну деривацију, нпр. йроШаiонисШкиња, учиШељица, йровоgаџика и слично; суфикси -ињ-а (кнеiиња), -к-а (чиШанка), -уљ-а (зекуља), -уш-а (намиiуша) свој ствени су само именицама женског рода; суфикси -анц-е (беланце), -еиц-е (gеШенце), -л-о (њу шкало ), -ч-е ( чобанче) само именицама средњег рода; су фикси -ак-(а), -ач-(а), -ар-(а) само именицама не-средњег рода, уп. gивљак и gивљака, йевач и нарикача, йекар и йека ра итд. Суфикси -исШ-(а), -ињ-а, -џиј-а срећу се само код аниматних именица и, још уже - код именица које значе чо века, нпр. буgисШ(а), йесникиња, бунџија, а суфикс -ај-, нпр. лежај, код инаниматних именица. Суфикси -осШ- и -оћ-а, нпр . .млаgосШ, скуйоћа, својствени су именицама са апстракт ним, а суфикс -ag- обично именицама са збирним значењем. У оној мери у којој су укључени у исказивање граматичких и граматичко-лексичких значења, именички суфикси мање или више одређено сигнализују и подтип морфолошке парадигме. То није случај са именичким префиксима apxu-, квази-, .међу-, наg-, нagpu-, назови-, не-, йо-, йоg-, йолу-, йра-, йреg-, йроШив-, су-, веле- и др., и уопште са префиксалним именич ким изведеницама, које су и малоброј није од суфиксалних, али и чији су префикси готово изван ближе везе са грама тичким значењима именица; нпр. префиксално-суфиксалне изведенице типа йри.мор-ј-е, Поgунав-љ-е и сл. означавају потеп loci, тј . нешто конкретно, што иначе није обавезно значење самог суфикса -ј-1-љ-, уп. узgарје, зрневље итд. Граматичке категорије именица које су у најнепосред нијој вези с њиховом морфологијом јесу род, број и падеж. Категорија рода се испољава пре свега у конгруенциј ским могућностима именице ( синтагматско исказивање по дударности одређених морфолошких категоријалних значе ња именице и променљивог зависног елемента у именскоЈ групи). Три именичка рода (мушки, женски и средњи), у
418
Морфолоiија
спрези с категоријама падежа и број а и граматичким значе њем аниматности или инаниматности, обухватају више кон груенциј ских класа именица у српском језику. Као основне се издвајају класе које могу бити илустроване следећим именицама: 1. тип йрофесор, П. тип зиg, 111. тип село, IV. тип iеШо, V. тип жена, Vl. тип село, VII . тип ноiари, VIII. тип враШа, IX. тип маказе, Х. тип фламинiо (в. парадигме даље, у табели). Уп. разлике у акузативу једнине између Шоi йро фесора и Шај зиg, Шо село. ГеШо се у једнини у конгруенциј ском погледу понаша као зиg, а у множини као село. Суgија у једнини има конгруенциј у као йрофесор, а у множини као жена; најзад, именице типа (Ши) ноiари, (Ша) враШа, (Ше) Аtаказе имају конгруенциј у као искључиво множински об лици (2), (3), и (6) конгруенцијске класе (тип зиg, село, iеШо респективно ). За разлику од именица plиralia tantиm, које обухватају три конгруенциј ске класе и кој има је заједничко потпуно одсуство могућности конгруенциј е са сингулар ским облицима одредби, то ниј е случај са именицама singu laria tantиm, ј ер је одсуство множинских облика за њих пре уобичајсно него обавезно: највећи број таквих именица по тенцијално има множинске облике и према потреби их, доду ше ретко, реализује (нпр. ЈесШе ли уйознали све Ане у њиховој йороgици ?), па стога не чине посебну конгруенцијску класу. Напомена: Ипак, постоје именице и именички изрази singularia tantum, који се заиста не употребљавају у множини, осим можда фигура тивно (нпр. космос, васељена, кисеоник, смак свеШа, СШрашни cyg), или се њихов rраматички иоле прихватљив множински об лик не може ни замислити (нпр. Вељко, Павле, Pagoje). Њих би било оправдано издвојити у посебне конгруенције класе, али због малобројности таквих случајева и просторне ограничености овог описа, они ће се овде третирати као поткласе њима најсроднијих конгруенцијских класа које обухватају облике и за једнину и за множину. Из истог разлога (ограниченост обима овог описа) пау кални облици (в. 3 . 1 . 2.2) нису узети за један од критеријум_а одре ђивања конгруенцијских класа у српском језику.
У конгруенцијским класама одражене су, пре свега, морфолошке парадигме именичког рода и оних аспеката па419
Срйски јези к
дежа и број а који су конгруенцијски релевантни (идентич ност акузатива с номинативом или генитивом, одсуство син гуларских облика). Разноврсност падежних парадигми (у вези с категоријама вокатива, рода и број а) показују име ничке деклинациЈе. Наnомена: У ширем смислу деклинацијом називамо сваку граматичку nарадигму именске речи и оне потпарадигме глагола које имају именску флексију (радни и трnни nридев), док друге глаголске nа радигме nриnадају конјугацији. Деклинације које су најкарактери стичније за именице зову се суйсШанШивне, односно именичке. У савременом српском књижевном језику могу се разликовати три општа тиnа таквих деклинација. Прву именичку деклинацију има ју именице не-женског рода, нпр. сШуgенШ, село, другу именице не-средњег рода, нnр. жена, cyguja, а трећу именице женског ро да које се завршавају на суrласник, нпр. весШ. Деклинације имају и парадигму броја (једнина!множина), при чему множински обли ци нису увек ј еднако уобичајени, нnр. ређи су или сасвим ретки множински облици властитих или неких збирних, градивних или апстрактних именица, уп. множинске облике као Мwюши, yжagu, йива, .хуманиз.ми и сличне. Разликовање дативних и локативних падежних облика у савре меном српском језику готово је сасвим изгубљено, уп. акценат као дистинктивно обележје које многи говорни представници српског језика у овом случају не осећају и не употребљавају, као у nримери ма: датив ipagy: локатив ipagy, па се значење директивности, свој ствено дативу, или одсуства директивности, својствено локативу, исказује nревасходно глаголом у конструкцији са одређеним nред лошко-nадежним обликом, нnр. Иgу ка ipagy vs. Ншzазе се у ipagy.
Морфолошке парадигме именице одређене су, с ј едне стране, инвентаром и дистрибуцијом наставака, а с друге инвентаром и дистрибуцијом творбених и морфонолошких, тј . морфолошки релевантних фонолошких особина основа у парадигмама именица. 2.2. 1 . 1 . 1 . ПРВА дЕКЛИНАЦИЈА је именичка парадигма ко ју чине следећи наставци: н. 420
ј едни на
множина
-и, -о, -е
-и, -а
Морфолоiија
-а
г. а. и. д.-л.
=
ном. или iен. -ом,
-ем
-у
-а, -и -е, -а -има -има
Облик акузатива једнине једнак је облику номинатива Ј еднине код инаниматних именица мушког рода и свих име ница средњег рода као и код аниматних збирних именица мушког рода, нпр. виgи зиg, jege хлеб, чиШа йисл.ю, йознаје нароg. Аниматне именице су именице м. р. са основом на консонант, које значе нешто живо или што личи на живо (нпр. мрШвац, йокојник, робоШ, луШак). Аниматне именице имају акузатив једнине ј еднак са обликом генитива једнине, нпр. виgи шефа, виgи йокојника. Облик именице кој а може имати и аниматно и инаниматно значење зависи од тога у којем је значењу именица употребљена, уп. УхваШио је ра ка, али Нема рак. Код неких именица (називи спортских ти мова, марке кола, компј утера и сл.) постоје колебања, или облик именице зависи од неких посебних семантичких околности или синтаксичких околности, нпр. Побеgили су ПарШизана//ПарШизан, Возио је " ауgија "//" ауgи ". Даље се прво излаже преглед инвентара граматички ре левантних облика основа именица прве деклинације, а за тим се описуј е дистрибуциј а наставака према различитим типовима именичких основа. Ако се изоставе нетипичне појаве, као И оне које су ак ценатске природе, и о кој има се говори засебно, може се констатовати двадесет шест важниј их морфонолошких и творбених граматички релевантних појава у основама суп стантивних парадигми прве деклинације. Те појаве издваја ју се на основи следећих чињеница: (а) да је код ј едног број а именица основа непромењена у свим облицима парадигме, нпр. Словен, ређе на самоrла сник, нпр. резиме, сако, марабу); - док друге именице имају у различитим облицима па радигме мање или више различите облике основе: 42 1
Срйски језик
(б) са алтернацијом крај њег сугласника основе к/ц, i/з, х/с, нпр. ученик/ученици, викинi/викинзи, усйех/усйеси; (в) са непостој аним вокалом /а/, нпр. меШар/меШри; (г) са обе претходне промене, нпр. чворак/чворци; (д) са алтернацијом -лац-1-оц-, нпр. чинилац/чиниоци; (ђ) са алтернацијом -о/-л-, нпр. анђео/анђели; (е) са алтернацијама наведеним под (в) и (ђ) и алтерна цијом на крај у основе -в-1-ов-, нпр. орао/орлови; (ж) са алтернацијом крње основе на -о-1-л-, нпр. биво/ бивола; (з) са алтернацијом на крају основе -о-1-ов-, нпр. йар!йа рови; (и) са # и променом на крају основе -о-1-ов-, нпр. вейар/ вейрови; (ј) са алтернацијом на крају основе -о-/ев-, �пр. йуж!йу жеви; (к) са алтер нацијама наведеним под (в) и (ј), нпр. све жањ/свежњеви; (л) са алтернацијом као под (ј) и алтернацијом -ц-Ј-ч испред суфикса -ев-, нпр. зец - зечеви; (љ) са алтернацијом на крај у основе -ин-1-о-, нпр. iрађа нин/iрађани; (м) са алтернацијом на крај у основе -о-1-еШ-, нпр. Миле, без множине; (н) са алтернацијом на крај у основе -о-1-ј-, нпр. Шакси; (њ) са алтернацијом као у случај у (в) уз додатно обе лежје да одсуство реализациј е непостој аног вокала за којим следи сугласник /с/ повлачи одсуство реализациј е сугла сничких фонема [t] или [d] који претходе непостојаном вока лу, нпр. кревеШац/кревеци ); (о) са алтернацијама као у случају (б), (в) и (њ), нпр. за gаШак; (п) са алтернацијом као у случај у (в), али само у множи ни, нпр. ребро/ребра, ребара . . . ); (р) са алтернацијом на крају основе -о-1-ен-, нпр. раме/ рамена; (с) са алтернацијом на крају основе -о-1-еШ-, нпр. кубе/ кубеШа; 422
Морфолоiија
(т) са алтернацијом на крају основе -в-1-ић-, нпр. маче/ мачићи; (ћ) са алтернацијом као у случају (в), уз додатно обе лежј е да одсуство реализациј е непостој аног вокала за којим следи сугласничка фонема [с] повлачи десоноризацију су гласника који претходи непостој аном вокалу, нпр. кобац/ койца; (у) са алтернациј ом као у случају (ћ), али само с мно жинском паради гм ом, нпр. ШШрйци!ШШрбаца; (ф) са алтернацијом као у случају (в), али само с мно жинском парадигмом, нпр. Карловци/Карловаца; (х) са алтернациј ом као у случају (г) с том разликом што се у свим облицима множине основа завршава на [с], дакле и у генитиву, нпр. йосйанко!йосйанци, йосйанаца . . . ) . Именица, као конститутивни елеменат именске групе, обликује морфологиј у именске групе како припадношћу једној од конгруенциј ских класа тако и специфичностима своје флексије. С обзиром на могућне комбинације конгру енциј ских обележја са флективним обележј има може се раз ликовати шеснаест главних типова именица прве деклина ције (не узимајући у обзир дублетне парадигме и облике). Напомена: Обележја се наводе редоследом: број конгруенцијске класе, номинатив и инструментал једнине, номинатив и генитив множи не. Наставци за акузатив и локатив једнине као и за акузатив, ин струментал и локатив множине, као предвидиви, не укључују се у конфигурацију обележја кој има су одређени типови ниже наведе них именица. Овде се не описују дублетне парадигме, колебања у употре би, сасвим ретки парадигматски типови именица прве деклинаци је или парадигме које су својствене само једној именици, нпр. ХрисШrк., ХрисШа . ..
( 1 ) I, -в, -ом; -и, -а (тип йрофесор); (2) I, -в, -ем; -и, -а (тип учиШељ) ; (З) I, -о, -ом (тип Вељко) ; (4) I, -е, -ом (тип Павле) ; (5) I, -е, -ем (тип Pagoje); (6) П, -fJ, -ом; -и, -а (тип зиg); (7) П, -fJ, -ем; -и, -а (тип йањ ); (8) П, -в, -ом; -и, -и (тип саШ [у временском значењу 'час ' , а не ' часовник ']); (9) IV, -о, -ом; -а, -а (тип iеШо); ( 1 0) IП, -о, -ом; -а, -а (тип село); 423
Срйски језик
( 1 1 ) III, -е, - ем ; -а, -а (тип море); ( 1 2) III, е, -ом; -а, -а (тип кубе); ( 1 3) VIII - и, -а (тип нoiapu); ( 1 4) IX, -а, -а (тип враШа); ( 1 5) XI, -о, -ом (тип фламинiо). Пошто неки од наведених наставака траже алтернације у основи, и обратно - неки облици основе долазе само са од ређеним наставцима, укупан број парадигми именица прве деклинациј е одређен је односом сваког од наведених ди стрибуционих типова флексиј е именица прве деклинације према могућним алтернацијама у основи у оквиру исте па радигме, и обратно. То се може приказати табелом у којој су према управо изложеном прегледу нумерички означени ди стрибуциони типови флексије и конгруенције, а словио ти пови основа. Обрасци парадигми су дати после њиховог та беларног приказа. Напомена:
У парадигмама које следе наводи се по пет облика за једни
му (пошто је облик датива практично увек, с ретким разликама у акценту, в. горе, идентичан с обликом локатива, а вокатив, с функ цијом која није падежна, обрађуј е се одвојено) и по четири обли ка за множину (пошто су, поред одсуства формалне разлике да тив/локатив, у множини и облици инструментала и локатива увек идентични).
Табеларни йриказ сисШема йapaguiмu йрве gеклинације
а б в r
д ђ е ж з и ј 424
1
2
3
4
професор резиме
учитељ
Вељко
Павле
научник мештар чворак
сужањ посетилац
анђео орао б иво сом вепар дужд
пуж
Морфолоi ија к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц
а б в г
д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о
зец
стриц Миле
грађанин Ганди светац цуретак
кобац
пос панко 5
6
7
8
Радоје
авион
локвањ
сат'
звоник метар чварак чинилац предео посао расо том ветар пришт
наковањ
саГ пањ свежањ
херц
такси креветац задатак Напомена: саШ' је овде именица са значењем 'час', а саШ2 'часовник'. 425
Срйски језик п р с т ћ у ф х ц
а б в r д ђ е ж з и
зубац
9
10
ll
гето
село
море
ребро
сунце
12
ј
к л љ м н њ
о п р с т ћ у ф х ц 426
раме кубе маче
Морфолоi ија
а б в г д
13
14
15
ногари
врата
фламинго
16
ђ е ж з и ј к л љ м н њ
о п р с т ћ у ф х ц
Штрпци Карловци
Обрасци Шийова йapagui.мu йрве gеклинације 1а
н. г. а. и. д.-л.
професор професора професора професором професору
2а једнина учитељ учитеља учитеља учитељем учитељу
За
4а
Вељко Вељка Вељка Вељком Вељку
Павле Павла Павла Павлом Павлу 42 7
Срйски језик н. г. а. и.-д.-л.
професори професора професоре професорима 5а
н. r.
а. и. д.-л.
Радоје Радоја Радоја Радојем Радоју
н. г. а. и.-д.-л. 9а
множина учитељ и учитељ а учитеље учитељима ба једнина авион авиона авион авионом авиону множина авиони авиона авионе авионима l Oa
7а
8а
локвањ локвања локвањ локвањем локвању
сат сата сат сатом сату
локвањи локвања локвање локвањима
сати сати сате сатима
l la
једни на н. г. а. и. д.-л.
гето гета гето rетом гету
село села село селом селу
море мора море морем мору
н. г. а. и.-д.-л.
гета гета гета rетима
множина села села села селима
мора мора мора морима
1 3а н. · г.
а. и. д.-л. 42 8
1 4а једни на
1 5а фламинго фламинга фламинга фламингом фламинrу
16 научи и к научника научника научником научи и ку
Морфолоi ија
н. г. а. и.-д.-л.
ногари ногара ногаре ногарима 66
н. г. а. и. д.-л. н. г. а. и.-д.-л.
звоник звони ка звоник звоником звони ку звони ии звони ка звонике звониuима 7в
н. г. а. и. д.-л. н. г. а. и.-д.-л.
наковањ наковња наковањ наковњем наковњу наковњи наковања наковње наковњима 6д
н. г. а. и. д.-л.
чинилаu чиниоuа чиниоuа чиниоuем чиниоuу
множина врата врата врата вратима lв једнина мештар мештра мештра мештром мештру множина мештри мештара мештре мештрима lг једнина ч ворак чворка чворка чворком чворку множина чворuи чворака чворке чворuима lђ ј еднина анђео анђела анђела анђелом анђелу
научниuи научника научнике научниuима 2в
бв
сужањ сужња сужња сужњем сужњу
метар метра метар метром метру
сужњи сужања сужње сужњима
метри метара метре метрима
бг
2д
чварак чварка ч варак чварком чварку
посетилаu посетиоuа посетиоuа посетиоuе посетиоuу
чварuи чварака чварке чварuима
посетиоuи посетилаuа посетиоuе посетио ии ма
6ђ предео предела предео пределом пределу
Је орао орла орла орлом орлу 429
Срйски језик н. г. а. и.-д.-л.
ЧИНИОЦИ
чинилаца чиниоце чиниоцима
бе н. г. а. и. д.-л. н. г. а. и.-д.-л.
посао посла посао послом послу послови послова послове пословима
множина анђели анђела анђеле анђелима
lж једнина биво би вола би вола биволом би волу множина би воли би вола би воле би воли ма
предеди предела пределе пределима
бж
орлови орлова орлове орловима
lз
расо расола расо расолом расолу
сом сома сома сомом сому
(расоли) (расола) (расоле) (расолима)
сомови с омова с омове сомовима
Напомена: Именица расо се, због свог градивног значења, ретко употре бљава у множини осим када је реч о различитим врстама расола.
бз н. г. а. и. д.-л. н. г. а. и.-д.-л.
430
8з једнина
lи
би
том тома том томом тому
сат сата сат сатом сату
вепар вепра вепра вепром ве пру
ветар ветра ветар ветром ветру
томови томова томове томовима
множина сатови сатова сатове сатовима
вепрови вепрова вепрове вепровима
ветрови ветрова ветрове ветровима
Морфолоiија 2ј једнина
lj н. r. а. и. д.-л. н. г.
а. и.-д.-л.
дужд дужда дужда дуждом//-ем дужду
дуждеви дуждева дуждеве дуждевима
пуж пужа пужа пужем пужу множина пужеви пужева пужеве пужевима
7к н. r. а. и. д.-л. н. r. а. и.-д.-л.
н. r. а. и.-д.-л. •
7ј
пришт пришта пришт при штом пришту
пањ пања пањ пањем пању
приштеви приштева приштеве приштевима
пањеви пањева пањеве пањевима
2л
6л
свежањ свежња свежањ свежњем свежњу
зец зеца зеца зецом зецу
стриц стрица стрица стриц ем стрицу
херц херца херц херцом херцу
свежњеви свежњева свежњеве свежњевима
множина зечеви зечева зечеве зечевима
стричеви стричева стричеве стричевима
херчеви херчева херчеве херчевима
4љ н. r. а. и. д.-л.
lл једнина
6ј
Миле• Милета Милета М ил етом М илету
lм једнина грађанин грађанина грађанина грађанином грађанину множина грађани грађана грађане грађанима
2н Ганди Гандија Гандија Гандијем Гандију
7н такси таксија такси таксијем таксију таксији таксија таксије таксиј има
Поред ређеr и регионалног: МИле или МИле, МИла, МИла, МИлом, МИлу. 43 1
Срйски језик 2њ н. r.
а. и. д.-л. н. r.
а. и.-д.-л.
светац свеца свеца свецем свецу свеци светаца свеце свецима
l lп н. r.
а. и. д.-л. н. r.
а. и.-д.-л.
ребро ребра ребро ребром ребру ребра ребара ребра ребрима
1 2т н. r.
а. и. д.-л. н. r.
а. и.-д.-л. 432
маче мачета маче мачетом мачету мачићи мачића мачиће мачићима
7њ једни на креветац кревеца креветац кревецем кревецу множина кревеци креветаца кревеце кревецима
1 2п једнина сунце сунца сунце сунцем сунцу множина сунца сунаца сунца сунцима
2ћ једнина кобац копца копца копцем ко пцу множина КОПЦИ
кобаца копце копцима
lo
бо
цуретак цуретка цуретка цуретком цуретку
задатак задатка задатак задатком задатку
цуреци цуретака цуретке цурецима
задаци задатака задатке задацима
1 3р
1 3с
раме рамена раме раменом рамену
кубе кубета кубе кубетом кубету
рамена рамена рамена раменима
кубета кубета кубета кубетима
бћ
1 3у
зубац зупца зубац зупцем зупцу зупци зубаца зупце зупцима
Штрпци Штрбаца Штрпце Штрпцима
Морфолоi ија 1 3ф н. г. а. и. д.-л. Карловци Карловаца Карловце Карловцима
н. г. а. и.-д.-л.
Зц једнина поспанко поспанка поспанка поспанком поспанку множина поспанци поспанаца поспанце поспанцима
Непостој ани вокал реализује се као /а/ у слогу испред нултог наставка у ном. и акуз. Једнине као и испред наставка -а у ген. множине када се у другим облицима исте парадиг ме основа завршава групом сугласника, изузев група сШ, зg, шШ, жg, шћ, жђ (као у iосШ, ipoзg, йришШ, gyжg, ушће, iро жђе). Крај њи сугласници основа с непостој аним вокалом обично припадају суфиксима -ац-, -ак-, -ањ-, -ар-, -лац- итд. (али има и доста другачијих случајева, нпр. йрвак, йрвака . . . , iробар, iробара . и сл.), и неким туђицама, нпр. йсала.м, йсалма . . . , ЕiийаШ, ЕiийШа . . . , хуманизам, хуманизма . . . , орке сШар, оркесШра . . . , риШа.м, риШма . . Факултативно непосто јани самогласник запажа се, по правилу, и у основама на групе -кШ, -нШ, -йШ, -рШ, нпр. Шрајек(а)Ш, ШрајекШа; йро цен(а)Ш, йроценШа; концей(а)Ш, концейШа; концер(а)Ш, кон церШа . ; итд. , али постоје и именице које немају факулта тивни непостој ани самогласник у ном. једи. иако би се он ту могао очекивати, нпр. асисШенШ, gоценШ, gесерШ и друге. У ген . мн. именице с наведеним сугласничким групама реали зују непостој ани вокал (уп. ШрајекаШа, концераШа, конце йаШа, факаШа . . . ), чак и оне које га не реализуј у у ном. једи. (уп. асисШенаШа, gоценаШа, gесераШа . . ). Вокализација не постојаног самогласника у ген. мн. изостаје код основа на групе нi, кс, рс, нпр. gифШонiа, рефлекса, реверса. У речима са суфиксом -ец-, преузетим у стандардни српски језик из .
.
.
.
.
.
433
Срйски јези к
других словенских језика и дијалеката, /е/ се понаша као не постој ано /а/ или се основа уопште не мења, нпр. Муромец, Муром(е)ца . . . , али има и случајева да је у таквим основама /е/ прави непостој ани вокал, нпр. Чаковец, Чаковца . . , или да основа остаје без промене у свим падежима, нпр. Хлебец, ХТ�ебеца. У множини проширење основе суфиксом -ов-1-ев- ис кључује реализацију непостојаног вокала (в. парадигматске тип ове 1 и, 7к). Наставак -lJ у ном. и ак. једнине својствен ј е само име ницама мушког рода док у парадигмама типа 1 3р, 1 3с, 1 3т (типови раме, уже, маче) крајње -е у истом падежу имај у именице средњег рода с а основом на мек сугласник, на р или ц ( 1 2а, нпр. йоље, море, лице, 1 2п, 9а, l l a), а наставак -е у истом падежу имају именице средњег рода са основом на мек сугласник, на р или ц ( 1 2а, нпр. йоље, Atape, лице, 1 2п), име нице на тврд сугласник типа 1 3р, 1 3с, 1 3т; такође 4а, 5 а, 4љ. Облик и акценат вок. множине увек је ј еднак облику и акценту ном. множине. Засебан облик за вок. ј еднине у пр вој деклинацији имај у само именице с настанком ;..lJ у ном. ј еднине, али не све. Иначе се у функцији вок. ј еднине упо требљавај у облици за ном. једнине. Наставак за вок. ј еди. именица м . р. -е имају именице са основом на сонанте в, л, м, н, нпр. Раgославе, Раgуле, Џuме, Милане; на уснене сугла снике б, й, ф, нпр. робе, йойе, iрофе; на задњонепчане сугла снике к, i, х; на зубне сугласнике - спирант з и африкату ц уз алтернације к/ч, ilж, х/ш, з/ж, ц/ч, нпр. човек/човече, вpail враже, gyxlgyшe, кнез/кнеже, сШриц!сШриче. Од тога има доста изузетака, уп. мачак/мачку, йаШак!йаШку, коњиц/коњи цу и други; а понегде изостаје алтернација: баксуз/баксузе. Наставак -у у вокативу именица прве деклинације по правилу је обавезан за именице код којих се основа у ном. једи. завршава на меке сугласнике ј, љ, њ, ђ, ћ, или на тврде ж, ш, џ, ч, нпр. змају, роgиШељу, коњу, сл,zуђу, млаgићу, йужу, мишу, ковачу. И ту има одступаља, нпр. карактеристично је да лична имена на -ш често имају дублетне вокативне обли ке, уп. Милошу//Милоше, Pagoшyi!Pagoшe и сличне дублете. .
434
Морфолоiија
Иза основе кој а се завршава на р могу се пој авити ал тернативно оба наставка, нпр. ко/vtанgире//команgиру, уко лико се испред р не налази самогласник задњег реда, када ј е обичниј и наставак -е, нпр. йрофесоре, gирекШоре, злоШворе, ђауре, Менсуре. Код презимена на -р постоји тенденциј а из једначавања облика вок. ј еднине са обликом ном. ј еднине, вероватно због тога што у именским групама с таквим име ницама апелативну функцију често носи претходна имени ца за ословљавање, нпр. колеiа РајШер, iocйoguнe ПинШер, йрофесоре Ивир. Иначе за мушка имена и надимке, као и за именице с непостојаним а, и основом на -р, у вокативу ј е обичнији наставак -е, нпр. ПеШре, МиШре, Иiоре, Шuipe. Вокативни облик идентичан с обликом за номинатив имају многа имена и презимена страног порекла, нпр. Ми шел, Мачек, Злобец, Кекец (али супротно томе Ирфане, Ха сане, Черчиле итд.), називи вој них јединица, нпр. ogpeg, воg, йук, обично и презимена на -ац, -ов, -ев, нпр. Узелац, Пойов, Ђурђев, као и неке друге именице, нпр. апелативи келнер (разг.), конобар (разг.), мисШер и сл. Поред тога, вокативни облик идентичан с номинативним може бити и прагматички условљен - у случајевима емфатичног обраћања с наглашава њем благонаклоног, снисходљивог или изразитије негатив ног става говорника према саговорнику, нпр. Браво, iолман! ЋуШи, балавац! и слични колоквијални изрази . Употреба вокатива ј е уобичајена з а именице које значе људе или животиње (браШе, соколе), укључујући и неке збирне именице које се односе на људска бића (gечурлијо), а мање или више неуобичај ена за именице које не значе живо, нпр. сШоле, зuge, малШеру . . , где је у таквим случај евима реч о персонификациј и или о употреби вокатива са експресив ном, а не са апелативном функциј ом. .
Напомена: Регуларније акценатске промене у вези с вокативом јесу сле деhе. ( 1) Једносложне именице са силазним акцентом у ном. (акуз.) једи., а узлазним акцентом у другим падежима, у вок. једи. имају акценат кој и има и облик ном. једнине, нпр. крiiљ, крtiља . . . вок. крiiљу. (2) Именице с непостојаним /а/ у ном . једи. и акцен том на првом слогу двосложних речи или на претпоследњем слогу 435
Срйски јез ик вишесложних речи имају у вок. једн. силазни акценат на првом слогу, нпр. Смеgеревац/Сwёgеревче. ( 3 ) Двосложне именице са дугоузлазним акцентом имају у вок. једн. дугосилазни акценат, нпр. ловац/ловче. (4) Двосложне именице средњеr рода с краћом основом у ном. (акуз.) једн. и дужом основом у другим облицима имају само у вок. једн. дугосилазни акценат, нпр. geiii elgeiiie ).
2.2. 1 . 1 .2. ДРУГОЈ дЕКЛИНАЦИЈИ припадај у именице жен ског или мушког рода шесте и седме конгруенцијске класе, са следећим наставцима: Ј еднина
множина
н.
-а, о -е
-е
г.
-е
а.
-у
-е
ом
-ама
-и
-ама
и. д.-л.
-
-
,
-а,
-и
С обзиром на три могућа наставка у номинативу једнине, може се говорити о трима с тог становиiiПа различитим па радигмама, а с обзиром на граматички релевантне алтерна ције у основи, може се констатовати седам случајева: (а) нема промене у основи; (б) алтернациј а крај њих сугласника основе к/ц, ilз, х/с испред наставка -и; (в) алтернације с непостој аним /а/; (г) алтернације типа (б) и (в) у истој парадигми; (д) алтернације као у парадигмама типа (г), уз губљење сугласника кој и претходи позицији непостој аног /а/. Узимај ући у обзир облике основа и могуће наставке у другој деклинацији, можемо констатовати осам основних парадигматских типова:
436
Морфолоi ија la н. г. а. и. д.-л.
кућа куће кућу кућом кућа
н . , а. куће г. кућа и . , д.-л. кућама
lд н. г. а. и. д.-л,.
битка битке битку битком бици
н., а. битке г. битака и . , д.-л. биткама
lб једни на мука муке муку муком муци
lв вишња вишње вишњу вишњом вишњи
множина муке вишње мука вишања мукама вишњама
lђ једнина
2а клемпо клемпе клемпу клемпом клемпи
множина клемпе маказе клемпи маказа клемпама маказама
lг девојка девојке девојку девојком девојци девој ке девојака девој кама
За Владе Владе Влади Владом Влади Владе Влада Владама
У ном. једн. наставак -а имају именице женског рода (шеста конгруенцијска класа) и, ређе, мушког рода (седма конгруенциј ска класа), а наставак -е имај у релативно ретка лична имена и презимена, нпр. Влаgе, Даие, ХрасШе, док -о у ном. једи. имају само именице мушког рода, међу кој има такође знатан део чине лична имена, нпр. Иво, СреШо, клеЈи йо итд.). У ген. мн. непостој ано /а/ се реализује доста недослед но када се основа именице завршава сугласничким групама, нпр. земља - земшьа, али йеШља - йеШљи; а доследније у основама које се завршавај у групама /vc/, /kv/, /tk/, /snj/ (ако именица значи нешто конкретно), уп. овце - оваца, Шикве Шикава, биШке - биШака, вишње - вишања. У парадигмама
437
Срйски јези к
многих именица на сугласничку групу непостојано /а/ се не вокализује, нпр. xopge - хорgи, и тада ј е наставак у ген. мн. -и, а постоје и дублетне могућности с наставцима -а/1-и у ген. мн. без вокализације непостојаног вокала, нпр. Шајна/1 Шајни. У лок. једи. алтернациј а (б) у основи изостаје код име на и презимена (Данка - Данки, Massиka - Massиki), хипо користика (бака - баки, gека - geкu), етника (Црноiорка Црноiорки ), а обично и код географских властитих имена која нису у синхронијској творбеној вези са апелативима (нпр. Малаiа - Малаiи, али ипак АЈиерика - А.iиерици, Афри ка - Африци), као и код именица основа са сугласничком групом на /g/ (осим кавiа), нпр. Шајiа, или са групама /sk/, /sk/, /zk/, /zk/, /zg/, нпр. aia, инШриiа, кечиiа, колеiа, шуiа. Неке именице друге деклинације, већином са суфиксом -иц-, које припадају шестој конгруенциј ској класи могу би ти употребљене и као именице седме конгруенцијске класе, нпр. УхваШиШе Шу изgајицу 11 Шоi изgајицу. Именица маШи има проширење основе -ер- у свим об лицима осим ном., ак. и вок. ј еди. У ном. једи. и вок. наста вак је -и, а у акуз. ј еди. -ftJ . Напомена: Акценатске алтернације у парадиrмама друге деклинације малоброј није су него у првој деклинациј и . Наставак ном. једи. , инстр. једи. и ген. м н . увек је дуг, као и крајњи слог основе у ген. мн. С вокализацијом непостојаног вокала иде -а- уместо -в- у ном. једи. (љуска - љусака), а код двосложних именица са дугоузла зним акцентом тај акценат остаје и у ген. мн. на крај њем слогу основе (с вокализованим непостојаним вокалом), нпр. двца оваца, иако је ном. мн. овце. Двосложне именице у ген. мн., уме сто краткоузлазног, увек имају дуrоузлазни акценат на једином слогу основе, односно на крај њем слогу основе с вокализованим непостојаним вокалом, уп. кдза - коза, сесШра - сесШара, док тросложне именице са краткоузлазним акцентом на првом слогу имају у ген. мн. на истом месту краткосилазни акценат (уп. мдШи ка - мо Шйка).
