Dobrotoljublje IV tom

DOBROTOLJUBLJE TOM IV DOBROTOLJUBLJE NEKOLIKO REČI O "DOBROTOLJUBLJU" - Vladika Atanasije (Jevtić)

3

TOM IV PREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik

7

SVETI PREPODOBNI TEODOR STUDIT Kratko svedočanstvo o njemu

9

PODVIŢNIČKE POUKE MONASIMA • • • • • • • • • •

Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima

1-20 21-40 41-60 61-80 81-100 101-120 121-140 141-160 161-180 181-200 1

16 36 52 75 93 112 130 143 160 178

• • • • • • •

Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima Podviţničke pouke monasima

201-220 221-240 241-260 261-280 281-300 301-320 321-335

194 209 229 250 269 287 307

NEKOLIKO REČI O "DOBROTOLJUBLJU"

"JevanĊelje Boţije to je poslanstvo Boţije ljudima kroz Sina ovaploćenog, Koji onima koji Mu veruju daruje nagradu - veĉno oboţenje". Ovim reĉima Sveti Maksim

Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izraţavaju sadrţaj JevanĊelja Hristovog: veĉno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za ĉitav rod ĉoveĉanski. To i takvo JevanĊelje doţiveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do naših dana ţive ga i ostvaruju svi istinski pravoslavni hrišćani, svaki po meri vere" svoje, po "meri dara Hristova". Kao što su Dela Apostolska nastavak JevanĊelja Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak JevanĊelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve što su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajući onda druge nauĉili, kako kaţe Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrĊujući tako jevanĊelsku reĉ Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: "Nema većeg bezobrazluka i drskosti nego traţiti od drugih ono što sam nisi ispunio". Zato su Sveti Oci pisali samo ono što su sami u liĉnom i sabornom iskustvu doţiveli i praktiĉno na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, naši stalni uĉitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju. Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje, jeste produţetak i ostvarenje Svetog JevanĊelja Hrista Ĉovekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i veĉnog Oboţitelja ĉoveka. Šta sadrţi Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: "Dobrotoljublje sadrţi u sebi izjašnjenje (= izlaganje i tumaĉenje) skrivenoga u Gospodu Isusu ţivota (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu našem Isusu Hristu istinski hrišćanski ţivot zaĉinje se, raskriva se, i do savršenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne u hrišćanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod voĊstvom samoga Hrista Gospoda, Koji je obećao da će biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoljublju je izneto i izraţeno sve što se zbiva u duhovnom ţivotu hrišćanina: Ċavolski napadi i iskušenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, zaĉinjanja i utvrĊivanja razliĉitih projava duhovnog ţivota, stupnjevi opšteg napredovanja i svojstveno svakom stupnju stanje uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovanje slobode ljudske i blagodati Boţije, osećanje blizine i udaljenosti Boţije, osećanje promisaonog svedrţiteljstva 2

Boţijeg i svoga predavanja - konaĉno i nepovratno - u desnicu Gospodnju, sa odlaganjem svih svojih naĉina dejstvovanja, a pri stalnom, usiljenom dejstvovanju (= podvizavanju)". Kako to biva, to jest kako se hrišćanski istitinski ţivi i podvizava, i kako taj ţivot napreduje i usavršava se do mere rasta i visine Hristove shodno Dobrotoljublju? - Pre svega: verom i molitvom, podvigom i dugotrpljenjem, smelom nadom i smernom ljubavlju, umrtvljenjem u sebi i svlaĉenjem sa sebe staroga paloadamovskog ĉoveka i oţivljavanjem u sebi bogolika i oblaĉenjem u novog ĉoveka koji se obnavlja po liku Hristovom (Kol.Z, 5.9.10), blagodaću Duha Svetoga Utešitelja, Koji se u nama moli uzdasima neiskazanim (Rm.8,26). "Ništa silnije od vere, ništa ravno molitvi", veli Sveti Jovan Zlatousti. "Vera je, veli isti Svetitelj, poĉetak i temelj našeg novog bića i ipostasi u Hristu, jer smo njome postali u Hristu i sjedinili se sa Njime", a to sjedinjavanje i jeste istinski hrišćanski ţivot ţivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je "Naĉalnik (=3aĉetnik) i Savršitelj vere" naše (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoljublju, ispoljava kao ţivot i ţivljenje, kao delo i delanje po Hristu i u Hristu, jer bez podviţniĉkog ţivljenja i delanja vera je mrtva (Jak.2,17-20). Vera, pak, po Dobrotoljublju, ispoljava se prvenstveno kroz molitvu, kao ţivot u molitvi i molitvom. "Moliti se Bogu treba većma negoli disati", veli Sveti Grigorije Bogoslov. A njegov kasniji imenjak, poznati uĉitelj i duhovni voĊ pravoslavnih isihasta na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik svetootaĉkih tekstova koji danas zovemo Filokalija = Dobrotoljublje), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje šta je molitva Isusova, poznata u Dobrotoljublju kao umnosrdaĉna molitva: "Molitva je kod poĉetnika: kao oganj radosti koji izbija iz srca, a kod savršenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je propoved Apostola, energija (=delovanje) vere, ili bolje reći sama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u šta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujuća ljubav, pokret anĊelski, snaga Bestelesnih Sila, njihova delatnost i radost, JevanĊelje Boţije, uverenje i ispunjenost srca, nada spasenja, znamenje osvećenja, obeleţje svetosti, poznanje Boga, projava svetog Krštenja, banja oĉišćenja, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, veselje duše, milost Boţija, znak pomirenja (s Bogom i ljudima), peĉat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda Zornjaĉa u srcu, potvrda Hrišćanstva, znamenje izmirenja s Bogom, blagodat Boţija, premudrost Boţija, ili bolje reći poĉetak samomudrosti, Boţije javljanje, delatnost i zanimanje istinskog hrišćanina, a osobito monaha, naĉin ţivljenja tihovatelja (=usamljenika, isihasta), povod molitvenog samovanja i tihovanja, dokaz anĊelskog ţivota na zemlji. I šta još treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, Koji ĉini sve u svemu (1.Kor.12,6), i Koji sve deluje u Hristu Isusu, jer je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha" (Dobrotoljublje, Glave o molitvi, 113). Sastavljaĉ i izdavaĉ grĉke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva Dobrotoljublje: "riznicom duhovnog bdenja i trezvljenja, ĉuvarem ĉistote uma, mistiĉkom školom umne molitve, knjigom obrazaca prakse i podviga, neobamanljivim voĊom duhovnog sozrecanja, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina, knjigom prepunom Isusovog radovanja i uţivanja, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno reĉeno: samim organom oboţenja" - blagodaću Duha Svetog (Predgovor Filokaliji). Sveti pisci Dobrotoljublja naglašavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom ĉudesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (=pravoslavna) vera i iskrena umnosrdaĉna molitva istovremeno delatnost reĉju i mišlju, srcem i umom, dušom i telom, voljom i snagom, "teorijom" {=duhovnim sozercanjem i prozrenjem) i praksom, tj. samoţrtvenim ţivljenjem i podvizavanjem, liĉnom askezom i 3

delatnom ljubavlju, onom koja se ispoljava kao hristoljublje i bogoljublje i onom koja se projavljuje kao delatno bratoljublje i ĉovekoljublje. Jer samo ţivot i delo, u sveţivotonom i sveliĉnom sabornom jedinstvu, ĉine punoću pravoslavnog duhovnog Predanja, zabeleţenog i zasvedoĉenog u Dobrotoljublju. I još nešto: Dobrotoljublje je nastalo u monaškim sredinama, ali nije ni iz daleka namenjeno samo monasima, nego svima hrišćanima, pa ma gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam je jedan posao i jedno delo i jedna sluţba: ţiveti, raditi i sluţiti Bogu na slavu i sebi i ljudima na spasenje. Zato je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavoloţja, Dobrotoljublje bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaćeno i ĉitano i praktikovano, kao primljeno JevanĊelje, kao nauka i praksa Pravoslavlja, kao Ortodoksija i Ortopraksija. Reĉ filokalija (=dobrotoljublje) u hrišćanskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek,) u njegovom Pedagogu, kojije u stvari oznaĉava Hrista: "Ĉovek

je po prirodi uzvišeno i delatno ţivo biće koje ţeljno traţi dobro, jer je stvorenje Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoljublju i prelepim zadovoljstvima tuĊ onaj neslavni ţivot u uţivanjima koji mnogi ljude provode" (Pedagog, 3,7). Ljubav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobrotoljublje, jer u grĉkom i slovenskom jeziku lepo i dobro skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najveća Lepota i najveće Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boţiji i Sin Ĉoveĉiji, Bogoĉovek Isus Hristos. Zato je On

krajnja meta svakog dobrotoljublja. MeĊutim, izraz Dobrotoljublje u znaĉenju zbirke lepih i dobrih tekstova upotrebljen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, podvizavaući se kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjiţevno-bogoslovski izbor iz dela mudrog i uĉenog Origena poletno se uĉeći na dobrotoljubivim delima mladog Aleksandrijca, no vešto izbegavajući potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u nedelatnoj i nespasonosnoj praksi. Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hrišćanske mislioce i podviţnike, kao usotalom i za JevanĊelje Hrista Bogoĉoveka i Njegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjedinjeni slovensnost delatna i delo slovesno. Zato su za voĊe i uĉitelje hrišćanskog ţivota uzimani, ĉitani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdaĉni, sozercateljno-praktiĉni podviţnici misli i delatnosti jevanĊelske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hrišćanskog Istoka, kako oni uĉeni bogoslovi u svetu, najĉešće na episkopskim sluţbama u narodu Boţijem po gradovima, tako i oni "graĊani pustinje", koji su svojim bogougodnim ţivotom i podvizima pustinju "anĊelima u telu" nastanili i "zemlju onebesili", kao što su bili Sveti Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i juţnoitalijanskih podviţnika, sve do sveštenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku. Zbornici sliĉni nama danas poznatom Dobrotoljublju nastajali su već u 4. i 5. veku, kao što je Otečnik, pa sve do 11. veka, kao što je tada nastali Evergetinos, sastavljen od monaha Pavla, osnivaĉa manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog manastira u kojem će kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molĉalnik koji će postati Arhiepiskop svih Srpkih i Primorskih zemalja i u sebi spojiti pustinju i grad, molitvu i praksu, lepo i dobro, umno delanje i delatno sozercanje. Današnja, pak, Filokalija=Dobrotoljublje, kao bogata zbirka tekstova "svetšenih trezvenjaka", sastavljena je najvećim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastiĉkog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, naroĉito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog 4

bogoslovlja i kao pravilne podviţniĉke prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O tome svedoĉe brojni svetogorski i drugi grĉki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i proširio Episkop Korintski Makarije Notaras (1731-1805), pa ju je godine 1777, kada je posetio Svetu Goru, predao tada još mladom no uĉenom i iskusnom podviţniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) daje on sredi, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za štampu, što je Sveti Nikodim i uĉinio u toku svega dve godine. Potom je tako sreĊeni Zbornik Sveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvši u Smirni blagoĉestivog kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od njega dobije saglasnost i novac, te grĉka Filokalija bude prvi put bude štampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grĉkog izdanja preveo je na slovenski jezik (verovatno koristeći i već postojeće slovenske prevode mnogih svetootaĉkih tekstova koji su ušli u grĉku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoljublja (bez naroĉitih izmena) Sveti Pajsije Veliĉkovski (1722-1794) i štampao ga u Petrogradu 1793. g. Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao I tom Dobrotoljublja, i dalje do 1890. svake godine izdavao po jednu knjigu ovog petotomnog proširenog (skraćenjima, izostavljanjima i dodavanjima izmenjenog) kapitalnog dela. (Ukratko: u ruskom Dobrotoljublju, za razliku od grĉkog i slovenskog, skraćena su Poglavlja Maksima Ispovednika; izostavljeni: Petar Damaskin, Silogistiĉke glave Kalista Katafigiota, Praktiĉna i teološka poglavlja Grigorija Palame, itd; ali je zato dodat velik broj dela Jefrema Sirina, Varsanufija i Jovana, Lestviĉnika, Ave Doroteja, Teodora Studita i dr). Naši vredni monasi Hilandarci, krenuli su ovom prvom knjigom, u prevod sa ruskog i izdavanje na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoljublja, ništa manje znaĉajnog i ĉak obimnijeg od grĉkog i sloveskog. Time oci Hilandarci nastavljaju svešteno ţivo predanje svetih Hilandaraca: Svetog Save, Domentijana, Starca Isaije, i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoljubaca roda našeg krstonosnog i hristoĉeţnjivog. Neka ovo štampano objavljivanje srpskog Dobrotoljublja naših srpskih Svetogoraca, kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca bude na opštu polzu pravoslavnih hrišćana.

Sveti Ilarion Veliki 22. 3. 1996 Man. Tvrdoš Ep. ZHP Atanasije

5

PREDGOVOR Ĉetvrti tom Dobrotoljublja se sav sastoji iz pouka monasima svetog Teodora Studita. Najpre smo imali u vidu da saĉinimo izbor monaških pouka svetog oca samo iz do tada poznatog Malog katihizisa. MeĊutim, pre nego što smo pristupili samom delu, starci ruskog Manastira svetog Pantelejmona na Atonu su uz Boţiju pomoć na ostrvu Patmosu u biblioteci Manastira svetog Jovana Bogoslova našli i prepisali i Veliki katihizis u tri toma. Tada nam je došla misao da saĉinimo izbor pouka svetog Teodora i iz Velikog katihizisa, što je i uĉinjeno. Koliĉina tih pouka nas je nagnala da im odvojimo ĉitav tom Dobrotoljublja, što uostalom nije na štetu našeg zbornika. Jer, njima se popunjava veliki nedostatak u poukama o monaškom ţivotu, tj. nedostatak u ukazanjima kako da se obiĉan vidljivi poredak inoĉkog ţivota preobrati u ĉinilac za ostvarivanje glavnog cilja monaštva. Svi asketski spisi u prethodna tri toma i poslednjeg petog imaju u vidu unutrašnji ţivot, koji je u njima izloţen svestrano. MeĊutim, manastirsko ustrojstvo u njegovom odnosu prema cilju monaštva niko osim svetog Teodora Studita nije uzeo u obzir. Pouke o unutrašnjem ţivotu postoje i kod njega, uostalom samo kao rukovodeća naĉela. Kod njega je, meĊutim, glavno uvek nešto manastirsko, naravno u vezi sa glavnim ciljem monaštva. Svako, pa i poslednje poslušanje on predstavlja kao vredno pred Bogom, podjednako kao i najviše, naravno ukoliko se obavlja u neophodnom duhu. On sve postojano podstiĉe uverenjem da je svaki njihov trud korak u Carstvo nebesko, ka muĉeniĉkom vencu. Za manastirsku braću radi se o neprocenjivoj knjizi. MeĊutim, i za svetovnjake će se naći mnogo toga korisnog. Kod svetog Teodora retko koja pouka moţe da proĊe bez doticanja smrti, suda, ada i Carstva nebeskog. Za onoga ko ih paţljivo ĉita, slike tih dogaĊaja se neizgladivo izobraţavaju u umu, što moţe posluţiti kao izvor pobuda na pokajanje i podsticaj na ispravan ţivot. Eto zbog ĉega smo smatrali obaveznim da pouke svetog Teodora pruţimo kao sredstvo nazidavanja monaškom bratstvu, iako Grčko dobrotoljublje nije ništa uzelo od njega. Broj pouka ide po svom nizu, koji je nezavistan od broja u tomovima. Broj izvornog toma i njegove numeracije u odreĊenom tomu navode se na kraju svakog zaglavlja pouke. Pouke iz Malog katihizisa se navode pod imenom četvrtog toma. Pouke svetog Teodora nemaju uvek jedan predmet, već se mnoge dotiĉu i sporednih stvari, u skladu sa tekućim potrebama monaškog ţivota. Zaglavlja pouka u rukopisima ukazuju samo na jedan, tj. znaĉajniji predmet, usled ĉega se ĉitav sadrţaj 6

pouke ĉesto ne moţe videti. Stoga je bilo neophodno da sastavimo podrobnija zaglavlja, što se i uĉinilo. Smatramo da nije suvišno da navedemo i malu belešku o rukopisima pouka svetog Teodora koji se nalaze u biblioteci ruskog Manastira svetog Pantelejmona na Atonu, kao i nekih koji se nalaze u Rusiji. U Obitelji svetog Pantelejmona na Atonu su: 1) Veliki katihizis, koji je nedavno prepisan jednostavnim rukopisom i na prostoj hartiji u tri toma, od kojih se u prvom nalaze 87 pouka, u drugom - 124, a y trećem - 60. Ukupno ih je 271. U taj broj ulaze i nesaĉuvane pouke. Rukopis sa koga je uĉinjen prepis potiĉe iz XI veka i napisan je na pergamentu. Na delu prepisivanja se potrudio bivši pilusiotski mitropolit Amfilohije, koji je penzionisan. 2) Mali katihizis se nalazi u jednom tomu u rukopisu iz XI veka na pergamentu. U njemu se nalaze 134 pouke. Primedba: i) U biblioteci S. P. B. Duhovne akademije postoji rukopis Malog katihizisa na pergamentu još pre XI veka (verovatno iz IX veka). Radi se o daru Obitelji svetog Save kod Jerusalima iz ruke tamošnjeg nastojatelja blaţene uspomene arhimandrita Joasafa. ii) U Moskovskoj sinodalnoj biblioteci postoje tri drevna rukopisna pergamenta pouka svetog Teodora iz X, XI i XII veka. U prvom ima 126 pouka, u drugom - 123, a y trećem - 76. Kao što se vidi iz njihovih zaglavlja (po saopštenju poštovanog sinodalnog rizniĉara o. arhimandrita Vladimira), one ulaze u sastav Malog katihizisa. Iz tih Katihizisa je odavno saĉinjen izbor pouka za crkvenu upotrebu. Takva dva su u upotrebi u Obitelji svetog Pantelejmona: iii) Jedan sa 105 pouka, uzetih iskljuĉivo iz Malog katihizisa. iv) Drugi sa 95 pouka uzetih iz I i II toma Velikog katihizisa i iz Malog katihizisa gotovo u podjednakoj meri. Samo te poslednje pouke postoje u prevodu na ruski, saĉinjenom i izdanom Optinskom pustinjom. I kod Grka jedino se one mogu naći u štampanom izdanju. U zapadnim izdanjima svetih otaca (i ranijim i nedavnim od strane Migne-a) postoji samo Mali katihizis na latinskom prevodu. Moţe se javiti pitanje: zbog ĉega je napravljen izbor iz pouka, a ne celokupan prevod. Odgovaramo da naš cilj nije bio knjiški, tj. ne da pruţimo knjigu, nego ono što je u njoj za nas pouĉno. Tom cilju će bolje odgovarati izbor. Uostalom, taj izbor, kao što nije teško primetiti, predstavljaju gotovo potpune pouke. Uĉinjena su samo delimiĉna skraćenja, ponekad na poĉetku, ponekad u sredini, a ponekad na kraju pouke. Uostalom, sve što se pruţa jesu reĉi svetog oca. Osim toga, izvesne pouke nisu u potpunosti saĉuvane, izvesne nisu uopšte, a kod ponekih je nejasan sadrţaj. Sve takve pouke su izostavljene. Treba saĉekati da se negde naĊu celoviti rukopisi. I tada već treba prevesti pouke u njihovoj celini.

Sveti Teofan Zatvornik

7

SVETI PREPODOBNI TEODOR STUDIT Sveti Teodor je bio sin1*) visokorodnih i plemenitih roditelja (otac mu je nadgledao sabiranje carskih poreza). Bio je odgojen u dobrom hrišćanskom vaspitanju. Nauĉio se jelinskoj mudrosti i postao prekrasan govornik. Bio je izuzetan filosof a ujedno i prosvećeni bogoslov. Kada su se pri Konstantinu Kopronimu naroĉito pojaĉala ikonoboraĉka gonjenja, njegovi roditelji su ostavili svet i prihvatili monaški ţivot. Sveti Teodor je ostao u Carigradu i nastavio svoje obrazovanje. Posle Kopronima se zacario njegov sin Lav, takoĊe jeretik, a potom njegova supruga Irina sa sinom Konstantinom. Irina je štitila Pravoslavlje, kao uostalom i njen sin. Zajedno sa svetim patrijarhom Tarasijem ona je sazvala VII vaseljenski sabor svetih otaca na kome je osuĊena i prokleta ikonoboraĉka jeres. Na tom saboru je bio i Platon, tj. deda prepodobnog Teodora po majci. Po okonĉanju sabora on je sa sobom u pustinju uzeo i svetog Teodora, zajedno sa njegovom braćom Josifom i Evtimijem, koji su rešili da prime monaštvo. Naselili su se u Sakudionu, prelepom uzvišenom mestu okruţenom šumom i bogatom vodom. Mesto beše usamljeno: kroz njega je prolazio jedino puteljak. Ono im se veoma dopalo i oni su na njemu ustrojili manastir i svetu crkvu u ime svetog Jovana Bogoslova. Uz njih je poĉelo da se sakuplja bratstvo, te je monaški ţivot zaţiveo u dobrom poretku, pod rukovodstvom mudrog Platona. Sve prevazilazeći obrazovanjem i darovima, sveti Teodor je po postrigu napredovao više od svih i u podviţništvu, iscrpljujući svoje telo postom, bdenjem i najniţim i najteţim trudovima po manastiru: sekao je drva, nosio vodu, kopao zemlju u bašti i povrtnjaku i Ċubrio ih, obuĉavajući se u smirenju. Iznad svega se on starao o uspostavljanju blagoĉastive i bogougodne naravi. Stoga je kao zakon imao da svakog dana svom starcu Platonu ispoveda sve pomisli i pokrete srca. I ispravno se starao da usavrši, a nepriliĉno da ispravi. Svakog dana on je, takoĊe, odvajao vreme za bogomislije i umnu molitvu kako bi bezmeteţnim umom predstojao jedinome Bogu i prinosio mu tajnu sluţbu. On je voleo da išĉitava Boţanstveno Pismo Starog i Novog Zaveta i dela svetih otaca, naroĉito svetog Vasilija Velikog i njegova pravila i ustave monaškog ţivota. On ih je veoma visoko cenio i smatrao neophodnim, uopšte ne smatrajući monahom onoga ko ih ne ispunjava.

1

Ţivotopis je saĉinjen monahom Mihajlom. Up. u Patrologiae graecae, Migne, t. 99. Ovde se navodi odlomak.

8

Videći napredovanje u podviţništvu svetog Teodora, blaţeni Platon je rešio da ga obuĉe u svešteniĉki ĉin, što je i uĉinio sveti patrijarh Tarasije po njegovom predlogu i zastupništvu. Primivši rukopoloţenje više po prinudi, negoli po volji, sveti Teodor uopšte nije oslabio svoj [ţivot], već se pruţio na još veće podvige, ostajući primer dobrog monahovanja. Stoga je i u svojoj obitelji i u drugima imao mnogo podraţavalaca. Nakon izvesnog vremena blaţeni starac Platon je, osećajući da mu se uvećava staraĉka slabost, ushteo da se udalji od poslova, te da poslednje godine provede u bezmeteţju [tj. bezmolviju], ostavljajući za prejemnika svetog Teodora. Desilo se da se razboleo. Prizvavši bratiju, on im je rekao da je bolestan i da se ne zna ĉime će bolest završiti, usled ĉega ţeli da izabere svog prejemnika. Potom ih je upitao koga ţele. Oni su svi u jedan glas rekli: "Teodora". Njemu je blaţeni Platon i predao vlast i sve sekiracije nastojateljstva, sam se odvojivši na pokoj. Od prvih dana u novom ĉinu sveti Teodor je uvećao svoje podvige, ali je i od drugih zahtevao strogo ispunjavanje ustava monaškog ţivota. Naroĉito se on ustremio protiv nemarnosti ili jedino spoljašnje ispravnosti i lakomosti. Pojedina bratija je roptala, ali se postepeno i ispravljala. Uopšteno govoreći, poraslo je podviţništvo u obitelji. I stvari u okviru obitelji teĉahu dobro. MeĊutim, uskoro su spolja zapoĉele nevolje i pritešnjavanja. Prvi povod beše nezakoniti brak mladog cara Konstantina, koga je bespoštedno izobliĉio sveti Teodor. On je bio oţenjen Marijom, ćerkom Filareta Milostivog. MeĊutim, zavolevši drugu, on se njome i oţenio, ostavljajući prvu. Brak je obavio neki Josif, crkveni ekonom, mimo volje patrijarha Tarasija, koji se potom svestrano starao da ga raskine. Ipak, on nije uspeo. Bojeći se većeg zla (s obzirom da mu je car pretio obnovom ikonoborstva), on mu više nije dosaĊivao. MeĊutim, blaţeni Teodor nije ćutao, naroĉito stoga što su i velmoţe i ĉinovnici poĉeli sliĉno da postupaju. Bojeći da se bezakonje ne pretvori u zakon, sveti Teodor je svim monasima pisao da cara smatraju odluĉenim od Crkve, ili samoodluĉenim, s obzirom da je svojim delom na sebe navukao kaznu odluĉenja. Njegov postupak se proĉuo i došao i do cara. Car se u poĉetku raţalostio budući da je njegova nova ţena Teodotija bila srodnica blaţenog Teodora po majci. Nadajući se, uostalom, da će ga laskanjem pridobiti za sebe, on je supruzi preljubnici naloţio da mu pošalje mnoštvo darova sa iskanjem molitava za sebe i za rod njen. MeĊutim, blaţeni ni darove, ni poslanoga sa njima nije izneo pred oĉi. Potom je car zamislio da nekako sam vidi svetitelja i pogovori sa njim. Stoga je udesio prolazak pored njegovog manastira, navodno hodeći negde po svojim delima. Jer, on se nadao da će svetitelj izaći sa bratijom radi carskog pozdrava i pozvati ga u obitelj. Saznavši o reĉenome, meĊutim, svetitelj je naredio da zatvore vrata i da ne otvaraju, ma koliko udarali. I oni su udarali i udarali, te otišli prazni. Car se raspalio gnevom na prepodobnoga i poslao da ga pretuku i pošalju u zatoĉenje. Došli su i pretukli ga, usled ĉega mu se telo pokrilo ranama i zemlja oblila krvlju. Potom su ga poslali u Solun. U isto vreme su poslali u zatoĉenje i sve vodeće oce obitelji njih jedanaestoricu. Sveti Teodor je sve blagodušno trpeo. I stradajućoj bratiji je pisao, tešeći ih i ubeĊujući da sve što im se dešava blagodušno podnose. "Bogu je tako ugodno. Ono što je od Boga, nama sluţi na dobro, ukoliko smo smireno blagodušni". Pisao je on i papi i dobio utešni odgovor sa pohvalom za revnost po Bogu i nepokolebivu hrabrost. Car je, meĊutim, ţiveo rĊavo, a carstvom upravljao još grĊe. Stoga je svrgnut sa prestola i uskoro umro. Carstvo je opet prešlo u ruke njegove majke Irine, koja je 9

vaspostavila ikonopoštovanje. Ona je odmah sve one koje je njen sin zatoĉio vratila na svoja mesta. I monaški ţivot je kod njih opet potekao u dobrom poretku. Posle nekoliko godina došla je nova nevolja, više izazivajući glavobolju, negoli teškoću. Agarjani su se, naime, pribliţavali Carigradu. He ţeleći da se podvrgne nevoljama od njihovih ruku, sveti Teodor je ostavio svoj Sakudion i preselio se u Carigrad, gde su mu carica i patrijarh dali Studitski manastir, iz koga su monasi bili proterani Kopronimom ikonoborcem, a novi se ne behu skupili. U njemu je u to vreme bilo samo dvanaest ljudi. Primivši obitelj, sveti Teodor je ispravio ono što je trebalo ispraviti, dogradio ono što je nedostajalo, razmestio svoju bratiju i monaški ţivot je krenuo obiĉnim tokom. Bratstvo se mnoţilo i uskoro je poraslo do hiljade. Nemajući mogućnosti da sve prati sopstvenim oĉima, sveti je napor podelio sa drugim najdostojnijim starcima. Njima je on uruĉio nadzor nad poretkom u raznim delovima manastirskih poslušanja, za koje je napisao odgovarajuća pravila. Prepodobni se naroĉito starao da bratija nemaju neophodnost da izlaze u grad, usled ĉega je u manastiru zaveo razne zanate: oni su imali svoje krojaĉe, obućare, stolare, stakloresce, kovaĉe, zidare i ostalo. Bratija se za navedena zanimanja opredeljivala u skladu sa svojim sposobnostima i sklonostima, imajući nad sobom naroĉitog rukovoditelja i nadzornika. Sve se radilo kao i u svetu, premda ne po svetski. Svagde je vladao red i poboţnost: ruke su se pruţale na delo, a y ustima su uvek imali Isusovu molitvu i Davidove Psalme. Svako (bilo veliko, bilo malo) narušavanje poretka kaţnjavalo se odreĊenom epitimijom [tj. kaznom]. Da bi reĊe postojala neophodnost da se one primene, prepodobni se uvek u svojim poukama pored izlaganja opštih hrišćanskih i monaških zakona doticao i pravila kojima se odreĊivao poredak ţivota u njegovom manastiru. Na taj naĉin se obnavljalo sećanje o duţnostima i u svakome oţivljavala revnost da bude ispravan u svemu, ĉak i najmanjem. U meĊuvremenu je tiranin Nikifor svrgao sa prestola caricu Irinu. Njegovo prvo delo beše unošenje smutnje u Crkvu protivkanonskim opravdanjem Josifa, tj. pridvornog sveštenika koji je venĉao Konstantina sa Teodotijom i koji je stoga bio lišen ĉina. Patrijarh Nikifor (koji je došao posle svetog Tarasija) beše dostojan muţ i po svojim mogućnostima se protivljaše reĉenome. MeĊutim, videći jarost cara i bojeći se od još gorih stvari za Crkvu, on je Josifa primio u opštenje. MeĊutim, sveti Teodor nije odstupao. On je javno izobliĉio carevu nepravdu. Razgnevljen, car je svetog Teodora poslao na zatoĉenje. Kasnije je poslao i njegovog brata Josifa, starca Platona i mnoge druge studitske monahe. U to vreme su na Trakiju napali susedni varvari, usled ĉega je car trebalo da ide na njih. Pred odlazak car je Teodoru poslao [izaslanika] da ga laskanjem ili pretnjama navede na jednomislije sa njim. MeĊutim, pokretan Duhom Boţijim, sveti Teodor je odgovorio: "Trebalo je, care, da idući u borbu prineseš pokajanje i ispraviš ono što si narušio u Crkvi Boţijoj. MeĊutim, kako reĉeno nisi uĉinio, znaj da se iz borbe nećeš vratiti ţiv. To je pravedno opredeljelje Boţije o tebi". I zaista, car je bio ubijen u ratu. Posle njega carstvo je primio njegov sin Stavrikije. MeĊutim, i on je ubrzo umro od pane koju je dobio u ratu. Za cara je potom izabran Mihajlo Kiropalat, zaista dostojan carske vlasti zbog svoje blagosti i pravovernosti. On je Teodora vratio iz zatoĉenja, kao uostalom i sve druge koji su bili sa njim. On ih je obasuo poĉašću i ukinuo crkvenu podelu. Josif je, kao nedostojni ud, opet bio odseĉen od Crkve. U to vreme je svešteni i svehvalni starac Platon otišao Gospodu i ĉasno pogreben u Studitskoj obitelji uz uĉešće patrijarha. 10

Sveti Teodor je po prestavljenju Platona (tj. svog duhovnog oca) zajedno sa bratijom poţiveo u miru i spokojstvu samo dve godine. Potom se ponovo podigla ikonoboraĉka bura i uzmutila ĉitavu Crkvu. Izazvao ju je novi car Lav Jermenin, koji beše vojni starešina u istoĉnim predelima carstva. On se pobunio protiv blagovernog cara Mihajla, koji je, da bi izbegao meĊusobni rat, sam sa sebe skinuo carsku porfiru i obukao se u monašku vlasenicu. Na taj naĉin je carstvo ostalo pobunjenom tiraninu. Lav se u poĉetku pokazivao kao blagoveran i krotak. Kada se, meĊutim, uĉvrstio u carovanju, on je poĉeo da huli na svete ikone i da poriĉe ikonopoštovanje. Raskrivajući pred carem istinski smisao ikonopoštovanja, sveti patrijarh Nikifor ga je ubeĊivao da ne narušava mir Crkve svojim protivljenjem njenom uĉenju. MeĊutim, car uopšte nije obraćao paţnju: naprotiv, on je umislio da svojim carskim autoritetom sve natera da se potĉine njegovom mišljenju. Stoga je on sabrao sve istaknute sveštenike i monahe, svetog patrijarha i svetog Teodora i javno pred svima otkrio svoje zloverje, pohvaljujući one koji ne poštuju ikone i prekorevajući one koji ih poštuju. Kao osnovu svog mišljenja on je uglavnom naveo drugu zapovest: Nemoj praviti sebi idola niti ikakvo izobraţenje. . . Dodavao je još i sledeće razloge: "Kako se moţe opisati Neopisani i kako na ikoni od jednog lakta smestiti Nesmestivog". Ili: "Kako se moţe imenovati Bogom onaj ko je izobraţen bojama". Duhovni oci su sa poštovanjem objasnili caru da starozavetni zakoni nisu bezuslovno obavezni za Hrišćane, te da ikone ne izobraţavaju Boga kao neopisivog i nesmestivog, nego kao Onog ko je blagoizvoleo da se javlja svetima i naroĉito kao Onog ko se otkrio u Ovaploćenju. Osim toga, Bogom se ne imenuju daske i boje, nego Onaj koji je izobraţen na ikonama. Gledajući ga na ikonama, [ljudi] se Njemu misleno uzdiţu. Oni su mu predlagali i druge sliĉne misli. Ujedinjujući ih sve, sveti Teodor je izgovorio opširnu reĉ kako bi urazumio cara. "Otkuda ti je, care, došla rĊava misao da u Svetu Crkvu uneseš jeretiĉku naredbu i da pocepaš njenu prelepu odoru, koja je sašivena gornjom blagodaću i apostolskim i otaĉkim uĉenjem? Zar zakljuĉuješ iz Starog Zaveta? Ti treba da zakljuĉuješ razumno. Razmotri sva mesta u Starom Zavetu u kojima se zabranjuje da se prave ikone i izobraţenja i da se poštuju. O ĉemu ona govore? Ona govore da napravljene ikone ili izobraţenja ne treba da smatramo bogom ili da im ukazujemo boţansko poklonjenje, a ne da ne treba da imamo ikone ili izobraţenja i da ih poštujemo. Sveta Crkva ne obogotvorava ikone i obraze koji su stvoreni rukom, već ih samo poštuje kao izobraţenja onoga što je dostojno poštovanja. Prema tome, druga zapovest (kao uostalom ni druga sliĉna mnogobrojna mesta iz starozavetnih spisa) ne odnosi se na ikone Svete Crkve. Na njih se odnosi (reći ću na primer) zapovest Boţija da se naprave izobraţenja heruvima i da se postave na najpoštovanijem mestu, tj. iznad kivota. Na njih se odnosi i naredba da se naĉini zmija i da se poboţno gleda kako bi se [ljudi] izbavljali od ujeda zmija, i sliĉno. . . Dakle, Stari Zavet ne zabranjuje pravljenje i poštovanje ikona koje se vrši sa razumom. Šta, pak, vidimo u Novoj Blagodati [tj. u Novom Zavetu]? Sam Gospod naš i Spasitelj izobrazio je sebe na ubrusu i poslao ga Avgaru, koji ga se dotakao i ozdravio. Sveti Luka je naslikao izobraţenje Majke Boţije sa Preveĉnim Mladencem na rukama. Kad ga je videla, ona je rekla da će blagoslov njenog Sina i Boga biti na njemu. Otada u Crkvi nisu prestale da postoje svete ikone, od kojih su mnoge postale ĉudotvorne i do dan danas ĉine ĉuda. Nije li stoga jasnije od sunca da ikonopisanje i ikonopoštovanje ima boţanstveno, a ne ljudsko poreklo? Ti govoriš da nećeš da se nevidljivo i neopisivo 11

Boţanstvo izobraţava bojama. I mi takoĊe verujemo da je Boţanstvo nevidljivo i neopisivo. Na ikonama ne izobraţavamo Njegovu suštinu, već njegovo javljanje, naroĉito u domostroju Ovaploćenja. Onaj ko odbacuje ikonu Hrista Spasitelja, odbacuje samo Ovaploćenje Vladike". Saslušavši ga, car se razgnevio i rekao: "Ja odavno znam da si svadljiv i gord, misleći da nema nikog umnijeg od tebe. I sada sa mnom drsko govoriš kao sa obiĉnim ĉovekom. Stoga bi odmah trebalo da budeš kaţnjen. MeĊutim, poštedeću te dok se taĉnije ne otkrije i pozna ispravnost našeg umovanja. I ukoliko se tada ne budeš pokorio, nemoj oĉekivati milosti". Potom su se oci koji su se našli u palati dogovorili da više ništa ne govore. Jer, šta bi se reklo onome ko ne ište urazumljenje, već hoće da gospodski pritešnjuje veru. Blaţeni Teodor je rekao: "Care, shvati i razumi. Sveta Crkva je nadleţna da razmatra i objašnjava stvari vere, a ne ti. Tvoje delo je da ĉuvaš svetski poredak. Drţanje vere i Svete Crkve u poretku jeste stvar pastira i uĉitelja crkvenih. Poslušaj apostola koji govori: I postavi Bog u Crkvi: prvo apostole, drugo proroke, treće uĉitelje (1. Kor. 12,28). Vidiš li? Uĉitelje, a ne careve. I druga mesta iz Pisma nareĊuju da crkvenim stvarima upravljaju pastiri i uĉitelji Crkve, a ne carevi". Car je, pak, rekao: "Zar ti mene izgoniš iz Crkve". Sveti je odgovorio: "He, ne ja. Izgone te iz Crkve zakoni boţanstvenih apostola i svetih otaca. Njih sledeći, i mi utvrĊujemo da bude anatema na onima koji poĉnu drugaĉije da blagoveste, ĉak i da se radi o anĊelu sa neba. Prema tome, ukoliko hoćeš da budeš unutar Crkve Hristove sa nama, koji se poklanjamo ikoni Hristovoj, sledi u svemu patrijarha i sa njim svešteni sabor". Car se razbesneo od njegovih reĉi i sve oterao od sebe. Potom se po gradu preko grĉkog eparha poĉela razglašavati carska naredba da niko ne sme da tumaĉi ili da se prepire o veri, već da svi idu za voljom cara. Naredba je došla i do svetog Teodora. MeĊutim, on je onima koji su mu je preneli rekao: "Sudite, je li pravo pred Bogom da slušamo vas više nego Boga (Dap. 4,19). Bolje bi bilo da nam jezik odreţu, negoli da ćutimo i ne štitimo istinu vere kad pokušavaju da je iskvare". I od tada je on poĉeo bez straha da sve uĉi i ubeĊuje da se odluĉno drţe prave vere koju su nam oci predali. Jedne je sam prizivao, drugima je sam hodio, trećima je pisao poslanice. Ĉesto je išao i kod patrijarha kako bi se zajedno utešili opštom verom i kako bi ga podsticao na blagodušno trpljenje nevolja i gonjenja koja imaju doći. A gonjenja i nevolje su ubrzo došle. Patrijarh je bio svrgnut i prognan iz Carigrada. I svi drugi pravoslavni arhijereji su bili osuĊeni na zatoĉenje. Ikonama su se izrugivali, bacali ih na zemlju i gazili nogama, te predavali ognju. Po gradu se podigao opšti meteţ. Videći šta se dešava, prepodobni Teodor je osećao duboki bol u duši. Ţeleći da javnom vreĊanju ikona suprotstavi njihovo javno poštovanje, prepodobni je naloţio da se za nastupajući praznik Cveti izvršni krsni hod oko obitelji na kome će bratija, drţeći ikone visoko, pevati: "Preĉistom obrazu tvome poklanjamo se, Blagi", i druge pesme. Saznavši za dogaĊaj, car mu je poslao strašne pretnje, tj. da će ga susresti zatoĉenje, rane i smrt ukoliko ne prestane da štiti ikonopoštovanje. I s obzirom da nije mogao da prestane ni reĉju, ni poslanicom [da poštuje ikone], sveti je bio osuĊen na zatoĉenje i otpravljen u Apoloniju (azijsku ili vitinijsku). Bio je, naime, zatvoren u tamnicu u tvrĊavi koju su zvali Metopa. 12

Pa ipak, on je i iz tamnice slao poslanice, ubeĊujući da se [svi] strogo drţe ikonopoštovanja koga se drţi Crkva. Njegove poslanice su, meĊutim, došle i do cara, koji je odmah poslao izvesnog Nikitu (Aleksijevog sina) da prepodobnog odvede još dalje u mesto zvano Vonita, gde je trebalo da bude zakljuĉan u tamnicu uz strogu zabranu da razgovara ili piše o ikonopoštovanju. Kada mu je poslanik preneo volju cara, prepodobni je odgovorio: "Promenu mesta primam sa radošću, s obzirom da je Bog na svakom mestu, ali ne mogu da ne govorim i da ne pišem". I zaista, on je i po prelasku na drugo mesto i govorio i pisao. Saznavši za [njegov odgovor], car je opet poslao Nikitu naloţivši mu da ga pokrije ljutim ranama. Ĉuvši presudu od poslanika, sveti Teodor je sa radošću skinuo odelo i svoje telo pruţio za udarce. MeĊutim, videvši izmoţdeno telo prepodobnog, ruka Nikite nije mogla da se podigne da ga rani. I on se vratio ne dotakavši svetog. Sveti je opet bez straha širio istinu o svetim ikonama, opširno razgovarajući sa onima koji su mu dolazili i pišući svuda. Pisao je on i patrijarhu jerusalimskom, aleksandrijskom, antiohijskom i rimskom, opisujući šta se radi u Carigradu i ištući njihovu pomoć Pravoslavlju u molitvama i delima. Desilo je jednom da je kod njega svratio klirik iz Azijske Crkve i ĉuo njegovu besedu, usled ĉega je odbacio ikonoboraĉku jeres i obratio se u Pravoslavlje. Vrativši se u svoje mesto, on je obratio i drugog klirika. Saznavši za dogaĊaj, episkop se caru poţalio na prepodobnog. Car je odmah poslao naredbu azijskom vojvodi da prepodobnog pokrije ljutim ranama. Vojvoda je poslao jednog od svojih ljudi da prepodobnom zada pedeset rana. MeĊutim, poslani se takoĊe postideo da podigne ruku ĉim je ugledao obnaţeno telo prepodobnog. Poklonivši mu se, on se vratio ne ispunivši zlu volju cara. MeĊutim, poslanik još nije ni stigao da se vrati vojvodi, a prepodobnom se javio novi poslanik od samog cara sa imenom Anastasije, veoma surov i nemilosrdan, koji ga je svojim rukama pretukao, zadavši mu sto rana. Isto je uĉinio i njegovom uĉeniku Nikolaju. Zakljuĉavši ih potom u mraĉno i tesno mesto, on je naredio da ih drţe strogo u svakom lišavanju i otišao. Ta stroga naredba je bila taĉno ispunjavana, a mesto beše tamno, smrdljivo i vlaţno. Kroz malo okno bacali su im po mali komad hleba, koji je bio nedovoljan ĉak i za jednoga, te dodavali lonĉe vode, premda ponekad i svaki drugi dan, kao da su imali nameru da ih umore glaĊu. Bol od rana i grubost prisluţivaĉa su uveliĉavali njihovu teskobu. U takvoj nevolji sveti Teodor je rešio da se, hrabreći se verom, hrani jedino Preĉistim Telom Gospodnjim, koje je imao sa sobom. Sve, pak, što su mu davali, on je prepuštao svom uĉeniku. Posle duţeg vremena prolazio je tim mestom neki carski velmoţa i saznao za udeo prepodobnog i njegovog uĉenika. On je naredio da im se olakšaju stradanja, tj. da im daju više hrane i pića i da sa njima postupaju milostivije. Na taj naĉin je prošlo više od tri godine. Potom je u ruke cara dospela jedna od poslanica svetog Teodora u kojoj se izobliĉavala njegova neĉastivost i savetovalo odluĉno drţanje Pravoslavlja i hrabro trpljenje gonjenja i muka za njega. Car je pobesneo i poslao nekog velmoţu sa zverskom naravi da prepodobnom pokaţe poslanicu i uveri se da li je njegova. I ukoliko se pokaţe da jeste, trebalo je da ga prebije na mrtvo. Prepodobni je priznao da je njegova poslanica i bio nemilosrdno prebijen. Ostavljen je [da leţi] jedva dišući. Nasitivši svoju zlu narav, poslanik se vratio svom poslodavcu, dok su stradalnici, blagodušno sve pretrpevši za istinu, poĉeli da se brinu jedan o drugom. Sveti Teodor nije mogao da se pokrene: leţao je iznemogao i jedva dišući. Nije primao ni hrane, ni piće. Njegov uĉenik je bio unekoliko jaĉi. Zaboravivši 13

na sebe, on je svu brigu posvetio prepodobnom, pojeći ga i hraneći jeĉmenom kašom sa nekom travom. Pošto se unekoliko oporavio, sveti je i sam poĉeo da pomaţe svom uĉeniku, naroĉito se postaravši o njegovim ranama. Oni su jedan drugome ĉistili rane i odrezivali komade [koţe] koji su visili, te omivali zagnojene rane, maţući ih ĉime su mogli. Pomuĉili su se oni devedeset dana. He uspevši još da se sasvim oporave, od cara je došao još jedan surov i neĉoveĉan poslanik sa naredbom da ih odvede u Zmirnu, što je i izvršeno uz nemilosrdnu straţu, uz lišavanja, zlopaćenja, nevolje i svecelu iznemoglost. Jedino je naroĉita pomoć Boţija stradalnicima dala silu da doĊu do naznaĉenog mesta, gde su bili predani u ruke episkopu (zlom nastavniku zloverja) i zakljuĉani u nisku, tesnu i mraĉnu kolibu, trpeći svakakve nedostatke i nevolje. Nešto kasnije, od cara je došao nemilosrdni Anastasije i prepodobnom opet zadao sto rana. MeĊutim, prepodobni je sve blagodušno trpeo, blagodareći Bogu. Zmirnskom oblašću tada je upravljao carev srodnik i jednomišljenik. On se razboleo i pribliţio smrti. Neko od njegovih slugu mu je pomenuo svetog Teodora koji je imao dar da isceljuje bolesti. I bolesnik je poslao da od prepodobnog potraţe molitve. Nabrojavši mu sva zverstva koja je uĉinio pravoslavnima (zbog kojih neće izbeći veĉne muke), prepodobni mu je predloţio da se bar pred kraj pokaje. Vojvoda se uţasnuo pred onim što ga oĉekuje i obratio se prepodobnom, ištući oproštaj i obećavajući da će primiti Pravoslavlje ukoliko se isceli. Sveti Teodor mu je poslao ikonu Presvete Bogorodice zapovedivši mu da je poštuje do kraja svog ţivota. Primivši ikonu on je odmah osetio olakšanje i poĉeo da se oporavlja. I kad već je skoro bio potpuno ozdravio, on je (nagovoren zmirnskim episkopom, jeretikom) opet otpao u preĊašnje zloverje. Od episkopa je primio i jelej na blagoslov. MeĊutim, ĉim se njime pomazao, on je pao u raniju bolest i zlo ispustio svoju dušu. Prepodobni je u Zmirni stradao više od godinu i po. On bi i dalje stradao da zloĉastivog cara nisu ubili. Na njegovo mesto je stupio Mihajlo (Travlos ili Valvos), koji je bio ravnodušan prema veri, ostavljajući da svako veruje po svom nahoĊenju. Za njegovo vreme su svi izgnanici i zatoĉenici iz prethodnog carovanja dobili slobodu. Stiglo je nareĊenje da se pusti i sveti Teodor sa njegovim uĉenicima. (U zatoĉenju za vreme Lava Jermenina sveti Teodor je proveo oko sedam godina, a pri Konstantinu je u zatoĉenju proveo pet godina zbog izobliĉavanja za nepravilnost braka). Kod svetog Teodora tada su se skupili svi uĉenici koji behu u izgnanstvu. Zajedno sa njime oni su se vratili na svoje mesto i bili doĉekani sa radošću i ljubavlju: sva Crkva se, naime, radovala zbog njihovog povratka. Došavši do Halkidona, on se video sa patrijarhom Nikiforom. Oni su se meĊusobno utešili sa sastradalnicima za istinsko delo vere. Sa njim je on otišao i do cara da bi ga ubedili da prihvati Pravoslavlje. On je, meĊutim, rekao: "Ja neću da se klanjam ikonama i neću da se vide u Konstantinopolju. Vi ih drţite gde hoćete i poštujte ih kako znate". Sveti Teodor je potom zajedno sa svojim uĉenicima prešao u Kriskentijevu oblast. Nastanivši se, on je već poĉeo da oĉekuje svoj kraj i pokoj. MeĊutim, zbog ustanka izvesnog Tome (koji je hteo da otme carski presto), on je bio prinuĊen da se privremeno povuĉe u Carigrad, tj. do smirivanja meteţa. On, naime, nije hteo da stalno ţivi u gradu koji beše pun jeretiĉkog ikonoborstva. Po smirivanju nereda, on nije otišao u Kriskentijevu oblast, nego u Akritov Hersonis, kod Crkve svetog Trifona, gde je svoj ţivot do kraja proveo u podvizima, okruţen svojim uĉenicima. Najzad je došlo vreme njegove blaţene konĉine, u 67. godini po roĊenju. Ĉim se pronela vest [o njegovoj slabosti], odasvud su poĉeli da pristiţu [ljudi] raznog ĉina i 14

zvanja, i bliţnji i daljnji. Svi su ţeleli da ĉuju reĉi koje će reći. I prepodobni je govorio, premda su zbog njegove iznemoglosti jedva mogli da ga ĉuju i oni koji su stojali blizu. Stoga su doveli brzopisce kako se ne bi lišili pouke oni koji nisu mogli da ga ĉuju. Onaj ko ţeli moţe da ih proĉita u kodeksu pouka prepodobnog. Njegova bolest, uostalom, nije dugo potrajala: sveti je opet mogao da ide, da odlazi u crkvu i da iduće nedelje sluţi. Potom je izgovorio pouku bratiji i sa njima bio na trpezi. I 6. novembra, na spomen svetog Pavla Ispovednika, on je takoĊe sluţio Boţanstvenu Liturgiju i pouĉio bratiju. Tor dana je bio i na veĉernjoj sluţbi. Vrativši se u keliju, on je opet legao i poĉeo da boluje. Odbolovavši ĉetiri dana, on je petog dana otišao Gospodu, tj. ka bezbolnom ţivotu. Kada se pribliţio ĉas njegovog prestavljenja, sabrala se bratija i poĉela da plaĉe za svojim ocem i uĉiteljem. Gledajući na njih, i on je na kratko zaplakao i rekao: "Eto, oci i bratijo, došao je kraj mog ţivota. Svi smo duţni da ispijemo tu ĉašu, neko ranije, a neko kasnije. Niko, meĊutim, ne moţe da je izbegne. Ja odlazim putem kojim su otišli naši oci. Ja idem ka veĉnom ţivotu, ka Bogu i Gospodu našem, koga je zavolela duša moja, koga je poţelelo srce moje i ĉijim sam se slugom nazvao, premda i nisam dostojno obavio svoj posao. Vi, pak, bratijo i ĉeda moja, istrajte u reĉima koje sam vam predao, drţite pravu veru i blagoĉastivi ţivot. Vi znate da ja nisam prestao da vam saopštavam Reč Boţiju ni u crkvi, ni nasamo. Sada vas usrdno molim da sve drţite u svom umu i da ĉuvate. Ja u srcu osećam tugu za vas budući da mi predstoji da dam odgovor za vas. Potrudite se da odavde odete pred lice Gospodnje bez krivice". Izgovorivši [pouku] i oprostivši se, on je naloţio da njegovi uĉenici uzmu sveće, zapale ih i poĉnu sluţbu za ishod duše. Stojeći u krugu, uĉenici su poĉeli da pevaju: Blaţeni su neporoĉni (Ps. 118). I kad su po redu došli do [stiha]: Do veka neću zaboraviti zakone tvoje, jer si me njima oţiveo (st. 93), prepodobni je predao svoju dušu [Gospodu] (826. godine). Nju su prihvatili anĊeli Boţiji i poneli je prestolu Boţijem, kao što istinski svedoĉi prepodobni Ilarion Dalmatski, koji je video viĊenje. Naime, toga dana, 11. novembra, na spomen svetog Mine, on je usamljen hodao po svom vrtu i pojao Psalme. I odjednom je ĉuo predivne glasove i osetio neizrecivo blagouhanje. Ĉudeći se, on je pogledao na nebo i video mnoštvo svetlorizaca sa radosnim licima kako sa visine silaze sa pojanjem u susret nekom ĉasnom licu. Videvši sve, blaţeni je sa uţasom pao na zemlju i ĉuo nekoga da govori: "To je duša Teodora, studitskog igumana, koji je za ikone postradao do krvi. On je sada skonĉao i sveĉano ushodi. Njemu u susret silaze nebeske sile". To viĊenje je blaţeni Ilarion ispriĉao drugim vrlinskim ocima. Oni su zabeleţili dan i ĉas dogaĊaja. Potom su saznali da se baš tada prestavio svehvalni Teodor Studit. Konĉinu svetog Teodora je propratilo mnoštvo ĉuda. Njih je mnogo bilo i pre i posle nje, tj. od njegovog groba i svetih moštiju.