Облик и акценат за вок. мн. увек је идентичан с оним за ном. мн. Бок. једи. именица друге деклинације најчешће 43 8
Морфолоiија
има наставак -а. Изузеци су тросложне именице на -иц-а, које имају наставак -е (нпр. сесШрица - сесШрице, Милица Милице), затим мушка имена, где је вок. ј еди. облички и ак ценатски једнак ном. ј еднине (Анgрија - Анgрија!). Више сложна женска имена, као и апелативи мушког рода у вок. једи., обично имају дублетне наставке -о/1-а (чешће -о), нпр. војвоgо//војвоgа, као и вишесложна женска имена (чешће с наставком -а) ако нису на -иц-а, нпр. Јованка//Јованко. Акценту ном. једи. ј едносложних и двосложних основа . . са акцентом на другом слогу у вок. Једи. , ако вок. Ј еди. има посебан облик, одговара дугосилазни или краткосилазни ак ценат (уп. војска - војско, oguвa - оgиво), а оне именице друге деклинациј е које у н ом. ј еди. на истим слоговима има ју краткоузлазни акценат у вок. ј еди. имају краткосилазни акценат (нпр. жена - жено, лейдШа - лейоШо 11 лейдiйо ). 2.2. 1 . 1 .3 . !РЕЋОЈ ДЕКЛИНАЦИЈИ припадај у само именице женског рода, шесте конгруенцијске класе, с наставцима у ном., акуз. ј еди. -о, ген. , вок., инстр., дат.-лок. једи. -и (у ин стр. ј еди. наставак може бити -у/-ју); у ном. , акуз. и ген . мн. -и, у инстр. и лок. мн. -има. С обзиром на граматички релевантне морфонолошке алтернациј е у основи може се констатовати седам типова основа: (а) у основи нема промене кроз читаву парадигму, (б) основе с непостој аним /а/, (в) основе с непостој аним /а/ и алтернацијом о/л у ном. једи. према другим падежним облицима, (г) основе с финалним проширењем -љ- у инстр. једи., (д) основе с меким крај њим сугласницима у инстр. једи. испред -у уместо тврдих у другим облицима: морфоноло шке алтернациј е Ш/ћ, g/ђ, л/љ, н/њ, сШ/шћ, сл/шљ, зн/жњ, (ђ) парадигме са алтернациј ама (б) и (д); (е) парадигме са алтернациј ама (в) и (д). Имај ући у виду могућне алтернације у основи и настав ке, можемо констатовати седам парадигматских типова име ница треће деклинације: 439
Срйски језик la н., а. г., д.-л. и.
ноћ ноћи ноћи
н., а. г. и., д.-л.
ноћи ноћи ноћима 2г
н., а. г., д.-л. и.
љубав љубави љубављу
н., а. г. и., д.-л.
љубави љубави љубавима
lб једнина раван равни равни множина равни равни равнима 2д једни на маст масти машћу множина масти масти масти ма
1в мисао мисли мисли мисли мисл и мислима 2ђ
2е
зараван заравни заравњу
мисао мисли мишљу
заравни заравни заравнима
мисли мисли мислима
Напомене: - Непостојани самогласник се вокализује у сугласничким групама на крају основе испред наставка -в (в. парадигму 1 б) и ис пред фонетске реализације [о] у алтернацији са [1] у саставу двају аломорфа исте морфеме (в. 1 в). Основе на фонемске групе /st/, /stl немају непостој ани самоrnасник. - Наставак -у се употребљава првенствено онда када би због употребе облика са -и значење именске групе било нејасно, али неке именице и поред тога преферирају или -и или -у, нпр. обич нији је инстр. ј еди. коби, али је у истом падежу обичније крвљу. Испред наставка -у у ин стр. једи. основа се проширује за /1 '1 када се у другим облицима завршава фонемама /р/, Љ/, /v/, /rn/, в. љубав - љубављу, 2д. - Именице косШ, кокош, уш, ваш у ген. мн. могу да имају и наставак -ију (косШију, кокошију, ушију, вашију), као што и иначе у српском језику именице често имају дублетне облике. - Именица кћи има у ном. ј еди. наставак -и, и само у том па дежу има основу без суфикса -ер-. - Акценатске алтернације у парадигмама именица треће де клинације сразмерно су мање изражене него код именица прве и друге деклинације, а одликују се и мањом регуларношћу, па уто лико и мањом граматикализованошћу. Наставак за ген. мн. увек
·
440
Морфолоiија има дуг самогласник, као и код именица прве и друге деклинаци је. Вишесложне именице које се у ном. и акуз. једи. завршавају на -бсШ- испред других наставака у једнини немају дуг крајњи само гласник основе (уп. раgбсШ - раgосШи).
Неке именице, посебно презимена и топоними, имају адј ективни тип парадигме, нпр. Црњански, Пољска, Тойу ско), или мешовити (супстантивно-адјективни) тип пара дигме, нпр. Делчев, Бошкова; адјективни наставци су изра жениј и у множини : Делчеви, Делчевих, Делчевима, Делчеве). Српска женска презимена која немају адјективну или мешовиту парадигму женског рода су индеклинабилна, нпр. Марија Илић, Марије Илић . . . , Марија Пойов, Марије По йов . . . (али ако ј е руско или бугарско женско презиме, онда је Пойова), Марија Пачу, Марије Пачу ... 2.2. 1 .2. Именичке заменице Именичке заменице су језгро заменичког система, у ко ји, према функционалним обележј има, улазе и неке речи са придевским, прилошким и везничким особинама. У семантичком погледу и меничке заменице су издифе ренциране на: 1 . личне 1 . 1 . праве личне: ја/ми, Ши/ви, он/они, она/оне, оно/она 1 .2. повратно-личне : себе, јеgан gpyioi 2. не-личне 2. 1 . неодређене 2. 1 . 1 . упитно-неодређене : ко ?, шШа? 2 . 1 .2 . праве неодређене: ко, шiйа, неко, нешiйо, ико, ишiйа, кoiog, шiйaiog 2.2. опште 2.2. 1 . афирмативне: свако, свашiйа 2.2.2. негативне: нико, нишiйа Напомена: Афирмативне и негативне опште заменице повезује значење максималне квантификације (= општа или универзална квантифи кација), што се нај изразитије показује у односу између реченица типа Сви су йрисуШни - Нико није оgсуШан, које означавају потпу44 1
Срй ски јези к но исте ситуације, осмишљене на супротан начин, тј . које имају исто денотативно значење, а супротна сигнификативна значења.
Морфолошка парадигматика именичких заменица одли кује се израженим суплетивизмом и неким флексивним и мор фонолошким специфичностима у односу на друге врсте речи. П раве личне заменице обухватају (а) личне : ја/ми, Ши/ви, и (б) предметно-личне: он/они, она/оне, оно/она. Прве имају следећу парадигму : Множина
Једни на н. г. Д.
а. и. л.
ја мене мени/ми мене/ме мноме/мном мени
ми нас нама/нам нас нама нама
ти тебе теби/ти тебе/те тобом теби
ви вас вама/вам вас вама вама
Напомена 1 : Испред дативних клитичких облика не може стајати предлог. Пред акузативним клитикама .ме, Ше (такође њу, се, в. ниже) пред лог на сугласник има акценат и добија на крају -ii, нпр. yзii ме, йpegii Ше, а једносложни предлог на самогласник испред акузативних кли тика .ме, Ше мора имати дугоузлазни акценат, нпр. за ме, на Ше. Напомена2 : У основним не-клитичким ( наглашеним, пуним) облицима заменице ја, Ши, ми, ви у инструменталу и дативу-локативу имају сингуларску, односно плуралску флексију као у парадигми типа жена. =
Напомена3: У беспредлошкој инструменталној употреби замени це ја па дежни облик завршава се на (факултативни) самогласник, нпр. мноме, док у предлошкој конструкцији заменици мора претходи ти вокал, а предлог је под акцентом, нпр. йреgа ЈИНОЈИ, за мном, са мном и слично. Напомена4 : Облик вокатива заменица другог лица идентичан је са обли ком номинатива.
442
Морфолоiија
П арадигма предметно-личних заменица он, она, оно (заменица тзв. трећег лица) изгледа овако : Једнина н. г. Д.
а. и. л.
1 оно њега/га њему/му њега/га њиме/њим њему
он
Множина она ње њој/јој њу/је/ју њоме/њом њој
они
1
она њих/их њима/им њих/их њима њима
1
оне
Напомена: Нерематизовани (енклитички, ненаrлашени) облици пред метно-личних заменица не појављују се иза предлога.
У оквиру општеповратних заменица општеповратно-лич на заменица себе има парадигму заменице Ши без облика за номинатив и вокатив, а индиферентна је према роду и броју. У парадигми реципрочно-повратних заменица, односно заменичких израза Uegaн gpyioi, јеgна gpyie, јеgно gpyio) променљив је само други део, који има а.цјективну парадиг му одређеног вида без облика за номинатив и вокатив . Реци прочно повратне заменице средњег рода немају акузатив множине (*јеgна gpyia). У предлошким конструкцијама пред лог се налази између првог и другог дела реципрочно-по вратне заменице: јеgан og gpyioi, jegнa йр е.ма gpyioj и сл . Не-личне именичке заменице имају две вариј анте а.цјек тивне парадигме. Једна је свој ствена заменици ко и замени цама које су од ње изведене: ном. ко, ген.-акуз. коiа (-коi[а] ), дат.-лок. коме (-ком[е]), ин стр. ки.ме ( -ки.м[ е]). Такву пара. дигму у Ј еднини мушког и средњег рода имаЈ у и придеви типа висок, с том разликом што ти придеви у мушком роду имај у друкчиј и облик ном . и инстр., и што разлика између дужих и краћих облика код придева није само формална не го је и функционална (одређени/неодређени придевски вид). Заменице типа ко не могу, а придеви са одговарајуhом проме ном могу бити употребљени у именским групама с вокативном .
443
Срйски језик
функциј ом, разуме се, само у облику једнаком номинативу придева одређеног вида, нпр. Нови ipage, сјеgиш на крај мо ра 1 И валове бројиш низ йучину (Његош). Друга парадигма је својствена заменици шШа или шШо и свим заменицама изведеним из облика -шiйа или -шШо: ном.-акуз. шiйа//шШо, ген. чеiа (-чеi[а]), дат.-лок. челtу (-челt[у]), инстр. чиме (-чим[е]). У конструкциј ама одричних заменица (= опште негативне) са предлозима, предлог се интерполира између одричне и заменичке морфеме, нпр. ни og коiа, ни за шШа . . . , уп. у пословици Све за образ, образ ни за шШа. Наставци заменичке парадигме типа шШа//шШо ка рактеристични су и за придеве у парадигмама са основом на мек сугласник, нпр. леШњи (и придевске заменице као мој), на -ш, нпр. лош (и придевске заменице као наш), или -ж (нпр. компаративи типа gражи) у једи. м. и ср. рода, али уз неке разлике у односу на поменуrу заменичку парадигму: наставак у номинативу је друкчиј и и не показуј е разлику у роду (уп. шШа//шШо, али леШњ-и/леiйњ-а/леШњ-е), разлику је се дистрибуција крај њих вокала у наставцима (уп. дат.-лок. чему према леiйњем [у] , а само у придевској пара дигми (а не и у заменичкој , типа шШо//шШа) постоји облик кој и се употребљава у вокативним именским групама и који је идентичан са обликом номинатива, нпр. Дpaiu браШе! Падежне парадигме именичких заменица углавном су . . вариЈ анте размотрених супстантивних или аЦЈективних парадигми, са израженим суплетивизмом и одсуством ПОЈединих падежних облика. Изражена је и факултативна или компле ментарна вариј антност падежних облика, а сасвим специ фичну појаву представљају непотпуне клитичке парадигме неких заменица. Заменице првог и другог лица и повратна заменице се бе могу се односити на лица било мушког било женског по ла, што се изражава обликом за род у предикату ако у пре дикату постоји облик за род (нпр. Ја сам сйавао!сйавала, Виgеоје себе 1 Bugeлa je себе на слици). Предметно-личне и реципрочно-повратне заменице имај у род као селективну и синтаксичку, а не као парадигматску категорију (нпр. Он и 444
Морфолоiија
она су из Ниша (као Јован и Јована су из Ниша), Гgеје Кра љево ? Оноје у Србији, Јанко и Марко су йомаiалијеgан gpy ioм, Ана и Ивана су йомаiШtе јеgна gpyioj). Заменице са ко у основи имају граматичку спој ивост као да су именице му шког рода, нпр. Које куцао ?, а заменице са шШа или шШо у основи имају граматичку спојивост као да су именице сред њег рода, нпр. НишШа није йШlо, НешШо је йШlо. У погледу категориј е броја, поред заменице себе, кој а не изражава број (уп. ПосмаШра себе у oiлegШty 1 Посма Шрају себе у oiлegШty), неке именичке заменице немају мно жинске облике (ја, јеgно gpyio, све не-личне заменице ), за меница ми нема Ј еднину, док остале именичке заменице имај у број као парадигматску категорију, тј . имају облике за оба броја. Заменице ви, они, јеgни gpyie могу да имају збир но значење, нпр. ви може да значи 'ти + они ' , они 'он + она' итсл. 2.2.2. Неименичке речи 2.2.2. 1 . Придеви Морфемска и творбена структура придева, као и име ница, одређена је обавезном коренском морфемом (или, у сложеницама, коренским морфемама) и различитим афик сима - пре свега префиксима и суфиксима, нпр. йра-слов -ен-ск-и. Нај већи део придевских префикса нема граматич ка значења, нпр. на-, не-, о-, йо-, йре-, йри-, йро-. Изузетак ј е суперлативни префикс нај-, нпр. најлейшu. Придевска суфик сација (придеви имају, на пример, суфиксе -ак-, -ан-, -асШ-, -ашан-, -ав-, -ачак-, -ен-, -евuШ-, -uчасШ-, -инск-, -љuв-, -овuШ-, -овск-, -ск- . . . ) , иако развиј енија од префиксације, такође ретко учествује у исказивању граматичких значења, уп. компа ративне суфиксе -иј-, -љ-, -ш-, нпр. вернији, gубљи, лейши, или суфиксе који искључуј у разликоваље одређеног и неод ређеног придевског вида: -ј-, -њ-, -шњ-, -ск- итд., нпр. geчju, леШњи, онgашњи, морски. У српском ј езику су скоро сви придеви променљиве ре чи (уп. као изузетак: беж, браон, лила . . . , нпр. Куйилаје беж 445
Срйски јез ик
хаљину); и имај у граматичке категорије рода, број а, падежа и аниматности, као и лексичко-граматичке категорије степе на и одређеног или неодређеног вида. За разлику од именица, род придева је парадигматска категорија. Сваки придев има засебну падежну потпарадиг му за мушки, женски и средњи род у оба броја, с ретким изу зецима, нпр. Шруgна. У именским групама облике рода, броја и падежа придева конгруенциј ски контролишу категоријал ни облици именица, нпр. йлаво небо, йлавоi неба . . . То важи и за категорију живог, нпр. Bugи нашеi Раgована, али Bugu наш јорiован, што значи да ј е аниматност придева, за разли ку од именице, парадигматска категорија свој ствена свакој придевској речи. Као што се разликују парадигме мушког, женског и средњег рода и парадигме једнине и множине, та ко се разликују и аниматне и инаниматне придевске пара дигме, супротстављене само обликом акузатива мушког ро да у једнини. Категорије степена поређења и одређеног или неодређеног вида у мањој су мери граматикализоване него претходне, ј ер нису обавезне за све придеве, него само за је дан њихов део (за описне придеве, уз неке изузетке). 2.2.2. 1 . 1 . АДЈЕКТИВНА ПАРАДИГМА је парадигма која је нај ширс заступљена међу придевима, тј . која је типична за придеве. Део придева има само парадигму а.цјективног ти па, нпр. придеви са суфиксима -ј- (као козји), -њ- (као вечер њи), -шњ- (као сйољашњи), -н- (као йараgни), -ен-и (као йлаiйпени); придеви на -ћи (йисаћи, Шекући, шиваћи . . . ) и низ других придева, нпр. јарки, жарки, сињи . . , док други део придева има само мешовити, а.цјективно-супстантивни тип парадигме : придеви са суфиксом -ов- (као йойов), -ев- (као очев), -ин- (као мајчин) (в. даље). Придеви кој и имају кате горију вида исказују ј е као опозицију између а.цј ективне и мешовите парадигме. У а.цјективној парадигми, у којој је основа увек иста, та ко да су подтипови те парадигме одређени различитошћу наставака у пој единим падежним облицима, наставци су следећи : .
446
Морфолоiија м. р. н. г. а.
и. д.-л.
-и
1
1
с.
р.
-о/-е
-or(a) 1 -er(a) -и/-or(a)/-er(a); -о/-е -им
-ом(е) 1 -ем(у)
ж. р.
м. р.
-а
-и -их
-е -у -о -ој
-е
-им( а ) -им( а )
с.
р.
ж . р.
-а
-е
-их
-их
-а
-им( а ) -им( а )
-е
-им( а) -им( а )
Акузатив ј еди. мушког рода ј еднак ј е или облику ном . ј еди. или облику ген. ј еди. , у зависности од тога да ли при дев одређује аниматну или инаниматну именицу. Тамо где постоје два могућа наставка од кој их ј е један -о (или почиње тим гласом), а други -е (или почиње тим гла сом), њихова дистрибуциј а зависи од квалитета придевске основе: ако се придевска основа завршава тврдим сугласни ком (осим ж, ш, ч) , придевски наставак је -о (или почиње тим гласом), а ако се придевска основа завршава меким су гласником или сугласницима ж, ш, ч, наставак је -е (или по чиње тим гласом). Уп. йлавоi, йлавом, йлаво, али леiйњеi, леШњем, леШње; свежеi, свежем, свеже. Факултативни самогласник на крају облика за лок. једн. придева м . р. и с. р. јесте е, нпр. йлавоАt(е), што не важи за придеве са основом на мек сугласник или на ж, ш. ч, који се обично употребљавају без факултативног вокала у дат.-лок. једи . , али се понекад срећу и у облику с факултативним у, нпр. крајњему (правило међуслоговне дисимилације: крај . . њи самогласник Ј е друкчиЈ И од оног у претходном слогу йлавоме, али Шуђему), што је у савременом српском књи жевном Ј езику стилски маркирано као архаично, песнички или регионално, па и тада се такав облик пре среће у случа јевима поименичене употребе придева него у њиховој при марној употреби, нпр. Дај Шо oнo/rte крајњем)!_. Употреба факултативних вокала се препоручуј е ако ј е то начин д а се избегне суседства два сугласника истог или сличног квалитета, нпр. срйскоi.а књижевиоi језика, али та ква изговорна пракса није честа и осећа се као књишка - а није ни нормативно обавезна. 447
Срйски језик
Код придева су, као и код именица, квантитативни но минатив и акузатив облички једнаки са генитивом, нпр. Мноiо бeoipagcкux сШуgенаШа бави се сйорШом = Mнoiu бe oipagcкu сШуgенШи баве се сйорШом (уп . за именице 2.2.2.2. 1 ; као и 3 . 1 .2.2; и 3 .2.3 . 1 ), што није унето у таблицу јер важи само за конструкције с бројевима и количинским изразима. П остоје четири подтипа а.цјективне парадигме (у обра сцима 2, З и 4 наводе се само оне потпарадигме код кој их постој и разлика у наставку у односу на друге, наведене пот парадигме а.цјективне парадигме): једнина
l н. г. а. и. д.-л.
морск-и морск-о г(а) морск-и морск-им морск-ом( е)
морск-о морск-о г(а) морск-о морск-им морск-ом( е)
морск-а морск-е морск-у морск-ом морск-ој
множина н. г. а. и. д.-л.
морск-и морск-их морск-е морск-им (а) морск-им(а)
морск-а морск-их морск-а морск-им(а) морск-им(а)
2 н. г. а. и. д.-л.
морск-и морск-ог(а) морск-о г(а) морск-им морск-ом(е)
морск-е морск-их морск-е морск-им(а) морск-им( а)
4
з летњ-и летњ-ег(а) летњ-и летњ-им(а) летњ-ем(у)
летњ-е летњ-ег(а) летњ-е летњ-им(а) летњ-ем(у)
летњ-и летњ-ег(а) летњ-ег(а) летњ-им (а) летњ-ем(у)
2.2.2. 1 .2 . МЕШОВИТА ПАРАДИГМА одликуј е се ОСНОВОМ КО ја може бити : (а) иста у свим облицима; (б) различита у зависности од вокализациј е непостоја ног вокала у ном. или акуз. једи. м. р.; 448
Морфолоiија
(в) различита као под (б), уз одсуство реализације су гласничких фонема /d/, /t/ у групама зg#н, сШ#н испред #, ко Је НИЈе вокализовано; (г) као под (б), уз друкчију звучност претпоследњег су гласника, тако да су оба крај ња сугласника основе исте звуч ности; (д) са алтернациј ом [o] : [ l ] на крају основе, при чему се [о] остваруј е само испред наставка -в (в. примере у табели). Број могућности употребе различитих наставака у истој падежној функцији (при различитим условима) исти је као и у управо размотреној адјективној парадигми: ( 1 ) у једи. м. р. једнаки су облици за ном. и акуз. ( -0 ) , а у једи. с. р. ном. и акуз. имај у наставак -о; (2) у једи. м. р. једнаки су облици ген. и акуз. ( -а) , а у ном. и акуз. једи. с. р. наставак је -о; (З) у једи. м. р. једнаки су облици за ном. и акуз. (-0 ) , а у ном. и акуз. једи. с. р. наставак је -е; (4) у једи. м. р. ј еднаки су обли ци за ген. и акуз. ( -а) , а у н ом. и акуз. једи. с. р. наставак је -е. Дистрибуција наставака о/ е одређена је природом крај њег сугласника основе: иза тврдих сугласника основе дате наставачке морфеме реализуј у се као -о односно -ом, а иза меких или ж, ш, ч - као -е. Инвентар наставака мешовите промене у целини је сле дећи: -
-
множина
једнина м. р. н. г. а. и. д.-л.
-е
-а -е
-им -у
с . р. -о/-е -а -о/-е -им -у
ж. р. -а -е -у -ом -ој
м. р. -и -их -е -им( а) -им(а)
с.
р. -а -их -а -им( а) -им( а)
ж. р. -е -их -е -им( а) -им( а)
Табеларни приказ подтипова мешовите промене приде ва има следећи изглед (у обрасцима 2а, За, l б, 2б, l в, 2в, l г, 2г, l д, 2д наводе се парадигме само оног рода и број а где по стој и разлика у односу на друге, наведене парадигме): 449
Срйски језик la
једнина
н. г. а. и. д.-л.
плав-е плав-а плав-е плав-им плав-у
н. г. а. и. д.-л.
плав-и плав-их плав-а плав-им( а) плав-им( а)
плав-о плав-а плав-о плав-им плав-у
плав-а плав-е плав-у плав-ом плав-ој
множина
2а н. г. а. и. д.-л.
плав-е плав-а плав-а плав-им плав-у
2в н. г. а. и. д.-л.
постан-е поен-а поен-а поен-им поен-у
плав-а плав-их плав-а плав-им(а) плав-им(а)
За сињ-е сињ-а сињ-е сињ-им сињ-у
lг тежак-е тешк-а тежак-е тешк-им тешк-у
lб тужан-е тужн-а тужан-е тужн -им тужн-у
2г тежак-е тешк-а тешк-а тешк-им тешк-у
плав-е плав-их плав-е плав-им( а) плав-им(а)
2б тужан-е тужн-а тужн-а тужн-им тужн-у
lд бео-е бел-а бео-е бел-им бел-у
lв постан-е поен-а постан-е поен-им поен-у
2д бео-е бел-а бел-а бел-им бел-у
Непостојани вокал у парадигми имају придеви чија се основа испред наставка који ниј е -е завршава двама сугла сницима, осим ciii , шШ. Код придева, као и код именица, квантитативни номи натив и акузатив облички су ј еднаки са генитивом, нпр. Мноiо йлавих засШава се вијори = Мноiе йлаве засШаве се вијоре; Виgим мноiо йлавих засШава = Виgим мноiе йлаве засШаве (уп. за именице 2.2.2.2. 1 ; као и 3 . 1 .2.2; и 3 .2.3 . 1 ) , 450
Морфолоiија
што ниј е унето у таблицу, јер важи само за конструкције с број евима и количинским изразима. Придевски облици који припадају адјективној парадиг ми по правилу се од придевских облика који припадају ме шовитој парадигми разликују и по акценту, али та разлика у говорној пракси савремених говорних представника српског књижевног језика често није стабилна чак ни у говору висо ко образованих људи. Преовладава акценат који је каракте ристичан за облике адјективне парадигме.
2.2.2. 1 .3 . Описни придеви (који изражавају особину подложну поређељу и степеновању, граматичком или негра матичком, уп. бео, бељи, беличасШ, веОЈиа бео и сличне) имају и категорију одређеног/неодређеног ПРИДЕВСКОГ видл. Категорија придевског вида исказује се опозициј ом облика адјективне и мешовите промене у оквиру исте придевске парадигме. Облик одређеног придевског вида употребљава се у функцији одређене референцијалности ИГ с таквим придевским обликом у свом саставу, нпр. Тај сШари човек вас чека. Облик неодређеног придевског вида се употребља ва нереференцијално, било као одредбени елеменат ИГ, нпр. СШар човек се брзо умори, било као именски део предиката, нпр. Тај човек је сШар. То су главне могућности употребе одређеног и неодређеног придевског вида. Референцијално шћу се овде назива повезаност садржај а реченице или неког њсног дела са извесном конкретном ситуациЈОМ или неким њеним елементом. Облик одређеног придевског вида обавезно се користи у именској групи с показним заменицама, нпр. овај нови ка йуШ . . , у саставу двочланог или вишечланог имена или назива (Шћейан Мали, Нови Cag, Мали Мокри Луi и слични), или у саставу двочланих или, евентуално, вишечланих апелатив них израза са описним придевом (бели слез, црни йришШ, ве лики кашаљ, високи евройски комесар за избеiлице итд.). Облик неодређеног придевског вида обавезно се поја вљује у предикату, нпр. Снеiје бео (= нереференцијално 'снег се бели ' ), Дунав Шече муiйан и слично. .
45 1
Срйски јези к
У конгруентном атрибуту сусрећу се оба вида (уп . До бар ловац Ш о мора ga зна vs. Добри ловац им је йомоiао ), по правилу сваки у својој функцији, али је у неконгруентном атрибуту као позициј и неутрализације дате видске опозиције без измене значења чешћи облик одређеног вида, нпр. Човек исШанчаноi укуса Шо осећа, што ипак не искључуј е могућ ност употребе другог облика, уп. Човек исШанчана укуса Шо осећа и сл. Напомена: Осим ових, основних карактеристика одређеног и неодређе ног придевског вида, у српском језику постоје и неки посебни случајеви употребе видских облика описних придева, који, због своје слабе регуларности, излазе изван домена изразитије грама тикализованих појава.
Придеви (најчешће присвојни или релациони) са су фиксима -ов-, -ев-, -ин- (као йойов, очев, Чеховљев, мајчин . . . ) имају дублетну мешовиту промену: (а) супстантивно-мешо виту (с мање адјективних наставака) и (б) адјективно-мешо виту (с више адјективних наставака), која је чешћа, уп. (а)
(б)
н.
мамин-е
мамин-е
г.
мамин-а
мамин-ог(а)
а.
мамин-е/-а
мамин-е/ог(а)
и.
мамин-им
мамин-им
мамин-у
мамин-ом(е)
д.-л.
Напомене: - Наведена је, као релевантна, само парадигма једнине м. р. - Суфиксу -ев- никада непосредно не претходи лабијал. Ако се претходна морфема завршава лабијалом, за њим следи епентет ско /1 ' / испред /ev/, нпр. зеШовљев, Пойовљев и слично.
Презимена (дакле, именице) са суфиксом -ов-, -ев-, или -ин- (Мшьанов, Делчев, Пушкин и слична) имају супстантив но-мешовити тип парадигме, али у инстр. , поред адјектив ног наставка -им, често имају и дублетни супстантивни на ставак -ом, тј . Миљановом//Миљановим итд. 452
Морфолоiија
2.2.2. 1 .4. Придеви који значе упоредиву особину имају и систем облика за исказиваље поређеља исте особине при сутне у различитим обј ектима, или присутне у истим обј ек тима у различито време, тј . облике за СТЕПЕНЕ ПОРЕЋЕЊА. У исказиваљу одговарајућих значеља учествују три придевска облика, којима је одређена придевска лексичко-граматичка категориј а степена: екватив (који се често назива позитивом), компаратив и супсрлатив . Односи међу љима су уређени на основу два семантичка критериј ума: ( 1 ) еквивалентности : екватив (+) 1 компаратив, суперлатив (-); (2) обавезности универзалне квантификациј е : суперлатив ( + ) 1 компаратив (+/-); наиме, за компаратив ниј е обавезно поређење са свим елементима неког скупа, уп. А на је бржа og Марије, иако ј е такво поређење могућно, нпр. А на је бржа o g свих. Екватив је облик који учествуј е у исказиваљу еквива лентности степена изражености неке особине, нпр. Крушка је слаШка као шећер и слично. Употреба тог облика ниј е ограничена само н а исказиваље поређеља, уп. Крушка је слаШка (тзв. позитив; о љеговој парадигми в. горе). У пара дигми степена поређеља екватив је у опозицији с компара тивом, нпр. брз/бржи, а преко компаратива и с љеговим де риватом - суперлативом, нпр. бржи/најбржи. Облик компаратива одређен је компаративним суфиксом (-ј-, -иј- или -ш-), настанком (-и, е или а), врстом сугласнич ке промене на крају основе у односу на квалитет основе по лазног облика (нпр. Ших/Шиши), и конкретном коренском морфемом (нпр. Шуй/Шуйљи, али лей!лейши). Компаративни облици имају падежну парадигму типа З и 4 (в. леШњи), а разликују се од основног придевског обли ка по квалитету краја основе. Придеви ј едносложне основе (нпр. gpai) имају у облику компаратива краткосилазни акценат и алтернацију на крај у основе (gражи), која ј е историјска последица утицаја ком паративног суфикса -ј- на последљи сугласник основе (јото ваље). Тако придеви једносложне основе која се у полазном придевском облику завршава на б (нпр. iруб), g (нпр. Шврg), i (нпр. сШроi), х (нпр. Ших), к (нпр. јак), о/л (нпр . бео), й 453
Срйски језик
(нпр. Шуй), сШ (нпр. чврсШ), в (нпр. сув) или з (нпр. брз), имају у облику компаратива на крају основе респективно су гласнике бљ (нпр. iрубљи), ђ (нпр. Шврђи), ж (нпр. сШрожи), ш (нпр. Шиши), ч (нпр. јачи), љ (нпр. gубљи), йљ (нпр. Шу йљи), шћ (нпр. чвршћи), вљ (нпр. сувљи) или ж (нпр. бржи). Промена квалитета последњег сугласника основе пове зана је с променом типа придевске парадигме, уп. Шихи, Ши хоi . . . , али Шиши, Шишеi . . . У српском језику иј екавског изговора јата ум. дугог ије у полазном облику придева имамо е у компаративу, нпр. йријек!йречи. Такве алтернације краја основе карактеристичне су и за морфологију неких придева двочлане основе са суфиксима -ак- (нпр. Шанак), -аи- (нпр. ipgaн), -ек- (нпр. gалек), -ок (нпр. gубок), уп. Шањи, iрђи, gаљи, gубљи. Уп . такође: pegaкl ређи, краШак/краћи, жесШок/жешћи, за разлику од придева кој и суфикс -ак- задржавају у компаративу, уп. iибак/iийки ји, йиШак!йиШкији, виШак/виШкији итд. У неким случај евима придеви двочлане основе са су фиксима -ак- или -ан- имају у компаративу исти суфикс, али са друкчијим аломорфом, уп. iорак/iорчи, бесан/бешњи, Ше сан!Шешњи. Неки придеви с једносложном основом на б, в, м, н, с, Ш, сШ, имају у компаративу суфикс -ј- без промене на крају основе, нпр. слаб/слабији, зgрав/зgравији, сШр.w!сШр.Јиији, фин/ финији, кос/косији, шкрШ!шкрШији, кљасШ!кљасШији. Већина придева двосложних и вишесложних основа има у компаративу суфикс -иј- без промене на крај у основе, уп. нежап/нежнији, сйособан/сйособнији. Компаративни облици придева лак, лей, мек јесу лакши, лейши, .мекши, а компаратив придева gебео је gебљи. Једносложне основе придева имају у компаративу крат косилазни акценат, а двосложне и вишесложнс основе при дева имају у компаративу краткоузлазни акценат на трећем слогу од краја граматичког облика речи. Четири придева имају суплетивни компаратив : goбapl бољи, зао/iори, Јиали/мањи (такође .;иален/мањи), велик/већи. 454
Морфолоiија
Облици компаратива неких придева могу се употребити елативно (појачано основно значење), нпр. Виgели су jegнoi ciiiapиjei човека; Узео је јеgно мање йарче; Био је бољи ђак и слични случај еви. У неким случај евима облик компарати ва значи ослабљено основно значење, уп. Хоћу јеgну iорчу кафу, тј . ' мало горку' и Хоћу јеgну iорку кафу. Облици суперлатива разликују се од облика компарати ва истог придева само префиксом нО}-, нпр. Шањи/најШањи, виши/највиши, јачи/најјачи, бољи/најбољи, разу.мнији/најра зу.�w нији. Висок степен регуларности имају суперлативни облици с почетним йонај-, нпр. йонајлакши, йонајбрж:и, йонајбољи . О н и с у обичниј и у разговорном ј езику, а инициј ални пре фикс йо- у таквим облицима у поређењу са облицима који га немај у ублажава категоричност суперлативног значења. Напомена: - Граматички најрелевантније акценатске алтернације у об лицима степена поређења јесу следеће. Највећи број једносло жних придева са дутосилазним акцентом у облицима кој и имају наставак -е (ном. или акуз. ј едн. ) у друтим облицима мешовите парадигме има дугоузлазни акценат на истом слогу, нпр. блйi, ген. блtlia итд. , док је у свим облицима а.цјективне парадигме акценат дугосилазни, уп. ном. једн. блйiй, блйiа, бшiiо).
Придеви с непостој аним вокалом у основи и дугоузла зним акцентом на првом слогу у облицима мешовите проме не, имају у облицима а.цјективне промене дугосилазни акце нат на истом слогу, нпр. муgар, али муgрй, муgра, муgро), а вишесложни придеви с непостоЈ аним вокалом у основи и узлазним акцентом на унутрашњем слогу имај у тај акценат само у мешовитој промени, док се у а.цјективној промени њихов акценат налази на првом слогу, нпр. gуiачак, gуiачка, gуiачко, али gуiачкй, gуiачка, gуiачко . . . Независно од природе и места акцента у облику еквати ва, у облицима компаратива са суфиксом -иј- придеви имај у краткоузлазни акценат на крај њем слогу основе, нпр. брu ж:љив/брижљuвијй, а у облику компаратива са -љ-, -ш- или без икаквог суфикса, али са променом у основи, акценат ј е 455
Срйски јез ик
увек краткосилазни на првом слогу, нпр. скУйlскуйљи, лёй/ лейшй, вйсок/вйши. Облик суперлатива има увек дугосила зни акценат на префиксу, а може имати и споредан акценат - онакав какав ј е у облику компаратива истог придева, нпр. нiiјраgдснијй.
2.2.2.2. Број еви Број еви се издвајају у засебну врсту речи на основу спе цифичног комплекса граматичких и семантичких својстава. Бројеви су именске речи са најједноставнијом творбеном структуром, ј ер немају префиксе, а суфикси за деривацију бројева релативно су малобројни и углавном имају грама тичка и лексичко-граматичка значеља збирности (-ој-, -ор-, нпр. gвоје, йеШоро), разломка (-ин-, нпр. йеШнаесШина), приближности (-ак-, нпр. йеШнаесШак), мушког лица (-иц-, нпр. йеШнаесШорица). У творбеном погледу број еви се раз ликују од других врста речи и понеким карактеристичним суфиксом, уп. -наесШ, нпр. йеШнаесШ, често и вишечланом структуром, нпр. gвесШа gваgесеШ oca.iw, а и конверзијом, која је иначе у српском ј езику маље заступљени начин дери вације, уп. йеШнаесШ према йеШиаесШи и слично. Број еви у ширем смислу, како се овде излажу, обухватај у речи са бро јевним значељем као зај едничким и с неким специфичним категоријалним значељем као посебним, уп. йеШ, йеiйи, йе Шоро, йеШина итд., укључуј ући и број евне именице. Број е ви у ужем смислу обухватај у речи са број евном семантиком кој е се морфолошки разликују од именичких и придевских парадигми, мада су и између себе морфолошки знатно раз ликују, уп. јеgан, gва, Шри, чеШири, йеiй; йеШоро. Број ев и су изразито отворен језички подсистем, чији је инвентар начелно (из семантичких разлога) неограничен. По структури могу бити (а) ј едночлани: прости, нпр. йеiй, изведени, нпр. йеШнаесШ, сложени, нпр. йеШсШо, и (б) дво члани и вишечлани, нпр. йеiйсШо йеiй, йеШсШо йеgесеШ йеШ. Једночлани су број еви одјеgан до gваgесеШ, сви броје ви који значе десетице и стотине закључио са gевеШсШо, као и именички број еви xuљaga, милион, мuлujapga, билион, Шрилион, а остали број еви су двочлани или вишечлани. 456
Морфолоi ија
У српском ј езику издвај ају се следећи граматички и се мантички типови број ева: ( 1 ) основни, нпр. йеШ; (2) редни, нпр. йеШи; (3) збирни, нпр. йеШоро; (4) број еви сложених целина (застарело), нпр. йеШори; (5) мушколични, нпр. йе Шорица; (6) разломачки, нпр. йеШина; (7) апроксимативни, нпр. gесеШак. Њихове функционално-семантичке особине разматрај у се у одељку о квантификацији у именској групи . Основни и редни број еви налазе с е у односу уочљиво (с ретким изузецима) регуларне формалне и семантичке опо зиције, због чега се могу посматрати као чланови граматич ке категорије УРЕЂЕНости (= уређене број евости), у којој су редни број еви маркирани члан, ј ер обавезно имају дато зна чење, уп. ПеШ йацијенаШа чека према ПеШи йацијенШ чека (в. више у одељку о кванитификацији именском групом). Традиционално се, међутим, основни и редни број еви по сматрају одвојено, при чему се редни број еви, због њихових а.цј ективних парадигми, у неким словенским граматикама разматрају као посебан тип придева. Нешто је слабија, али у целини доста изразита регуларност односа између основ них и других врста број ева, нпр. редних, мушколичних. 2 . 2.2.2. 1 . Основни БРОЈЕВИ већином су непроменљиви. Од њих само број еви јеgан gва, Шри, чеШири (и вишечлани број еви који се њима завршавају) имају парадигму. Број еви јеgан, gва, Шри и чеШири, као и сви вишечлани број еви који се њима завршавају, имају граматичку категорију падежа, иако фреквентност употребе облика косих падежа нагло опада с порастом нумеричке вредности тих број ева. Број је gан има а.цј ективно-мешовиту парадигму (тј . такву кој а ј е само мањим делом супстантивна), с непостој аним вокалом који се вокализује само ако је наставак -е, број еви gва, Шри и чеШири имај у посебне парадигме, а остали променљиви основни број еви имају супстантивне парадигме. У погледу категорије броја основни бројеви gва, iйpu, чеiйири понашају се селективно - конгруирај у с паукалним обликом именице. ,
Напомена: Множински облици броја јеgан употребљавају се ређе, углав ном са именицама pluralia tantum (уп. јеgне санке, јеgне .маказе). 457
Срйски језик
Као што се види из парадигми бројева gва, Шри и чеШири наведених у следећој табели, те парадигме су доста специ фичне - не толико у пој единим наставцима колико у цели нама парадигми. Од основних бројева парадигму категорије рода имају само број еви јеgаи, јеgна, јеgно (мн . јеgни, јеgне, јеgна), gва (не-женски род) 1 gве (женски род) и, наравно, двочлани и вишечлани број еви који се њима завршаваЈ у (ciiio јеgна, сШо gве и слични). н. r.
Д.
а. в. и. л. н. r.
Д.
а. в. и. л.
један 1 једно једног( а) једном( е) = н. или r. = н. једним једном(е)
једна једне једној једну = н. једном једној
једни
две двеју двема две = н. двема двема
три трију трима три = н. трима трима
четири четирију четирма четири = н. четирма четирма
два двају двама два = н. двама двама
1
једна једних једнима једне = н. једнима једнима
1
једно
Облик gва је не-женског рода, а облик gве је женског ро да. Коси падежи (тј . њихови засебни облици) број ева gва, Шри, чеШири употребљавају се ретко, што посебно важи за Шри и чеШири. Осим тих основних број ева, као и вишечланих основ них број ева који их садрже, други основни број еви су не променљиви, са изузетком именичких бројева (xuљaga, ми лион, милијарgа итд.). У конструкцијама с конгруентним атрибутом број xuљaga се у морфолошком погледу понаша као именица, нпр. јеgна хиљаgа, јеgне xuљage . . . , Ша xuљaga, Ше xuљage . . . ; у конструкциј ама с н азивима мерних ј единица употребљава се непроменљиви облик xuљagy, нпр. xuљagy gинара, og xuљagy gинара, хшьаgу gевеШсШо gевеgесеШ gpy ia iоgина и сл. 458
Морфолоiија
Када се променљиви основни број еви (осим броја је gан) употребљавају с предлозима, могу бити непроменљиви и користити се само у облику номинатива, а у различитим падежним функцијама у зависности од избора предлога и ширег синтаксичког окружеља, нпр. og gва сШуgенШа, са Шри сесШре, за чеШири села, што ј е карактеристично и за основне број еве који су увек непроменљиви, нпр. og йеШ сШуgенаШа, са шесШ сесШара, за сеgам села. 2 . 2 .2.2.2. Р Едни БРОЈЕВИ имају посебно граматичко зна чеље уређене број ивости, које се испољава у опозицији из међу облика основних и редних бројева, односно у супрот стављености значења уређеног, структурисаног скупа (редни број ) значељу скупа кој и је према том критеријуму неутра лан (основни бројеви), нпр. йеШнаесШи!йеШнаесiй. Редни број еви у погледу морфолошке парадигматике и синтаксичких функција припадају придевима, а у творбе ном погледу су, осим малоброј них суплетивизама (јеgан йрви, gва - gpyiи, iйри - Шрећи, чеШири - чеШврiйи), изведе ни из основних бројева. Изузеци су йрви ( vs. јеgан), gpyiи ( vs. gва), Шрећи ( vs . iйри), чеiйврiйи ( vs. чеiйири), сШоiйи ( vs. сiйо), хиљаgиiйи ( vs. xuљaga), ми.;rzиониiйи ( vs . милион) . . . , као и број еви који ове садрже. Сви редни број еви имају адјек тивне парадигме - тип 1 а, 2а; изузетно број Шрећи припада деклинацијском типу За и 4а. Само у парадигмама сеgам/ сеg.лt�и, осам/ос.,wи постоји непостојани вокал. У вишечла ним редним бројевима последљи члан има облик редног број а, а претходни имаUу) облик основног броја и не ме њаUу) се, нпр. сiйо gваgесеШ йрви, сiйо gвageceiй йрвоi . . Ис пред последљег члана допушта се употреба везника и, нпр. gваgесеШ и йрви. ЗБИРНИМ БРОЈЕВИМА се традиционално називају број еви чије се граматичко значеље колективне бројивости испоља ва у љиховој супротстављености основним број евима, од којих су изведени суфиксима: -ој-е, нпр. gвоје, Шроје, gваgе сеШ gвоје, gвageceiй Шроје, и -ор-о/1-ер-о нпр. йеШоро!!йе Шеро. Број јеgан (као и gваgесеШ јеgан итд.), и број еви за стотине, хиљаде, милионе немај у одговарајућих јединица у .
459
Срйски јез ик
систему збирних бројева, па се уместо њих користи облик средњег рода, нпр. gваgесеШ јеgно, gваgесеШ gвоје, gваgе сеШ Шроје итд. Функционални садржај категориј е збирности чини су протстављеност обичне нумеричке квантификације неког скупа таквој нумеричкој квантификацији којом се, пре свега, наглашава да скуп представља сложену целину, мање-више компактно схваћену групу исказану именицом у облику који изван употребе са збирним бројем има значење плуралности, нпр. Шроје ученика, чеШворо јаiњаgи, йеШоро gеце. Поред тога, збирни број еви често означавају скуп чије су јединке различитог пола, нпр. Шроје ученика, чеШворо сШуgенаШа, йеШоро йролазника итд. Изузетак од тога су именске групе са збирним број евима и називима за младунчад, кој е не садр же информацију о полу, нпр. gвоје йилаgи, Шроје јараgи. Напомена: У административном и научном стилу, када је реч о лицима, поготову са вишим друштвеним статусом, уместо квантификаци је збирним бројевима предност имају основни бројеви, нпр. Ску йу је йрисусШвовало йеШ gекана (не *йеШоро gекана).
Збирни број еви употребљавају се и за квантификацију предмета које означавају именице класе plиra/ia tantиm, нпр. gвоје маказа, или предмета кој и обично долазе у пару, нпр. gвоје чарайа. Ако је реч о квантификацији скупа од пет или више елемената, уз именице p/иra/ia tantиm уместо збирних број ева често се употребљавај у основни број еви, нпр. йеШ маказа, а за предмете који обично долазе у пару користи се именица йар и квантификација основним број ем , нпр. йеШ йари чарайа. Збирни бројеви нису представљени континуираним ни зом: недостају чланови кој и би одговарали број у јеgан и ви шечланим број евима са јеgан у систему основних бројева. Бројеви gвоје и Шроје имају суфикс -ој- и падежну парадиг му, а остали су изведени суфиксом -ор- (регионално и -ер - ) од редних број ева и немају падежну парадигму. Променљи ви збирни број еви имај у следеће облике (редоследом н . , г. , д. , а., и . , л.): 460
Морфолоiија
gвоје, gвoia, gвома, gвоје, gвома, gвома ; Шроје, iйpoia, Шрома, Шроје, Шрома, Шрома; али се у одређеним синтаксичким условима (с предлозима) употребљавају као непроменљиви број еви, нпр. Дошла је са gвоје gеце. Именске групе са збирним бројем које конститу ише именица могу се употребити само у номинативу и аку зативу, нпр. Двоје gеце чека, а именске групе које конститу ише поименичено употребљен збирни број могу се пој ави ти у било којем падежном облику, нпр. Њ u/vta gвљиа је Шо било gpaio. 2.2.2.2 . 3 . БРОЈЕВИ СЛОЖЕНИХ ЦЕЛИНА (кој и се у савреме НОМ српском књижевном ј езику срећу ретко, а и тада обич но са именицама без облика за ј еднину или са именицама кој е значе пар : Шроје чарайе, Шроја враiйа и сл.) такође ни су заступљени континуираним низом, на исти начин као ни збирни број еви, од којих се не разликују по квалитету осно ве, него само по томе што имају парадигму рода. 2 .2.2.2.4. МУШКОЛИЧНИ БРОЈЕВИ су именички број еви КО ји представљају посебну морфолошку формацију број ева у српском ј езику са обавезним значењем мушке полне струк туре квантификованог скупа људи. Мушколични �рој еви у погледу конгруенциј е слажу се са плуралским облицима предиката, нпр. Двојица ogyciйajy, и облицима средњег ро да, нпр. Двојица су оgусШала. Основни број еви су према критеријуму полне структу ре скупа постављени неутрално, уп. йеШ gечака према йеШ gевојчица, или йеШ cyguja, тј . могу квантификовати било му шка било женска лица. Редни бројеви, захваљујући посебним облицима за мушки и женски род, дај у у том погледу преци знију информацију (уп. йеШи gечак, али йеШа gевојчица), иако, у зависности од лексичког значења именице, облик мушког рода може у односу на значење пола бити и неутра лан, нпр. йеШи cyguja може бити и жена. Збирни број еви, као што је било речено, када су употребљени за квантифи кацију скупа људи који није именован збирном именицом или за ј единке младог узраста, реферишу о хетерогеној полној структури таквог скупа, а мушколични бројеви означавај у скупове лица искључиво мушког пола.
46 1
Срйски језик
Само облицијеgна, gве, обе, обаgве (регионално) и мно жински облици женског рода редних бројева, који се ретко употребљавај у, нпр. Прве Шак.мичарке из сваке iруйе иgу gа ље, реферишу о лицима искључиво женског пола. 2 . 2 . 2 . 2 . 5 . Доста је регуларно, па у том степену и грама тикализовано, исказивање разломака, што се исказуј е РА1ЛО млчким именичким број евима, изведеним од редних броје ва суфиксом -ин-а (iiipeћuнa, чeiiiвpiiiu ua, йeiiiu нa итд.), осим йоловииа наспрам редног броја gpyiu. Ови број еви имају парадигму именица друге деклинације, тип l a. 2.2.2.2.6. Знатно је нижи степен граматикализованости АПРоксимлтивних број ева, изведених из основних број ева суфиксом -ак, нпр. gесеШак, йеШнаесШак, gвageceiiia к и сл.), кој и, због свој е малобројности, очигледно не конституишу посебну грамему у оквиру категорије бројивости. Апрокси мативни број еви су непроменљиви а могу се односити на величине између десет и двадесет, на десетице, стотине, као и на број еве који се овима завршавају. Разломачки и апроксимативни број еви, као и основни број еви, неутрални су према критеријуму пола. 2 . 2.2.2. 7. Општи БРОЈЕВИ су посебан тип нумеричких квантификатора, који имају функционалне особине основних бројевајеgан, или gва, или gвоје, и заменичког универзалног квантификатора ( = опште афирмативне заменице ). Основни општи бројеви су: jeguнu, оба (нс-женски род), обе//обје (женски род); обаgва, обаgве!/обаgвије (регионално), оп штезбирни број је обоје, а мушколични општи број еви су обојица, чсшће, поред обаgвојица, ређе (регионално). Оба значи 'и ј едан и други ' , одн. ' сви, а укупно два ' , нпр. Сло мио је обе ноiе. На сличан начин се интерпретирају значења других општих број ева. Број јеgини ( 'ј едан и то је све ' , уп. Виgели смо јеgиноi њеноi сина према Виgели смо jegнoi њеноi сииа) има ацј ек тивну деклинацију. За обаgва и обаgве в. gва и gве, за обоје в. парадигму gвоје, а за обојица и обаgвојица в. другу декли нацију, тип 1 а. Оба и обе имају следећу парадигму: ном., акуз. оба/обе, ген. обају/обеју, инстр. , дат.-лок. обама/обе.:wа.
462
Морфолоiија
2.2.2. 3 . Прилози Морфолошку парадигму има само део прилога. То су прилози формално идентични с номинативом ј еднине сред њег рода одговарај ућих описних придева, уп. gобар, gобра, gобро и прилог gобро. Парадигмом тих прилога исказуј е се само граматичка категорија степена поређења. Она је фор мално идентична с парадигмом степена поређења одговара јућих придева у ном. ј еди. с. р. (уп. придев : сйоро, сйорије, најсйорије и прилог: сйоро, сйорије, иајсйорије), што се од носи и на различите нерегуларнс облике у таквим парадиг мама пој единих прилога, односно придева, пре свега у вези са суплетивним облицима, или с неправилним алтернацијама краја основе, нпр. мноiо - више, мало - /vtaњe, gобро - боље, лоше - iope, лако - лакше, лейо - лейше, Јиеко - Јиекше, gу боко - gубље, йлиШко - йлиће, високо - више, ниско - ниже, Шешко - Шеже, уско - уже, широко - шире, близу (без та квог облика у придевској парадигми) ближе, gалеко - gа ље, cлaiiiкo - слађе итд. Суперлативни облици прилога изво де се из компаративних облика префиксом нај-, нпр. слађе најслађе итд. Основна синтаксичка функција прилога јесте адвсрби јална (и тада је основни тип субординативне везе у којем се прилози налазе - прикључењс), нпр. Он чвpciiio сйава, али прилози могу бити употребљени и као предикативи, нпр. Ана је gобро, или у саставу допунског одредбеног елемента (модификатор придева или неког другог прилога) у имен ској групи, нпр. врло лейа слика. Заменички прилози, као речи кој е упућуј у на текст или на говорну ситуацију у којој су употребљене, имај у посебне функције у граматици текста и структури дискурса, нпр. Онје Шу зaciiia o, где се Шу може односити или на неки претходно поменути догађај или на одређено место у говорној ситуацији. -
463
3 . СИНТАКСА
Реченица ј е ј езичка јединица која служи, пре свега, име новаљу извесне ситуације, учесника у тој ситуацији и односа међу њима. Реченични израз, као формална страна речени це, зависи од граматичких категорија које се у њој оствару ју и од њеног лексичког састава. Семантички садржај рече нице, односно њена пропозиција (предикатско-аргументска структура), локализован је у односу на време и простор го ворис ситуације (нпр. Caga су Ша.мо, а суШра ће биШи овgе), и у односу на модални оквир који има свака пропозиција, нпр. Caga су, )\-южgа, Ша.мо ; Caga су, вероваШно, Шa_,rw o. Временска локализација пропозиционалног садржаја реченице остварује се путем граматичке категориј е времена, а често и помоћу временских деиктичких израза, нпр. caga, онgа, синоћ, док се просторна локализациј а пропозициј е обично остварује помоћу заменичких речи, нпр. овgе, онgе, Шуgа, свуgа, али, посредно, и помоћу категорије лица, јер су учесници у говорној ситуацији део њеног простора. Модални реченични оквир је пропозициј а вишег реда, у кој ој основна пропозиција има аргументску функциј у, нпр. Caga су, .;woжga, Шa.iwo значи ' постоји могућност да су та мо ' , а који може бити исказан лексички, као у претходном примеру (можgа ), или граматички, нпр. читавом клаузом Моiуће је ga су Ша.мо. Прагматички део реченичног садржај а чине такође (по ред локализациј е у односу на простор и време говорис ситу ације, и упућивања на говорио лице, као носиоца модалне квалификациј е) комуникативна (тематско-рематска) струк тура реченице, као и прагматичке функције, односно говорни 464
Си нiйа кса
чинови који се реченицом остварују, са свој им модалним садржај има: питање, молба, сумња, заповест итд. Реченични израз обухвата предикатски израз (глагол или израз са глаголским елементом) и аргументски израз (или изразе), који има облик ИГ, нпр. Њихова йoceiiia нас pagyje, или клаузе, нпр. Pagyje нас шiiio су нас йосеШuлu. Ре ченични израз може бити сведен само на предикатски израз, нпр. Веје!, или само на аргументски израз, нпр . Снеi! Семантички предикат отвара или блокира позиције за ар гументе, међу којима је нај важниј и први аргумент, чији израз конгруира са предикатским изразом, нпр. Joвauq је gошлq; Пuс.мQје cШuiлQ. Предикати могу имати од једног до четири аргумента, а могу бити и без иједног аргумента, нпр. Грл-tu. Према степену сложености предикатског израза преди кати могу бити прости, нпр. Ана сйава, или сложени, ако се у предикатском изразу, поред помоћног или синсемантич ног глагола, и неке неглаголске речи : именице, нпр. Он је go бpuчuua, придеви, нпр. Он је gобар, прилози, нпр. Он је gо бро. Ужа класификациј а таквих предикатских израза ослања се на врсту глаголског елемента у њима: помоћни глагол, нпр. Он је сШручњак; фазни глагол, нпр. Он йосШаје сШруч њак; непунозначни глагол у перифрастичном предикату, нпр. Он врши коиШролу йроuзвоgа.
3.1. Име нск а група З . 1 . 1 . Структура именске групе З . 1 . 1 . 1 . Структура нуклеусне именске групе. Именска група (ИГ) има номинацијску функцију (јер се њоме именује неки обј ект или нека ситуација), и синтаксич ко-конструктивну функциј у (ј ер је она део реченице). Садр жај ИГ у српском језику зависи од онога што се именује (х), од спацио-темпоралн е референциј алне локализациј с датог садржаја (R), и од његове квантификације (Q), што се зајед но може представити записом RQ (х). 465
Срйски јез ик
Облик ИГ се састоји од конститутивног елемента и до пунског елемента. Конститутивни елеменат ИГ је именица или реч која се синтаксички понаша као именица (лична заменица, поимени чени придев, број , понекад и глагол, нпр. у инфинитивном облику, уп. Забрањено је баиање ойушака према Забрањено је баиаШи ойушке). За именице је функциј а конститутивног елемента ИГ примарна, а за друге врсте речи та функција ј е секундарна, нпр. " Из " је йреgлоi; " Ух " је узвик. Допунски елеменат ИГ обично је придев, нпр. беоiраg ска Шврђава, придевска заменица, нпр. Шај ipag, број , нпр. Шри ipaga, али то може бити незаменички прилог, нпр. шу ма зими; или заменички прилог, нпр. Бeoipag некаg и cag; именица, нпр. gокШор Зgравковић. Допунски елеменат ну клеусне ИГ према облику и степену синтаксичке сложено сти може бити : реч или група речи која ниј е именска група (то је обично придев и/или прилог, односно прилошки из раз, нпр. врло gобар йлан); или именска група (нпр. gечак йлаве косе); или реченица (нпр. gечак који u.Ata йлавv косу). Придев као елеменат нуклеусне ИГ у стилски и комуни кативно неутралном реду речи употребљава се, по правилу, испред конститутивног дела ИГ као леви конгруентни атри бут, нпр. моја .iиајка, док је придев као десни конгруентни атрибут знатно ређи, нпр. у вокативу мајко .моја, или у са ставу устаљених имена, нпр. Јован ЗлаШоусШи. У именској групи са изостављеним конститутивним елементом придев може преузети функцију изостављеног дела, нпр. Први (Шак мичар) goбuja нaipagy. У функцији допунског елемената у истој нуклеусној ИГ најчешће се употребљава ј едан придев, ређе два, још ређе три итд. Придевски допунски елеменат конгруира с конститутивним елементом у падежу, роду, броју и аниматности, уп. Виgи овоi чворка према Bugu овај чварак, осим ако ниј е у питању неки од релативно малобројнијих непроменљивих придева, нпр. браон цийеле, који се могу сматрати придевима на основу њихове синтаксичке функци Је и лексичког значења. Придеви могу бити модификовани, заједно са именицом коју одређују: другим придевом, нпр. нова свWLена хшьина; 466
Синiйа кса
или придевском речју, нпр. Ша свилена хаљина; или могу би ти модификовани и прилогом (или прилошким изразом), нпр. врло лейа хаљина; што важи и за партицип пасива, као глаголски придев, нпр. gобро йрийре.мљена йpegciiia вa. Исказивање односа RQ(x) помоћу конститутивног и до пунског елемента ИГ може имати разноврсне облике. То могу бити посебни изрази за R и Q, нпр. Ше gве хаљине, делимично синкретични изрази, нпр. Ше хаљине (плуралним обликом хаљине исказани су и х и Q; до могућности да сва три одно са буду исказана истом речју, нпр. СаgашњосШ је лейа и сШрашна, где лексичко значење именице саgашњосШ упућуј е на време говора (R, х), а облик једнине те именице информише о количини (Q). Нуклеусна именска група је основни елеменат развијене ИГ, који обухвата онај део садржај а ИГ што подлеже рефе ренцијалној локализациј и и квантификацији, то јест, помоћу којег се исказује х, нпр. нова хаљина у именским групама: Ша нова хаљина, йеШ нових хаљина, Швоја нова хаљина. Ну клеусна именска група у развијеној именској групи има об лик именице, н пр. Шај jp_gg_ . Неке развијене ИГ могу бити редуковане на нуклеусну именску групу, нпр. нови ipag, али то ниј е могућно када се х исказује синкретички са R и Q, што је карактеристично за властите именице (нпр. Никола Тесла), апелативне именице које имају уграђени референци јални елеменат или квантификатор (нпр. gанашњосШ, саgа шњосШ, йрошлосШ), или уз које стоје одговарајуће одредбе (нпр. gанашњи сасШанак), личне заменице и показне заме ничке речи итд. Конститутивни елеменат ИГ може дозвољавати или за хтевати присуство допунског елемента. Присуство допунског елемента у ИГ изискују именице с релационим значењем: род бинским, нпр. браШ ; просторним, нпр. близина; временским, нпр. йреgак; посесивним, нпр. gобиШник; функционалним, нпр. gекан; значењем дела и целине, нпр. йериферија. Ако контекст ИГ садржи информацију о другом члану дате рела ције, или ако се из говqрне ситуације разабира о чему је реч, модификација у нуклеусној и менској групи може изостати, -
467
Срйски језик
нпр. ГосШu су йосеШwlИ йpegceguuкa ойшШине. Преgсеgнuк их је лейо йрuмuо, тј . 'председник општине их је лепо при мио ' . Обавезно присуство допунског елемента ИГ понекад захтевају и неке именице у неконгруентном атрибуту, нпр. gеШе йлаве косе, где би употреба неконгруентне ИГ у одред би без допунског елемента *gеШе косе била неправилна, ј ер именица у конститутивном делу ИГ имплицира именицу у допунском делу ИГ, као целина свој део, па је именоваље са мог тог дела без одредбе неинформативно. Конститутивни елеменат ИГ може бити модификован и зависном реченицом, нпр. Куйио јојје хаљину коју је желела. У зависности од свог лексичког састава и контекста употребе, допунски елементи ИГ имај у различита значења, било околносна, нпр. излаз у gворишШе, сасШанак у йоgне, било неоколносна, нпр. Кућа Ане Илић, слика А не И'lић, сШиховu Ане И'lић, шал Ане Илић. У оба случај а конститу тивни елеменат групе може бити глаголска именица, нпр. йоiлеg на море, усйех Ане Илић. Значења именских група у функцији допунског елемента остварују се различитим падежним облицима са предлози ма или без њих, са придевским модификаторима, обавезним или факултативним, или без њих. 3 . 1 . 1 .2 . Именска група као аргументски израз Два могућа облика аргументског израза у реченици представљају именска група, нпр. Глеgа gолазак воза, и кла уза, нпр. Глеgа како gолази воз. Реченица најчешће има до четири таква аргумента, од КОЈ ИХ Је први исказан незави сном именском групом, а остали, непосредно или посредно, зависним именским групама, тако да се разликују: ( 1 ) неза висна именска група (у функцији првог аргумента) : нпр. Ана сйава; (2) зависне ИГ: (а) непосредно зависна група (у функциј и другог аргумента): нпр. Ана йише йисмо; (б) по средно зависна група (у функциј и трећег аргумента): нпр. Ана йише сесШри йисмо; (в) посредно зависна група (у функциј и четвртог аргумента): нпр. Ана йише сесШри йисмо оловком. 468
Си нШакса ИГ првог аргумента конгруира са предикатским изра зом у роду и броју (в. 3 . 2 .3 . 1 ) . Сразмерно семантизованости рода и броја у значењу пој единих именица, нека својства де нотата (пол, количина) могу бити одражена у синтаксичком облику ИГ, док је њихово исказиваље у предикатском делу реченице секундарне природе и испољава се у формалном истицању конгруенцијом да се субјекатски и предикатски део реченице налазе у најтешњој смисаоној вези, нпр. А на је gобра, Јован је gобар. Именски део предиката обично има облик номинатива, нпр. А на је учеиица, Ана је вреgна, а, ређе је именски део предиката у облику неког зависног падежа, нпр. у малоброј ним случајевима када су у глаголском делу предиката одре ђени непунозначни глаголи, именица у именском делу пре диката појављуј е се у инструменталу без предлога, нпр. Проiласио се царе.м (поред Проiласио се за цара). Конститутивни елеменат ИГ првог аргумента налази се, по правилу, у облику номинатива. Таква именска група сме шта се испред предикатског израза у реченици кој а је стил ски и комуникативно неутрална. ИГ првог аргумента пред ставља ИГ граматичког субјекта у реченици . Семантички субј екат се понекад не подудара са граматичким, као у рече ницама типа Боли$ iлава - ' она осећа бол у глави ' . Уп. та кође Писмо је још бwю на сШолу, али Писма више није било на сШолу, поред Писмо више није било на сШолу. Понекад је позиција субј екатске ИГ блокирана за упо требу било које ИГ, што је својствено, пре свега, безличним реченицама, нпр. Смркава се. Одсуство ИГ обавезна је одли ка и неодређеноличних реченица ( = реченица са анонимним субј ектом), нпр. Дају йлаШу, а може бити и факултативно, нпр. (Aua) йева, (Она) йева. ИГ другог аргумента има конститугивни део у облику акузатива, а налази се иза предикатског израза када је рече ница стилски и комуникативно неутрална, нпр. Ана йише йисмо. Објекат долази у облику генитива ако се исказуј е аниматном именицом мушког рода на консонант, у једнини, нпр. Глеgа йролазника, Bиgu йокојника, или ако се исказуј е 469
Срйски језик
именицом која значи део извесне количине, нпр. УзмиШе са лаШе, понекад и уз глагол нелшШи у предикату, нпр. Немам новаца за Шо (поред Не.мам новац за Шо, ређе Нелш.м новце за Шо). ИГ у функцији трећег аргумента налази се у односу по средне зависности од предикатског израза. Када стилски . . . или комуникацијски разлози не захтевају друкчију линеаризацију, таква ИГ смешта се између предикатског израза и групе у функцији другог аргумента, нпр. Аиа куйује сесШри йоклои. Када ј е ИГ трећег аргумента ј едина именска група у реченици, тада се именске групе првог и другог аргумента подразумевају, нпр. Пише сесШри, или су у питању речени це с неглаголским предикативним речима ( предикативима) као носиоцима предикатског израза, нпр. Зwиа му је, Жао мије, односно безличне реченице без предикатива, нпр. Чи ни ми се. ИГ четвртог аргумента такође је у односу посредне за висности од предикатског израза. Ако стилски или комуника цијски разлози не траже друкчију линеаризацију, ИГ четвр тог аргумента налази се иза предикатског израза и именских група трећег и другог аргумента, нпр. Ана йише йисмо се сШри оловком. Ако је ИГ четвртог аргумента ј едина ИГ у ре ченици, тада се именске групе осталих аргумената само . . подразумевају или су изостављене јер се сматрају комуникативно небитним, нпр. Пише оловком. ИГ чија је реализациј а факултативна може, као допун ски елеменат, модификовати другу ИГ, нпр. То је йuс.;ио Ане Илић. .
3 . 1 . 1 .3 . Падеж у структури именске групе Нај више семантичких функција ИГ остваруј е се путем падежа као граматичке категорије којом се показују односи између делова реченице и њихове главне семантичке функције. Номинатив је, пре свега, падеж граматичког субјекта (а секундарно и и менског дела предиката) и израз је првог аргумента у значењској структури реченице, нпр. А на слуша 470
Синiйакса
музику. Типично значење граматичког субј екта ј есте значе ње лица и одређености, ј ер се граматичким субјектом озна чава, пре свега, вршилац извесног процеса или односа, као и носилац особине или стања. Поред лица, граматички суб јекат може означавати и друга жива бића, нпр. Пiiiuцa йева, или нешто живо у нај ширем смислу речи, нпр. Дрво лuciii a , као и неживе обј екте, нпр. Броg йлови, укључуј ући и природне појаве, нпр. Снеi веје. Као облик граматичког субјекта номинатив показује однос међузависности између именског израза и предикатског . израза, КОЈа се испољава у њиховоЈ граматичкоЈ конгруенцији. Граматички субјекат у комуникативној структури речени це обично има функцију теме и место испред предикатског израза. У поређењу с номинативом већи степен независности у односу на предикатски израз имаЈ у само именски изрази у облику или у функцији вокатива. Сви други именски изрази мање или више су синтаксички подређени предикатском изразу или неком другом именском изразу. .
.
Напомена: И именски део прсдиката као део предикатског израза по правилу је у облику номинатива, нпр. А на је ученица. С обзиром на ту синтаксичку функцију могло би се говорити и о предикати ву као посебном падежу, када би за то значење у српском језику постојао и посебан морфолошки облик, а ако се падеж посматра као пре свега синтаксичка категорија, онда постој и основ да се предикатив види као посебан падеж (према падежној теорији З . Тополињске, која је у основи овог дела описа српске граматике).