SVETI OTAC NAŠ TEODOR STUDIT PODVIŢNIČKE POUKE MONASIMA 1. 1) Koliko je visoko monaško sluţenje; 2) svako poslušanje koje se ispunjava po Bogu vodi u raj, ma koliko bilo prosto; 3) nabrajanje vrlina koje vode u raj (1, 2) 15

1) Bog nas je uveo u svet da bismo, ugaĊajući mu dobrim delima, postajali naslednici Carstva nebeskog. Po uvoĊenju u svet On je nama, tj. monasima darovao posebnu veliku blagodat. Njome nas je On izabrao izmeĊu svih i postavio pred svojim licem da bismo sluţili Njegovoj sili. Neka stoga sada svako marljivo razmotri da li hodi u skladu sa zvanjem na koje je prizvan, tj. da li se stara jedino o ugaĊanju Bogu. 2) Ispunjavajući poslušanja mi treba da delamo kao da od samog Boga primamo naredbu. Od zdravih Bog zahteva dela po njihovoj meri. Pri delanju treba da na svaki naĉin izbegavamo da nekako sami sebe ne potkradamo taštinom pred drugim i samomnjenjem kao da ĉinimo nešto veliko. Gospod ima nagradu za svakoga ko se trudi: trpezar će da se raduje sa prvomuĉenikom Stefanom; pekar će sam za Gospoda biti ĉisti hleb; baštovan će da se nasladi dobrim plodovima raja, s obzirom da će se udostojiti da postanje njegov obitavalac. I svaki drugi (i vinogradar, i duborezac, i krasnopisac, i vratar), tj. na svakom poslušanju će dobiti dostojno uzdarje ukoliko ga vrši kao trud za Gospoda. Gospod sve vidi i ništa se od Njega ne moţe sakriti. I za sveće On da uzvrati po boţanski. 3) Stojte u veri, muški se drţite, snaţite se. Sve da vam biva u ljubavi (1. Kop. 16, 13-14), svakodnevno umirite kako biste ţiveli u vekove, beţite od zlih pomisli kao od samih dela, priĉljivost smatrajte velikim grehom, smeh - bludoĉinstvom, prejedanje i presićivanje - ropstvom pohoti. Misli imajte gore a oĉi dole, budite ĉisti telom i dušom, bodrite se dobrom nadom, nemojte se privezivati ni za šta na zemlji, jedino se Boga bojte. Ukoliko se budemo ponašali na opisan naĉin i ukoliko budemo imali sliĉno nastrojenje svakako ćemo likovati sa anĊelima i radovati se sa svima svetima u vekove. 2. 1) O sebi ne treba da mislimo visoko; 2) treba da ţivimo za svu bratiju, kao i svaki deo tela za celo telo; 3) naša poslušanja nisu teška, premda zbog odricanja od vlastite volje zasluţuju mučeničke vence (1, 3) 1) Vi ste, bogoprizvani muţevi, mudro postupili što ste ostavili svet i što oĉi vašeg srca imate ustremljene prema Bogu. Stoga se starajte da ţivite bogougodno i da, ţiveći, ne smatrate sami sebe mudrim (Rim. 12, 16) ni zbog duhovnih vrlina, ni zbog telesnih preimućstava kako ne biste ĉuli: Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, šta se hvališ kao da nisi primio (1. Kor. 4, 7). Onaj ko mnogo radi, blagodaću Hristovom radi, primivši odozgo od Boga silu radi bliţnjega, a ne radi sebe. 2) Svi ste vi jedni drugima poslušnici i jedni drugima pomoćnici kao ţivi udovi jednog tela. Udovi koji poĉnu da dejstvuju po svojoj volji (npr. Oĉi da ne rukovode ruke, jedna ruka dane podrţava drugu, noga da ne stupa u skladu sa dobrom celog tela) neće saĉuvati svoju silu: zajedno sa rastrojstvom samih sebe, oni će raslabiti i celo telo. Stoga neka se raduje svako kome uspe da se više potrudi od drugih, trpeći hladnoću, kišu i vrućinu. Naprotiv, neka plaĉe i skrušava se onaj ko sedi bez posla kao nepotrebni ud, koji ţivi u telu, ali ne i za telo i koji je dostojan jedino odsecanja. 3) Neka vaš sluh ne oteţa da sluša ono što govorim. Naprotiv, shvatite koliko malim i neznatnim trudovima je vama dano da steknete Carstvo nebesko. Mi ne prolivamo krv kao muĉenici. Naše udove ne odsecaju i ne lome nam kosti. MeĊutim, ukoliko uz svoje lagane i neznatne trudove pridodamo i odricanje od svoje volje sa ţeljom da ugodimo Bogu i da bratiji posluţimo sa ljubavlju, mi ćemo postati podobni mnogostradalnim muĉenicima, pa ĉak i samom Gospodu, koji je radi nas podneo raspeće i smrt. Budite dobre volje trudeći se. Vas oĉekuju muĉeniĉki venci. 16

3. 1) Bdite i utešite pastira, budući da neprijatelj ne spava; 2) nemojte zaostajati u naporima s obzirom da se za svaki trud odmah na nebu odvaja nagrada; 3) pouka kanonarhu; 4) kandilaru; 5) bolničaru; 6) i bolesnima (1, 4) 1) Ja od svetih otaca, i naroĉito od mog pravednog starca znam da Ċavo nikada ne spava i da ne slabi u trudu da pogubljuje duše naše. On je svagda bodar i brz da poseje plevu svoju dok ljudi spavaju (up. Mt. 13, 25). Stoga bogopozvana ĉeda moja i vi budite bodri i trezvoumni kako niko ne bi upao u zamke Ċavolje. Ja volim da ĉujem kako svi napredujete, te se tešim zbog poslušanja jednog, zbog smirenoumlja drugog i zbog trudoljublja trećeg. Sina, pak, neposlušnosti, roptanja, gordosti, lenjosti, tromosti, došaptavanja i priĉljivosti mrzi duša moja. Ko sam, meĊutim, ja da tako govorim? Ja sam pastir vaš, premda i nedostojan, a vi ste ovce moje za koje ću dati odgovor Gospodu koji mi vas je poverio. 2) Napasajte se svi dobro i jednodušno i zajedno. Neka niko ne zaostaje. Onoga ko zaostaje neprijatelj će zavesti u bespuće i pogubiti. I ovcu koja zaostaje vuk grabi i odnosi u šumu ili u planinu. Delo spasenja nije lako. Put ka spasenju je pun znoja, zamora, napora, bdenja, zadovoljnosti malim (tj. skromnom hranom, neznatnim odmorom, rĊavom odećom) i pre svega zahteva odsustvo svojevoljnosti. I Gospod u skladu sa trudom odreĊuje i svaĉiju nagradu. U udeo trudbenika svakodnevno se dodaju venci. 3) Crkvene sluţbe mi treba da ispunjavamo pristojno, poboţno i sa toplim srcem. I ti, ĉedo moje, kanonarše (tj. tipikaru), budi paţljiv, budi za pevnicom i taĉno prati vreme koje je naznaĉeno za svako pojanje, s obzirom da si postavljen da pratiš prvo i najveće naše delo. I sve drugo u vezi sa Psalmima i stihirama ispunjavaj kao što ti je zapoveĊeno sa ĉistom savešću. Neka poje onaj ko je sposoban da poje. Onoga, pak, ko je pogodniji za ĉitanje postavljaj da ĉita. Nemoj biti nemaran, već budi paţljiv, pravedno rasporeĊujući svakoga od bratije za ĉitanje ili pevanje. OdreĊuj šta će ko da ĉini u obiĉne dane, a šta u prazniĉne sudeći po glasu, izgovaranju i brzini ĉitanja kako bi i drugi, ukoliko su prisutni, stekli korist. Neka kod tebe sve bude blagoobrazno i uredno (1. Kop. 14, 40) kako bi se udostojio da od Gospoda ĉuješ: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću me postaviti (Mt. 25, 21) i kako bi na nebesima bio pribrojan liku svetih. 4) I ti, crkvenjaĉe [tj. kandilaru], imaj strah i budi marljivu obavljanju poslušanja koje ti je dato, budući da je od Boga i daje boţanstveno. Pazi na osvetljenje hrama kao na svoja dva oka, budući da se ono vrši pred licem Boga. Onaj ko pred carem pali svetiljke sav postaje paţnja kako bi mu ugodio. He priliĉi li utoliko pre, ĉedo moje, da ti sa strahom i ljubavlju vršiš paljenje sveća Svecaru Bogu, kome sluţi sva tvar. Ti ujedno treba da ĉistiš i odrţavaš svetilnike, odrţavajući srazmernu svetlost. Ti pazi i na ĉistotu crkve, metući je barem dva puta nedeljno. Briši prašinu sa ikona kako se ne bi oštetile i sve drugo drţi u redu. Pri ĉišćenju pazi da se ne ošteti nešto od crkvenih [stvari]. 5) Ĉedo bolniĉaru, ti si mi treći na umu. Drţi se onoga što ti je zapoveĊeno. Ti si dostojan velikih venaca zbog najteţeg, muĉeniĉkog sluţenja, koje ne zna za odmor. S obzirom da je visoko, ono će biti dostojno i visoke nagrade. Nemoj ovde oĉekivati i iskati pokoja, da bi ga stekao tamo. Ukoliko se dobro potrudiš, nesumnjivo je da ćeš tamo steći pokoj. Jedni ĉitaju, drugi se mole, treći se drţe bezmeteţja, ili nešto drugo pohvalno ĉine. MeĊutim, i ti sa njima ideš uporedo, ili ih ĉak i pretiĉeš. Ĉim svane, ti obilazi jednog po 17

jednog bolesnika i saznavaj stanje bolesti kod svakog, naznaĉujući šta je kome potrebno i korisno. Ukoliko istraješ u takvim naporima, u Carstvo nebesko ćeš ući kao vencenosac. 6) Vi, pak, bolesna bratijo, sa blagodarnošću primajte sve što se sa vama dešava, zadovoljavajući se onim što vam pruţaju. Ukoliko poţelite nešto drugo, samo pomenite [o ĉemu se radi]. I sa onim što potom uĉini nadleţni brat budite blagodarni sa ljubavlju. Nemojte roptati: dovoljno je što vam brat sluţi kao rob iz ljubavi prema Bogu, svakome pruţajući ono što mu priliĉi po sili manastirskih sredstava. Ukoliko se budete ponašali drugaĉije, bićete dostojni velikih muka. 4. 1) Sećajte se smrti i [davanja] odgovora i starajte se oko zaveta; 2) čuvajte usta; 3) koja bratija su za nastojatelja ruke, oči, noge; 4) kod nas je i telesni trud duhovan; trudite se, podstičući jedan drugoga; Hristos je sa vama; 5) pouka i ohrabrenje kuvaru (1, 5) 1) Pogledajmo na visinu nebesku i dubinu zemaljsku i na prirodu našu. Prilikom umiranja, nas ljudi odavde prenose u nadsvetske oblasti, tj. iza granica ovoga sveta. Bez ikakve prikrivenosti mi ćemo tada stati pred lice pravednog Sudije kako bismo dali odgovor za dela svoja, nakon ĉega će nas primiti ili Carstvo nebesko (ukoliko smo ĉinili dobro), ili neugasivi oganj(ukoliko smo prebivali u gresima). Stoga neprestano podgrevajmo revnost za bogougodni ţivot sa kojom smo stupili u obitelj, sećajući se reĉi koje smo tada izrekli i zaveta koje smo dali i budući svesni svog duga da reĉenome uvek budemo verni. Jer, nama će se suditi po reĉima našim. 2) Ĉuvajte usta svoja u ĉistoti, uvek govoreći samo ono što je Bogu ugodno. Nemojte sebi dozvoljavati ni laţ, ni nepravedne prekore. Nikakva rĊava reĉ da ne izlazi iz usta vaših (Ef. 4, 29). 3) Oni koji se meĊu vama trude predstavljaju moje ruke. Trudite se, ruke moje, i nemojte se zamarati, pruţajući se na ono potrebno: jer, mišica Gospodnja će vas osnaţiti (up. Ps. 88, 22). Vi, koji ste postavljeni da posmatrate druge jeste oĉi moje. Gledajte pravo, predviĊajući i predupreĊujući padove onih koji mogu da se omaknu kako biste se i sami udostojili boţanstvenog nadzora. Imam ja i noge. Noge moje, stojte na pravom putu zapovesti Boţijih. To cy oni koji hrabro i blagodušno nose bremena ostale bratije, zbog ĉega će, ukoliko istraju u dobrom raspoloţenju, dospeti u veĉni pokoj. Ovim reĉima hoću da podignem one koji su se opustili, da razlenjene probudim na revnost i da palima u malodušnost dodam hrabrosti. 4) Radujte se, tešite se i okriljavajte se revnošću. Nemojte ništa izbegavati - ni duševne, ni telesne napore. Jer, i naš telesni [trud] jeste duhovan, budući da se Bogu posvećuje. Prema tome, ko je usrdan u telesnom, usrdan je i u duhovnom. Podstiĉite i ukrepljujte jedni druge i u molitvama, i u poslušanjima, i u smirenju. Bodrite se meĊusobno na svako dobro, u svemu postupajući blagopristojno i uredno. Idite jedni za drugima i pomaţite jedni drugima, te ćete biti telo Hristovo, i udovi ponaosob (1. Kor. 12, 27). Ja i verujem da je vaša glava Hristos. Imajući ga za glavu, zašto bi se ikoga bojali. I šta sa Njim vi nećete dobiti? Bićete vladike neba i zemlje, i nasledićete sve obećano. 5) Reĉ moja je [upućena] i tebi, ĉedo moje kuvare, koji se svakodnevno boriš u ognju, koji cepaš drva, kuvaš hranu, nosiš vodu, ĉistiš i pereš povrće, ĉaĊaviš lice svoje, prljaš odeću, znojiš se i peĉeš, nastojeći na svaki naĉin da bratiji predloţiš potrebna jela. Ti ćeš imati ĉast sa svetima i naruĉje Avraamovo će te upokojiti. Samo trpeći trpi i u radosti 18

provodi svoj dan. Budi usrdan i marljiv na svom delu, kako bi ti se tvoje poslušanje prikazivalo i u snu. Od samog jutra se kao oganj ustremljuj na svoje poslušanje, te ćeš izaći kao pobednik, dobro ispunivši svoje delo. 5. 1) Revnujte meĎusobno u dobrom, ali ne i u lošem; 2) mi ţivimo kao po moru ploveći; duhovno značenje za nas dešavanja na moru; 3) blagotvornost primernog brata za bratstvo, i zlotvornost rĎavoga; 4) [naša] nagrada je bezmerna; mi se ne trudimo uzalud; radujte se (1, 6) 1) Evo dobrih dana, evo vremena delanja, evo godine traţenja Boga. Nemojmo sebi dozvoliti da uzalud izgubimo ne samo godinu, nego ni dan. Neka kod nas budu nepokolebivi podvig i revnost za spasenje, uzajamno dobro nadmetanje i prava revnost za meĊusobno podraţavanje u vrlinama. Ukoliko u nekome primetimo izuzetnu vrlinu (na pr. mirnoću, poboţnost, poslušanje, smirenje, ili što drugo pohvalno), mi treba da budemo ranjeni ţeljom da mu budemo saputnici. Iz reĉenoga će meĊu vama da se rodi savez mira i ljubeće raspoloţenje. Onome, pak, što je suprotno nemojmo se uĉiti po oponašanju, tj. videći nemarnoga nemojmo biti nemarni, videći stomakougodnika - nemojmo biti stomakougodnici, videći priĉljivoga - nemojmo biti priĉljivi. Naprotiv, kao mudri i Bogom nauĉeni sami po sebi sve ispitujući, dobra se drţite (1. Sol. 5, 21). 2) Uhvatimo se za sidro naše vere, podignimo jedra nade i sa svom silom se [upustimo] u plovidbu velikim morem sadašnjeg ţivota. Jer, za vreme plovidbe neizbeţno će na nas nailaziti vetrovi (tj. ustajanje tela), [obavezno ćemo] susretati vrtloge (tj. uznemirenja od telesne pohote i poroĉne misli koje niĉu iz dubine srca), kao i mnogo drugog što se dešava pri plovljenju morem: pirate (tj. svezlobne demone), plićake (tj. zaslepljenost od neznanja), podvodno kamenje (tj. nepredvidive zamke protiv naše duše), opasno punjenje palube vodom (neotkrivanje grehova i grehovnih pomisli, od ĉega gine naša duša, kao što ginu moreplovci koji su nemarni prema ispunjavanju palube [vodom], budući da se usnuli zajedno sa brodom potapaju u dubinu mora). Mi se, pak, najĉasnija bratijo, ĉuvajmo od svega reĉenog, budno hodeći putem Boţijim. Naroĉito otkrivajmo sve što se dešava u srcu našem kako voda rĊavih pomisli ne bi preplavila naše duše ikako nas ne bi opkolio krajnji bezdan, po reĉi proroĉkoj (Jona 2, 6). 3) Onaj ko je u bratstvu usrdan i u duševnim podvizima i u telesnim trudovima svetli kao nebeska zvezda i mnoge prosvećuje. Onaj ko je revnosan u delima poboţnosti koja su dostojna neba, ko je nelicemeran, ko izbegava smeh i ko je ćutljiv jeste anĊeo na zemlji: on kao da pred heruvimskim prestolom sluţi Bogu i Vladici tvorevine. Svojim vrlinama koristeći drugima i pobuĊujući u njima stremljenje ka duhovnom delanju, on je luĉezarno sunce koje obasjava i zagreva svu punotu bratije. Ko je, pak, mraĉan, taman i noćelik, ko pomraĉuje one koji su pored njega i ĉini ih sebi sliĉnima? Naravno, onaj ko se visokoumljem, slastoljubljem, zasmejavanjem, nedelanjem, sramnim delima, nagovaranjima, drskošću i neĉistotom kroz slaganje sa rĊavim pomislima upodobljuje satani koji je spao sa neba. Mi ne treba da se potĉinjavamo uticaju takvih. 4) Naš trud nije dugotrajan, a nagrada je veĉna; zlopaćenje je kratko, a radovanje trajno; opterećenje je privremeno, a pokoj beskonaĉan. Vi ćete se veseliti tamo gde je svih radujućih se obitalište (Ps. 86, 7), odakle je odbegla bolest, ţalost i uzdisanje (Is. 35, 10), gde nema plaĉa, već [postoji] jedino radost. Prema tome, da li uzalud trĉite? Da li se naprasno trudite? Naravno, ne. Naprotiv, vi ste razumno, uzvišeno, divno, blaţeno, 19

apostolski, muĉeniĉki, otaĉki, anĊelski, nebeski i bogougodno izašli(iz sveta), došli (kod nas), rodili se duhovnim roĊenjem, uzrasli i postali vojnici, naoruţavši se duhovnim oruţjem, te pobeĊujete Amalićane, Amoreje i Hananeje zajedno sa drugim plemenima strasti. Vi ste iza sebe ostavili more sveta (odrekavši se od njega), vi ste prešli Jordan kroz prosvećujuće i oĉišćujuće drugo krštenje prihvatanja shime (koja je dejstveno pokajanje), te nadalje poĉinjete da ulazite u udeo svog nasleĊa, u zemlju koju vam je kroz svoje obećanje pokazao Bog u kome nema laţi - u zemlju u kojoj teĉe med i mleko besmrtnosti i veĉnog ţivota. Stoga se radujte, likujte i veselite, videći veliko ĉovekoljublje Boţije. Pred našim oĉima je ţivot, pred licem radost, pred nogama blaţenstvo. Vrata su odškrinuta trĉite da je dobijete (1. Kor. 9, 24). Ko će još stajati neodluĉan? Ko se neće ustremiti i nastojati sa sve većom revnošću, starajući se da pretekne druge u sticanju predleţećih riznica? 6. 1) Protiv pohote; ona je oganj kojim se raţiţe večni oganj; nju i smrt moţe zateći na delu; 2) saplevši se, ustajte mrzeći greh i zavolevši dobro; 3) izbegavanje malih grehova, naročito praznoslovlja; navoĎenje predmeta za razgovor (1, 7) 1) Hrabrite se i dobro stojte protiv zamki Ċavolskih, znajući da naša borba nije sa telom i krvlju, nego sa nevidljivim i gorkim goniteljem našim, sa satanom, i odstupniĉkim silama koje su pod njim. Prema tome, onaj na koga napadne pohotna pomisao ne treba da se uznemiruje i smućuje, već da je molitvom, stenjanjem i prolivanjem suza tera nazad i odvaja se od nje, sećajući se onog (veĉnog) ognja. Naime, ţeţenje koje se sada razgoreva u našem telu sluţi kao uzrok paljenja i onog (veĉnog) plamena. Prema tome, ma koliko puta dnevno da napada takva pomisao, vi je u potpunosti istrebljujte i nećete biti osuĊeni. Ukoliko sa tom pohotom zajedno dolazi i pomraĉenje pomisli sa osećanjem teţine podviţništva, ti gore podigni oĉi srca svoga, te Ċavolju zamku raseci pomišljanjem na mogućnost da se umre svakog ĉasa. Neka se krepi svaki podviţnik pomišljajući na upokojenje u beskrajnom ţivotu. 2) Neka vas oseni blagodat Gospoda našeg i neka vam daruje ĉvrstinu da trpite sadašnje teškoće. Podvizavajte se u borbi i bici, na svaki naĉin se napreţući da preĊete put bez pokliznuća. Ukoliko se i desi nešto takvo (što ja, naravno, ne ţelim), brzo ustajte. Primetite kakvo je vidljivo [postojanje]. Nebo je visoko, kao što je napisano, a zemlja je duboka (Priĉ. 25, 3). I ko će se popeti na njega od onih koji su oboreni u greh? Stoga ga omrzite, steknite nenavist prema njemu i odvratite se od njega, te se uhvatite dobroga i ĉinite ono što je Bogu ugodno. 3) Molim vas da, izbegavajući velike grehe, izbegavamo i takozvane male grehe, tj. praznoslovlje i smejanje. Tiho i krotko se odnosite prema svakome. I kada vodite razgovor meĊu sobom radi progonjenja nehajnosti [tj. uninija], [pazite] da bude dobar. Neka vaša reĉ bude ili o predstojećem vašem rukodelju, ili o rešenju nedoumice oko nekog mesta Pisma, ili o ĉitanju po tipiku, ili o ţitiju nekog svetog, ili o našem odrešenju od tela, o dolasku anĊela i o našem odgovoru pred Gospodom i Bogom za ĉitav naš ţivot u telu, o [okolnosti] da će sveti otići ka neizrecivoj radosti, a grešnici u neutešnu muku. Pitajte jedni druge kako da izbegnemo tu strast (praznoslovlja) i da steknemo vrlinu koja joj je suprotna (tj. mudroslovlje). [Raspitujte se] kako se javlja i pušta suza, i zbog ĉega presahnjuje. [Govorite i o ĉinjenici] da se nelicemernim poslušanjem, smirenjem i 20

ćutanjem usta navodnjavaju izdanci duše i niĉu usred raja kao drvo ţivota. [Naprotiv], oni se suše priĉljivošću, smehom, neumesnim i neblagovremenim pogledom oĉiju, roptanjem, surovošću, dugim spavanjem, prejedanjem i svakom drugom strašću kojoj se proizvoljno predajemo. 7. 1) Visoko zvanje; blagodarite čuvanjem zaveta; 2) glavno je - steći Boga; 3) vernost zvanju čini graĎaninom neba; dela te vernosti; 4) darovi Bogu na Bogojavljenje; 5) reči Pisma o veličini obećanih dobara (1, 8) 1) Eto, Gospod i Bog naš ljudima javlja blagost svoju, sijajući luĉama ĉovekoljublja kako bi sve priveo sebi. Nas monahe On je nekako naroĉito izveo iz tame u svetlost. Kakvu ćemo blagodarnost uzneti Bogu koji nas je izabrao i prizvao? Ţivimo sa ciljem napredovanja u poboţnosti, odstranivši strasni i slastoljubivi ţivot. Shvatimo, bratijo, svoje zvanje i imajmo pred oĉima ono što zahteva monaštvo i zaveti koje smo izrekli pred licem anĊela. Ţivimo sa spremnošću da ĉim Bog pozove sa punom radošću odemo odavde kao iz tuĊine u vlastito stanište. 2) Vidite li ništavnost sadašnjeg ţivota? Vidite li kako je nepostojan i brzoprolazan ţivot ljudski? I jedan je samodobar udeo, jedan dobar ţivot i nenasitiva blagodat - steći Bora kroz ĉuvanje Njegovih zapovesti. No, reĉeno zahteva trud i napregnuto samoprinuĊavanje. 3) Vi ste graĊani Jerusalima, ţitelji raja i sudeonici hora anĊela svetih ukoliko stojite u svom zvanju, ukoliko mu prebivate verni, ukoliko ga volite svim srcem, ukoliko se prinuĊavate na njegova dela, ukoliko se uzdrţavate od svega što muje protivno i ukoliko na svaki naĉin pritešnjavate sebe. Radujte se u strahu Gospodnjem i ĉistite se od svakog neĉistog raspoloţenja. Ubelite se i zablistajte kao sinovi svetlosti i starijim ukazujte poštovanje, poslušanje i pokoravanje. MeĊusobna ljubav neka se bogato mnoţi meĊu vama, a svojeglavost i samorukovoĊenje neka bude omraţeno meĊu vama. 4) Došao je dan Bogojavljenja. [Došao je] Gospod s nebesa: susretnimo ga ĉisti. Pripremimo sveta raspoloţenja i Onome kome nosi ĉitava tvar prinosi darove i mi kao dar prinesimo obnovljeni ţivot, bogovidna zrenja i bogoljubivi plamen srca. Heka poneki još prinesu ljubav prema bezmeteţju, poneki neuspavljivu bodrost, poneki mnoge molitve, uzdrţanje, pokoravanje i izbegavanje roptanja, a svi - sve kako ni u ĉemu kod vas ne bi bilo nedostatka. 5) Bog preko svetih svojih saopštava kakva nas slava oĉekuje u budućnosti. Sveti Pavle uzvikuje: Stradanja. . . nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8, 18). Sveti David peva: Jer je bolji dan jedan u dvorima tvojim, od hiljada (drugih) (Ps. 83, 11), i: Nasitiću se kada ugledam slavu tvoju (Ps. 16, 15). I neko od drugih proroka uzvikuje [da ćemo otići na mesto] odakle je odbegla bolest, ţalost i uzdisanje (Is. 35, 10). Onaj ko ţeli moţe u Pismu naći još [mnogo] sliĉnih mesta koja nam ukazuju na nezamislivo naslaĊivanje, veselje koje nema granica i neopisivost dobara koja je Bog obećao onima koji mu ugaĊaju. Stojmo u reĉenome, utvrĊujmo se, izgraĊujmo se i usavršavajmo se u Hristu Bogu našem. 8. 21

1) Nemojte posustajati: trud je mali, a nagrada bezmerna; 2) nemoj popuštati telu, zamišljajući da već ideš putem smrti; 3) uloţimo svaku ţrtvu za zapovest, ničega se ne bojeći (1, 9) 1) Nemojte se zaustavljati i predavati lenjosti pri sluţenju Bogu. Gledajući na teškoće sadašnjeg vremena nemojte se lišiti sladosti koja [pripada] budućem veku. I reĉi i dela blagodušno podnosite. Svoj ţivot uredite [na naĉelu] meĊusobnog prihvatanja u ljubavi Boţijoj i uzajamnog pomaganja u teškim poslovima. Ni ĉitavo stoleće koje biste proţiveli u podvigu ne moţe da se uporedi ni sa jednim satom besmrtne punote vekoveĉne besmrtnosti. Pri tome je blaţeno (i da kaţem po ljudski vrlo probitaĉno) unekoliko se kao u snoviĊenju zlopatiti, a kao nagradu dobiti beskrajno blaţeni ţivot. 2) Nemojmo popuštati telu, koje su sveti smatrali neprijateljem i smiravali ga na svaki naĉin uzdrţanjem. UgaĊanje njemu je protivno duhovnom ţivotu. Još malo pa ćemo otići iz ovog ţivota. Primere odlaska vidimo kod naše bratije, koji jedan za drugim silaze u grob. I zar ćemo mi ostati ovde? Naravno, ne. MeĊutim, bratijo, kako je strašno delo smrti. Stoga treba da se, nadahnjujući se odozgo, stalno nalazimo u stanju zrenja, pomišljajući da već umiremo i da se već odvija odvajanje duše od tela, da su došli anĊeli (da ne kaţem da navaljuju i demoni, s obzirom da se [pojavljuju] kod onih koji su porobljeni strastima) i da se ĉuje: "Vreme je dušo, izlazi". I kakva će nastati teškoća i bol razdvajanja sveze! Tada će dobro ĉinjenje i neosuĊivanje savesti biti velika pomoć, uteha i zastupništvo za one koji odlaze. Tada će poslušnost dobiti smelost, smirenje će privući blagovoljenje, suza će prekloniti na milost, obilje dela će dobiti silu nad demonima, trpljenje pri svim delima će [postati] zastupnik - i neprijatelji će se vratiti nazad prazni, a duša će sa anĊelima u velikoj radosti poći ka Spasitelju. MeĊutim, ukoliko se duša naĊe u strasnoj navici i ukoliko je nadvladana grehom, nastaće strah - i demoni će pobediti, svrgavajući je bednu sa sobom u bezdan ada, u tamu i muĉni tartar. I eto koristi toj duši (od popuštanja strastima). 3) Oĉistimo se još ovde. Prolijmo krv u podvizima i neka u nama nema niĉega što bi nas odvojilo od zapovesti Boţijih: ni trud, ni bolest, ni naslaĊivanje, ni pokoj, niti ikakvo zadovoljstvo. Ĉak i kad bi trebalo svaki dan da umiremo [sve] treba da trpimo sa radošću, starajući se da ţivimo iznad svetskog mudrovanja. Nemojmo se bojati niĉega osim suda Boţijeg: ni ĉoveka, ni zvera, ni ognja, ni maĉa, ni mora, niti iĉega što izgleda strašno. Jer, ĉovek (stvoren po obrazu Boţijem) jeste gospodar i vladika zemaljske tvari. 9. 1) Polje duše treba čistiti, zasejavati i zalivati kako bi donosilo duhovne plodove; 2) uzdrţanje u hrani i snu i njegovi plodovi; 3) treba podnositi nemaštinu u odeći i obući; 4) treba se rado zlopatiti radi budućeg (1, 10) 1) Kao dobra zemlja koju napaja kiša iz bogoblagodatnih tokova Duha Svetog, donosite plod i umnoţavajte vrline kao pune klasove ţita. Kao što osveţavate polja, i zemlju duše vaše od mislenog trnja ĉistite ognjem straha Boţijeg i maĉem istine. Po zapovesti apostolskoj, sejte u duh kako bi od Duha poţnjeli duhovne plodove, a ne u telo, da ne biste od tela poţnjeli truleţnost (Gal. 6). Uĉite se trpljenju, istrajnosti, velikodušnosti, smirenoumlju, meĊusobnoj ljubavi, mrzeći zavist, lukavstvo, prevaru, vreĊanje i klevetanje. 2) Steknite uzdrţanje. Uzdrţanje se sastoji u pruţanju telu hrane u skladu sa potrebom, ni previše ga obremenjujući, ni previše ga olakšavajući. Sliĉno postupaju pri tovaru ĉamca: kad je pretovaren moţe poći ka dnu, a kad je suviše lagan izloţen je opasnosti da se prevrne gornjom stranom na donju. Sliĉno je i u odnosu na san: treba ga 22

primati u skladu sa korisnim. Za srazmernom dijetom slede laki sni, a za njima - bodrost na psalmopojanju, paţljivo slušanje ĉitanja i razumno shvatanje svake reĉi iz boţanstvenih pesama koje se pevaju. UslaĊivana reĉenim, duša stiĉe dobro nastrojenje, zagreva se i prosvećuje se, okušajući plodove umerenosti u svemu. Od mnogog jela, pak, dolaze teški sni, a od njih - pomraĉenje misli, nerazumevanje izreka pesama, skupljanje usta, pomraĉenje oĉiju, duše i tela. Jer, sa spoljašnjim se saobraţava i unutrašnje. Tada duševni lopov pritrĉava i krade šta hoće. Stoga je Gospod i rekao: Bdite (Mt. 26, 41). 3) Bog voli srdaĉnu reĉ, pokoran odgovor, dobro i nerastrojeno lice, tihu narav i smirenu besedu. Onaj ko blagodušnije od drugih podnosi zlopaćenja, ko blagodari kada mu nedostaje neophodna odeća ili obuća ili skufija zaista je delatelj Boţiji koji za privremena i ništavna dobra menja buduća i velika dobra. Ja se staram da sve svime opskrbim, što vam govorim da se niko ne bi ogorĉio, razdraţio ili roptao ukoliko [ponekad] ponestane neka stvar. Ima, meĊutim, i takvih koji, goreći ljubavlju prema Bogu, proizvoljno sami sebe lišavaju [neophodnog]. Naravno, dobro ĉini i svako ko sa blagodarnošću prima ono što mu se daje, nezavisno od vremena i kakvote. 4) Carstvo Boţije je pred nama i nagrada veĉnog blaţenog ţivota oĉekuje one koji ugaĊaju [Bogu]. Ko neće potrĉati? Ko neće poţuriti da uzme takve riznice koje se daju? Ko dobrovoljno neće rešiti i da se zlopati, i da bude nag, i da trpi zimu i mraz, i da se umrtvljuje podvizima radi takvih i tolikih dobara? I vi uĉestvujete u takvim trudovima i podvizima. Jer, kroz odsecanje svojih prohteva, kroz odricanje od svega i kroz svakovrsno trpljenje vi svakodnevno umirete, imajući ţivot svoj sakriven u Hristu Isusu, Gospodu našem. A kada se javi ţivot naš, Hristos Gospod - vi ćete poĉeti da se sa Njim radujete veĉno (Kol. 3, 4). Nemojte ovde iskati pokoja. Naprotiv, ovdašnje zlopaćenje smatrajte potvrdom tamošnjeg veĉnog spokojstva. 10. 1) Gospod ide sa nama - trpite; [navoĎenje misli] kojima se treba krepiti; 2) naš cilj je raj, u kome ćemo zaboraviti sve nevolje; 3) u Gospodnjim loţnicama je likovanje za zlopaćenje: ko ih stoga rado neće izabrati? 4) radujte se što ţivite u teskobi i oskudici, što priliči monahu; 5) pomaţite se meĎusobno u svemu: Gospod je blizu (1, 11) 1) Hodite putem Boţijim, svakodnevno imajući Gospoda za Saputnika, po Njegovom obećanju. Jer, On sam je preko apostola svojih svima onima koji ištu zavet Njegov i svedoĉanstva Njegova (Ps. 24, 10) rekao da se neće odvajati od njih do svršetka veka (Mt. 28, 20). MeĊutim, Njegovi putevi i staze su nepoznati. On nevidljivo prisustvuje oĉima uma i bezglasno razgovara sa onima koji su ĉisti srcem. Drţite se svog pravog puta, izbegavajući zamke zavidljivog Ċavola. Poprimite krila ljubavi Boţije kako biste leteli na oblacima, iznad svih prizemnih klopki. Namastite noge vaše uljem radosti i zdravoumlja [tj. celomudrenosti], ne uţasavajući se stupanja po skorbnom putu Gospodnjem. Ukoliko ste ţedni od malodušnosti - pijte vodu trpljenja; ukoliko ste gladni od duševne iznemoglosti okusite hleb koji hrani i krepi ljudsko srce, tj. reĉ mudrosti, koja daje dobru silu i hrabrost. Vi ste dobro opasani i bodri. Gledajući, dakle, gore, nemojte polagati na sebe teško podnošljiva bremena, tj. rĊave neprijateljske ţelje. Za onog ko ide putem koji vodi od zemlje na nebo dovoljno je što hodi bez malodušnosti, ne polaţući na sebe nikakav teret. 2) Vi ste dobro rasudili i mudro postupili što ste izašli iz sveta, te se sada prepodobno vezujete za dom Boţiji i delate i sluţite Gospodu svakodnevno, odvajajući se 23

od svega privremenog - i od roda, i od otadţbine, i od svakakvih pohota tela. Naše delo je anĊelsko delo. Pretrpimo i zlopatimo se još malo. Već dolazi kraj i granica našeg ţivota. Uzeće nas sveti anĊeli i poĉećemo da se radujemo u vekove, postavši naslednici obećanih dobara sa svima svetima. Tada kod nas neće biti nikakvog ţaljenja - ni stoga što smo ţiveli u bedi, ni stoga što smo se izmoţdili u podvizima, ni stoga što smo se ispostili ili se lišavali sna, ili trpeli mraz i zimu, ili što smo se na neki drugi naĉin lišavali zadovoljavanja svojih prohteva. Naprotiv, tada ćemo blagosiljati i ublaţavati dan i ĉas u koji je Bog blagovoleo da pobegnemo iz sveta i primimo monašku shimu. Tamo će svako za svako ovdašnje zlopaćenje biti stostruko nagraĊen. Umesto [svega] ţalosnog, mi ćemo tamo naći sve radosno i veĉno ţivo. Stoga neka niko od nas ne odbija da pretrpi ono što dolazi. Jer, za uzvrat ćemo dobiti neizrecivo i veĉno radovanje. Neka se ne desi da neko od nas ĉuje: Seti se da si ti primio dobra svoja u ţivotu svome, i: Postavljena je meĊu nama provalija velika (Lk. 16, 25-26). Eto strašnog glasa koji odvaja grešnika od pravednika: on je strašan i kad se samo pomišljana njega. Kako će tek biti ukoliko se ĉuje? 3) Koliko je nebo udaljeno od zemlje, toliko će oni koji se nalaze u gresima biti udaljeni od Gospoda Boga našeg. Ostale Njegove istinske sluge će ući ka Njemu u Carstvo Njegovo nebesko, u gornji Jerusalim, u veliki grad gde su nezamislive riznice, beskrajna slava i veĉno radovanje. Tamo ćemo videti jedni druge i prepoznati se. Ja verujem da ćemo i tamo zajedno biti u beskrajnoj radosti ukoliko uvek budemo vršili volju Boţiju. Ukoliko je tako, zar se nećemo potruditi, zar se nećemo rado zlopatiti? Nećemo li sa radošću ispiti podsmehe i grdnje kao mleko? Nećemo li poţeleti da smo na poslednjem mestu i stepenu, ili ĉak - da smo poniţavani više od svih? Nećemo li izabrati da svakodnevno svojevoljno umiremo kao Hristova nezlobiva jagnjad? Da, bratijo moja. Da, oci moji. Takvim raspoloţenjem su sveti ugodili Bogu. 4) Nemojmo ovde traţiti ţivot u zadovoljstvu, tj. ţivot bez neprijatnosti i teškoća. Naprotiv, radujmo se kada smo u bedi i veselimo se kad se nalazimo u teškim okolnostima, kada nas vreĊaju, pritešnjuju, kada trpimo nedostatak u neophodnim stvarima, u staništu, u hrani i piću, u obući i odeći, ili u drugim neophodnostima. U tome je svedoĉenje naše i u tome se ublaţava monah: on neprestano stoji u borbi i podvigu. Ukoliko niste takvi, oĉigledno je da ne stojite na monaškom poprištu, premda laţno, pritvorno i licemerno nosite [monaško] ime. Uostalom, ja znam da se vi iskreno potĉinjavate monaškom ustavu, da iskusno idete njegovim putem i da ţivite anĊelski, imajući desnicu Boţiju, koja vas podrţava, imajući utehu Duha Svetog, koja vas krepi i imajući svete anĊele i sve bogoblaţene muĉenike i prepodobne, koji vam pomaţu. 5) Ushodite na goru Boţiju i u dom Njegov svet, po reĉi Isaije, najglasnijeg proroka (Is. 2, 3). Neka niko ne zaostaje i neka niko ne sedi. Pomaţite se meĊusobno, stojte u krepkoj meĊusobnoj ljubavi, podstiĉite jedni druge, sarevnujte jedni drugima, podraţavajte jedni druge. Neka meĊu vama ne bude ni nepriliĉnog smeha, ni razonode koja rasejava i razneţuje, ni dugih praznih razgovora, a razdor i neposlušanje ĉak ne treba ni da se spominju meĊu vama. Poţeljno je da govorite umereno i ĉasno, da meĊusobno imate srdaĉno raspoloţenje, da se jedan drugom obraćate tiho i ljubazno. Sve ispitujte, dobra se drţite. Od zla u svakom vidu uklanjajte se (1. Sol. 5, 21-22). Neka Gospod mira da silu i krepost dušama vašim, neka vas sam napasa i neka vas na vodama odmora hrani (Ps. 22, 2), vraćajući vas na staze prave, ĉuvajući vas od zamki svezlobne zmije, veseleći vas, naslaĊujući vas, tešeći vas i udostojavajući vas svog Carstva nebeskog.

24

11. 1) Neprijatelj postavlja zamke; vi se, pak, protivite i pobedićete; Gospod je Pomoćnik; 2) besprekorno nosite napore i na poslu i na bogosluţenju; nemojte ih gubiti; 3) potrudimo se i pripremimo se da ne bismo kasnije, u času smrti, susreli uţas, već da bismo ugledali radost (1, 12) 1) PriĊite prihvatimo svi opštu gotovost i revnost da sve više sluţimo Bogu i ugaĊamo mu. I neka nas ništa u tome ne spreĉava i ne zadrţava: i od sveta se odreknimo potpunije, i telo savladajmo, i od rodbine se udaljimo, i zadovoljstva prezrimo, i trud izaberimo, i sva druga dobra dela izvršimo i ĉinimo kako bismo, pokazavši se nesapletenim u svom zvanju, nasledili Carstvo nebesko. Strašna zmija, svezlobni Ċavo neodstupno puzi okolo ţeleći našu pogibao, tajno se prokrada i ulazi u naše srce sejući u svakome semena zla: u nekoga [seje] grehovnu slast, kako bi ga zbog zadovoljstva i jednoĉasovne naslade lišio okušanja veĉnih dobara i poslao u neugasivi oganj; u drugoga [seje] strast zavisti (koja je ravna ubistvu) zbog dobre slave brata, kojom se pomraĉuje njegov um i (kao kod onoga ko ide po noćnoj tami) ne da mu da vidi slavu Boţiju kako bi ga pokazala novim pogubnim Kainom; jednoga navlaĉi na stomakougaĊanje kako bi ga, pobedivši ga podstomaĉnim nasladama, udaljila od Boga; na drugoga pušta nehajnost; kod jednoga raĊa odvratnost prema vlastitom zvanju ili prema sapodviţnicima, ili prema manastiru; drugoga navodi da se opterećuje psalmopojanjem, ĉitanjem i usamljenošću; najzad protiv nekoga podiţe nezamislivu prašinu strasnih pomisli i pokreta kako bi ga skrenula sa pravog puta i pogubila. MeĊutim, Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vaše (Ps. 30, 25). Jer, mi se nadamo na Gospoda koji je satro vlast smrti i dao nam vlast da stajemo na zmije i skorpije i na svu silu vraţiju (Lk. 10, 19). Primer reĉenog vidimo kod svetog Antonija Velikog, koji je skršio i satro silu neprijatelja, koji više nije mogao da podnese ĉak ni senku njegove svetinje. I svi bogonosni oci su ga pobeĊivali. PobeĊuju ga u sadašnjem rodu i svi oni koji svedušno sluţe Bogu. 2) Ja vidim da se vi usrdno trudite, prinoseći svoje trudove na ţrtvu Bogu. Neka, meĊutim, vaši napori budu svestrano besprekorni i dostojni nagrade. Kako, naime? Delajte tiho i bezmeteţno, beţite od prevaznošenja, gnušajte se drskosti, obucite se u smirenje i prinuĊavajte se na svako poslušanje. Pazite da na sebe ne navuĉete smrt nekim grehom i nemojte se pribliţavati jedan drugom za vreme strasti. Nemojte se usuĊivati da budete dvojica nasamo s obzirom da će se pojaviti oganj greha. Nemojte doticati nikakve svoje udove, naroĉito jedan, inaĉe će se javiti gnev, oganj i smrt. Pazite na ĉitanje i bodro slušajte psalmopojanje. Nemojte dremati stojeći pred Bogom i dobićete Njegov dar: On, naime, uvek deli nagrade bodrima. Ţalosno je kad jedni od lica Cara odlaze sa darovima, a drugi se šalju bez iĉega. Jer, i jedni i drugi su bili za istim delom. MeĊutim, jedni su delali lenjivo i sanjivo, a drugi - iskreno i sa svim usrĊem. Stoga se i njihov udeo pokazao kao razliĉit. 3) Ţurite, podvizavajte se, trĉite, dostiţite kako nam se ne bi zatvorila vrata, kako se ne bi preseklo vreme našeg ţivota, kako u grob ne bismo sišli nespremni, kako se sveze sa telom ne bismo razrešili kao krivci, kako svete anĊele u vreme razluĉenja duše ne bismo gledali bez smelosti, kako nas zbog grehova ne bi uhvatio onaj crnac, koji doseţe do nebesa (kao štose pokazalo Antoniju Velikom), kako nas ne bi progutao haos, preispodnja, tartar, beskrajni oganj koji šumi, ili druga muĉilišta kod kojih je plaĉ i škrgut zuba, već kako bismo tamo obreli mirni i blaţeni dugi ţivot, kako bismo pripali Hristu, Vladici našem i Bogu i kako bismo ugledali onu besmrtnu krasotu i nepristupnu slavu lica Njegovog, 25

uĉestvujući u horu sa svetim anĊelima i svima svetima i veseleći se [na mestu] od koga je odbegla bolest, ţalost i uzdisanje (Is. 35, 10). 12. 1) IzaĎimo odavde, tj. iz oblasti strasti kroz uzdrţanje stomaka, očiju, jezika, sluha, ruku i nogu; 2) pouka ekonomu, nadzorniku radova, skladišniku, baštovanu i vrtlaru, nadzorniku štala i mlinaru (1, 13) 1) Uzvikujem vam, kao nekada Gospod uĉenicima: Ustanite, hajdemo odavde (Jn. 14, 31). Ja ne kaţem da treba da se išĉupamo iz tela pre nego što nas pozove Gospod, koji nas je svezao sa njim radi ispitivanja naše vrline, nego da bismo i u telu mislili ono što je iznad tela, kao što je o sebi napisao boţanstveni Pavle, tj. da se razapnemo svetu. On, naime, uzvikuje: A koji su Hristovi, razapeše telo sa strastima i ţeljama (Gal. 5, 24). Hrabro podnosite sve teško i skorbno i budite u svemu uzdrţljivi. Jer, da je bio blagopokoran bogopredanoj zapovesti o uzdrţanju, naš praotac ne bi umesto ţivota prigrlio smrt kroz neuzdrţanje. Postite i nemojte kušati gorko drvo greha, ukoliko je moguće ĉak ni mišlju. Na svaki naĉin se od njega ĉuvajte na delu. Nemojte puštati strasne poglede ţednim oĉima i nemojte sami sebe podvrgavati oĉaranosti. Zatvarajte uho do slušanja nerazumnih reĉi i nekorisnih priĉa. Usta nauĉite da pevaju samo ono što je Bogu ugodno i da izbegavaju praznoslovlje. Ruke, noge i svi vaši udovi treba da budu zaštićeni od svega strasnog. 2) Ti koji si primio poslušanje na ekonomiji staraj se da besprekorno i bez saplitanja ideš meĊu svojom bratijom, svime raspolaţući sa smirenim mišljenjem. Ti kome je uruĉeno da nadzire poljske radove sa svojstvenom ti mudrošću i ĉvrstinom pazi na svoje delo, sve što mu priliĉi verno ispunjavajući i sve drţeći u svom poretku. Snishodi i sastradavaj premorenima, naroĉito iskušenicima. Reĉ vaša da biva svagda u blagodati, solju zaĉinjena. . . da donese blagodat onima koji slušaju (Kol4, 6; Ef. 4, 29). Budite usluţni, blagoreĉivi, utešni, pouĉni, uredni i upraviteljni u svom delu. Ti skladišniče uzdaj se u Boga i napreduj no dejstvu silne moći Njegove (Ef. 1, 19). Trudi se na staranju o bratiji. Stiĉući njih, Boga stiĉeš, budući da ne hraniš ljude već, ako hoćeš, apostole Boţije. Pripremaj i pruţaj im i jelo i piće, tj. najbolje što imaš. Ipak, ni zaĉina, ni slasti, niti išta od onoga ĉime oni koji ţive za stomak pune svoju [utrobu] neka ne bude kod tebe. To ne priliĉi blagoĉastivima. Povrće, hleb i voda su stvari koje im priliĉe. U njima su naši oci nalazili veliku utehu. I ti ĉedo moje, dobri kuvaru, staraj se o bratstvu, pripremajući mu hranu za utehu kako bi u Carstvu nebeskom zasijao kao sunce. Vi baštovani i vrtlari radite i starajte se da sve pruţite bratiji, nudeći im povrće svake vrste. UgaĊajući njima vi ćete Bogu ugoditi i udostojiti se da se nasladite veĉnim pokojem. Vi koji ste uz skladišnika sa svom usrdnošću i dobrim proizvoljenjem upotrebljavajte svoju silu na svoje delo ĉak do krvi, dobro se odnoseći prema prvoskladišniku, budući da od njega zavisite. Vi nadzornici štala nosite poslušanje koje je ugodno i Bogu i nama i dvostruko u odnosu na druge sluţite bratstvu, zbog ĉega ćete biti ukrašeni dvostrukim vencima. Svako od vas ko se više od drugih stara, dela i trudi svakako će dobiti i veću nagradu. PriĊite mi i svi vi koji se postavljeni kao mlinari. I vama govorim da treba da imate veliko staranje o svom delu. Nemojte dozvoljavati ništa izlišno u odnosu na ono što je 26

odreĊeno - ni u hrani, ni u piću, ni u bilo ĉemu drugom. I nama nije milo što ne moţete biti na pravilu, psalmopojanju i drugim sluţbama. MeĊutim, drugaĉije ne moţe biti ureĊeno zbog krajnje nuţde. Ipak, nemojte padati u nehajnost s obzirom da ćemo mi umesto vas ispuniti nedostatak, iako smo grešni. Vi samo budite bodri i paţljivi prema sebi, imajte strah Boţiji i uklanjajte se od svetskih razgovora. 13. 1) Ustajanje, jutrenja, prvi čas, poslovi; 2) predmet reči; takmičenje, izbegavanje pokoja; toplina prema Bogu i izdrţljivost u naporima; 3) potrpimo, kao Gospod, i susrešćemo Njegovu milost; 4) izbegavati dela samougaĎanja i odsustva ljubavi prema bratiji; 5) dostojan je časti onaj ko se zadovoljava sa nalozima nastojatelja; ne treba prosuĎivati te naloge; Gospod neka ispravi neispravne (1, 14) 1) Ţivimo po pravilima i porecima koji su za nas ustanovljeni, prinuĊavajući se da u svemu budemo ispravni - i u velikom, i u malom. Ĉim udari klepalo, tj. kao na poziv anĊela, svi odmah ţurite da se blagodušno saberete u crkvu da besedite sa Bogom i da mu sluţite pesmopojanjem. Jer, kao uzdarje nećete dobiti nešto brzoprolazno i privremeno, nego darove od Boga koji oţivljuju dušu. Došavši u hram, vi jednim prizivanjem saglasno uznesite slavoslovlje Gospodu Bogu. Potom poslušajte psalmopojanje i bodro pratite ĉitanje kako biste se prosvetili i u radosti blagoplodno prebivali na bogosluţenju, posramljujući Ċavola. Istovremeno nemojte zaboravljati da unutarnje sa trezvoumljem obavljate molitvu kako bi vas Ĉisti video ĉistima i kako biste iz hrama izašli prosvećeni, a ne pomraĉeni. Završilo se pravilo. Vi tiho i mirno izlazite iz doma molitve. Neka se potom jedan hvata za uĉenje, starajući se da ne izgubi sabranu riznicu od psalmopojanja kroz praznoslovlje, već da blagu doda i ono što će nauĉiti. Drugi moţe da odahne prilegavši na postelju ukoliko hoće i ima potrebu. Osenivši se krsnim znamenjem i smerno legavši, on treba misleno da ĉita neki Psalam uz razmišljanje kako ne bi bio podvrgnut iskušenju od kušaĉa-neprijatelja. Jer, demoni vole da nas posle bogosluţenja smućuju rĊavim pokretima kako bi se osvetili za poraz koji im je priĉinjen paţljivim i poboţnim prebivanjem u hramu i kako bismo zlo izgubili ono što smo dobro sabrali iz crkvenih pesama i ĉitanja. Stoga oni pomraĉuju pomisli, telo ĉine nepokornim usled zamora na psalmopojanju i izazivaju nepriliĉna osećanja i saglašavanja. Naravno, onaj ko se ne baca odmah u postelju ĉini bolje, uzdrţavajući od sna i zanimajući se ili mislenim udubljivanjem u Psalme, ili nekim drugim delom. [On, uostalom, treba da legne] ukoliko ga san neodoljivo napada, s obzirom da će tada biti slobodan od iskušenja. Provevši tako vreme, svi treba da budemo brzi i da ne zaostajemo jedan za drugim ţureći na vršenje prvog časa. Jer, zašto da gubimo svoju nagradu i da obremenjujemo savest? Pošto se pomolimo Bogu da delo ruku naših ispravi (Ps. 89, 17) i da se ceo dan ispuni vrlinski, neka svako pristupa svom poslu po raspodeli, bilo sam ili zajedno sa drugima, u skladu sa sluĉajem i potrebom. Neka vaš trud i posao na polju, u vinogradu, u kuhinji ili negde drugde prema obiĉnom rasporedu po odreĊenim satima bude [praćen] stihovima, molitvom i blagomislijem. Neka sve bude vršeno savesno i sa stihovima. 27