Акузатив је падеж директног објекта (= првог објекта или ближег објекта), чиј и је типичан облик акузатив без предло га, као граматички израз другог аргумента у пропозиционал НОЈ структури реченице, са општим значењем нечег неживог или живог, на чему се или на коме се врши нека радња нпр. Aua йије чај, А на чува gецу. Објекат синтаксички зависи од предиката, кој и му у реченици обично претходи. Објекат може означавати и човека, иако је за човека типична она семантичка улога кој а се изражава субј екатском именском 47 1
Срйски језик
групом. Ако се у улози објекта на којем се нешто врши нађе мушко лице, специфичност такве семантичке улоге обеле жена је обликом акузатива ј еднине, кој и је тада формално једнак генитиву ј еднине, нпр. Глеgа буgwzник, али Глеgа йролазника. Поред функције означавања мушког лица у улози обј ек та, облик генитива једнаког облику акузатива, као што је било речено, своЈ ствен Је другим аниматним именицама мушког рода употребљеним у ј еднини, нпр. Слуша славуја, Храни йса, ХваШа лейШира итд., као и именицама мушког рода које означавај у живо или нешто што личи на живо, нпр. Има gр веноi йајаца, или је било живо, нпр. Глеgа йокојника, па се зато граматички понашаЈ у као аниматне именице иако не значе нешто живо. Датив ј е падеж индиректног, живог објекта, односно ли ца или бића кој ем се нешто говори, даје, намењује, усмера ва и слично, а одликује се синтаксичком зависношћу од пре дикативног израза, нпр. Ана куйује мајци йоклон. На такво основно значење датива наслањају се друга, изведена значе ња, нпр. значења користи или штете, уп. Плеiйе сину шал, Kpage комшији јабуке и сл. Инструментал је падеж индиректног неживог обј екта, односно предмета, нпр. А на оiйвара враiйа кључем, као ши ре схваћеног средства кој им субјекат нешто остварује. На такво основно значење инструментала наслањај у се његова друга, секундарна значења, нпр. значење допуне, нпр. Ана се бави алйинизмо.;и. .
.
Напомена: Поред бсспредлошког изражавања објекта акузативом (нпр. Jege воће), што је примарно, али и генитивом (нпр. Најела се во ћа), дативом (нпр. Pagyje се воћу), инструменталом (нпр. Tpiyje воће.м), постоје и објекатске именске групе с предлозима. Уп. аку зативне обј екатске ИГ без предлога и објекатске ИГ с предлозима: OgбWla је канgиgаШуру према OgycШшiQ је og канgиgаШуре (og + Ngen), ТреШира сесШру зашШиШнички nрема Oguocu се йрелtа се сШри зашиШнички (йреwа + Ndat-loc), Не разуме .wogepнy умеШ носШ према Не разу.wе се у моgерну умеШносШ (у + Nacc), Она нас йрихваШа за сараgника према Она с њима сарађује (с/а/ + Ninstr), Објашњава свој неусйех према Прича о свом неусйеху (о + Nloc ). 472
Crmiiia кca
Локатив ј е првенствено падеж са значењем смештено сти нечега у простору, у времену, у одређеном стању, у од ређеним околностима и сл. , нпр. А на је у соби, СасШанак је у марШу, Живе у йаници, Све је у pegy. Напомена 1 : Као што је било речено (2.2. 1 . 1 ), у српском језику је у мор фолошком погледу врло мало и мениuа које имају различите обли ке датива и локатива па и код тога малог броја имениuа разлика између датива и локатива је само акuенатска, а многи говорни представници српског језика је не препознају као функционално битну. Напомена2 : О вокативу као именичком облику чија синтаксичка, семан тичка и прагматичка природа нија падежна в. 3. 1 .2.3.
3 . 1 . 1 .4. Предлози у структури именске групе Имснске групе с номинативом употребљавају се само без предлога, а именске групе с локативом увек у конструк ЦИЈИ са предлозима, док се датив, акузатив и инструментал употребљавају или без предлога или са предлозима. Са генитивом се употребљавај у предлози без, go, gуж, из, иза, између, изнаg, исйоg, исйреg, крај, мшwо, og, йореg, pagu, с(а) и други, нпр. без куће, go куће, gуж куће, из куће, иза куће, између кућа, исйоg куће, ucйpeg куће, крај куће, ми мо куће, og куће, око куће, йореg куће, pagu куће, с куће; са акузативом предлози међу, на, наg, йоg, йреg, у итд., нпр. ме ђу куће, на кућу, наg кућу, йоg кућу, йреg кућу, у кућу; са ин струменталом предлози с(а), йреg, йоg, наg, за, .�иеђу и др. , нпр . с кућо.�и, йреg кућом, йоg кућом, наg кућом, за кућом; са дативом-локативом предлози к(а), йрема, уйркос, на, о, йо, йри, у, нпр. нпр. ка кући, йре.ма кући, уйркос Шешкоћа.ма, на кући, о кући, йо кући, йри кући, у кући. Поред предлога, од којих је овде наведен само део нај чешћих, у предлошкој функциј и се употребљавај у и многи предлошки изрази, нпр. неgалеко og куће, у йравцу куће, йаралелно с кућом и сл. У ограниченим случај евима у српском ј езику ј е могуће гомилање предлога, нпр. СШиiли су go йреg кућу, Дошао је са око gваgесеШ сваШова, Дошао је са йреко сШо војника итд. 473
Срй ски језик
3 . 1 .2 . Семантички и прагматички садржај именске групе 3 . 1 .2 . 1 . Референцијалност Свака именска група употребљена је или референцијално или нереференцијално. Референцијалност је својство иска за, односно неког његовог дела, да се односи на ситуативно релевантан денотат или скуп денотата издВОЈ еН из класе ко јој он припада, нпр. Узмиiйе ову књиiу, или Уз;wиiйе " Свеiйо йис..wо " (одређена референцијалност), Узео је јеgну књиiу (неодређена референциј алност), Уз-:wиiйе било коју књиiу ( нереферснциј алност) . Средства ПАРАДИГМАТСКЕ РЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ КАРАКТЕРИЗА ЦИЈЕ именске групе у српском језику јесу: ( 1) одређени/неод ређени вид придева, (2) опозиција између редних и основних број ева, (З) опозициј а између суперлатива и тзв . позитива, односно екватива. Облици одређеног придевског вида знак су референци јалне употребе ИГ, нпр. Нови ученик је сео у йослеgњу клуйу (уп. нереференцијалну употребу неодређеног придевског ви да Овај ученик је нов и не зна ige ga сеgне). Када је номинативни облик придева употребљен у са ставу ИГ кој а има вокативну функцију, придев мушког рода је обавезно у одређеном, дужем облику, нпр. Драiи йријаiйе љу!, Пошiйовани iосйоgине!, Мили сине! Редни број еви се употребљавају у референцијално од ређеним именским групама, за разлику од основних бројева, за које рсференцијална употреба није обавезна, уп. Трећи йокушај је био усйешан према такође референцијалном Три йокушаја нису била усйешна, и нереференциј алном Имаiйе йраво на Шри йокушаја. Суперлатив се увек употребљава референцијално, нпр. НајЈилађа ћерка се зове Ана, за разлику од других облика придевске компарације, уп. референцијалну употребу ИГ са суперлативом Слушали с.мо најновије весiйи према нерефе ренциј алној употреби ИГ с компаративом Новије весiйи су љуgи.ма увек инiйересанiйније.
474
Синiйа кса
Еквативном конструкцијом, нпр. Ана је gобра као њена Јwајка, исказује се неодређена референцијалност, својствена употреби ИГ у именском делу предиката. Редни бројеви, као и придеви, употребљавају се испред конститутивног елемента ИГ, а иза показних и општих заме ница (нпр. Шај Шрећи йокушај; сваки gесеШи сШуgенШ, овај најусйешнији Шшvwичар, сви ови најусйешнији Шакмичари) и конгруирај у с конститутивним елементом групе у роду, броју, падежу и аниматности, а редни број еви се обично употребљавају у ј еднини. Средствима СЕЛЕКТ И ВН Е РЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ КАРАКТЕРИ ЗАЦИ ЈЕ нуклеусне ИГ исказуј е се или референцијална (одређена или неодређена), или нереференцијална употреба ИГ помоћу посебних речи и израза. У случају одређене референцијално сти то су или заменичка средства, или незаменичка средства. Заменичка средства одређене референцијалности ИГ је су личне заменице (ја, Ши, он . . . ), показне заменичке речи (овај, Шакав, онолики. . . ), присвојне заменичке речи (�woj, Швој, свој. . . ), опште заменичке речи (нпр. сав, сваки, сву gа . . . ), укључуј ући и лексеме цео, gpyiи, различиШи и сличне, кој е су такође заменичке природе иако нису заменичког по рекла, као и одричне заменичке речи (нпр. нико, нишШа, ниigе . . . ) и лексеме оба, обојица, обоје, које имају својства и заменице сав и број а gва, нпр. Обојица су оШишла. Упућивачка функциј а заменичких речи са обавезном референциј алноћу остварује се, према смеру упућивања, као егзофора (упућивање заменичком речј у на неки елеме нат говорне ситуације изван самог текста), што је својство личних и посесивно-личних заменица 1 . и 2 . лица, нпр. ја, Ши, мој, Швој, или као ендофора ( = анафора у ширем смислу, тј . упућивање на претходни или следећи фрагмент контек ста), кој а, са своје стране, обухвата анафору у ужем смислу (упућивање уназад), нпр . А на је овgе. Она Ше чека и ката фору (упуhивањ е унапред), нпр. Ана Шо раgи овако: узме кwюiралt брашна, чашу млека, gве кашике шећера . . . итд. Субј екатски употребљена лична заменица у српском ј е зику се изоставља ако ниј е комуникативно наглашена (што
475
Срйскu јез u к
је особина тзв. pro-drop ј езика, кој и могу да изостављају личну заменицу у субј екту), нпр. (Он) iлega филм, (Ја) Ше лефонирам, али у комуникативном контрасту лична замени ца остаје: Ф илм iJJ ega он, а не она. Друге показне заменичке речи могу бити употребљене, према прилици, егзофорски (нпр. Та књиiа је Швоја, а она књиiа Ша.мо је њеiова) или ендофорски, што је чешће, нпр. Ана и.иа йлаву хаљину. Такву хаљину има и Ивана. Анафор ски такође могу бити употребљене опште и одричне заме нице, нпр. Сви су tuy: Васа, Никола, Јова . . . ; Нико није изо сШао: ни Васа, uи Никола, ни Јова . . . Анафорски се употре бљавају и неке друге речи, нпр. йрви . . . , gpyiи . . . , йослеgњи . . . , као у примеру: Говорио ил-tје о Вуку и Белићу. Први је рођен у XV/11 веку, а gpyiи у Х/Х веку. Анафорска одређена рсференцијалност унутар исте ре ченицс назива се рефлексивност, а свој ствена је повратним заменичким речима, чији је типичан представник заменица себе, која упућуј е на субјекат реченице у којој је употребље на. Субјекат на који упућуј е себе обично значи нешто живо. Такав субјект ј е истовремено и агенс и пацијенс радње озна чене предикатом, уп. Ана виgи себе у оiлеgалу. Када заменица себе ниј е комуникативно наглашена, уместо пуног облика употребљава се њен клитички облик се, уп. Ана се виgи у oiлegarzy. Заменица себе може упућивати и на субјекатску позицију која није попуљена именском групом када се садр жај ИГ подразумева, нпр. Треба йошШоваШи себе као и gpy ioia, тј . 'сваки човек треба да поштује себе као и другога' . Заменица себе има општерефлексивну анафорску функ. ЦИЈУ, за разлику од других повратних заменичких речи, КОЈ е су специјализоване: свој за посесивну рефлексивност, нпр. Ана сређује своје књиiе, а не Швоје; прилошки израз йо сво ме за начинску рефлексивност, нпр. А на све раgи йо своме; заменица ctiи за негативну социјативну рефлексивност, нпр. Ана је Шо ypaguлa сама, а Ивана с Вером; заменички израз јеgан gpyioi за реципрочну рефлексивност, нпр. Ана и Ивана йома:жу јеgна gpyioj; јеgнако за рефлексивност еквивалент ности, нпр. Ана и Ивана су се јеgнако обукле, или идентич.
476
СинШа кса
ности, нпр. Ана и Ивана су ogioвopuлe исШо; прилог разли чиШо за рефлексивност нееквивалентности или неидентич ности, нпр. А на и Ивана су се обук.rzе различиШо или Ана и Ивана су оgiовориле различиШо итд. Неодређена референцијалност је такође својствена неод ређеним заменичким речима, као што су неко, нешШо, не каg, нпр. Неко Ши је йисао; упитним заменичким речима, нпр. Ко је Шелефонирао ? ' неко је телефонирао и хоћу да знам његово име ' ; а понекад и именским групама с лексе мом јеgан, нпр. Јеgна iосйођа вас је Шражила. Незаменичка средства одређене референцијалности у ИГ јесу: (а) именице, како властите тако и оне заједничке име нице кој е су семантички или ситуативно блиске властитим, нпр. Боi, СвеШи Сава, Никола Тесла, gекан МаШелшШичкоi факулШеШа; (б) лично-присвој ни придеви, нпр. Анин, Јова нов, Даничин. Нереференцијална карактеризација ИГ остварује се помоћу одговарајућих неодређених заменичких речи, као што су било ко, Јиа ко, кoiog, нпр. ЗшиолиШе било коiа ga ва/и йомоiне, помоћу неодређених заменичких речи формално једнаких упитним, нпр. Да ли је ко iлаgан ? ; А ко вам шiiia Шреба, рециШе; као и помоћу нереференциј ално употребље них именичких група, нпр. Не знам човека који Шо и е би умео ga йойрави. Линеаризација реченице такође може бити средство за изражавање референциј алности : у стилски и комуникатив но неутралној структури реченице почетна позиција ИГ по правилу је знак њене одређено-рсференциј алне, анафорске употребе, нпр. Дечак је ушао у собу, а завршна позиција ј е знак њене неодређено-референцијалне употребе, нпр. У со бу је ушао gечак. =
3 . 1 .2.2. Квантификациј а Већина имснских група носи информацију о некој коли чини, с ретким изузецима као што су, на пример, именске групе са именицама plиralia tantиm, чији је једини облик множински (нпр. маказе, санке, враШа), који је неутралан
477
Срйски јез ик
према семантичком садржају опозиције једнина/множина, па се, према потреби, нумеричка вредност у таквим ИГ исказује неким од бројева, нпр. јеgне маказе, Шроје маказе, сШо маказа, или помоћу ненумеричких количинских израза, нпр. неколико ма каза. У именској групи у српском језику квантификација се остварује и граматичким и неграматичким средствима. У семантичком погледу квантификаЦија у ИГ може бити ну меричка, тј . квантификација која се ослања на пој ам броја, и ненумеричка. Објекти с мање-више јасним границама до пуштају оба начина квантификациј е, нпр. йеШ сШуgенаШа, мало сШуgенаШа, док се денотати који нису дискретне при роде, или који се не схватају као такви, чешће означавај у по моћу именских група за нснумеричку квантификацију, нпр. висока ШемйераШура, ниска ШеАtйераШура, а нумеричку квантификацију остварују преко посебних лексема, нпр. ШелtйераШура og ч еШрgесеШ сШейени. Граматичко ј езгро квантификације у ИГ представљају морфолошка категорија броја, а, уз њу, и категоријална значе ња броја као врсте речи. Морфолошка категориј а броја у срп ском језику може се посматрати као опозиција између ј еди ничности Uеднина, х = 1 ) и нејединичности (множина, х > 1 ), што је често тачно објашњење, кој е, ипак, не важи за неке класе случај ева, нпр. за обележавање скупа обликом једнинс, било да ј е реч о генеричкој употреби, нпр. КиШје сисар, или о збирним именицама, нпр. сШење, лишће, iрлtље. У таквим случајевима се сингуларским облицима означавају денотати који се схватај у као нерашчлањене целине, а плуралским облицима се означавају денотати који су осмишљени као рашчлањена целина, нпр. КиШови су сисари, СШене су биле високе. Изван таквог објашњења остају именице plиralia tantиm, али је за њих већ речено да су оне функционално не утралне према категоријалној опозицији броја. Морфосинтаксичка одлика категорије броја у српском језику ј есте постојаље две основне грамеме броја: ј еднина и множина, нпр. сШуgенШ!сШуgенШи (поред паукала, нпр. сШу478
СинШа кса
geнiiia ), које имај у све именске речи у српском ј езику, а и већина глаголских облика, што се испољава и на синтакси чком плану, нпр. у конгруенцИЈИ, поред грамеме паукала, ка рактеристичне за одређени тип количинских конструкција, нпр. gва сШуgенШа (в. даље). Паукални облик именице (и њене конгруентне одредбе), као израз грамеме паукала, јесте номинативни облик грама тичког броја ( = мала нумеричка множина, паукал) у којем именица стој и у именској групи с паукалним број евима (то су gва, Шри, чеШири или број еви кој и се њима завршавају, као и оба) и кој и је формално ј еднак облику генитива ј едни не, нпр. gва лейа gана, gве лейе ноћи, gва лейа јуШра. Поред правих именица singularia tantum, нпр. Ана, Ми лаш, Јован, постој е и именице кој е потенциј ално имају мно жину, али се ретко употребљавају у облику множине. Такве су већином градивне, збирне и апстрактне именице, нпр. во gа, вино, љубав. Њихова множина значи или различите врсте исте материје, нпр. Јиинералие воgе Србије, или различите ситуације са истим доминантним стањем или особином, нпр. све њене љубави, а приликом нумеричке квантификације градивних и неких збирни х именица у ИГ се уводи партику ларизатор као назив јединице мере, нпр. gве куШије шибица, Шри чаше воgе, чеШири iлавице куйуса. Број еви као врста речи ј едно су од основних средстава нумеричке квантификације именском групом. Од више лск сичко-граматичких класа број ева најрегуларнији однос по стој и између основних и редних број ева, ј ер ( 1 ) према скоро сваком основном броју постоји рсдни број са истом основом (нпр. geceiii -и - geceiii- и); (2) основни и редни бројеви имају зај едничко опште значсње број а, али и зај едничко посебно значење сваког засебног основног и редног број а; (З) опозиција између основних и редних број ева обухвата врло велики (начелно неограничен) скуп јединица. Пошто су обележја граматичке категорије висок степен обавезности значења, висока регуларност изражаваља тог значења и ши рок обим скупа лексема за које дато значење важи, опозиција 479
Срйски језик
између основних и редних број ева може се сматрати опози цијом између двеју грамема посебне граматичке категориј е уређеносiйи +/±, чиј и маркирани члан изражава значење уређености нумерички квантификованог скупа, нпр. gесеiйи - 'последњи у низу од десет'. Када ј е конститутивни елеменат у ИГ разломачки број (бројевна именица), именилац таквог разломка је конститу тивни елеменат групе, а његов број илац је допунски елеме нат ИГ, нпр. Шри осминејабуке. Редни бројеви, слично придевима, имају функцију допун ског елемента у ИГ, нпр. Први йосеiйшшц, осим када се редни број употребљава поименичено и тада преузима функцију конститутивног елемента ИГ, нпр. Први gобија нaipagy. Број еви јеgан, gва, Шри и чеiйири се не само морфоло шки него и синтаксички разликују од других основних бро јева. Број јеgан конгруира с конститутивним елементом ИГ. Његов допунски статус проистиче из чињенице да се ј еди ничност може исказати и самим сингуларским обликом име нице, нпр. У соби је био Uegaн) кревеiй. Број еви gва, Шри и чеШири, као и бројевна заменица оба, конгруирај у са имени цом у паукалном облику, нпр. gве књиiе, gва романа, обе ха љине, оба романа. Напомена: Бројеви у.1азе у састав неких устаљених синтаксичких кон струкција, као што су оне за основне аритметичкс радње, нпр. је gан и!/йлусјеgан су gва; чеШири мање gваје gва; йеШ йуШа йеШје gвageceiii йеШ; geвeiii йоgељено на//са Шри је Шри; и конструкције за исказиваље времена према сату, нпр. Колико је caiii u ? Caga је јеgан caiii , Caga су gва caiiia , Пола јеgан, ПеШнаесШ go јеgан, Је gан и gecezu, Око јеgан.
Општи (= универзални) квантификатори сви, свако, нико, uиjegau и слични означавају максималан опсег обухваћено сти или необухваћености извесног скупа неким обележј ем, нпр. Сви сШуgенiйи су йоло:жили исйиiй - Нијеgан сiйуgенШ није йао на исйиiйу, а могу бити конститутитивни елементи ИГ, нпр. Сви су йоло:жили исйиiй - Нико није йао на исйиiйу (в. 2 .2 . 1 .2). 480
СинШакса
Општи квантификатори имају иницијалну позицију у вишечланој ИГ (нпр. Сви йријављени Шак.«ичари су йрисуШ ни, Нијеgан йријављени Шакмичар није оgсуШан ) а могу и сами конституисати ИГ ако су именичке заменице или ако се могу употребити поименичено, нпр. Сви су йpиcyiiiu u, Hujegaн није оgсуШан. Неодређени (= егзистенцијални) квантификатори најмаље су информативни у погледу квантитативне карактеристике садржаја нуклеусне групе, будући да они означавају само реално или могуће постојаље извесне количине. То значеље је праћено и неким неколичинским значељима, која су увек присутна у семантичким структурама неодређених кванти фикатора: неко (лице), нечији (припадност), некакав (особи на) итд. Поред опште и неодређене квантификације, постоји и ненумеричка квантификациј а релационог типа, у чијој ј е основи даваље ј едне квантитативне карактеристике путем локализациЈе дате количине или степена као више или ниже у односу на неку другу количину коЈа се у датоЈ реченици именуј е или подразумева. Други члан у таквој релацији може бити (а) појединачне или скупне природе; или (б) искључиво скупне природе, као ' просек' , односно ' норма' . У случају (а) то ј е квантификација кој а се у именској групи често остваруј е компаративним облицима придева, нпр. Слабији Шакмичар исйаgа, иако исказиваље поређеља не остај е увек у синтаксичким границама ИГ, нпр. Ана је виша og Иване. Постој е и друга, заменичка средства такве квантификације, кој има се указуј е на еквивалентност/нееквивалентност, у оба случаја са степеноваљсм или без степеноваља денотата кој и се доводе у везу: исШи, јеgнак, gрукчији 11 gруiачији, сличан итд., нпр. Браћа су била исШоi pactua, !Ьих gвојица су слични. За разлику од таквих облика исказиваља релационе квантификације, компаративна значеља придсвских облика увек су везана за одређене лексичке садржаје, нпр. Шежи, лакши, бољи, iори. ,
.
.
Када је предикат у сингулару, у субј с катској ИГ може бити само број јеgан (или број еви кој и се љиме завршавају),
48 1
Срйски језик
нпр. Јеgна књиiа је на сШолу, који употребљен уз именице plиralia tantиm има множински облик, а тада је предикат у плуралу, нпр. Јеgна враШа су оШворена. Када су у субј екатској ИГ паукални број еви (gва, Шри, чеШири, или бројеви кој и се њима завршавају, као и оба) и именице у паукалном облику, тада ј е предикат, по правилу, такође у паукалном облику, нпр. Два браШа су чекШlа. Катего ријом броја као системом од четири грамеме: ј еднина (нови сШуgенШ), основна множина (нови сШуgенШи ), мала нуме ричка множина - паукал (gва иова сШуgенШа) и велика ну меричка множина (йеШ нових сШуgенаШа) обухваћени су, дакле, и глаголски облици, што се испољава у конгруенциј и између предиката и И Г првог аргумента. Уп. облике преди ката у следећим примерима: Јеgан сШуgенШ је чекао (једни на), СШуgенШи су чекали (основна множина), Два сШуgенШа су чекала (мала нумеричка множина - паукал), ПеШ сШуgе наШаје чекШlо (облик предиката с којим конгруира ИГ у об лику велике нумсричке множинс) Ако је у ИГ именица жен ског рода или средњег рода, тада у предикату не постОЈИ формална разлика између основне множине и мале нуме ричке множине. Уп. Јеgна gевојка је чекала, Девојке су чека ле, Две gевојке су чекале, ПеШ gевојака је чекало; Јеgно јаi ње је сисШlо, Jaiњag су сисала, Два јаiњеШа су сисШlа, ПеШ јаiњаgи је сисало. Садржај градивних и збирних именица квантификује се увођењем у именску групу партикуларизатора као посебних именица у служби конвенционалних мерних јединица, нпр. gве iлавице лука, Шри зрна iрашка, чеШири чаше вина. Када именица кој а се нумерички квантификуј е није збирна нити градивна, сличну функцију врше фрагментизатори йоче Шак, среgина, крај и слични, који обично значе ј единичност и употребљавај у се без броја јеgан, нпр. йочеШак йреgава ња, среgина хлеба, крај раШа, а понекад се употребљавај у у именским групама с бројевима, нпр. Оба краја конойца су висила, или у плуралу, нпр. Крајеви конойца су висили, што је могућност коју немају једнако сви фрагментиза1ори (нпр. за именицу среgина плурализација ниј е уобичај ена, мада ниј е н и сасвим искључена). .
482
СинШакса
Категоријално значење количине идентификуј е се пи тањем колико ? Поред именских група с количинским значе њем употребљених у адвербијалној функцији, количински адвербиј али могу бити прилози са различитим специфич ним количинским значењима, нпр. колико, Шолико, н.еколи ко, мн.оiо, мало.
3 . 1 . 2 . 3 . Друге категориј е именске групе АГЕНС се у именској групи исказује, пре свега, помоћу номинатива агенса, нпр. Ан.а кува чај; али и помоћу беспред лошког генитива агенса, нпр . уШицај њеiовоi goкiiiopa; или генитива с предлошким изразом og сШран.е, нпр. Помилова ни су og сШран.е йреgсеgн.ика; ређе помоћу генитивних кон струкција с предлогом коg, нпр. Он. се шиша коg Пере, или беспредлошким инструменталом типа Њеiовим залаiањем йреgлоi је усвојен.. Напомена: Томе је блиско значење које се исказује генитивом логичког субјекта уз негацију у егзистенцијалном предикату, нпр. А не неЈиа коg куће; или дативом семантичке улоге доживљавача, нпр. Драiо мује, ПознаШо мује; итд.
ПлциЈЕНС се у именској групи исказује пре свега помо ћу акузатива пациј енса, нпр. Ан.а кува чај или номинатива пацијенса, нпр. Он. се шиша коg Пере. Томе је блиско значење датива примаоца, нпр. Шаље н.овац син.у; и датива корисни ка, нпр. Коси ливаgу комшији. ПРИПАДАЊЕ, када се исказуј е именском групом, може имати конгруентни атрибутски облик, с посесивним приде вима и придевским заменицама у функциј и атрибута, нпр. наша ceciiip a, .иамииа књиiа, или неконгруентни атрибут скм облик: посесивни генитив, нпр. син. Павла Павловића, и тзв. посесивни датив, нпр. Пеiла син.у кошуљу (кој и је запра во датив даљ ег обј екта). Када се исказуј е однос кореферен циј алности између две ИГ у истој простој реченици, имен ска група с конгруентним посесивним атрибутом може бити сведена само на свој атрибутски део ако се у кореференци јалним ИГ појављуј е иста именица, нпр. То је н.аша кућа 11 Та кућа је н.аша (кућа). 483
Срйски јез ик
Негирање посесивног односа означава се моделом без + N gen' нпр. Caga je без сШана - 'сада нема стан ' .
КвллиФиклтивност с е обично изражава именском гру пом са описним придевом као конгруентним атрибутом, нпр. краШка сукња, а понекад помоћу непроменљивог атрибута, нпр. ШеiеШ сукња, или именском групом с неконгруентним атрибутом у форми квалификативног гснитива са обавез ним детерминатором, нпр. Даница је gобре воље (али не *Даница је воље), или квалификативног инструментала с предлогом с(а), нпр. Тоје био gечак с великим gapoA1 за шах. У позицији конгруентног атрибута ИГ с квалификативним значењем могу се налазити и квалификативне замснице ка кав, некакав, било какав, нпр. Какву кафу желиШе? Посебна врста субј ективне квалификациј е исказуј е се именским групама са тзв. етичким дативом, нпр. ШШа ми раgиш? То вам је йрва улица лево и сл. , којима се став говор ника према саговорнику квалификује као присан, благона клон, приЈ атељски. ПОРЕЋЕЊЕ је категоријално значеље блиско квалифика тивном. Опште значење поређења имају ИГ у чијој је основи модел с + NinstP нпр. Пореgе је с ШеШком. Еквативност се исказуј е номинативом у реченичним структурама типа лейа као њена сесШра, а диферентивност се исказује компаратив ним конструкцијама типа лейша og своје сесШре 11 лейша неiо њена сесШра или супсрлативом. Суперлативни облик у струк тури ИГ такође има функцију конгруентног атрибута, нпр. најбоља ученица, што важи и за елативно употребљене ИГ у кој има су придеви с префиксом йре-, нпр. йрелейа хаљина. Исто важи и за ексцесивно употребљене ИГ, нпр . йрескуйа хаљина. Нлчинско значењс се изражава пре свега адвербијалима с начинским прилозима (нпр. како, Шако, некако, иикако, сва како, лейо, gобро) или именским групама, које су често уста љени изрази, нпр. Пева на сав iлас, Раgи с мноiо воље, Бори се као лав. Не-заменички начински прилози могу имати сте пене поређења (нпр. лако - лакше - најлакше), а неки од њих и могућност ексцесивне употребе, нпр. Прекасно је ga иgем Шамо, или слативне употребе, нпр. Било нам је йреgивно. 484
СинШа кса
СРЕдство као категоријално значење блиско начинском исказује се у ИГ пре свега инструменталом средства, нпр. Она слика широко/и чеiйком. ДРУШТВО се у именској групи исказује социјативним инструменталом с предлогом с(а) , нпр. Пуiйује с gpyioвuмa, Овgе су мајке с geцo.'w . ПРОСТОРНА локллиздЦИЈА ј е категориј ално значење ме ста, линије или смера кретања у чијем исказивању у ИГ уче СТВУЈ У сви коси падежи и неколико десетина предлога и пред лошких израза. Једна компонента у семантичким структурама таквих именских група увек се односи на динамички аспект просторног односа као тип промене места наспрам значења самог места на којем се нешто локализује, нпр. на улицу, са улице, йреко улице v s . на улици. Значење пресецања просто ра такође може бити исказано глаголским префиксом йре- у конструкциј и с беспредлошким акузативом, нпр. Прелази улицу на йоiрешном месiйу 11 Прелази йреко улице на йоiре шно.м месiйу, а за кретање које не мора бити усмерено, и ко је се обично одвиј а на некој површини, употребљава се ло кативна ИГ с предлогом йо, нпр. Деца се јуре йо ливаgи. ИГ с предлогом йо могу имати просторно-дистрибутивно зна чење, нпр. Тај iлас се брзо разнео йо сви.м кућа.ма. Када се локализација врши неким делом локализатора, то може бити површина локализатора, нпр. на куiйији (на + N loc ) , иа куiйију (на + Nacc ), с куiйије (с + N gen ) йреко куiйи је (преко + N gen) , йо куiйији (по + N10c ) , или његова унутрашњост : нпр. у куiйији (у + N10c) , у куiйију (у + N acc), из куiйи је (из + N gcn ) , кроз куiйију (кроз + Nacc ) . За изражавање усмереног кретања користи се и беспредлошки инструмен тал, нпр. Иgе обалши, Луiйа шуА-tом, Плови A1ope.i'vt. За означавање обј екта локализације кој и ј е изван лока лизатора релевантан је критеријум нивоа објекта локализа ције у односу на локализатор. За просторну локализацију 'у нивоу' битна ј е предња страна локализатора, нпр. Cege йреg кућо.м (йреg + Ninstr) , или његова задња страна, нпр. Cege иза куће - место (иза + Ngen ) , Оiйишли су иза куће (иза + N gen ) , Cega за клавир - смер приближавања (за + Nacc ) , Појавwш 485
Срйски јези к
се иза уiла - смер удаљавања (иза + Ngen) . За локализацију 'изван нивоа' релевантна је горња страна локализатора, нпр. Haiнyiiia је наg колевком - за место (наg + N i nstr) , или Наi нула се наg колевку - смер приближавања (наg + Nacc) , Ски нула је коШао изнаg ваШре - смер удаљавања (изнаg + N gen ) , или је релевантна доња страна локализатора, нпр. Завукао се йоg кревеШ (йоg + Nacc ) . Када ниј е релевантан критеријум нивоа, релевантан ј е критеријум количине уколико у локализацији учествује ви ше него ј едан локализатор, нпр. Ружа paciiie међу лалалш (међу + N i nstr) , или више од ј едне његове стране, нпр. Лале paciiiy око руже (око + Ngcn) , што омогућава однос синтак сичко-семантичке конверзиј е (са истим денотативним, а су протним сигнификативним значењима): Ружа расШе .�wеђу лалама <=> Лале paciiiy око руже. Када ј е за локализациј у битно постој ање више од ј едног локализатора, т о могу бити значења места, нпр. Сеgи између синова (изЈuеђу + N gen) ; приближавања, нпр. Cega између синова (између + N gen ) ; из двај аља, нпр. Усйравио се између gpyioвa (између + Ngen) ; или линиј е кретања, нпр. Прошао је између реgова (између + Ngen). Степен се у вези с простором поима као величина растојања између локализатора и објекта локализације. Дис танца може бити релативно мала, нпр. йореg куће, крај куће (йореg + Ngen' крај + N gen ) , или релативно велика, што се ис казуј е предлошким изразом, нпр. gалеко og куће (gалеко og + Ngen ) · Гранично приближавање се изражава моделом go + Ngen ' нпр. Дошао је go ивице, а гранично удаљавање моде лом og + N gen' нпр. Оgмакао се og ивице. ИГ са предлозима к(а), йрема немаркиране су према до сад поменутим критериј умима. Такве ИГ односе се на чисту екстралокализацију и значе усмереност, односно смер при ближавања, нпр. Окренула се ка йрозору, Иgе йрема шуми (к/а/ + Ndat-loc' йрема + Ndat-loc ). Напомена: Овде су изложени само основни односи међу именским гру пама са просторним значењима, без осврта на мање типичне слу486
Синiй.а кса чајеве њихове употребе. У функционалном погледу ту такође спа дају ИГ с вишечланим предлозима (нпр. лево og, gесно og) и гру пе с неким неправим једночланим предлозима (нпр. чело сШола, више iлаве), које се овде изостављају, као што се изоставља и раз матрање стилске издиференцираности таквих група и синоним ских односа међу њима.
Поред именских група, у функцији просторних адвер биј ала такође се употребљавај у прилози и прилошки изра зи, нпр. ige, нeige, ма ige, било ige, cвygalcвyige, иige, ниigе, igeige, куgа, некуgа, ма куgа, било куgа, свукуgа, икуgа, нику gа, оgакле, оgнекуg, ниоiUкуg, оgсвакуg, близу, gалеко, около, лево, gесно и други, нпр. Гgе су они ?, Ту су нeige, CegиiUe би ло ige, Свуgа је иciUo, CegиiUe ближе, ИgиiUe йраво итд.
ВРЕМЕНСКА ЛОКАЛИЗАЦИЈА именском групом у ОСНОВИ ј е или локализациј а времена неког догађај а/стања у границама временског локализатора, нпр. Срешћемо се за йразиике, или локализација изван временског локализатора, нпр. Caciiia нaк ће се ogpжaiUи йосле йразника. Када је локализација кон тинуирана, симултаност локализатора и обј екта локализаци је или је потпуна, као у именским групама са темпоралним акузативом или генитивом и општим квантификатором, нпр. Page цео gан, Page целе iоgине или је делимична, као у имен ским групама с темпоралним генитивом, нпр. Jeguoi jyiUpa им је Шелефонирала; или с темпоралним акузативом без кван тификатора, нпр. То вечеје йpeciiiaлa киша; или у локативним именским групама с предлогом у, нпр. Завршио је йосао у мају. Дисконтинуирана симултаност се изражава именским групама с темпоралним инструменталом, нпр. Cpego.\-1 би ишао у клуб (могућност употребе у таквим реченицама како прилога обично тако и прилога увек показуј е да такве рече нице немају обавезно значење временске редовности). Када ј е објекат временске локализације у целини изван граница локализатора, релевантно је да ли он претходи или следи локализатору. У првом случају то може бити потпуна антериорност, нпр. Чекао је све go йоласка воза (све go + Ngen ), или непотпуна антериорност, без информације о вре менској дистанци кој е дели обј екат локализације од локали487
Срйски језик
затора, нпр. Дошао је йре йоласка воза (йре + N gen ) , или не потпуна антериорност са информацијом о временској дис танци, нпр. Дошао је уо чи йразника (уочи + N gen ) , где је реч о непосредној антериорности. У другом случаЈу то може би ти потпуна постериорност, нпр. Чека og йочеШка йреgавања (og + Ngen ), или непотпуна постсриорност, без информације о временској дистанци између објекта локализације и лока лизатора, нпр. Дошао је йосле йочеШка йреgавања (йосле + Ngen ), или с таквом информацијом, нпр. За йеШ минуШа би ћемо у Бeoipagy (за + Nacc) - ИГ с темпорално употребљеним предлозима og и go имају, поред антериорно-аблативног зна чења, нпр. Чека go йоласка воза, или постериорно-аблатив ног значења, нпр. Чека og краја йреgсШаве, истовремено и значење временске границе, а употребљавају се и комбино вано, нпр. Преgавање Шраје og шесШ go сеgам. Темпоралну проксималност, али временски неодређену с обзиром на критериј уме антериорности/постериорности, исказује гени тивна именска група са предлогом око, нпр. Уйознали су се око Нове iоgине (око + N gen) . У овом прегледу су дати само основни семантички од носи међу именским групама са значењем временске лока лизацијс. Напомена: У функцији темпоралних адвербијала употребљавају се и прилози и прилошки изрази каg(а), оШкаg(а), gокле, некаg(а), би ло каg(а), никаg(а), увек, оgувек, заувек, cag(a), ogcag(a), gocag(a), iliag(a), oiliag(a), goiliag(a), онg(а), йонекаg(а), йовремено, реШко, чесШо,јуче, йрекјуче, накјуче, суШра, йрексуШра, наксуtuра, gанас, нoћac,jyilipoc, вечерас, ла ни, ноћу, gању, леШи, зи. ии, неgавно, gав но, оgавно и друти, нпр. Caga је леШо, Оgавно CJIIO овgе, Данас је веgро итд. Често се у функцији временских адвербијала сусрећу прилози и прилошки изрази са nримарно nросторним значењем, нпр. Докле ga чекш.ю ?, Све gоШле су били cilipй.rьивu, Ту су изiуби ли сШрйљење и сл.
Узрочно значење се најчешће изражава именским група ма с предлозима: збоi + Ngen , нпр. Посвађали су се збоi йара; услеg + Ngen• нпр. Леg се Шойи услеg йорасШа ШемйераШуре ; og + N gen ' нпр. Плаче og раgосШи ; из + Ngen ' нпр. Пришла U./И 488
Си нШа кса је из раgозналосiйи; у + N10c , нпр. У сiйраху је заћуiйала; за + Nacc , нпр. Наiрађен је за рейорШа.жу итд . , а у узрочним адвербијалима се, поред именских група, употребљавају и прилози, нпр. зашiйо, заiйо, нехоiйице, случајно и други, нпр. Зашiйо касни?, Заiйо вши је захвалан, То је учинила не хоШице, Повреgио их је случајно. Циљно значење, као исказиваље циља, сврхе или наме ре вршења онога што Је означено предикатом, изражава се именским групама према моделу раgи + N gen' нпр. Дошла је раgи йомирења; за + N gen' нпр. Учи за исйиiй; понекад у спо ју за значсњсм намене, нпр. на + N gen ' уп . Дао је рачуи ар на йойравку. КонцЕсивно значењс именских група обично се изра жава моделима уйркос + Ndat-loc ' или без обзира на + N асс' нпр. Уйркос iйешкоћа.ЈИа он је йобеgио; Без обзира на iйе шкоће он је йобеgио. Однос дЕ о-ЦЕЛИНА у именској групи исказује се гени тивом без предлога, н пр . кровови кућа, или с предлогом, нпр. ручица og механизма, као и партитивним генитивом градивних или збирних именица, нпр. Узми йарче iйорШе, а када се у ИГ са значењем односа између дела и градивне или збирне целине уводи број , неопходно је употребити неки од партикуларизатора (в. 3 . 1 .2.2), нпр. Шри кайи кише, gва зрна бибера. Партитивни генитив збирних и градивних именица ис тиче да је реч о количини кој а је део веће количине и тада именска група може почети квантификаторима мноiо, мало, нешiйо или gосШа, уп. Дај Јии хлеба, Дај .iИи мало хлеба пре ма Дај ми хлеб, где нема значеља партитивности. В оклтив ност је такође ј една од функција ИГ. Српски је зик има вокатив као засебан граматички сингуларски облик именице, али регуларност вокатива НИЈе изразито висока. Ниједна именица у множини, а многе именице ни у једнини немај у посебан облик вокатива, него се облик номинатива тих именица, када је потребно, користи у синтаксичко-се мантичкој функцији вокативности. Примарни садржај вока тивности чини саопштавање жеље да именовани адресат обра489
Срйскц језик
ти па)f(њу на говорио лице (адресанта), или на његов исказ, тако да се стална компонента вокативности може прибли жно е ксплицирати као 'ти, кога именујем, обрати пажњу на мене 1 на мој исказ ' , нпр. Ана, слуша} ово! Из тога се види да је :вокативна именска група синтаксички израз пропози ције. Поред такве, основне и примарне употребе вокативних именс ких група, чести су случајеви и такве њихове употребе у који ма је директивност мање или више потиснута у други план, док је у првом плану елеменат експресивности, суб јекти вног става или оцене, нпр. СШојШе, iалије царске, 1 Ило виШе Шихим xogo/vt (Милутин Бој ић). В окатив се из морфолошких разлога традиционално прибр аја падежима иако се он од падежа суштински разли кује и упућивачком фукцијом (обраћање тзв. другом лицу), и обаsезном пропозитивном семантиком, и интонациј ском, однос но интерпункцијском издвој еношћу од осталог дела речен ице. Вокатив је заправо именички облик за друго ли це, због чега вокатив може семантички конгруирати само с личном заменицом другог лица, нпр. ШШа Ши. ПеШое, ми слиш о Шо.ме? Експресивна употреба вокатива фактички постој и у свим случајевима када именица у вокативу означава нешто што н ије живо. Вокативна именска група, као морфосинтак сички израз значења вокативности, има и супрасегментна обеле жја: карактеристичну интонацијску контуру и нагла шену издвојеност паузама од непосредног контекста, која је обич но ј ача када је таква ИГ употребљена у примарној , во кативној функциј и, а слабија када је вокативна функциј а ослабљсна, односно потиснута у други план. Правила линеаризације у ИГ важе и за вокативну имен ску групу. Одступања од комуникативно неутралне линеари зације могуhа су када је вокативност праћена или потисну та пој ачаном експресивношћу, што је секундарна функција вокативне групе, уп. Драiа мајко! према Мајко .woja! При марн о употребљена вокативна именска група аутономна ј е цели на у реченици и у тексту у којем је употребљена. Њоме по правилу почиње реченица, нпр. Ана, gођи!, а често је офор-
490
Си нШа кса
мљена као посебан реченични израз, нпр. Ана! Дођи! Вока тивна ИГ може бити употребљена у средини реченице, нпр. Молим Ше, Ана, gођи!, или на њеном крају, нпр. Дођи, Аиа!
3.2. П р еди катск и и з раз З .2. 1 . Структура предикатског израза Семантички предикат је део пропозициј е (предикатско -аргументске структуре) кој и одражава основни однос у си туацији означеној неком реченицом. Део реченичног израза кој им је изражен семантички предикат јесте предикатски израз. Тако је у реченици Ана чиiiia йисмо однос између де нотата ' Ана ' и 'писмо ' исказан глагол ом у предикатском из разу чиiii a . Када ниј е неопходно истаћи разлику између се мантичког предиката и његовог предикатског израза, преди катски израз се често, ради краткоће, такође назива просто предикат. Предикат је конститутивни део реченице. У извесним случај евима исказ може бити оформљен синтаксичком конструкцијом у којој семантички предикат нема посебан израз, него се он или неки његов део само под разумевају на основу контекста или говорис ситуациј е, нпр. Мир!, или реченице с презентативима ево, eiii o , ено, iле, нпр. Ево Мирка. Такве конструкциј е формално нису потпуне ре ченице, ј ер, иако могу да оформе исказ, за њих ниј е карак теристична могућност да као зависне клаузе учествују у оформљавању сложенијих синтаксичких структура, што ј е структурна особина правих и потпуних простих реченица. Конститутивни елеменат предикатског израза јесте лич ни глаголски облик, тј . било кој и временски облик, облик императива или потенцијала. Сви други глаголски облици су нелични (инфинитив, глаголски прилози и глаголски приде ви). Поред пунозначног глагола у личном глаголском облику, у структури предикатског израза се може налазити копула тивни, семикопулативни, модални или фазни глагол у личном глаголском облику у конструкцији с инфинитивом или не ком пунозначном неглаголском речју или именском групом, 49 1
Срйски јез ик
нпр. Он је наш йpujaiiieљ, Он обавља йослове за вас, Мора Ше се лeчuiii u , Почиње ga йаgа. Синтетички, аналитички и сложени предикати јесу три врсте предиката према степену сложености свог синтаксичког облика, нпр. Ciiiygupa; Он је ciiiygeнiii ; Он Аюра ciiiygupaiiiu . Та подела се тиче пре свега структуре предикатског израза, али она има и семантичку страну. Морфолошки облик глагола у предикатском изразу може бити прост и сложен. На основу укрштања различитих облика морфолошке и синтаксичке сложености предиката, они се деле на: синтстичке предикатс с простим морфолошким обликом, нпр. Он ciiiygupa; синтетичке предикате са сложе ним морфолошким обликом, нпр. Он је ciiiygupao; аналити чке предикате с простим морфолошким обликом, нпр. Он је ciiiygeнiii ; аналитичке предикатс са сложсним морфолош ким обликом, нпр. Он је био ciiiygeнiii ; сложене предикате с простим морфолошким обликом, нпр. Он мора ciiiygupaiii u ; и сложене предикате с а сложеним морфолошким обликом, нпр. Он је Ји орао ciiiygupaiiiu . Синтетички предикат ј е предикат изражен пунознач ном глаголском лексемом у личном глаголском облику, нпр. Он чека. Аналитички прсдикат има глаголски и неглаголски део. Глаголски део аналитичког предиката нема самостално лек сичко значење. Аналитички предикати се према одликама глаголског дела у њима деле на копулативне, семикопула тивне, модалне и фазне. Копулативни аналитички предикати садрже у глаголском делу помоћни глагол бuiii u . Реченице с копулативним предикатом јесу копулативне реченице, нпр. Он је ciiiygeнiii . Семикопулативни аналитички предикати имају у глаголском делу глагол, чија је функциј а, због уоп штеног лексичког значења, једним делом номинацијска, а једним делом копулативна, због чега се такав глагол назива семикопулативни, тј . полупомоћни, нпр. вpшuiii u , йpaвuiii u , чuнuiii u , уп. Он йрави iрешке (= Ои ipeшu ) . Модални анали тички предикати у глаголском делу укључују неки од модал них глагола, нпр. iiipeбaiii u , A-topaiiiu , cмeiii u , уп. Он мора
492
СинШа кса сшуgираши. Фазни аналитички предикати садрже неки фазни глагол, нпр. йочеШи 1 йочињаШи, насШавиШи 1 насШа вљаШи, йресШаШи 1 йресШајаШи, уп. Он йочиње ga сШуgира 11 Он йочиње сШуgираШи. Неки аналитички прсдикати су резултат синтаксичке деривације, ј ер представљају сложеније облике наспрам ко ј их стоје или би могли стајати синтетички прсдикати (уп . Он конШролише йроизвоgе = Она врши коиШролу йроизвоgа) и зато се н азивај у декомпонованим предикатима (или пери фрастичним предикатима, поред других назива), за разлику од примарно аналитичких предиката, кој и према себи нема ју одговарајући синтетички предикат. Другим речима, неки аналитички предикати су декомпоновани, а неки аналити чки предикати немају тај статус, нпр. Шреба рећи, мо:же йо -иоћи, йочиње смеШаШи. Просте реченице с формално сложеним предикатским изразом (= сложеним граматичким предикатом) ј есу речени це с поновљеном пунозначном глаголском лексемом у лич ном глаголском облику, нпр. Он сйава ли сйава, супротно начелу да је број глагола у личном облику обично ј еднак броју предикатских израза у реченици, а да је број преди катских израза једнак броју клауза у сложеној реченици . У таквим реченицама понављаље пунозначне глаголске лексе ме има експресивну функцију истичући трај аље или интен зитет онога што значи глагол у предикату. Сложени предикати с различитим напоредно употребље ним пунозначним глаголима у истом личном облику пред стављај у крај њи случај разуђивања просте речснице и њс ног приближавања структури сложене реченице, нпр. Она йева и свира своје комйозиције. Предикатив, као неглаголски део у структури аналити чког предиката, према врсти речи којој припада, може бити : именички, нпр. Ана је ученица; придевски, нпр. Ана је ..ила gа; и прилошки, нпр. Ана је gалеко . Прелазни облик између предикатива и атрибута пред ставља предикатски атрибут, нпр. Мајка сйава уморна, што значи ' мајка спава ' и ' мај ка је уморна' . 493
Срйски јез ик
Када је у предикативу именица без одредби или са од редбама (нпр. Ана је ученица, Ана је gобра ученица) или придев без одредби или са одредбама (нпр. Ана је gобра, Ана је веома gобра ) , говори се о им ен ском делу предиката.
З .2.2. Семантички и прагматички садржај предикатског израза З . 2.2. 1 . Персоналност Именска група може реферисати о говорном лицу и адресату, као учесницима у говорној ситуацији, али и о неком трећем лицу или предмету (конкретном или апстрактном), независно од тога да ли је он присутан у говорној ситуаци ји. Дати садржај је граматикализован у глаголској категори ји лица, али се у оквиру категориј е персоналности исказуј е и другим ј езичким средствима, пре свега заменичким, ја, Ши . . . , мој, Швој. . . , и сл. , нпр. Ви некоiа чекаШе; Имам нешШо за њеiа; Ми смо овgе. Када се ИГ првог аргумента односи на треће лице, њу може конституисати сама именица или заменица трећег лица у номинативу, нпр. Ана лежи, Она је болесна. Вокативно упо требљена именица функционално је усаглашена са заменицом или с личним глаголским обликом другог лица, нпр. Ана. Ши ћеш нам йомоћи. На лице упуhују и глаголски наставци у саставу личних глаголских облика. Ако лична заменица ни је рематизована, њена употреба уз лични глаголски облик није обавезна, нпр. (Ја) чиШам новине (али: Ја чиШам нови не, а она чиШа књиiу). У реченицама без субј екатске ИГ изостај е и податак о персоналности који се исказуј е таквом ИГ, што је обавезно у три случаја: ( 1 ) када је предикат изражен безличним гnа голом, нпр. Свиће, (2) када је предикат изражен безлично употребљеним глаголом, нпр. ШШа ga се раgи ? ; или (З) ка да је у предикатском изразу неглаголска предикативна реч, тзв. предикатив, нпр. Драiо ми је. Безлични глаголи имају само облике ј еднине за З . лице (и за средњи род) и конституишу безличне реченице, у којима
494
Синiйа кса
је блокирана позиција првог аргумента, а обично и осталих аргумената, тако да су сведене на предикатски израз са оп штим значењем стања или процеса, који је осмишљен тако као да се остваруј е без агенса и кој и се стога не именује. Безличну реченицу могу оформити и глаголи који има ју парадигму лица када су употребљени у облику 3. лица син гулара (и у облику за средњи род) с морфемом се, у реченици у којој граматички субјекат није и не може бити изражен, нпр. Иiрало се и йевало сву ноћ. Неодређеноличне реченице, у којима је граматички суб јекат обавезно изостављен, семантички субјекат обично ано ниман (осим ако на њега упућује контекст или ситуација), а предикат у облику 3 . лица плурала, могу имати исто денота тивно значење као пасивне рсченичне конструкциј е са ано нимним агенсом, уп. Овgе су некаgа ваgили pygy, поред Овgе се некаgа ваguла pyga. Уопштенолично значење, за разлику од безличног и не одређеноличног значења, нема посебан синтаксички облик изражаваља, а односи се на било које лице, нпр. ШШо йосе јеш, Шо ћеш и йожњеШи. Категориј а лица са предикатским категоријама времена и начина конституише граматичку структуру предикатског израза. Основна функција категорије лица јесте означавање комуникацијске улоге у говорној ситуациј и : активне ( 1 . л.) непосредно пасивне (2. л . ) или посредно пасивне и медиј ал не (3 . л.). Категориј ална значења времена и начина увек се оства рују у спрези с личним значењима, али се време и начин не изражавају увек истим облицима: облици за императив и потенциј ал лишени су временског, али не и личног значења. Персоналност се изражава и разним другим средствима, пре свега, личним и лично-присвојним заменицама. Личне замснице у позициј и граматичког субјекта обавезно се зна чењски слажу с личним глаголским обликом у предикату, а у реченицама са именицом у граматичком субјекту преди кат је у трећем лицу. И rлаголска и заменичка значења лица увек се оствару ју зај едно са значењима граматичког броја, на основу чега се 495
Срйски језик
разликуј у три сингуларска и три плуралска значења првог, другог и трећег лица. Прво лице множине увек ј е говорио лице у скупу с неким другим лицем или с другим лицима; друго лице множине може имати плуралско значење (ви 'ти и ти . . . ' ), али не мора (нпр. ви као 'ти и она'). У различитим контекстуалним и ситуативним условима лична значења пре дикатског облика варирају се на више начина, уп. емпатич ко привидно инклузивно значење у питањима типа Како C.iWO йуШовали?, тј . 'како си путовао/путовала ' , социо--ин клузивно значење, типа навиј ачког Добро смо иiршzи, тј . 'тим за кој и навиј ам добро је играо ' , и сл.
3 .2.2.2. Темпоралност Граматичком категоријом вре.тиена трајаље односа озна ченог предикатским изразом локализуј е се према времену говорне ситуациј е као антериорност, симултаност или по стериорност у односу на време говорне ситуациј е, а затим и с неким ужим временским локализацијама. Поред времена говорне ситуације, као основног локализатора, у временску локализацију понекад се уводи и неки други локализатор, као догађај према којем се такође одређује објекат временске локализациј е, што је, на пример, релевантно за футур П или за плусквамперфект, за чије ј е правилно функционисаље битно постој аље неког догађај а у прошлости, дакле антери орно локализованог у односу на време говорне ситуације, пре кој ег се локализује догађај означен предикатом, нпр. Оии су били gошли йре неiо шШо је йреgсШава йочела. Граматичка категориј а времена представља језгро с с ман тичке категорије темпоралности, која се остваруј е и заме ничким средствима, нпр. caga, Шаgа, онgа, и незаменичким средствима, нпр. gан, н.оћ, рано, касно, лане, неgавно. Презент је, у основном значељу симултаности времена вршења глаголске радље са временом говорне ситуације, не маркиран према опозицији антериорност/постериорност, по што презентски облици могу бити употребљени за локали зацију у сва та три домена, нпр. Они уче; Гоgине 1 848. он. gо лази у Бeoipag; Доiоgин.е иgемо у Грчку. 496
Си нШакса
3 .2 .2.3 . Аспектуалност Временска локализациј а, као ни просторна, ниј е лише на квантитативних одлика, кој е су, с једне стране, везане за појам удаљености од времена говорис ситуациј е, о чему, на пример, говори н азив плусквамперфекта, а, с друге стране, квантификација се уз временску локализацију остваруј е и у чињеници да се временско одмеравање може вршити не само према времену говорне ситуациј е или неког другог догађај а него и према почетку или завршетку времена трајања односа означеног предикатом. То је унутрашња временска квантифи кација, која је у српском ј езику граматикализована као катего рија глаголског вuga, аспекта, која се изражава у опозицији између глагола свршеног вида и глагола несвршеног вида. Глаголи свршеног вида значе радњу ограниченог трајања (пре свега, пунктуално ограниченог трајања, нпр. cкoчuiii u , почетно ограниченог, нпр . зайеваШи, или завршио ограни ченог, нпр. goвeciii u ) , а глаголи несвршеног вида у свом зна чењу немају информацију о ограничености трајања радње на коју се односе и деле се, пре свега, на сталне (нпр. cйaвaiii u ) и учестале (нпр. луйкаШи). Већина глагола у српском језику ј есте или свршеног или несвршеног вида, за разлику од ма лоброј них двовидских глагола, који се према контексту мо гу употребити било као свршени било као несвршени, нпр. вugeiii u , pyчaiii u , ШелефонираШи, и који у свој ој парадигми обично имају облике и свршених и несвршених глагола, нпр. оба глаголска прилога, уп. Доручкујући, чuiii a o је новине и Доручковавши, йpoчuiii a o је новине. Аспектуалност је категорија с разноврсним граматич ким и лексичким облицима, чије ј езгро чини морфолошка категориј а глаголског вида, кој ом су обухваћени сви облици глаголске парадигме и кој а се најрегуларније исказује су фиксациј ом, нпр. cйpeчuiii ulcйpeчaвaiiiu , али се исказује и префиксациј ом, нпр. yкpaciii ulкpaciii u , а по изузетку и су плетивно, нпр. peћu/ioвopuiii u . Синтагматски критериј уми одређивања глаголског ви да јесу следећи. Само глаголи несвршеног вида могу се по јавити у одговору на питања са глаголом paguiii u у предикату, 497
Срйски језик
нпр. Шiйа си раgио ? - Чиiйао са.м, а само се глаголи сврше ног вида могу појавити у одговору на питање са глаголом ураgиШи у предикату, нпр. ШШа си ypaguo? - ПрочиШао сам gойис. Само глаголи несвршеног вида могу бити употре бљени с фазним глаголима (йочеiйи 1 йочињаiйи, насiйавиiйи 1 насiйављаiйи, йресiйаiйи 1 йресiйајаiйи . . . ) , нпр. Почиње се љуiйиiйи, али не и * Почиње се наљуiйиiйи. У конструкциј и са Сачекај ga . . . употребљавају се само глаголи свршеног ви да, нпр. Сачекај ga йрочиiйа..и , али не и * Сачекај ga чиiйам. Као што се изрази са просторним значењем разликују, пре свега, према томе да ли значе спољашњу локализацију (нпр. йореg + N gen значи мало растојање између два објекта) или унутрашњу локализацију, тј . облик (нпр. узак значи мало растојање између две крај ње тачке истог објекта), тако се и временска спољашња локализација (нпр. за йеiй Јиинуiйа) разликује од аспекта као начина временског уобличавања радње у предикату, нпр. йричекаiйи значи мало растојање између почетка и краја радње 'чекати ' , йресiйајаiйи значи велико растој ање између почетка и краја радње 'стајати ' (нпр. Сву ноћ је йресiйајао у хоgнику ваiона), уgариiйи значи пунктуално уобличено време, слушаiйи значи линеарно уоб личено време, скакаiйи значи вишекратну пунктуалност, оiйићи истиче почетну временску границу, goћu истиче за вршну временску границу итд. Различита начини уоблича вања времена акције у предикату ( акционална значења) под воде се под критеријум постојања временске границе једне у целини схваћене акциј е, нпр. ygapuiйu, оiйићи, goћu; или одсуства информације о таквој граници, нпр. слушаiйи; или о њеној нејединичности, нпр. скакаiйи. И временска значе ња у ужем смислу, и аспекатска значења, и акционална зна чења односе се на различите видове временског односа, па су зато на синтаксичко-семантичком плану тесно повезана. Зато и адвербијали у форми прилога или прилошких израза могу изражавати време схваћено пунктуално, нпр. оgмах, или линеарно, нпр. сiйално, или пак дисконтинуира но, нпр. йовремено, што мора бити усклађено са видским, акционалним и лексичким значењем лексеме у предикату, =
498
СииШакса
нпр. правилно је СШално је йаgала киша, али не и * СШално је йала киша; или Ogл-tax је uала киша, али не и * Оg.мах је йаgала киша. Често само адвербијал разрешава двозначност предиката узетог ван контекста, уп. примере са истим пре дикатом у истом граматичком облику: Он обично /2Ј!.!:1Ј!:.. у че Шири саШа (понављаље радље) и Он caga Ј2Ј!!Ш. и немој л-tу с.меШаШи (значеље актуелног трајаља). У синтаксичком изражаваљу аспекатских и акционал них значеља посебно су важни фазни глаголи, који се употре бљавају у конструкцији ga + презент пунозначног глагола, или у конструкциј и са инфинитивом пунозначног глагола, нпр. Почео је ga се мршШи 11 Почео се мршШиШи.
3 .2 . 2.4. Модалност Модалност представља обавезну компоненту сваке ре ченице у чврстој вези с категориј ама времена и лица. У гра матичком језгру семантичке категорије модалности, као квалификације коју говорио лице даје о свом исказу, налази се категорија начина. Лексичка и граматичка средства мо далне квалификације у свакој реченици чине функционалну целину. Модална значеља су врло разноврсна. Квалификације исказом означене ситуациј е са станови шта реалности/иреалности датог односа одликуј у се висо ким степеном граматикализованости . Њима се означена ситуациЈа представља као нешто што Је примарно иреално, у домену могућног, нужног, условног, хипотетичког и сл. , или као нешто што Је примарно реално, у домену оствареног или у процесу оствариваља. Примарно ирсално значеље карак теристично ј е за императив, нпр. ЧиШај gаље, и потенцијал , нпр. Чиiii a.izu б и каgа б и имали вpe.iweua, а примарно реално значеље карактеристично је за индикатив, нпр. ЧиШам. Мо дални глаголи, попут моћи, хШеШи, сЈиеШи, ЈиораШи, йри.мо раШи, Шреба (нпр. Мора оgлучиШи, Не сме йочеШи,_ Треба йресШаШи), део су средстава кој има се исказу даје модална квалификациј а. Поред модалних глаголских предиката у исказиваљ у модалних значеља користе се и модални предикативи (мо.
.
499
Срйски језик
далне неглаголске речи кој е се употребљавају у функцији дела аналитичког предикатског израза), нпр. Он је каgар ga Шо ураgи. Осим модалних глагола, иреалну модалност изражавај у потенциј ал и императив у оквиру граматичке категориј е на чина, насупрот индикативу, кој и је маркиран поимањем си туациј е којој припада однос означен предикатом као реалне; уп. Ти би још cegeo или Сеgи! према Сеgиш и сл. Модална квалификација исказа као реалног може садр жати оцену њиме означене ситуације као корисне или штетне, а таква оцена се износи посебним модалним речима и изра зима као одредбама читаве реченице, нпр. Ана је, срећо.·\t, gо шла; На срећу, Ана је gошла; На жалосШ, Ана је gошла. Персуазивност је мање граматикализована градуирана модална квалификација убеђености говорног лица у реал ност или иреалност онога што је означено исказом. У функ цији таквог модалног оквира реченице употребљавају се различите модалне речи и изрази, обично интонационо одво ј ени од основног дела реченичног израза, нпр. вероваШно, можgа, наравно, неосйорно, несумљиво, сиiурно, Шешко ga, уп. Ана је, вероваШно, gошла; Ана је, наравно, gошла; Тешко gaje Ана gошла. Имперцептивност ј е модална квалификациј а исказа са становишта извора информације која се у исказу износи, нпр. кажу, веле, йрича се, уп. Кажу gaje Ана gошла; Ана је, веле, gошла; Прича се ga је Ана gошла. Посебан случај представља квалификациј а исказа са становишта оцене адекватности његове форме кој а се дај е речима и изразима који уводе прецизирања или парафрази рања реченог, као што су наиме, gpyiU;W peчU;Wa, Шо јесШ, украШко итд., нпр. Друiим речима, Шо није Шачно; Ou је их је gезинформисао, Шо јесШ слаiао.
3 .2 . 2 . 5 . Негација У изражаваљу модалног значења реалности или иреал ности посебно место, због развијености и знатног степена граматикализованости, има негација. Негацијом се извесна 500
Си нШа кса
пропозиција оцењује као неистинита (што је главна функци
је негације, док су њене друге функције споредне, нпр. функ ција квантификације или емоционалног наглашавања), а ис казуј е се одричним реченицама, уп. Не, А на не чека према упитном исказу Да ли А иа чека? или Чека ли Ана? према обавештај ном Аиа чека или императивном Нека чека. Неки облици негације припадају и семантичкој категориј и кван тификације, уп. нико, нишШа, никакав према свако, свашШа, свакакав и слично. Основна средства изражавања негациј е чине: 1 . речце и е, ни, ниШи; нпр. Не знам; Ни Ши нија Шо нисмо моiли знаШи; Не зна.«, ниШи ме инШересује; 2. реченична речца не, нпр. Не, не знам; 3 . изведенице са одричним префиксима ни-, не-, нпр. Нико не зна или Он је несйособан према Он није сйособан. Негација предиката, нпр. Он Шо не зна, исказуј е се и по себним одричним облицима презента ниса«, ниси, није . . . ; нема«, немаш, неЈиа . . . ; нећу, нећеш, неће . , или императива немој, немојмо, немојШе. У значењској структури реченице негација представља елементарни предикат (са значењем уверености говорника у нетачност онога што се износи у пропозициј и подређеној том предикату), кој и отвара место за пропозиционални ар гумент, нпр. А и а ue чека. ' није тачно да Ана чека ' . Ако је линсаризација комуникативно и стилски неутрал на, цела реченица се негира употребом одричног елемента испред синтетичког предиката, нпр. То се не gешава мојом вољом, или на почетку морфолошки аналитичког предика та, нпр. То се није gесило мојом вољом, а ако треба посебно истаћи њен рематски део, негира се тај део реченице, нпр. То се gecuлo не мојо.м вољом. Отклањање могуће двосми слености умногоме зависи и од реченичног нагласка, уп. То се није gecuлo мојом вољом 'Десило се, али не мој ом во љом ' , То се није gecuлo мојом вољом ' Није се десило зато што сам ја хтео да се не деси ' . Спољашња негација, као израз издвојен испред реченице или клаузе која се њиме негира и која може бити поновље на у структури реченице - или има развиј ени синтаксички .
.
501
Срйски језик
облик, нпр. Није Шачно ga Ана чека, или је сведена на од ричну речцу, нпр. Не, Ана не чека, док се унутрашња нега ција налази у саставу предикатског израза, нпр. Ана не чека. Наглашено негирање целе реченице, поготову када наступа као одговор на алтернативно питање да/не, најчешће се иска зује интонационо наглашеном или правописна издвојеном употребом речце не на апсолутном почетку реченице, нпр. Не, Ана не чека. У сложеној реченици је могуће подизаље негације, када се израз за негирање смешта у главну клаузу, иако Је домен негације у зависној клаузи, уп. Не верујеАt ga чека и Bepyje.�w ga не чека. Подизаље негациј е среће се у лексички врло ограниченим случајевима (глаголски предикати желеШи, ве роваШи, с.�w аШраШи, очекиваШи и сл.). Када се одричном копулом негира идентичност, оба ар гумента у односу неидентичности изражена су номинати вом, нпр. Ана није ученица. Употреба одричних заменичких речи захтева негацију у предикату КОЈ а не поништава одрично значење заменичке речи, без обзира на број употребљених одричних заменич ких речи, нпр . Никаg никоме иишШа иећу о Шоме рећи. У предлошким конструкцијама предлог долази после почетног одричног елемента одричне заменице, нпр. nuкo, али ни о коме; нишШа, али ни са чи"wе, уп. Ни йреg кши се ue савија, Ни йоg каквUЈw изiовором неће Шо учиниШи. Забрана, као негираље дозволе, исказује се употребом речце не испред императивног облика предиката, нпр. Не сйавај, или употребом облика не.мој (за мало учтивију, одно сно блажу заповест) испред инфинитива или конструкциј е с а ga + презент, нпр. Не.мој сйаваШи, Не.�и ој ga сйаваш. Негација узастопних именских аргумената обично се исказује везницима ни . . . ни . , нпр. Нијеgнљwе ни gpyio"we Шо се не goйaga; а негација узастопних предиката везницима ниШи . . . ниШи . . . , нпр. НиШи jege ниШи йије, .али за употребу везника ни или ниШи може бити важан и степен истицаља негације, која се више истиче везником ниШи, нпр. НиШи јеgноме ниШи gpyioмe Шо се не goйaga. . .