2) Vaša reĉ uvek treba da bude o priliĉnim predmetima, bilo da se odnosi na telesni ili duhovni ţivot, na neki troparili delo. Revnujte meĊusobno za dobro. Svako od vas ima svoju dobru osobinu. Ako mu nešto i nedostaje, dopuniće ga drugi. Neka ga od njega i pozajmi kao dobra pĉela, trudoljubivo sabirajući med sa cvetova. Sklonost ka odmoru neka bude daleko od vas i lenjost neka bude prognana. Budimo plameni prema Bogu i izdrţljivi u podvigu. Neka ništa ne postane prepreka izmeĊu nas i ljubavi prema Bogu: ni post, ni bdenje, ni hladnoća, ni vrućina, ni uvreda, ni oskudnost u potrebnom. Sve smatrajući drugostepenim, svemu pretpostavimo naše spasenje. 3) Sve blagodušno trpimo, sećajući se kakva je strašna stradanja pretrpeo Gospod radi nas. Kakvo je poreĊenje roba sa Vladikom? Stoga je ništavno sve što mi moţemo pretrpeti. MeĊutim, kao blag, Gospod prima i naše malo blagovoljenje. On je, po pisanome, blizu onih koji ga oĉekuju. Njega nalaze oni koji ga traţe. Ukoliko pokucamo, On će nam otvoriti i ukoliko nastojimo - primiće nas i uvesti u svoju nadnebesku radost, u nerukotvorenu braĉnu odaju Carstva nebeskog. 4) Ja vas molim, prizivajući za svedoke nebo, zemlju i svete anĊele, da ne budete nemarni prema svom spasenju. Nemojte prezirati ni jednu zapovest, nemojte hoditi po tami neotkrivanja (pomisli), beţite od tajnog jedenja, nemojte se zaplitati u slasti, nemojte probadati maĉem duše svoje, tj. nemojte stavljati u njih oganj drskosti, ĉak ni u odnosu prema vašim udovima, sećajući se da su Hristovi i stoga - mnogoĉasni, nemojte zlo govoriti i nemojte se raspaljivati gnevom jedni protiv drugih, nemojte drţati zavist u sebi, nemojte zlom vraćati za zlo, nemojte iskati vlasti, nemojte prevremeno ţeleti kliriĉke stepene, niti se njima naslaĊujte u pomislima vašim, već sve rado otkrivajte (svojim duhovnim ocima). I time se leĉite, time prebivajte u zdravlju i od srca budite svima poslušni. Eto sveštenstva, i sveštenodejstva i oboţenja. 5) Onaj ko ĉistog srca pred mojim smirenjem otkriva sve svoje, ko o sebi smireno misli, ko sebe smatra niţim od svega što diše i ko ne traţi ništa više od onoga što je dobio od mog smirenja zaista je, po meni, visoko i uvaţeno lice. Jer, za vas nije korisno i priliĉno da ispitujete moje naloge i da o njima rasuĊujete po svome, razmatrajući zbog ĉega sam jedno dao jedno poslušanje, a drugome drugo, zbog ĉega sam jednog uveo u klir, a drugog postavio na drugo [mesto]. Gospod i Bog naš, koji iz nedostojnog izvodi dostojno i sa Ċubrišta uzdiţe ubogoga (Ps. 112, 7), koji smirenima daje blagodat i razum i koji silom opasuje nemoćne, neka i vas uredi, umiri i primi u svoj udeo, neka vam da dobar ţivot, neka vas u svemu ukrepi na savršeno delo, na ispunjenje zapovesti, na bogougaĊanje i na podraţavanje anĊelima radi nasleĊa Carstva nebeskog. 14. 1) Ustremite se Bogu i sve drugo smatrajte ništavnim; 2) onaj ko se svakim trudom trudi u manastiru dobro hodi ka gornjem gradu radi okušanja dobara; 3) vaša spoljašnjost je dobra; ipak, pazite da meĎu vama po unutrašnjem ustrojstvu nema Jude, Gijezija i sličnih; 4) nemoj govoriti: "Uradiću to, i dostići ću ono", već se trudi, sve ostalo predajući Gospodu (1, 16) 1) PriĊite ĉeda i poslušajte me, pazite na reĉi moje i obratite paţnju na smirena slova moje. Svima upućujem vapaj moj, svima saopštavam da se uznesete Bogu i da se odrešite od pristrašća. Nama vapije i proroĉka reĉ: PriĊite, uziĊimo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog (Is. 2, 3), u dom bestrašća i umnim oĉima našim ugledajmo radost koja nam je pripremljena po obećanjima nebeskih dobara. Prihvatite revnost, primite 28

ognjena krila i letite kao golubovi. Odavde uzletite [na mesto] gde je desna strana vrlina, te prihvatite radost i duhovnu ţelju ljubavi prema Bogu. Okusite ljubav Njegovu najslaĊu i u njoj sve drugo smatrajte drugostepenim, gazeći i sujetnu slavu, i telesnu pohotu, i zverski gnev. I ništa od onoga što ovde izgleda utešno neće moći da vas zapleni. Kao dobro opasani, mi ćemo biti lagani i oštrooki, i brzi [hodeći] putem koji vodi u Carstvo nebesko. 2) Oni koji putuju neizbeţno trpe i pate se. Sliĉno je i sa nama. Jer, kao što vidite, naša dela zahtevaju trud, podvig i zamaranje. Vi radite, iznemogavate, znojite se, trpite glad i ţeĊ na njivi, ili u vinogradu, kod cedila za masline, u kuhinji, na gradilištu, u skladištu i na svakom mestu vaše duţnosti. Svi idu putem Boţijim pribliţavajući se velikom gradu, te će kroz smrt biti uvedeni u radost okušanja dobara koje su spremljena za one koji vole Boga. 3) Videći one koji otkriveno dobro hode mi se tešimo, a videći neuredne negodujemo i ţalostimo se, te ih po mogućnosti ispravljamo. Vaša, pak, unutrašnjost vidna je samo vama i Bogu. MeĊutim, neka meĊu vama nema nikoga ko bi skriveno, navodno u tami, ĉinio nešto nepriliĉno. Jer, niko neće izmaći od oka Onoga koji sve vidi, ĉak i ako izmakne našem. Ja uvek o vama mislim najlepše. MeĊutim, ko zna da li je meĊu vama, usred dvanaestorice, i Juda. Nije li kod dobrog nastavnika i lukavi Gijezije, koji u svojoj duši nosi veĉnu gubu. Neće li se meĊu vama naći sliĉni sinovima sveštenika Ilija, koji tajno jedu i Boga ţaloste i ĉiji će ţalosni kraj biti nezgodan i za mene još više negoli za Ilija grešnog. Neka ne postradamo i mi (poštedi Gospode) kao Ananija i Sapfira, koji su pokušali da apostolima kaţu laţ i pali gorkim padom. Jer, moţda i meĊu vama ima onih koji, imajući u srcu laţ, ne govore istinsko slovo u odgovoru na pitanje ili u sluĉajnom razgovoru. Ja se bojim i pada Simona vraĉa, koji je sa vrhovnim apostolom svetim Petrom hteo da bude radi ĉasti i slave ljudske, iako je spolja pokazivao da ţeli da bude uĉenik. Neka se niko od vas ne obazire nazad i neka ne otpada od svoje prvobitne namere. 4) Neka niko ne govori: "Uradiću to i za toliko godina ću dostići ono". Onaj ko tako govori, meĊutim, ne zna ni da li će proţiveti današnji dan. On ne pomišlja da će moţda ĉuti: Bezumniĉe, ove noći traţiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio ĉije će biti (Lk. 12, 20). Podraţavajmo neraskidivo jedinstvo apostola sa Uĉiteljem njihovim i Bogom svih. Imajući uvek Gospoda pred oĉima, poţurimo ka svome spasenju, sve ostalo predajući u ruke Boţije sa spremnošću da nešto malo pretrpimo i oţalostimo se ovde kako bismo se veĉno radovali. Na reĉeno nas priziva Bog, sadejstvuje Duh Sveti i krepi Gospod Isus Hristos. Nemojte se bojati. Đavo je svrgnut. Hristos je vaskrsao i smrt više ne caruje. 15. 1) Mi smo pobegli od sveta, ali nismo pobegli od talasa strasti, koje podiţu ne prijatelji: treba da pazimo i da se protivimo; 2) primeri čuda poslušanja koji su se javili zbog vere: Dositej, Akakije, Zaharija i drugi; 3) hodite putem zapovesti, bez roptanja nosite poslušanje i spašćete se (1, 17) 1) Premda smo pobegli od svega ţitejskog i stupili u pristanište primivši našu sveštenu shimu, mi još uvek prebivamo u svetu kao na moru, ne znajući kada će se na nas podići burni Ċavolski vetar pokušavajući da pogruzi u dubinu laĊu naše duše. [Mi ne znamo] gde i kako ćemo sresti mislene pirate, na kakve ćemo podvodne stene strasti neprimetno naići i kako ćemo za sve vreme našeg ţivota bez brodoloma ostvariti našu plovidbu od zemlje na nebo. Stoga treba da smo paţljivi, ĉeda moja, i da se ĉuvamo, da 29

smo bodri, te da pratimo i predviĊamo napade Ċavolskog svelukavstva kako bismo se spremni suprotstavili nagovaranju strasti, odbili njen napad i bezbedno nastavili svoju plovidbu, drţeći kormilo naše vere. 2) Oni koji se poduĉavaju podviţniĉkom ţivotu dobrim primerima otaca se prosvećuju i nepokolebivom verom postaju istrajni u svojim naporima. Verom je sveti Dorotej išao putem poslušanja bez ispitivanja, verno ispunjavajući svaku naredbu svog rukovoditelja, bez roptanja ponekad podnoseći udarac u obraz, a ponekad ismejavanje. Verom je blaţeni Avakir petnaest godina hrabro i mladićki podnosio udarce, podsmeh i proganjanje kao da nije osećao teret neprijatnosti, ne samo ne ţaleći se, već silno braneći i štiteći one koji su ga napadali pred svetim ocem, koji ga je ispitivao. Verom je Teodor Osvećeni zbog pomisli o igumanstvu tri godine bez protivljenja i roptanja nosio odluĉenje kojim ga je [kaznio] Pahomije Veliki. Verom je ubrao zreli plod poslušanja onaj ko je tri godine strpljivo i usrdno zalivao oĉev ţezal. Verom je uvek ţivi Akakije ponekad pod oĉima imao masnice, ponekad na obrazima - tragove udaraca, ponekad - jedan ili drugi ud povreĊen, sve smireno trpeći bez roptanja, usled ĉega se udostojio besmrtnosti. Verom je uvek spominjani Zaharija blagodušno trpeo rane (iako beše prepun Boţanstvenog Duha), ne odvajajući se od oca. Verom je jedan divni[monah] preplovio reku nošen krokodilom. Svako od poštovanih otaca i savršenih muţeva je oruţjem vere prošao kroz oganj i vodu iskušenja lukavog i ušao u oblast veĉnog pokoja. 3) Za one koji hoće da se spasu nema nikakvih smetnji ili prepreka. Imajte pred oĉima nelaţne primere onih koji su sespasli i koji se spasavaju. Na mene nemojte gledati, ali slušajte reĉi moje. Jer, premda sam grešan, ipak vam govorim istinu i ukazujem na pravi put. Trudite se, ĉeda moja, odbacivši nepokoravanje i udaljivši neverje. Sa strahom hodite putem zapovesti Gospodnjih. Ištite, i daće vam se; kucajte, i otvoriće vam se (Mt. 7, 7). To verno znam i savršeno sam u to ubeĊen. Svoja poslušanja nosite bez roptanja. Trudite se na onome što vam je zapoveĊeno bez lenjosti. Nemojte biti nepostojani, brzi na protivreĉenje i osvetu, ili drski na rušenje i pogubljenje duše. Nemojte iskati slavu da biste je našli ne samo u budućem veku, nego i ovde, samo blistaviju. Nemojte ratovati meĊu sobom i nemojte razdraţivati jedni druge zajedljivim i uvredljivim reĉima ukoliko se jednome naznaĉi ĉasnije, a drugome nešto niţe poslušanje, te here biti prvi prozvani i udostojeni mesta u veĉnim boţanstvenim obiteljima. Ukoliko, pak, budemo suprotno postupali, suprotno ćemo i obresti, s obzirom da će na svaku dušu koja ĉini zlo naići jarost i gnev i posramljenje (Rim. 2, 89) i sada i u budućem [veku]. Neka sa vama ne bude tako. 16. 1) Videći vaš napredak ja se radujem; ipak, bojim se i molim vas da ne prekidate hoĎenje, uklanjajući se od svega nepriličnog i revnujući za sve prilično; 2) videći smrt pred sobom steknimo dobro nastrojenje u srcu; nama nije lako da nosimo velike telesne podvige; meĎutim, ukoliko u srcu sačuvamo dobro nastrojenje i pri umerenom uzdrţanju u svemu po ustavu i rukovoĎenju mi nećemo zaostati iza velikih muţeva; 3) opšteţiteljno bratstvo je divno i po sastavu i po čudesima, budući da je svako pobeĎivanje strasti u stvari izgonjenje demona (1, 18) 1) Moja smirena duša ĉezne i išĉezava u silnoj ţelji da se spasete, hodeći istinitim putem i svakog dana se pruţajući napred u usavršavanju. Ja se tešim videći vaše odricanje od svega i samoodreĉno udaljavanje od sveta, vaše nepovratno otuĊenje od svojih, 30

rasipanje ĉitavog imanja i raspinjanje same vaše volje, te vaše jednodušno i jednomisleno stremljenje ka Jedinome. MeĊutim, mene obuzima i bojazan da se neko od vas na neki naĉin ne liši dobara kojima se nadamo. Stoga molim i preklinjem: nemojte prekidati svoje hoĊenje, već sve više revnujte da ĉinite dobro na izgraĊivanje sebe i naziĊivanje bliţnjeg, pokazujući da ste bez saplitanja i sablazni svaki dan pred Bogom i bratstvom. Nemojte se predavati revnosti u zavisti, ni pogubnom roptanju, ni bogoprotivnoj gordosti, ni ropskom pristrašću, već dejstvujte poslušno, tiho i mirno, bez taštine i ĉastoljublja, razumno i sa dobrom savešću, radi samog dobra, radi naše svete zajednice, radi zapovesti Boţije i naše nastojateljske naredbe i, uopšte reĉeno, radi sopstvenog spasenja, svakog dana ištući ono što je Bogougodno i Njemu jedinom stremeći sve dok ne doĊe prestavljenje iz ovog ţivota. 2) Poslednji ĉas ne stoji, već se brzo pribliţava, a za poneke je već pred vratima. Stojeći pred našim oĉima i pred našim nogama, neka nas on straši, smirava, ĉisti i otklanja od krivice za bilo šta rĊavo i skretanje sa pravog puta, uĉeći nas da uzajamni ţivot vodimo u poboţnosti, bezmeteţnosti i dobrom jednomisliju, te u izuĉavanju Boţanstvenih Pisama, u ĉistoj molitvi i naporu u skladu sa snagama. I post je oruĊe (premda telesno) u duhovnom ţivotu ukoliko mu prethodi sveto smirenje. Mi nemamo snage da se dotiĉemo velikih svetootaĉkih podviga, a nije nam ni korisno. Ĉuvajmo ono što smo rekli (tj. sećanje na smrt, poboţnost, bezmeteţnost, jednomislije, pouĉavanje u Pismu, ĉistu molitvu, trud i post po snazi) i u našem potĉinjenom stanju birajmo ono što nam priliĉi, strogo drţeći opšteţiteljni ustav. Kao što je odreĊeno u jelu i piću - kušajmo ne samo hleb i povrće, nego i vino i ulje, ponekad i ribu i sir uz priliĉno uzdrţanje i bez vlastitog rasuĊivanja, koje je neumesno. I kao što je ustanovljeno i u svemu ostalom delujmo mudro i razumno - i kada spavamo, i kada odmaramo, i kada hodimo, i kada sedimo, i kada se skupljamo i razgovaramo, i kada praznujemo, jednako i kada sadimo, sejemo, zidamo, tešemo. Ukoliko tako budemo postupali, uveravam vas da ni malo nećemo zaostati za veliĉinom onih otaca. 3) Jedan od velikih prizora i ĉudesa jeste i naše sabranjeu ime Gospoda našeg Isusa Hrista i skupljanje iz raznih zemalja i rodova, raznih uzrasta i naĉina ţivota u jedno telo koje je usklaĊeno i usmereno ka jedinstvu i jednom sluţenju. I premda je ono mnogodušno, mnogosrĉano i mnogoumno, ipak prebiva jednomisleno i jednosrĉano radi bogougaĊanja i sluţenja u slavu Presvete Trojice, a ne radi neĉega rĊavog. Prema tome, naše sabranje (tj. bratstvo) je i samo po sebi veliko i dostojno poštovanja, zajedno sa [drugim] velikim ĉudima. U njemu se, štaviše i na samom delu dešavaju ĉuda, ukoliko ţivimo kako priliĉi. Jer, ne izgone li se i ovde demoni? Izgone se, ĉak ne jednog ili drugog dana, već svakog dana i svakog ĉasa: izgone se i opaljuju se. Onaj ko meĊu nama pobeĊuje strast u stvari opaljuje i izgoni demona te strasti. Onaj ko pobeĊuje blud, izgoni demona bluda; onaj ko pobeĊuje lenjost, izgoni duha lenjosti; onaj ko pobeĊuje gnev i zlopamćenje, izgoni duha gneva i zlopamćenja; onaj ko pobeĊuje osuĊivanje i roptanje, izgoni duha osuĊivanja i roptanja. Sliĉno treba misliti i o pobeĊivanju ostalih strasti. Niste li stoga vi ĉudotvorci ukoliko ushtete? I Gospod prima vaš naĉin ţivota kao i podvige pustinjaka i stubnika koji su ĉinili divna ĉuda. 17. 1) Zašto smo napustili svet - da bismo se očistili; blaţen je onaj ko ţivi u duhu tog ţivota, naročito u poverenju prema nastojatelju; 2) dolaze nam u obitelj da bi se spasli: predstavite sebi primer monaškog ţivota i manastirskog poretka (1, 19) 31

1) Pazimo na sebe, drţimo se trezvoumlja, budimo bodri i uznosimo se svojim mislima ka Bogu. Ĉešće primenjujmo na sebe spomena dostojan uzvik Arsenija Velikog: "Arsenije, zbog ĉega si došao ovamo". Jer, i mi smo izašli iz sveta. Zbog ĉega? He radi pokoja tela, ne radi kušanja zadovoljstava, ne ni da bismo se nauĉili pismenosti i krasnopisu, ili da bismo stekli znanja, ili da bismo postali dobri ĉitaĉi, ne ĉak ni da bismo ugaĊali sebi u proizvoljnom samosluţenju, ne radi iskanja slave, radi veliĉanja i prevaznošenja nad drugima i radi vlastoljublja. Mi nismo izašli ni radi ĉega sliĉnog. A zbog ĉega zapravo? Radi toga da bismo se oĉistili od grehova, da bismo se obukli u boţanstveni strah, da bismo se smirili ĉak do smrti, do krsne smrti, tj. do odricanja od svojih duševnih prohteva i umrtvljivanja telesne pohote, da bismo ratovali sa svojim suparnikom - Ċavolom i da bismo se borili protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga sveta (Ef. 6, 12), da se ne bismo predavali mnogorazliĉnim iskušenjima tela, i najzad - da bismo stekli silnu veru u zastupništvo svog rukovoditelja igumana, ĉime ćemo zaista moći da pogasimo sve ognjene strele neĉastivoga (Ef. 6, 16). Sada, pak, kaţite kako delo stoji kod vas. Razmotrite, rasudite, ispitajte. I blaţen je onaj meĊu vama ko ispunjava zapovesti, ko se nije dao u plen prodavcima greha, ko je taĉan u poslušanju, ko se prosvećuje savršenim ispovedanjem, ko se oblistava bogodanim smirenoumljem i zlatosijajućim i hristopodobnim povinovanjem, ko je kao u porfirnu mantiju obuĉen u nesumnjivu veru u svog rukovoditelja igumana, ko se ne koleba u delima koja on ukazuje, ko ništa ne rešava pre njegovih rešenja i ko ništa na zemlji ne smatra spasonosnim osim onoga što mu on naloţi. Skrećem paţnju da ja ovde ne mislim na sebe, nego na one koji strogo ispunjavaju zapovesti Boţije. 2) U našu kinoviju dolaze Bogom poslane duše da se spasavaju. Stoga ispunjavanje zapovesti kod nas treba da bude potpuno i strogo. Oni su došli da bi se prosvetili, a ne da bi se pomraĉili. Sijajte, bratijo moja, iako sam ja taman, osoljavajte seblagodatnim vrlinama, iako sam se ja napunio kvareţi. U ĉemu treba da se sastoji vaša pohvala? U svagdašnjem ustupanju bratu u reĉi, u izbegavanju protivreĉenja i roptanja, u [nameri] da postanete nezlobivi jaganjci, koji nisu jogunasti, nego blagoposlušni Pastirenaĉelniku našem Hristu, u izbegavanju nepotrebnog smejanja i sramnih razgovora, u bodrosti u psalmopojanju i u trezvoumlju u molitvama. Budite mudri, ĉedo moja, ĉistite se, ozdravoumljujte se [tj. ucelomudrujte se], usavršavajte se i osvećujte se i postanite bogovi (iako je smela reĉ) po obećanju Spasitelja preko psalmopojca: Ja rekoh: Bogovi ste i sinovi Višnjega svi (Ps. 81, 6). 18. 1) Opšteţiće je vrlo pohvalno; blaţen je onaj ko ţivi u njegovom duhu; 2) treba sve više da napredujemo, ne trošeći uzalud svoje dane; 3) slava ocima: pazeći na reči istine oni su primerno ţiveli u monaštvu; podraţavajte ih (1, 20) 1) Ja vas bez lenjosti ubeĊujem da revnujete za spasenje vaših ĉasnih duša. I mislim da vam mogu biti najkorisniji ukoliko vam napominjem o našem poštovanom ţivotu. O ĉemu bismo drugom i rasuĊivali? Zar smo mi izmenili naĉin ţivota koji smo zapoĉeli da bismo i besedom prešli na drugo? He, mi ne treba da prestanemo da mnogo puta govorimo o istome. Mi nikada nećemo prestati da hvalimo dobro i da prekorevamo rĊavo, saopštavajući o veliĉini dobra i blaţenstva potpunog udaljavanja od sveta i jednodušnog opšteţića bratije. Ono je zaista miro. . . koje silazi na bradu, bradu Aronovu (Ps. 132, 2), ukoliko se [monah], stupivši u opšteţiće, obuĉe u smirenoumlje, odene u poslušanje i uzište odsecanje svoje volje, ukoliko prihvati bezdan ljubavi prema Bogu, ukoliko u duhu 32

ushodi iz sile u silu, ukoliko sve zavoli i sve trpeljivo ispuni po zahtevima ustava opšteţića, ukoliko ni u ĉemu nije lukav, ukoliko nema podozrivih misli i zamisli koje ga odvajaju od Boga i igumana. Zagrlimo sa ljubavlju, bratijo, sve što se dešava u opšteţiću kao sveto i spasonosno, iako nam ponešto i izgleda neprijatno: njime se, naime, potiru naši ćoškovi i mi se zaokruţujemo kako bismo se lakše kotrljali ka našem cilju. 2) Starajte se da jedan drugom prinosite korist i da ne traţite svoje, već ono što je potrebno zajednici u svakom pogledu. Sve više se krepite i sreĊujte u dušama vašim, drţeći se u neprestanom potĉinjavanju, svakodnevno se obnavljajući i sa teĉenjem dana, meseci i godina uzlazeći ka sve višem, sve dok postoji vreme za napredak i bogaćenje. Nemojte se lenjiti, niti se predajite snu i nemarnosti: nemojte uzalud trošiti dane ovog ţivota. Kada doĊe vreme odgovora mi ćemo jasno uvideti plodove napora i neplodnost nerada, tj. videćemo da su oni koji su pazili na sebe i na svoje delo doneli plodove, a da su oni koji su bili nemarni pogubili sebe. 3) Slava blaţenim dušama svetih i prepodobnih otaca naših, koji zaista behu mudri i razumni. Oni nisu uzalud slušali reĉ istine, niti su je oborili dole, popirući je nogama, već su se iskreno trudili u znoju lica svoga, smiravali se, odsecali svoju volju, voleli da budu poslednji, voleli oskudicu u svemu i siromaštvo, izbegavali protivreĉenje, sve blagodušno podnosili sa trpljenjem, rado se potĉinjavali otaĉkim naredbama, goreli verom, voleli ćutanje, nosili nemoći nemoćnih, bili gotovi i krv za njih da proliju, sliĉno muĉenicima. I zašto mnogo govoriti? Vi i sami znate svoje prethodnike: podraţavajte ih i idite za njima da biste se udostojili i slavu njihovu da dobijete. 19. 1) Neka svako sve više napreduje u svojoj vrlini: poslušni - u poslušanju, smireni - u smirenju, trudoljubivi - u naporima; 2) neka [svako ] bude ispravan na poslušanju na koje je postavljen; 3) ukoliko budete postupali po rečenome, Gospod će vas utešiti i ovde i u budućem veku (1, 21) 1) Produţite kao što ste poĉeli. He samo da ne treba da presecate vršenje dobrih dela, već treba još više da ih umnoţavate, razgorevajući se duhom i ţureći na visinu nebeskog ţivota. Poslušni neka još više sluša, kako bi sabrao plod poslušanja, potĉinjavajući se ne samo pretpostavljenima, već i prostim licima bez buke i protivljenja, ma šta nareĊivali. Smireni neka se još više smirava ustupajući u svemu, saglašavajući se u svemu i nisko misleći o sebi. On treba da je skromnog izgleda, tihe i malobrojne reĉi, ne sećajući se da je moţda nekad bio iz plemićkog roda, ili da već dugo prebiva u shimi, ili da zauzima neki visok ĉin, ili da ispunjava mnoge naloge. On ne treba da podiţe oĉi, ne treba da poprima surovi izgled ili da ima neki poseban hod stoga što je uman, talentovan, krasnoreĉiv, za sve sposoban, ili što vlada nekim drugim pohvalnim osobinama. Trudoljubivi i savesni u ispunjavanju danog mu poslušanja treba da radi kao da [sluţi] Bogu, a ne ljudima, sve više se javljajući kao nepostidni delatelj i primajući na sebe najteţe poslove. On treba da se raduje što se pretovara radi bliţnjeg u ubeĊenju da na nebesima skuplja veliku riznicu. 2) Svi zajedno - i skladišnik, i bolniĉar, i krasnopisac, i vinogradar, i vrtlar, i obućar, i ekonom, i uĉitelj, i straţar, i budilac, i obraznik [tipikar], i crkvenjak, i pekar, i tesar, i svako ko je postavljen na veliko ili malo delo - treba da budemo u neprestanom pruţanju ka napred sa neugasivom ĉeţnjom za veĉnim dobrima, hrabro noseći svoje napore, sve 33

rado podnoseći, ĉineći sve što je bogougodno, sami sebi pripremajući blago i ţrtvujući se jedni za druge do spremnosti polaganja i duše za brata. 3) Ukoliko tako budete postupali, utešiće vas Jedinorodni Sin Boţiji, koji je iz poslušanja Ocu unizio sebe do bezmerne mere smirenja postavši rob (premda je Vladika svih) i okusivši Krsnu smrt. I ja grešni ću se radovati i neopisivo veseliti zajedno sa vama, koji ispunjavate zapovesti. I ne samo da će vas ovde proslavljati svi koji vide vaša dela, nego ćete i u budućem veku likovati pred licem slave Hrista Boga zajedno sa horovima anĊelskim na [mestu] gde je obitalište svih koji se raduju.

20. 1) Mene raduju vaši uspesi. . . u jednome je smirenje, u drugome. . . (nabraja monaške vrline); 2) odgonite daleko misao: "Još ćemo dugo ţiveti i uspeti"; 3) ne treba da se prevaznosimo ni prirodnim darovima, niti sticanjem bilo čega i Bog će nam dati još više; u suprotnom ćemo izgubiti [i ono što imamo] (1, 22) 1) Zemljodelca raduje plodno polje, a nastojatelja još više raduje duhovno donošenje ploda duša koje su mu poverene na rukovoĊenje. Mene radujete i vi, ĉedo moja, zasade moj i Boţije prirastanje. Ja se radujem videći vaše staranje, revnost i trud oko svega što je neophodno za spasenje. Mene u jednom raduje krotost, u drugom neumornost, u jednom stidljivost i poštovanje, u drugom odbijanje i savlaĊivanje neprijateljskih priloga, u jednome odsustvo roptanja u ispunjavanje naloţenog poslušanja, u drugom mir i tihost duševna, u jednom prostota naravi, u drugome vera prema mome smirenju koja je iznad mog dostojanstva, u jednome bestrašće, u drugome nesvetoljubiva narav. [Jednom reĉju, mene raduje] duhovno napredovanje i usavršavanje svih vas u jedno ljubazno telo, u jedinstvo [ostvarivano] Boţijim pokretom odozgo i molitvom mog i vašeg oca. Ja se radujem i divim, budući da je reĉeno dostojno svakog divljenja. 2) Ja se bojim da zbog moje nemarnosti ili grehova kojim ga ogorĉujem, Gospod od nas ne povuĉe svoju promisliteljsku desnicu koja je pruţena nad nama, te da meĊu nas ne uĊe nešto o ĉemu ne priliĉi ni govoriti, pa ĉak ni pomisliti - lenjost ili rastrojenost neĉije duše, ili ĉak vidljivi ili nevidljivi pad. Stoga pazite na sebe i nemojte skretati sa smera vašeg hoĊenja, ostajući istrajni i preobraţavajući se iz svetlosti u svetlosti od bogoljepija u bogoljepije. Budite nepokolebivi i nemojte izlaziti iz kruga delatnosti koju ste obećali pred Bogom i anĊelima i pred mojim smirenjem. Naprotiv, dodavajte trud na trud. Pazite se da vas ne rastroji misao o mnogim godinama i dane raslabi krepost vašeg rešenja da ţivite u samoprotivljenju i samoprinuĊavanju. Ta misao je laţna. Jer, šta je naš ţivot? San i senka. Ta misao je laţna, premda moţe da prevari. Ona podstiĉe da sebi popuštamo, umesto da smirenju dodajemo smirenje, i poslušanju - poslušanje. [A popuštanje] ĉesto dovodi do potpunog rastrojstva bogougodnog ţivota. 3) Pazite da se ono što vam se ĉini savršenstvo ne pretvori u grehovni ţalac, naime - vaša sposobnost da brzo uĉite, vaša poznanja, vaša opitnost u duhovnom ţivotu, vaša dobra savest, vaše trudoljublje, vaša iskusnost u rukodelju, vaše skladno pevanje, vaš prijatni glas, vaši talenti ili bilo šta sliĉno. Sve reĉeno su darovi Boţiji, koji treba da vam sluţe na umnoţavanje straha i smirenja pred Bogom Darodavcem. Ukoliko smo tako raspoloţeni, On će prema nama postati još milostiviji i još štedriji. I mi ćemo se obogatiti svakim dobrom, postavši sveti Boţiji hram i ukrašavajući se sve novim darovima. Ukoliko, 34

pak, podignemo svoju glavu pred Bogom i pogordimo se pred bratijom, podiţući obrve, zadiţući ramena i usvajajući gordi hod, ukoliko poĉnemo da ispitujemo zbog ĉega je nešto uĉinjeno, zbog ĉega nama nije uruĉen nadzor nad nekim poslušanjem, i zbog ĉega drugi nadzire neki posao, ukoliko [iznosimo mišljenje] da je neki posao izlišan i da predstavlja gubljenje truda i vremena - mi ćemo plodno vreme preobratiti u nerodicu, vreme skupljanja dobitka - u trpljenje štete, vreme dobrog truda - u pogubno nedejstvo i zlodejstvo. I umesto da ushodimo na goru vrlina, mi ćemo se sve dublje spuštati u bezdan greha.

21. Budite u dobru i nemojte puštati k sebi neprijatelja kako bi zavapio: "Svi su postali zli" (1, 23) Stazu zapovesti drţite ĉistom pred oĉima vaše duše, smireno uviĊajući i ispravljajući svako saplitanje, bilo da se radi o neposlušanju (koje je dostojno osude) ili protivreĉenju (koje pokriva stidom). Hodite pravim putem i naći ćete pokoj dušama vašim. Naš neprijatelj koristi svaku priliku da se ugura u naše bratstvo i da ga uzmuti. Nemojte ga, meĊutim, primati, ograĊujući se štitom vere i terajući ga maĉem Reči Boţije. Na taj naĉin neprijatelj nikada neće naći mesta kod vas i neće se pohvaliti da vas je doveo do saplitanja. Pokaţite se kao odred vojske Boţije koji je nedostupan za njega. Umesto hvalisanja, neka se on ţali, kao nekada svetom Makariju: "Svi su postali zli prema meni". Nemojte dati nogama vašim da se spotiĉu i neće zadremati, niti će zaspati ĉuvar Izrailjev (Ps. 120, 34). 22. 1) Sve je od Boga; ipak, neophodna je i naša usrdnost kako bismo sačuvali [vrline] i pruţali se napred; 2) do sada vas je dobro čuvao Gospod i vi ste napredovali; istrajte u istome - u molitvi, ćutanju i ostalom; 3) trpite teškoće i skorbi; sav ţivot je jedan dan, kojim se, meĎutim, moţe steći večno blaţenstvo (1, 24) 1) Blagodarimo Bogu za svaki naš napredak. Jer, svako dobro meĊu ljudima dolazi od Njegove mnogoštedre blagosti: Jer je od Njega i kroz Njega i radi Njega sve (Rim. 11, 36). I onaj ko bi se drznuo da se pohvali da je nešto [znaĉajno], ĉuće reĉi apostola: Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, šta se hvališ kao da nisi primio (1. Kor. 4, 7). Pa ipak, neophodan je podvig, napregnuto hoĊenje i neprekidno staranje sa smirenjem: oni naš um utvrĊuju u blagoĉastivom boţanstvenom ţivotu, ograĊujući ga i usredsreĊujući ga kako ne bismo odstupili od naše dobre namere, kako potonjom lenjošću ne bismo posramili prethodne napore i kako se od vrlinskog ţivota ne bismo vratili rĊavom ţivljenju, već kako bismo se menjali dobrom izmenom i sve više ĉistili, prosvećujući se i svakodnevno ushodeći gore, od svetlih postajući još svetliji, od zvezda postajući sunca i od sile se oblaĉeći u još srĉaniju silu. Odbacite, molim vas, svako telesno mudrovanje i najveću prepreku vrline, tj. svetsku slavu, te duhovnim maĉem secite svaku pristrasnost i svaku slastoljubivost tela, prilepljujući se uz Boga i ushodeći ka Njemu po duhovnoj lestvici. Svakodnevno postavljajte bogovidno naĉelo i udubljujte duhovne osnove, drskosti tela 35

obarajući kroz odsecanje prohteva, zapaljiva ţeţenja gaseći izlivanjem suza, a muĉnu pohotu za jelom i pićem ili nekom drugom ispraznošću progoneći zrenjem budućih dobara. 2) Do sada vas je Gospod dobro ĉuvao molitvama moga i vašega oca. Vi ste napredovali, hodeći carskim putem vrlina i oblistavši se krasotom bestrašća. Vi ste uvideli da nemaništa bolje i poţeljnije od izbavljenja od strasti, od stojanja iznad njih i carskog vladanja svim zemaljskim, ĉime kao da sacarujemo sa Bogom. Nemojte zaboraviti reĉeno i nemojte zaspati, prekidajući ţivot koji vam je predan i kojim ste dobro hodili. Naprotiv, sve više ulazite na vrata Njegova u hvaljenju, u dvorove Njegove u himnama (Ps. 99, 4), bogateći se plodovima vašeg poslušanja i pojeći se vinom umiljenja, koje veseli vaša sveštena srca. Nemojte prekidati ni ostala vaša bogoljepna dela, drţite se ćutanja usta, nemojte udarati savest brata pokazivanjem laţnog i samodovoljnog uzdrţanja od bilo koje hrane, nemojte poprimati surovo lice, nemojte govoriti mnogo i prazno i nemojte svoj pokoj pretpostavljati koristi bliţnjeg. Svi budite jedna duša, jedno srce, jedna volja u Hristu Isusu, Gospodu našem, imajući ga kao svoju Glavu. 3) Jaĉajte u Gospodu, i u sili moći Njegove (Ef. 6, 10), i srĉano trpite sve neprijatno, skorbno i naporno, drţeći pred oĉima uma tajnu smrti naše i smatrajući kratkim ĉitavo trajanje našeg ţivota. Po svetom Grigoriju ĉitav ţivot je jedan dan za one koji su usrdno zauzeti svojim glavnim delom spasenja. Pa ipak, za taj dan, za brzoprolazno vreme, koje se kliza kao san, mi moţemo da steknemo Carstvo nebesko, tj. Carstvo beskonaĉnog veselja i radosti. 23. 1) Protivite se neprijatelju koji podiţe strasti; 2) stariji pomaţite mlaĎima; 3) ma koliko puta da se podigne strast vi se usprotivite molitvom i sve će se umiriti; 4) nemojte padati u nehajnost: Gospod je blizu (1, 25) 1) Podvizavajte se, ĉeda moja ljubljena, podvizavajte se, gospodo moja i vladike, podvizavajte se protiv Ċavolskog opkoljavanja, protiv njegovih svakodnevnih napada koji su usmereni na nas, protiv pomraĉenja nehajnošću, protiv jadnog prelaţenja sa mesta na mesto, protiv zavisti zmije, protiv neobuzdanosti neblagovremenog govora i smeha i protiv svake strasti koja nam se suprotstavlja i koja nas napada. 2) Oni koji su prvi neka pomaţu onima koji su poslednji, silni - nemoćnima, iskušani - iskušavanima, bogati duhovnim plodovima - siromašnima u njima, oni koji su napredovali - poĉetnicima, davnašnji - skorašnjim. Pruţajte im ruku, urazumljujte reĉima, ukazujte na bolje i podstiĉite na korisno kako bismo se svi spasli. 3) Setite se koliko je godina vašeg podvizavanja i iskušenja prošlo. Neka se svako seti koliko je puta bio zahvatan iskušenjem, koliko je puta iznemogavao i bio malodušan, da bi potom odjednom dobijao silu, dobro nastrojenje, krepost, duh koji oţivljava i podstrek preko reĉi urazumljenja ili bratske molitve. Potom je opet sledio podvig i opet ukrepljenje krepkom desnicom Boţijom. Sliĉno će biti i u ostalo vreme vašeg podviţniĉkog ţivota. Štaviše, proći ćemo kroz oganj i vodu, i ući u odmor bestrašća (Ps. 65, 12). 4) Prema tome, neka niko ne pada u nehajnost i neka niko ne pada duhom. Pomaţimo jedni drugima, tešimo jedni druge i podstiĉimo na ljubav, trpljenje i revnost za ispunjavanje zapovesti Boţijih. I neka Gospod naš Isus Hristos, istinski Bog naš, Nada beznadeţnih, Potpora palih, Lekar bolesnih, Saputnik putnika i Pomoćnik njihovih napora i, opšte reĉeno, Uzdanje svih krajeva zemlje i onih koji su daleko na moru - ustroji i ispravi 36

put vaš i neka vam pomogne u svakom vašem poslu i kretanju, u pravom hoĊenju ka potpunom spasenju i dostizanju grada Njegovog prebivanja. 24. Protiv raspaljivanja strasti [koristite] Reč Boţiju, čuvanje čula, naročito gledanja i izbegavanje pokoja tela: pazite se; ukoliko si pao posle krštenja, nemoj pasti i posle zaveta shime (1, 27) Ovdašnje vreme je ţarko i opaljujuće. Uostalom, ja ne mislim na prirodni oganj, nego na nevidljivi, koji ţeţe dušu i koji izlazi od grehovnog uglja, potpaljivanog iskrama strasti koje u naša srca polaţu neprijateljski duhovi. MeĊutim, vi imate reku izlivanja Duha (Reč Boţiju) koja istiĉe iz Boţanstvenih usta, kojom moţete da ga gasite te da, sliĉno trima mladićima u ognjenoj peći, ostanete neopaljeni i nedostupni za njega. Pri tome treba ĉuvati ĉula, naroĉito vid preko koga, pri nesmotrenoj upotrebi, u našu dušu ulazi strasni oganj. Treba se ĉuvati i od drugih zaseda tela, kojima povod daje neumerenost u hrani i piću, snu i svakom uspokojavanju ploti. Od svestranog uzdrţanja raĊa se krepost prebivanja u vrlini, a od nemarnosti - svaka tiranija greha. Pazite da se opet na vratite u navedeno ropstvo, od koga ste se oslobodili stupanjem u naše zvanje sa odgovarajućim zavetima, te da na svoju glavu ne navuĉete dvostruke muke i za pad posle krštenja i posle primanja [monaške] shime. 25. 1) Oni koji pobeĎuju strasti (naslediće) vence, a oni koji im se predaju - muke; ukoliko ste u prvom redu - dobro, a ukoliko ste u drugom - poţurite da se ispravite; 2) ustremite se ka zapovestima; neka niko ne bude lenjiv, dvojedušan i nadmen; 3) neka svako od svog poslušanja donese svoju leptu; Gospod će je primiti, ma kako mala bila; 4) ne zadrţavajući se pred teškoćama, hodite pomaţući jedni drugima; 5) spoljašnje i unutrašnje nevolje su promenjive; potrpi i doći će olakšanje; 6) ko se ovenčao bez napora; meĎutim, pribliţava se smrt i kraj napora i ti ćeš stupiti u lik svetih (1, 28) 1) Eto poprišta nadmetanja. Eto borbe. Onaj ko se bori uz podvig, ko dobro hodi i ima um odrešen od svega ĉulnog i strasnog odnosi pravu pobedu, venĉava se vencem besmrtne slave i imenuje se sinom Boţijim i naslednikom veĉnih dobara već odavde. Onaj, pak, ko se zavodi grehovnim slastima i sam sebe gura u Ċavolske zamke trpi istinski poraz, pokriva se stidom zbog grehova i postaje sin Ċavolji i naslednik geenskog ognja i raznih drugih veĉnih muka. UĊite u sebe, ispitajte svoju veru i utvrdite kako i gde stojite i hodite. I dobro je i predobro ukoliko se nalazite na pravom putu i ukoliko hodite carskim putem. Ukoliko ste, pak, pogrešili u svom hoĊenju i dospeli na grehovne strmine poţurite da se vratite pre nego što se smrkne ovaj sedmi vek i nastane onaj osmi, koji donosi sud i nagradu. 2) Ustremite se ka zapovestima Boţijim i sejte seme vrlina u srca vaša kako biste u svoje vreme poţnjeli plodove pravde. Neka niko ne bude skrštenih ruku kako od pisca Priĉane bi ĉuo: Idi mravu, lenjivĉe, ili idi trudoljubivoj pĉeli (Priĉ. 6, 6; 8). Neka niko ne bude lukav i dvostrukog srca, tj. jedno imajući na srcu, a drugo govoreći kako ne bi bio pogoĊen strašnom presudom sveštenopojca Davida: Uništiće Gospod sva usta lukava i jezik velereĉivi (Ps. 11, 4). Neka niko ne ostaje bez dela i posla kako ne bi potpao pod osudu svetog Pavla, koji kaţe: Ako neko neće da radi, neka i ne jede (2. Sol. Z, 10). Neka 37

niko ne bude najpametniji kako ne bi iskusio ono ĉime preti sveti Jakov, govoreći: Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat (Jak. 4, 6). 3) Svi bodro hodite u Gospodu i zapovesti Njegove izvršavajte. Neka svako u opšti naš ţivot kao u riznicu prinosi ono za šta ima snage i što mu je dostupno, tj. jedan ekonomiju, drugi - sveštenosluţenje, jedan - negu bolesnika, drugi - pevanje, jedan ĉitanje, drugi - baštovanstvo, poneko - krasnopis. Uopšte, neka ne postoji onaj ko nešto ne prinosi kako se pred Gospodom ne bi pojavio prazan. Gospod ne prima samo velike, već i najmanje prinose. On prima ĉak i onoga ko izgovara stih kojim se seća smrti (i koji moţda ništa više ne moţe da uĉini) kao što je primio dve lepte udoviĉine. Bog vrednost dela odreĊuje gledanjem na proizvoljenje delatnika. Imajući blagog i mnogomilostivog Boga, koji više od nas samih ţeli da se spasemo, hodimo Njegovim pravim putevima i obrešćemo pokoj dušama našim. 4) Neka nikakva sluĉajna teškoća na našem jevanĊelskom putu ne prekida niĉije hoĊenje. Neka je naš put rapav i teţak. Mi ipak treba da idemo brzo, da smo blagodušni, da smo hrabri, da prelazimo sa brda na brdo i sa planine na planinu sve dok sene popenjemo na goru Gospodnju i ne stanemo na Njegovo sveto mesto bestrašća. Oni koji putuju jedan drugom olakšavaju put. I vi, po apostolu, nosite bremena jedan drugoga (Gal. 6, 2). 5) Uvek se dešava da smo danas malodušni, a sutra hrabri, jednom tuţnog raspoloţenja, a drugi put bodri, jednog trenutka opsednuti strastima, a drugog [pokriveni] Boţijom pomoći koja ih preseca. Ti sutra nećeš biti kao što si bio juĉe, ljubljeni, niti uvek ostaješ isti. MeĊutim, doći će ti blagodat Boţija i Gospod će se zauzeti za tebe. Tada ćeš reći: "Gde si bio do sada, Gospode". A On će ti uzvratiti: "Gledao sam kako se boriš i ĉekao sam". Budimo trpeljivi i velikodušni. Pritesnimo se i utegnimo telo svoje, potĉinjavajući ga i daleko odbijajući strasti. 6) Da li se ko uvenĉava ukoliko se ne podvizava? Da li se uspokojava onaj ko se ne zlopati? Da li ko sabira plodove ţivota ukoliko nije posadio i odnegovao vrline u duši svojoj? Sadite, negujte, trudite se, zalivajte, ĉeda moja, delatelji Boţiji, podraţavaoci anĊela i sarevnitelji besplotnih. Zar ne vidite kraj podviga? Zar bratija ne umiru ĉesto? Zar ne vršimo svakodnevno nadgrobna opela nad poĉivšim? Zbog ĉega se ti, malodušni, ubijaš nevoljom? I tebi će doći smrt. Sa kakvom i kolikom radošću ćeš ti izići iz ovog sveta i uzići na nebo, ka Bogu, u nepristupnu svetlost, u neizrecivu radost, u neshvatljivu slavu, u anĊelska prebivališta, u dvorove Gospodnje, u Crkvu prvorodnih, u naruĉje Avraamovo. I koga ćeš ugledati tamo? Gospoda Boga Spasitelja našeg, Majku Boţiju, Vladiĉicu sveta, besplotne sile, heruvime i serafime i sve ĉinove svetih apostola, proroka, jeraraha, muĉenika, prepodobnih i svih svetih, kojima nema broja. Zar te reĉeno ne ushićuje, ne oduševljava i ne podiţe iznad svakog truda, svake nevolje i neprijatnosti? 26. 1) Pogledavši na svet sa visine monaškog ţivota ugledajte more sujete koje besni; radujte se što ste ga izbegli; 2) okrećući potom pogled na sebe, ugledajte opet iste predmete (roditelje, srodnike, imanje i ostalo) u boţanstvenom i blaţenom vidu; trčite dobro da dobijete; 3) nabrajanje dobara koja vode gore i rĎavosti koje obaraju dole 4) tuga zbog monaških neispravnosti (1, 29) 1) Moju sadašnju pouku zapoĉeću apostolskim uzvikom: Radujte se svagda u Gospodu (Fil. 4, 4). I kako da se ne radujete i da ne hodite u veselju kad ste se po 38

predznanju i predodreĊenju priziva Boţijeg, koji sve sa mudrošću ustrojava, udostojili da primite ovu jevanĊelsku shimu, te sada sedite na uzvišenom vidiku visokog ţivota i gledate na ljudske sujete koje su ponikle na dole i kolebaju se kao na moru levo desno, nošene nepostojanim kretanjem stvari. Niĉega tu, kao što vidite, nema ĉvrstog i ništa se ne odrţava u istom poloţaju: i carevi se menjaju, i knezovi padaju, i vladaoci zemlje umiru kao ljudi, braĉnici se ubrzo razdvajaju (ostavljajući i budući ostavljani), lepota vene, mladost brzo proleće, naslaĊivanje ubrzo prolazi, svako imanje išĉezava kao senka i san i [javlja] se, [naprotiv], plaĉ i udaranje u grudi zbog rastanka sa umrlima, nehajnost i oĉajanje - zbog odvajanja od ljubljenih, nesnosna muka - pri neuspešnim pokušajima ţeljenog braka, ili ĉina, ili sticanja, ili uteha, ili naslada, [javlja se] i trzanje od zavisti i ljubomore i od sluĉajeva poniţenja i posramljenja i ostalo. 2) A vi na šta ste pozvani i šta vidite pošto ste se popeli na goru Gospodnju? Eto, umesto zemlje predleţi vam nebo, umesto roditelja - Bog, tj. istinski i vrhovni Otac, umesto srodnika - sapodviţnici i bratija jednorodna po duhu, umesto prijatelja - besplotni i bogovidni anĊeli, umesto riznica - bogatstvo vrlina, umesto visokih ĉinova - neizrecivo veliko i beskonaĉno Carstvo nebesko, umesto bludne slasti - sladosno i nenasito bestrašće, umesto svakog izobilja - neshvatljiva i neizreciva dobra. Uvidevši reĉeno, ubojte se Jedinog Ţivog Boga, ogradite se duhovno, obucite se u oklop i oruţje kroz zapovesti, uzmite duhovni maĉ, tj. Reč Boţiju i srušite gospodare tame ovoga sveta i duhove zlobe kako biste sa boţanstvenim Pavlom mogli uzviknuti: Dobar rat ratovah, trku završih, veru odrţah. Sad me ĉeka venac pravde, koji će mi u Onaj dan dati Gospod. pravedni Sudija (2. Tim. 4, 78). 3) Uzdiţu se do nebesa i silaze do bezdana, peva sveti David (Ps. 106, 26). Shvativši reĉeno na duhovni, mi naĉin imamo sledeću pouku: onaj ko postepeno ispunjava duţnost ushodi na visinu stupnjeva vrline, a onaj ko se predaje nemaru silazi u bezdan pogibli. Sada pogledajmo šta podiţe gore i šta spušta dole. Gore uzvodi hristopodraţavajuće poslušanje, smirenoumlje koje sjedinjuje sa Bogom, te odstranjivanje od samoprevaznošenja, od svih zahteva, od stremljenja ka prvenstvu, od ţelje za isticanjem, od lukavstva, od zluradosti, od ĉastoljublja, od izazivanja smeha i podsmevanja, od nadimanja i gordosti usled neĉega iz ranijeg ţivota (jer, ponekad neko govori: "Ja sam bio nešto. . . ja sam imao nešto. . . ja sam uĉinio nešto", hvaleći se onim što bi trebalo da sakriva i zaboravljajući, o sramoto, na svoj bogopodraţavajući ĉin). Dodaću još da [gore uzvodi] sabranost, opštenje sa bratstvom, spremnost na iskanje oproštaja, saginjanje vrata i glave, obaranje ka zemlji oĉiju i veĊa, skromno drţanje ruku i nogu, bezbriţnost u vezi sa odevanjem, i pre svega i posle svega otkriveno iznošenje svakog duševnog pokreta. I da ne bih rastezao reĉ, [gore uzvodi] svako drugo osećanje, raspoloţenje i delanje koje je sliĉno navedenim. Dole, pak, spušta odsustvo straha Boţijeg, budući da, po apostolu, u njegovom odsustvu nastaje svaka gorĉina i gnev i hula, kao i njihove posledice - gordo mudrovanje, nadmenost lica, izokretanje (ili podizanje) oĉiju, širenje nozdrva, skupljanje veĊa, podizanje kose. 4) Ja vidim da su se zbog mojih grehova neki od bratije pokvarili i zaboravili svoje zavete pred Bogom, kao i strašnu opomenu da ćemo u budućem veku stati pred strašno sudište. O bezumni i sporoga srca, [nevoljni] da u mislima drţe svoju saglasnost i rešenje od poĉetka [monaškog puta]. Nismo li mi dali zavet da ćemo gladovati, biti ţedni, nagotovati, trpeti podsmeh, napade, rane, pa i smrt? Gde su, meĊutim, takvi meĊu nama? Ĉim nam se desi nešto neprijatno, mi se odmah smućujemo. Zamislite se svi o sebi i prihvatite strah Boţiji. Neka se niko od nas ne usuĊuje da se vraća na ono što smo 39

odbacili. Nemojmo dozvoliti da, oplakujući svetovnjake zbog njihove sujete, sami postanemo dostojni plaĉa i u ovom i u budućem veku zbog svoje grehovnosti. Kakva je korist što ti govore: "Oĉe sveti"? Kakva je korist što od nas traţe blagoslov kada sami ostajemo neblagosloveni i neobuzdani kao divlje zveri? Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista neka saĉuva one koji pravo hode Njegovim putem, a one koji su se okliznuli neka povede stazama zapovesti svojih. 27. 1) Dnevne crkvene sluţbe, oskudnost u opskrbljenosti, ispunjavanje pravila opšteţića, kazne i epitimije zahtevaju mnogo napora i trpljenja; meĎutim, vi se hrabrite budući da oni vode ka spasenju; 2) napredujte kako biste bili mudri za dobro i nerazumni za zlo; neka naročito reč vaša bude skladna (1, 31) 1) Molite se i ištite od Gospoda da mi da reĉ da otvorim smirena usta moja radi utehe i podstreka duša vaših. Jer, ja vidim, bratijo moja, da vi svakog dana preduzimate veliki trud u vršenju bdenja i ispunjavanju molitvenog pravila, budeći se u ponoć ili i pre ponoći i zatim u odreĊene sate, sedam puta na dan ispovedajući se Gospodu o sudbama pravde Njegove. Vi preklanjate kolena i ĉinite mnoštvo poklona, uz odgonjenje zlih pomisli i njihovo otkrivanje ocima, te podnosite stid i ispunjavate epitimije, ĉime se odbijaju raspaljene strele lukavog. Dodaću još da pobeĊujete dremanje, da se uzdrţavate i odsecate svoje ţelje u vezi sa hranom i pićem, odmorom i šetnjom (na šta je telo vrlo lakomo), da izbegavate sukob sa bratijom, da pokorno nosite odeću koja je ponekad prljava, neuredna, neugledna i pocepana. Osim toga, vi [stalno ĉujete]: "Nemoj reći. . . nemoj gledati. . . nemoj pipati. . . nemoj ići. . . utegni se. . . nemoj biti malodušan. . . budi uvek spreman. . . nemoj se odvajati", što je naporno, teško i gorko. Pa ipak, s obzirom da je usmereno na spasenje duša naših, sve reĉeno treba da nam je slatko, lako i udobno kako bismo sa apostolom mogli o sebi da kaţemo: Ali u svemu ovome pobeĊujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo, tj. Gospoda i Boga (Rim. 8, 37). Nama je pripremljen nebeski venac, venac muĉeništva, te radost neizreciva i naslaĊivanje veĉnim dobrima. Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vaše, svi koji se uzdate u Gospoda (Ps. 30, 25). 2) Sve više se upraţnjavajte u podviţniĉkom i blaţenom ţivotu vašem kako biste dugovremenim prebivanjem stekli bogatstvo vrlina i uzrastajući telesno napredovali i u duhovnom uzrastu, postavši mudri i iskusni u smirenju, poslušanju i odsecanju svoje volje, a nemudri i nerazumni u prevaznošenju, protivreĉenju i lukavstvu: Jer će lukavi biti istrebljeni, a koji strpljivo ĉekaju Gospoda naslediće zemlju (Ps. 36, 9). Nemojte dozvoliti da budete na saplitanje jedni drugima u samovoljnom sluţenju, već neka se svako stara da izabere i uĉini ono što ne priĉinjava štetu bliţnjem. Reĉ vaša, ĉeda moja, da biva svagda u blagodati, solju zaĉinjena (Kol. 4, 6). Neka ona ne bude pokazna, gruba, gorda, teška, bolna, neka ne diše zlobom ili taštinom, neka nije nepristojna, prepirna, svadljiva, natrpana, smešna, nemarna i prazna, već uviĊavna, krotka, predusretljiva, prostosrdaĉna, mirna, popustljiva, smirenoumna, blagopokorna, tiha, umerena, uredna, kako bismo njome posluţili meĊusobnom spasenju i naziĊivanju. Davite porive Ċavolske pohote i progonite gomile neprijateljskih pomisli, te ćete imati duševno zdravlje i blagostanje, napredak i dobro provoĊenje ţivota, spremnost i pripravnost za sve dobro. 28. 40