502
СинШакса
Одричне реченице према комуникациј ским функцијама деле се на (а) изј авно-одричне реченице, нпр. Ана не чека; (б) упитно-одричне реченице, нпр. Зар Ана не чека; и (в) за повсдно-одричне реченице, нпр. Нека не чека. Одричне замсницс uико и uишiйа конституишу ИГ, нпр. Нико није gошао; Нишiйа се није gecuлo, а друге одричне за менице употребљавај у се као допунски елеменат у ИГ, нпр. Нема никакав разлоi ga осiйане, Нијеgан човек iiio не зна. Експресивни облик исказивања негациј е представљај у реторичка питања типа Ко Ш о зна? ! ('то нико не зна'), Шiйа ga се раgи ?! ( ' ништа се нс може учинити ' ) итд. Одричне заменице су позиционо условљени облик оп ште квантификације (коју изражавају и сав, свуgа, увек и слич не речи општег значења) када је негациј а у предикату, што потврђуј е поређење реченица са антонимичним предикати ма и истим опсегом квантификацијс изван предиката, уп. Сви су йрисуiйни Нико није ogcyiii a н; Сiйално је болесiйан Никаg није зgрав и сл. =
=
3 .2 . 2 . 6 . Афирмација Афирмација, као потврђиваље, на формалном плану нај чешће с е своди н а одсуство граматичког показатеља негаци је, нпр. Ана чека према Ана не чека. Изражаваље афирмације посебним лексемама има мање или више додатне семанти чке и/или стилске вредности, нпр. ga,jeciiie, слаже.м се, свака ко, наравно, у pegy, Шако је, аха (разг.), уп. Да ли ciiie били у шеШњи ? - Да (били смо ) , Јесмо. Употреба облика јесШе уме сто афирмативног ga одлика је колоквијалног изражавања у кој ем се рематизуј с копула у елиптичној потврдној реплици, нпр. Да ли је он Шу? - Jeciii e . ( ' он јесте ту'). Потврдна ре плика јесiйе чешћа је ако питање почиље са Је(с.мо) ли . . . ?, нпр. Jeciiie ли све йрийремили? - Јес.ио; иако и у таквим слу чај евима може бити замељена стилски неутралним афирма тивним ga. Понављаљем негациј е у предикату с копулативним или модалним семикопулативним глаголским елементом пони штава се љено одрично значеље и исказуј е се афирмациј а, 503
Срйски јези к
нпр. Није несйособан = ' способан ј е ' , Не може ga не йри хваШи = ' мора прихватити ' .
3 .2.2.7. Императивност Модална значења се међусобно разликују по степену граматикализованости. Нека модална значеља су тако раз вијена да се традиционално разматрају као засебне катего рије. Таква су, пре свега, значеља која припадај у категори јалном комплексу АПЕЛдтивности, односно директивности, које обједиљава функционална усмереност исказа на саго ворника с намером да се скрене љегова пажља на говорника, да се управља љеговим понашаљем, да се од љега добије неки одговор итд. Таква су, пре свега, категоријална значеља во кативности, императивности и интерогативности (в. даље). Један од циљева говорне делатности често је управља ље понашаљем учесника у комуникацији, нпр. подстицаље на било коју делатност, тј . заповест, или, посебно, подстица ље на говорну делатност, тј . питаље. То су две важне праг матичке функције исказа, кој е имају свој граматички израз у структури реченице, заповедне или упитне. Императивност се исказује, пре свега, употребом пре диката у облику императива, нпр. Ана, gођи!, при чему им перфективни вид може служити исказиваљу нереференци јалнс императивности, нпр. Ойрезио йрелази улицу! = ' кад год прелазиш улицу, буди опрезан/опрезна' , а перфсктивни вид исказивању референцијалне императивности, нпр. Ойрез ио йређи улицу! у значењу 'овом приликом опрезно пређи улицу' . Пошто ј е примарна говорна комуникација непосредна и дијалошка, разумљиво је што су типични граматички облици императива - облици за 2. лице, нпр. Чека}( Ше) !, Дођи( Ше) !, Поiлеgај(Ше) ! Императивни облици за 1 . лице плурала зна че истовремено обраћањс и непосредном адресату и самоме себи, као групном агенсу, нпр. Сачекајмо! Импсративност у обраћаљу самоме себи ослања се на израз xajge, нпр. Xajge ga сачекам!, који се може и подразуме вати, нпр. Да сачекам! Уп. и за 1 . л. мн. Xajge ga сачекамо! или Да сачекамо! 504
Си нШа кса
Императивност може бити исказана и футурским обли ком у одговарај ућем контексту и ситуацији, нпр. ДаћеШе )ИИ gве йоiачице и лиШар млека; и неким узвицима, нпр. ПсШ! На! Гле!, а обухвата и реченице са изостављеним предикатом у императиву, уп. СмесШа кући! према СмесШа ugu кући! или фразеологизоване синтаксичке структуре типа Мирно!, ПокреШ!, ПуШ йоg ноiе! Посредна императивност, тзв. императивно ст 3 . лица, исказуј е се помоћу речце нека и предиката у 3. лицу, нпр. Нека uge кући! Нека ugy кући!, што важи и за посредну им псративност исказану у облику индиректног говора у зависно сложеној реченици, нпр. Рекла .«у је нека uge кући. Речени це типа Нека uge кући ! директно су императивне у односу на саговорника и значе 'реци му: . . . ', а индиректно су импера тивне у односу на саговорниковог саговорника којем треба пренети заповест. Учтива директивност може бити исказана редукованом условном реченицом, нпр. А ко бисШе били љубазни ga за ШвориШе йрозор, или формално упитном реченицом, нпр. Да ли бисШе били љубазни ga заШвориШе йрозор? Прохибитивност, као императивност забране, исказуј е се прохибитивним конструкциј ама, односно прохибитиви ма, који имају облик или (а) негације испред императивног облика глагола (обично несвршеног), нпр. Не смеШајШе .rwy!, Не слуша)Ше ia!, али не и *Не чу)Ше ia!, или (б), с мало убла женом категоричношћу, негације не..wој, немојмо, немо)Ше испред инфинитивног облика глагола, или испред конструк ције са ga + презент, нпр. HeJtfoj(iii e) иу смеШаШи!, Немо)Ше ga ЈИУ смеШаШе! Превентивност, као императивност упозореља, нема посебан граматички израз, већ се ослаља на негиране, про хибитивне облике глагола са значељем подсећаља, упозорава ља и сл. , који конституишу превентиве, нпр. Не заборавиШе кишобран! Не йройусШиШе ga йробаШе ово јело! Разлика у виду може служити за исказиваље разлике у референцијал ности, тако што имперфективни вид може служити за иска зиваље нереференцијалне превентивости, нпр. Не заборавља) ..
505
Срйски јез ик кишобраи у значењу ' кад излазиш, никад немој заборавити кишобран ' , а перфективни вид може служити за исказивање референциј алне превентивности, нпр. Не заборави кишобран у значењу 'овом приликом немој заборавити кишобран ' .
3 .2 . 2 . 8 . Оптативност Императивним значењима су блиска оптативна значе ња. Оптативност је модално значење жеље, које се одликуј е слабијом директивношћу, односно слабиј им илокутивним напоном од императивности. Значења жеље се исказују ра зноврсним средствима, и лексичким и делимично граматика лизованим, као што су: оптатив, нпр. Живи били, йа виgели, оптативни императив, нпр. ХГfеб наш насушни gaj нам gа нас; оптативни потенцијал, нпр. Ја бих ociiia o овgе; оптатив ни презент, нпр. Зgрав си!; оптативна реченица, нпр. Камо среће ga је она caga овgе, која припадају семантичкој кате гориј и оптативности, у склопу категоријалног комплекса модалности. Оптативност нема чврсто граматикализовано ј езгро, због ограничене сфере употребе морфолошког опта тива везане за реализацију у говорним жанровима исказивања добрих жеља, честитања, благосиљања, проклињања и за клињања, као и због функционално-стилске и експресивно -стилске маркираности. Значење жеље да се некоме догоди или настави догађати нешто добро или нешто лоше предста вља одлику оптатива у српском језику, нпр. Живели, Зgрави би ли, Проклеiii био, али не и категорије оптативности у целини. 3 .2 . 2 . 9 . Интерогативност Упитне реченице су једна од основних функционалних врста реченица. Питања у упитним реченицама према садр жају могу бити : ( 1 ) општа питања galнe, нпр. ЖуриШе?; или (2) посебна питања - (2. 1 ) заменичка питања, нпр. Ко жу ри? или (2.2) дисјунктивна питања, нпр. Да ли жури Ана или Ивана ? Општа питања су усмерена на подстицање саговор ника да потврди или да одбаци оно што се износи у пропо зицији реченице, а посебним питањима се од саговорника тражи да идентификуј е одређени део пропозиционалног са506
СинШакса
држаја реченице. Реченица може бити упитна у целини, нпр. Да ли :JICypиiiie ? или само у неком делу, нпр. Ana, куgа журиш? Упитне реченице се конституишу упитним речцама, упит ним заменичким речима, линеаризацијом реченице (инвер зијом), а често и упитном интонацијом. Упитне речце су: ли, ga ли, је ли, зар, нпр. Знaiiie ли нeшiiio о iiio.мe?, Да ли знaiii e нeшiiio о iii oл,te?, Је л ' знaiiie нeшiiio о iii oAte? {разг.), Зар не з наШе нишiiiа о iiio мe? У исказивању општих питлњл учествују, поред упитне интонације (нпр. Дошла је?), линеаризација упитне речени це и употреба посебне речце (нпр. Да ли је gouшa ?) и неки упитни изрази (нпр. Дошлаје, зар не?). Упитне речце, осим ли и зар не, употребљавају се на почетку упитне реченице и међусобно се разликују стилски и/или семантички, нпр. зар има значење сумње да ће се саговорник сагласити са оним што се износи у предметном делу питања, односно очекивање супротног. Индиректна општа питања исказују се клаузама с везником ga ли, а од директних општих питања клаузе са почетним ga ли формално се разликују само интонацијом и статусом клаузе у сложеној реченици, нпр. Пиiii a o ca_,w ia ga ли је gошла. ЗлмЕничкл питлњл, чија је интонација обично пада јућа, отварају се заменичким упитним речима и изразима ко?, шiii a ?, какав?, који ?, чији?, ige ?, куgа ?, оgакле?, каgа ?, колико gyio ?, колико чeciiio ?, како ?, зautiiio ?, йоg кој�LН усло во.н ?, go које Atepe ? Експресивно стс пеновање заменичког питања обично се постиже употребом речце йа, нпр. Шiiia мислиш ? 1 Па шiiia лtИслиш ?, или употребом инфинитива, уп. Шiii a ga ogioвopu.-w ? 1 Шiii a ogioвopиiiiu ? Функционално тежиште заменичких питања налази се на упитним заменичким речима и изразима, нпр. С ким је gошао ?, Чији је ово ayiiio ?, Који је gанас gан ?, Какав је iiiaj кола ч ? , Колико ciiie iiio йлаШили?, Kyga ugeш ?, Оgакле су gошли?, Kaga йолази воз? Колико gyio ociiiajeiii e овgе?, Зa шiiio она није gошла?, Колико чeciiio ugeш на yiiiaк..м uцy? Поg којим би условолt они Шо йрихваiii или ?, До које мере се Шо може iii oлepиcaiii u ?, Шiii a pagиiii e вечерас? 507
Срй ски језик
У реч ени цама са заменичким питањима заменичка реч је на првом месту, осим у експресивно обојеним и заменичким питањима ограниченим на посебне комуникативне ситуаци је, типа Пинiвини живе . . . ige?, или Из ayiiio бyca je изашао . . . - ко ? Индиректна заменичка питања с е од директних општих питања формално разликују тиме што имају статус клаузе у сложеној реченици, уп. ПиШала ia је шiiia жели ga йојеgе према директном питању ШШа желиш ga йојеgеш ? Упитни искази с е често одликуј у карактеристичном ин тонациј ом, која је понекад ј едино обележје упитности, нпр. Паgа ? Питање исказано само интонацијом ј есте опште пи тање, осим у случајевима када је уместо упитне употребље на неодређена заменичка реч, ј ер тада такво питање може функционисати и као заменичко, тј . као посебно питање, уп. Пишеш ? - 'да ли пишеш ' , Некоме йишеш ? - са две могуће интерпретациј е : 'коме пишеш ' или 'да ли (уопште) некоме пишеш ' . Упитна интонација се у тежишту н е окреће наниже, пре ма тонском дну регистра, него навише, или се целокупно те жиште преноси навише. Таква интонација је карактеристич на за општа и дисјунктивна питања, али не и за заменичка питања, која по правилу имају интонацију каква је каракте ристична за обавештајне, односно афирмативне реченице, нпр. реченицс Ко је Шо найисао? и Пeiiiap је Шо найисао имају исту интонацију. Упитни исказ може имати облик просте упитне речени це, нпр. Гgе је Ана?, или сложенс реченице - било са упит ном клаузом као главном, Гgе је Шај gиск о које.м. си .ми iово рио ?, било с више упитних клауза, нпр. Да ли је искључио Шелефон, или му је айараШ у квару, или сйава, йа не чује ? Упитна реченица је део упитног дијалошког исказа, чи ј и је други део реплика, тј . одговор на питање, нпр. Kyga иgеш-? - На йосао. Заменичка питања са опсегом опште квантификациј е исказују с е реченицама с а именским групама у кој има су питање и квантификација исказани посебно и раздвој ени 508
СинШакса
енклитичким обликом помоћног глагола, нпр. Ко је све gо шао ?, ШШа сШе све gонели? Реторичка питаља, као неправа питаља, која су то према облику, али не и према функцији, по правилу не припадају дијалошким структурама, нпр. Колико је Шу вреЈwена йоШро шено! Афирмативни одговори на општа питаља јесу ga, ређе јесШе, и/или понављаље предиката упитне реченице, нпр. Да ли је gошао? - Да. ЈесШе. Дошао је. Афирмациј а с јачом експресивношћу и/или додатним модалним обележјима ис казуЈ е се и изразима наравно, свакако, разуме се и другима. Одрични одговори на општа питаља јесу не и/или неги рани предикат упитне реченице, кој и може бити редукован на помоћни глагол, нпр. Да ли је gошла ? - Не 11 Није gошла 11 Није.
3 .2.2. 1 0. Дијатеза Садржај категорије дијатезе чини квалификација ситуа тивног односа са становишта љеговог смера, односно са становишта носиоца улоге исходишта или завршне тачке у датом односу, нпр. УчиШељ је йохвалио уче ницу <::::> Ученица је йохваљена og сШране учиШеља. Као што показују приме ри, исти денотат или иста ситуациј а могу бити осмишљени на два начина, а често и на више начина, у зависности од из бора полазног аргумента, док се предикатски изрази у таквим реченицама налазе у односу семантичке конверзије. На тај начин ј една од функција категориј е падежа - исказиваље су бјекта или обј екта, односно агенса и пацијенса у неком од носу - добија и посебан граматички израз у морфосинтаксичкоЈ категорИЈ И глаголског стаља, и шире - у синтаксичко-семантичкој категорији дијатезе. У српском језику, као ј езику активног устројства, рече нице се обично уобличавају тако да полазни аргумент има активно значеље и да предикатски израз има активни, а не пасивни облик. Однос агентивности или пацијентивности изражава се граматичким средствима, али и творбеним (категорије nomi na agentis, нпр. учиШељ, и nomina patientis, нпр. ученик). .
.
509
Срй ски језик
Постоји више начина да се активна реченична конструк ција трансформише у пасивну. Један се ослаља на трпни придев, уп. Писац је найисао књиiу <::::> Књиiа је найисана, при чему се и у тако уобличе ним пасивним речсницама први аргумент односи на паци јенс у реченицом означеној ситуацији. ИГ у функцији првог аргумента конгруира са трпним придевом у именском делу предиката. Именоваље агенса у таквој пасивној реченици, такође је могуће мада је ретко, нпр. Осуђеници су йљwилова ни og сШране йресеgника gржаве. Главни члан именске гру пе кој а се односи на агенс има облик генитива са предлогом og или с предлошким изразом og сШране. Такве реченице углавном припадају административном стилу, поготову када аге нс има обележје ' руководилац' . Српски језик има раз ви јену парадигму пасива са трпним придевом (в. 2 . 1 ). Други начин формираља пасивне реченице јесте упо треба енклитичког акузативног облика повратне заменице се, нпр. Раgници зиgају кућу <=> Кућа се зиgа. Уп. такође Ку ћа се gyio зидала, Кућа ће се gyio зидати и сл. У тако уобли ченој пасивној реч ен ици агенс се не исказује, тј . у пасив но уобличеној реченици други аргумент активне реченице зау зима позицију првог, док се први аргумент активне речени це у љеном пасивном трансформу не појављује. Трећи начин оформљаваља пасивне реченице, кој и се може сматрати и подврстом првог, састоЈИ се у томе да се у . рече ници именуЈе просторно осмишљени аге нс, ТЈ . као што се средствима којима се примарно означавају просторни од носи дају означавати и временски, узрочни, циљни, посе сивни, квалитативни и други односи, тако се у овом случаЈу преко локализације у простору може упућивати на ситуа тивно примарни агентивни однос, нпр. Ана се лечи коg gок Шора Зgравковића <=> Ану лечи gокШор Зgравковић . Тран сформације те врсте понекад захтевај у и мање лексичке из мене у именској групи кој ом се именује агенс, јер активна конструкција тежи персонализациј и агенса, нпр. Венчао их је свешШеник, а пасивна конструкциј а често има обслежје анонимности агенса и истицаља у први план места где агенс врши своју функцију, нпр. Венчали су се у цркви. Знатно је
-
.
510
СинШакса
ређе просторносно уобличавање групе која се односи на па цијенс, нпр. Повреgио се на исШо.м месШу (ua нози) <=:> По вреgио је исШо месШо (на нози) . Активна реченична конструкција може с е преобликова ти у пасивну само ако је у предикату прелазни глагол (такав који захтева објекат у облику акузатива без предлога, а у не ким случајевима и генитива без предлога), нпр. Сви чиШају Ши књиiу <=:> Та књиiа се чиШа. Прелазни глаголи се у реченици могу пој ављивати у ак тивном или у пасивном облику. За непрелазне глаголе (нпр. ићи, сеgеШи, лe:жaiii u ) та могућност не постој и . Они се не употребљавају у пасивном облику. Непрелазним глаголима припадају и повратни глаголи , било да су прави повратни (субјекат врши радњу на себи, нпр. Он се брије) , узајамно -повратни (нпр. Они се рукују) , посредно-повратни (нпр . Он се gр:жи за сiйолицу, тј . 'он држи столицу, а столица држи њега'), или неправи повратни глаголи, који су то само фор мално, али не и семантички (нпр. белеШи се, бојаШи се, чу gиШи се и сл.).
3 .2.2. 1 1 . Посесивност Посесивност може бити атрибутска, нпр. То су наше књи iе, или предикатска, нпр. Те књиiе су наше. Атрибутска по сесивност обухвата ( 1 ) конструкције с конгруентним атрибу том, било заменичким, нпр. њеiов сШо, било незаменичким, нпр. Јованов сШо; или (2) конструкције с неконгруентним атрибутом, нпр. сШо Јована Јовановића. Предикатска посе сивност се исказује предикатом, било глаголским, нпр. Јо ван има ауШо, било именским, нпр. Јован је власник ауШа. Основни облик предикатске посесивности представља глагол и_;иаШи, кој и се користи како за означавање ситуаци ја с посесором који је човек или било шта живо, нпр. Јован и.ма кућу, Мачка има .маче, тако и за друге врсте посесора, нпр. A йpWl шtа 30 gaua (где се посесивно осмишљава заправо однос део-целина); како за отуђиву припадност, нпр. Јован tL;Wa кућу, тако и за неотуђиву припадност, нпр. Јован и.ма чворуiу на челу; како за праву припадност, нпр. Јован и.wа кућу; тако и за релативну припадност, нпр. Јован илш ceciiipy.
51 1
Срйски јези к
Постој и и посесивни пасив типа Caga имамо засејано 300 хекШара, где у фокусу нису сам однос припадности, него нека особина тог односа. Атрибутска посесивност долази на питање Чији ? (нпр. Чија је Ша кућа ? ) , а може бити исказана конгруентним атрибутом - помоћу посесивних придева и заменица, нпр. кшишијин бициюz, Јованове санке, Швоја кућа; или посесив ним генитивом као неконгруентним атрибутом, нпр. ауШо Швоi gирекШора; али када ј е посесор биће, уобичај енији је посесивни придев. Посесивни однос ређе може бити осми шљен као неки други однос (обично део-целина) и исказан именском групом с предлогом, уп. кровови кућа и кровови на кућама. Напомена: У посесивне конструкције се често убрај ају и конструкције с тзв. посесивним дативом-локативом типа Никола ciiieжe Јовану руку, иако су то конструкције са директним и индиректним објек том, али, пошто се у таквим реченицама директни и индирсктни објекат односе на део и целину којом је тај део обухваћен, инди ректни објекат се истовремено схвата и као посесор, што је према неким умесним запажањима (Мотоки Номаћи) слично, али не са свим једнако посесивним конструкцијама у реченицама типа Ни кола сШеже Јованову руку. Другим речима, посесивни датив-ло катив, као облик којим се, поред објекатског значења, исказује и посесивност, није неконгруентни посесивни атрибут, него инди ректни објекат који, осим објекатског значења, преко лексичког значења целине, има и значење посесора.
Негативна посесивност се исказуј е негирањсм израза с посесивним значењем - именских група или предиката, а може бити исказана и генитивним конструкцијама са предло гом без, нпр. ОсШао је без gоку.�w енаiйа, или лексемама кој е значе одсуство нечега, нпр. ћелав, ћосав, слей, бос, н е.м итд. Посесивна зависна клауза оформљуј е се односном за меницом чији, нпр. Сликар чију сШе слику куйили зове се Бо јан Шаровић.
3 .2 .2 . 1 2. Компаративност Специфичан вид исказивања квалитета чини морфосин такса степена поређења. Основа степеновања неке особине 5 12
СинШа кса
може бити у изражености исте особине у другом обј екту (односно у групи објеката) или у љеговој "средљој ", "про сечној " испољености у свим другим обј ектима са обележјем кој е се степенује. У функцији овог другог степеноваља упо требљавај у се различита лексичка и творбена средства: уп. са значељем пој ачане особине, нпр. врло сйособан, gосШа йоузgан, сасвши Шачан; или слабије изражене особине мало болесШан, мајушан, накисео; са ексцесивним значељем : Ире више iласан, йреiласан итд. Градацијско понављаље је начин исказиваља веће изражености неке особине који је карактери стичан за експресивну синтаксу, нпр. ОсШао је сdм-сшщаiй. Помоћу граматичке категориј е степена поређеља врши се квантификација изражености особине у неком појединач но или групно узетом обј екту према изражености исте осо бине у другом објекту или у другим објектима. Поређељем може бити констатовано одсуство разлике, што се изражава еквативним конструкциј ама, нпр. Вреgна је као њена мајка. Уколико разлика постоји, степен изражености дате особине у ј едном денотату ј езички се локализује изван (изнад или испод) степена љене изражености у денотату који је други члан поређеља. Таква градуелна локализација може да има уграђени општи квантификатор, што је обавезно део супер лативног значеља, нпр. најлейша 'леп ш а од свих (дру гих) ' , или да допушта општу квантификациј у са ослонцем на контекст, нпр. компаративна конструкција Ана је лейша og свих, поред могућности да општа квантификација изоста не, нпр. компаративна конструкција Ана је лейша og Иване. У реализациј и категориј е степена учествуј у предикат ски израз и аргументски изрази, нпр. ОШац је виши og мај ке. Категорију степена у српском језику имају само описни придеви, уз неке изузетке, и део начинских прилога. =
Напомена: Даље се степени поређења придева и прилога разматрају за једно, осим ако се посебно не каже да се констатација односи са мо на једну или само на другу врсту речи.
Описни придеви означавају особине, кој е обично могу бити изражене с већом или с маљом ј ачином, а та ј ачина 513
Срйски језик
изражавања особине може бити степенована различитим ј езичким средствима. Лексичко степеновање се испољава у избору лексема кој е својом основом обележавају јачу или слабију израженост неке особине, нпр. млаg - сШар, мек Шврg, мали - велики. Афиксално неграматичко степеновање испољава се у избору речи које, захваљујући афиксима у свом саставу, значе различите степене изражености особине, нпр. наiлув, йрелей, оволицки. Граматичко степеновање се састој и у избору морфосинтаксичких облика са категоријал ним значењима степена изражености особине. Граматичко степеновање ј е релативно степеновање, ко јим се израженост особине у ј едном објекту пореди са изра женошћу исте особине у неком другом објекту (односно ли цу, предмету, пој ави и сл.). Облик кој и се традиционално на зива позитивом, нпр. бео, gобар, слаgак, сам по себи не носи идеј у поређења, без које нема степеновања, нити се у обли ку тзв . позитива налази граматички израз степена поређења. Позитив је облик придева кој и именуј е неку особину, уз мо гућност да је значење степена изражености те особине садр жано само у основи таквог придева, или у његовим афикси ма, ако их има, што нису степени поређења у граматичком смислу (в. 2.2.2. 1 .4). Граматички степени поређења су еква тив и диферентив (компаратив и суперлатив). Екватив ј е граматички, морфосинтаксички облик кој им се исказуј е да је нека особина једнако присутна у два објекта или у две групе објеката, нпр. Ана је gобра као њена сесШра, или Де ца су ћуШала као бубице. У изражавању еквативности главну улогу има поредбени везник као (ређе предлог йо йуШ + Ngen' нпр. миран йойуШ овце) , кој и повезуј е номина тивне оолике н азива објеката ч иј а се особина пореди са номинативом придева (у позитиву као основном облику) као назива особине чији се интензитет пореди. У таквим кон струкцијама везник као заправо уводи клаузу чиј и се преди кат обично изоставља, ј ер је ј еднак предикату главног дела сложене реченице, нпр. Она је вреgна као (шШо је вреgна ) й челица. Проксимална еквивалентност изражава се еквативним конструкцијама у чијем је саставу прилог одговарајућег зна514
Срйски језик
чеља, нпр . Она је висока скоро (= iоШово 11 безмало) као ње на мајка. Диферентивност као разлика између степена изражено сти извесног обележја зај едничког за два пој единачна или групна денотата може пре свега бити исказана негираним еквативом, нпр. Јова није Шако висок као Васа. Други, обичнији и изразитиј е граматикализовани облик исказиваља разлике између степена изражености извесног обележј а зај едничког за два појединачна или групна денота та јесте компаратив. Поред придева или прилога у облику компаратива, реализација датог категориј алног значеља из искује да именске групе кој е означавају један и други члан поређеља буду у номинативу, а да именској групи другог члана поређеља претходи везник неiо, или предлог og са ге нитивом, нпр. Јова је ни:жи неiо Васа, Јова је ни:жи og Ва се. Први или други члан поређеља може бити изостављен када постоји довољан ослонац на контекст или на говорну ситуацију, нпр. Јова је ни:жи, Ни:жи је неiо Васа. Диферентив је општи назив за граматичке облике сте пеноваља кој и изражавај у неједнаку испољеност неке осо бине у два члана поређеља. Компаратив, као посебни дифе рентив, изражава неједнаку испољеност неке особине у два члана поређеља схваћена као две посебне појаве, нпр. ОШац је виши неiо мајка. Суперлатив, као општи диферентив, изражава неједнаку испољеност неке особине у ј едном члану поређеља као делу неке целине у поређељу са осталим де лом те целине, нпр. ОШацје највиши у нашој йороgици. Упо треба суперлатива могућа ј е ако у скупу чији се ј едан члан по некој особини издваја постоје још најмаље два члана. Компаратив је традиционални назив за такав грамати чки облик степеноваља код кој ег се разлика у изражености исте особине у два члана поређеља конкретизуј е издвајаљем ј едног носиоца те особине изнад или испод другог носиоца исте особине на апсiрактној скали степеноваља, нпр. Васа је виши og Јове, Јова је нижи og Васе, било да се морфолошки исказуј е као прости (синтетички) облик, као у претходним примерима, или као сложени облик компаратива, са значе515
Срйски јез ик
њем јаког компаратива, нпр. А на је више ШаленШована неiо Ивана, или са значењем слабог компаратива, нпр. Ивана је мање ШаленШована неiо Ана. Поред ј аког компаратива опи сних придева, по правилу постој и синонимски облик про стог компаратива, нпр. Ана је ШаленШованија неiо Ивана, уп. и пример за прилошку сложену компарацију: То йосШаје све више комйликовано према простој компарацији, која је обич нија: То йосШаје све комйликованије. Употреба јаког компа ратива је честа и у реченицама у којима се пореде различите особине истог носиоца, нпр. Он је више лей неiо йамеШан. Када у другом члану поређења постој и атрибут, тада се ИГ кој а означава други члан поређења често своди на тај атрибут (тј . именица се подразумева), нпр. Њихова кола су боља ueio наша (кола ) . Када се пореде делови неке целине и истиче континуи тет промена, употребљава се облик позитива у конструкцији с фазним глаголом йосШаШиlйосШајаШи (или с неким дру гим изразом сличног значења, нпр. йочиње ga бива) , а стал ност промене може бити наглашена одредбом за континуи раност, било да је реч, у зависности од придевског значења, о компаративном прогресиву, нпр. Река је йосШајала све шира (и шира) , или о компаративном регресиву, нпр. Он је йосШајао све мање (и мање) моШивисан за Шај йосао. Мера разлике у поређењу исказаном компаративом у српском ј езику се изражава помоћу основног број а и имени це за меру у облику беспредлошког акузатива, нпр. А на је млађа iоgину gана, или прилогом за меру, нпр. А на је мало млађа og Иване. Иако се облик компаратива по правилу употребљава као релативни компаратив, он се понекад употребљава и као айсолуШни комйараШив, тј. без идеје поређења с неким другим обј ектом (али као имплицитно поређење са нормом испољавања дате особине), нпр. Пойио јејеgну слађу кафу, Долазили су јеgан сШарији човек и јеgна млађа жена. Пошто се употребљава као општи диферентив, суперла тив изражава неједнаку испољеност неке особине у ј едном делу неке целине у поређењу са укупним осталим делом те 516
СинШакса
целине, при чему се други члан поређења у реченици екс плицитно наводи, или се подразумева из говорне ситуациЈ е, нпр. Ана је највреgнија (у нашој йороgици ). Суперлативност се може изразити и конструкциЈОМ у КОЈОЈ су компаратив придева и општа заменица сав, нпр. Ана је вреgнија og свих. Облици компаратива и суперлатива употребљавају се атрибутски, нпр. Бољи Шакмичар gобиће нaipagy, Најбољи Шакмичар gобиће нaipagy, или као именски делови предика та, нпр. Он је бољи неiо она, Он је најбољи. У конструкцијама са суперлативом други члан поређе ња може бити неисказан, нпр. Она је најлейша, или може бити исказан именским групама с различитим предлозима. Суперлативно поређење захтева да именска група у функци ји именовања другог члана поређења буде уобличена тако као да ј е реч о просторној локализациј и, нпр. Ана је најлей ша међу њи.iиа, Ана је најлейша у нашој йороgиии, Он је нај виши на свеШу. Ради исказивања суперлативног значења могу се упо требити и реченице с компаративом у именском делу преди ката у кој има је други члан поређења изражен генитивном именском групом са општом заменицом и предлогом og, уп. Он је виши og свих; РаШ је iори og свеiа. Предлог og ј е у та квим именским групама са општом заменицом у генитиву обавезан, а избор облика свеiа или свих одређен је тиме да ли други члан поређења значи нешто живо ( . . og свих) или нешто неживо ( . . . og свеiа ) . Опште и одричне заменичке речи, укљ учујући заменич ке прилоге, могу служити описном исказивању суперлатив ности када означавају први члан поређења, нпр. Сви су сйо рији og њеiа, Свуgа му је било боље неiо Шамо, Нико није Шако брз као он, Hиige му није било Шако лоше као Шамо. Када се реченицом истиче да и сви други чланови у поређењу имају изражену ону особину која се ј едном еле менту или делу тога скупа приписуј е као нај израженија, реч је о ужем суперлативу, нпр. Он је најбоiаШији међу боiаШи ма. Нај ужи суперлатив (= двоструки суперлатив или супер латив суперлатива) има функцију да појача основно супер.
517
Срйски језик
лативно значење, садржано у граматичком облику суперла тива, наглашавањем да и други члан поређења има исту осо бину у највишем степену изражености (у оквирима неког ужег скупа, што се обично подразумева), нпр. Ана је најлейша међу најлейшима. Елативност, као апсолутно степеновање са значењем ј аке изражености особине, не у поређењу са неким другим обј ектом, него уопште (тачније - у поређењу са оним што се сматра нормом изражености те особине), у српском ј езику се може изразити употребом одговарајућег придева за сте пен, нпр. врло лейа слика; изузеiйно лейа слика; или ретори чким узвичним реченицама типа Како је лейо! 'врло је ле по ' , али се елативност понекад изражава и именским групама са придевским атрибутом изведеним прсфиксом йре-, нпр. Добила йрелейе йоклоне (в. 3 . 1 .2.3). Ексцесивност, као значење прекомерне изражености осо бине, обично се такође исказуј е придевским атрибутима, при девским предикативима или прилошким адвербиј алима с префиксом йре-, нпр. Хаљина је била йрескуйа за њене мо iућносiйи. У синтаксичком оформљавању значења ј еднакости, по ред самостално употребљеног везника као, употребљавају се и неке вишечлане везничке структуре, нпр. Тако су ogio вopuлe и Ана и Ивана; Тако је ogioвopuлa не само Ана неiо и Ивана; Тако није ogioвopuлa ни Ана ни Ивана. За изражавање степеноваља без поређења (односно са имплицитним поређељем у односу на просечну израженост нечега) користе се прилози за степен, нпр. врло, веома, go ciйa, сасвим, йоШйуно итд., нпр. Слика је gосШа лейа, Слика је врло лейа, Слика је изузеШно лейа, Он је сасвим хлаgан, Он је йоШйуно хлаgан и сл.