1) Vi kao dobra zemlja za jednu ili drugi vrlinu donosite dobar plod; ja se time tešim; ja se takoĎe divim što su se neki od vas posle ugodnog i znatnog ţivota pomirili sa našim oskudnim i neznatnim ţivotom, te što su se svi odrešili od tiranije srodničkih raspoloţenja i drugih pristrašća, što zaista predstavlja mučeništvo; 2) meĎutim, i nagrada je velika; radi nje je podnošljivo zlopaćenje našeg ţivota, koje je blisko sa prolivanjem krvi (1, 32) 1) Primajući reĉ mog smirenja, vi kao neka soĉna i dobra zemlja uvek donosite i prinosite dobre plodove, sliĉno raju ukrašenom raznim krasotama vrlina. Jer, ja vidim i prepoznajem šta se kod vas radi i za šta revnujete, te se kod jednog tešim krotošću naravi, kod drugog - toplinom usrdnosti, kod jednog bezmeteţjem, kod drugog - ĉitanjem, kod jednog - trudoljubljem, kod drugog - bdenjem, ili neĉim drugim. Kod svih se, pak, tešim nepobedivom, neoslabnom i nesavladivom istrajnošću prebivanja u porecima našeg opšteţića. I divim se kako su neki od vas ranije ţiveli sretno i u izobilju, da bi potom, poĉevši da ţive za Gospoda, postepeno sve zaboravili i, postavši sasvim drugaĉiji, stali da hrabro podnose sadašnje neudobnosti i lišavanja, ĉime izglaĊuju i poništavaju svoje ranije grehove. Zaista, ljubav Hristova moţe sve: ona navodi i podstiĉe visoko[rodne] da se smiravaju, one koji raskošno ţive - da se zadovoljavaju malim, bogate - da postaju bedni i siromašni. Ja se još divim i svima onima koji su radi JevanĎelja Gospodnjeg ostavili sve: i roditelje, i braću, i ţene, i srodnike, i otadţbinu, i kuće, i obiĉaje. Svako je, naime, nešto milo ostavio. I ĉesto se dešava da je onaj ko je ţrtvovao nešto naizgled malo i što ne moţe da se uporedi sa [ţrtvom] nekog visoko[rodnog], u stvari podneo veći i ogromniji trud. I već samo odbacivanje prevlasti srodniĉke naklonosti ili proizvoljnih pristrašća dovoljno je da mu se pripiše muĉeništvo i da stekne smelost da, sliĉno vrhovnom apostolu, usklikne Hristu: Eto mi smo ostavili sve i za tobom pošli; šta će, dakle, nama biti, te da se udostoji ĉasti da ĉuje: U novom ţivotu vi ćete sesti i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih (Mt. 19, 27-28). 2) Nećemo li se mi sve više prinuĊavati na delanje i ĉinjenje prepodobnog s obzirom da su nam pripremljene tolike nagrade? Kako da ne podnosimo sve skorbno i teško u ţivotu po Gospodu, tj. napore uzdrţanja, bdenja, prekore, poslušanja, pouke, ispovesti i sve ostalo zbog ĉega se na nas mogu primeniti proroĉke reĉi: Jer tebe radi usmrćuju nas sav dan, smatraju nas kao ovce za klanje (Ps. 43, 23). Zaista, vi niste daleko od toga. Zar se vi ne koljete odsecanjem svojih prohteva, ranjivim izobliĉavanjima i uzajamno poslušnim naĉinom ţivota? I zar krv (premda ne ĉulno, ali svakako duševno) ne teĉe iz srdaca vaših u navedenim sluĉajevima? Ipak, radujte se stoga što ne stradate besplodno, već sebi pripremate venac slave, kao što govori apostol (1. Pt. 5, 4). Neka vas oblista svetlost istinskog poznanja, ljubav prema Bogu, koja odvaja od sveta i ţelja za veĉnim ţivotom, koja umrtvljuje pohotu. Neka vas oni sve vode i uzvedu do višeg stepena, do cilja naše poboţnosti, do kreposti srca i nepokolebive ĉvrstine pomisli. 29. 1) Izlazak [iz tela] je blizu; meĎutim, neka on bude sa dobrim zalihama; 2) vi ste celog dana na trudovima poslušanja i molitava; i nemojte popuštati, budući da se u njima nalazi vaše spasenje; 3) ţivi trpeljivo u kinoviji usred lišavanja, u odsecanju svoje vol"e i prohteva, i uniţenju i ostalim čulnim skorbima, što predstavlja mučeništvo 4) do kraja treba trpeti u očekivanju učešća u radosti sa svima svetima i u gledanju Vladičice Bogorodice i samog Gospoda (1, 33) 41

1) Ja smatram da se ja ne trudim uzalud saopštavajući vam reĉ mog smirenja, kao što ni vi ne gubite uzalud vreme na njeno slušanje. MeĊutim, trud se neće otegnuti doveka. Doći će, naime, vreme potpunog ćutanja. Mi nećemo veĉito ţiveti, budući da ćemo u dogledno vreme, po opredeljenju Boţijem, ili ja ili vi izići iz ovoga ţivota. Ono što se od nas ište jeste da pri ishodu odavde imamo dobre zalihe ispunjavanja zapovesti i ugaĊanja Gospodu našem Isusu Hristu. 2) Ja vidim kako ste vi uvek usrdni u ispunjavanju svojih poslušanja: jedni u pripremanju i peĉenju hleba, drugi u obraĊivanju vinograda, jedni na putu, drugi za rukodeljem, tj. šivenjem, prepisivanjem, pranjem, peĉenjem, kuvanjem, pripremanjem trpeze, u kovaĉnici, u skladištu, u bolnici. Uza sve, vi bez propuštanja idete na sve crkvene sluţbe - na ĉasove (prvi, treći, šesti, deveti, na veĉernju i poveĉerje). Sabravši se, vi poboţno stojite, pevate i molite se bez lenjosti i nemara. Ja ĉitav taj trud vaš, teskobu i tegobu imam u mislima. Ipak, nemojte se predavati malodušnosti, budući da apostol govori: Ali u svemu ovome pobeĊujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (Rim. 8, 37). Naš trud jeste veliki, ali će nam kroz njega zasijati veĉno spasenje i bezmerna radost. Stoga treba da se pri njemu radujemo i veselimo, te da se upuštamo u još veće podvige i da ĉvrsto stojimo u borbi i muĉeniĉkom ţivotu našem po opšteţiteljnom ustavu, ne padajući ni pod kakvom teţinom, ne okrećući se unazad i ne ustupajući ni pred ĉim skorbnim i teškim. 3) Molim vas da stojite i da preduzimate svako dobro i svaku vrlinu, te da, po reĉi Gospodnjoj, trpljenjem svojim spasavate duše svoje. Obnavljate se svakodnevno, gledajući na smrtni ĉas. Sve smatrajući drugostepenim, ĉuvajte poredak, razumnost i duhovnu ljubav. Na svaki naĉin se udaljujte od pogubne drskosti kako biste jedni drugima bili poslušni, kako ne biste roptali, prepirali se, zavideli i nadimali se. Dobro bliţnjega smatrajte svojim, podnoseći sluĉajnu nepaţnju brata i blagoumno prihvatajući moguće prekore i uvrede kao duševna lekarstva. Sve delajte i ĉinite krotko, iskreno, otkriveno, bez lukavstva i smućenja, kao pred licem svagda ţivog Vladike našeg. Eto našeg muĉeništva. Zašto ponekad neke vruće glave ištu da postradaju za Hrista od spoljašnjih muĉitelja? Podnosite hrabro i po pravilu ovde (tj. u opšteţiću) muke, podvige i ispovesti, ne savijajući glavu pred Vaalom, ne prinoseći dušu na ţrtvu strastima, ne odriĉući se onog što ste obećali i ne napuštajući do kraja poprište kojim hodite, ni mesto na kome stojite, te ćete imati jednak udeo sa onima koji su prolili svoju krv u muĉeništvu, kao što veleglasno svedoĉe sveti oci. 4) Nemojte misliti da je spasen onaj ko je jednom, ili nekoliko puta ponešto pretrpeo. Spašće se, naprotiv, onaj ko blagodušno podnosi sve što se dešava do samog kraja. Onaj ko na sredini ili pred kraj oslabi i otkaţe blaţeno poslušanje biće dostojan ţalosti i ridanja kao pri brodolomu budući da ne samo gubi sav raniji trud, već neizbeţno potpada pod osudu na dan pravednog suda Boţijeg. Stoga budite ĉisti i neporoĉni u svemu i u sve dane svog ţivota radi slave Boţije, radi spasenja svoje duše i radi dobrog u dela na nebesima sa ocima vašim. Neka bismo se udostojili da likujemo i da se radujemo sa Antonijem Velikim, tj. sa svetlim svetilnikom, sa Evtimijem Bogonoscem i Pahomijem Hristonoscem, sa mnogoopevanim Savom, sa Teodosijem sveblaţenim, sa Dorotejem bogoprosvećenim, sa Domentijanom ravnoanĊelskim, sa Akakijem svesvetim, sa Dositejem bogougodnim, sa Vasilijem uvek ţivim (tj. poslušnim)2*), sa Zaharijom odevenim u Duha i sa Atrom, slugom Boţijim. I zašto da govorim o ostalima: sa Petrom i Pavlom, vrhovnim meĊu dvanaestoricom apostola, sa [saborom] jeraraha, jereja i svetih muĉenika. Ĉak i ako ne uspemo da stanemo u red sa njima, ipak nećemo biti lišeni njihovog viĊenja, besede i 2

Uporedi Ţitije svetog Teodosija Velikog, 11. januara, Prim. prev.

42

zastupništva. Nadamo se daćemo videti i samu GospoĊu, Svecaricu i Vladiĉicu našu Majku Boţiju i pristupiti njenim stopama. Uostalom, mi oĉekujemo da vidimo i samog Vladiku svih i Gospoda našeg, iako je [sliĉno oĉekivanje veoma] smelo. Jer, boţanstveni Pavle je rekao da ćemo u novom ţivotu biti uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu i da ćemo svagda sa Njim biti (1. Sol. 4, 17). [Znajući] da nam predstoji takva slava, takva radost i takav ţivot, ko, dakle, neće zaigrati, ko neće uzrevnovati, ko se neće zagrejati i okriliti ljubavlju prema Bogu i rešenošću da ĉini sve neophodno, ma koliko ga koštalo?

30. 1) Radi izbegavanja promenjivosti treba se potčinjavati ustavu opšteţića koji isključuje svako izdvajanje meĎu bratijom, koji sve podjednako drţi u delanju i obezbeĎuje od padova; 2) i ranije su bivala iskušenja meĎu vama, ali je Gospod pomogao te ste ih savladali; nemojte se predavati ni sada i proći će; 3) stojeći kao na sudu pred Gospodom, drţite se u monaškim vrlinama, i sve više napredujte u njima (1, 34) 1) Videći vaš napredak, ja proslavljam Boga i radujem se u Gospodu. Ipak, bojim se promenjivosti i nepostojanosti ĉoveĉijih rešenja zbog nemoći volje i lakomislenosti. Jer, nije blaţen samo onaj ko je zapoĉeo dobro delo, nego onaj ko se njime odlikuje, ko ga je stekao kao naviku i ko je dostigao savršenstvo unjemu. MeĊutim, vrlo je teško uvek biti u istom nastrojenju i ne potpasti pod prevrtljivost svezlobnog greha. Stoga molim i preklinjem da hodimo istinskim putem Boţijim, carskim srednjim putem, ne skrećući ni na desno, ni na levo. Naprotiv, po ustavu, zapovesti i zakonu opšteţića uvek ĉinimo ono što nam priliĉi u svakom momentu ţivota. Opšteţiće zahteva da svi na svejednako gledaju i da svi sve podjednako ţele. He treba da ima ni posebnih ţelja, ni pojedinaĉnih stremljenja, ni samorazmišljanja, ni samoizabranosti, ni sakrivenih dovijanja i lukavstava, ni radoznalih ispitivanja i upoznavanja, ni zanošenja mnogim, ni stremljenja ka mnogome, koja dovode do iznemoglosti i trošenja snage. Opšteţiće voli uzdrţanje, molitvu, skrušenost, spavanje na goloj zemlji sa ostalim delanjem, pri ĉemu je neophodno drţati se jednog pravila blaţenog poslušanja. Njime sve treba obuhvatati i u svemu se rukovoditi, kao što zapovedaju oci. 2) Molim vas da bodro stojite na kamenu vere i da bez saplitanja hodite stazom vrlina. I neka oĉi moje ne vide ni jednog od vas plenom Ċavola zbog nekog greha, zbog pohote tela, ili bolesti vlastoljublja, ili nadmenosti gordosti, ili taštine, ili neke druge strasti. Vi ste se potrudili i u riznicu duša vaših sabrali bogatstvo vrlina. Neka se svako od vas seća kakvim i kolikim iskušenjima je potpadao od svog stupanja u monaštvo, tj. kako je iznemogavao, padao duhom i gubio nadu da će ostati ţiv zbog napada i rana od satanskih pomisli ili zbog opšteţiteljnih napora i teškoća, te kako ga je blagi Bog proneo kroz sve kao preko talasa koji se meĊusobno sukobljavaju, svakome pruţajući priliku da nasledi nagradu u skladu sa trpljenjem. Gledajući, dakle, na te podvige, tj. na sve pretrpljeno i steĉeno, nemojmo zaboravljati da svoje oĉi okrećemo i na ono što predstoji u sadašnjosti i šta nas oĉekuje u budućnosti. Neka nas od naše dobre namere ne otrgne nikakva skorbna sluĉajnost, bilo da dolazi od ljudi ili od lukavih demona. 3) Molim vas da uvek gledate ka Bogu i da zamišljate da se nalazite na poslednjem izdisaju, da vidite sabor anĊela, da dajete odgovor svepravednom Sudiji, da dobijate 43

nagradu za dobro i da vam se uzvraća za zlo. Podvizavajte se dobro, bacajte sa vašeg puta svaki kamen i prepreku i bodro ushodite na goru nebeskog ţivota sve dok ne doĊe oĉekivani ĉas. Steknite [vrlinu] sveotkrivanja, izbegavajte vlastoljublje, [zavolite] uzajamno poštovanje, jednodušnost, usrdnost za sluţenje, za rukodelja, za psalmopojanje, za bdenja i za sva dobra i prepodobna dela. Vi već imate reĉeno. Ipak, ja govorim da biste vi još više revnovali i da biste se još više obogatili. Vi ste reĉeno već stekli, ali ja vam napominjem da se vi ustremljujete ka još većem sticanju u Hristu Isusu, Gospodu našem.

31. 1) Za sve što ovde pretrpimo, tamo ćemo imati neopisivu nagradu; nelenjosno hodimo našim napornim putem za svetima koji su njime već prošli, i koji su bili ljudi kao i mi; 2) on detaljno nabraja sve koji nose razne sluţbe po manastiru i daje im zapovest: "Činite dela svoja kao pred Bogom, kao dela Boţija, u slavu Boţiju" (1, 35) 1) Vi usrdno i paţljivo slušate moju smirenu reĉ. Stoga sam i ja pun usrdnosti da vam oglašavam [istinu] i gotovo nenasit da u vaše sveštene duše sejem reĉi mojih smirenih usta. Mi sada zajedno preduzimamo trud: ja govoreći, a vi slušajući i u delo pretvarajući i ispunjavajući govoreno i slušano. A tada ćemo sa radošću i veseljem od pravednog Nagradodavca Boga primiti nagradu za svoj trud, uzdahe, bedu, zamor, tugu, za neznanje za pokoj, za spuštanje glave, za padanje duhom, dodaću - i za gladovanje, ţeĊanje, ostavljanje roditelja, drugova, braće, srodnika, rodbine, otadţbine i svakog zemaljskog blaga ovog sveta. Kakvu nagradu? Neuvenjivu i veĉnu slavu i ĉast, radost i veselje i neobjašnjivi i neugasivi ţivot, nenasitu sitost i nasladu na nasladu onim neviĊenim, neĉuvenim i neizgovorenim dobrima, Carstvo nebesko, usinovljenje i nasleĊe Gospoda našeg Isusa Hrista, istinitog Boga i Cara vekova. Gledajući na reĉeno, nemojmo se razlenjiti niti padati u malodušnost, ma kakve nevolje da nam se (ovde) dese u našim poslovima i naporima, tj. kada nam nalaţu da ĉinimo ĉas jedno ĉas drugo, i kada se na poslušanju i pri potĉinjavanju desi da osetimo ţalac u srcu. Naprotiv, po apostolskoj reĉi, što je za nama zaboravljajući, a stremeći za onim što je pred nama (Fil. 3, 13), mi treba da sarevnujemo u boţanstvenoj ljubavi svetima koji su se usavršili ili kroz muĉeništvo ili kroz ĉisti ţivot. Šta, dakle? Zar oni nisu bili ljudi kao i mi i zar nisu imali udela u istim strastima kao i mi? MeĊutim, oni su ushteli i izobilno zavoleli. I mi ukoliko hoćemo moţemo da se pribliţimo Bogu i da poţivimo visokim ţivotom. 2) Molim vas, budite paţljivi prema svojim poslušanjima i priljeţno se trudite u njima: krasnopisac u ispravnom i jednakom pisanju sa ljubavlju i trpljenjem; skladišnik u sreĊivanju skladišta i neumornom zadovoljavanju telesnih potreba, u davanju i primanju bez lenjosti i sa priliĉnom mirnoćom, pristojnošću i izvinjenjem po potrebi; zemljodelac u kopanju vinograda; ili u ma kakvom drugom delanju, tj. zemljoradnji, prenošenju tereta i sliĉno. Izbegavajte roptanje, ne zaboravljajući stihoslovlje (tj. ponavljanje nekog stiha iz Psaltira), ĉuvajući ćutanje i beţeći od praznoslovlja. Vrtlar i baštovan neka se trude obraĊujući vrt i baštu i pruţajući bratiji dovoljno povrća i plodova. Kuvar neka se trudi u spremanju jela, podnoseći vrelinu ognja i svako staranje zbog svog dela bez roptanja. Bolniĉar neka se trudi u svestranom staranju za uspokojenje nemoćne bratije, jednome pruţajući pogodnu hranu, a drugome reĉ utehe i umirenja radi leĉenja duševnih i telesnih 44

bolesti. Kanonarh neka se trudi oko poretka i urednog i pravilnog pojanja i razgovetnog ĉitanja. Na isti naĉin i kandilar, i onaj ko priprema pergament, i pekar, i kovaĉ, i trpezarac, i zlatar, i kotlar, i zidar, i krojaĉ, a takoĊe i vratari, i buditelji, i straţari, i uĉitelji, i najzad ekonom i pomoćnik ekonoma i svi - vršite svoje delo kao pred Bogom, kao delo Boţije i u slavu Boţiju. 32. 1) Carski put znači da se sve čini po ustavu; onaj ko odstupa od njega skreće ili u suvišak ili u manjak; moguće je i odstupanje, ali sa znanjem igumana; u suprotnom ono neće završiti dobrom; 2) podvig početnika se sastoji u odvikavanju od duševnog i telesnog i navikavanju na duhovno; meĎutim, kad on okusi duhovnu sladost, demoni podiţu druge i teţe teškoće; ko se, pak, preda rukovoĎenju igumana neće biti u opasnosti (1, 36) 1) Prilikom putovanja ponajpre nepriviknutost na trud hoĊenje ĉini teškim i napornim. U nastavku, pak, nakon razmrdavanja mišića i tela, ono postaje manje naporno i teško. Sliĉno biva i na putu Gospodnjem. Po ispitivanju napora i iskušenja, Bog nam je već dao da poznamo i uvidimo koji je put prav, a koji pogrešan, te kako da doĊemo do kraja. Hodimo carskim putem i merimo njegove hvatove, po reĉi otaca, izbegavajući obostrane strmine, tj. i nedostatak i izobilje, koje se javljaju pri dejstvovanju mimo ustanovljenog pravila i zapovesti ili u odnosu na hranu, ili na piće, ili na bdenje, ili na ĉitanje, ili na izgovaranje (Psalama i molitava), ili na molitvu, ili na ćutanje, ili na skriveno delanje srca. Naravno, dozvoljena su i odstupanja od uobiĉajenog poretka, premda uz savet i znanje [starešine]. I reći ću vam da je sve što se ĉini sa mojim znanjem i sve što mi se otkriva jeste svetlost, premda i jesam grešnik. Onaj ko se skriva od mene hodi po tami i ne vidi kako se pribliţava strminama pogibli. Misleći da ugaĊa Bogu, on ga razgnevljuje i za druge postaje vinovnik saplitanja. Prema tome, ĉeda moja, idite putem na koji nas priziva zakon poslušanja, izbegavajući da shvatite ono što je teško za shvatanje i ne ispitujući delo poslušanja koje nije za ispitivanje, kao ni moje raznovrsne igumanske naloge. 2) Podvig za poĉetnika jeste da odbaci svetske navike i narav, ostavljajući stremljenja srca koja su se ranije obrazovala. Kao od bure i uznemirenosti, on od nepostojanih briga i strasnih dela treba da stupi u pristanište bezbriţnosti i bogoljublja. MeĊutim, još je veći i teţi podvig saĉuvati neranjivost nakon okušanja pokoja kroz beţanje od svetskog meteţa. Jer, na nas ustaju druge pomisli. Na nas na moru ovog ţivota napadaju drugi pirati, tj. demoni, koji pokušavaju da potope laĊu duše naše sa svim dobrom koje nosi. MeĊutim, ukoliko se budemo usrdno koristili blagoprijatnim vetrovima smirenoumlja i ne ponizimo dostojanstvo našeg kormilara kroz samovoljnu saglasnost (na drugo usmerenje laĊe), mi ćemo nesumnjivo dostići pristanište Carstva nebeskog. Eto, ja vas šaljem kao ovce meĊu vukove. Budimo, ĉeda moja, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi (Mt. 10, 16), ĉineći dobra i prepodobna dela i trudoljubivo obavljajući svoje rukodelje. Blaţeni su oni koji trpe i koji se smiravaju, a ne oni koji lutaju kao oblaci i uzalud troše ĉas za ĉasom i dan za danom. Oni nisu ugodni ni nama ni Gospodu. 33. 1) Pri saznavanju načina ispravnog ţivota iz Reči Boţije treba da se sećamo ţitija svetih, koji su [vrline] već ispunili, započinjući strahom Boţijim i završavajući dubokim smirenjem; 2) ne treba da se prevaznosimo prirodnim darovima - glasom, pevanjem i slično, već da se svi ukrašavamo 45

smirenoumljem, iz koga proističe svako dobro, i radi koga se [daju] svi darovi blagodati; 3) drţeći se smirenoumlja napredujte u svim vrlinama; naročito u borbi sa pohotom, odbijajte prve priloge i ograĎujte se od njih (1, 37) 1) Reĉi mog smirenja koje su vam upućene nisu ni zakonske, ni naredbodavne, ni prazne, već, kako mi se ĉini, pouĉne i utešne, podsećajući na uĉenje i ţivot naših boţanstvenih otaca. Nama je boţanstvena blagodat već otkrila šta je prepodobno i pravedno i blagoĉastivo. Vi taĉno znate gde i kako treba usmeravati svoje hoĊenje kako biste dobili Carstvo nebesko. Iz dana u dan se sećajte u ĉemu se sastoji spasenje Boţije ikakva su bila boţanstvena dela prepodobnih otaca. Po njihovom obrascu ţivo ukrašujući svoje duše bojama poboţnosti, podraţavajte njihov ţivot. Oni su kao naĉelo i svrhu svog podviţništva imali najdublji srdaĉni strah Gospodnji. Iz njega je u njima zasijalo pred Gospodom visoko smirenoumlje, kojim satanske zamke nisu smatrali ni u šta. Naprotiv, oni su njime svezali samoga saplitaĉa, poloţivši ga, po reĉi JevanĎelja (up. Lk. 10, 19), savladanog i ismejanog, ispod nogu svojih. Od mnogih svetih navešću vam kao primer onoga o kome se juĉe ĉitalo na jutrenji. Ĉitalo se o prepodobnom Siluanu i vaše uši su paţljivo slušale slovo. Vi znate kako se on prekrasno pokazao posle pristupajućeg izricanja zaveta, kako je porazio Ċavola oruţjem smirenja, kako ga je potopio u moru suza i kako je uzišao na visinu dobrog ţivota, pokazavši u sebi savršeni obraz velikog oca našeg Pahomija. I premda je ţiveo kratko, on se pokazao kao viši od Teodora Osvećenog, Petronija triblaţenog i Orsisija sveopevanog i ĉitavog onog bratstva, budući odavde prenesen na nebesa uz anĊelske pesme. 2) Eto koliko je veliki dar blaţenog smirenoumlja. I nema ni jednog svetog koji je ugodio Bogu mimo te vrline. U nju se i vi obucite. I odvojivši se paţnjom od lepog glasa, melodije, prijatnog ĉitanja i ostalih prirodnih darova i sposobnosti, sveusrĊe ustremimo na dostizanje tog cilja. Ja neću da kaţem da treba sasvim odbaciti navedena dobra svojstva, već da ih treba smatrati drugostepenim: njih treba postaviti iza gospodarice vrlina. Jer, ukoliko se usled navedenih dobrih svojstava veliĉamo pred onima koji su rĊavog glasa, ili se pre nekim gordimo, ili se prevaznosimo pred onima koji slabo i neuko ĉitaju, ili podiţemo obrve pred onima koji nemaju glas i rĊavo pevaju, mise svakako uzalud trudimo i ne puštamo strele u cilj, već protiv sebe samih, te zbog sliĉnog propusta postajemo plen zveri iz bezdana, tj. Ċavola. Nemojmo tako, ĉeda moja. Naprotiv, sa smirenjem i razgovarajmo, i radimo, i ĉitajmo, i pevajmo, i hodimo, i jedimo, i odgovarajmo. Sve sa smirenjem radimo, te ćemo ugledati slatki, mili i presvetli plod vrline koja nas ĉini podraţavaocima Boga. On, naime, govori: Nauĉite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i naći ćete pokoj dušama svojim (Mt. 11, 29). U njoj zaista obitava pokoj, radi nje se talasi blagodati podiţu u duši, njome isijava ĉistota srca, od nje dolazi obilno izlivanje suza, iz nje izbija skrušenost, u njoj je mudrost, razum, poboţnost, uzdrţanje, bezmeteţje i svako drugo vidljivo i slavljeno dobro. 3) Eto moje reĉi o prepodobnom smirenoumlju. Vi, pak, ĉeda Boţija i ĉeda mog smirenja, donesite dobre plodove pošto ga kao seme primite kao dobra zemlja, neko po trideset, neko po šezdeset, a neko po sto, u skladu sa darom Boţijim. Ĉuvajte se od svakog zlog i rĊavog dela, beţeći od drskosti i ištući bratoljublje. Odvraćajte se od podmuklosti i zavolite bezbriţnost. Jer, kaţe se: Nezlobivi i pravedni prianjahu uza me (Ps. 24, 21). Niko neka nema posebnu naklonost prema drugome, neka bezbradi nemaju smelo obraćenje prema bezbradima i neka ne ostaju zajedno u skrivenim i tamnim mestima. Svi nepokolebivo stojte protiv napada Ċavola, gaseći poţar pohote boţanstvenim molitvama i vapajima. Nije neobiĉno što strasti dolaze. MeĊutim, naša je duţnost da ih odmah, od prve 46

pojave odbijamo. Došao je neprijatelj, pustio strelu i pobegao. Ti, pak, skupi oĉi svoje duše ukoliko ti kušaĉ navede neko nepriliĉno uobraţenje. Odbaci daleko udicu slasti dok gorki lovac na greh pokušava da mamac uvede u srce. Zatvori uši svoje kada poĉne da ti nudi laţljivu reĉ onaj koji je Evi u uši našaptao smrt. He dodirni, ne okusi, ne opipaj (Kol. 2, 21) kada ti pristupi pripremaĉ i zgotovitelj grehovnih slasti bilo da sediš ili hodiš (tj. bilo da si u kući ili na putu). Nemoj ih primati: zatvori se sa svih strana i budi kao ograĊeni grad. Budi kao gvozdena stena i nepokretni kamen kako bi ostao nepokolebiv ma koliko se na tebe ustremljivali vetrovi. Hrabro odbijaj demone da bi bio dobar vojnik Gospodnji, nosilac Hristovih zapovesti i muĉenik blagodati i kako bi imao smelosti da kaţeš sa apostolom: Dobrim podvigom se podvizavah, put završih, veru odrţah. Sad me ĉeka venac pravde (2. Tim. 4, 78). 34. 1) Radi predupreĎenja smućivanja protiv poretka treba obaveštavati nastojatelja čim se primete zamisli i uzbune; 2) neka svako po običaju vrši svoje delo, trpeći i boreći se sa strastima i pohotama (1, 38) 1) Prebivajmo u onome u ĉemu smo postavljeni i nemojmo zamišljati ništa što prevazilazi našu meru. Ako se i desi nešto sliĉno, nemojmo biti uporni. Ĉedo, ukoliko primetiš posebna druţenja i podvajanja, udalji se od njih. Ukoliko ti neko pristupi sa sliĉnim predlogom, odskoĉi od njega i nemoj se saglasiti ĉak ni da ga ĉuješ. Beţi kao od ognja ukoliko ĉuješ neke reĉi koje mogu da pokolebaju tvoju veru prema nastojatelju i oslabe tvoju ljubav prema njemu. Jer, šteta od reĉenog, malo po malo ulazeći u srce, doći će do samih osnova spasenja. Osim mene nemojte imati ni jednog tajnika i tajnovoditelja ukoliko hoćete da budete moji istinski poslušnici. Nemojte zle reĉi smatrati bezopasnima, govoreći: "Ništa ne znaĉi zanimati se time". Nije tako, deco moja, nije. Ukoliko neko na opštu štetu skrene u neverje, vi treba da doĊete i sve kaţete. Moţda će neko iz neznanja i nerazumnosti reći: "Za tako nešto će me bratija osuditi i zamrzeti". He, uopšte. Jer, ukoliko oni nisu moja istinska ĉeda, zašto bi i imao pohvalu od njih. A istinska ĉeda će ići za tobom i pohvaliti te. Jednom reĉju, ja vas molim i napominjem vam da se svecelo i u svemu oslonite na mene, te da niko ništa nema utajeno i sakriveno od mene. U suprotnom će se stvoriti ţestoka rana. 2) Nastavljajući vaša ranija dobra dela, sapodvizavajte se i jednodušno dovodite do kraja vaše hoĊenje u Gospodu. Sve hrabro podnosite: i uvrede, i napore, i teskobu, i raspaljivanje tela, i pomraĉenje pomisli, i nailazak lenjosti i mrzovolje i sve drugo što nam se obiĉno dešava imajući jedinstvenu pomoću nepostidnom uzdanju u Boga i strogom ispunjavanju zapovesti Gospodnjih, te sećanju na smrt i odsecanju svojih prohteva. I udostojićete se muĉeniĉkog venca i likovaćete sa anĊelima u Carstvu nebeskom. 35. Projavljivanja dejstva Duha Svetoga i duha laţi na nama, na koja se ukazuje da bismo znanje koristili radi revnovanja (za prvo) i izbegavanja (drugog) (1, 39) Neprijatelj se svagda sa besom ustremljuje na nas. MeĊutim, on se uvek okreće nazad boţanstvenom silom i molitvama mog i vašeg oca. On sebi nalazi plen jedino ukoliko mu neko da mesto, tj. ukoliko od sebe odagna Duha Boţijeg i primi tuĊeg duha, koji ga uĉi da ĉini i govori ono što sam voli. Kako biste nauĉili da raspoznajete oba dejstva, ja ću vam ukazati na njihove odlike. Oni koji imaju Duha Svetoga projavljuju radost, mir, dugotrpljenje, ljubav, te proiznose reĉi koje su slaĊe od meda i saća, koje, po reĉi 47

Gospodnjoj, proizilaze iz suviška srca i sluţe na prosvećenje i utehu onih koji ih slušaju. Od njih se neprestano ĉuje: "Oprosti ili blagoslovi oĉe; ja sam nerazuman i jedini grešnik; ja sam nedostojan da se ubrojim u bratstvo i gori sam od svake tvari". Onaj ko sliĉno govori i oseća svakako ima Duha Svetoga. Hoćete li ĉuti kakve su odlike i suprotnog duha? Srce onoga ko ga ima izbacuje jarost, gnev, osuĊivanje, klevetu, neverje, odbojnost, mrţnju, drskost, neposlušanje, protivreĉenje, tvrdoglavost. Od takve duše se udaljila svetlost, svetost i prepodobnost. Od nje je odstupilo smirenje, skrušenost i trpljenje. U njoj su presušile suze, plaĉ i srdaĉni bol. Od nje se odvojilo nebesko zrenje, sećanje na smrt i na anĊele, koji će je pratiti po smrti. Od nje su se u mraku zaborava sakrile misli o svesvetskom stajanju pred strašnim sudištem Hristovim, o groznom sudu i o nemogućnosti odgovora za sve što se mislilo, govorilo i ĉinilo od samog roĊenja, a ne samo od vremena stupanja u monaštvo. Ja vam sve reĉeno izlaţem kako biste videli ĉega da se drţite i šta da izbegavate. Jer, ja imam jednu ţelju i jednu molitvu, tj. da svi postanete sinovi svetlosti i dana, naslednici Boţiji, sunaslednici Hristovi, izabrani i osvećeni sasudi koji su jednim Duhom sjedinjeni kako biste na delu poznali i srcem ispitali ono što je rekao sveti David: Gle, šta je dobro, ili šta je krasno, nego da braća ţive zajedno (Ps. 132, 1), mirno i jednodušno. 36. 1) Podvizi su neophodni; oni mudre ne zadrţavaju u napredovanju, s obzirom da za svaki postoji posebna nagrada; 2) uz moje rukovoĎenje prilaţite i svoje razumevanje dobrog i uzajamno bodrenje, budući da imamo zajedničko delo; 3) prebivajte u dobrom, čuvajte revnost, drţite jezik, čuvajte oruĎa i stvari i molite se (1, 40) 1) Nama je neophodan trud, duhovni znoj, boţanstveni podvig, ispravna revnost i duševno nastojanje kako bismo stupili na poprište i dobro dostigli do njegovog kraja, tj. kako bismo posle prepodobne smrti bili ovenĉani vencem pobede. Vi i sami znate da napori donose pokoj, da se skorbi nagraĊuju radošću, da se stenjanje napaja duševnom utehom, da teskobe otvaraju prostor, da glad i post sazdaju besmrtno likovanje, da ţeĊ i suvota grla toĉe vodu koja teĉe u ţivot veĉni (Jn. 4, 14), te da uopšte oni koji seju u suzama, ţanju u radosti (Ps. 125, 5), kao što nas uverava psalmopojac sveti David. Napisano je: Kad ovo znate, blaţeni ste ako to tvorite (Jn. 13, 17). Ĉovek bezuman neće poznati, i nerazuman neće ih shvatiti (Ps. 91, 7). Vi ste, pak, umni, dobrog srca, blagorazumni, paţljivi i rasudljivi. Vi ste poneke vrline već dostigli, poneke dostiţete, a poneke ćete, dodaću, još dostići. Jer, zapovesti nemaju mere i ĉovek utoliko smatra da je daleko od njih ukoliko bolje poznaje Boga. 2) Ja vam dajem zakone i rukovodim vas, od jednoga zadrţavajući, u drugome utvrĊujući i ukazujući kuda da upravljate svoje hoĊenje. Vi mi verujte u svemu i povinujte se svemu što ţelim od vas po zapovesti kao ţelezo u rukama kovaĉa. Od reĉenoga vaše plovljenje postaje bezbriţno i vaš ţivot bez nevolja. Razumevajući šta je dobro i korisno, i vi sami meĊu sobom ĉinite [neophodno] i napominjite jedni druge. Jer, svi mi imamo u vidu ono što je korisno za sve. Mi kao da se nalazimo na brodu koji plovi po moru, na kome je i kormilar i mornar zauzet opštim delom. U sliĉnom odnosu stojimo i mi, tj. ja i vi. Moje je delo da drţim u rukama kormilo i da bodro upravljam brodom, imajući oĉi obraćene na nebo i pogledajući ka zvezdama pravde radi usmeravanja plovidbe. MeĊutim, i vi treba da ste bodri, te da svako ĉini svoje delo. Vi treba da se obazirete levo i desno kako ne biste naleteli na nešto što izaziva brodolom, tj. na plićak ili podvodne stene. Uţad 48

treba da drţite u pripravnosti, ponegde popuštajući i ponegde zateţući, te da ĉinite sve neophodno kako bi naš brod uspešno stigao u pristanište spasenja duša naših. Stoga ste vi i ostavili svet, njegove obiĉaje i sva telesna zadovoljstva i utehe. 3) Bratijo, istrajmo u podvizima, trpeljivo se upraţnjavajući u duţnostima i ja sam uveren da ćemo dobiti vence, postati graĊani neba i blaţenstvovati u [mestu] od koga je odbegao svaki bol, tuga i uzdisanje(Is. 35, 10). Budite ĉvrsti, prihvatite silu i svetilnik vaše revnosti neka gori jelejem postojane priljeţnosti kako se ne bi ugasio i kako ne bismo neţeljeno postradali kao lude devojke (up. Mt. 25). Oci ĉasni, steknite bezmeteţje. He kaţem da uopšte ne treba da govorite (što ne bi bilo izvodljivo u vašem ţivotu), već da ne govorite o nepriliĉnim stvarima i da ne pobuĊujete smeh. Jer, mudrost kaţe da priĉljivost neće izbeći greha. Štedeći usta ti ćeš biti razuman (Priĉ. 10, 19). Budite paţljivi u ispunjavanju vaših poslušanja i nemojte biti nemarni kako ne biste kvarili neophodne stvari, na primer kola, ili ralo, ili sekiru, ili ĉašu, ili tanjir ili nešto drugo, usled ĉega bi se desio zastoj i usled ĉega biste vreme neophodno za duhovno delo potrošili na ispraznosti. TakoĊe se svagda molite da vam se pošalje pomoć odozgo protiv nevidljivih i vidljivih neprijatelja u Hristu Isusu, Gospodu našem. 37. 1) Imajući veru i ljubav prema meni vi se trudite; neka oni koji nalaţu poslove budu razumni, a potčinjavanje neka bude verno; 2) budite tuĎi smehu i uzajamnom ogorčavanju; jedni prema drugima budite blagi, učtnvi i beţite od svega prekornog i sablaţnjivog (1, 41) 1) Ja molim Boga da se ne umanji vaša vera i da ne ohladni vaša duhovna ljubav prema meni smirenom, već da svi budemo utvrĊeni u istom razumu (1. Kor. 1, 10) i u jednakoj revnosti za ispunjavanje zapovesti Gospoda našeg Isusa Hrista. Ja znam da se vi zlopatite, da trpite lišavanja, da nosite teške napore, da prolivate znoj. Ipak, nemojte slabiti, molim vas, radi ljubavi Gospodnje, i produţite da se trpeljivo podvizavate dobrim podvigom kako biste sa likovanjem bili ovenĉani na nebesima. I ja bih ţeleo da se zajedno sa vama trudim, ali me ometa bolest nogu. I ja bih ţeleo da zajedno sa vama izlazim na dela i da radom smiravam svoje telo. Jer, blaţeno je po silama se truditi zajedno sa bratijom i prepodobno je uĉestvovati u poljskim radovima. Vi sliĉnim naporima osvećujete svoja tela i duše ĉinite bestrasnim kao istinski delatelji Gospodnji, naravno ukoliko na doliĉni naĉin ostvarujete ono što vam je naloţeno, tj. ukoliko stariji i rasporeĊivaĉi sa strahom Boţijim i sa saosećanjem prema bratiji ĉine nareĊenja, a potĉinjeni prema starijim drţe pokornost i poslušanje. Vi rasporeĊivaĉi pazite da ne dodajete trud na trud i da ne nareĊujete bez saosećanja i staranja, već budite pravedni, milosrdni, bratoljubivi i rasudljivi, budući da sva bratija nisu jednake naravi, uzrasta i snage. Vi ste jedino pod tim uslovom dobili starešinstvo nad bratijom. I blaţeni ste ukoliko dejstvujete na [opisan naĉin] s obzirom da će veliki darovi i dobra biti vaše nasleĊe u veĉnosti. I svi potĉinjeni pazite da smireno prihvatate naloge starešina i da dejstvujete blagopokorno od srca. 2) Neka meĊu vama ne bude smeha kako ne biste rastuţili Gospoda, neka ne bude praznoslovlja kako ne biste oţalostili Duha Svetoga, neka ne bude mrţnje kako se ne biste ogorĉavali. Jer, apostol je rekao: Svaka gorĉina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef. 4, 31), i još: Nikakva rĊava reĉ da ne izlazi iz usta

vaših, nego samo dobra za izgraĊivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju (Ef. 4, 29). A budite meĊu sobom blagi (Ef. 4, 32), tihi, bratoljubivi, podnoseći 49

jedan drugoga u ljubavi (Ef. 4, 2). Nosite bremena jedan drugoga (Gal. 6, 2) snishodeći, opraštajući i poštujući jedni druge, ustupajući drugima prednost u poboţnosti i strahu Boţijem. Ukoliko hodite i ţivite na opisani [naĉin], vi ste moji svetitelji, ili pre - Boţiji, vi ste anĊeli Njegovi na zemlji, poklonici sile i sluţitelji slave Njegove, naslednici Carstva nebeskog, saţitelji svetih i ţitelji raja, kojima je dano da se naslaĊuju nezamislivim dobrima koja su im pripremljena. Stoga se ja molim, ištem i umoljavam da se vaše noge svagda upravljaju prema Bogu, da napredujete u sili kreposti Njegove, da meĊu vama nema sablazni, ni saplitanja, ni smrtonosne neposlušnosti, ni nesretnog roptanja, ni usmrćujuće drskosti, ni prekorne ţelje zlog, niti bilo ĉega zabranjenog i prestupnog. Neka vam Gospod Bog da mirnog anĊela, vernog nastavnika i ĉuvara duša i tela vaših koji će danonoćno odgoniti od vas zle demone i rukovoditi vas u dobrom ţivotu.

38. 1) Način ţivota u poslušnosti je viši od svih [ostalih]: njega je i Gospod izabrao; 2) hodite dobro tim putem, trpeći i ne znajući za umor; jer, blizu je smrt i kraj svemu; nemojte zaboravljati, meĎutim, ni druge vrline, naročito ljubav (1, 42) 1) Molim vas i preklinjem stojte, trpite hrabro, budite blagodušni i krepite se sećajući se slave koje su se udostojili triblaţeni i sveti poslušnici. Naravno, u skladu sa naĉinom ţivota kojim je ugodio Bogu svako će dobiti svoje blago u budućem ţivotu. Pazite. Veliki su, naravno, oni koji su se radi Bora sakrili u gorama, pećinama i jarugama zemaljskim, tj. stubnici, pešternici i zatvornici i oni koji su nekim drugim naĉinom ţivota proslavili Boga. Neka vam je poznato da ni sam Razdavaĉ darova po dolasku na zemlju nije izabrao ni pustinjski, ni stubniĉki, niti neki drugi naĉin ţivota, već je blagovoleo da poţivi u poslušanju, kao što sam govori: Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla (Jn. 6, 38). I opet: Jer ja ne govorih sam od sebe, nego Otac moj koji me posla On mi dade zapovest šta da kaţem i šta da govorim (Jn. 12, 49). Opasavši se ubrusom i prihvativši delo sluţenja, On je omio noge uĉenika i nešto kasnije rekao: Aja sam meĊu vama kao sluga (Lk. 22, 27). Prema tome, Gospod i Vladika svih je blagovoleo da primi naš poslušniĉki naĉin ţivota, a ne neki drugi. I nije li za nas utešno i radosno što provodimo ţivot koji je sliĉan Njegovom? I da li je umesno da mi druge oblike ţivota ublaţavamo više od našeg? Ukoliko, naime, doliĉno i taĉno provodite taj ţivot, vi ni sami nećete hteti da ublaţavate neki drugi. Stoga i u Staračniku moţe da se proĉita kazivanje da je po otkrivenju od tri podviţnika onaj koji se nalazio u poslušanju pretpostavljen pustinjaku i bolesniku koji sa radošću podnosi bolest. Da, bratijo moja, zaista je veliki ţivot naš i oni koji ga provode bez sumnje će se proslaviti sa Avraamom, uzlikovati sa muĉenicima i naseliti sa pravednicima. 2) Hodite dobro, nemojte se zaustavljati i neka vas ne vara zavidno oko Ċavola. Namaţite noge jelejem trpljenja kako biste, rasplamtevši se duševnim stremljenjem, bili u mogućnosti da dovršite svoj put. Obucite se u odoru pravde i radovanja i pijte vodu ĉistote i zdravoumlja. I neka niko ne govori: "Dokle ćemo". Jer, ta reĉ je reĉ lenjivca. Mi nismo hiljadugodišnji. Danas ili sutra [će doći] smrt. Mi ćemo dobro ĉiniti i hoditi otaĉkim zakonom ukoliko je svakodnevno stavljamo pred oĉi. Tim zakonom su se upravljali oci naši u malobrojnim danima ovog ţivota. Neka meĊu vama po svetoj molitvi moga oca bude milost, mir, ljubav, poslušnost, blagost i uzajamno pomaganje i neka se od vas udalji zavist, mrţnja i sujeta. Tako ţivite i tako dejstvujte. 50

39. Gledajte Gospoda pred sobom da se ne biste pokrenuli ni na šta rĎavo; prinuĎavajte sebe na dobro, sećajući se izlaska [iz ţivota], strašnog suda i njegovih odluka (1, 43) Ĉuvajte meĊu sobom ljubav u svezi mira i neka vam Gospod bude s desne strane kako se ne biste pokrenuli ni na pohotu, ni na gnev, ni na zavist, ni na smeh, ni na praznoslovlje, ni na bilo šta drugo ĉime se dospeva do dna ada. Setite se šta govori ava Dorotej: "Orlu, koji je jednom kandţom priklješten, svakako je uzalud što je ĉitavim ostalim [telom] van zamke. Lovac bez truda moţe da ga uhvati ili ustreli". Pazite na sebe i podvizavajte se s obzirom da Carstvo nebesko pripada podviţnicima. Kakav ćemo strah i trepet susresti pri svom ishodu ukoliko budemo nemarno provodili svoj ţivot, naroĉito onoga strašnog dana kada arhanĊelova truba probudi sve ljude, svaki narod, svako pokolenje i svako pleme. Pomislite šta će biti tada. Nebo će se pocepati, sastojci izgoreti i sva tvar se izmeniti. Sudija svih će zasesti na presto suda i bezbrojni sveti anĊeli će stati oko Njega. Potom će On pred svima izobliĉiti dela, reĉi i pomisli svakoga po njihovoj vrsti, licu, mestu, vremenu i naĉinu vršenja. I sve će se desiti u jednom trenutku. Najzad će, kako govori Pismo, oni koji su ĉinili dobro otići u ţivot veĉni, a oni koji su ĉinili zlo - u veĉnu muku, gde je plaĉ i škrgut zuba, oganj neugasivi i crv neuspavljivi, i društvo strašnih, ruţnih i svezlobnih demona. Gde ćemo mi poći? U ţivot veĉni, tj. na veĉno prebivanje sa Gospodom ćemo poći ukoliko do kraja ţivota saĉuvamo strah Boţiji i ljubav prema Bogu, na osnovu kojih će iz našeg srca izlaziti [reĉi]: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove (Rim. 8, 35). 40. 1) Strah Boţiji odbija mačeve našeg neprijatelja; 2) podnosite uvrede; 3) nemojte se nadimati spoljašnjim preimućstvima, nego budite smireni i pokorni; 4) stoga ćete biti sa mučenicima (1, 44) 1) Iz dugovremenog opita vi ste u potpunosti poznali bogougodni obraz ţivota u monaštvu. Stoga se nemojte kolebati i istupati iz vašeg dobrog razumevanja. Zavolite ono što vam se zapoveda i ĉuvajte ga u svemu. Prebivajte u ljubavi prema meni kao što vas i ja volim više od svega na svetu. MeĊutim, neprijatelj ima mnogo zamki i meĊu nama i u nas lako seje zlo. I samo oni koji su proniknuti strahom Boţijim daleko od sebe odbijaju njegove maĉeve (po sveštenoreĉitom Davidu), bodro se predaju podvizima poboţnosti i sveusrdno pripadaju nebeskim zrenjima i delanjima. 2) Eto ja kao da se nalazim meĊu vama i vidim i ĉujem da se istrgla oštra reĉ protiv nekog od bratije, tj. prekor, uvreda ili nešto sliĉno. Ti, pak, brate, koji si primio uvredu nemoj da se pretvaraš u ljutu zver i nemoj biti malodušan, već budi ĉvrst i nepokolebiv. Jer, uvreda i sramota padaju na onoga ko ih izriĉe, dok onome ko ih bestrasno prima pripada pobeda. On se pokazuje kao ĉovek Boţiji, a onaj drugi kao nepotrebni sluga, koji sam sebe pogubljuje. 3) Uporno vas molim da se ne svaĊate, da ne vreĊate jedan drugoga, da ne podiţete visoko obrve, da ne govorite visoko, da se ne nadimate što lepše pevate, ili se više trudite, ili ste poboţniji, ili moţda što ste po svetski blagorodniji, ili što ste lepši licem. O tome je ruţno i govoriti. U svemu se oblaĉite u smirenoumlje, kroz potĉinjavanje i poslušanje se pruţajući pred Gospodom i pred starešinama u obitelji. 4) Idite naznaĉenim putem i vaš trud neće biti uzaludan, niti vaši podvizi neuspešni. Ja vam pred licem Gospoda Boga našeg, svetih anĊela Njegovih i pred svom 51

tvari blagovestim da ćete, dobro završivši svoj put, likovati sa muĉenicima, da ćete se veĉno uljuljkivati u naruĉju Avraamovom i da će vas hor pravednih primiti u svoju sredinu. 41. 1) Odnoseći se prema ekonomu kao prema samostalnoj vlasti, vi uvodite dvovlašće i razdeljenje; pri razdeljenju, pak, carstvo ne moţe opstati; 2) ja čitav pripadam bratstvu, i drugo nije ni potrebno; 3) jednovlasni Gospod je blagovoleo da i u ljudskim zajednicama postoji jednovlašće (1, 45) 1) Ja ne znam da li iz neznanja ili nepaţnje ili iz zle misli vi slavite ekonoma na moje bešĉašće i istiĉete njegovo lice na moje posramljenje, ĉesto govoreći: "Kad bi ekonom bio prisutan dotiĉno delo bi bilo mnogo bolje uĉinjeno. I gde je ekonom? Kad bi samo on na to pogledao". I vi reĉeno govorite da ja ĉujem. Drugi govore: "Saĉekaj. Ekonom će sve popraviti i doterati". Zar tako priliĉi? I da li je to dobro za njega, za mene i za vas? Vi ste sebe pokazali kao kopilad nepokornosti, njega kao sposobnog da ispupi iz granica svog ĉina i vlasti, a mene kao da nisam postupio po volji Boţijoj, nego po telesnoj privlaĉnosti, tj. po pristrašću i preteranom blagovoljenju prema bratu. He vidite li da na taj naĉin uvodite dva gospodara, dvoje vladika, dva naĉela. Glas Gospoda našeg Isusa Hrista je izrekao: Svako carstvo koje se razdeli samo u sebi, opusteće (Mt. 12, 25). Dvojevlašće je već mnogovlašće, a mnogovlašće raĊa podele. Podele su, pak, uzrok razdeljenja i raspadanja. Zašto sami na sebe navlaĉite bedu, ne stojeći u svojoj meri i u svom ĉinu kao što priliĉi i udaljujući se od priliĉnog? 2) Ja sam grešan i neupotrebljiv. Ipak, odrešivši se i obnaţivši se od svega, ja smelo prebivam na svetom mestu i u svom bezumlju se usuĊujem da kaţem da se ni u ĉemu ne udaljujem od duţnosti ni radi brata, ni radi dede, ni radi oca ili majke, ni radi srodstva i uopšte ni radi ĉega telesnog. I ĉak kad bi trebalo da predam svoje telo i da prolijem krv svoju ja uz Boţiju pomoć i molitve oca moga ne bih odrekao samo da ne bih uĉinio nešto nekorisno za vas i za sebe. 3) Jedan je Gospod i Zakonodavac, kao što je napisano, jedna vlast i jedno Bogonaĉelo nad svim. Istoĉnik svake mudrosti, blagosti i poretka, jednonaĉelije se prostire na sve. Ono je od blagosti Boţije dobilo naĉelo. Njega u poretku ţivota u tvorevini bez njenog proizvoljenja i po Boţijem podobiju treba da ustrojava proizvoljno samo jedan ĉovek. Boţanstveni Mojsije u opisu nastajanja sveta navodi reĉ koja je izašla iz Boţijih usta: Stvorimo ĉoveka no obrazu i podobiju našem (Post. 1, 26). Otuda uspostavljanje meĊu ljudima svakog naĉelstva i svake vlasti, naroĉito u Crkvama Boţijim: jedan patrijarh u patrijarhatu, jedan mitropolit u mitropoliji, jedan episkop u episkopiji, jedan iguman u manastiru, pa i u svetskom ţivotu, ako hoćeš da ĉuješ, jedan car, jedan vojskovoĊa, jedan kapetan na brodu. I ukoliko u svemu ne bi upravljala volja jednoga ni u ĉemu ne bi bilo reda i poretka, a ni dobra ne bi bilo, s obzirom da razliĉitost volje sve ruši. 42. 1) Četrdesetnica ne zahteva samo telesno, već i duševno uzdrţanje; 2) mera posta za opšteţiće je osrednja, svakog dana po malo; 3) uplašimo se Boga, strogog Sudije i neka nas smrt ne zatekne nespremne; 4) ja se krajnje bojim smrti i svega što je sa njom vezano; 5) ustanimo i ustremimo se na bogougodna dela (1, 46) 52

1) Bog koji svime upravlja mudrošću svojom, koji vremenom i godinama predobro i premudro rukovodi, i nama je tokom godine odredio spasonosne i dušekorisne dane pošćenja, koje ćemo posvećivati iskljuĉivo Njemu i oĉišćenju od grehovnih oskrnavljenja. Neka je blagodarnost Onome ko nam je ustanovio takve dane i koji nam je dao da sada doţivimo do njih. Mi uvek treba da ţivimo ĉisto i neporoĉno i da ispunjavamo svaku zapovest Boţiju. Ipak, [ta obaveza] naroĉito sada leţi na nama. Sada je vreme oĉišćenja i mi treba da se oĉistimo. Sada je vreme uzdrţanja i mi treba da ga se drţimo ne samo u odnosu na jelo i piće (što je nedovoljno), nego i na slastoljublje u srcu, i na sramno maštanje, i na zavist prema dobroj slavi brata, i na gnev i nezadovoljstvo prema bliţnjem, i na neobuzdanost jezika (kome se ne moţe dozvoliti da leti po svojoj volji, već mu se mora naznaĉiti granica, vreme i mera za razgovor ĉak i o doliĉnome), i na bludne poglede oka, i na slušanje rĊavih reĉi, koje Bogu nisu ugodne. Da, ĉeda moja. Molim vas da postanete oruĊe i sladosni psaltir Duha Svetoga. Svoje ruke ĉuvajte od nerazumnih pokreta i od pohotnih dodira kako se ne biste rastrojili. Budite mirni meĊu sobom. 2) Sveĉasna ĉetrdesetnica je donekle teskobna za telo. Ipak, nemojte padati duhom. Pretrpite malo pa ćete se priviknuti i prestati da osećate breme, naroĉito po prolasku prve nedelje. Nama je za ishranu dovoljan hleb i voda i još ponešto. Naši triblaţeni oci su, kao što znate, ţiveli gotovo bez hrane. Jedni su se [uzdrţavali] po ĉitavu ĉetrdesetnicu, drugi po nedelju dana, jedni po tri dana, a drugi su jeli svakog dana po malo. Mi, pak, svakog dana primamo hranu, pa ĉak i raznovrsnu, i neka nas se u poniţenju našem opomene Gospod (Ps. 135, 23). I neka ovu našu malenkost primi kao delo Antonija Velikog. Jer, mi ţivimo u opšteţiću i hodimo carskim putem, koji su oci pretpostavljali svemu. Samo budite ĉisti uvek u skrivenoj radionici duše i nemojte dozvoliti da uĉinite bilo šta pogubno za duše vaše. 3) Ubojmo se Boga koji će osvetliti što je sakriveno u tami i objaviti namere srca (1. Kor. 4, 5) i koji će dati svakome ne samo no delima njegovim (Rim. 2, 6), nego i po reĉima i pomislima, pa ĉak, što je još strašnije, i po gresima neznanja. I ko će opstati pred jarošću gneva Njegovog? Ko će se javiti dovoljno nevin pred licem Njegovim? I ko posle reĉenog neće da stekne revnost da hodi pravim putem? Ko se neće napregnuti da odbaci nemarnost i svoju sanjivu lenjost? Gore, pokrenite se. Noć je već prošla i zasjaće dan budućeg nagraĊivanja. Neka nas smrt ne zateĉe nespremne i neka na nama ne ostavi neku neisceljenu i veĉnu ranu. 4) Ja ubogi i pre svih ljudi, ili bolje reći, jedini dostojan svakog muĉenja, imam strah, uţasavam se i treptim od pomisli o razrešenju od tela, o dolasku svetih anĊela po dušu, o prolasku kroz vazdušna prostranstva i o davanju odgovora Svetodršcu, kao što je napisano u ţitiju svetog Antonija. O, nemoći moja. Šta li me oĉekuje? I kako nepotrebno trošim dane, predajući se dremanju i snu u gresima svojim. Kako ću stati pred Boga, Sudije svih i Gospoda? Kakvim ću oĉima pogledati na Njega koji svojim pogledom isušuje bezdan i groznom reĉju ruši gore? Šta ću reći u svoje opravdanje? Kakvog ću zaštitnika naći? Kako ću umoliti Onog ko je neumoljiv? Kakvim ću gorkim suzama, kakvim milim reĉima i srdaĉnim uzdasima prekloniti na milost Onog ako je nepristupan po pravdi svojoj? Teško meni, bratijo moja. Ja već odavde vidim svoj udeo. Ipak, imam jednu nadu, tj. molitve našeg svetog oca i vaše blaţeno zastupništvo. 5) Uostalom, ustanimo i prinudimo se na sva bogougodna dela, hrabro podnoseći sadašnje i tešeći se nadom na buduće. Prezrimo telo, nemojmo gledati na napore, ni skorbi, ni uvrede, ni gladovanje, niti na bilo šta drugo osim na delo svoje. Ukoliko budemo 53

ţiveli na navedeni naĉin svakako ćemo se spasti i na nebesima biti primljeni u lik svetih radi radovanja sa svima svetima koji su od veka ugodili Hristu Gospodu. 43. 1) Opšteţiteljni trudbenici se ublaţavaju: radujte se; 2) mi ţivimo teskobno; meĎutim, i drevni podviţnici su tako ţiveli, i današnji ţive; nemojte padati u nehajnost; 3) ispunjavajte zapovesti i ustave, pomaţite se meĎusobno, pazite na čitanje, sa strahom gradite spasenje; izbegavajte opštenje sa ţenama (1, 47) 1) Neka je blagosloven Bog koji nas je po izobilju milosti ĉovekoljublja svog prizvao u sveto zvanje po svom svepredznalaĉkom savetu, tj. u svetu shimu ovu u kojoj mu se svecelo posvećujemo u najbliskijem i najiskrenijem sluţenju i anĊelopodobnom slavoslovlju. On je srca naša raspoloţio da se odreknemo roditelja, srodnika, otadţbine i svega drugog, te da na sebe uzmemo blago i spasonosno breme Njegovo. On je i naše smirenje udostojio da se objedinimo sa vama u zajedniĉkom ţivotu. Desilo se, meĊutim, da vas ja rukovodim i pasem, na što ja uopšte nisam ni pomišljao. Svagda se radujte u Gospodu, ĉeda ljubljena, radujte se graĊani nebeski i zemaljski izgnanici, stanovnici gornjeg Jerusalima i preseljenici odavde, naslednici Carstva nebeskog, budući uskraćeni nasleĊa zemaljskih dobara. Radujte se brzi putnici putem izgnanstva i stradalnog stranstvovanja radi zapovesti Boţije. Radujte ste jer ste poslednji u svetu i jer posedujete dobra koja su iznad uma. Raduj se dobra i bogosabrana druţino, jednodušni i jedinosrdaĉni, oceljubivi i bratoljubivi sabore, drugi na zemlji anĊelski liku, obnovitelju drevnog ţivota sveprepodobnih otaca naših. Radujte se poslenici Boţiji, trudbenici koji danonoćno delate svojim rukama kako ne biste nikoga opteretili i kako biste posluţili ne samo sebi, već i nemoćnoj bratiji i potrebitima meĊu spoljašnjima. Raduj se nesakrušivi stroje, bogopodobni liku koji nisu narušili ni pretnja cara, ni strah od knezova, ni oĉekivana smrt. Radujte se radosnici jedni drugih jer dobrobit brata primate kao svoju i jer meĊu vama nema zavisti, ni svaĊe, ni suparništva, već samo - mira, ljubavi i zajedniĉkog ţivota. Ja ne kaţem da ni nemamo borbu. Jer, da li se ovenĉava onaj ko se ne bori i koga ne napadaju, ko ne prima strele i ne ranjava onoga ko ih upućuje. Ja samo kaţem da ne padamo od satanskih udaraca. Zaista, ĉeda moja bogosabrana. Vi se hranite darom Duha, pijete vodu koju Gospod daje i od koje se više ne ţedni: ona njenim priĉesnicima jeste izvor vode koja teĉe u ţivot veĉni (Jn. 4, 14). 2) Nastala je zima i mi nemamo dovoljno staništa. I ona koja imamo su rĊava i tesna. Ipak, nemojte padati duhom. Jer, viste obilni i divni u vrlinama, ni u šta ne smatrajući skorbi i jedino se starajući o ugaĊanju Bogu. Ukoliko se, pak, setimo drevnih svetih otaca, ili ĉak i onih koji danas ţive, shvatićemo da ţivimo u palatama. Zar ne vidite da i sada sluge Boţije ţive pod vedrim nebom, u pećinama i grobnicama, da nose verige i vrlo malo jedu, zadovoljavajući se samo hlebom? Poneki se i od njega uzdrţavaju jedući samo plodove sa drveća svaki drugi dan. I sada zaista poneki ĉine reĉeno. Vi nemojte da se ţalostite. Jer, vi uopšte nećete biti iza njih, već ćete biti priznati jednakim, ili ĉak i višim, kao što uveravaju oci, ukoliko svagda bez lenjosti budete spremni za svako delo. Sve više se razgorevajte revnošću, krepite se i hrabrite se. Obarajte neprijatelja svojim smirenjem, maĉem ispovedanja i noţem poslušanja. Sunce pravde neka uvek sija u srcima vašim odgoneći tamu strasti. Jer, kada ono zaĊe, zveri se sakupljaju i leţu u obore svoje (Ps. 103, 22). Vi reĉeno shvatite na duhovni [naĉin]. Izlazimo na delo Gospodnje od jutra ţivota do veĉeri smrti, ispunjavajući delanje svoje. Još malo i pobedićemo. 54

3) Ĉuvajte pravila, zapovesti i ustanovljenja. Podignite onog ko je pao, potkrepite onog ko je oslabio, u svemu se meĊusobno pomaţite, i neka se na vama ispuni reĉ premudrog: Brat kome pomaţe brat jeste kao tvrd i visok grad (Priĉ. 18, 19). Pazite na ĉitanje i zapaţajte izreke koje su najkorisnije. Neka svako ĉini delo svoje sa marljivošću kao delo Boţije i neka svi grade spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil. 2, 12). Nemojte zabijati maĉ u srce svoje i nemojte biti nemarni za duševno delo. Meni su neka bratija otkrila da se u pojedinim sluĉajevima ne ponašate dobro. Jer, vi se zagledate u ţene i stupate u razgovor sa njima, koje nas izgone iz raja. Ili, zar ne znate šta je Eva uĉinila Adamu? Beţite od njih kao veliki Martinijan. I ako već ne beţite telom, beţite duhom. I kakve su samo reĉi: "Zbog ĉega on ili ona nije došla u nedelju? Svakako iduće nedelje neće zaboraviti". Molim vas i preklinjem da uvek slušam dobro svedoĉenje o vašem drţanju. Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji me mišicom sile svoje svakodnevno vadi iz dubine pregrešenja po zastupništvu svetog oca mog i po vašim molitvama, neka i vama daruje da se drţite istog pravila i da isto mislite (Fil. 3, 16), da imate jedan duh, jedno shvatanje i jednu volju kako biste se, poţivevši prepodobno i pravedno, udostojili da dobijete obećana dobra sa svima svetima koji su od veka Bogu ugodili. 44. 1) Strah zbog nastojateljstva; 2) napredujmo u odrešenosti od svega, sećajući se suda; prinuĎavajmo se na dobro i steći ćemo lakoću; 3) izbegavaj gledanje na lica i strasne dodire drugih i svojih udova (1, 48) 1) Ja nisam lenj da vam govorim i utvrĊujem vas u reĉima istine koliko je moguće ĉešće kako se neko od vas iz neznanja ili nemara ne bi podvrgao ubodu ţaoke smrti, tj. greha, prestupivši zapovest i uĉinivši nešto nepriliĉno. Pa ipak, i pored mog dela ja nalazim da zloumešni stana uspeva da deluje na ponekog od vas, zbog ĉega imam plaĉ i skrušujuću tugu. Jer, ma šta ko sagrešio, ja nepotrebni ću da dam odgovor u dan pravednog suda i otkrivenja svega što su ljudi uĉinili pred Gospodom ukoliko vam unapred ne saopštim i ukoliko vas unapred ne utvrdim i nauĉim. I teško meni ako ne propovedam jevanĊelje (1. Kop. 9, 16). Naroĉito teško meni što zauzimam ĉin pastira iako nisam dostojan da se nazovem ĉak ni ovcom. Jer, kakvo mi je opravdanje i kakvo izvinjenje što prosvećujem druge, a sam sam tama i što leĉim nemoćne strastima a sam se njima zavodim? Ipak, iz ljubavi prema vama i iz poslušanja naredbi oca ja se pre saglašavam da budem hrana za oganj geenski, negoli da vas oštetim. Ja svakodnevno privodim na misao i razmišljam o sudu Boţijem, o strogosti kojom Bog od svakog ĉoveka traţi da bude savršen u svemu i da je ispunjen svim vrlinama, naroĉito ukoliko je propovednik. Šta da radim? Kome da se obratim? Koga da uzmem za sapodviţnika? Ostaje mi jedino da se oslonim na vaše molitve, zajedno sa molitvama moga oca, te da njima utvrĊivan uzmognem da vas dobro rukovodim i podvizavam se protiv sopstvenih strasti, u svemu se saobraţavajući sa voljom Boţijom. 2) Carstvo nebesko stoji pred nama. Steknimo ga vršenjem Boţanstvenih zapovesti. Nemojmo biti slastoljubivi i lenjivi, već se sve više uĉvršćujmo u svom odvajanju od sveta i svega što je u njemu. PobeĊujmo lukave duhove sve dok se spasonosno ne sakrijemo u neuznemiravanom pristaništu veĉnog ţivota. Kakvo, pak, gorko muĉenje oĉekuje nemarne! Kakva će jarost i gnev doći na svaku dušu ĉoveka koji ĉini zlo (Rim. 2, 89), na svaku dušu Hrišćanina, a naroĉito monaha! Jer, ukoliko smo više uspoštovani, utoliko više se od nas zahteva ĉistota ţivota. Ţalost zbog samoprinuĊivanja je 55

kratkovremena, ali je veĉno naslaĊivanje koje iz njega proistiĉe. Mi treba da steknemo postojanu blagonastrojenost kratkovremenim samoprinuĊivanjem na svako dobro i u odnosu na jelo, i na san, i na razdraţljivost, i na zle pomisli i na sve drugo. Jer, ukoliko zavolimo dobro i prinuĊavamo se na njega, Bog će nam dati silu za njegovo vršenje, usled ĉega će put vrlina za nas postati lagan i dostupan. Greh je za one koji mu se predaju ispunjen teškoća, strmina, ţalosti, mraka, mrskosti i pogibli. PriĊite, ĉeda moja, i potecimo putem Boţijim, koji je skorban i beskorban, tesan i širok. U vašim bdenjima drţite krepku nastrojenost, dobro pojte, dobro se molite, imajte ljubav prema bratiji i izvesno ustezanje bez drskosti. 3) Drska smelost je veliko i ubistveno zlo. Mnogoiskusni Ċavo koristi našu nepaţnju i pri njoj brzo napada, lopovski se prikradajući unutra i ranjavajući dušu strelom svoje zlobe. On nas navodi da gledamo lepa lica mladih, te slatkim osmesima pobuĊuje razgorevanje strasti. Ukoliko uspe jednog da obuzme i podstakne na neĉistu ljubav, on pokušava da i onog prema kome je okrenuta njegova strast opristrasti i strasno raspoloţi prema njemu. Potom će poĉeti uzajamni pokloni i razmenjivanje pogleda i posmatranja, duševna izlivanja i sladostrasne vatre. I najzad, ukoliko se ne javi posebna pomoć Boţija, otaĉki pokrovi svest o iskušenju kod samih iskušavanih, doći će do pogibli, do sodomskog izgaranja i gomorskog pogubljenja. Beţimo svi od reĉenoga. I ja prvi, koji sam već bio iskušan, prostirem ruku ka vama iskušavanima. Velika zaštita i ograda u reĉenome jeste ĉuvanje oĉiju i iskreno ispovedanje. MeĊutim, i u odnosu na same sebe ne treba da dopuštamo nepaţljivu smelost. Jer, i tu se krije smrt, što onima koji ne znaju ne treba ni otkrivati. Vi, pak, koji ste postradali znate o ĉemu govorim. Ipak, i svi treba da se ĉuvaju. Nemoj dodirnuti i dotaknuti i nemoj gledati na svoju nagotu kako ne bi potpao pod Hanaanovu kletvu. Jer, pustinjski stub o kome govori Antonije Veliki pao je upravo reĉenim padom. Pazite, dakle, kako hodite da ne biste zagrlili smrt. Jadan je ĉovek. Znate šta govori apostol: Ko će me izbaviti od tela smrti ove (Rim. 7, 24). Mi sa svojim telom ţivimo kao sa divljim zverom i sa lavom. Ukoliko na njega ne pruţimo maĉ, ono će nas uhvatiti, satrti i ubiti. 45. 1) Demoni nas zavode i pogubljuju buĎenjem strasti: treba da se borimo; 2) ako si pao, ustani, plači i pokaj se i Gospod će te isceliti; 3) poslušajmo Njegov glas; nemojmo biti malodušni i naoruţajmo se; 4) izbegavajte sve prekorno u opšteţiću i napredujte u svemu što se traţi (1, 49) 1) Kako ćemo ispraviti mi put svoj? Ĉuvajući reĉi Boţije i sudove pravde Njegove (Ps. 118, 9; 7). MeĊutim, mi imamo i zaista neprestanu borbu sa gospodarima tame ovog veka, koji gaje veliku i neprestanu gorĉinu protiv nas, kao što je napisano u Lestvici (Pouka 4, 35; 26, 126). Oni napadaju, smućuju, muĉe pohotama, golicaju podstomaĉnim pokretima, raspaljuju peć pohote, umnoţavaju zlo i ĉine ga raznovrsnim, pri ĉemu su im opijanja smrtonosna. I ukoliko ne pazi na sebe, svaki ĉovek se kukavno pleni ili zavišću (koja se uporeĊuje sa ubistvom), ili taštinom, ili tajnojedenjem, ili saglasnošću sa zlim pomislima (što je i samo dovoljno da duša poĊe u ad). Ĉovek koji je ulovljen ma ĉime od reĉenog već više nema Boga, nema Carstva nebeskog, lišava se veĉnog ţivota, gubi beskonaĉno radovanje, nasleĊuje neugasivi oganj, neuspavljivog crva, najkrajnju tamu i boravak sa demonima. Bratijo, neka niko ne postrada na sliĉan naĉin. Postarajmo se da izbegnemo zamke neprijateljske i krepko se borimo. Pretrpimo oganj pohote i on će se svakako ugasiti. Jer, svesilni mig Boţiji neće dozvoliti da izgorimo u tom ognju ukoliko se 56

borimo. Mi ćemo izaći u hladovinu rose ĉistote, slaveći Boga sa svetim mladićima. Naoruţajmo se protiv zavisti koja napada i ona će posle kratkog vremena proći. Produţiće se jedan ili tri ĉasa, ili moţda i ĉitav dan, ali će na leţaju išĉeznuti. Izborivši se na taj naĉin, ti ćeš se ubrojati u vojnike Hristove koji će dobiti vence, a ne muĉenja. 2) [Dešava se] da si ranjen, ali i da sam ranjavaš, pa i da padaš (ne bilo). Ipak, ustani što pre. [Dešava se] da si se poveo reĉju za onim što je nepriliĉno, da si iskušan pogledom oĉiju, da si zarobljen maštanjem zbog nedelatnosti uma i da si se prepustio smehu. Opet se vrati ka doliĉnom, vaspostavi svoj poredak, postani pokajnik, daj slavu Bogu, pruţi ispovest, proli tople suze iz srca svoje duše, ispusti uzdah iz dubine svoga srca, zastenji, obori glavu, skruši se i prepusti smirenoumlju. Eto lekarstva duše. Jer, napisano je: Kada se vratiš i uzdahneš, spašćeš se i shvatićeš gde si bio (Is. 30, 15), i: I dok još govoriš reći će ti: Evo doĊoh (Is. 58, 9), i još: Oţalosti se i poĊe oronuo i iscelih puteve njegove (Is. 57, 17). Pogledaj kako imamo blagog, umilostivljujućeg, utešiteljnog i brzouslišujućeg Boga. A on je ţrtva pomirenja za grehe naše (1. Jn. 2, 2). On je radi nas osiromašio, radi našeg spasenja se unizio, prihvatio rane, uvrede, sramoćenja, izrugivanja i izlio svoju svesvetu Krv. Napisano je: Ranom Njegovom mi se iscelismo (Is. 53, 5). DoĊite, pristupimo i i pripadnimo Njemu i plaĉimo pred Njim jer je On Bog naš, i mi smo narod paše Njegove i ovce ruke Njegove (Ps. 94, 67). 3) Danas poslušajmo glas Njegov i nemojmo ga više ogorĉavati. Nemojmo se saplesti kao drevni (Jevreji u pustinji) na roptanje zbog neverja, već potecimo bez lenjosti u obećanu zemlju u koju se dolazi tesnim i skorbnim putem. I da su ondašnji poslušali Isusa Navina i Halefa Jetonijina svakako bi nasledili ono što je Bog obećao. MeĊutim, oni su se opterećivali i bili malodušni zbog teţine puta. Oni su se bojali i protivljenja naroda koje će susretati, bez obzora na pomoć nepobedive sile Boţije. Stoga su bili predani istrebljenju i njihov spomen je nestao sa bukom. I sa nama će se isto sada desiti. Ukoliko, pak, budete slušali nas nedostojne, ukoliko se ne povuĉete, ukoliko ne zasednete oko kotlova telougaĊanja, ukoliko ne pomišljate o ropstvu egipatskom i o ropstvu strastima ovog sveta, od koga ste osloboĊeni blagodaću i blagovoljenjem Boţijim, ukoliko se, naprotiv, zajedno sa nama obodrite i bodro ustanete sa srcem koje plamti revnošću, obukavši noge u pripravnost za blagoveštenje mira, uzevši štit nesumnjive vere i u svako vreme se duhom moleći svakom molitvom (Ef. 6, 14-18), mi ćemo zajedno uspešno proći duhovni put satirući i pobeĊujući inorodne i varvarske strasti koje susrećemo. Mi ćemo i Jordan misleno preći putem suza i naslediti zemlju na kojoj niĉe besmrtni ţivot i plod dobara koja prevazilaze um. 4) Ja malobrojne i nedostojne reĉi i sada kao i uvek sejem u vas radi upraţnjavanja duša vaših. Primite, uostalom, i oskudnu reĉ [koju vam upućujem] i vašim dobrim delanjem je umnoţite po trideset, šezdeset i sto. Da, molim vas, blagodušno podnosite teškoće svog ţivota i sveusrdno ispunjavajte naloţena vam poslušanja. Radujte se i saradujte se sa mnom svi i svi budite uspešni. Neka niko ne ropće, neka niko ne ţeli drugo (poslušanje), neka se niko ne gordi pred bliţnjim (s obzirom da bi predstavljao mrzost pred Gospodom i ljudima), neka niko ne ĉini sramna dela ni dušom, ni telom, neka niko ne jede tajno, neka niko ne laţe, neka niko ne osuĊuje, neka niko ne prekoreva, neka niko ne bude bez dela, neka niko ne izmišlja opravdanja za grehe, neka niko ne bude dvojeziĉan, došaptaĉ, razmetljivac, velereĉiv, pritvoran, bratomrzac, lenjiv, tvrdoglav. Naprotiv, na putu Boţijem svi budite brzi, pokretni, podjednaki, uzdrţljivi, neumorni, sa savijenom glavom, poslušni, dostupni, mrzioci drske smelosti, druţeljubivi, prostosrdaĉni. Drţeći se 57

kao što je navedeno vi ćete uspešno izvršiti podvig koji vam predstoji i, ugodivši Bogu, naći obećana dobra. 46. 1) Mi smo prizvani na visoki ţivot: da li, meĎutim, ţivimo u skladu sa svojom namerom i sa očekivanjem drugih; 2) ostanimo neizmenjivi u dobru i nemojmo se prelešćivati strastima ni na delu, ni maštanjem; 3) zašto smo napustili svet da bismo ţiveli u lišavašima i u nadi (1, 50) 1) Po reĉi apostola Pavla, javi se blagodat Boţija spasonosna svima ljudima, koja nas uĉi da se odreĉemo bezboţnosti i zemaljskih poţuda, naroĉito mi koji vodimo monaški ţivot, i da poţivimo razborito, prepodobno, pravedno i poboţno u sadašnjem veku, oĉekujući blaţenu nadu i javljanje slave velikoga Boga i Spasa našega Isusa Hrista (Tit. 2, 11-13). On će jednima, koji su istrajni u dobrim delima, dati Carstvo nebesko, a drugima, koji se pokoravaju volji tela i odriĉu od dobrih nastojanja i dela - gnev i neprestanu muku u ognju veĉnom (Rim. 2, 78). Pogledajte kako mi ţivimo? Da li ţivimo po nameri koju smo imali u poĉetku? Dobivši ime i naziv svetih i podviţnika, nemojmo prvobitno posramiti kasnijim delima, nemojmo se upodobiti tamjanu koji najpre širi miris, a potom gareţom vreĊa [ĉulo] mirisa, i nemojmo liĉiti na svetilnik koji u poĉetku svetlo gori i sve osvetljava, a potom se stavlja pod sud ili gasi. 2) Osobena crta istinske vrline jeste sve vreme ĉuvati svoj karakter: u tome se sastoji naš trud. Jer, mi ljudi smo nekako lako promenjivi i izmenjivi na nepriliĉno, po negde izreĉenom boţanstvenom slovu: Ĉovekova misao od mladosti njegove priljeţno stremi zlu (Post. 8, 21). Odrekavši se sveta, mi ne treba opet da se javimo njegovi privrţenici, kao uostalom ni njegovih strasti. Zgazivši slavu, mi ne treba da je opet iz zloumlja prihvatimo. Ispovedivši da smo se obnaţili od svega, mi ne treba opet da pristupimo ţeljama za dobrima koja su nam tuĊa. Zaboravivši na svoj zavet, koji smo dali pred anĊelima i ljudima, mi ištemo prvenstvo, uĉiteljstvo i pokoj. Drugi izjavljuju krajnje nezadovoljstvo ukoliko im ne ukazuju paţnju i ukoliko ih ne poštuju kao najprepodobnije muţeve. Oni pred sobom ne gledaju smrt, ni strašni sud, ni osudu njihovih dela i pomisli, već ono što ih privlaĉi i što ţeli njihovo srce, što im slika misao koja se obratila nizini i koja u mašti jednog uvodi u klir, drugog uzvodi do nastojatelja, jednog oblaĉi u reĉ mudrosti, drugom uruĉuje ureĊivanje i staranje o manastirskim potrebama. MeĊutim, ne radi li se o satanskoj prelesti i obmani? Mi ne prekorevamo sve, ali postoje poneki takvi. Naša reĉ je upućena svima na utvrĊenje u dobrim pomislima i osećanjima. 3) Mi smo sve uraĉunali u drugostepeno i oprostili se sa svim zemaljskim. Stoga i treba da se podvizavamo u onome ĉemu smo pristupili. Zbog ĉega smo izašli iz sveta? Da budemo siromašni, da plaĉemo, gladujemo, ţednimo, da budemo ĉisti srcem i mirotvorci, da nas vreĊaju, progone, klevetaju, da budemo smetlište sveta, pa ako ustreba i da se predamo na smrt za Onoga koji je radi nas umro. Jer, i oni koji su rešeni i uvek na smrt gotovi postaju deo onih koji su zaista postradali i sa njima se proslavljaju, te sacaruju sa jedinim Bogom našim i Svecarom Hristom. 47. 1) Budi čvrst u preduzetom ţivotu i nemoj se lišavati radosti koje ti predstoje; 2) šta moţeš pretrpeti što već pre tebe i za tebe nije pretrpeo Gospod; 3) ţalost zbog begunca iz obitelji i savet starešinama; 4) priziv na molitvu za begunca (1, 51) 58

1) Umoljavam vas ljubavlju Gospoda našeg Isusa Hrista, koji se predao za naše grehove, da budete ĉvrsti i nepokolebivi u vernom ispunjavanju svetih i ţivotvornih zapovesti Njegovih. Niko ne treba da drema kako se ne bi okliznuo na greh. Niko ne treba da se predaje iskušenju Ċavola koji nas iskušava. Niko ne treba od nas lukavo da sakriva greh, jedno nam objavljujući, a drugim se javljajući pred Bogom, koji nadgleda puteve ĉoveĉije i prozire u skriveno. Nemojte sami sebe lišavati predstojeće radosti u veĉnom ţivotu. Spasavajte se od ovog ropotljivog i razvratnog roda i zamrzite svet i ono što je u svetu, tj. svakakve pristrasnosti, slatke utehe, svoju volju i samougaĊanje. Mi smo se odvojili od sveta i pristupili strahu Boţijem. Mi smo umrli za greh i ne treba da dopuštamo ništa od onoga što smo odbacili. Mi ne treba da opet trĉimo za njim, niti da ga prihvatamo. Ti si došao ovamo pobegavši od sveta i od svetskoga. Stoga prihvati dobro i divno rešenje da se predaš u sluge poslušanja, te da sve rado trpiš radi Hrista ĉak do krvi. Uostalom, reĉeno si ti već obećao u svom odricanju pred licem Boga i Njegovih anĊela. Da li si takav, ti sam znaš. MeĊutim, ĉoveĉe, pazi s obzirom da se Bog ne da obmanjivati (Gal. 6, 7). Kad

neko prestupi Zakon Mojsijev, no iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko će sada teţu kaznu zasluţiti onaj koji gazi Sina Boţijega, i Krv Zaveta kojom je osvećen za nesvetu drţi (Jev. 10, 28-29).

2) Gospod je za nas postradao. Ĉime bi ti, slugo, mogao da postradaš kako bi se izravnjao sa Gospodom? Zbog ĉega se ti, ljubimĉe, razdraţuješ? Zašto izlaziš iz sebe? Zbog ĉega se smućuješ? Narugali su ti se. I Gospod tvoj je pretrpeo izrugivanje. Udarili su te u obraz. A zar On nije svoj obraz predao na udaranje? Ismejavali su ti se. Isto se desilo i tvom Vladici koji je preko proroka govorio: Ruganja onih koji tebe ruţe padoše na mene (Ps. 68, 10), i još: Probodoše ruke moje i noge. Izbrojaše sve kosti moje (Ps. 21, 17-18). I koje se kameno srce neće smekšati pomišljajući na ţivotvorne strasti Hrista Gospoda i na Njegovu smrt za nas. I zar vi niste proizvoljno rešili da se svakodnevno prinosite na ţrtvu za Njega? I zaista se ţrtvujete na delu. Ja mislim da vi niste tuĊi revnovanju za reĉeno, već podraţavate Spasitelja i ištete da sastradavate sa Njim s obzirom da ćete se i proslaviti zajedno sa Njim u Carstvu nebeskom. Naravno, neki od vas se izdvajaju zbog izuzetne vrline i bolji su od drugih. MeĊutim, neka bi Gospod Bog svima vama dao silu i krepost da dostignete meru uzrasta punote Hristove. 3) Kada se radujem neĉemu hteo bih da se i vi radujete, a kada se ţalostim hteo bih da se i vi ţalostite sa mnom. Sada ja imam veliku ţalost zbog brata Orsisija. On je juĉe išĉezao od naših oĉiju? I jedini uzrok [njegovog odlaska] jeste greh moj. Kao loš pastir ja nisam ni predvideo, ni predupredio, ni unapred iscelio bolesnog. Teško meni. Ja ću se pravedno podvrći sudu i biti osuĊen i predan na muke i patnje. Saţalite se na mene, a i sami se pobrinite da moje nastojateljstvo nad vama ne postane uzrok moje veĉne pogibli. Neka se svako od vas utvrdi u neophodnim pravilima i rešite da neizostavno sve govorite na ispovesti. Neka svako prebiva u onome na šta je prizvan. Naroĉito vi koji ste meĊu prvima i koji ste se pre drugih odrekli od sveta [pazite] da se ne desi da nešto po vašoj nesavesnosti, s obzirom da sebi dozvoljavate da preĊete granice priliĉnosti i da se ne drţite u svemu poretka koji sam uspostavio za svakog potĉinjenog. Ja, naime, ĉujem da vi tuĉete. Ja, pak, tako nešto nisam naredio s obzirom da je zabranjeno Boţanstvenim Pismom. Sveti oci su doduše dozvoljavali [udarce] iz nuţde u pojedinim sluĉajevima, premda bez buke i preko drugog, naravno ne iz zadovoljavanja strasti. Vi se, pak, nepriliĉno svaĊate, te ste ĉak sebi i naviku stvorili. Naprotiv, bratiju treba dovoditi u red ubeĊivanjem, krotošću i ukazivanjem na vrlinu. Naša vlast, naime, nije tiranska, već uvaţava slobodu i priziva na rado potĉinjavanje. Uvredljive reĉi "nerazumni balvane", 59

"glupane" i "porode ehidnin" i sliĉno neka se ne ĉuju meĊu vama, premda stroga reĉ reĉena bez smućenja i strasti sa umerenošću i ljubavlju zaista jeste spasonosno lekarstvo. Jer, i lekar se koristi sa lancetom i opaljivaĉem radi leĉenja bolesti. Naša lanceta i opaljivaĉ jesu epitimija i reĉ izobliĉenja. Mi se njima koristimo jedino sa namerom da ustane pali i da se opet lati svoga puta, naravno, upotrebljavajući ih sa milostivošću osobito u odnosu na nesavršene. Ni u odnosu na san, ni na hranu, ni na odmor i ostalo ne mogu da se izjednaĉe oni koji su se privikli [na vrlinu] i oni koji nisu. Stoga ţelim da se poĉetnicima ĉine ustupci dok se ne naviknu i dok sami ne nauĉe da sve usrdno delaju. Zar je naša bratija samo za posao, za vinograd i masline? Nikako. Njima treba pomoći da grade svoje spasenje. O tome starešine ponajpre treba da se staraju, a potom već o veštastvenom. Po JevanĎelju svaka smirena i skrušena duša iz dobre riznice svoga srca iznosi dobre reĉi. Takvoj duši su izobliĉenja i prekori slaĊi od slatkog pića. Srce, pak, gordoga raĊa svaĊu, gorke i grube reĉi, koje prati besni pogled oĉiju, širenje nozdrva i zversko okretanje lica. Zar se brat koji je pogrešio moţe izleĉiti na taj naĉin? 4) Molite se da se Gospod umilostivi i otkrije nam gde je brat stoga što je reĉeno na mene navelo tešku ţalost i postalo uzrok gorkih suza. Nemojte misliti da je bekstvo Orsisija nevaţno delo s obzirom da je bio meĊu poslednjima. Za mene je ono znaĉajno budući da je Hristos za njega umro. 48. 1)Smrt je blizu: pripremajte se, čisteći se od strasti; 2) treba da napredujete; 3) izbegavajte praznoslovlje i smeh, zavolite ćutanje; ukoliko i govorite, govorite o korisnom (1, 52) 1) Dani ţure jedni za drugima i teku kao reka koja stremi napred i ne zastaje. A potom [dolazi] i smrt. I koji je ĉovek koji će ţiveti i neće videti smrti (Ps. 88, 49). Ĉovek je kao trava, dani njegovi, kao cvet poljski, tako procveta (Ps. 102, 15). Nemojmo dozvoliti da budemo ismejani što nas je ĉas dolaska svetih anĊela doĉekao nespremne. Mi treba da smo paţljivi prema svakom postupku, pokretu i reĉi kao da ćemo svakog trenutka biti uzeti odavde. Mi treba da smo dobro pripremljeni i da sa nestrpljenjem oĉekujemo mig od Boga svih i Vladike koji nas poziva na prestavljenje. Ukoliko se budemo drţali na [opisani naĉin], nikakvo zlo se neće privezati za nas, zaborav od nas neće skrivati sudove Boţije, nećemo ratovati jedni protiv drugih, nećemo zapodevati svaĊe, nećemo traţiti veću ĉast od drugih, nećemo se ţalostiti što se neĉemu nismo nauĉili, što nešto nismo nauĉili napamet ili što se nismo umudrili. Naprotiv, sve reĉeno smatrajući za trice (Fil. 3, 8), samo jedno potraţimo, tj. da oĉistimo dušu od strasti i da se usvojimo Bogu. Ja vam ne govorim da ne uĉite (s obzirom da sam vam sam dao podrobna pravila šta i kako treba da uĉite), već vam ukazujem šta treba da bude prvo, a šta drugo, šta delo, a šta uzgredica. Gospod Bog naš, koji silom opasuje nemoćne i koji podiţe sa zemlje siromaha, i sa Ċubrišta uzdiţe ubogoga (Ps. 112, 7), koji i nas novoroĊene u poboţnosti iz dana u dan preobraţava u ĉoveka savršena (Kol. 1, 28), neka i nas ispuni muškom silom i javi savršenima i iznad našeg dostojanstva. 2) Apostol nas uĉi da ištemo sve veće savršenstvo (Kol. 3, 1). Nemojmo prestati da ištemo ono što nam još nedostaje i postarajmo se da sve više napredujemo, bogateći se svakim dobrom. Ukoliko si zvezda, postaraj se da postaneš sunce; ukoliko si već u dvorištu Boţijem i ukoliko si pribrojan onima koji se spasavaju, postaraj se da budeš postavljen nad pet ili deset gradova. Umnoţi svoj talanat kako bi stao iznad mnogih; zavoli mnogo da bi ti 60

se i dalo mnogo; budi verni sluga Gospodnji kako bi prvenstvovao nad svima u domu. Eto kakvi su boţanstveni glasovi: strašni kad ih slušaš. Pa ipak, kad razmišljaš o njima [uviĊaš] da predukazuju na slavu. 3) Borite se protiv Ċavola i odbijajte njegove napade. Ja sam ĉuo da se mnogi od vas prepuštaju praznoslovlju, tj. da se naveĉernjim susretima bez smućenja predaju smehu, što je pogubno i za onoga koji ĉini i za onoga koji uĉestvuje. Neko od vas izgovara smešnu reĉ i beslovesni smeh se odmah širi na sve. I Ċavo se raduje s obzirom da je na tom mestu komandir i da mu se reĉenim ugaĊa. MeĊutim, Gospod se sa svojim svetim anĊelima stidi vašeg rĊavog delanja. Ubojte se Boga i trgnite se. Ukoliko govorim nepravdu, pruţite mi dokaze da laţem i ja ću ućutati. A ukoliko je pravedno, poĉnite da se ĉuvate. Zbog ĉega vi ne obuzdavate sklonost ka priĉljivosti i zbog ĉega ne ćutite i ne izbegavate govor sve dok vas nešto ne upitaju? Oĉigledno je da ne znate za sladost ćutanja koje dušu ćutljivca ispunjava radošću koja je iznad svake radosti. Naime, takav ima Duha Svetoga za sabesednika. Vi mislite da je reĉeno nešto neznatno i ne znate da se u njoj [tj. priĉljivosti] krije svako zlo. Boţanstveni Jakov je izrekao da je jezik nemirno zlo, puno otrova smrtonosnoga, te da je onaj koga obuzda savršen ĉovek (Jak. 3, 8; 2). Vi se nemojte ogorĉiti na mene iako vas ogorĉavam. Ja sam vaš otac i reći ću reĉima apostola Pavla: Ko je taj koji mene veseli, ako ne onaj koga ja ţalostim (2. Kor. 2, 2). Desilo se da razgovarate? Dobro, no govorite o troparima i stihirama, priĉajte svete istorije, rasuĊujte o korisnim stvarima i o delima koja vam predstoje. A o nekom polju ili bašti, o biku ili štali ili neĉemu sliĉnom vi uopšte ne morate govoriti. Ko moţe o reĉenome da pita i ko moţe da da ispravan odgovor? MeĊutim, jedan je nizašto pitao, a drugi je ponovio pitanje i zapodelo se nezadrţivo praznoslovlje. Bolje je, pak, da sedite u keliji i ćutite. Onaj ko ćuti, ponavljam, ima Duha Svetog za saţitelja, kao što je i suprotno oĉigledno. 49. 1) Slika stradanja Spasitelja radi nas: slava mu i blagodarenje; 2) povodom promene poslušanja: reč onima koji ropću i koji su nepokorni; 3) na rečima su svi spremni na delanje, a na delu - ne svi: prekor (1, 53) 1) Mi ponovo ulazimo u Svetu i Veliku Sedmicu stvarnog sećanja na strasti Hristove i ponovo uĉimo šta je, koliko i radi ĉega za nas blagovoleo da pretrpi Gospod slave i Bog i Spasitelj naš. I zar se okamenjena duša neće skrušiti i dirnuti kada predstavi kako Gospoda izdaje uĉenik, kako se predaje u ruke bezakonika, kako ga vezuje vojniĉka ruka, kako se vodi na sudište, kako se okrivljuje premda je Istina, kako sluša: "Laţljivĉe i zloĉinĉe"? Spasitelja svih udaraju u obraz i On trpi, udaraju ga i ne protivi se, bolno ga ovenĉavaju trnovim vencem - i ne spaljuje drznike, odevaju ga u porfiru kao cara i kao zloĉinca ga udaraju trskom. I najzad ga raspinju i probadaju kopljem, te Ţenik svih okuša smrt. On, meĊutim, uskoro ustaje, te i nas podiţe od našeg pada, postavljajući nas u neprekidnu besmrtnost. O, Gospode Boţe naš i Sazdatelju. Šta ćemo ti mi, koji smo prah i pepeo, dostojno prineti? Po bezmerno bogatoj blagosti svojoj ti nisi prezreo svoje sazdanje koje gine, već si blagovoleo da doĊeš i spaseš nas putem krajnjeg i neizrecivog smirenja. I eto, saosećanjem spasenja i sile koju smo od tebe primili, grešnim i nedostojnim ustima prinosimo ti hvalu i blagodarnost koji nas ispunjavaju. 2) Kod vas se desila promena poslušanja: jedan je postavljen na jedno, a drugi na drugo, novo. Po otaĉkom predanju, na taj naĉin se najbolje ĉuva i ukrepljuje bratoljublje, jednodušnost i jednomislije. MeĊutim, neki su [promenu] primili bez opterećenja, a nekima 61

se pokazala teškom. Jer, jedni su privikli da odsecaju svoju volju, dok se drugi nisu pripremili. Jedni nisu imali pristrašće prema poslušanju i njima je sve jedno gde će ih postaviti, a drugima se jedno poslušanje dopada, a drugo ne, te jedno smatraju poštovanim, a drugo poniţavajućim. I od ovih drugih jedni su se, oţalostivši se na kratko, pomirili sa novim naznaĉenjem, a drugi su još uvek tvrdoglavi i istrajavaju na svojoj volji, ne potĉinjavajući se novom poretku. Ja svoju smirenu reĉ upućujem svima vama. Oni koji su našu naredbu primili kao da dolazi od Boga i koji su, odsekavši svoju volju, sa spremnošću prihvatili ono što im je naznaĉeno jesu blaţeni, ugodni Gospodu i nama i istinski (a ne prividno) ravni muĉenicima. Oni koji su naznaĉenje najpre prihvatili sa nezadovoljstvom i ţalošću, a potom se ubrzo sa smirenjem okrenuli na bolje, pokazali su da su dobri borci koji su Bogu prineli prolivanje krvi. Treći, pak, koji još uvek ostaju u nepokornosti i koji pletu samoopravdanja koja im nameću strasti predstavljaju otpadnike za koje je pravedno reći da nisu naši i da nisu ni bili naši. 3) Gospod je rekao: Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt. 7, 21). I još: Ako me ljubite, zapovesti moje drţite (Jn. 14, 15). Sliĉno vam i ja kaţem da nije svaki koji mi govori "Oĉe, oĉe", moj uĉenik i da me voli samo onaj ko ispunjava moje naredbe. Nemojmo biti mudri na reĉima, a na delu se pokazati tuĊi onom što govorimo. Ĉesto sam od vas slušao: "Ako hoćeš, prolićemo svoju krv i umreti za tebe, i bacićemo se u more, i hodićemo nagi, i ješćemo kamenje, i predaćemo udove svoje na odsecanje". Slušajući, ja sam se radovao i blagodario Bogu. MeĊutim, kad sam potom video da se ne slaţete sa svojim reĉima ja sam plakao i ridao, prigovarajući: "Ovi ljudi me ustima blagosiljaju, a srce im je daleko od mene". Ipak, ja ne govorim o svima na taj naĉin s obzirom da sam ispitao blagopokornost mnogih koji su kao anĊeli Boţiji. Ja govorim o drugima, premda i oni nisu uvek uporni u svojim ţeljama. Ja govorim uopšte kako bismo ubuduće svi bili ispravni u svemu. Traţite praotaĉka pravila kojima su oci naši uvek bili verni pred Bogom. Ukoliko ne budete delali na navedeni naĉin po svom ishodu se nećete udostojiti praćenja svetih anĊela i nećete biti postavljeni meĊu oce vaše. Jer, svako će tamo biti onakav kakav je bio ovde. Ja znam da vi svi ţelite da se spasete i da se nalazite u broju spasavanih. Dobro tecimo i padajući u iskušenje nemojmo dozvoliti da padamo. A ako se i spotaknemo brzo ustanimo, te ako zadremamo probudimo se. Ja vas ne osuĊujem već smatram slugama Boţijim i nosim vas u srcu svom. 50. Pouka pri pogledu na umrloga: starati se o nebu, a ne o telu (1, 54) O kakvoj se tajni radi meĊu nama? Kakvo obitalište oĉekuje sve? Grob od tri aršina3*). Od zemlje smo uzeti i u zemlju ćemo se vratiti. Telo ostaje ovde, a duša se podiţe gore. Šta smo mi bili ranije i šta smo postali po prestupanju zapovesti? Ono je porodilo i smrt i zbog njega smo postali truleţni. Takvima treba i mi da se vidimo s obzirom da ćemo umreti. Šta nas oĉekuje? Gde ćemo poći? Šta ćemo sresti? Zbog ĉega mi toliko negujemo ovo telo koje je i naše i nije naše, koje je i prijatelj i neprijatelj, koje je i klevetnik i staratelj, koje je i pogubno i spasonosno? Ma koliko da ga hranimo, da ga odmaramo i da ga naslaĊujemo, ono će se ipak prevratiti u crve i smradno blato. I kakva je korist da se staram za pepeo i da se borim za prah? Telo i krv ne mogu naslediti Carstva 3

Mera za duţinu koja iznosi 0, 71 m. , - Prim. prev.