З .2.3 . Формално-синтаксички аспекти реченичне граматике 3 .2 .3 . 1 . Субординација и координација Субординација као синтаксички однос између главног и зависног члана обухвата субординацију у именској групи, 518
СинШакса
субординацију у предикатском изразу и субординацију у целом реченичном изразу. Субординациј а у именској групи јесте однос између главног члана групе и других њених чланова: атрибута, нпр. лей йосШуйак; атрибутива, нпр. учиШељ Савић ; апозиције, нпр. Јован Савић, нови учиШељ, шеШа; апозитива, нпр. Јован, раgосШан, йева; предикатског атрибута, нпр. Јован йева ра gосШан . Таква субординација може бити конгруентна (када има облик конгруенциј е у роду, броју, падежу и аниматно сти, као у претходним примерима), или неконгруентна, ка да има облик неконгруентне одредбе исказане именском групом, нпр. То је слика йознаШоi сликара, непроменљивим придевом, нпр. Виgи ове браон иийеле, или прилогом, нпр. То је Злаiйибор зими. Однос субординациј е може постојати и између допун ских чланова ИГ, као што је субординација прилошке одред бе за степен у односу на описни придевски атрибут, нпр. врло лей йоiлеg. У предикатском изразу постоји однос субординације из међу глагола у личном глаголском облику, као конститутив ног дела предикатског израза и као главног члана у односу предикатске субординациј е, и могућих неглаголских делова предикатског израза, укључујући целе именске групе, нпр. Они обављају йойис ( 'пописују'), Он чини меШанија ( 'мета нише '), Она врши наgзор наg йроиесом йроизвоgње ('надзи ре процес производње'), а ако је глагол прелазан, суборди нација има облик рекције (уп. ойросШиШи йријаШељу, али йовреgиШи йријаШеља ) . Други облици субординације у пре дикатском изразу зависе од пре свега од граматичких и лек сичко-семантичких своЈстава глагола као главног члана у та квој субординацији, нпр. ако је то модални глагол, њему мо же бити подређен инфинитив (Он мора оШићи, Он не сме осШаШи, То не Шреба раgиШи и сл.). Схватање субординације у целом реченичном изразу за виси од тога да ли се предикатски израз сматра или се не сматра главним чланом реченице. У складу са синтаксичким поимањем предиката као граматичког центра реченице, њему 5 19
Срйски језик
су подређени други делови р еченице, за разлику од концепциј е према којој између субј екта и предиката постој и однос координациј е, а не субординације. РЕКUИЈА, као један вид синтаксичке субординације, а исто времено и синтаксичке акомодациј е, испољава се у својству многих лексема да оне у функцији контролора у рекцијском односу контролишу падежни облик подређених именских група, нпр. чиШаШи књиiу, бавиШи се сйорШом, йослаШи не коме йакеШ. Уп. разлике у глаголској , именичкој и придев ској рекцији у примерима као што су желеШи слобоgу, же ља за слобоgо.м, жељан слобоgе. Врсте рекцијских односа разликују се према томе, с ј едне стране, којој врсти речи при пада контролор у рекциЈском односу, а с друге стране, у ко јем зависном падежном облику мора бити подређена ИГ, да ли се подређена ИГ мора употребити с предлогом или без предлога, и да ли контролор управља само једном зависном ИГ. У случај евима двоструке рекције главна реч у рекциј ском односу контролише два подређена елемента, нпр. ойросШиШи некоме iрешку. КонгРУЕНЦИЈА је такав вид синтаксичке субординације и акомодациј е у којем све или неке граматичке категориј е облика зависног елемента у конгруенцијском односу морај у бити подударне са граматичким категоријама облика главне речи у конгруенцијском односу {= контролора), нпр. лей gан (подударност зависног елемента ИГ с конститутивним делом ИГ у роду, број у и падежу), што важи и за конгруенцију уну тар именских група у функцији неконгруентних атрибута, нпр. исШорија ciiiapoi ipaga, исШорија сШарих ipagoвa. У приме рима типа Ана је gошла постој и непотпуна конгруенција из међу глаголског облика у предикату и именице у субј екту, ј ер, за разлику од конгруенције у роду и броју, ту не постој и конгруенција у падежу, будући да глаголски облик у преди кату нема категорИЈУ падежа. Личним глаголским облицима у предикату семантички су конгруентне одговарајуће личне заменице у субјекатском делу реченице (уп. Ти чиШаш, Ми чиШамо ) , а са глаголским обликом за З. лице у предикату слаже се заменица за З . лице 5 20
Срйски језик
или именица која конституише субјекатску ИГ у номинати ву (уп. Она чиШа, Ана чиШа ) . Семантичка конгруенција је карактеристична за однос између двочланог или вишечланог граматичког субјекта и предиката: с лицем глагола у предикату слаже се заменица у вишечланом субјекту тако да предикату у облику 1 . лица мора одговарати у субјекту бар ј една заменица 1 . лица (без обзира на остале елементе вишечланог субј екта), нпр. Ја, Ана и Ивана смо gошли (када је говорник мушкарац); преди кату у облику 2. лица мора одговарати у субјекту бар ј една заменица 2. лица (без обзира на остале елементе вишечла ног субјекта) - ако у субјекту нема заменице 1 . лица, нпр. Ти, Ана и Ивана сШе gошли (када је саговорник мушкарац); а ако је предикат у облику З . лица, онда у субј екту не могу бити заменице 1 . или 2. лица, него могу бити само заменице З . лица, именице или неке поименичене речи, нпр. Он, Ана и Ивана су gошли; Она, Ана и Ивана су gошле; Први су gо били нaipagy. Конгруенција између предикатског израза и субјекатскс ИГ остваруј е се и у броју и роду када се предикатом исказује род, нпр. Јован је сйавао, СесШре су сйавале. У реченицама с вишечланим субј ектом конгруенција у роду између преди ката и субј екта је граматичка, а конгруенција у броју је се мантичка, као у следећим примерима: Јова и Васа су чека ли, Ана и Ивана су чекале. Уколико су именице кој е консти туишу граматички субј екат женског рода, предикат је у плу ралском облику, који је женског рода ако има облик за род (в. претходни пример). У другим случајевима предикат је у облику мушког рода, нпр. Јова и Васа су gошли, Јова и Ива на су gошли. У случају да у предикату постоји глаголски и именски део, именица или заменица у субјекту конгруира у број у са глаголским делом предиката, док са истим тим глаголским делом предиката не мора конгруирати његов именски део, нпр. КарШе су њеiова суgбина. Међутим, када се у субјекту налази супстантивизована показна заменица у сингуларском облику средњег рода, тада постој и конгруенциј а између по52 1
Срйски јез ик
моћног глагола и именског дела предиката, нпр. То су њене жеље. Када је у субјекту лична заменица у ј еднини, облик за род у предикату реферише о полу особе на коју упућује заменица, нпр. Ти си Шо рекао 1 Ти си Шо рекла. Плуралски облик личне заменице у граматичком суб јекту одређен ј е следећим околностима у односу на облик за род у предикату: (а) да ли је у скупу означеном личном за меницом бар ј едно лице мушког пола: у том случају је гла гол у предикату у мушком роду ако је у облику који дифе ренцира род, нпр. Ми смо се већ уйознали, али Ми смо се већ уйознале (када заменица у субј екту упућује искључиво на женске особе); (б) да ли је лична заменица у субјекту упо требљена за означавање више денотата (као у претходном примеру) или ј едног денотата, што се најчешће односи на тзв. множину скромности и множину учтивости, нпр. Ми смо били gрукчијеi мишљења (и у тексту чиј и је аутор жена); Ви сШе, iосйођо, Шо већ рекли (учтиво обраћање ј едној осо би); али Ви сШе, iосйође, Шо већ рекле. Две именице у граматичком субјекту које су различитог рода, а у облику множине, конгруирају с предикатом у мно жини мушког рода, при немаркираној линеаризацији, нпр. Момци и gевојке су шеШшzи, Деца и жене су ослобођени, Пи сма и књиiе су несШали. Када је бар један од конститутивних чланова вишечла ног субјекта у мушком или у средњем роду, предикат је у мушком роду, нпр. ОШац, мајка и gеШе йошли су у шеШњу; Ово момче и ово gевојче рођени су исШоi gана. Када предикат претходи вишечланом субјекту (марки рана линеаризациј а), облик за род у предикату може бити конгруентан са родом нај ближе именице, нпр. НесШала су йисл1а и књиiе, али НесШали су и йисЈиа, и књиiе. Посебан случај представљај у реченице типа Вас gвоји ца се gружиШе, Вас gвоје се gружиШе, Вас gве се gружиШе, Вас gвојица сiйе се gружили, Вас gвоје сiйе се gружили, Вас gве сiйе се gружиле, у којима постој и конгруенциј а плурал ског личног облика у предикату са значењем плуралске личне заменице у субјекту, која се у конструкциј и са мушколичним 522
Синiйа кса
бројем (нпр. gвојица), збирним број ем (нпр. gвоје) или основним број ем (нпр. gве) налази у облику ј еднаком обли ку генитива, иако конституише именску групу граматичког субјекта, због чега се тај облик не може сматрати генитивом, него паукалом (в. 3 . 1 .2.2). ПРИКЉУЧЕЊЕ је, за разлику од рекције и конгруенције, такав вид синтаксичке субординације и акомодације код којег нема формалног израза односа зависности осим, евентуално, линеаризације речи у реченици, нпр. Пева врло gобро, Раgи gосШа усйешно, Она иgе у шеШњу, Говори зал1уцкујући. Субординација ј е широко заступљена и као однос међу клаузама у зависно сложеној реченици (3.2.4.2). КООРДИНАЦИЈА, као синтаксички однос з�едничког и равноправног вршења неке синтаксичке функције, у којем се могу налазити делови просте и сложене реченице, има више логичких и семантичких типова. Тако, конјункцију најчеће изражава везник и , нпр. Ана и Ивана page и зарађују, а ређе везници йа и Ше. Иако је такође правилна, ређа ј е, а понекад стилски или комуника тивно маркирана употреба конјункцијских везника испред сваке ИГ или испред сваке клаузе у односу вишечлане коор динациј е, нпр. И Ана, и Ивана, и Милена ишле су ua излеШ; И А на йева, и Ивана свира, и Милена иiра . . . ; или потпуно изостављаље везника у таквом односу, нпр. Ту су Ана, Ива на, Милена; Ана йева, Ивана свира, Милена иiра . . . Равноправност именских група у конјункцијском одно су истиче се моделом како. . . Шако и . , нпр. То су йоШврgиле како Ана Шако и Ивана. Негативна конјункција изражава се моделом ни ИГ 1 ни ИГ2, нпр. Ни њеiов оШац ни мој браШ нису uлt .моiли йомоћи. Дисјункција се изражава везником или, нпр. Или узми, или осШави, који повезуј е различите предикате, а наглашена дисј унктивност се изражава моделом или ИГ 1 или ИГ 2, нпр. Изабери: или оgлазак на уШакмицу, или оgлазак na концерШ, или моделом било ИГ 1 било ИГ 2, нпр. Moiao је ga бира: би ло уШакмица, било концерШ. У реченицама с више именских група, или с више клау за у координативном односу, везник се употребљава испред .
.
523
Срйски језик
последњег члана у координациЈ И ако тип синтаксичке везе ниј е стилски или комуникативне наглашен, нпр. Ана, Ивана и Милена су gошле; Ана йише, Иванка илусШрује, а Милена йревоgи. Сем изостављања комуникативне ненаглашених везни ка, у координацији клауза често се изоставља и копула ако ни је комуникативне наглашена, а обично није, уп. Ушао је, сео и йочео ga йрича, поред Ушао је, сео је и йочео је ga йрича.
3 . 2 . 3 .2 . Линеаризациј а Као временски или просторни редослед речи у усменом или писменом облику реченичног израза, линеаризациј а је одређена првенствено: (а) комуникативном перспективом реченице, ТЈ . оним што се у реч ен ици истиче у први план као комуникативне најважнија информација (рема), у односу на полазну информацију (тема), уп. Ана чека према Чека Ана; (б) степеном и обликом учествовања интонације и неких функцијских речи, пре свега речци, у обликовању реченичне комуникативне перспективе; (в) синтаксичком и семантич ком структуром реченице, као и различитим прагматичким факторима, нпр. функционално-стилским, експресивно -стилским или индивидуално-стилским. У временском и/или просторном погледу линеаризаци ја реченице је одређена: ( 1 ) главним временским и/или про сторним референтним тачкама, тј . локализаторима у линеа ризацији као временској/просторној локализацији једних де лова дискурса у односу на друге : ( 1 . 1 ) почетком и/или кра јем реченице, или већих синтаксичких целина, ( 1 .2) местом главних реч и у реченици, према кој има се одредбене или допунске речи и изрази могу налазити у препозицији или постпозицији, (2) растојањем (степеном удаљености) између главне речи и појединих одредбених речи и израза: градуел ност те дистанце одражава хијерархију одредбених речи у од носу на главну реч са становишта линеаризације речснице. Пошто линеаризација реченице на више начина зависи од комуникативне перспективе реченице, то значи да разли чите перспективизације исте предикатско-аргументске струк туре могу имати различите линеаризацијс. 5 24
СинШа кса Напомена: Овде се има у виду само о сновна, неутрална и најтипичнија субјекатско-предикатска комуникативна перспектива реченице, а када је реч о другим случајевима, то се посебно истиче.
У основној комуникативној перспективи ИГ првог аргу мента претходи предикатском изразу, нпр. Ана чека. Место другог аргумента, ако га у рече ници има, Јесте иза предикат ског израза (скраћено симболички: СПО, тј . субјекат - пре дикат - обј екат, нпр. Ана чека Ивану), а место евентуалног ИГ трећег аргумента јесте испред ИГ другог аргументског израза, нпр. Ана йише оцу йисмо. Конгруентне одредбе и непроменљиви придеви обично се налазе испред именице коју одређују, нпр. свилена хшьина, а неконгруентне одредбе - иза главне речи у именској групи, нпр. хаљина og свиле. Прво место у именској групи има општи квантификатор, нпр. сви сШуgенШи, нијеgан сШуgенiй, друго место - показна или лично-присвојна заменица као показатељ референцијалности, нпр. сав Шај новац, све наше ко-wшије, треће - нумерички квантификатор, нпр. сваки Шакав йрви ко рак, четврто прилошки интензификатор, а пето придевска од редба, нпр. сваки Шакав йрви врло несиiуран корак. У оквиру сегмента конгруентних придевских одредби описни атрибути претходе релативним, нпр. сШари срйски .манастири. Сва могућа места у препозициј и обично нису попуљена одредбама, а у некима од могућих позиција допуштена је и употреба више истоврсних одредби, најчешће придевских, у неколико стварних позиција, нпр. gобра, лейа, вреgна gе војчица. Атрибутив увек претходи главном члану ИГ, нпр. наш йрофесор Ивић. Одредбена именска група с предлогом не може стајати испред главног члана ИГ као неконгруентни атрибут (нпр. не *gyie браgе сШарац, него сШарац gyie браgе), осим ако је одредбена ИГ с предлогом додата конгруентном атрибуту или атрибутском низу, и тада таква ИГ претходи описном придеву, нпр. Живе у за савремене йојмове Шешким условима, што се ипак не може сматрати одликом узорног српског књижевног Ј езика. 525
Срйски језик
Иза главног члана ИГ линеаризуј у се одредбе у облику именских група с предлозима, нпр. излаз на улицу, или без предлога, нпр. йас .моiа комшије, у облику прилога, нпр. Бу gва зи.wи, или емфатички употребљени конгруентни атрибу ти, нпр. мајко моја gpaia. Енклитике теже другој позициј и у реченици, нпр. Данје био лей. Ако ИГ првог аргумента садржи више од ј едне ре чи, друга позиција не значи и друго место у реченици, него место непосредно после именске групе КОЈ ОМ почиње рече ница, нпр. Јучерашњи gанје био лей. Ипак, ако реченица по чиње именском групом са атрибутским допунским елемен том или елементима, клитика се понекад ставља иза првог атрибута у групи, нпр. Нови су иiрачи били усйешнији, или Ти су нови иiрачи били успешнији, али је обичниј е Нови иiрачи су били усйешнији, Ти нови иiрачи су били усйешнији, поред Нови иiрачи били су усйешнији, или Ти нови иiрачи били су усйешнији. Стављање клитичког облика иза атрибу тива ретко је и звучи као граматички кроатизам, нпр. Преg сеgпик је Мирковић gойуШовао. Линеаризациј а енклитика повезуј е линеаризацију имен ске групе са линеаризациј ом предикатског израза. У срп ском ј езику енклитике су ненаглашени облици глагола биШи и хШеШи (сам, си, је, смо, сШе, су; бих, би, бисмо, бисШе; ћу, ћеш, ће, ћемо, ћеШе) и ненаглашене личне и повратне заме нице (ме, ми, Ше, Ши, ia, му,је,јој, нас, нам, вас, вам, их, им, се). У српском ј езику енклитике се (према Вејлсу Брауну) линеаризују на следећи начин. (1) ли, (П) помоћни глаголи и презент глагола биШи, осим облика за трсће лице ј еднине: бих, би, би, бисмо, бисШе, би; ћу, ћеш, ће, ћемо, ћеШе, ће; са.м, си, -, смо, сШе, су; (III) датив личних заменица: ми, Ши, му, јој, нам, вам, им ; (IV) акузатив или генитив личних за меница: ме, Ше, ia, је, нас, вас, их; (V) повратна заменица или рсчца се; (VI) треће лице једнине презента глагола би Ши: је, уп. Виgи ли се Ана ?; Ана ia се клонила; Ана би му ia gала; Ана ће је йознаШи; Ана му ia је gала. У српском књижевном ј езику енклитика не може доћи на апсолутни почетак реченице (нпр. Дошли смо, а не * C,wo gошли), нити на почетак клаузе (нпр. Дошли смо и учесШво526
СинШакса вали смо, а не Дошли смо и * смо учесШвовали ) , нити на по четак оног дела реченице који следи после парентезе (умет нутог дела реченице ), нпр. Јовановић и Мwюшевић, йрема gобро обавешШеним изворима, йрошли су без йовреgа, а не Јовановић и Милошевић, йрема gобро обавешiii епим извори ма, *су йрошли без йовреgа. У зависној клаузи клитике стоје иза везника или всзни чке речи, нпр. Hoвociii ga се он вpaiiiu o брзо се йрочула; Г.qе је навика, Шу је и оgвика. Када су у предикатском изразу два глагола од којих ј е један непунозначан, а други пунозначан, може с е формира ти заједничка клитичка група, нпр. Дшюс ia је xiii eo uзueнa gиiii u , од клитика које припадају облицима xiii eo је и изие наgиШи ia (глагол xiiieiii и је модални глагол). За линеаризацију делова предикатског израза посебно је карактеристично да у конструкцији са инфинитивом мо дални глагол претходи инфинитиву, нпр. Мора/и йocлaiii u Шелеiрам. Линеаризација клауза у сложеној реченици зависи од њене комуникативне, семантичке и формалне структуре. У комуникативно и стилски неутралној линеаризациј и главна клауза обично претходи зависној, а тематска клауза претходи рематској , нпр. Лежи јер је болесiiiан. Неки везници (нпр. супротни, раставни) не дозвољавају да клауза која за њима следи буде прва клауза у сложеној реченици, али ако се та ква клауза употреби као засебна проста реченица, инициј ал на позиција везника ј есте могућа, нпр. А ви још чuiiia iiie Шу књиiу. Мислио сам ga ciii e се уморшш. С друге стране, неке зависне клаузе (нпр. условне, допусне) често претходе глав НОЈ реченици.
3 .2.4. Повезивање предикатско-аргументских структура у сложену реченицу 3 .2.4. 1 . Синтаксичкс везе у сложеној речсници Две предикатско-аргументске структуре у облику рече ничних израза, или више таквих структура, повезане су у
527
Срйски јези к
сложеној реченици као њене клаузе. У сложеној реченици постој и ј единствени надређени предикат са субординира ним реченичним аргументима. Такав предикат је категори јалне природе: конјункција, дисјункција, адверзативност, каузалност, концесивност итд., а обично се исказуј е специ Ј алним граматичким речима - везницима и везничким речи ма и изразима, заменичким или незаменичким, кој и понекад могу изостати, уп. Он је схваШио ga Шреба ga иgе према Он је схваШио: Шреба ga иgе, редоследом клауза, њиховим гра матичким обликом и садржајем, лексичким саставом и ин тонациЈ ОМ. Сложене реченице могу истовремено имати и више од ј едног категоријалног значења с ј едним значењем као при марним, нпр. и темпоралност и каузалност, уп. реченицу у КОЈОЈ се зависном клаузом, поред временског, износи и узроч но значење Kaga йаgа киша, он не иgе у шеШњу. Категоријал ни синкретизам је више свој ствен асиндетским реченицама, у којима је везнички елемент изостављен и чије је актуелно значење обично чвршће ослоњено на контекст и говорну си туацију. У исцрпниј им синтаксичким описима подробно се класификују и описују сложене реченице са становишта ка тегоријалних предиката који се њима исказују и средстава кој има се ти садржај и изражавај у. У сложеним реченицама односи међу клаузама организовани су на принципу субординације, нпр. А ко буgе .моiао, јавиће се; координациј е, нпр. Пева и свира; или комбинаци је ј еднога и другога, нпр. Ана је завршила йосао и села ga се оgм.ори. Као што показуј е последњи пример, ако се у предикати ма суседних клауза појављује помоћни глагол у истом облику, он мора бити изражен у првој клаузи, али може бити изоста вљен у следећим клаузама, уп. претходни пример са примером Ана је завршш�а йосао и села је ga се оgм.ори. Посебан тип. полипредикатске везе представља прире ђеност, када у полипредикатској пропозициј и ј една преди катско-аргументска структура није исказана ни комплетном клаузом, ни именском групом или глаголским прилогом, него 528
Cuнiiiaкca
неким прелазним обликом, као што је вокативни израз, нпр. Ана, чиШај; узвик, нпр. Ау, шШо је хлаgно!; реченична пар тикула, нпр. Не, он није овgе; парентеза, нпр. Она је била, ако сме.�w ga кажем, усйешнија og свих; однос између глав них делова директног говора, нпр. " Ко зна зашШо је Шо gо бро ", рекао је gega.
3 . 2 .4.2. Субординациј а У сложеној реченици субординација ј е синтаксичка ве за у којој се налазе функционално неравноправне клаузе од којих ј една, зависна, ближе одређуј е или допуњава другу, главну клаузу. Однос субординације исказуј е се посебним везницима, везничким речима и изразима, као и редоследом клауза, њиховом граматичком структуром и лексичким саста вом. Више везничких речи, које су заменичког порекла, мо же се употребити с предлозима (који, шШо, какав, колико . . . ) Предлози у таквим случајевима ближе изражавај у врсту за висног односа, кој а је одређена и другим контекстуалним условима, и помажу разрешавању системске вишсзначности већине везника и везничких речи и израза у зависно сложеним реченицама. Три главна типа зависних реченица јесу: ком плетивне (нпр. Каже ga је gобро ), релативне (нпр. ЧиШа књиiу коју је куйио ) и адвербијалне реч ени це (нпр. Дошао је каgа је било йоШребно) . По врсти речи кој ој се подређуј е зависна клауза субор динација може бити: именичка, нпр. Сликар коiа су уйознали зове се Јован; придсвска, нпр. Он је вреgан, какав је и њеiов браШ; прилошка, нпр. Иiрао је оgлично, како само он уме; глаголска, нпр. Чека ga йочне йреgсШава. Према везивном средству којим се подређуј е зависна кла уза субординација може бити: везничка, нпр. Рекла је ga неће gоћи; партикулна (остваруј е се речцама), нпр. Не знам ga лије Шо исШина; заменичка, нпр. Гgе има gиJwa, Шу има и ваШре; упитна, нпр. Не знам ga ли је Шо исШина; асиндетска, нпр. Xajge усШани, време је за gоручак. Везници зависно сложених реченица врло су разноврсни. Клаузе могу бити повезане и везничким речима и изразима, .
529
Срйски језик
као што су ко, који, чији, заШо шШо, умесШо ga, уйркос Шо ме шШо и др. У зависно сложеним реченицама везници и везничке речи и изрази уводе зависне клаузе с различитим значењима: - места или правца, нпр. Књиiаје Ша.мо ige сије осШавио; Иgи куgа Ше срце вogu; Дошао је оgакле се нисмо наgшш; - времена, нпр. Kag може, свраШи go нас; Док gеШе сйава, Ана раgи; Раgиће gок iog буgе моiла; ОШкаg ia зна, увек је Шакав; - узрока, нпр. ПошШо је била у.Iиорна, оg.махје засйала; Оgмах је засйала јер је била уморна; Оgмах је засйала за Ш о шШо је била уЈ"vюрна; ОйросШиШе шШо смеШалt; услова, нпр. Ако буgе уморна, засйаће; - уступка, нпр. Иако је била уморна, није засйала ; Ma ga је била уЈиорна, није засйала; Уйркос Шоме шШо је била уморна, није засйала; Без обзира на Шо шШо је била уморна, није засйала; - степеновања, нпр. Није засйала сшио Ана неiо је за сйала и Ивана и др. Зависно сложене реченице често могу бити преоблико ване у реченице у којима је ј една пропозициј а изражена именском групом, тј . номинализована и добила облик тзв. мале клаузе, док Је предикат друге изражен глаголом, уп. ПошШо је gошао у Бeoipag, оШишао је у хоШел према По gо ласку у Бeoipag оШишао је у хоШел. Вишечлана субординација у сложеној реченици може бити ланчана, нпр. Рекао је ga ће се јавиШи чим буgе нашао некоiа ко би ia заменио на йослу, или паралелна, нпр. Рекао је ga ће gоћи и ga ће gонеШи књиiу. У субординативном односу могу се уместо зависне кла узе наћи тзв. полупредикатске структуре, тј . пропозициј е кој е немају прави предикатски израз, као што ј е герундска конструкција, нпр. Разiоварали су шеШајући йореg реке, Обавивши разiовор, разишли су се; партиципска конструк ција, нпр. Иконе насликане Шом Шехником имају врло Шрај не боје, или апозициј а, нпр. Ана, наша мала коЈwшиница, оg лич1ю слика. 530
СинШакса Напомена: Глаголски прилог несвршеног вида (= глаголски прилог садашњи) означава релативну симултаност (в. пример горе), а гла голски прилог свршеног вида (= глаголски приЈ1ог прошли) најчс шће означава релативну антериорност (в. пример горе).
Уместо зависне допунске клаузе понекад се употребља ва инфинитив, обично уз неке модалне глаголе, нпр. Мора нешШо ураgиШи; или уз фазне глаголе, нпр. Почиње се нер вираШи; а могуће је и удвајање инфинитива, нпр. Треба знаШи йочеШи, али се уместо инфинитива често користи конструк ција са ga + презент, некад факултативно, уп. Он жели ga Ши йомоiне према Он Ши жели йомоћи, а некад обавезно, нпр. Он иgе ga йеца, али не и * Он иgе йецаШи (осим регионално, углавном у западним деловима српског говорног подручја).
3 .2 . 4 . 3 . Координациј а У сложен ој рече ници координација ј е назив з а однос из међу клауза кој е не служе као одредба ј една другој него су међусобно равноправне, обично припадај у истом типу ре ченица и могу бити употребљене као самосталне реченице. Изражава се помоћу везника, јукстапозиције и интонациј е (клаузе у координацијском односу повезане с у несилазном интонациј ом), а опште значење сложене реченице са коор динацијском везом у основи зависи и од значења клауза у координациј ском односу. Типични кооординацијски везни ци су конјункцијски везници, нпр. и, йа, Ше . . . , уп. Сеgим и йишел-t, дисјункцијски везници су или, било, воља итд., уп. Хоћеш ли йоћи с њима или ћеш осШаШи коg куће ? и адверза тивни везници, нпр. а, али, неiо, већ, уп. Лежи, али не сйава. Неки координацијски везници могу, у зависности од значења клауза које повезују, да учествују у исказивању различитих категориј алних значења, нпр. ОШворила је књиiу, йа је йоче ла ga чиШа (сукцесивност), Оклизнуо се йа је йао (узрок и последица). Поред тога, неки координацијски везници могу бити употребљени непосредно испред енклитике (као у прет ходном примеру), а неки не допуштају да им енклитика не посредно следи, нпр. не * Оклизнуо се ије йао него Оклизнуо се и йао (је). 53 1
Срйски језик
Сложене реченице у чијој је основи координацијски од нос могу бити отворене структуре, ако се могу начелно про дужавати додавањем нових функционално равноправних кла уза (нпр. Она комйонује и свира и йева . . . ) , или затворене струк туре (нпр. ОюlUзнуо се, али није йао). За отворене структуре обично је карактеристично понављање истог везника, нпр. и . . . и . . . ; ни . . . ни . . . ; или . . . , или . . . и сл. Независно сложене реченице обично су према значењу копулативне (нпр. УсШаје и оgлази), дисјунктивне (нпр. Чи Ша WlИ йише) или адвсрзативне (нпр. УсШаје, шtи не оgлази), поред неких других категоријалних значења, нпр. конклу зивног, градационог, експликативног итд. Клаузе у саставу независно сложених реченичних струк тура налазе се у односу координациј е, који ј е карактеристи чан било за клаузе као елементарне реченичне структуре у сложсној рсченици, било за однос између једноставнијих сложених реченица (зависно сложених или независно сло жених), било за комбинације ј едних и других. Реченице у односу координације могу бити затворене, двочлане струк туре, нпр. Није gошао сшио он неiо је gouuza и она, или отво рене, вишечлане структуре, нпр. Итzи је болесна, или је умор на, WlИ се љуШи, или је йосреgи нешШо gpyio . . . Независно сложене реченице у неким случајевима могу се преобликовати у зависно сложенс реченицс, уп. Лежи и чиШа према Док лежи, чиШа, или у једноставниј е синтак сичке структуре, уп. Лежи и чиШа према ЧиШа лежећи. Основне врсте односа међу клаузама у независно сложе ним рсченицама јесу конјунктивнс, дисјунктивнс, адверза тивне, градационе, каузативне, експликативне, конклузивне и друге, а постоЈе и њихове подврсте, нпр. адверзативне ре ченице могу бити : контрастивне, нпр. Он раgи у инсШиШу Шу, а она на факулШеШу; рестриктивне, нпр. Сви су gонели ойрему, ca.Jwo он није gонео нишШа итд. У сложеним реченицама може бити изостављен везник, односно везничка реч или израз, нпр. Чини gобро - не кај се, чини зло - наgај се. Такве реченице, асиндетске, по правилу се одликују скспресивношћу. В еза међу клаузама у асиндет-
532
СинШакса
ској реченици исказује се, пре свега, интонацијски, редосле дом клауза и њиховим лексичко-семантичким саставом.
3 .2 .4.4. Номинализација Предикатско-аргументске структуре могу у реченичном изразу бити тако повезане да једна буде уобличсна у именску групу, тј . номинализована, док друга има облик клаузе. Но минализациј е могу имати конкретне референте, нпр. ЧиШа без наочара = ' чита, а нема наочаре ' ; или могу означавати апстрактне односе, пре свега темпоралне, каузалне и циљне, нпр. ПиШа из раgозналосШи = 'пита зато што је радознао/ра дознала' , што је чешће. Повезиваље предикатско-аргументских структура у ре ченични израз може имати и такав облик да једна од тих структура буде заступљена глаголским прилогом, а друга пре дикатским изразом са глаголом, нпр. УсШајући, завршава йричу; УсШавши, завршио је йричу.
Скра ће ниц е ј еди. ж. р . л. мн . м . р. с. р .
-
ј ед нина женски р од лице мн ожина муш к и р од средњ и род
С и м бол и ( ) (+) ...
1
11 #
� ?
·равњу
* можем
-
ф акултативни члан обележј е кој е и м а де о датог ску п а ј единица опозитивни одн о с одн о с ф а култати вне вариј ан тн о ст и нере ал изо вани неп о с тој ани во кал реал изуј е се као гра м атичка прих ватљ иво ст о блика може б ити с порна граматички не п ри х ватљ ив облик интер п рета циј а
Сл о в ни с и м бол и - аргу менти - м одап ни еле м енат про п о зитивне структуре - обј екат
Ћирилица ПАС ЛаШиница Р р Q R S
T/L
х 534
пред икатско- аргументска структура
п ред икат п редикат к ван ти ф и ка циј а ре ф еренциј ална л о кал изациј а субј е кат вре м енс ко- пр осторни пара м етри с адржај п ропози циј е
В аж ниј и библ иогра ф ск и подаци Ћири.лица
Бели ћ, Александар : О језичкој йрироgи и језичколt развиiйку. Књ ига 1 и 1 1 . П риред ил а М илка И вић . - Б ео град: З авод за у џбе н ике и на ставна средс тва , 1 99 8 . ( Иза брана дела Алекса ндра Б ели ћ а, т. 1 ) =
Гудури ћ, С нежа н а : О йрироgи наставна средст ва , 2004.
iласова.
-
Б ео град: З ав од за у џбеникс и
Кречм ер , А н н а - Гер хард Н евекл о вски й : С ербохорватски й я зы к ( серб ски й, хорватски й, бо сни й ски й язы ки ) // Языки л-tupa: сла вянские языки. Мо сква : Academia, стр . 1 3 9- 1 9 8 . П ипер , Предраг : Oiлeg срйске морфосииiйаксе (у йоређењу с люкеgои ском) . С еул : Катедра за ј уго сл о венске студ иј е , 1 997. П ипер П редра г, И вана А нто ни ћ, В ладислава Р ужи ћ, Срето Танаси ћ, Љ удмила По п о ви ћ, Бранко То ш о ви ћ: Сииiйакса caвpe.weuoia срйскоiјезuка: Просiйа реченица. - У ред ак циј и акаде м ика М ил ке И ви ћ. - Н о ви С ад: М атица српска; Б еоград: И нст итут за срп ски ј език, Београдска к њ ига , 2005 . С и м и ћ Р адој е , Ј елена Јо ван о ви ћ, Срйска Н ик ш и ћ, Подгорица : Ј асен , 2002.
синiйакса
1-1 1 .
-
Бе оград,
Стан ој чић Ж ивој ин и Љ убо м и р По п о ви ћ, Грамаiйика срйскоi језика, Уџбеник за 1, 11, 111 и IV разред средње ш коле , 7. изд., Београд: ЗУНС, 2000 . Стеван о вић, М и хаило :
Савре.мени срйскохрваiйски језик (Грама iйич
ки сисiйелш и књижевиојезичка иорма) ,
1 99 1 . Славянски елщи: Граматични очерци. -
1-11,
5.
изда њ е. Бео град,
Соф и я : БАН,
1 994.