62

Boţijega (1. Kor. 15, 50). Stoga se dobro pobrinimo o sebi i nemojmo dozvoliti da ţivimo

kao što ţivi stoka. Beslovesnim ţivotinjama je svojstveno da vole telo, da proširuju creva, da podrţavaju telesna stremljenja, da imaju vrelu krv, da debljaju telom i da naslaĊuju sva ĉula. Ĉoveku, pak, koji je uspoštovan obrazom Boţijim i koji hoće da ţivi onako kako je sazdan ništa od navedenoga nije svojstveno. Njegovo delo je anĊelsko delo, tj. da sagledava nebeska dobra, da razmatra sliku stvaranja sveta, da gori ljubavlju prema istinitom Bogu, da mrzi demone, da se unekoliko brine i o telu, dajući mu samo neophodno i pod meru. Da, molim vas, ispravno mislimo i u budućem veku, kada se svima bude davalo prema delima i namerama (tj. pravednima ţivot veĉni, a grešnima - oganj neugasivi), mi ćemo poznati da nismo pogrešili što smo delali na [opisani naĉin]. 51. 1) Svi u obitelji se trude, prinoseći svoju ţrtvu u opšte; stoga svima pripada ono što se čini u manastiru; 2) svima se predlaţe opšta hrana, piće i vino, ali svako ima slobodu da se uzdrţava; 3) u kom smislu je dobro da se bratija umnoţi; sa kakvim mislima nastojatelj treba da ih prima; i bratija u tome ima udela; duţnost je primati i prestarele i ozleĎene (1, 55) 1) Po reĉi apostola, dajte ude svoje da sluţe pravdi za osvećenje (Rim. 6, 19). Prihvatite boţanstveno mišljenje još izobilnije i poznajte istinsko anĊelsko dostojanstvo ĉasnog obraza vašeg ţivota. Vi ste ga, uostalom, već poznali predavši se Bogu savršeno sa smirenjem i blagodušno noseći svakodnevne osetne napore u vašim duhovnim i telesnim delima, koja su podjednako blagoprijatna i meĊusobno se dopunjuju. Jedan se zanima ĉitanjem, drugi se moli, jedan sedi za rukodeljem u kući, drugi radi negde na otvorenom vazduhu, jedan kopa vinograd, drugi kopa brazde, jedan se zamara na poslu, drugi se bavi stolarstvom. I niko nije bez posla i niko ne sedi skrštenih ruku, već svi prinose trud po silama svojim. Po meni ne treba prezirati ni vratara koji gleda na one koji ulazi, ni ĉuvara vinograda koji plaši ptice budući da i oni pomaţu celome telu zauzimajući neznatno mesto noge ili palca. Svi smo mi jedna duša i jedna volja. Na taj naĉin se i projavljujmo svagda i neka se niko ne odvaja od satrudništva i sastradavanja sa bratstvom. Ruke vaše se osvećuju i Bogu se vašim trudom prinosi ţrtva i prinos. Zar nisam u pravu? Zar vi ne hranite prestarele? Zar strance ne podmirujete hlebom, povrćem, ĉašom studene vode ili vina i svim drugim što imamo u manastiru? Zar ne ugošćujete prijatelje koji dolaze? Zar ne izdrţavate sami sebe? Zar ne hranite i nas? I šta je sve reĉeno, ako ne prinošenje Bogu? Jer, napisano je: Milosti hoću, a ne ţrtvoprinošenje (Mt. 9, 13). Vi ste milostivi kada se nešto daje iz manastira. Jer, dajući novac, odeću ili nešto drugo, ne poklanjam ja sam, već svi mi. Vi ste ĉeda moja i sauĉesnici u svemu mome - i duševnom i telesnom. Moje srce gori za vas i vama nije tesno u nama (2. Kor. 6, 12). Ja svakoga od vas grlim duhovnom ljubavlju, sa svakim sastradavam i nastojim da svakoga zagrejem i uspokojim. Stoga znajte da onaj ko ima nešto protiv nekoga ima i protiv mene, s obzirom da je on - ja. Stoga neka meĊu vama bude mir i duhovna ljubav, meĊusobno poštovanje i uzajamna pomoć. Neka poslednji poštuju prve i najveće kao mene samog i neka ih u svemu slušaju sa strahom i ljubavlju. Jer, onaj ko ne sluša nije ĉedo moje. 2) Krepite se duševnom hranom, trezvoumno i bodro ispunjavajući ustanovljene sluţbe i sveštene molitve, a potom, usled teţine poslova - i telesnom hranom, tj. varenim povrćem ivinom po ustanovljenoj meri. [Reĉeno se odnosi] na one koji nisu krepkog zdravlja. Za one, pak, koji imaju ţelju da se uzdrţavaju[mi uznosimo] blagodarnost Bogu: 63

neka se uzdrţavaju. Onaj ko pijene treba da se smućuje [misleći] da je pao, kao što ni onaj ko ne pije ne treba da se nadima [misleći] da ĉini nešto veliko. Jer, jelo nas ne postavlja pred Boga (l. Kop. 8, 8), naroĉito ukoliko smo još i tašti. Da li će neko protivreĉiti [mišljenju] da je za mlade nekorisno vino? Nikome, uostalom, ko je krepak telom nije korisno da pije vino. Ipak, na kratko vreme ja namerno dajem da piju vino po ustavu kako bi se smirile njihove pomisli. 3) Vama je poznato da nam skoro svaki dan svaki dan dolaze oni koji ţele da stupe u našu obitelj. Ipak, ja ne primam sve s obzirom da se ne staram da vas bude više nego u drugim manastirima. Ja time neću da se nadimam, premda i jesam sujetan. Mi ţelimo da se vi umnoţite ali samo u slavu Boţiju i po volji Njegovoj. Naravno, veći broj onih koji su se sabrali zajedno veću hvalu uznose Bogu premda jedino ukoliko su ih sabrali u ime Boţije. Meni nije nepoznato da se Bog raduje zbog jednog grešnika koji se kaje. Koliko se tek On raduje zbog mnoštva sliĉnih! On je meĊu dvoje ili troje koji su sabrani u Njegovo ime (Mt. 17, 20). Nije li utoliko pre i meĊu mnogim sliĉnim? Znajući, pak, svoju nemoć i mnogostrasnost ja ne ţelim da naĉelstvujem nad mnogim. Ja, naime, ni sam nad sobom ne umem da upravljam. I jedino radi zapovesti koja nareĊuje da onoga koji dolazi ne izgonimo (Jn. 6, 37), i radi [reĉenoga]: Pustite decu neka dolaze k meni. . . jer takvih je Carstvo Boţije (Lk. 18, 16) ja popuštam i primam i neodraslu decu i mladiće, i ostarele, i oţenjene i neţenjene, i zdrave celim telom i povreĊene, i jednoruke i hrome. Ja reĉeno ne ĉinim po svom proizvoljenju ili kao nešto veliko, već kao potĉinjeni i obavezan da se drţim boţanstvenih otaca. Jer, ja ću biti prestupnik zapovesti ukoliko ne ĉinim tako. Šta ćete, pak, vi reći? Da li ste saglasni sa mnom i da li ćete uĉestvovati u tome? Da ili ne? Neka mi svako odgovori kako bih bio usrdniji na tom delu. Jer, oni treba da se hrane plodom vašeg truda, ili bolje darom Boţijim, koji ispunjava sve ţivo blagovoljenjem (Ps. 144, 16), koji daje ţivotinjama hranu njihovu, i ptićima gavranova koji ga prizivaju (Ps. 146, 9), i koji je rekao: Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti ţanju, ni sabiraju u ţitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih (Mt. 6, 26). Uostalom, ja se uzdam na vaše dobro rasuĊivanje i nadam se da ćemo zajedno uvek usrdno ispunjavati sve zapovesti i da se ni u ĉemu nećemo pokazati dostojni osude. Jer, ukoliko ne primim prestarelog i ne uspokojim povreĊenog, ja ću biti prekršilac zakona ne samo u odnosu na jednu zapovest, s obzirom da zapovesti predstavljaju neraskidivi lanac i drţe se jedna za drugu. Ukoliko narušimo i najmanju zapovest, mi ćemo se nazvati najmanji u Carstvu nebeskom (Mt. 5, 19). A biti najmanji po svetom Zlatoustu znaĉi potpasti pod veĉno muĉenje. Primajmo i decu i prestarele i povreĊene i blagi Bog nas neće prezreti, već će nam dati sve neophodno i za dušu i za telo, kao što smo već od Njega primali sve od prvog dana do danas. 52. 1) Neka traje bratoljublje; spasavajte se svi, čisteći se; izbegavajte pričljivost i smeh; boli me kad čujem da je meĎu vama nešto neispravno; 2) nemojte jedni drugima davati bilo šta za jelo bez dozvole starešina, budući da činite sablazan; ko ne ispuni rečeno, dobiće epitimiju, premda ne iz gneva, nego iz ljubavi; 3) ukoliko hoćete da u svemu uvek budete ispravni sećajte se smrti (1, 56) 1) Nemojte sebi dozvoliti da se zlo odnosite meĊu sobom, već pokazujte dobru sarevnost i odgovarajuće bratoljublje. Ja vam govorim sa ţeljom da se svi spasemo. Jer, Gospod naš Isus Hristos govori: Nije volja Oca vašeg nebeskoga da propadne jedan od ovih malih (Mt. 18, 14). Prema tome, spasavajte se svi. Prinudite se i uzrevnujte da se 64

pred Boga javite ĉisti kao što ste i sazdani u poĉetku, noseći podobije boţanstvenog obraza. Nemojte biti ţustri i nemojte se predavati rasejanoj priĉljivosti. Sastajući se uveĉe iemojte izazivati smeh, kao uostalom ni kad radite zajedno, povlaĉeći jedni druge na pad. Veleglasni Jeremija negde u svojim bogopouĉnim reĉima govori: Utroba me moja boli i osećanja srca moga se nezadrţivo smućuju (Jer. 4, 19). I ja neĉisti i kukavni vam vapijem da me obuzima smrtna bolest i da me ranjavaju strele pomisli kada ĉujem da se rĊavo vladate. Ubojte se strašnoga Boga, ĉeda moja, i nemojte nekakvim nemarom gubiti vaš dugi podvig i blaţeni trud. Mi smo savršili veliku plovidbu: zar ćemo u pristaništu doţiveti brodolom. Mi smo već prošli dug put: zar ćemo već u predverju boţanstvenih obitelji zadremati. Shvatite šta govorim, s obzirom da vam je Bog dao razumevanje. Hrabrite se, i neka se ukrepljuje srce vaše (Ps. 30, 25). Podvizavajte se i obucite se u smirenoumlje. Nemojte popuštati svojoj volji već pokazujte da sa radošću ispunjavate moje naredbe. Onaj ko je umrtvio svoju volju ne odbija, ne zanemaruje i ne opterećuje se naredbom, ma koliko bila teška, već rado sluša i pokorava se, saglašava se i ne protivreĉi, kao što se, po reĉi Pisma, nerazumno ţivinĉe [pokorava] onome ko ga veţe (Ps. 72, 22). Neka svako od vas ispita sebe i svoj odnos prema poslušanju. Uostalom, po spoljašnjim pokretima i ja mogu da primetim šta se nalazi unutra. Po svetom Doroteju onaj ko nema svoje volje sve što se radi u manastiru smatra svojim delom i uvek je spokojan. Onaj, pak, ko nije takav, uvek izgleda umoran i rastrojen budući da ga vuĉe njegova volja, prelešćujući se i poprimajući razne vidove. Neka meĊu vama nema ni jednog takvog, već svi ĉistog srca sluţite Bogu u jednom duhu. Ukoliko sam ja jedno, a vi drugo, svakako će [nastati] rat i deoba. MeĊutim, zašto biste vi ratovali protiv mene ukoliko je dobro ono što vam govorim? Zašto mi zadajete napor i brigu? 2) Imam nešto da vam kaţem, bratijo moja. Zbog ĉega ne ispunjavate jednu moju zapovest kao ostale? Ona moţda izgleda neznatna. Pa ipak, njeno narušavanje ruši sve vaše velike ispravnosti. A i zašto bismo govorili "velika" i "mala" zapovest? Svaka zapovest Boţija treba da se ispuni i svaka neposlušnost pravedno donosi kaznu. Ja sam mnogo puta govorio sa strogom pretnjom da nije dozvoljeno da jedni drugima dajete nešto od hrane ili pića. Tako nešto priliĉi samo meni, ekonomu, podekonomu, skladišniku ili i nekim drugim starešinama kojima sam dao nalog po tom predmetu. Prema tome, ponovo potvrĊujem da od današnjeg dana više niko ne ĉini tako nešto, s obzirom da će podleţati epitimiji kao za tajnojedenje. Pazite i nemojte da upadate u navedeni greh iz lakomislenosti. Vi se jedni drugih stidite premda ne u dobru, bojeći se u onome u ĉemu nema straha. Vi kaţete da ne ţelite da oţalostite brata, ali ţalostite Boga i mene nedostojnog. Avaj zbog takve vaše savesti, koja je znak lakomislenosti, odsustva ljubavi prema Bogu, samovolje i telesnog prijateljstva. Usudiću se da kaţem da ne treba da primate ništa ĉak ni od anĊela. Eto, vi ĉesto primate povrće po blagoslovu: njega jedite svi. Onaj, pak, ko ne moţe da ga jede neka ga vrati skladišniku, ili, pak, neka kaţe ukoliko ţeli da ga da nekome. Onaj ko postupa na takav naĉin neće pasti pod osudu. Zar vi ne znate da se od reĉenoga uspostavlja nepotrebno druţenje? A moţe biti da vi dajete baš onima prema kojima imate neĉisto raspoloţenje. MeĊutim, ništa sliĉno ne treba da postoji. Jer, sablaţnjivo je već i samo dejstvo. He raĊa li ono došaptavanje i ogorĉenja, s obzirom da jedan prima, a drugi samo gleda? Drugi svakako moţe pomisliti da ga ne vole. Ukoliko navedete da ne dajete u prisustvu drugog svakako će biti neophodno da traţite naroĉito vreme i mesto, što znaĉi da uspostavljate skriveno druţenje i sastanke. Šta govori sveti Vasilije Veliki? [On kaţe] da namigivanje oĉima i šaptanje na uho bliţnjemu daje povod da se pomisli da se sakriva 65

neko rĊavo delo. Prema tome, vama se ne dozvoljava da ĉinite nešto sliĉno bez znanja lica koja su postavljena da [brinu] o reĉenome. Onaj ko se pokaţe kriv u tome podleţaće epitimiji. Ipak, nemojte misliti da će se [ona dati] iz gneva i razdraţenosti. He. Ja sam ih davao i dajem vam ih iz ljubavi prema vama. Ja se staram da podraţavam Gospoda, o kome apostol svedoĉi: Jer koga ljubi Gospod onoga i kara; i bije svakoga sina koga prima (Jev. 12, 6), kao i samog apostola koji o sebi govori: Koje taj koji mene veseli, ako ne onaj koga ja ţalostim (2. Kor. 2, 2). 3) Da li hoćete da ste uvek i u svemu ispravni? Sećajte se smrti, odvajanja duše od tela, stajanja pred anĊelima (u ĉasu smrti), dugog hoĊenja i stranstvovanja (po mitarstvima), susreta sa Gospodom Bogom i Spasiteljem našim Isusom Hristom, strašnog odgovora za sva dela naša, veĉnog muĉenja, Carstva nebeskog i obećanih neizrecivih dobara. 53. 1) Ja se odvajam, ali dušu svoju ostavljam sa vama; i bez mene budite kao što ste bili sa mnom; 2) pouke ekonomu; 3) saveti bratiji tim povodom (1, 57) 1) Odvajajući se privremeno od vas ja svoju dušu ostavljam sa vama i predajem vas molitvama mog i vašeg oca, koje mogu da vas saĉuvaju tvrde i nepokolebive na svagda. Vi imate zapovesti Gospoda i Boga našeg, predanja svetih otaca naših i moje smirene pouke i savete. Pazite dobro kako ţivite, ne kao nemudri, nego kao mudri (Ef. 5, 15). Ja kao da se ne odvajam od vas, nego kao da sam sa vama. Odsustvo uĉitelja laţnim uĉenicima pruţa radost, a istinskim ţalost. Gospod kroz priĉu govori u JevanĎelju: Blago tome slugi koga gospodar njegov, došavši, naĊe da ĉini kako mu je nareĊeno (Mt. 24, 46). Mi nismo dostojni da na sebe primenimo navedene reĉi, ali se radi vašeg utvrĊenja u dobrom ţivotu prinuĊavamo da govorimo ono što je iznad nas. Ja bih ţeleo da vas naĊem kako ištete Boga kao i sada kada vas ostavljam i da ste sjedinjeni u jednodušnosti, jednomisliju i u jednom srcu. 2) Vi znate da satana ima mnogo iskušenja, da je vreme prolećno i da su dani prijatni. Pazite da u nekoga od vas ne uleti strela greha. Ti ĉedo, koji umesto mene primaš nastojateljstvo nad bratijom budi u svemu koristan, snishodeći im, zadovoljavajući njihove duhovne potrebe, strogo drţeći pravila u psalmopojanju i molitvama. Jedno dozvoljavaj kad je moguće, a drugo zabranjuj po potrebi. Nemoj biti ni previše blag, ni preterano strog, već mešaj oboje, te jednim i drugim dejstvuj na dobro. Sa bolesnima saosećaj, sa skorbnima budi ţalostan, trudoljubivima pomaţi. Ĉuj šta govori Pavle, veliki vaseljenski uĉitelj: Ko oslabi, a da i ja ne oslabim? Ko se sablaţnjava, a ja da ne gorim (2. Kor. 11, 29). Da li razumeš šta govorim? Neka ti Gospod da razum u svemu. Ti imaš i opšteg našeg oca: njegove savete i naredbe prati u svemu. Onaj ko izvodi dostojno iz nedostojnog biće kao usta moja, govori Gospod u Boţanstvenoj Reči svojoj. Nastojatelj koji dostojno upravlja potĉinjenima, tj. bratstvom nazvaće se veliki na nebesima. Šta govori Gospod svetom i velikom Petru? Ljubiš li me više nego ovi. . . Napasaj jaganjce moje (Jn. 21, 15). 3) Vi ste ovce Hristove, ĉeda moja i bratijo. Molim vas imenom Gospoda našeg Isusa Hrista, koji je sebe dao za grehe naše, da se pokoravate najstarijem meĊu vama. Neka se niko ne protivi njegovim naredbama. Jer, onaj ko se njemu protivi, protivi se Boţijoj naredbi. Sa njim će biti podekonom: i njega slušajte i neka ga niko ne prezire zbog mladosti njegove. Jer, starost se ne sastoji u broju godina, kao što govori Boţanstveno Pismo (Mud. 4, 8). Star je onaj ko je stekao staraĉku mudrost. Svi budite mudri, svi 66

budite starci razumom. Neka niko nije mladenac poznanjem, već poznajte šta je dobra i ugodna i savršena volja Boţija (Rim. 12, 2). Po njenim ukazanjima i ţivite. 54. 1) UgaĎajte Bogu; starajte se jedni o drugima; nemojte biti mudri za sebe; budite jednodušni; 2) monaštvo zahteva trud, a naročito smirenje; pokoj [se očekuje] u budućnostn, premda i ovde postoji plod truda; svi manastiri sa trudom ţive; smireno se pokoravajući rečenome, mirno ţivite dok ne preĎete [u drugi ţivot]; 3) brat Pahomije je počinuo; sećajte se njegovih vrlina: odsustva smelosti, uzdrţanja, smeha samo do osmeha, trezvoumlja i podraţavajte ga; blagodarim Bogu koji nam pokazuje dostojne ljude (1, 59) 1) Vi znate da Bog od nas zahteva da ţivimo bogougodno, prinuĊavajući se u sadašnjem veku na podviţniĉko pritešnjavanje u oĉekivanju da dobijemo ţivot veĉni. Ubojte se Onoga koji je jedini strašan u sudovima svojim i dobro se ponašajte jedni prema drugima. Nemojte svemu pretpostavljati svoje telesne ţelje, jedan drugog uvlaĉeći u svoje strasti. Ja saznajem da ste vi svadljivi u svojim besedama i da ne rasuĊujete i ne ištete ono što je svima korisno, već ono na šta svakoga vuĉe njegovo raspoloţenje ka samougaĊanju. Vi, dakle, ne ispunjavate apostolsku zapovest o meĊusobnom staranju s obzirom da ste udovi jednog tela (1. Kop. 12, 25-26). Ukoliko ste svi saglasni u neĉem dobrom, vaše delo će biti blagouspešno. Ukoliko ste, pak, raznih misli i, sledstveno, samoljubivi i pametni za sebe same vi ćete potpasti pod proroĉku pretnju. Jer, veleglasni Isaija govori: Teško onima koji su pametni sami za sebe i pred sobom razumni (Is. 5, 21). Dobro ţivi onaj ko ne nastoji ni na ĉemu i onaj ko ne govori ili dela po svom osobitom razmišljanju i rešenju, već prema dotiĉnoj potrebi. Ukoliko budete takvi vi više nećete ratovati meĊu sobom, te nećete dozvoliti sukobe meĊu sobom, ni gorĊenje, ni ismevanje. Koliko je bilo verujućih u Jerusalimu. Pa ipak, kod svih je, po pisanome, bila jedna duša i niko nije imao ništa svoje ni ţelju, ni imovinu. 2) Ĉeda moja, ţivot monaha ima mnogo napora i trudova, te zahteva znoj i trpljenje, a ponajviše smirenje. Onaj ko se odlikuje tom vrlinom po svetim ocima nema opasnosti od pada. On je pogodan za svako delo i postaje dragocen kao oĉišćeno zlato. Ja znam da se vi do umora trudite na svom delu. Neka vam Gospod da milost i dobar ţivot po prolasku ovog ţivota, tj. u drugom ţivotu. Mi i ovde nalazimo plod od truda u utesi i pokoju za telo. Znajte da ne dobijamo samo mi ono što je neophodno za ţivot [svojim] trudom. Da, i svaki manastir trudom i znojem odrţava svoj ţivot. Jer, moţemo li mi uĉiniti laţnom reĉ istinitog Boga našeg koji je praocu rekao: U znoju lica svoga ješćeš hleb svoj (Post. 3, 19). Nikako. Onaj ko se smireno pokorava ovom zakonu ţivota dobro hodi putem Boţijim. Neka vam kao uteha i ukrepljenje posluţi blagoslov oca našeg. Imajte i usrdnu molitvu mog smirenja kojom, iako grešan i nedostojan, svakodnevno umoljavam milosrdnog Boga da se saĉuvate u uzajamnom miru, u popustljivosti, u srdaĉnosti i ljubavi kako biste u vreme razrešenja od tela sa neosuĊujućom savešću i dobrom nadom prešli iz ovog u drugi ţivot i dobili veĉnu blaţenu nagradu. 3) Juĉe je poĉinuo naš brat Pahomije. Setite se vrlina tog muţa, tj. kako je bio daleko od drskosti i do koje mere je bio uzdrţljiv. Naš otac govori da on, dok je bio baštovan, nije sebi dozvoljavao da se mimo onoga što se daje na trpezi dotakne ni najmanjeg ploda. Od drugih sam slušao da on ni ono što se davalo da bi se pojelo van trpeze nije jeo u bašti kako ga niko ne bi podozrevao na svoju štetu. Svima nama je 67

takoĊe poznato da se on nikada nije smejao i da nikada nije išao preko osmeha, svagda ĉuvajući strogu paţnju prema sebi i trezvoumno nastrojenje. I delatelj Boţiji je zaista bio neumoran, trudeći se, kao što znate, danonoćno, te je otišao blaţen. Nemojte prestati da ga poštujete najpunijim poštovanjem. Porevnujte da podraţavate i njegove vrline kako biste posle odlaska ostavili dobar spomeni pouĉan primer za celo bratstvo. Jer, u vašoj je vlasti da vas po vašoj smrti poštuju u skladu sa vašom ţeljom, tj. da ste blaţeni, ili sveti, ili prepodobni ili da vam priliĉi neki drugi naziv. I reĉeno će biti moguće ukoliko već se ovde budete ponašali u skladu sa [ţeljom]. Primeri onih koji su tako nešto poţeleli i ostvarili pokazuju da ne postoji nikakva nepremostiva prepreka i nikakva nemogućnost koja se ne moţe savladati. Vi poţelite da budete nazvani blaţeni, ravnoanĊelski i bogougodni i zaista ćete postati takvi ukoliko se budete uzdrţavali od svojih ţelja, ukoliko zavolite da se prinuĊavate pa svako dobro i ukoliko izaberete da budete smirenoumni u svemu. Ja sam uveren da ste takvi i da ćete ostati takvi, te se mnogi iz naše obitelji prinose kao ĉasni prinos Bogu. Ja se ushićujem i ispunjavam svakom utehom stoga što mi je Bog, bez obzira na moju preveliku nedostojnost, darovao takvu bratiju koja, usuĊujem se reći, ni malo ne zaostaju za drevnima. I oni su se podjednako odrešili od sveta, i potĉinili se poslušanju, i sebe predali za ime Boţije do smrti. Neka je hvala Bogu koji je i u poslednje dane ove prizvao i projavio takve izabranike svoje. Jer, svagde i po svoj zemlji ima mnogo onih koji mu ugaĊaju. Sluţite Gospodu sa strahom, i radujte se Njemu sa trepetom (Ps. 2, 11). Traţite ga i dostići ćete Onoga ko vam daje Carstvo nebesko. 55. 1) On izraţava svoje blagovoljenje prema revnosnim trudbenicima i moli da se revnuje i za duhovna dela i za manastirska poslušanja; 2) ţurite na dela, podstičući jedan drugoga i ne čekajući drugi poziv; savlaĎujte strasti: i premda here imati rane od njih, nećete se lišiti nagrada dobrih vojnika; 3) budite milostivi ne samo prema ljudima, nego i prema stoci; 4) čuvajte stvari, čak i stare sitnice; 5) uvek očekujte smrt; podigavši jedra plovite pazeći da negde ne procuri voda, tj. iskušenje kroz čula (1, 63) 1) Sveti Vasilije Veliki je rekao da je sveblagi Bog ĉoveku dao dar slova da bismo jedni drugima otkrivali savete i pomisli srdaca naših. I eto, i ja vama otkrivam šta je u srcu mog smirenja. Premda sam kukavan zbog mnoštva grehova svojih, ja ostavljam svoju nemoć i opasnost svog poloţaja te svo svoje staranje okrećem na vas, bojeći se i trepteći za vas i zbog vas se podvizavajući u svemu. Stoga je onaj ko se meĊu vama iznad svega stara o svom spasenju zapravo moj gospodar, vladika i otac, a ne ĉedo i ja mu se misleno bacam pred noge. Onaj ko je brz i usrdan u delanju svog dela jeste moja sila i krepost. Onaj ko je ćutljiv, smirenouman i ko trepti od reĉi Boţijih jeste duša moja, srce moje i um moj. MeĊutim, ja se razdraţujem zbog onog koji ništa ne ĉini s obzirom da, po boţanstvenom Pavlu, nije dostojan ni da jede (2. Sol. 3, 10), kao uostalom i zbog onog ko okleva, zbog lenjivog, zbog onog ko ropće, sanjivog i dremljivog za delom. Stoga vas molim da ustanete, ĉeda moja i bratijo, sapodviţnici i saputnici na putu koji vodi na nebesa. Ponajpre se latite duhovnih dela toplo i krepko, razgorevajući se kao oganj i ţureći na noćna psalmopojanja i dnevne molitve. Potom se okrećite i na telesna dela koja su vam u rukama, ustajući što ranije i ne dopuštajući da sunce nekoga zatekne na odru, kao što je zapovedio sveti Vasilije Veliki. U tople ĉasove dana moţe se odspavati, premda na jedan sat da biste brzo opet ustali. Poĉuj šta se kaţe u Boţanstvenim JevanĎeljima: [Ţene] 68

doĊoše vrlo rano na grob (Lk. 24, 1). Vrlo rano su hodili i Petar i Jovan, a y ponoć su na

molitvu ustali Pavle i Sila (Dap. 16, 25), podraţavajući ono što se poje u Psalmima (Ps. 118, 62). I šta još o sebi govori Pavle? Dan i noć smo radili da ne bismo bili na teretu ikome od vas (1. Sol. 2, 9). Vidiš li da se apostol i propovednik JevanĎelja i lovac vaseljene posle sluţenja slovom okretao ka zanatu i ruĉnom radu, dajući nam obrazac ţivota po Bogu. 2) Nemojte biti zaboravni slušaoci (Jak. 1, 25), nego delatelji zakona i ispunjivaĉi onoga što vam je saopšteno po boţanstvenom savetu. Revnujte meĊusobno i podstiĉite jedni druge. Koje brţi od drugih na poslušanju? Onaj ko ne ĉeka drugu reĉ od naredbodavca. Ko je viši u smirenju? Onaj ko kod prve reĉi padana noge traţeći oproštaj i primajući na sebe svaku klevetu. Ukoliko ste takvi, dobro znam da se radujete i veselite, da se uznosite nadom na bestrašće i oĉekivanjem nebeskog blaţenstva, da prebivate ĉisti dušom, te da nemate zavisti i strasti. I premda vas ubadaju i škakljaju strasti, vi ste naoruţani duhovnom odvaţnošću i odbijate demone koji vas napadaju. Uostalom, i onaj ko odnosi pobedu u borbi zadobija rane. I da je sav u ranama, njega će Car nebeski ovenĉati s obzirom da nije umrtvljen grehom. 3) Budite, dakle, milostivi kao i Otac vaš što je milostiv (Lk. 6, 36). Napisano je: Unutrašnjost neĉastivih nije milostiva, a pravednik miluje duše stoke svoje (Priĉ. 12, 10). Ponajpre javljajte milost jedni prema drugima, a potom i prema ţivotinjama, ne ostavljajući ih gladne i ţedne, već im u svoje vreme dajući hranu i piće. Uhranjenost i snaga teglećih ţivotinja i jeste oĉigledni znak da pripadaju monasima. Ukoliko nisu takve, oĉigledno je da nisu manastirske, već zlih i nerazumnih svetovnjaka. 4) Budite taĉni ispunjivaĉi pravila našeg ţivota, ĉak do najmanjih sitnica. Vi revnujete za reĉena pravila u drugome, ali revnujte i u odnosu na stvari: nemojte bilo kako odlagati povrće, nemojte dozvoljavati da trule plodovi, nemojte se odvraćati od starih parĉadi ili odrezaka veliĉine pedlja, kao uostalom ni odeće. Kao što je napisano u Staraĉniku, monah treba da nosi odeću koju niko ne bi uzeo ĉak i da je tri dana izbaĉena iza vrata. Utoliko pre on ne treba da se gnuša odeće koja još stoji na plećima. Još vam govorim da ni suvarke ne prenebregavate i ne spaljujete uzalud, kao ni komade daske koji moţda još mogu biti upotrebljeni. Nemojte prolivati vino i ulje, što nije doliĉno. 5) Svakodnevno oĉekujte razrešenje od svoga tela, kada ćemo se javiti pred strašnim licem Gospodnjim. Stoga neka vam suze budu hleb dan i noć (Ps. 41, 4). Sećajući se reĉenoga izmivajte pred Njim srca svoja. I ja se nadam da ćete proći kroz mesto šatora divnog, do doma Boţijeg, s glasom radosti i duhovnog ispovedanja odjeka praznujućeg (Ps. 41, 5). Prema tome, nemojte se predavati tuzi i nemojte se smućivati zbog strasti, ĉak i da vas silno uznemiravaju. Naprotiv, digavši jedra duše, vi blagodušno produţite plovidbu i postarajte se da preplivate veliko i opasno more ovoga ţivota, upravljajući se molitvama oca našeg. Ukoliko i uĊe zla voda kroz pukotine, tj. kroz ĉula vida (ukoliko nešto strasno pogledaš, premda i nenamerno), ili sluha (ukoliko primiš prijatnu reĉ ili melodiju), ili mirisa (ukoliko osetiš miris namašćenog tela), ili ukusa (ukoliko se nasladiš nekim jelom), ili dodira (ukoliko se namerno ili sluĉajno dotakneš svog ili tuĊeg tela i upadneš u plen), postaraj se da je brzo izbaciš napolje kroz ispovedanje i suze. A ukoliko strast dune suviše silno, treba spustiti jedra, tj. prihvatiti istinsko smirenje. Ukoliko pukne uţe, tj. krepost trpljenja, brzo ga doterajte kroz vaspostavljanje sile uma. Ukoliko dejstvujete na [navedeni naĉin], vi ćete bezbedno sa tovarom vrlina ući u tiho pristanište veĉnog ţivota. 69

56. 1) Početnici imaju jaka iskušenja zbog ostatka grešnih pristrašća i navika; 2) veliki je obraz našeg ţivota ukoliko ga uporedimo sa svetskim i u odnosu na ono što sada imamo, i na ono što očekujemo; 3) kada ustaju iskušenja u snu ili od tela i strasti, vi stojte i borite se sve dok ne pobedite; 4) on nabraja pomisli desne i leve strane, predlaţući da se drugim protivimo, a prvim prilepljujemo (1, 64) 1) Nemojte se ĉuditi što se dešava da se neko od vas oklizne ili sasvim otpadne od nas, naroĉito od onih koji još prohode iskušeništvo i nedavno su stupili u obitelj. Oni ne podnose lagano breme Hristovo zbog rĊavih raspoloţenja i sklonosti koje su ostale u njima, tj. zbog odsustva trudoljublja, zbog svetoljublja i grehovnih navika. Oni se opet vraćaju nazad, kao to ce pas vraća na svoju bljuvotinu (2. Pt. 2, 22). Istinita je reĉ Gospodnja da je malo stado prema kome ima blagovoljenje Njegov Otac (Lk. 12, 32). Malo je onih koji tesnim vratima i skorbnim putem idu u Carstvo nebesko (Mt. 7, 13-14). Jer,

ako neko doĊe meni i ne mrzi oca svoga, i mater, i ţenu, i decu, i braću, i sestre, pa i dušu svoju, ne moţe biti moj uĉenik (Lk. 14, 26).

2) Veliki je i nadsvetski obraz anĊelskog ţivota našeg. Blaţen je onaj koga je Gospod za njega izabrao iz banalne ništavnosti sveta i ko je, pritekavši na Njegov glas, prihvatio visok ĉin ţivota, ĉekajući da zrenjem uma još ugleda Carstvo nebesko. Jer, u donjem svetu je tama i mrak. Ĉovek koji umesto veĉnih i netruleţnih dobara bira sujetna, truleţna, brzoprolazna [dobra], koja naslaĊuju samo ovdašnji ţivot, u stvari kao da se nalazi u noćnoj bitki i ne zna i ne vidi odakle dobija udarce i zbog ĉega se stvaraju neprijatne okolnosti, udarajući ga kao talasi. Onaj ko je ugledao i razumeo reĉeno [rešava] da se istrgne iz gomile onih koji su zarobljeni Ċavolskim zamkama, te kao ptica poleće gore i diţe se na mislenu goru bogougodnog ţivota, imajući ispod sebe ismejanog i satrvenog lovca, tj. satanu, po reĉi Gospodnjoj: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraţiju (Lk. 10, 19). Gazite i satirite mnogobrojne glave njegove i svu njegovu gordeljivu ratniĉku silu, obukavši se u podviţniĉko sveoruţje. Eto šta svedoĉi o vašem usinovljenju Duhom Svetim i šta vas ĉini sinovima Boţijim. 3) Nemojte se kolebati ni zbog ĉega što se dešava sa vama radi ispitivanja vašeg bogoljubivog raspoloţenja. Nemojte se rastrojavati kada se na vas podigne unutrašnja ili spoljašnja borba, već se drţite u svom ĉinu do krvi, nesumnjivo oĉekujući da ćete se kroz trpljenje udostojiti venaca. Hrabrite se, suprotstavljajući se lukavoj zmiji koja vas napada. Vi znate za ustajanje tela, tj. za domaće uspaljivanje protiv doma vašeg, protiv ĉasne duše vaše. Vi znate strasti tih arapskih vukova koji se spolja predstavljaju u ovĉijoj odeći, a unutra su zlobni gubitelji. Vi ih prepoznavajte po plodovima njihovim, kao što kaţe Sveto JevanĎelje, i tvrdo stojte na svome. 4) [Ponekad] u vama niĉu pomisli bogoljublja, zdravoumlja, poboţnosti, skrušenosti, trpljenja, sećanja na smrt, na ishod, na susret sa anĊelima, na stojanje pred anĊelima, na stojanje pred Gospodom, na odgovor pre Njegovim sudom, a na kraju ću dodati i ono što je na prvom mestu - pomisli poslušanja, smirenja, odsecanja svoje volje, podnošenja podsmeha i sliĉno. Znajte da se radi o pomislima desne strane, pomislima Carstva nebeskog, koje tabaju put ushoĊenja ka njemu i prate ga. Suprotne pomisli su svetoljublje, greholjublje, slastoljublje, drskost, praznoslovlje, pospanost, taština, neposlušnost, neverje, samovoljno sluţenje. I ko bi nabrojao sve strasti? Izbrojaću ux, u većma od peska umnoţiće se (Ps. 138, 18). Znajući, dakle, šta pripada desnoj, a šta levoj 70

strani, od drugog beţite što dalje i terajte ga u bekstvo protiveći mu se, kao što uĉi apostol Jakov: Usprotivite se Ċavolu, i pobeći će od vas (Jak. 4, 7), a ca prvim se spajajte, opštite, sapostojite i steknite ono što je obećao isti apostol: Pribliţite se Bogu, i On će ce pribliţiti vama (Jak. 4, 8). Uopšte ne dopuštajte samoljublje, samorasuĊivanje, svojeumlje, što otaĉka reĉ smatra istoĉnikom svih prelesti za poslušnika. Naprotiv, uvek se drţite bratoljublja, prostote, popustljivosti, poslušnosti, bogomudrosti, bogoĉašća, savršene predanosti Bogu i izbegavajte lukavost, ljubav prema svetu i pretvaranje.

57. 1) Mi smo u borbi, u kojoj sam ja vojvoda i podstičem vas rečima da stojite; 2) naši podvizi nisu mali; ipak, nemojte gledati na vidljivo, nego na nevidljivo i radujte se, budući da je nagrada velika; 3) Gospod je sebe predao za nas; predajmo i mi sebe za Njega, čvrsto stojeći u svom činu (1, 65) 1) Mi se nalazimo u ratu koji je teţak i teško savladiv. Jer, šta govori boţanstveni apostol? Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Pred sukob sa neprijateljem naĉelnik vojnog odreda reĉju ohrabruje vojnike koji su mu podvlasni i podstiĉe ih da se hrabro ustreme na pobedu. I ja, premda sam nemoćan, ipak imam duţnost, obavezu i ţelju da vas, vojnike Hristove, svagda, a ne samo povremeno, podstiĉem i obodrujem na odbijanje demonskih pukova i raznoraznih strasti bešĉašća. 2) Trud i znoj u vašim duhovnim podvizima nije mali, već krajnje naporan, borilaĉki, divan i natprirodan. Jer, vi svakodnevno noseći [teret] odsecanja svoje volje kao da izlivate krv, i [podnoseći] prekore i uvrede - kao da [primate] duboke rane, i [prihvatajući] naloge poslušanja - kao da [preduzimate] napor bitke. I nikome od vas nije dozvoljeno da prestupi granicu dozvoljenog i naloţenog. Vi svi zajedno stupate u borbu i zlopatite se do iznemoglosti, stremeći i prinuĊavajući se na sve što je svojstveno podviţnicima, tj. na glad i ţeĊ, na hladnoću i nagotu, na slavu i bešĉašće i na sve ostalo ĉime se hvali apostol (2. Kor. 6, 48; 11, 27). Pa ipak, radujte se ĉeda moja, radujte se gledajući na nevidljivo, a ne na vidljivo. Jer, vidljivo je privremeno, a nevidljivo veĉno (2. Kor. 4, 18). Setite se da je ţivot sakriven sa Hristom u Bogu. A kada ce y preporodu [tj. novom ţivotu] javi Hristos, ţivot naš, onda ćete ce u vi javiti (Kol. 3, 33) kao što jeste, tj. veĉno će se veseliti budući da će vam Podvigopoloţnik vaš Vladika dati veĉne i neprocenjive nagrade za vaše podvige u telu. 3) Gospodo moja i vladike, ostanite u ljubavi Boţijoj. On nas je zavoleo i sebe predao na osudu krsne smrti. I mi treba sebe da predamo za ĉovekoljubivog Vladiku, uznoseći mu blagodarnost za [ĉinjenicu] da nas je udostojio da se u ime Njegovo odreknemo svih svetskih dela i poslova, svakog telougaĊanja i svega što je od ovog veka. I šta bismo mi uzvratili Bogu koji nas je ukrepio na reĉeno? Jedino [odluĉnost] da zbog nemarnosti i neosetljivosti ne izgubimo ono što smo već uĉinili, da nismo malodušni pred onim što dolazi i da se ne plašimo budućnosti, već da smo spremni da rado i sa srĉanošću ĉak i krv prolijemo ukoliko je neophodno. Budite ĉvrsti i sve više se uĉvršćujte delajući sve usrdnije, ţivlje, bogougodnije i druţeljubivije od sada i do veka. 58. 71

1) Sećam se smrti i svega što se tada dešava i molim se da mi se da da se očistim i ne okusim oganj; vi se, pak, radujte gledajući na nagrade, iako je vaš sadašnji [udeo] skorban; 2) evo četrdesetnice: susretnimo je sa radošću kao vreme očišćenja i duševnog pokoja; nemojmo takoĎe zaboraviti da je ona i vreme duhovne setve; zauzmimo se, dakle, za to blagotvorno sejanje; idući, pak, carskim putem umerenosti u svemu, više se postarajmo o napredovanju u smirenju (1, 66) 1) Setivši se smrti jednog od poštovane bratije, ja sam zastenjao i oţalostio se dušom mojom pomišljajući na prestavljenje, na razdvajanje i odeljivanje duše od tela, na uzimanje u drugu zemlju, na stupanje na neki drugi put, na prelaţenje u drugi, neobiĉni, neispitani, nepoznati, neobjašnjivi i neizrecivi svet. Jer, ko moţe reći kakve ćemo tamo imati susrete, kakvo hoĊenje, kakav prizor i dogaĊaje? I kakve će sluge Boţije biti poslane da nas odavde uzmu na nebesa? I da li se moţda poslanstvo neće sastojati iz zlih anĊela. Ubojmo se takvog sluĉaja. Ko će putovati sa nama i sprovesti nas na onu stranu? I gde ćemo ući? Da li u stranu upokojenja, u mesto šatora divnog, do doma Boţijeg, s glasom radosti i ispovedanja odjeka praznujućeg (Ps. 41, 5)? Ili, naprotiv, u oganj i tamu, ka crvima i u druga bezbrojna muĉilišta? Pomišljajući o reĉenome, ja se izbezumljujem, uţasavam, treptim i molim da mi ovde bude dano da suzama omijem bezbrojne grehe moje i da se unekoliko oĉistim pre nego što ispitam onaj sveproţdirući i beskonaĉni oganj. Vi se, pak, nalazite u podvizima i borbama za vrline. Stoga slušajući i razmišljajući o reĉenome vi imate radost i cvetate ţiveći u Gospodu. I premda je ono što vas okruţuje tuţno, vi gledajte na veĉnu nagradu, revnujte bez lenjosti i malodušnosti i privedite kraju tok svoj. 2) Evo nastupa sveta ĉetrdesetnica, tj. prosvećujući i oĉišćujući period ĉasnih dana. Neka se niko ne straši i ne lenji. U ovo vreme su slatki umiljenje, uzvišavanje sveštenih pomisli, izobraţenje nebeskih zrenja, oĉišćenje srca i tela, odbijanje skverni strasti i suzno omivanje pred Bogom u skrušenosti. Oraspoloţimo se da ove dane primimo kao vreme telesnog i duševnog upokojenja i utehe, ĉak više duševnog negoli telesnog. Ovo vreme jeste vreme setve. Sve što se seje u telo preokreće se u truleţnost, od ĉega ostaje samo potpaljivanje pohote koje proizvodi ţivotinjsku i beslovesnu uzavrelost krvi. O, koliko smo mi ljudi u zabludi što se staramo o prolaznom i što smo priljeţni za nepostojano! U duševnoj, pak, setvi ne propada ništa od onog što se primi, ništa ne odlazi uzalud, ništa se ne gubi, već se sve ĉuva i sve hrani zaista besmrtnom hranom vaše ĉasne duše. U njoj je radost, mir, vera, nada, ljubav, prosvećenje, oĉišćenje, osvećenje i najzad oboţenje. Nemojmo, uostalom, dozvoliti da se u odnosu na telo pruţamo u preteranosti i da skrećemo od ustanovljenog poretka, već idimo carskim putem i u odnosu na hranu, i na piće, i na bdenje, i na usamljivanje, i na spavanje na goloj zemlji i na ostalo. Naroĉito budimo revnosni u smiravanju boţanstvenim smirenjem, te da nelicemerno slušamo i sa korenom odsecamo svoju lukavu volju, kao što je i odsecamo. Dejstvujući na opisani naĉin u tihosti i ljubavi, vi ćete, ispunjeni Duhom Svetim, ući u svetle dane Svetog Vaskrsenja Hristovog. Eto šta vam napominjem kao duţnik i šta ću napominjati. Ispunite zapovesti i smirenu reĉ moju te će vas zapeĉatiti Duh Sveti svojim peĉatom. 59. 1) Pošto sam prebivao u svetskoj sujeti, ja sam zablagodario Bogu što sam zajedno sa vama pobegao od nje; 2) nema ništa blaţenije od našeg stanja i po 72

onome što je [naš] cilj, i po onome što se daje sada; 3) zavolimo Boga: jer, ima li koga dostojnijeg ljubavi, i ima li uopšte blaţenije ljubavi; vi ste tome pristupili i započeli, ali je kraj daleko; 4) telo treba umrtviti, naročito njegove pohote izbegavanjem svega što moţe da ih izaziva (1, 67) 1) Prekjuĉe sam po naredbi našeg vladike izašao iz manastira i popeo se u patrijaršiju, a potom [otišao] na carsku Liturgiju. [Kod njih] sam proveo ĉitav dan i video prizore i lica, kruţenje svetskih dela i uţurbanost koja goni ljude, kao i njihovu mnogopriĉljivost, mnogobriţnost i svetske razgovore. I sve se dešavalo u vreme svete ĉetrdesetnice. Mene je [ono što sam video] udaljilo od obiĉnog nastrojenja. U ušima mojim su odzvanjale strašne reĉi i oĉi moje su se rasejavale mnogim i raznoobraznim fantazijama. I sada se reĉeno oseća u meni, te ja koristim sadašnje vreme da vam ga saopštim. Iz zgusnutog oblaka padaju kapi kiše, a zbog pritešnjenog srca mog kapljale su suze iz oĉiju mojih. Ja sam ispustio uzdah iz dubine srca mog i utišao uzburkanost mojih pomisli. Molitvenim ushoĊenjem gore, ja sam zablagodario Gospodu i ublaţio vas koji ste izašli iz sredine sliĉnih i odluĉili se od njih, odrekavši se ĉak i samog dodirivanja sa svetskom neĉistotom. Vi prebivate na poprištu potĉinjavanja svakodnevno se boreći sa iskušenjima trpljenja i duhom ushodeći na visinu vrlina bogougodnim nastrojenjem i ponašanjem. 2) Ima li šta blaţenije, poţeljnije i lepše od vašeg poloţaja i stanja? Vi ste zaista ĉeda Hristova i sluge Boga i Oca, koji ste se odrekli od tela i krvi. Ciljevi ţitejskih ljudi su u zemaljskom, a vaši - u nebeskom. Njima je svojstveno da se ovdašnjem raduju bez radosti, da se ovdašnjim bogate bez osećaja bogatstva i da se ovdašnjim naslaĊuju bez utoljavanja gladi naslaĊivanja. Ja o njima ne mogu da govorim drugaĉije. Kod vas je, pak, veselje koje istiĉe iz nade, radovanje zbog obećanog u budućem veku, obogaćenje u veĉnom pri siromaštvu u vremenom i okušanje nezamislivo slatkih duhovnih dobara pri skorbnom uzdrţanju. Nemojmo ublaţavati, gledati, posmatrati i ţeleti ništa osim onoga što nam je darovano po gornjem udelu i ĉime nas je obogatio Duh Sveti. 3) DoĊite i uznesimo slavu Onome koji nas je prizvao. PriĊite i zavolimo Onoga koji nas je zavoleo. DoĊite i ropski posluţimo Njemu kako bismo se udostojili gospodarenja nad svime. PriĊite i ubojmo se Njega kako bi nas se uplašio svet i zavoleli nas anĊelski likovi. DoĊite i oĉistimo se od zlih dela i pomisli kako bi nas nepristupna Svetlost oblistala munjom Duha i uzvela nas na visoku goru boţanstvenog ţivota, pokazavši nas ljudima kao boţanstveni grad. Slušali ste šta neko od svetih otaca govori u Staračniku: ukoliko uspoštujemo Jedinog, tj. Boga, svi će poĉeti da nas poštuju, kao što će nas susresti suprotno ukoliko ga oţalostimo svojim gresima. I ko ne bi zavoleo Gospoda? I ko se ne bi prilepio uz veliku i neprestanu Svetlost? Ko neće pojuriti prema velikom Podvigopoloţniku i Vencedavcu? Ko ne bi hteo da sacaruje sa Svecarem vekova? Ko svemu neće pretpostaviti usinovljenje Onome od koga je svako oĉinstvo na nebu u na zemlji, Ocu štedrosti i Vladici svih? Ko neće porevnovati da zajedno sa Gospodom našim Isusom Hristom nasledi opštenje sa Ocem koje se ne moţe reĉima opisati, u sluh smestiti i mišlju ispitati? Vi ste izabrali reĉeno i zavoleli, izašli na poziv i došli, zapoĉeli teĉenje i dovršavate ga. Ipak, još nije kraj podviga, još nije kraj trĉanja, još treba naporno trĉati, još nije isteklo vreme takmiĉenja, kao štosu izrekla velika i zlatna usta Duha. Zar ne ĉujemo šta govori Pavle, svetlost svetu i vaseljenski apostol: Ja, dakle, tako trĉim, ne kao na nepouzdano; tako se

borim, ne kao onaj koji bije vetar; nego iznuravam telo svoje i savlaĊujem ga, da propovedajući drugima ne budem sam odbaĉen (1. Kor. 9, 2b). 73

4) Vidiš li šta je izrekao ĉovek Boţiji? Neophodno je umrtvljavanje i snaţno porobljavanje neukrotivog konja tela. Pritesnimo ga i obuzdajmo ga. Ja mnogostrasni i mnogogrešni vas molim da on ne pojede uzde, da ne zbaci konjanika, tj. um i da nas ne uĉini podsmehom za neprijatelje naše. Izbegavajmo strma mesta kako bismo bezbednije putovali. Shvatite, uostalom, šta govorim. Teško lukavom pogledu koji u dušu pušta otrov greha. Teško kukavnoj drskosti koja brzo spaljuje dom vrlina. Teško mladićkim uzajamnim osmesima bezbradih ili i bradatih, koji u jednom trenu svrgavaju u najdonja mesta strasti. Teško sitom stomaku i mnogom spavanju, koji poraĊaju i umnoţavaju zloplodno seme pohote. Teško onima koji se udruţuju po dvoje i tajno se sastaju radi sedenja i besede, koji meĊusobno otkrivaju sramne pomisli navodno radi uzajamne koristi i pomoći, s obzirom da je meĊu njima satana, a ne Hristos. Ogradite sebe strahom Boţijim i iznad svega se uzvišavajte u svom nebeskom ushoĊenju. 60. 1) Ustanite i potraţite iscelenje kod Svelekara Gospoda; 2) naš ţivot je uzvišen - anĎelski, a mi smo telesni i zemni; stoga se za uspeh u ţivotu od nas zahteva veliki podvig (1, 68) 1) Ustanite i ispravite se, te hodite dobro vašim putem. Neka se onaj ko drema u nemaru probudi za radinost. Onaj ĉije suse ruke opustile i noge hramlju na obe strane neka poĉne pravo da hodi po stazama zapovesti Gospodnjih. Onaj ko je slep zbog strasnih pomisli neka oĉi umije u kupelji suza i, progledavši bestrašćem, proslavi Gospoda. Onaj ko je kao gubavac pokriven grehovnim krastama neka toplo pristupi Gospodu i svakako će ĉuti: Hoću, oĉisti se (Mt. 8, 3). I oĉistivši se, već se ubuduće ĉuvaj gube. Onaj ko je gluv dušom i slep umom neka ište sluh i govor i naći će s obzirom da Boţanstveno Slovo isceljuje sve koji su rĊavi po unutrašnjem ĉoveku. Ovu reĉ ja upućujem onima koji su nemoćni meĊu vama. Jer, zdravi nemaju potrebu za lekarom nego bolesni (Mt. 9, 12). 2) Ĉin našeg ţivota jeste veliki i preslavan. Ipak, do savršenstva se ne dolazi jednostavno, nego uz mnogi znoj i podvig. I s obzirom da je boţanstven i anĊelopodoban, on zahteva i velike napore i usrĊe. Jer, mi telesni hoćemo da se upodobimo bestelesnima. Nalazeći se u svetu, mi revnujemo da ţivimo kao da smo na nebesima. Svezani sa telom i krvlju, mi se prinuĊavamo da ţivimo kao besplotni i beskrvni. Jer, po apostolu, telo i krv ne mogu naslediti Carstva Boţijega, niti raspadljivost nasleĊuje neraspadljivost (1. Kop. 15, 50). Stoga je nama neophodna velika ĉvrstina, velika paţnja i usiljena marljivost budući da, apostolski govoreći: Telo ţeli protiv Duha, a Duh protiv tela; a ovo se protivi jedno drugome (Gal. 5, 17). Pazite da ne dozvolimo da se u nama bolje potĉini gorem, te da ono što treba da je gospodstveno u nama ne bude nadvladano ropskim strastima tela kako se ne bi pokazalo da hodamo na glavi drţeći noge uvis. 61. 1) Prepolovljenje velikog posta; mi smo se potrudili i milošću Boţijom vidim plodove; zablagodarivši, krenimo dalje; 2) Bog i anĎeli i svi sveti gledaju na tečenje naše; potrudimo se, savlaĎujući prepreke i gledajući gore (1, 69) 1) Blagodat Duha Svetog nas je dobro dovela do polovine ĉasne ĉetrdesetnice u kreposti i velikoj odvaţnosti. Ja verujem da će ona i ubuduće da ide sa nama sve do samog ţivotvornog i svetlodavnog dana Vaskrsenja, dovodeći nas do ostavljenja grehova i do većeg napretka. Okrenite se nazad i pogledajte kakvo je nekada bilo vaše stanje i kakvo je 74

postalo sada. Jedanput stekavši revnost za spasenje, duša se neosetno kreće napred i ushodi na visinu vrlina, uzlećući na nebesa. I mi smo, bratijo, sa revnošću stupivši zajedno u ove dane i odstranivši sve teškoće i prepreke, dobro i pravo hodili do sada postavši drugi, zavolevši poredak i taĉno ispunjavanje zapovesti. Mi od ranije steĉenog nismo ništa izgubili i samo smo se novim obogatili. Moje srce se razveselilo i obradovao se duh moj stoga što su se umnoţili plodovi vašeg boţanstvenog dela i što se vaša sveštena revnost udostojila boljeg udela, Apostol bi rekao: Svereĉeno, nije do onoga koji hoće, ni do onoga koji trĉi, nego do Boga koji miluje (Rim. 9, 16). Njime nemoćni postaju silni i slabi se opasuje snagom (Ps. 17, 33). Ipak, nemojmo se zadovoljiti onim što je već postignuto, već se mladićki ustremimo napred. Neka se kao u orla obnovi mladost naša (Ps. 102, 5). Uvek se krećimo dalje i napredujmo, ne smatrajući ni u šta meru steĉenog dobra ili stepena do kojeg smo dostigli sve dok vratima smrti ne preĊemo od vremenskog ka veĉnome. I mi ćemo, bratijo, zaista biti blaţeni i dobićemo udeo blaţenih anĊela. 2) Mi imamo veliku slavu i ĉast ukoliko ţivimo kao što treba po našem obrazu. Gledajući na nas, Vladika svih se raduje i vesele se svi sveti. Kao što mi telesnim oĉima posmatramo one koji se takmiĉe na trkalištu i Bog i sav anĊelski ĉin i sav sabor svetih gledaju na nas i odreĊuju dostojanstvo onoga što ĉinimo. Hodimo, bratijo tom velikom putanjom na stazi od zemlje na nebo, savlaĊujući suparnika našeg i poraţavajući ga kad se usudi da nas napadne, odbijajući ga hrabrom odluĉnošću. On je plašljiv, nemoćan i prezren, usled ĉega brat Boţiji Jakov uzvikuje: Usprotivite se Ċavolu, i pobeći će od vas. Pribliţite se Bogu, i On će ce pribliţiti vama (Jak. 4, 78). Nemojmo se vraćati nazad ni u ĉemu, što bi bilo nesvojstveno onima koji usiljeno hode. Nemojmo nastupati mlitavo, što bi bilo nepriliĉno za one koji ţure da odrţe pobedu. Obnaţivši se, naprotiv i od dela i od ţelja svojih i usmerivši pogled ka nebesima, dovršimo svoje teĉenje kako bismo mogli sa Pavlom da kaţemo: Dobrim podvigom se podvizavah, put završih, veru odrţah. Sad me ĉeka venac pravde (2. Tim. 4, 78). 62. 1) Naš poloţaj je sreĎen: čuvajte ga; 2) neka svako ispunjava svoje delo, naročito ti, ekonome, a zatim i svi posle tebe: starešine neka dobro nareĎuju, a potčinjeni neka rado slušaju; 3) volite epitimije i promene poslušanja; strahovanja svetog Teodora u vezi sa razrešenjima (1, 70) 1) Neka je slava i zahvalnost Gospodu koji nas je sabrao i uklopio u jednomisliju i jednoj volji. Stoga se usuĊujem da kaţem da je glava naša Hristos. Na Njega kao na Naĉelnika i treba sve da usmeravamo i sve da obraćamo u Njegovu slavu. I niko neće biti blaţeniji od vas ukoliko do kraja ne otpadnete od dobrog nastrojenja. Neka vam Gospod da da uvek dobro meĊusobno opštite, sve više se ĉisteći, prosvećujući i neprestano krećući napred, makar malim dodacima vrlina. Vaš poloţaj je sreĊen i vi treba da ga ĉuvate. 2) Neka svako ispunjava poslušanje kao što mu je zapoveĊeno. Neka svako pazi na sebe i neka ne ustaje na druge. U svemu ĉuvajte poredak. Naroĉito ti, ĉedo ekonome, na kome leţi veliko staranje, pazi da ništa ne ĉiniš iz pristrašća ili gneva, sa krotošću karajući one koji se protive (2. Tim. 2, 25), tj. neposlušne. Apostol govori: [Nastoj] u vreme i u nevreme (2. Tim. 4, 2). "U nevreme" razumi kao: "U svako vreme", tj. u svako vreme budi paţljiv i bodar. Uostalom, budi kao i ja, premda sam oskudan u svemu. Ono što ja dopuštam, dopuštaj i ti, i što ja ostavljam, ostavljaj i ti: ukoliko tuĉem, tuci i ti; ukoliko štedim, štedi i ti; ukoliko sam milosrdan, i ti budi milosrdan; ukoliko milujem, i ti miluj; 75

ukoliko volim, i ti voli, kako bi ĉuo: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću me postaviti; uĊi u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21). Neka sliĉno postupa i onaj ko sledi posle tebe, a potom i oni koji slede iza njega. Prekrasan je zakon da se potĉinjeni ugledaju na naĉelnike, te da kod starešina izobiluje razumno staranje za sve, a kod potĉinjenih da izobiluje pokornost, neprotivreĉenje, smirena poslušnost i hitro ispunjavanje nareĊenog. 3) Zavolite epitimije i promene poslušanja i rukodelja sa uverenošću da oni koji vas rasporeĊuju u vidu imaju vašu korist. Padajući u pregrešenja zbog moje nesavesnosti i zbog mojih grehova, nemojte od mene traţiti prevremeno razrešenje. Jer, iako sam grešan, ja sam postavljen za ĉuvara vezivanja pred Gospodom, koji mi je kroz [reĉi koje je uputio] velikom i vrhovnom apostolu Petru rekao: I što sveţeš na zemlji biće svezano na nebesima; i što razdrešiš na zemlji biće razdrešeno na nebesima (Mt. 16, 19). Pomilujte me, ĉeda moja. Kako ću ja bilo kako razrešiti ono što je nerazrešivo i razdvojiti svezano? Zar ne vidite sa kakvim strahom sam ja duţan da ĉinim pomenuto kako bih uvek imao pomoć boţanstvene podrške u vezivanju i razrešivanju? Kako ćemo ugledati svetlost rasuĊivanja koja bi uĉinila da naše nalaganje epitimija i rasuĊivanje bude u skladu sa [voljom] Boţijom? Moţda je smelo, ali ja ću reći da po suštini stvari tako zaista i treba da biva. Mene hvata strah i pokrivam se stidom kad govorim nešto sliĉno, moleći se da se ne otvori zemlja i proguta me, ili da se ne podignu gore i pokriju me. Teško meni! Na kakvo sam delo postavljen? Znajući reĉeno nemojte me primoravati. Jer, moţe se desiti da ja razrešim, ali da Bog ne razreši, već odbaci moju molitvu, s obzorom da Preĉista Sila neće sluţiti mojim nerazumnim porivima i razrešenjima. Naprotiv, On moţe da ne odobri moje dejstvo i da me uzme iz sredine ţivih, kao Ilija. Neka vas Bog uveri, bratijo moja, da ne govorim da bih vas oţalostio i da bih vas pritisnuo i stesnio vlašću, ĉuvajući stado Boţije prinudno (1. Pt. 5, 2). Nebilo, Gospode. Kakvu bih imao korist od toga? Moja ĉitava briga se odnosi na iznalaţenje svih naĉina za spasenje vas, tj. jaganjaca Hristovih i ovaca Boţijih. I Gospod je u svojim pitanjima boţanstvenom Petru tu brigu oznaĉio kao prvi i najveći znak ljubavi prema Njemu (Jn. 21, 15). Sliĉne reĉi slaţući u srcima svojim i ĉuvajući ih verno na svoje izgraĊivanje vi dobro hodite, radujući se u Hristu Isusu, Gospodu našem. 63. 1) Otpraznovavši Pashu krenimo dalje u duhu četrdesetnice kako ne bismo potrošili ono što smo stekli za njeno vreme, već ga umnoţili; 2) predstavljajući sebi gde idemo i šta ćemo dostići ne treba da popuštamo slastoljublju i da se prilepljujemo za telesnu lepotu; 3) mi smo mnogo stekli za Pashu i pre nje: stoga nije razumno bacati se na suprotno; 4) bratija odlaze jedan za drugim, a ni mi nećemo ostati: stoga pazimo na svoje delo (1, 71) 1) Mi smo otpraznovali caricu dana, tj. Svetu Pashu, prosvetili se Boţanstvenim Tajnama i primili osvećenje Duha u savezu mira i ljubavi duhovnoj. Sada opet zapoĉinjemo hod u druge dane godine. I u njima se menjajmo dobrom izmenom, postajući bolji nego ranije. Nemojmo dopustiti da se u bilo ĉemu vraćamo nazad, bešĉasteći podvig i duhovni trud prethodnog ĉetrdesetodnevnog vremena, već pre ostvarimo ushoĊenje na ushoĊenje i na prethodne vrline dodajmo druge. I ono što smo dobro stekli i zadobili u poboţnosti i bezmeteţju, u zdravoumlju [tj. ĉistoti] i prostosrdaĉnosti, u postu ili nekoj drugoj revnosti svakodnevno će ne samo ostajati celo, već i dobijati na veliĉini i savršenstvu. 76

2) Mi hodimo ka Bogu i pruţamo se ka Carstvu nebeskom, ka svetlosti, ţivotu, neizrecivoj radosti, sladosnom i blaţenom raju, veĉnim obiteljima, divnim mestima slave, anĊelskim horovima, likovanju svetih i veĉnom nasleĊu. Nemojmo dozvoliti da zaboravimo cilj koji je pred nama, da oslabimo u usrdnosti u hoĊenju niti da se povedemo za neumesnim pomislima. Nemojmo biti slastoljubivi, ni svetoljubivi, ni teloljubivi. Nemojmo da nas zarobi lepota lica, hoda i osmeha. Gledajmo u sebe, kao što govori Grigorije Bogoslov. Zar ne vidite kako je postradala Eva povevši se za krasotom grehovnog ploda? Nemojmo da i mi postradamo sliĉno. Najzad, šta dobijamo od popuštanja pohotama i strasnim privlaĉnostima? Ništa dobro, već samo unutrašnje rastrojstvo, te stid i sram pred Bogom i ljudima. 3) Posle velikih posnih dana Bog te je uveo u Svetu Pashu i oţivotvorio priĉešćem Svetim Telom svojim i Krvlju. Kako se kukavni usuĊuješ da Gospodu uzvratiš suprotno? Kako sebi dozvoljavaš da se okrećeš ka nepriliĉnim delima? Zar ti Bog nije dao um? Zar te nije stvorio razumnim? Zar nemaš mislene oĉi? Zbog ĉega da budeš beslovesan? Zbog ĉega da ne gledaš nadesno u nezamislivu krasotu Gospodnju, ustremljujući se ka njoj svom dušom? [Zbog ĉega] da svoj pogled skrećeš na leve stvari, na sramotu greha, na neĉistote skvernih strasti? Budimo trezvoumni i um zanimajmo onim što vodi veĉnom blaţenstvu. Njemu okrećimo svoje namere i napore. 4) Ja svoju reĉ vama ne upućujem neprestano da bih ĉešao vaše uši, niti da bih ispunio trud oglašavanja, niti da bih ĉuo pljesak pohvale, već stoga što, obuzet strahom zbog svog nastojateljstva, treptim za vaše spasenje. Mi sluţimo ţivoga Bora i nama se priprema neumitno i nepotkupljivo sudište, kao i beskonaĉna presuda: Crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi (Mk. 9, 44). Stoga vam uzvikujem i kao da pripadam ka stopama vašim moleći vas da ne dopustimo da nas poslednji ĉas zatekne nespremne, niti da kraj našeg ţivota obuzme nerad. Ja neprestano vidim dejstvo tajne smrti. I pred licem našim, kao što vidite, prolaze naša bratija. Videći reĉeno, govorite sebi u svojoj pomisli: "Šta smo mi? Zar i sa nama neće biti isto? Da li ćemo još ostati? I ako ostanemo, dokle ćemo ţiveti? Zar i nas ne ĉeka grob? Zar se ne vidi i naš grob, tj. poslednje leţište i stanište naše, puno crva i nesnosnog smrada". Jer, koji je ĉovek koji će ţiveti i neće videti smrti (Ps. 88, 49). 64. 1) Mi smo se udostojili visokog zvanja; radujmo se, zahvaljujmo i radimo, te neka svako podiţe svoj trud i sve trpi; 2) neka je mnogo lišavanja; meĎutim, nama predstoji večni ţivot i Carstvo nebesko; zavolimo ta lišavanja i tecimo sa oduševljenjem; 3) gledajte na primere svetih uzornih otaca; 4) gledajte na primere onih koji su se proslavili u poslušanju; 5) podraţavajte ih da biste se udostojili i njihovog udela (1, 72) 1) Mi treba da se radujemo stoga što nas je Bog prizvao i izabrao za svet ţivot. I radujući se treba da zaboravimo na trud podviţništva, te da smatramo lakim sve skorbno što se susreće na putu vrlinskog ţivota, oĉekujući buduće naslaĊivanje. Mi nismo dobili i nemamo vojniĉko zvanje, ni graĊanski ĉin, ni dostojanstvo vojskovoĊe, ni carsku vlast koju tako mnogi ţele, već nešto mnogo više od svega, tj. na delu, a ne na reĉima - najviši nebeski ţivot. Apostol govori: Ako trpimo, s Njim ćemo i carovati (2. Tim. 2, 12). Dobivši, dakle, od Boga veliko preimućstvo na dar, tj. bez našeg usrĊa, mi treba da se radujemo i veselimo, da blagodarimo i molimo se, da sve ĉinimo i govorimo kako bismo ga saĉuvali i uĉinili nedirnutim za mnogoobrazne napade koje na nas upućuje preispodnji svetodrţac. 77

Neka nam stoga, bratijo moja, na delu ispunjavanja duga koji leţi na nama, svaka skorb bude prijatna i svaki trud sladak i poţeljan. Primajmo svako podviţniĉko lišavanje kao naslaĊivanje, udaljavanje od sveta - kao pribliţavanje Bogu, otuĊivanje od zadovoljstava kao priĉešće nebeskim dobrima, teskobu uzdrţanja - kao široku trpezu. 2) Mi, doduše, pijemo vodu i jedemo suvarke, premaramo se radeći svojim rukama, iznemogavamo u pomislima, gorimo na iskušenjima tela, razdiremo se ţeljama, umrtvljavamo lišavanjima i u ţivotu prebivamo bez drugova i prijatelja, bez srodnika, bez oca i majke. I zbog ĉega? Stoga što nam predstoji ţivot veĉni i što nam se priprema Carstvo nebesko, naslaĊivanje mnogim i nezamislivim dobrima, sveblaţena besmrtnost, bogatstvo slave i ĉasti i mnoštvo drugih dobara koje ljudski jezik ne moţe izobraziti. Hodimo, dakle, bodro i usrdno, zavolimo podvige samoodricanja i znoj dobrog delanja kako bismo dobili vence i stekli bogatstvo koje oko nije videlo, za koje uho nije ĉulo i koje u srce ĉoveĉije niše došlo (1. Kor. 2, 9). 3) Mi treba da se saobrazimo sa ţivotom drevnih otaca naših, da idemo stopama njihovih vrlina, da zavolimo njihova dela i da u sebi izobrazimo njihov naĉin ţivota. Veliki beše naš zaĉetnik Antonije Veliki, koji je prvi savladao našeg neprijatelja i proputio put ka podviţniĉkim pobedama. [Veliki] je i blaţeni i ravnoanĊelski Arsenije koji je dostigao najviši stepen podviţniĉkih vrlina i koji je slava naša. [Veliki] je i svešteni i boţanstveni Pahomije, koga imenujemo praocem našim. [Veliki] je i boţanstveni Ilarion koji je zasijao vrlinama kao zornjaĉa koja isijava svako jutro. [Veliki] je i dobroslavni i svesveti Evtimije, koji je istog imena sa blagoĉašćem, a sa njim i prepodobni Sava Osvećeni, svešteni i ravnoanĊelski Teodosije i ostali najsvetliji svetilnici vaseljene. 4) PreĊimo reĉju i na one koji su pokazali najsavršenije primere poslušanja. Uostalom, i navedeni su se proslavili pošto su se prethodno pripremili blagodaću poslušanja. Na poslušanje bez razmišljanja nas savetuje sin svetlosti Dositej, bogodani otac naš. Našu ljubav prema ocima rukovoditeljima potkrepljuje Domentijan, bogoprosvećeni otac naš. U trpljenju uvreda i podsmeha uĉvršćuje nas Avakir, bogoizabrani otac naš. Na smirenoumlje nas podstiĉe Zaharija, sveĉasni otac naš. Dobrom izmenom nas menja Siluan, mnogoplaĉevni i mnogosmireni otac naš. Na usrdnost u rukodelju nas pobuĊuje Jona trudoljubivi, obrazac ispunjavanja zapovesti Gospodnjih. Da li se bez ţelje za podraţavanjem moţe pomenuti bogoljublje blaţenog Petronija, brzoposlušnost boţanstvenog Atre i svetog Marka, i prostota Pavla sveĉasnog i smirene vrline svih sliĉnih? 5) Ni jedan ĉas ne bi bio dovoljan da sve njih nabrojimo. I navedeni su dovoljni da bi nas pobudili na revnost i na podraţavanje njihovih dela. Poĉnimo da dejstvujemo kao što su oni dejstvovali i da se trudimo kao da smo uz njih, te ćemo dobiti njihovu pomoć. I obogatićemo se sliĉno njima pravednim i prepodobnim delima, a zatim se javiti priĉesnici i njihove slave i venaca u nebeskom Carstvu Gospoda našeg Isusa Hrista. 65. 1) Pomišljajući na ono što su pretrpeli proroci, apostoli i drugi sveti radi Carstva nebeskog i mi budimo revnosni; 2) šta sve [čovek] neće preduzeti radi telesne ljubavi; zar mi radi Gospoda nećemo sve podneti (1, 73) 1) Nemojte misliti da je neznatno delo dostići Carstvo nebesko. Radi njega se, kao što je reĉeno, svi sveti potucaše u koţusima i kozjim koţama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama. Radi njega se oni kojih svet ne beše dostojan potucahu po pustinjama i gorama 78

i po pešterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). Isaija je prerezan testerom,

Jeremija je spušten u blatnjavi rov, Jona je pogruţen u more i bio progutan od kita, Danilo je predan lavovima da ga pojedu, tri mladića su baĉeni u ognjenu peć, Zaharija, Preteĉin otac je ubijen maĉem, sam Preteĉa je takoĊe obezglavljen maĉem. I meni bi nedostalo vremena da pripovedam o boţanstvenom Pavlu, koji kaţe da je bivao u trudu i naporu, u gladovanju i ţeĊi, u zimi i golotinji (2. Kor. 11, 27), kao i u drugim bezbrojnim oskudicama, te o svetom Stefanu koji je ubijen kamenjem, o bratu Boţijem Jakovu koji je ubijen kod hrama. Kako bih ja nabrojao stradanja ostalih apostola, svetih muĉenika i podvige prepodobnih otaca? Njima nema broja. Eto kako su se oni udostojili da dobiju obećana neizreciva dobra na beskonaĉne vekove. I mi smireni se sliĉno podvizavajmo. Jer, po boţanstvenom Vasiliju Velikom, poĉasti pripadaju onima koji se trude, a vence nasleĊuju pobednici. Ostanimo borci i obnaţimo se kao oni koji su uvek spremni za borbu, suprotstavljajući se protivniku. Nemojmo odstupiti pred teškoćama, nemojmo odustati zbog udaraca i nemojmo se okrenuti nazad. Neka revnost kao oganj gori u našoj unutrašnjosti i ništa se neće zadrţati pred oĉima našim. Pobeći će i demoni koji se, po pisanome, tope kao vosak pred licem ognja duhovnog (Ps. 67, 3). I ljudi će se uplašiti, ili barem postideti. Prešavši sve, mi ćemo uzići [na mesto] našeg ţivota i našeg neizrecivog pokoja. 2) Mi ĉesto vidimo kako onaj ko je obuzet telesnom ljubavlju sve trpi i preduzima svaki napor imajući u vidu jedino zbliţavanje sa licem koje je zlo poţeleo. On se ne nasićuje hranom, niti se zadovoljava pićem, niti se uspokojava snom. On ne ţeli ni ništa drugo prijatno i utešno, već je, bedni, gotov i na sve druge napore i lišavanja ĉak do krvi. I šta će steći i urizniĉiti? Samo pogibao duše svoje u geeni beskrajnog ognja. A zar mi radi tople ljubavi prema dobrom, prekrasnom, neizrecivom i najţeljenijem Hristu Bogu našem nećemo pokorno da prebivamo pod igom blaţenog i svetog poslušanja sve do starosti, podnoseći svaku skorb i svaku strelu pomisli, ili strasti, ili uvrede, ili napada, ili iskušenja, ili lišavanja, ili vreĊanja, ili prezira, ili poniţenja, ili ocrnjivanja, ili bilo ĉega sliĉnog? Mi smo slovesna bića i ne treba da se upodobljavamo beslovesnoj stoci. Kao što smo zapoĉeli i dovde hodili sa uspehom, dostigavši izvesnu meru, mi treba i dalje bodro da teĉemo kako bismo blagouspešno okonĉali svoj put u Gospodu. 66. 1) Meni je Bog vas uručio; stoga i revnujem u vašem poučavanju; 2) molim vas da se spasavate: spasavajući se i mene spasavate (1, 74) 1) Mogu li ja imati neki vaţniji posao od vašeg blagoustrojstva, s obzirom da ste moje stado, moj udeo i moje nasleĊe? Onaj kome smrtni car poveri vlast nad narodom ili vojskom pokazuje svakodnevno staranje kako ne bi dopustio nešto neugodno caru i doţiveo neku štetu ili kaznu. Kako bih se i ja ubogi, koji sam primio starešinstvo nad vama, zaista Hristovim vojnicima, mogao predavati nemaru ĉak i na jedan ĉas (a da ne govorim o jednom danu, mesecu ili godini), i kako da ne pokazujem svo staranje o vama reĉju i delom, premda i jesam oskudan u svemu? Eto zbog ĉega ja, premda i nedostojno i skromno, napominjem, i saopštavam, i savetujem, i nastojim, i molim vas, koji ste moje srce, moja svetlost i moja pohvala da hodite dostojno vašeg zvanja. 2) Ja osećam veliku radost kada pomišljam na spasenje svih vas i na veliku nagradu zbog toga. Sa druge strane, mene obuzima veliki strah i trepet kada predstavim sebi kakav mi predstoji odgovor za svakog od vas. Pomozite mi, ĉeda moja, i spasavajte 79

se, bez obzira na ubogost i slepoću rukovoditelja kako biste zajedno sa sobom spasli i mene ubogog. Spasavajte se revnosno ispunjavajući sve što vam se nalaţe i što se polaţe na vas. Ĉuvajte poslušanje bez razmišljanja, bogopodraţavajuće smirenje, krepku veru, prosvećujuće otkrivanje [pomisli], istrajnu revnost u delanju, poboţnu paţnju na psalmopojanju, neopterećujuće uzdrţanje, skromnost u odevanju, izbegavanje drskosti, udaljavanje od smeha i sporenja, odbacivanje [ţelje] za isticanjem i uzajamnu ljubav. 67. 1) Voleći vas, ja se radujem kad napredujete i ţalim kad vidim nekakav nered; 2) vi ste se udostojili velikog zvanja i radi njega ste sve ostavili; stoga će svako od vas čuti: UĎi u radost. . . ; 3) mnogo je onih koji bi ţeleli da budu kao vi, ali ne mogu; stoga dajte slavu Bogu i budite ispravni (1, 75) 1) Jednom ću biti duţan da zaćutim savršenim ćutanjem. Ipak, dok je disanja u nozdrvama mojim ja neću prestati da vam po svom dugu napominjem ono što smo duţni, premda sa toplom ljubavlju prema vama. Vi ste ĉeda moja po proizvoljenju i blagodati Boţijoj. Stoga me obuzima velika radost kada vidim vaš poredak i blagoobraznost, te vaš spasonosni ţivot. Tada se ja okriljujem dobrom nadom i hodim kao neki car, slaveći Boga. I tada me ništa drugo ne veseli. Kada, pak, vidim nered meĊu vama, mene kao da pokriva neka gora, te pokunjene glave hodim kao ubijen, ţaleći i prekorevajući se zbog rĊavog nastojateljstva nad vama. Tada govorim sam sebi: "Od takvog nastojatelja moţe li biti šta dobro, kao što se nekada govorilo o Nazaretu". Poţalite me, ĉeda moja, i dajte mi da se uvek radujem i slavoslovim Boga za vas, za vaš napredak i vaš dobri udeo. 2) Vi ste stupili u zaista sveto zvanje, obukavši se u prepodobni ţivot, pribrojavši se anĊelskom ĉinu i ĉuvši i pošavši za Boţanstvenim glasom: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima. . . pa hajde za mnom (Mt. 19, 21). Na taj naĉin ste se raspeli svetu i već niste od seeta. Kad biste bili od sveta, svet bi vas ljubio, a kako niste od sveta, zato vas moţda mrzi svet (Jn. 15, 19), po reĉi Gospodnjoj. U onaj dan vi ćete se sa svetim apostolima pohvaliti Gospodu, govoreći: Eto mi smo ostavili sve i za tobom pošli (Mt. 19, 27). Mi ni oca, ni majku, ni braću, ni sestre nismo zavoleli više od tebe, već sve smatrasmo za trice (Fil. 3, 8), drţeći da je veće bogatstvo steći tebe jedinog. Da li ja laţem? Zar ne govorim istinu? Zar vi niste tako postupili na delu? Stoga ćete ĉuti:

Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34), ili: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uĊi u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21), ili nešto drugo podobno.

3) I zar se vi ne radujete što ste se udostojili tako velikog blaga i što ste stupili u divni i neboţiteljski ţivot? Zar ne pevate sa Davidom: Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mije dao (Ps. 115, 3). Da. No, dodajte i ostalo: Ĉašu spasenja primiću (Ps. 115. 4), što oznaĉava spremnost da se prolije muĉeniĉka krv ukoliko je neophodno. Zaista, mnogo je lica koji bi ţeleli da vide ono što vi vidite, da ĉuju ono što vi ĉujete i da dobiju ono što ste vi dobili. MeĊutim, ili radi vezanosti sa ţenom, ili radi dece, ili radi telesnog druţenja, ili radi svetske slave, ili radi bogatstva, ili radi ţitejskih obiĉaja, ili radi drugih raznih uobiĉajenih poredaka spoljašnjeg ţivota oni nemaju snage da se odvoje od zemaljskog i da se ustreme ka nebeskome. Oni po spoljašnjoj vidljivosti jesu sretni, dok su po unutrašnjem stanju obremenjeni mnogim ţalostima. Uznesimo slavu Bogu i budimo revnosni da svagda dobro dodajemo dobru i bogougodno bogougodnom kako bismo se usavršavali i prebivali u uzajamnom miru i saglasnosti, u dobrom ustrojstvu ĉak do najmanje reĉi, lakog pokreta, 80

pogleda, koraka i kako bismo uvek bili spremni za blaţeni ishod vratima smrti u blaţeno nasleĊe naše na nebesima. 68. 1) Svet se sastoji od ništavne sujete; naš, pak, cilj je visok i trudovi mnogo plodni; 2) ko nam je dao silu da se odreknemo (sveta); Bog je blagoslovio našu ţelju; stoga budimo verni izabranom putu (1, 77) 1) Neka je slava Bogu koji nas je izabrao iz utrobe majke naše na sveto zvanje i prizvao na divnu i blaţenu visinu monaškog ţivota. Smelo je reći (premda ne i tuĊe ciljevima monaštva) da je nama zaista dano da razumemo tajne Carstva nebeskog više negoli oni koji ţive u svetu. MeĊu njima mnogi gledajući ne vide i ostaju slepi umom zbog zemaljskih dela koja ih zanose. Jer, šta je s njima? Oni ublaţavaju bogatstvo i brzoprolaznu slavu, raduju se utehama i zadovoljstvima, naslaĊuju se mirisima i mastima, vinom, mekanom odećom, lepim konjima, mnoštvom robova, veliĉanstvenim kućama, bljeskom dragog kamenja i drugom raznovrsnom sujetom. Oni se smeju, igraju, skaĉu kao koze, presićuju se i debljaju se kao [ţivotinje] koje se spremaju za zaklanje. Ja se neću dotaći mnoštva njihovih drugih grehovnih obiĉaja, niti govoriti o onome što izazivaju i prouzrokuju. U njima oni imaju svoju pohvalu, gordost i utehu, ali ne i oni koji su, po apostolu, raspeli telo svoje sa strastima i pohotama, tj. oni koji su Hristovi, koji su, kao i mi, sluge i ĉeda Gospoda našeg Isusa Hrista (Gal. 5, 24). Naše ţelje su drugaĉije i naše raspoloţenje je usmereno na druge stvari. Mi ištemo utehe i sladosti koje su iskonski ĉoveku naznaĉene u raju i kojih smo se lišili zbog svoje nesavesnosti. Radi njih mi prihvatamo naĉin ţivota drevnih otaca koji su se potucali u koţusima i kozjim koţama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama, kojih svet ne beše dostojan (Jev. 11, 37-38). Mi se udaljavamo od prelesnog sveta i pristupamo Bogu, gledajući i stremeći gore. Odvajajući se od svega, mi postajemo gospodari nad svime. Eto uzvišenosti našeg zvanja. 2) Ko nas je otrgao od tela i krvi, od roditelja, srodnika i poznanika, gradova i sela i od svega sa ĉime smo se srodili od detinjstva? Ko nas je oraspoloţio da se predamo u sluge duhovnim ocima i igumanima i da stupimo u svakodnevne podviţniĉke napore u uzdrţanju, bdenju i spavanju na goloj zemlji? Ko nas je prosvetio i nauĉio da ne cenimo ni zlato, ni srebro, ni ukrašenost, ni uzvišenost, ni carsku krunu i porfiru, te da smatramo ĉasnijim da se obuĉemo u dronjke i krpljenju odeću negoli u blještave odore? Ko nam je dao silu da se odrešimo od svega ĉulnog i telesnog i da poĉnemo da se upodobljavamo gornjima kroz devstvenost, ostajući ĉisti i nepokvareni sliĉno anĊelima? Sve nam je darovao Bog stoga što smo zavoleli Njega jedinoga i poţeleli buduća dobra, veĉnu slavu, neizrecivu radost, neprestano veselje, nepotrošivo bogatstvo i sve što je od vajkada obećano blaţenim ocima našim i pripremljeno za sve koji su revnovali da mu ugode. I kad smo se već rešili i opredelili i kad smo izabrali, potrudimo se da istrajemo strogo pazeći na sebe kako se ne bismo vratili nazad i u dan nevolje se našli iza svetovnjaka. Postarajmo se da ostanemo ĉisti i sve više se utvrĊujmo u devstvenosti, ne dopuštajući raspuštenost ni u umu, ni u oku, ni u srcu, ni u telu. 69. 1) Treba trpeti sve neprijatno što susretnemo, te ćemo biti dostojni da stanemo u red mučenika; 2) ištite Boga, budući zadovoljni uniţenim stanjem na zemlji, slično Spasitelju (1, 78) 81

1) Ja sam duţan da bdim nad dušama vašim, danonoćno se brinući o vama i naziĊujući vas reĉju i delom kako bih vas uzveo u neophodnu meru savršenstva. Ipak, ni vi nemojte spuštati ruke. Jer, ukoliko ja, koji se nedostojno imenujem vaš uĉitelj, nešto trpim radi vas, i vi ste takoĊe duţni da radi mene i jedni radi drugih trpite, sazlopateći se i sanevoljujući. Vi reĉeno ne treba da smatrate neĉim stranim i ne treba da beţite i padate duhom pri nadolazećim skorbima. Mi se još nismo suprotstavili do krvi boreći se protiv greha (Jev. 12, 4), mi još nismo prošli kroz oganj i vodu (Š. 65, 12) kao sveti muĉenici i još nismo izranavljeni i ozleĊeni kao prepodobni i pravedni. Kako ćemo se mi u budućem veku pohvaliti da smo stradali za Hrista kada hrabro i blagodušno ne podnosimo ĉak ni male neprijatnosti koje nas susreću: ni prekor, ni postiĊenje, ni oskudicu u hrani, ni bešĉašće, ni prezir, ni suhojedenje, ni oskudno piće, ni odrpanu odeću, ni napor poslušanja, ni rano buĊenje na sluţbu, ni stojanje na psalmopojanju, ni ispunjavanje naloţene epitimije? Da, ĉeda moja, blagodušno trpimo sve teško i neprijatno kako bismo po pravdi pevali sa Davidom: Trpeći potrpeh Gospoda, i kako bismo se po milosti Boţijoj udostojili da kaţemo: I obrati na me paţnju, i usliša moljenje moje (Ps. 39, 2). U budućem veku prineće se razni plodovi: triblaţeni muĉenici [će prineti] krv, prepodobni oci - svoje velike podvige i vrline, a mi - smireno trpljenje svega reĉenoga. I ja dobro znam da nećemo biti lišeni njihove ĉasti, kao što nas uverava boţanstveni Antonije. 2) Traţite Boga iznad svega i ţiva će biti duša vaša (Ps. 68, 33). Traţite lice Njegovo svagda kako bi se odrazilo u vašem ĉistom srcu (Ps. 104, 4). Spominjite ĉudesa Njegova koja je uĉinio (Ps. 104, 5) meĊu nama ranijih godina i koja sada ĉini, umnoţavajući naše bratstvo, hraneći nas i ne lišavajući nas niĉeg neophodnog za ţivot. I za sve što nam ĉini mi treba da mu doliĉno uzvratimo. On od nas jedino ište da ga se bojimo i da ga volimo svim srcem i svom mišlju svojom, po mogućnosti podraţavajući Njegov ţivot u telu. On je sišao sa nebesa i bio stranac na zemlji kako bismo se i mi svojim pomislima odvojili od svojih pohota. On je poslušao svog Oca kako biste i vi bez roptanja slušali mene nedostojnog. On se smirio ĉak do smrti kako biste se i vi urazumili da isto delate, poniţavajući sebe i smiravajući se u mislima, reĉima, delima i pokretima. Istinska i boţanstvena slava se sastoji u [okolnosti] da smo neslavni meĊu ljudima Boga radi. Ĉast i dobro ime monaha se sastoji u [okolnosti] da ga bešĉaste radi Boga i da ga ubrajaju meĊu bešĉasne. I Spasitelj naš i Bog je noseći telo izabrao smireno i poniţeno [stanje] kako bi posramio slavne i bogate meĊu ljudima. Stoga se raĊa u pećini, polaţe u jasle, naziva sinom drvodelje, imenuje nazorejem, odeva u hiton sa prostim plaštom, hodi peške i umara se. Stoga mu Jevreji prete kamenovanjem, stoga ga vreĊaju, hvataju, raspinju, probadaju kopljem, polaţu u grob. Potom On vaskrsava kako bi nas podstakao da sliĉno Njemu sve podnosimo pred licem anĊela Njegovih i kako bi nas najzad ovenĉao u Carstvu nebeskom. 70. Šta od vas Bog zahteva: odricanje od svoje volje i pokoravanje jednoj volji nastojatelja; stoga nemojte da se usuĎujete da se odvajate od drugih ni u čemu, čak ni u dobru (1, 79) Šta ja od vas traţim, ili pre - šta od vas zahteva Vladika svih i Bog naš? Ništa drugo do da se dobro potĉinjavate i da bez premišljanja pokazujete poslušanje ĉak do krvi. Vi uopšte ne treba da se uklanjate od poslušanja s obzirom da ste pred svetim anĊelima obećali i nastrojili se da po njemu ţivite i delate. Vi sami znate šta su izrekla vaša usta i 82

kakve ste zavete dali kada sam postrigavao svakog od vas i oblaĉio u odeću veselja i radosti, te razrešavao vaše padove koji behu nerazrešeni sa nesumnjivom nadom da mojim donjim smirenim razrešenjem i Bog gore razrešava. Otkuda su, pak, meĊu vama nerazumne pomisli, nerasudljivi sudovi, beslovesne reĉi i neumesni prohtevi izuzev zapoveĊenog i ustanovljenog u ime Gospoda našeg Isusa Hrista posredstvom mog i vašeg oca i sa saglasnošću i vaših prethodnika? Jedan ţeli da posti kako hoće, drugi da se drţi bezmeteţja kako mu je ugodno, jedan da se uĉi onome što mu se sviĊa, drugi da zauzima duţnost oko koje se preganja. Zatim, postoje samovoljni planovi i liĉno preduzetništvo, usled ĉega dolazi do opšteg raspadanja. Zar smo se mi radi toga sjedinili? Zar se Hristos razdeli. . . Ili se u ime Pavlovo krstiste (1. Kor. 1, 13). Ove reĉi se dobro odnose na one koji, povuĉeni svojim posebnim ţeljama, ne gledaju i ne obraćaju paţnju na jedinstvo na koje ukazuje moja smirenost uz potpuno razmatranje dela. Bog od nas ne ište i ne ţeli ništa veliko i divno, već jedino da ĉuvamo opšteţiće na koje nas je prizvao i da, i pored sve moje nedostojnosti i mnogogrešnosti, ţivite i delate saglasno sa voljom i rukovoĊenjem pastira koga vam je dao u slavu Njegovog mnogopoklanjanog imena. Eto poprišta na kome moţe da se projavi vaša veliĉina i divota, ili, bolje reći - muĉeniĉki podvig vaših ĉasnih duša. I nije ĉudo što se podvrgavate iskušenju. Ipak, nemojte dozvoljavati da ono ovlada vama na ugodnost Ċavolu i nemojte obraćati paţnju na lukava i zla nagovaranja našeg i Boţijeg neprijatelja. Naprotiv, pazite jedino da sve trpite do kraja, da se bogatite smirenjem i napredovanjem u ljubavi, da se ne istiĉete, da ne podiţete obrve, da se ne gurate napred, da niste surovi, da ne pokrećete svaĊe i prepiranja na štetu slušalaca.

Stojte, dakle, opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde, i obuvši noge u pripravnost za blagoveštenje mira (Ef. 6, 14-15). I neka vam Gospod Bog bude na pomoći i neka vas spase.

71. 1) Uzroci greha su gordost i neposlušanje; od njih dolazi svaka nevolja; naprotiv, od smirenja i poslušanja dolazi svako dobro; 2) vi koji ste nam došli od znatnih i bogatih nemojte da se uzdiţete, nego se smiravajte i podraţavajte Gospoda, koji se smirio radi nas; 3) uhvatimo se bogopodobnog ţivota (1, 80) 1) Pazimo da se ne razbolimo dušom i udaljujmo se od uzroka koji raĊaju bolesti, ĉime ćemo izbeći i zlo koje ih prati. Prvi uzrok duševne bolesti jeste gordost, zbog koje je i Danica (koji isijava izjutra) otpao. Drugi uzrok je neposlušnost, zbog koje je iz raja sladosti bio izgnan prvosazdani. Iz dva uzroka su proizašli mnogi rodovi i vidovi mrskog greha. Onaj ko ţeli, dakle, da se naslaĊuje dobrobićem neka bude dalje od gordosti, obukavši se u smirenoumlje i poslušanje bez premišljanja. I on će imati radost i veselje u glavi. Koliko će dobara privući ta dobra riza? Mir, krotost, poštovanje, poverljivost, ustupanje bez prepiranja i sve dobro, prijatno i poţeljno što inaĉe odlikuje istinskog ĉoveka Boţijeg. 2) Vi koji ste došli iz gordeljivog ţivota nemojte misliti visoko. Postavši smireni u ţivotu po Bogu nemojte se veliĉati što ste nam došli iz znatnog roda i nemojte se hvaliti onim što je kod vas bilo ranije. Jer, moţda ste vi siromašni i oskudni Boţanstvenom blagodaću. Gledajući na Hrista, Gospoda i Boga našeg, istinski bogatog Vladiku svega, druţite se sa smirenim (Rim. 12, 16) pomislima i osećanjima, podraţavajući ga. On je bio siromašan po spoljašnjosti i poslušan roditeljima. On je hodio peške, ĉesto se umarao, vreĊan, ne uzvraćaše uvredom i stradajući ne prećaše (1. Pt. 2, 23). On je podnosio udarce u obraz, ne istiĉući se odelom i zadovoljavajući se jednim hitonom sa plaštom. 83

Spavao je na travi ili na goloj zemlji. Hleb i tekuća voda su zadovoljavali Njegovu potrebu za hranom. I kakvi smo mi podraţavaoci Gospoda ukoliko se opterećujemo i iscrpljujemo premda sada imamo svega u mnogo većoj [meri]? 3) Stoga vas molim da se hrabro latimo bogopodraţateljnog ţivota. Mi koji smo došli iz (svetski) neznatne i siromašne okoline uopšte nemamo izvinjenja ukoliko se opterećujemo i skorbimo zbog hrane, ili odeće ili drugih potreba koje udovoljavamo podjednako sa drugima. Neka se svako seća šta je bio i šta je postao. Uostalom, je ni prve, ni druge ne ţelim da odvojim i razlikujem. Jer, vi ste svi jedno. Ja vam govorim [sa ciljem da vas ubedim] da svi podjednako i rado ispunjavate ono što vam se nalaţe i da ne rasuĊujete o uzrocima mojih naredaba. 72. 1) Epitimije i druge mere ispravljanja su spasonosne: one su put u raj; 2) uopšte, naš poslušnički ţivot u opšteţiću je najspasonosniji (1, 81) 1) Za nas je bolje da se ovde ukratko oţalostimo, da budemo kaţnjavani i osetimo teskobu, a da se tamo radujemo i poţivimo u veselju i prostranosti. Mi treba rado da se potĉinjavamo kaznama i da volimo one koji nas ispravljaju. Jer, kada se uklanjamo od puta Boţijeg mi treba da primimo spasonosna lekarstva zbog zla koje nam je priĉinjeno. Meni izgleda da su stoga naši sveti i ĉovekoljubivi oci, pokretani boţanstvenom ljubavlju, upotrebljavali razne stroge mere kako bi spasli svoje poslušnike. Oni su nalagali epitimije, odluĉenja [od Svetog Priĉešća], pa ĉak i telesne kazne imajući u vidu ne samo spasenje onoga ko je zgrešio, nego i njegovih savremenih i potonjih svedoka. Jer, mnogi se i zbog straha od ljudi vraćaju na dobro. Prema tome, ukoliko pretrpite moj teret uveravam vas pred licem ţivog Boga da ćete se spasti u Carstvu nebeskom, iz koga je pobegao bol, tuga i uzdisanje. Ukoliko podnesete breme potĉinjavanja oslobodićete se od grehovnih strasti i poteći ka usinovljenju Boţijem. Ugasite raspaljivanje ploti i udostojićete se da pijete prohladnu i ţivotvornu vodu u veĉnom ţivotu. Dobro završite put poslušanja i dobićete pobedne vence od velikog Cara. 2) Veliko je i slavno opšteţiće. Njegovo breme je teško i lako, kao i Hristovo breme, po Njegovoj reĉi. O reĉenome svedoĉi samo delo i istina. I neka niko ne ublaţava i ne naziva istinskim poslušnikom ni stubnika, ni zatvornika, ni pustinjaka. Ja sam rekao "istinskim" s obzirom da je istinski poslušnik samo onaj ko je dušu svoju predao nastojatelju i prebiva pod njegovom voljom sve do krvi. I mi treba da se radujemo i slavimo pošto smo dobili takvo blago: ono je veoma divno. Onome ko ţivi zasebno ne treba se diviti, premda i ţivi ispravno. Poštujmo naš ţivot i ĉuvajmo iskreno poslušanje do smrti. I nemojmo gledati da li nas drugi hvale ili kude. Ukoliko se bojimo Boga, nećemo se bojati ljudi i nećemo biti pobeĊeni njihovim napadima. Imajući u vidu svoj visoki cilj hodimo putem Gospodnjim i On će upraviti naš hod. 73. 1) Put je teţak i skorban, ali [nas] stoga očekuju bezmerne utehe; potrpimo; 2) i svi oci su trpeli; sada se oni teše, zaboravivši [na skorbi]; podraţavajmo ih; 3) ukoliko si čuo oštru reč, pretrpi: i Gospod je trpeo; smatrajući sebe poslednjim, ti ćeš i rečeno i sve drugo skorbno podneti (1, 82) 1) Stojte u borbi, u svom podvigu potĉinjavanja i u svom muĉeniĉkom poslušanju. Iz dana u dan prohodite vreme sadašnjeg ţivota i obogaćujte duše svoje vrlinama kao zalog za Carstvo nebesko, rizniĉeći obećana i neizreciva dobra. Tesan je i skorban put 84