То п оли њска, З узан а : Антроп о центри ч ка теориј а ј езика и ср n ски падеж ни сист е м // Јужнословенски филолоi, 2002, LVI I I , 1 - 1 3 . Увод в изучаването
ua
южнославянските езици. -
Соф ия : БАН,
1 986.
Лаiйиница
Brown, Wayles . : Serbo-Croat
// The Slavonic Languages.
Ed.
Ьу
Bemard
Comrie and Grevi lle G . Corbett. - London and N ew York 1 99 3 , 306-3 8 8 . lvic, M i lka: 1 99 5 ;
Lingvisticki ogledi. Beograd: Prosveta, треће , n рош ирен о изда ње 2008)
1 983.
(Дру го изд.
535
Срйски језик l vic, Milka:
О zelenom konju: Novi lingvisticki ogledio Zemun: Slovograf
l vic, M ilka:
Lingvisticki ogledi, trio
- Beograd: BiЬl ioteka ХХ vek, 1 995 0
Zemun - B iЬl ioteka ХХ vek, 1 9990
Ivic, Milka: Red reCi: Zingvisticki ogledi, vek, C igoj a stampa, Krug, 2002 0 Ivic, M i lka:
cetirio
Beograd: BiЬl ioteka ХХ
О reCima: lingvisticki ogledi, peto Beograd: B iЬli oteka ХХ
vek, Кrug, 2005 о Ivic, M ilka:
Jezik oko nas: Zingvisticki ogledi, sesto
ХХ vek, Krug, 2006 0
lvic, Pavle - DaliЬor Brozovic:
vatski ili srpskio Jurancic, Janko:
-
Beograd: B iЬli oteka
Jezik, srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hr
Zagreb: Jugoslavcnski leksikografski zavod, 1 98 8 0
Juinoslovanski jezikio
Lehiste, I lse - Pavle l v i c :
-
Lj uЬljana: DZS, 1 95 6 0
Prozodija reCi i recenice
и
srpskohrvatskom je
Sremski Karlovci - N ovi Sad: lzdavacka knj i zamica Zorana Stoj anovi ё a, 1 9960
ziku o -
Lehiste, I lse - Pavle lvic :
О srpskohrvatskim akcentimao
-
Sremski Kar
lovci - Novi Sad: Кnjizamica Zorana Stojanovica, 2002 0 Topoliilska, Zuzanna: Skladnia grupy imennej
go j(fzyka polskiego: Skladniao
-
// Gramatyka wsp6/czesne
Pod rcdakcj
- Warszawa: PWN, 1 984, so 3 0 1 -3900 Topol iilska, Zuzanna:
Zarys gramatyki j(fzyka macedmzskiegoo
Uniwersytet Jagielloilski, 1 994 0
536
- Кrakбw,
Пpegpa z Пийер
При лог
О ПР ИРОДИ ГРА МАТИЧКИХ РАЗЛ ИКА ИЗМЕЂУ СРПСКОГ И ХР ВАТСКО Г ЈЕЗИКА
После књижевнојезичке реформе српског ј езика у XIX веку развој српског књижевног језика прошао је у ХХ веку кроз период српскохрватског језика, умноmме припремљен у XIX веку тзв. бечким Кљижевним договором, радом хрватских вуковаца и српских филолога опредељених за реализацију бечког Књижевног договора, а и политичким приликама по сле Првог светског рата, пре свега, стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и пројектом стварања "инте гралног ј угословенства", чији је оцј ек у другој Југославији била политичка парола о братству и ј единству ј угословен ских народа, кој а је временом све очигледниј е постајала са мо декларативна. У идентитет српскохрватског књижевног језика био ј е нај већим делом унет ј езички идентитет српског ј езика, да би, после распада српскохрватског ј езичког стандарда, срп. . ски Ј език наставио да развиЈ а своЈ идентитет под називом кој и је одувек имао, а који у српском народу никада ниј е на пуштан. 1 Србима се не може пребацити да су у дезинтегра. ЦИЈ И статуса српскохрватског као стандардног Ј езика учествовали колико и други. Од назива срйскохрваiйски језик Срби су последљи званично одустали, да не би само они го ворили српскохрватски када су се сви други определили за неке друге називе истог језика. У уставу Србије од 1 990. до 2006. године срйскохрваiйски језик био је једини назив језика у службеној употреби. 2 Претходно је назив срйскохрваiйски .
.
1 У вези с тим в. Радовановић 2006, посебно стр. 22-23 . 2 Уп. Устав Републике Србије, чл. 8 (Службени iласник, бр. 1 , 28. септембар 1 990), Устав Републике Србије, чл. 10 (Службени iласник, бр. 98, 1 О. новембар 2006). 539
Срйски језик језик, постепено и без аверзије, осим по изузетку, углавном изашао из употребе у српском културном простору. Српскохрватски језик данас нема статус стандардног је зика. Тај статус су од њега преузеле његове књижевној езич ке вариј анте, источна и западна, а затим сукцесивно и два политичка језика (Пипер 2005а), бошњачки и црногорски, који немају упориште за посебан идентитет ни у језичкој емпирији ни у лингвистичкој теорији, него у доминантној политичкој вољи и субјективном ставу оних који ту вољу желе да следе. Ипак, српскохрватски језик тиме није пре стао да постоји као језичка реалност. Он је изгубио свој е правно и политичко утемељеље, али н е и своју емпиријску основу, _ обухватајући све оно што је заједничко данашњем српском и хрватском књижевном ј езику, а остала им је ско ро идентична ј езичка структура, док им је највећим делом истоветан и лексички састав. з Пре него што су се водећи хрватски филолози у XIX ве ку определили да зај е�но са Србима развиј ај у кљижевни је зик на штокавској основи, заједничкој свим Србима и мањем број у Хрвата (делом српског порекла), Хрвати су имали три књижевна ј езика - на чакавској , на кај кавској и на штокав. скоЈ основи - па Је у том смислу и љихов књижевноЈ езички идентитет био подељен, што ниј е било повољно за цслови тост хрватског културног и националног идентитета. Прве значај не описе заједничког кљижевног језика Хр вати су дали на ј езичкој грађи српске народне кљижевности коју је прикупио и објавио Вук Караџић. У тим филолошким описима био је занемарљиво мали удео примера из хрватског књижевног корпуса, али ј език кој и су описивали хрватски филолози ипак су најрадије називали хрваiйски или срйски, .
.
Ј Мишљење да хрватскосрпски/српскохрватски језик и даље посто ји најистрајније, са доста аргумената, заступа Сњежана Кордић сматрају ћи да он није престао да постоји ни као стандардни језик. Међутим, ако постоје различити службени називи језика, различита службена писма, а делимично различита правописна, граматичка, лексичка и стилска норма, онда се ту не може говорити о истом језичком стандарду без корените из мене садржаја тога појма (Пипер 2005 : 60-73).
540
О йpupogu ipљwaiii u чкux разл ика између ср йскоi и xpвaiucкoi
или само хрваШски. Временом се повећавао број хрватских кљижсвника, научника, публициста и, уопште, људи од пе ра који су писали на том ј езику, па је сразмерно томе растао и новоштокавски кљижевноЈ езички корпус КОЈ И су створили Хрвати (укључујући многе изворне чакавцс и кај кавце), а, систематским радом на лексикографији, граматикографији, терминологији, функционалној стилистици, нормативној лингвистици, стандардологији и развој у кљижсвног језика уопште, тај језички корпус који су створили Хрвати, нс рет ко с пуристичким тенденцијама или с тсжљом за облицима који неће бити исти као у кљижевном језику Срба, добиј ао ј е све више места у граматикама и речницима, да би приме ри из српске народне кљижевности данас постали врло рет ки у граматикама хрватског Језика, али су задржани све до нај новијих хрватских граматика (нпр. Poletjela dva vrana ga .
.
vrana, Da је komи stati ра gledati, Ni ро babl ni ро stricevima
и др.). 4 Званичним, уставним преименоваљем српскохрват ског/хрватскосрпског ј езика западне варијанте у хрваШски језик,5 а тај глотоним су Хрвати повремено користили за назив зај едничког језика са Србима и пре него што је назив срйскохрваШски/хрваШскосрйски језик добио статус назива службеног ј езика, а повремено и касније, стигло се до стату са који н азив хрваШски језик има данас , и у којем многи Хр вати, уз доста подршке на страни, желе да виде језички идентитет битно друкчији од српског. За лексичке разлике између српске и хрватске вариј анте српскохрватског језика амерички лингвиста Кенст Нејлор утврдио је да су маље од разлика између америчког и бри танског енглеског (Неј лор 1 996: 1 66- 1 70). У међувремену се број тих разлика нешто повсћао, али, рекло би се, нс толико да би Нејлорова оцена могла бити битно коригована, што ипак остај е предмет за будућа истраживања. 4 Хрватски примери који се у овом раду наводе узети су из Gramati ke hrvatskogajezika Ј. Силића и И. Прањковића (2005), која је једна од но виј их већих хрватских граматика. 5 Што се приближно подударило са отцепљењем Хрватске од СФР Југославије, мада је започета раније.
54 1
Срйски језик * * *
Да ли постоје граматичке разлике између савременог српског и савременог хрватског књижевног језика и каква ј е њихова природа ако и х има? С понеким с татистички зане марљивим изузетком, те разлике се своде на следеће главне врсте случаЈ ева. Прво, понекад заиста постоје разлике у инвентару гра матичких облика. То су случајеви када у једном од та два је зика постоји неки граматички облик кој и се не користи у другом језику, што је врло ретко. Такве су, на пример, рече нице типа Zeli ga se upozoriti, које су правилне у хрватском језику, а не користе се у српском књижевном језику (осим у Хрватској), где се то исто каже Желе ga ia уйозоре или Же ли се ga он буgе уйозорен и сл . Друго, постоје разлике у варијантним могућностима употребе неког облика у ј едном језику у односу на други је зик. То су случај еви када у оба језика постој и исти облик са истом функцијом, али у једном од њих постој и још неки сличан облик као његова факултативна или функционална вариј анта, нпр. у српском језику датив заменице ко ? гласи коЈне ?, а у хрватском дати в заменице tko ? може бити kome? , komu ? или kom ? Tpehc, постоје и разлике у учесталости употребе истог облика.То су случајеви када у оба ј езика могу у оквиру неке граматичке категорије постојати две могуhности, али се у једном језику више користи једна могућност, а у другом друга. На пример, оба језика имај у категорију придсвског вида, али се у српском чешће користе облици одређеног ви да, уп. срп . Добро се осећао jeguнo ua чисШо.м. вазgуху, хрв. Dob1·o se osjecao jedino па Cistu zraku. Слично је са односом између посесивног генитива и посесивног придева: обе мо гућности постоје у оба језика, али се у хрватском чешће среће посесивни придев, а неки хрватски нормативисти на томе инсистирају (в. Бабић 200 1 ) Томе су блиски случајеви када су у ј едном језику две из ражај не могућности истог значења углавном равноправне, док у другом ј езику једна од њих има предност. На пример, .
542
О йpupogu iрамаШ и ч ких разл ика из.w еђу срйскоi и хрваШскоi
у српском ј езику предлог ми_,ио обично се користи са гени тивом, а ретко са акузативом, док се у хрватскоЈ граматици употреба предлога mimo са генитивом или са акузативом сматра равноправном, уп. пример Tako se ne prolazi mimo starih prijatelia 11 Tako se ne prolazi mimo stare prijatelie. Четврто, постоје и разлике у стилској вредности облика заједничких за оба језика. То су случајеви када исти облик постој и у оба језика, али је он у једном језику стилски мар киран, а у другом НИЈе, односно има друкчиЈ у стилску вред ност. Тако употреба генитива множине у конструкциј и с предлогом у типа И Madara је to drukcije reseno у савреме ном српском Ј езику звучи као граматички архаизам, а у хр ватској граматици се даје без такве квалификације. Разлике у дублетним могућностима, у учесталости упо требе и у стилској вредности често се стичу у истом грама тичком облику, јер оно што се ретко употребљава, често је стилски маркирано (нпр. као граматички архаизам), док ка да постоје две или три могућности изражаваља истог грама тичког значења, оне се скоро увек разликују по учесталости употребе, а не ретко и по стил ској вредности. 6 У Gramatici hi'"Vatskog jezika Ј. Силића и И. Прањковића (2005) могу се наћи примери реченица или синтагми које изворни говорни представници српског ј езика не употре бљавају, иако их разумеју, или које ретко употребљавају у српској говорној средини, где би углавном били препознати као граматички кроатизми. 7 6 О српско/хрватским граматичким разликама као разликама које се испољавају пре свега у учесталости и.1и стилској вредности неких грама тичких облика в. у раду: Гутков 2004: стр. 1 33- 1 45. Овде се не даје пре глед литературе о разликама између српског и хрватског језика (в. Прањковић 1 998; Окука 1 999; Тошовић 2008) јер је у овом прилогу глав ни циљ да се испита природа граматичких разлика између та два језика и да се пружи систематизован преглед важнијих таквих разлика на основу примера из једне од новијих хрватских граматика, а не исцрпан и коначан попис међуј езичких разлика. 7 Широка анкетна истраживања, каква још нису обављена (а од ма лих анкета мала је и корист), можда би донекле релативизовала понеку оцену о томе да наведени примери из Gt-atnatike hrvatskog Je=ika нису ка рактеристични за савремени српски књижевни језик у Србији, али је ма ло вероватно да би укупну оцену битно променила.
543
Срйски језик
Највише таквих разлика обухвата конструкциј е с пред лозима и предлошким изразима, нпр. Postupili su usuprot пjegove izricite ielie; ипаtос velike vruCine bili smo па igrali stu; Glede zakoпa о udrugama misljeпja su podijeljeпa; Za ove vlade пеkе su stvari ipak kreпule паЬоlје; Tijekom vremeпa sve se ipak popravilo; Kupovati se moie uzdui glavпe ulice; Тај поvас је prikupljeп и ime milodara; Izmeau паs је sve gotovo; Postupili su usuprot пjegove izriCite ielie; Prigodom otvaraпja izloibe obratio пат se i voditelj galerije; и povodu Maruliceve ohljetпice tiskaпa је i postaпska marka; Sjedili smo пaprama su mi; К ljetu је postajalo sve toplije; Diпamo је pobijedio Rijeku tri парrата dva (3:2) ; Kroz пос је bolesпiku uvijek teie; иz korizmu uvijek posti; Uz rat su tesko stradali; Projurio је mimo koloпu; Sjedi па celu stola; Smrdi ро naftalinu; Njeziпi su kucom gostioпicari; Za misom se пе razgovara; Pod misom se пе razgovara; Duiiпom staze bllo је puno gledatelja; Radio је svima usprkos; Okolo sedam sati. . . ; и (s)vezi s пedavпim dogaaajima . . . ; Glede паЈеg jucerasпjeg dogovora . .. ; Pri jaku vjetru (пе ide se па puCiпu) ; Nastavili su s poslom uпatoc пevremeпu. То што се наведени примери овде узимају као каракте ристични за савремени хрватски кљижевни језик, али не и за српски, не значи да се у савременом српском кљижевном језику ниједан такав пример никада не може срести. Као и у многим другим кљижевним језицима и у данашљем срп ском језику постоје регионализми , кој и се не могу ни игно рисати ни забраљивати, али им не треба давати значај који објективно немају. Поред тога, у ј езику пој единих говорних представника српског језика, у љиховим идиолектима, може се наћи понека појединост кој а је нетипична за српски ј език као социолект, али ти појединачни случајеви не могу бити основа за констатације општије природе. Неки предлози хрватског порекла који су се у време српскохрватског стандардног ј езика одомаћили у љеговој источној варијанти задржали су се у данашљем српском је зику и сад их мало ко доживљава као кроатизме иако се по времено чују гласови (нпр. у писмима пуристички настроје544
·
О йpupogu iра..w аШ и чких разл ика између ср й скоi и хрваШскоi
них читалаца новинама) да их не треба употребљавати, као што је случај с предлогом након и везничким изразом након шШо, уп. Nakoп veёere та/о smo popriёali; Nakoп sto su ga пapali и поviпата, odustao је od svojih zahtjeva. 8 Понекад у једном језику постоје два облика истог пред лога или предлошког израза који се употребљавају с разли читом дистрибуцијом, док се у другом језику у оба случаја употребљава само ј едан од та два облика, уп. у хрв. Тijekom vremeпa sve se ipak popravilo, али Tokom proslog stoЦeca bl lo је previse ratova према српском Шоко.и вре.мена, Шоком йрошлоi сШолећа. Део регистрованих разлика односи се на везничке изра зе и конекторе, нпр. Ovo је kolega о kojemи sam ti govorio, Ovo је prijedlog kakvu se пismo пadali; Nije оп ёovjek kоти se mozes povjeriti; Ne odlazi vise svojima, kamo је prije ёesto odlazio; Stovise. izgublt се i pravo па stиdij; Istom sto smo izi sli iz kиi:e, роёеlа је kisa; Razgovara ипаtоё tome sto sи se po svailali; Usprkos tome sto sи potpisali sporazиm, оп ih је tиiio; Ni pored toga sto smo и dиgovima, place пе kasпe, Иако у оба језика постоје и инфинитив и конструкција ga + презент, у српском ј езику су конструкције ga + презент сразмерно чешће него у хрватском, а у неким случајевима инфинитив се у српском не користи, или би се врло ретко могао срести тамо где се користи у хрватском, уп. хрв. при мере: OdlиCio је pokиsati пastaviti treпirati. Nisи mogli odlиCi ti prestati se optиzivati, Otisli sи и sити пabrati gljiva, Ne vole se svadati или конструкциј у odlиёiti doCi и сл. 9 Инвентар заменица и заменичких облика у малобројним случаЈевима НИЈе подударан у савременом српском и хрватском језику, уп. хрв. : Dao �је obrijati bradи према срп. Обријао је браgу или Дао је ga му обрију браgу 11 Дао је ga му се обрије браgа; или хрв. Tko se пijejavio ? према срп. Ко .
.
8 Предлог накои и ма синоним у предлогу йосле, али везнички израз након шШо нема одговарајући синоним *йосле шШо (али има синоним йо шШо). 9 О употреби конструкција ga + презент и инфинитива у српском је зику в. Синтакса 2005 : 324-3 29; Српски језик 2006: 1 49- 1 54.
545
Срйски језик се није јавио ? и сл. Уп. такође заменичке облике у хрватским
примерима који се не срећу или се ретко могу срести у срп ским кљижевним текстовима: Tesko је Ыti sати; Ovo је
kolega о kojemи sam ti govorio; Ovo је prijedlog kakvи se пismo пadali; Nije оп covjek kоти se mozes povjeriti; Ne odlazi vise svojima, kamo је prije cesto odlazio; То је bas опо: пikоти se опато пiје iSlo.
У српском књижевном језику нису могуhе рефлексивне конструкције са директним обј ектом попут хрватских: Voza
ce se иpozorava па maglи; Nikako ih se пiје moglo пagovoriti; Nikoga se nece tripиt пиditi, нити неке безличне конструкци
је које се у српском књижевном језику не употребљавају, осим можда као регионализми: Pretиklo ga iz Cis ta mira; Odиzelo im i kиси i zemljи i tvorпicи; Tesko је biti sати.
Разлике у линеаризациј и реченице такође су релативно ретке. Тако се линеаризација у именској групи као у приме ру Svrseпi sи glagoli и takvoj porabi posve rijetki може чути и у српском језику, где би ипак било обичније Свршени iлaio лu су у iiiaквoj yйoiiipeбu сасвим peiiiк u, док је линеаризација проклитике непосредно иза атрибутива, као у примеру Miпi star је Juric doputovao (пример није из цитиране граматике), кој а је уобичај ена у хрватском језику, у савременом српском књижевном језику мање уобичајена, или се доживљава као регионализам. Рекциј ске разлике такође су ретке, уп. у срп. Свађали су се око йрихоgа са зељfЉе или Свађали су се збоi йpuxoga са земље према хрв. Svadali su se о prihod sa zemlje, а ретке су и разлике у рефлексивности глагола, уп. хрв. Namjeravam pre seliti и Istru, према срп. Намеравам ga се йреселu.м у Иciiipy. Неке од хрватских граматичких конструкција које се раз ликују од функционално одговарај ућих српских конструк ција, у хрватском језику су застареле, регионалне или стил ски маркиране, на шта аутори Gramatike hrvatskoga jezika умесно скреhу пажњу, нпр. Ne moze опа osim svojih vrsпjaka;
Istakli su se и borbi protiv пadiruCim Turcima; То su postigli kroz svoje poklisare; Djevojkom је bila sutljiva; Ciпilo se da se rodio lovcem; То је bilo i glavпim uzrokom пjihova poraza па 546
О йpupogu iрљиаШ и чких р азл ика изм еђу срйскоi
и
xpвaiucкoi
izborima; Bijase uciteljem и Istri; То је uzrokom svih njegovih nevolja; lvan се Ьiti zastupnikom и Saboru; Poslala il1 је и su mu nabrati gljiva; Kolege se nisu javili; Spomenik iz bUela ka mena. За реченице типа Marko је ravnateljem изричито се ка
же: "izrazito su stilski obiljezene, iako su od poslednj ega desct lj eca prosloga stoljeca nesto ucestalije nego prije, dijclom vjerojatno i zato sto se prcdikatni instrumental katkada smatra specificnoscu hrvatskoga standardnog jezika и odnosu prema srpskome" (Силић и Прањковић 2005 : 235). Наведене специфичности хрватског језика у поређењу са српским су, скоро све, синтаксичке природе. У домену морфологије, поред онога што је већ речено о инфинитиву, одређеном и неодређеном придевском виду, хрватском заме ничком облику si, хрв. заменичким облицима tko, netko и сл. , хрв. дативу komu, nekomu и сл. , може с е констатовати следсће. У српском и хрватском језику постоје исте врсте речи, исте граматичке категорије, исте грамеме и исте морфоно лошке ПОЈ аве. Унутар парадигматике појединих врста речи у сразмер но малом броју случајева постој е разлике, нпр. у дистрибу циј и наставака у пој единим деклинацијским типовима. Тако мушка имена типа Maiiio или Cpeiii o у у српском језику у ге нитиву могу имати два наставка: или -е, или -а, ЧИЈ а Је ди стрибуциј а донекле регионална, а у хрватском језику само наставак -е. 1 О Према српским хипокористичним зоонимима типа зека 11 зеко, чија је дистрибуција такође регионална, у хрватском предност имају облици типа zeko. Према Д. Брозовиhу на спрам српског номинатива зека, у хрватском Је номинатив исте именице zeko (Брозовић 1 997: 1 3 1 ), али се ипак и у хрват ском језику може се наћи облик zeka (Тошовић 2008). Факултативни вокал -а- у именицама типа acйeк(a)iii нема сасвим исту лексемну дистрибуцију у српском и хрват10 У вези с тиме, као и у вези са следећим ю iпомснама, говори се у раду: Тошовић 2008. О разликама између хрватског и српског на раз:тичи тим нивоима, а посебно о покушајима са хрватске стране ла се број раз лика вештачки увећа, в. О кука 1 999.
547
Срйски језик
ском ј езику. Иако се у оба ј езика ти облици често подудара ј у (нпр. само асисШенiй , не *acиciiieнaiii ) срећу се и разли ке, нпр. у срп. acйeкiii и, ређе, аспект, а у хрватском само aspekt. Употреба факултативног вокала -а- у таквим случа јевима није карактеристична за хрватски ј език мада није ни сасвим искључена. Постоје и разлике у роду пој единих именица типа срп. основ или основа, хрв. osnova. У томе нема видљиве регу ларности, па преостаје да се закључи како је реч о изолованим или малоброј ниј им различитим лексикализацијама именич ког рода дата два ј езика, а не о граматикализованим, тј . ре гуларним разликама. Регуларне међуј езичке разлике могу да постоје у оквиру пој единих творбених типова, нпр. срп. фо не.ма , хрв. fonem, срп. линiвисiй(а), хрв. lingvist, али творба речи строго узев не спада у граматику јер нема битна обележ ја граматичких категорија - обавезност, регуларност израза и широку заступљеност у језичком систему (Пипер 1 988). Постој е и разлике у алтернацији -л/-о на крају основе именица мушког рода испред нултог наставка, нпр. срп. ciii o , хрв. stol, али постоје и случајеви међуј езичког подуда рања типа анђео и бол у оба језика. Регуларност такве међу језичке кореспондентности треба подробно испитати, али је и без тога јасно да је у питању малобројна група лексема, а не појава од категоријалног значаја. У лексикализацију граматичких облика спада и преов ладавајућа употреба инструментала pиtom у хрватском ј ези ку (Крмпотић 200 1 : 1 64 ) , према претежној употреби облика йуШел1 у српском језику уз могућност семантичке диферен цијације у оба језика (у значењу посредства може само йy iii eJw , в. Клај н 2004). Наведене појаве, а и неке друге, нпр. однос између дуге и кратке множине именица мушког рода, или употребе на ставка -у (-ју) и -и у инструменталу именица женског рода на нулти наставак у номинативу (нпр. сољу 11 соли), требало би статистички испитати на обимном и репрезентативном корпусу, што је већ у току (Тошовић 2008), али се и без ко начних резулатата тих истраживања види да су то појаве с 548
О йpupogu ipa.нaiuuчкux разл ика из.м еђу срйскоi и хр ваШскоi
периферним статусом у целини граматичког система, те да чак ни у таквим случајевима нема оштре међујезичке пола ризације, него је ту пре реч о изолованој лексикализовано сти појединих граматичких облика. У глаголском систему нај фреквентнија је разлика у об лицима футура I, уп. срп. чиШаћу према хрв. Citat си, али има и више лексикализованих разлика, нпр. у вези са употребом облика знСLи и знаgе.и (овај други облик је чешћи у хрват ском, постоји и у српском), сйасем или сйасим (први чешћи у српском, други чешћи у хрватском), guћu и guiнyШu, супстандардно (први чешћи у српском, други чешћи у хр ватском), што све спада у поменуте међујезичке фреквен цијске разлике у употреби једног од два могућа облика по јединих глаголских лексема. Ономе што је овде већ речено о заменицама и предлози ма може се додати да се заменички ненаглашени облик тре ћег лица пј у хрватском користи уз предлоге pod, pred или nad, кој и тада имају завршио дуго -а, нпр. Stala је preda п}, што је у савременом српском књижевном језику граматички архаизам. У облицима збирних бројева типа чеШворо или чеШверо (и њиховим изведеницама, нпр. чеШворойреi), српски језички стандард дај е предност облицима типа чеШворо, а хрватски прописује само cetvero и сл. , као што такође препоручује употребу бројевних придева типа dvoji, troji, cetvori, petori . . "Takvi se besprijedlozni odnosi kad је rijec о nesklonj ivim bro jevima mogu razrjesavati i brojevnim pridevima, koji se tada ra be uz imenice bez obzira na spol i rod. Usp. Тiтје petnaestorim siromasnim grailanima potrebna trajnija ротос" (Силић и Прањковић 2005, 1 44). У савременом српском језику такви бројевни придеви се застарели и ретко се употребљавају. .
* * *
Говорећи начелно, у оквиру сразмерно малобројних укупних разлика између савременог српског и хрватског књижевног ј езика таквих разлика је највише на лексичком 549
Срйски језик
нивоу (посебно у терминолошким системима), маље на творбсном нивоу, ј ош мање, заправо врло мало на граматич ком нивоу и уопште их нема на фонолошком нивоу. Граматичке разлике између српског и хрватског нешто су веће у говору него у језичком систему, пре свега зато што су неке од граматичких речи кој е се не подударај у у та два језика (пре свега, наведени предлози, везници, заменице и број еви) одликују високом учесталошћу употребе, што мо же донекле створити утисак да разлика има више него што их у Ј езику заиста има. Ипак, наведене хрватске граматичке специфичности у односу на српски језик немају централно место у граматич ком систему него су на љеговој перифериј и и већином су фреквснцијскс или стилске природе, а у мери у кој ој се сре ћу у кљижевном ј езику Срба у Хрватској , оне представљају регионализме у савременом српском књижевном Ј езику. Избациваље из хрватског устава назива хрваiйскосрйски језик, и избациваље из хрватског устава формулације о срп ском народу као конститутивном народу у Хрватској , претхо дили су избациваљу деведесетих година ХХ века (највећим делом почетком августа 1 995) преко 250.000 Срба из Хрват ске, из крајева где су живели вековима, што је учиљено уз ве лике цивилне жртве и уз прећутну или отворену сагласност већег дела света који себе сматра и назива хришћанским, цивилизованим и демократским. И српска и хрватска лин гвистика (колико се буду руководиле научним, а не политич ким мотивима) мораће уважавати чиљеницу да постој и срп ски књижсвни ј език у Хрватској , а он ће због својих регио налних особености остати ј една од карика које повезују срп ски и хрватски кљижевни Ј език.
550
Ц ит ирана л и т ература
Бабић 200 1 : Stjepan Babic, 200 1 ' 1 85-226.
H1-vatska jezikoslovna pt·enja.
-
Zagreb: G1obus,
Брозовић 1 997: Brozovic, Da1ibor: Gramaticke znacajke hrvatskoga jezika // Jezik, 1 997, 44, 1 27- 1 35 . Гутков 2004: Владимир Гутков, СлависШика - србисШика: Изабрани ра gови. - Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, Вукова за дужбина - Нови Сад: Матица српска, 2004. Клајн 2004: Иван Клајн, Речник језичких неgоуиица. школска књига, 2004.
-
Београд: Српска
Кордић 2004: Snjezana Kordic, Pro und kontra: ' Serbokroatisch ' heute // Sla vistische Lingиistik 2002 1 М. Кrause, С. Sappok. - Mi.inchen, 2004, 97- 1 48. Крмпотић 200 1 : Кrrn potic, Marijan: nic: Agapa, 200 1 .
Hrvatski jezicki prirucnik.
- K1ostar lva
Нејлор 1 996: Кенет Е . Нејлор, СоциолинiвисШички йроблеми w eђv Ју жтш Сrювени.ма, {Превео и приредио Мирољуб Јоковић, Биогра фија Кенета Нејлора и редакција превода Милорад Радовановић, Поговор Павле Ивић). - Просвета: Београд, [ 1 996]. .
. ·
Окука 1 999 : Mi1os Okuka, Hrvatski kontra srpski, Зборник МаШице срйске за фи.лолоiију и линiвисШику, 1 999, XLII, 277-302. Пипер 1 98 8 : Предраг Пипер, О граматичком значењу // Живи језици, 1 988, ХХХ, 1 --4, 1 0- 1 6. Пипер 2005 : Предраг Пипер, Срйски из,wеђЈ' великих и малих језика. Друго, проширено издање. - Београд: Београдска књига, 2005. Пипер 2005а: Предраг Пипер, Историјски језик и политички језици, Рас йеће језика срйскоiа, Никшић, 2005, 2, стр. 24-28. Прањковић 1 998: Ivo Pranjkovic, Chorwacki j�zyk standardowy i serbski j� zyk standardowy // Nowe czasy, nowe jt;.zyki, пои,'е (i stare) proЬ/emy. Pod red. Ewy Jttdrzejko. - Katowice: Wydawnictwo Uniwersytetu Slц_ skiego, 1 998, 252-264. Радовановић 2006: Милорад Радовановић, Како је 'српски' (п)остао ' српски ' // АншlU Оiранка САНУ у Ново_w Cagy, 1 , 2006 [за 2004. и 2005], 1 7-28 . Силић и Прањковић 2005 : Josip Si1ic i Ivo Pranjkovic: Gramatika hrvatsko gajezika: za gimnazije i visoka иcilista. - Zagreb: S ko1ska knj iga, 2005. 55 1
Срйски језик Синтакса 2005 : П. Пиnер, И. Антонић, В. Ружић, С. Танасић, Љ. Поnовић, Б. Тошовић, СинШакса савреwеноiа срйскоi језика: ПросШа речени ца. У редакцији академика Милке Ивић. -- Нови Сад: Матица срn ска. Београд: Институт за срnски језик, Београдска књига, 2005 . -
Срnски језик 2006: Срйскијезик у нормаШивном оiлеgалу: 50 Оgлука Оg бора за сШанgарнgизацију срйскоiјезика 1 Приредили Бранислав Бр борић, Јован Вуксановић, Радојко Гачевић. - Београд: Београдска књига, 2006. Тошовић 2008: Branko Tosovic. Gramaticke razlike izmedu srpskog, hrvat skog i bosnjackog j ezika (preliminarium) // Morphologie - Mйnd/ichkeit - Medien: Festschrift fiir Jochen Raecke. Tilman Berger & Biljana Go lubovic. - Hamburg: Verlag Dr. Kovac, 2008. - S. 3 1 1 -322.
552
Вј ара Малџијева, Зузана Тополињска, Маја Ћукановић, Предраг Пипер Јужнословенски језици: ipaмaiii u чкe ciiipyкшype и функције Издавач Беоiраgска књиiа Београд, Милоша Поцерца
5
За издавача Милан Тасић Библиотека ПуШ у речи
15
Књига
Уредник Милош ЈевШић Рецензент СреШо Таиасић Коректор Драiица Маслаћ Технички уредник Пера СШанисављев Бура Ликовно решење корица Алексанgар Пајовић Штампа БуgућносШ, Нови Сад Штампано у 1 . 000 примерака 2 00 9
.
I SBN 978-86-7590-233- 1
CIP
--
Катал огизација у публикациј и
Н ародна библиотека Србије, Београд
8 1 1 . 1 63 '362 Ј У Ж Н ОСЛ О В Е Н С К И Ј езици фун кциј е
: граматичке структуре и
1 Вјара Мал џ иј ева . . . [и др .] ; у редакциј и Предрага
П и пера. - Београд : Београдска књига, Будућ н о ст).
- 552
стр .
: табеле,
( Би блиотека Пут у речи ; к њ .
1 5)
Текст
Тираж
на
в и ш е ј е зика.
-
2009
( Н ови Сад : ;
графико н и
1 .000.
-
20
cm.
Напомене
и
библиоrрафске референце уз текст. - Библиографиј а уз свако поглавље.
1 SBN 978-86-7590-233- 1
1.
Малџијева, Вјара [аутор]
2.
Тополињска, Зузана,
1 93 1
[аутор]
З. Ђукановић , Маја, 1 962 [аутор] 4. Пипер, Предраг, 1 950 [аутор] [уредник] а) Јужно словенски ј езици - Компаративна анал и за
COB 1SS.SR-ID 1 56494348