Boţiji, ali je široko i prostrano spokojstvo koje nas oĉekuje. Demonske strele su raspaljene i jedna za drugom padaju na dom naše duše, ali ih rosa Duha gasi i na nas usmerava vodu koja teĉe u ţivot veĉni. Teskoba i skorb, mrzovolja i malodušnost, napor i znoj, umor i iznemoglost, ponekad i izobliĉavanja i prekori jesu naš udeo. MeĊutim, zbog njih se nama rizniĉi neizreciva radost i bezmerno veselje. DoĊite i hrabro pretrpimo malobrojne dane borbe da bismo se ovenĉali vencem pravde. 2) Naši triblaţeni oci su, provodeći svoje dane, podigli [velike] napore u postu, bdenju, suzama, molitvama i svakom zlopaćenju. Sada, pak, kod njih nema nikakve ţalosti zbog prošlosti: oni su primili neizrecivu radost i sveblaţeni pokoj. I mi treba blagorazumno da gledamo na skorbi koje ponekad nailaze na nas, smatrajući ih ništavnim ili snom i prolaznom senkom. Nemojmo dopustiti da od njih padamo duhom. Naprotiv, uopšte ih ne gledajući, mi sa mladalaĉkom bodrošću treba da ispunjavamo zapovesti Gospodnje. Neka nas ne ţalosti borba, niti poniţava uvreda, niti smućuje izobliĉenje, niti lomi ogorĉenje, niti nadima gordost. Dole spuštajući oĉi, mi gore treba da ustremljujemo dušu i da smo blagi, tihi, trpeljivi i meĊusobno popustljivi. 3) Desilo se da je neko rekao oštru reĉ. Zašto se, pak, ti skorbiš zbog uvrede? Zar Hristos Bog naš nije ĉuo: Demon je u tebi (Jn. 7, 20) i prećutao. On je bio vreĊan [tvrdnjom] da demone izgoni pomoću Veelzevula (Mt. 12, 24), ali se nije smutio. Mi se, pak, iako smo po prirodi ništavni i po ţivotu dostojni svakog prekora, pri najmanjoj uvredljivoj reĉi odmah kostrešimo kao jeţevi. Zbog ĉega radije ne okušamo od sladosti smirenoumlja? Zbog ĉega ne stiĉemo opit dobrog potĉinjavanja? Zbog ĉega se ne laćamo oruţja istinskih monaha? Ta oruţja nisu ĉisto pisanje, ni slatko pevanje, ni bele ruke, ni visina rasta, ni urednost, ni razneţenost, ni nadmeno svetsko nastupanje, ni velereĉitost, ni smela reĉ, ni protivreĉenje niti nešto drugo sliĉno, već - osećati se poslednjim, sve smatrati višim od sebe, biti spor na reĉi, a naroĉito uvredljive, ne biti lakomislen, već paţljiv, truditi se oko onoga što je smireno i njime se upravljati, biti pomirljiv, ljubazan, a naroĉito bez zavisti. Vi, uostalom, sve znate jer vas Bog uĉi i vi uvek tvorite ono što mu je ugodno. Ostanite takvi i budite svime zadovoljni, svagda iskreno radosni, okriljujući se nadom vašega zvanja. 74. 1) Svi ţure kada car zove na večeru; nas je pozvao nebeski Car; zar nećemo po ţuriti, podnoseći sve; nemojmo biti malodušni, već se bodro borimo sa svime; 2) sećaj se svega što je pretrpeo Gospod u ţivotu na zemlji; raduj se ako ti upadne u udeo da pretrpiš nešto slično (1, 83) 1) Ljudi bez lenjosti, sveusrdno i radosno ţure kada ih car prizove ka slavi, dobrobiti, bogatstvu, utehama i zadovoljstvu. Zar mi utoliko pre ne treba da sa radošću i neumornim stremljenjem svakodnevno i svakoĉasovno hodimo na poziv Boga svih i Cara ka Carstvu nebeskom, neprestanoj svetlosti, beskonaĉnom ţivotu, neizrecivom blaţenstvu, usinovljenju i nasleĊu veĉnih dobara (a ne ka navedenim truleţnim i ništavnim stvarima), po Njegovom ukazanju izbegavajući sve prepreke, niĉega se ne plašeći, ni pred ĉim se ne zaustavljajući (ni pred skorbima i teskobama, ni gladi i ţeĊi, ni smrtnim opasnostima i maĉem), već hrabro, bodro i svedušno idući podviţniĉkim putem i sve podnoseći kao lako radi predstojeće sveblaţene nade? Padanje duhom i malodušnost zbog podviga dešavaju se zbog uspavanosti duše. Stoga vas molim da gledate na kraj vašeg dela i da se podstiĉete da trpeljivo preţivljavate svoj trudan poloţaj potĉinjavanja, projavljujući i njegove izuzetnosti: odricanje od vlastitih ţelja, brzoposlušno dejstvovanje, ćutljivo 85

podnošenje skorbnih sudaranja u mnogobrojnom bratstvu, a ponekad i uvreda niţih i prigovora viših, kako bi se i na vas zaista mogle primeniti apostolske reĉi: Do ovoga ĉasa podnosimo i glad i ţeĊ i golotinju, ne znamo za pokoj i premaramo se, ali u svemu pobeĊujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (1. Kor. 4, 11; Rim. 8, 37). 2) Jaĉajte u Gospodu, i u sili moći Njegove (Ef. 6, 10), te uz ranije vaše podvige i podnošenje iskušenja dodajte i sadašnje i buduće, smatrajući velikom radošću što ste se udostojili da [sve] rado podnesete za Hrista Spasitelja i da postanete podraţavaoci Njegovih stradanja. Oni koji razumeju upravo u reĉenome vide najveću nagradu za sebe. Setite se koliko je On postradao za nas. Zar nije bio mladenac u ploti? Zar nije beţao od ubistvenog Irodovog lukavstva? Zar se nije potĉinjavao roditeljima? Zar sa dvanaest godina nije izobliĉavao one koji su se sabrali u hramu iako nije bio pouĉavan? On je reĉeno uĉinio da oni koji nisu prošli nauke ne bi bili ţalosni. Zar nije hodio peške, umarao se i traţio hranu na smokvi? Zar ga Jevreji nisu vreĊali? Zar nije slušao: Demon je u tebi (Jn. 8, 48), i: Pomoću Veelzevula, kneza demonskog, izgoni demone (Lk. 11, 15)? Zar nisu hteli da ga zaspu kamenjem i zar se nije sakrio od njih? I još ranije za vreme ĉetrdesetodnevnog posta zar ga kao ĉoveka nije Ċavo iskušavao? I zar potom nije omio noge uĉenicima kao sluga? Zar ga izdajnik nije predao? Zar ga Jevreji nisu uhvatili? Zar ga Ana i Kajafa nisu ismejali? Zar ga ruka sluge nije udarila u obraz? Zar ga ruke onih koje je sazdao nisu biĉevale? Zar nije bio ovenĉan trnovim vencem radi poruganja? Zar se nije popeo na Krst? Zar u Njegove svete ruke i noge nisu zakucali klinove? Zar na Krstu nije ĉuo mnogo uvredljivih reĉi? Zar Njegova rebra nije probolo koplje? Zar u ţeĊi nije bio napojen sirćetom? Zar nije bio pogreben, i zar kao Bog nije vaskrsao u treći dan? Da li mi za sebe moţemo reći da smo sliĉno postradali? Pokaţi mi, brate, da li su tvoja leĊa biĉevana kao Hristova? Da li se na tvojim obrazima vide udarci? Da li su tvoje uši bile ranjene bezbrojnim ismejavanjima, uvredama i izrugivanjima? Da li su svi tvoji udovi osvećeni stradanjem? Naravno, ništa od reĉenog nema kod tebe. Stoga barem blagodušno i sa ljubavlju prihvataj male skorbi koje te susreću i Gospod Ĉovekoljubac će te po svojoj bezmernoj ljubavi proslaviti u [vreme] preporoda [tj. novog ţivota]. Ĉini tako radi svoje shime, budući da je shima upravo obećanje da će se pretrpeti krst i smrt radi Gospoda. 75. 1) Videći dobre plodove ţivota u našem činu, drţite ga se stroţe, te ćete postati obitelj Triipostasnog Boga; 2) rukovodeći se rečima Pisma, budite sa svima ispravni i bogougodni, udaljujući se od svega prekornog (1, 84) 1) Pogledajte u kakvo vas je stanje dovelo vaše jednomislije i jednodušnost, te vaše neznatno samoprinuĊavanje na svako dobro. I kakve je samo plodove donelo? Otuda su mir i tišina, iskreno meĊusobno poverenje, neraskidivo jedinstvo, spasonosna tuga i prijatno ispovedanje, duboka skrušenost i smirenost koja joj odgovara, bratska ljubav i oceljubivo raspoloţenje. Govoreći apostolskim jezikom, vi ste u svemu pokazali sebe ĉistim u sliĉnoj stvari (2. Kor. 7, 11). Blagosloven Gospod Izrailjev što pohodi i izbavi narod svoj (Lk. 1, 68). Jer, vi ste Njegovi ljudi i izabrani narod. On vam podiţe rog spasenja (Lk. 1, 69) kroz vaše novosteĉeno dobro raspoloţenje. Za vas je radost i veselje, ĉast i dobra slava, mudrost, razum i savršeno poznanje da imate pohvalni i ĉisti ţivot pred licem Boţijim. I neko od spoljašnjih ([tj. nehrišćanskih autora], koji ponekad rasuĊuju u skladu sa našim ţivotom) govori: "Ja mudrim nazivam onog ko vodi neporoĉni i besprekorni ţivot, ĉak i da nije pismen i da ne ume da rasuĊuje o onome ĉime vole da se zanimaju Grci". Kad 86

se, dakle, reĉeno ĉini ĉak i onima koji se zanimaju samo govorom i slušanjem, šta da kaţemo mi koji treba da se drţimo onoga što su ustanovili sveti? Budite mudri i bojte se i treptite pred Gospodom Bogom, ĉuvajući zapovesti Njegove. I blagodat će vas pokazati sasudom za ĉast, pripremljenim za svako dobro delo (2. Tim. 2, 21). Jer, gde se naseli Otac i Sin i Sveti Duh radi duševne ĉistote, tamo je i svako dobro, mudrost, gorenje duha, urazumljenje, nazidavanje i rukovoĊenje. Gde, pak, njih nema, tamo su samo hladne reĉi, pokazivanje i samoisticanje, a ĉesto i prelest i zabluda i uvek beskorisnost. 2) Pazite na ĉitanje i reĉ Pisma neka ne izlazi iz vas (tj. neka se ne zaboravlja). Uzdrţite jezik svoj od zla, naroĉito mlaĊi, koji nisu obuĉeni da ga obuzdavaju. Jer, on je nepostojan i ispunjen smrtonosnim jadom, od koga većina uvek upadaju u grehe. Neka kod vas nema lukavih sastajanja, neka se ne desi da se dvojica udruţe na nešto lukavo ili judejsko, neka nema laţi i skrivanja po ananejski i sapfirski, neka nema reĉi "moje" i "tvoje", koje su, po svetom Zlatoustu, ispunjene bezbrojnim zalima. Staro proĊe, gle, sve novo postade (2. Kor. 5, 17). Stoga prošlog treba da se sećamo samo da bismo izbegavali strasti, a ne da bismo jedni kod drugih izazivali oganj pomisli. Ali što se vas tiĉe, ljubljeni. . . ubeĊeni smo da stvari stoje bolje i da vode spasenju (Jev. 6, 9). Moţe, pak, biti da smo upali u ono što je bilo ranije kako bismo se, kao od puĉine i od bure i od velike uzburkanosti, ustremili u naše mirno pristanište. Mi više ne treba da volimo da se upuštamo u opasno plovljenje usred valova, već da bez talasa bezmeteţujemo u ovom smirenom pristaništu u Hristu Isusu, Gospodu našem. 76. 1) Kod onog ko ţivi sveto svagda je praznik; hoćete li tako nešto - budite revnosni u bogougaĎanju i sve trpite za Njega 2) sećajte se razloga zbog koga ste izašli iz sveta i njega imajte kao svoj cilj; naročito čuvajte čistotu, udaljujući se od opštenja sa onim ko greši protiv nje (1, 85) 1) Onaj ko sveto ţivi uvek ima praznik i nikada ne prestaje da prazniĉno provodi dan, budući da se svagda prosvećuje, ĉisti, uzvodi gore i budući da je uvek bogonosan i oboţavan. Hoćete li da budete takvi? Budite, molim vas i preklinjem, samopokretni, samorevnosni i samopodsticajni na svako dobro i na svako ugaĊanje Bogu, podiţući svoje oĉi na zrenje veĉnih dobara. I sve što nailazi primite, podignite i podnesite: i skorbi, i teskobe, i nasilje, i nevolje, i uvrede, i vreĊanje, i napore, i znoj, i sve sliĉno kako bismo dobili ono što ţelimo i našli ono radi ĉega smo izašli iz sveta. O, kako je blaţeno, oci moji, ţiveti ispravno, svrsishodno i pouzdano. I kako je prepodobno provoditi dane u skrušenosti, smirenju i poboţnosti, pripremajući se za ishod, za susret strašnog Sudije svih - Boga i za odgovor pred Njim. 2) "Arsenije, radi ĉega si izašao iz sveta", obiĉno je govorio sam prepodobni radi spasonosnog podsećanja. I mi treba da znamo radi ĉega smo izašli iz sveta i da se sveusiljeno napreţemo za dostizanje cilja, ukrašavajući svoj ţivot lepotom vrlina i pripremajući svoje duše za neveste Vladici Bogu kroz ĉuvanje krasote presvetle devstvenosti i istrajavanje u ĉistoti, neporoĉnosti i neoskvrnjenosti. Jer, mi se nazivamo hramovima Boţijim. A Pismo govori: Ako neko razara hram Boţiji, razoriće njega Bog (1. Kor. 3, 17). I ja i plaĉem i ridam zbog nekih koji ne mariše da spasonosno poznaju Boga, te ih predade u pokvaren um da ĉine što je nepriliĉno (Rim. 1, 28). A izbegavam da kaţem da ste i vi naduveni, umesto da plaĉete, da bi se izbacio izmeĊu vas onaj koji je uĉinio to delo (1. Kor. 5, 2). Jer, otuda dolazi nebriga, a potom i ista strast, budući da se ne 87

uklanjate od njega kao što bi trebalo. Vi se sastajete sa njim i smejete se, upodobljavajući se onome koga izobliĉava prorok: Ako vidiš lopova, pomaţeš mu, i sa preljubnikom udeo svoj imaš (Ps. 49, 18). Nemojte se, uostalom, gneviti na mene zbog sliĉnog izobliĉenja. Jer, teško meni ukoliko prestanem da vas izobliĉavam i da stojim za pravedno delanje. A teško i vama ukoliko se ne budete udaljavali od onih koji rĊavo ţive. 77. 1) [Naš] ţivot je mnogopoţeljan; ipak, ponajpre se molite da vaš upravitelj bude bodar i mudar; potom se veselite uzdanjem da ćete dostignuti dobar kraj; 2) čujem da meĎu vama biva mnogo reči zbog sitnica usled nedostatka smirenja; 3) sveti Dorotej, Dositej, Akakije i drugi su ćuteći sve primali i bili spokojni; 4) nas smućuju naše ţelje i uznemirava njihovo nezadovoljavanje, budući da smo zaboravili na nagradu za odricanje od njih; 5) mnogi od nas se razboljevaju: bolesni trpite a bolničari neka se smireno trude; pazite da ne bude nereda pri primanju lekara; i po ozdravljenju nemojte ostajati prazni i samovoljni (1, 86) 1) Istrajte u blagodušnosti, potrpite i budite hrabri u podnošenju nadolazećih nevidljivih i vidljivih napasti od demona i ljudi. Ko ne vidi da je naš ţivot prepun borbe? Ko neće posvedoĉiti da je naš put mnogoskorban? Sa jedne strane se na nas svakodnevno podiţe borba, a sa druge nas snalaze muĉne nevolje od sudaranja sa bratijom ili od ispunjavanja poslušanja. Nas sa svih strana napadaju neprijatnosti, udarci i pritešnjavanja. Nas kao da nosi puĉina dok plovimo po velikom i mnogoopasnom moru sveta podigavši jedro nade i upravivši se ka nebesima. Vi se, pak, molite da vaš kormilar Boţanstvenom silom i otaĉkim molitvama uvek ima otvorene oĉi svog uma, da vidi i bude bodar kako bi dobro upravljao vašim brodom i verom ga usmeravao ka pristaništu ţivota. Potom se radujte i veselite što trudom oplovljavate more ovoga ţivota i nasleĊujete ţivot veĉni. Vi ni u kom sluĉaju ne treba da dozvolite da se kolebate, da se zaustavljate ili zadrţavate, već blagodušno, ţivo i usrdno treba da nastupate, hodite i dohvatate se svega što moţe da satre drevnu zmiju, tj. Ċavola, ispunjavajući zapovesti Gospodnje. Ti si moţda mlad i poĉetnik? Prihvati smirenje i poslušanje i drţi ih se kako bi, nakon dobrog poĉetka, postepeno ushodio ka savršenstvu. Ti već moţda dugo nosiš shimu? Uostalom, pre bi trebalo da istakneš prevashodnost vrlina negoli godina. 2) Ja vam govorim stoga što ĉujem da meĊu vama postoji praznoslovlje i sporovi, smutnje i razdraţivanja, mrţnje i svaĊe, prepiranje i razdori, premda i ne kod svih. Pitam vas, bratijo, odakle to meĊu vama. Ja smatram da se uzrok krije u nedostatku smirenja. Molim vas reĉima apostola: Braćo, nemojte biti deca umom, nego zloćom detinjite (1. Kor. 14, 20). Nemojte priĉati isprazno bez koristi i ţeleći da bude po vašem, nemojte biti krasnoreĉivi i bezumni. Nemojte svašta iznositi i isticati svakakve razloge. Prorok pita: Koji je ĉovek koji ţeli ţivota, koji ljubi da vidi dane dobre! On sam i odgovara: Uzdrţi jezik svoj

od zla, i usta tvoja da ne govore laţ. Ukloni se od zla, i ĉini dobro; traţi mira i idi za njim (Ps. 33, 12-14). 3) Zbog ĉega je sveti Dorotej video dobre dane i provodio bezmeteţni ţivot? Zbog ĉega se naslaĊivao i divni Dositej, i uvekspominjani Akakije i sav sliĉan sabor? Ili zbog ĉega su i neki iz našeg bratstva (što ne treba smatrati za drskost), tj. od onih koji još ţive i od onih koji su se prestavili, proţiveli blaţeno, bez smutnje i uznemirenja? Stoga što je svako od njih sebe smatrao ništavnim i bio spreman da se pokorava svakome i u svakom delu. 88

4) Meni, pak, (da ne kaţem i vama) taština, svojevoljnost i slastoljublje ne daju da ţivim spokojno, da mirujem, da u prostoti i nezlobivosti provodim malobrojne dane ovog veka. Prema tome, onaj ko se uznemirava i opterećuje neka prekoreva sebe, a ne bliţnjeg. Onaj ko hoće ispravno da hodi i da miruje neka ne nastoji na svojim ţeljama. I prekratiće se tuga, umuknuće sporovi i divlje zveri će, po Jovu, biti u miru sa njime. Osim toga, poznajte i verujte da vama predstoji Carstvo nebesko zbog nošenja odeće koju ne ţelite, zbog poderane obuće, zbog neţeljene mantije, zbog promene poslušanja, zbog pretrpljene borbe, zbog podnošenja klevete kao i zbog ostalih ništavnih stvari. Stoga se podvizavajmo da prema silama ugodimo Gospodu. I blaţen je onaj ko svoje sluţenje obavlja, vrši i ispunjava kao da ga Bog gleda. 5) Sada je kod nas vreme bolesti i mnogi od bratije su se razboleli. Bolniĉaru, hrabri se jer je za tebe došlo vreme delanja. Nemoj propustiti sluĉaj da sabereš što više nagrada za uspokojenje bolesnih, koje su veće od zlata i dragog kamenja. Vi, pak, bolesni, saberite plodove trpljenja i ne traţite više negoli što vam se daje kako zajedno sa telom ne biste bolovali i dušom. I zbog ĉega ste još neuki te ĉim se pojavi lekar ţurite da se raspitujete, da pokazujete svoje udove i da imenujete bolesti? Zar vas nije stid pred svetskim ĉovekom? Moţda on drugi put uopšte i neće doći. Stoga ja i prinuĊavam sebe da vam primetim reĉeno i da vas popravim. Zbog ĉega ne ĉuvate poredak? Vi svi po redu moţete da kaţete o sebi i svojoj bolesti, a u sluĉaju potrebe moţete [poruku] preneti i preko bolniĉara ili njegovog pomoćnika. A vaš nered je jedino zlo. Nemojte tako, deco moja. I ubuduće nemojte tako ĉiniti. Sa druge strane, nemojte da vam bolesti budu povod za nerad. Po ozdravljenju nemojte da lutate uzalud, niti budite neuzdrţljivi kako se ne biste opet razboleli na teret drugih. I vi zdravi trpeljivo posluţite i ponesite nemoći nemoćnih Gospoda radi i radi ljubavi bratske. 78. 1) Pri nailasku Arapa mi se na svaki način staramo da ne padnemo u njihove ruke: na sličan način se čuvajmo i od mislenih neprijatelja, obukavši se u duhovno oruţje; 2) nemojmo se predavati, već se hrabro borimo i dostići ćemo mir bestrašća (1, 87) 1) U sadašnje vreme strah navode na nas Arapi koji iznenadno napadaju i otimaju ne samo imanje, već i ljude odvode u zarobljeništvo. One, pak, koje ne zaplene, oni nemilosrdno istrebljuju, ubijajući muškarce i ţene, stare i mlade. Ukoliko, pak, paţljivije pogledamo primetićemo da se mi podvrgavamo podjednako strašnim napadima i tiraniji i od demona, a ne samo od ljudi. Oni sa nama vode neprestanu i ţestoku borbu koja nikako ne prestaje i koja nema nikakvo odreĊeno vreme. Oni jednog pogaĊaju strelom greha, drugog veţu uzama strasti i odvode u plen u misleni Egipat, od [trećega] otimaju seme spasonosne Reči Boţije i muĉe ga glaĊu. Grabljivac i tiranin se na razliĉite naĉine izruguje nad nama i muĉi nas. I blaţen je vojnik Hristov koji se naoruţa duhovnim maĉem vere, te poraţava, nanosi rane i zarobljuje, izbegavajući poraz, ranjavanje i zarobljeništvo. Ukrepimo se i mi i prihvatimo duhovna (a ne telesna) oruţja našeg ratovanja, odbijajući one koji nas napadaju, drţeći se u stroju i pomaţući se meĊusobno. Neka niko ne ostaje bez oklopa, tj. bez dobre vere, po apostolu, niti bez štita, tj. smirenja, niti bez maĉa, tj. boţanstvene molitve, niti bez kacige, tj. poslušanja, niti bez duševnog konja, tj. ţive spremnosti na svako dobro delo, niti bez ostalog naoruţanja kojim se ĉuva naš unutrašnji ĉovek. Nemojmo dopustiti da nam neprijatelji nanose rane, da nas savladavaju i da 89

podvrgavaju pod noge svoje. Silan u bitkama, Gospod je oruţjem Krsta porazio poglavarstva i vlasti i gospodare ovog sveta, davši nam vlast da stajemo na zmije i skorpije i na svu silu vraţiju (Lk. 10, 19). 2) Pazite da ne budete drski. Jer, oni koji se prepuštaju drskosti bivaju probodeni kopljem i umiru. Pazite da ne delujete po strastima, budući da oni koji dejstvuju po njima umiru veĉnom smrću. Nemojte da vam se u umu vrte lukave pomisli od kojih se pada u ropstvo. Nemojte upadati u neposlušnost budući da neposlušni sebe izlaţu strelama neprijatelja. Nemojte se gorditi stoga što se kroz gordost nalazite pod maĉem greha. Nemojte biti lenjivi i nemojte ostavljati psalmopojanje i rukodelje stoga što ćete se inaĉe predali u ruke Ċavola. [Naroĉito izbegavajte] da skriveno dejstvujete rĊavo, te da se spolja pokazujete drugaĉijim negoli što ste unutra. Apostol govori: Dakle, pazite dobro kako ţivite, ne kao nemudri, nego kao mudri, koristeći vreme, jer su dani zli (Ef. 5, 14-15). Mi smo već ostareli i treba već da imamo dovoljnu vojniĉku veštinu. Onaj, pak, ko je nauĉio da ratuje ne boji se neprijatelja. Stoga vas molim i preklinjem, ĉasno vojinstvo Hristovo, svešteni narode Njegov, izabrani borci Njegovi da ne budemo plašljivi i da se ne predajemo. Ukoliko smo dobili rane izleĉimo se pokajanjem; ukoliko smo zaklani oţivimo se pomoću suza i epitimije; ukoliko smo odvedeni u misleni Vavilon oslobodimo se kroz priĉešće Ĉasnim Telom Gospoda našeg Isusa Hrista. I ukoliko istrajemo sa trpljenjem u borbi, napadi će postepeno da se odstrane, neprijatelji će pobeći i mir bestrašća je zasijati u nama, te ćemo se nazvati sinovi Boţiji, budući da je reĉeno: Blaţeni mirotvorci, jer će se sinovi Boţiji nazvati (Mt. 5, 9). 79. 1) Vreme ţuri: treba da ste paţljivi, kao što i jeste i naročito da se starate o smirenju i krotosti, podraţavajući Hrista; 2) anĎeli i sveti [nas] gledaju; sramota je ne ţiveti prilično; iako je teško [ţiveti prilično], ipak se pripremaju velike nagrade; 3) i raj i ad su pred nama: svako će dobiti ono što izabere; 4) delo onoga ko deluje po strastima jesu drvo i slama: oni će večno goreti i neće izgoreti (2, 1) 1) Vreme juri privodeći nas kraju sadašnjeg ţivota. MeĊutim, ko je onaj ko razume i ispituje reĉeno i ko neće potrošiti vreme ţiveći ravnodušno prema delu svog spasenja uhvaćen u Ċavolju zamku i lukavstvo? Ko hodi pazeći na sebe i ne predajući se nemaru? Ko se svakodnevno priprema za smrt, svako svoje delo, i duhovno i telesno, stavljajući pred lice Svedrţitelja Boga? Ko svu svoju ljubav prenosi na ţelju tamošnjeg, oko svoje duše podiţući gore u nebesa i razmatrajući krasote tamošnjih prizora? Ko lebdi zajedno sa gornjim silama, ni u šta ne smatrajući teške neprijatnosti, već blagodušno podnoseći i uvredu, i poniţenje, i zlopaćenje, glad i ţeĊ, hladnoću i vrućinu i krećući se u bratstvu, po pisanome, kao drago kamenje? MeĊu vama ja ne vidim jednog ili dvojicu, već mnoge koji sa iskrenom verom i revnošću traţe ispravno, budući pokorni, poslušni, trpeljivi, iskreni, poverljivi i verni, bez obzira što nisu stekli nauĉno obrazovanje, niti njegov nedostatak dopunili mnogim ĉitanjem, i razmišljanjem i uĉenjem napamet. Oni imaju ono što je najviše potrebno, i ĉime se upodobljavaju Hristu, tj. smirenje i krotost, slušajući reĉi Gospodnje: Nauĉite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Svojom paţnjom se okrenite ka svetlosti i istini, ka ispravnosti i krotosti, ka smirenju i blagosti. Uzdrţavajte se, molim vas, od svakog razdraţivanja i negodovanja. Sveti David uzvikuje: 90

Sinovi ljudski, dokle ćete biti teškosrdni? Zašto ljubite sujetu, i traţite laţ (Ps. 4, 3). Dokle će, Boţe, da vreĊa neprijatelj, da razdraţuje protivnik (Ps. 13, 10). 2) Oprostite mi. Ja se stidim svetih anĊela stoga što, kao ĉuvari naši, vide kako je kod nas. Ja se stidim svetih i prepodobnih otaca ĉiji naĉin ţivota smo uzeli na sebe i ţivot kojih provodimo. Bratijo, trudimo se da prepodobno vršimo ono što je prepodobno, i sveto - ono što je sveto. Nemojte biti, molim vas, ogorĉeni, nepokorni, prgavi. Nemojte biti grubi na reĉima, gnevljivi, nadmeni, podsmešljivi, klevetnici, uvredioci. Nemojte biti priĉljivi, izazivaĉi smeha i drski. Budite bogoljubivi a ne bludoljubivi, ćutljivi a ne govorljivi, zadovoljni skromnom odećom a ne ljubitelji ukrašavanja. Neka su vam oĉi dole, a um gore. Pazite da vas ne rani strela greha zbog vaše nemarnosti. I šta će doći potom? Umesto truda se priprema pokoj, umesto podviga - venci, umesto uvreda - ĉast i slava, umesto poniţenja - pohvale, umesto probadanja - radost susreta, umesto ropstva - vlast nad deset gradova, umesto odvajanja od roditelja i srodnika - nasleĊe i sunasleĊe sa Gospodom našim Isusom Hristom, umesto odsecanja svoje volje - naseljavanje sa prvomuĉenikom Stefanom. Osim toga, prvo je privremeno, brzo teĉe i prolazi, a drugo - veĉno, besmrtno i beskrajno. 3) Ukoliko ţelite, vama je dostupno, dohvatljivo i pred rukama da dobijete Carstvo nebesko, da okusite ţivot veĉni, da steknete usinovljenje, da budete stanovnici raja, da se upokojite u naruĉju Avraama, da uĊete u nerukotvorenu loţnicu. MeĊutim, ukoliko ţelite, (nebilo) vi moţete da susretnete i suprotni udeo, tj. beskonaĉni oganj, neuspavljivog crva, geenski plamen, škrgut zuba, udeo koza, udeo prokletih. [Suprotni udeo će nas zadesiti] ukoliko ne budemo ţiveli dobro, ukoliko ne steknemo dobru nastrojenost, ukoliko se ne odrţimo u svom ĉinu. Ispravan stiĉe i dušu svoju i bratiju svoju i mene ubogog. Onaj ko dobro ĉini i bogodoliĉno hodi jeste ĉastan pred Gospodom, a ĉasna je i reĉ njegova i lice njegovo. Blaţen je on i ostaviće blaţen spomen iza sebe. 4) Kakvu korist ogorĉenome donosi ogorĉenost, i nepokornome nepokornost, i neposlušnome neposlušnost, i gordome gordost? Ne sabira li on sebi gnev u dan gneva i otkrivanja pravednog suda Boţijeg? Zar se njegovo delo ne upodobljava drvetu, i senu i slami i zar se na njemu neće ispuniti [reĉeno]: Ako ĉije delo izgori, biće oštećen, a sam će se spasti, no tako kao kroz oganj (1. Kor. 3, 15). U budućem veku on će muĉiteljnim ognjem biti oĉišćen od telesne zloće, goreće veĉno i neće izgarati, gledaće sa ĉeţnjom slavu svetih i zbog lišenosti će plakati i ridati bez koristi. Neka takav udeo ne postigne nikog od vas. I ĉistimo se ovde ognjem straha Boţijeg kako ne bismo okusili budući plamen. 80. 1) Ja pohvaljujem vašu poslušnost: ostanite takvi; i delitelji potrebnosti i poslušanja i njihovi primaoci neka dejstvuju bogobojaţljivo; 2) bogatite se delima milosti podraţavajući Boga, ne gordeći se ukoliko uspete ponešto učiniti i ne padajući u nehajnost ukoliko ne uspete (2, 2) 1) Gledajte kako uzrastate, kao se uzvišujete, kako se usavršavate, kako prinosite plodove Bogu i nama i kako, ustrojavajući se u vašem dobrom ţivotu, poslušanjem stiĉete duše vaše. U svom smirenju vi ste uzdigli ţivot vaš, a u poslušanju ste pokazali svedoĉanstvo vaše savesti da ga prohodite bez lukavstva i licemerja. I uvek ostanite takvi. Onaj ko se naznaĉi, na primer, na jednu potrebu neka je vrši, molim vas, bez pristrašća, bez neprijateljstva, bez nemarnosti, kao pred licem Boga svevidećeg. Jedan neka nareĊuje, 91

a drugi neka prima blagorazumno, dobrosavesno i pohvalno kako bi u onaj dan ĉuo:

Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću te postaviti; uĊi u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21). Takvog glasa su, oprostite mi, nedostojni oni koji bez straha

Boţijeg i pristrasno izdaju ono što je bratiji potrebno, tj. odeću, obuću, ili koji dele poslušanja. Naprotiv, njima [priliĉi drugi glas]: Neka je proklet svako ko delo Boţije vrši sa nepaţnjom (Jer. 48, 4). Jer, koliko se samo zala raĊa iz reĉenoga. Sa jedne strane ulagivanje, a sa druge strane roptanje i raspadanje mirnih odnosa. Ja vam ne govorim da bi primaoci ustajali na uruĉioce, već da bi uruĉioci sa strahom Boţijim i bratskom ljubavlju delovali na najbolji naĉin u vlasti upravljanja, koja im je uruĉena. Ukoliko budete dejstvovali na navedeni naĉin blagoustrojstvo, mir i tišina će se sve više ukrepljivati i ukorenjivati u ljubljenom bratstvu našem. 2) Molim vas i preklinjem da srca vaša ispunite svakovrsnim dobrim namerama, da se predate uzajamnoj ljubavi, da se radujete zbog napredovanja drugih i da skorbite zbog saplitanja bliţnjeg. Apostol govori: Kakav je zemljani, takvi su i zemljani; i kakav je nebeski, takvi su i nebeski (1. Kor. 15, 48). A sveti David peva: Bog nebeski ljubi milostinju i sud (Ps. 32, 5), i: Milosti Njegove puna je zemlja (Ps. 118, 64). I mi ga podraţavajmo. Danas završimo jedno, a sutra se prostrimo ka neĉem drugom, ali pazimo da zbog neuspeha ne padnemo u malodušnost, niti zbog uspeha u taštinu. Za uspeh zablagodarimo Gospodu budući da [napredovanje] ncje do onoga koji hoće, ni do onoga koji trĉi, nego do Boga koji miluje (Rim. 9, 16). Pri neuspehu, pak, trpimo i uspećemo budući da Gospod uverava: Svaki. . . koji traţi, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se (Mt. 7, 8). Na taj naĉin ćete iz dana u dan graditi spasenje duša svojih, ushodeći ka sve većoj visini. Sada je vreme istinske, a ne truleţne trgovine, vreme duhovnog natecanja, vreme obogaćenja veĉnim dobrima. Blaţen je onaj ko trĉi, triblaţen koji trpi, a sveblaţen - koji se svakodnevno razgoreva ognjem ĉeţnje za Bogom i ljubavi prema Njemu. 81. 1) Ustajanje strasti je strašnije od mača: pazimo, ograĎujući se zapovestima i naoruţavši se odvratnošću prema grehu; 2) sada ustaje jedan, a sutra drugi demon: no sve ih treba odgoniti imenom Gospodnjim i prinuĎavanjem sebe na dobro; nemojte biti malodušni kada vam nalaţu epitimiju (2, 4) 1) Neka na meni bruse maĉeve, neka zadaju rane, neka progone, neka prete smrću. Ja se više bojim kada greh, koji caruje u meni, kao neku naoruţanu vojsku protiv vrlina pošalje mnoštvo besnih strasti. Jer, tada mi strašna strela grehovne slasti ranjava srce, a ne telo. Tada mi je strašna i krv koja se ne izliva na zemlju, nego na dušu od nevidljivog maĉa. Eto ĉega se bojim i od ĉega treptim. Pazimo na sebe, bratijo moja, i gledajmo da se nekako u grad naše duše ne prokrade zlobnik, tj. gorda pomisao, ili slast greha, naime grabljivica, ili smućujuće neposlušanje, ili pogubna samovoljnost, ili ogorĉena nepokajanost, ili nesalomljiva tvrdoglavost, ili nepokolebivo samoopravdanje, ili nešto drugo što uznemirava dušu. Mi kao nekim opkopima treba da se ogradimo Boţanstvenim zapovestima, te ćemo uvek biti ĉitavi i zaštićeni. Ukoliko se ponekad i desi da takav grabljivac uĊe, ĉim ga primetimo poţurimo da ga uhvatimo, veţemo i izbacimo dalje od sebe. Naroĉito se naoruţajmo protiv strasti, prihvativši nedostupnost srca i krepost duha, kako ne bismo padali kada se borimo, već kako bismo odbijali i daleko odbacivali nevidljive neprijatelje koji nas napadaju. 92

2) Jer, danas nas napada jedan demon, sutra drugi, pa opet neki drugi, tj. ĉas demon bluda, ĉas stomakougaĊanja, ĉas visokoumlja, ĉas gordosti, ĉas drskosti, ĉas samovolje i drugih bezbrojnih strasti. Mi treba da se svima protivimo, da sa svima vodimo borbu i da sve pobeĊujemo imenom Gospoda našeg Isusa Hrista, koji će nas ukrasiti vencima pobede u dan nagraĊivanja. Blaţen je, brate, onaj ko sluša reĉeno i razumeva i ispunjava, a dodaću - i prinuĊava sebe svakodnevno na mislenu borbu. Jer, za delo spasenja je neophodan podvig, i Carstvo nebesko samo podviţnici dobijaju. Stoga ne treba da se ĉudite kad vam se dešavaju iskušenja, koja bivaju radi ispitivanja i obuĉavanja u borbi. Nemojte biti malodušni kada vas urazumljuju, izobliĉavaju, nalaţu epitimiju, viĉu, vreĊaju i, ukoliko je nuţno, i ţaloste. Budite blagodušni, bodri i sa velikom revnošću se laćajte dela. Jer, u reĉenome je vaše spasenje, napredovanje, muĉeništvo i venci. 82. 1) Brat je otišao; zbog čega; nije pazio na sebe i predao se prelesnim pomislima; da je pazio na sebe, psalamske pouke bi ga urazumile; nije imao ni čvrstu volju; 2) vojnici zemaljskog cara zbog zemaljskih prednosti su mu verni; zar mi nećemo biti verni nebeskom Caru radi Carstva nebeskog; budimo takvi, podraţavajući oce (2, 5) 1) Ja sam vam nagoveštavao da se ĉuvate od napada neprijateljskih. A sada ću ukazati na rĊavi plod nepaţnje. Nesretni brat Avakum je pobegao od nas. Naravno, [on je pobegao] stoga što nije pazio na sebe i što se misleno nije ĉuvao. On nije zadrţavao pomisli koje su verne Bogu i blagoĉastive, i koje nisu mogle da ga napadaju, već prelesne pomisli, koje su Boga i Njegovu pravdu sakrivale od duše. Stoga je i postradao, sam sebe odvojivši od nas i pošavši za Ċavolom. I gde on sada luta kao ovca koju su uhvatile zveri, bez rukovodstva i napasanja? Kako sad on moţe da peva Bogu, od koga je otpao narušavanjem svojih zaveta? Stupivši na put [neĉastivih], kako on moţe da peva: Blaţen ĉovek koji ne ide na veće bezboţnika (Ps. 1, 1). Ili kako moţe da govori: On je poĉivalište moje u vek veka, ovde ću se nastaniti, jer njega izabrah (Ps. 131, 14). Od njega su daleko i reĉi: Trpeći potrpeh Gospoda, i obrati na me paţnju, i usliša moljenje moje (Ps. 39, 2). I njemu više odgovaraju psalamske reĉi: Prokleti su koji skreću od zapovesti tvojih (Ps. 118, 21). On je proklet i biće proklet ukoliko ga Gospod Bog, na molitve oca mog i vašeg i sadejstvo vaših, ne privede obraćenju. Zašto se tako nešto dešava sa nama? Zašto nas satana nalazi dostupne i otima? Zbog ĉega dozvoljavamo da nismo obuzeti strahom Boţijim i da nismo obuĉeni u oklop ljubavi prema Hristu Bogu našem? Zašto dozvoljavamo da nas savladaju naše pohote i da se pokazujemo hladni, preljubnici, nepostojani i, reći ću upravno, besplodni? Gde je vera prema ocima? Gde je ljubav prema bratiji? I kako ćete se spasti od ĉulnih i mislenih iskušenja kad odmah iznemogavate ĉim vas dotaknu skorbi i kad se okrećete u bekstvo ĉim stupite na poprište borbe? 2) Da li vidite kako vojnici cara zemaljskog ĉuvaju vernost svoju prema njemu, kako se tuku za njega i krv svoju prolivaju? I zbog ĉega? Da bi dobili poĉasti ili ĉinove. Naši podvizi su drugaĉiji. Oni su radi jedinog veĉnog i nevidljivog Cara svega, Boga, a ne radi bilo ĉega zemaljskog. Oni su radi sticanja Carstva nebeskog, radi [nade] da postanemo sunaslednici Hrista Gospoda, radi okušanja onoga što oko nije videlo, i uho slušalo, i što na srce ĉoveku nije dolazilo. Pa ipak, mi mu ne ostajemo svi i uvek verni: nas mogu da poremete, preleste i zavedu. Zar mi ne treba da smo trezvoumni? Zar da se ne krepimo? Zar da se ne protivimo do krvi? Zar naše roĊenje nije odozgo? Nismo li mi sinovi Svetlosti? 93

Kako da se ne javimo kao ĉeda poslušanja? Kako da ne pokaţemo da smo sveto seme? Kako da ne pokoravamo svaku pomisao na poslušnost Hristu? Kako da se ne pruţamo iznad svetskih mudrovanja? Kako da ne umiremo za Hrista, ĉak i kad bi trebalo više puta na dan umreti za Njega? Da, ĉeda moja. Budimo sinovi sile, vojnici Hristovi, istinski Boţiji narod, anĊelski hor, nepobedivi puk, po primeru svetih otaca naših i blaţenih koji su ţiveli pod njihovim rukovodstvom. Neka satana bude zgaţen i porugan pod nogama našim, kao što je bio i kod svetog Siluana, prepodobnog Dositeja, uvekspominjanog Zaharije i svih prepodobnih poslušnika. Jer, je proslavljen samo Dositej, ili samo Siluan, ili samo Zaharija, a ne i svi verni uĉenici njihovi? I njihovi sledbenici su pripojeni slavi njihovoj. Budimo i mi, molim vas, kao i oni. Nemojmo da nas savladaju napadi neprijateljski, nemojmo se uplašiti straha njihovog, nemojmo dopustiti da nas umrtvi smrt grehovna. Naprotiv, sve ostale dane i ĉasove ţivota našeg poţivimo ugaĊajući Gospodu Bogu našem. 83. 1) Neka nas ništa ne odvoji od ljubavi Boţije; naprotiv, istrajmo u podvizima i vrlinama sve dok ne dostignemo u meru Hristovu; 2) mi smo učinili veliko delo odrekavši se od sveta; nemojmo taj poduhvat posramiti nemarom i samougaĎanjem, već podraţavajmo oce (2, 6) 1) Ukoliko se desi neka narodna beda i svi se naĊu u smutnji, mi treba danonoćno da pripadamo Bogu sa suzama i uzdasima moleći ga da svoj gnev obrati u milost po neispitljivim sudovima svoje premudrosti, te da vaspostavi mir u svetu. Ipak, mi ne treba ni da ostavljamo svoje duhovno delanje, već da u njegovu korist okrećemo i ono ĉime nas dotakne opšta nevolja. Jer, kako kaţe apostol, onima koji ljube Boga sve pomaţe na dobro (Rim. 8, 28). Naime, izraţavajući se apostolskim reĉima, nas ni sadašnja nevolja, pa ĉak ni još strašnija, zapravo ni smrt, ni ţivot, ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni

budućnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Boţije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem (Rim. 8, 38-39). Uznoseći se, dakle, ka Bogu i gledajući na tamošnja blaga, koja su nam pripremljena, vršimo podvig koji nam predstoji sa radošću, ĉvrstinom i revnošću. Nemojmo se raslabljivati mrzovoljom, niti iznemogavati od posta, niti se umarati od bdenja, niti se zasićivati molitve, niti obamirati od napora u ispunjavanju drugih zapovesti. Ka svemu reĉenome tecimo i ţurimo kao na neki praznik i veselje, ili bolje - kao ka svetlosti i samom Bogu. I uzlazićemo iz sile u silu u ispunjavanju zapovesti i iz slave u slavu u ukrašavanju sebe vrlinama, sve više se bogateći boţanstvenim savršenstvima dok ne dostignemo svi u jedinstvo. . . u meru rasta punote (Ef. 4, 13) Gospoda našeg Isusa Hrista, radi koga smo se raspeli svetu i svet nama (Gal. 6, 14). Radi Njega smo sve ostavili, i smatramo sve za trice da bismo Njega dobili (Fil. 3, 8). 2) Vidite li, ĉeda moja, kakvo i koliko delo smo mi uĉinili pobegavši od sveta i odrekavši se od svega svetskog, od srodnika i rodbine, od roditelja, braće, sestara, gradova i domova i od svega uopšte što pruţa utehu telu i krvi? Nemojmo takvo delo osramotiti svojom lenjošću, nemarom i nepaţnjom, što će se desiti ukoliko poĉnemo da ispunjavamo prohteve tela i da dejstvujemo po duševnim strastima. Nisu, meĊutim, takvi bili naši sveti i prepodobni oci, koji su nam ostavili primere bogopodraţavajućeg smirenja, poslušanja bez razmišljanja, iskrene vere, odbojnosti prema svetu, ljubavi prema Bogu, divnih podviga i prepodobnih dela. Njih podraţavajmo, prinuĊavajući se da idemo njihovim stopama kako bismo se udostojili i njihove ĉasti. 94

84. 1) Ko su bezboţnici: svi koji rĎavo ţive, naročito oni koji su, nasuprot svojim zavetima, nezadovoljni oskudnom opskrbljenošću manastira; 2) treba da smo zadovoljni onim što se predlaţe na trpezi, svaku utehu smatrajući umanjenjem večne utehe, kao što i ja sam uvek osećam; 3) naša trpeza nije rĎava; u bolnici je, pak, i trpeza i sve ostalo vrlo dobro; 4) dodajem: "Sami niste ništa doneli u obitelj, a [traţite] jedno ili drugo; osim toga, gotovo ni za šta niste sposobni, a drugi koji su bolji od vas se trude u potpunosti i trpe; na vas će [doći] pravedan gnev Boţiji" (2, 7) 1) Gospod govori: Trudite se ne zajelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za ţivot veĉni (Jn. 6, 27). Ispunjavajte, naime, zapovesti, pouĉavajući se u zakonu Njegovom dan i noć, kako biste, po reĉi boţanstvenog Davida, bili kao drvo zasaĊeno kraj izvora voda, kako biste dali plodu vreme svoje, i kako list vašeg spasenja ne bi otpao u budućem veku. Nisu takvi bezboţnici, nisu takvi, nego su kao prah koji vetar razmeće sa lica zemlje (Ps. 1, 34). Bezboţnici za nas neka ne budu samo oni koji neispravno veruju, nego i svi koji prestupaju zapovesti Gospodnje. U odnosu na naš ĉin, bezboţnici su neposlušni, gordi, priĉljivi, tašti, drski, oni koji tajno jedu, roptaĉi, oni koji vole da se ukrašavaju, znatiţeljni (tj. svi koji posmatraju i raspituju se), lenjivci, nemarni, došaptaĉi, svojevoljni, klevetnici, a ponajviše neblagodarni i oni koji ištu više od onoga što je neophodno (tj. od onoga što se svima nudi u obitelji), oni koji ostavljaju staranje o duši i popuštaju telu, oni koji ištu i zahtevaju jelo i piće kojih nisu dostojni i bune se radi njih, pravdajući se sastavom svog tela, navikom i nemoći. Dobro bi bilo kad bi se oni zaista razboleli: moţda bi se kroz bolest izbavili od svoje najveće bolesti, tj. neblagodarnosti. Jadni, oni kao da su zaboravili šta su pri svom stupanju [u manastir] obećali Bogu i ispovedili pred licem mnogih nevidljivih i vidljivih svedoka. Zar nisu [obećali] da će prebivati u gladi i ţeĊi i da će trpeti svaku ţalost, teskobu, mraz, proganjanje, muke i smrt. A sada podiţu rat radi vina i jestiva. Oni su se izrugali zavetu, te će i sami biti porugani. Kako se ne sećaju da ih je Bog gledao i slušao kad su davali obećanja? Stoga se bojim da ih Bog ne preda u pokvaren um da ĉine što je nepriliĉno i pogubno (Rim. 1, 28). 2) Neka se otrezni onaj ko je takav. Naroĉito probudite duše vaše iz dremeţa, iz nemarnosti prema Boţanstvenom, od sklonosti ka donjem, od [stanja] - ni studen ni vruć. Rasplamsajte se boţanstvenom ljubavlju i strahom. Primite prekor i obucite se u oruţje pravde. Drhtite i bojte se, i nemojte ratovati zbog onoga što se postavlja na trpezu. I imam u vide u ne samo kad je postavljeno varivo, riba i sir, nego i kad se predlaţe samo hleb sa nakvašenim povrćem, kuvani bob ili nešto sliĉno: i njih smatrajte za veliku utehu. Zar se smireni neće ubojati, pomišljajući da će i zbog takve utehe biti lišen veĉnih dobara? O sebi mogu reći da svako jelo i piće smatram putnim troškom na putu za ad, naroĉito ono koje mi se davalo u vreme nemoći. Verujte mi, premda i govorim u bezumlju, da do same smrti ne bih menjao obiĉnu meru hrane i pića kad me ne bi obuzimao veliki strah zbog neposlušnosti opštem ocu našem i kad me ne bi ubeĊivala vaša rasuĊujuća reĉ. Samo iz tog razloga sam ja jeo i pio razno. Reći ću, pak, još uvek u bezumlju, da sam to ĉinio sa bolom u srcu, stenjanjem i ogorĉenjem sa jedne strane zbog moje nedostojnosti, a sa druge, zbog brige za vas nemoćne i zbog oskudnosti u obitelji. 3) Uostalom, po blagodati Hrista Gospoda kod nas postoji neophodno. Stoga uznosite slavu Bogu, neblagodarni. Mi i vino pijemo, i ulje i ribu jedemo, i u bolnici se pokojimo i leĉimo, ĉak ne jednom ili dvaput, nego svaki dan. Kod nas je izabrani brat, koji 95

je stekao iskustvo u leĉenju bolesti, glavni bolniĉar. On ima tri, ĉetiri i pet pomoćnika. Postoji poseban kuvar, poseban skladišnik, naroĉiti staratelj o mastima, oblogama, zavojima i vezivima. Oni ni na trenutak ne prekidaju svoj posao. I rashodi nisu mali: svaki dan se daje riba koja se uzima ili od tri, ĉetiri zakazana ribolovca, ili na trgu. Koliko je samo i kakvog vina upotrebljeno i još se upotrebljava, koliko maslina, meda, ĉistog hleba i mnogo drugog. Kako da za sve to, neblagodarni, ne blagodarimo? Kako da ne uznosimo slavu Bogu? Kako da mu ne zapevamo hvalu? 4) Dodajem još da sami ništa nismo doneli u manastir i da od našeg rada nema nikakvog dobitka, pa ipak traţimo: "Daj nam jedno, ili daj nam drugo". Mi nismo sposobni ni za šta, ni da stojimo kod vrata, ni da sluţimo za trpezom. Mi neosetljivi i nerazumni nismo svesni da smo moţda poslednji i da su drugi, tj. ĉasniji oci i bratija, jedni napolje, a drugi unutar obitelji na mrazu i vetru, na vrućini i pripeci, kao neki robovi, te kopaju, oru, obrezuju vinograd, peru, šiju, kuju, idu peške poslom po gradovima, po poljima, po gorama premarajući se i iznuravajući se i ujedno sve spokojno trpeći. Zaista, takvih je Carstvo Boţije. Ti, pak, slepi, ogorĉeni, lukavi i oĉajni, pazi da ne ĉuješ u onaj dan: Sveţite mu ruke i noge, pa ga bacite u tamu najkrajnju (Mt. 22, 13). Teško vama. Vi ne marite za karanje Boţije, videći da ne kaţnjava odmah. Zaista, za vas je reĉeno: Reĉe bezuman u srcu svome: Nema Boga (Ps. 52, 2). Zbog ĉega? Stoga što ste se raspali i ogadili u postupcima (svojim), što nema onoga koji ĉini dobro, nema ga nijednoga. Bog s neba pogleda svaki dan na sinove ljudske da vidi ima li koji razuman ili da ga (koji) traţi (Ps. 13, 12). Takve On upisuje u knjigu ţivota, a ostale ispušta. Bojim se da ne doĊe sveti David i da ne zapeva o vama: Razdeli ih u ţivotu njihovom (Ps. 16, 14). Koga? Te zle od onih koji dobro hode. MeĊutim, razumite ovo koji zaboravljate Boga, da (vas) ne zgrabi, i neće biti izbavitelja (Ps. 49, 22). Oprostite i meni nerazumnome, ĉeda moja ljubljena, što vas štedim i što sam iz ljubavi sa suzama naveo reĉeno. Naime, ja mislim da je bolje da vas sad biĉujem reĉima, negoli da se kasnije podvrgnemo veĉnim biĉevima, od kojih neka bismo se izbavili blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista. 85. 1) Ţao nam je što su dvojica otišli; 2) ne treba se pouzdati ni u sebe, ni u druge; 3) čim nešto malo učinimo mi se uzdiţemo, usled čega i padamo; 4) pazite na sebe, a za njih se molite (2, 8) 1) Opet se desilo iskušenje i opet sablazan. Opet ja kukavni plaĉem i setujem što su se odvojili ljubljeni (što su dva brata pobegla), što su se survali oni koji su visoko ţiveli, što se pomraĉiše oni koji su govorili da su mudri (Rim. 1, 22), što su oni koji su podneli veliki i mnogogodišnji podvig i znoj blagoĉašća u jednom trenu sve izgubili i što su za mene umesto vinograda postali trnje, umesto veselja - ogorĉenje, umesto oĉekivane sreće - nesreća. I ne znam šta bih rekao i šta bih progovorio o padu i krahu naše bratije. Mogu samo da sednem i da plaĉem, govoreći: Gospode, ko se, dakle, moţe spasti (Mt. 19, 25). 2) Ĉoveka ne treba hvaliti sve do samog njegovog ishoda. Jer, put spasenja je vrlo teško proći. I ko će samo izbeći tolike zamke Ċavolje? I zar ĉovek ne mora da se brine o sebi sve do samog ishoda svoga? Reĉeno je dobro znao onaj sveti otac koji je već pri samim vratima smrti na reĉ Ċavola: "Izmakao si mi", odgovorio: "Ne znam". On je, dakle, bio vrlo oprezan: ni u poslednji svoj ĉas on nije smeo da ima ĉvrstu uverenost u svoje spasenje, bez obzira na visoku meru svojih blagoĉastivih napora. 96

3) Mi, pak, proţivevši pet ili deset godina u manastiru i navikavši na manastirski ustav, ili nauĉivši napamet nekoliko izreka iz Svetog Pisma, ili uĉinivši odreĊeni broj poklona, ili pomolivši se duţe i popostivši - već smatramo da smo sve ispunili i poĉinjemo da visoko mislimo o sebi. Stoga i padamo kao lišće (Priĉ. 9, 14), i naše kosti se rasipaju do pakla (Ps. 140, 7) i pre nego što se istrgnemo, sušimo se (Ps. 128, 6). Mi sebe smatramo mudrima iako smo neuki, i slovesnima, iako smo beslovesni. Mi sami sebe postavljamo za uĉitelje, za revnitelje blagoĉašća i njegove verne predstavnike, smatrajući da se jedino kod nas zadrţala istina. Stoga se sa nama i desio takav sluĉaj, stoga i primamo tamu kao svetlost, stoga smo i postali izgnanici iz Hristovog dvorišta i Njegovog stada kao iz raja. 4) Pazite na sebe, bratijo moja, i ne trošite malo po malo vrline vaše i dobroverje vaše, kako ne biste potpuno osiromašili i upali u ruke propasti. O zabludelima koji su otišli sveusrdno se pomolimo kako bi ih Gospod urazumio i vratio kod nas.

86. 1) Tešim se vašom čvrstinom i postojanošću; napredujte još više, prinuĎavajući se i blagoslov Boţiji će biti na vama; oni koji nisu takvi nisu Boţiji; 2) u krštenju, pokajanju i u našem zavetu mi smo se potpuno izmenili i postali novi; nemojmo ponovo zidati ono što smo srušili i ponovo se okretali svetu iz koga smo izašli, slično Izrailjcima koji su po izlasku iz Egipta uzdisali za njim; neka vas na rečeno podstakne moja reč i neka vam Gospod pomogne (2, 9) 1) Ja svakog dana blagosiljam Boga oca moga koji vam je dao silu i krepost da ĉvrsto stojite u svom podviţniĉkom poslušanju i smireno se molim da vam Gospod sve više otkriva mislene oĉi vaše da vidite sve puteve Njegove kako biste prihvatili ĉeţnju za Njegovom Boţanstvenom ljubavlju, za uspavljivanjem telesne pohote i za uzvišavanje nad vlašću strasti, budući savršeni i ispunjeni svakom voljom Boţijom (Kol. 4, 12). Naravno, kao što znate, reĉeno ne biva bez napregnutog usiljavanja, bez zlopaćenja i odjednom, već uz veliki trud i danonoćno samoiznuravanje, uz prinuĊavanje i pritešnjavanje prirode i podnošenje svih skorbi koje se dešavaju u našem opšteţiću od ljudi ili demona. I onaj ko ne iznemogava pod njihovom teţinom, već uz pomoć Boţiju sve podnosi i trpi, zaista dobija blagoslov od Gospoda, i milost od Boga Spasa svoga (Ps. 23, 5), udostojavajući se Carstva nebeskog. Stoga je dobro i blaţeno nositi stradanja, biti stradalnik za Hrista i ne izbegavati nevolje. Da li, pak, onaj ko se valja u levim stvarima, tj. u gnevu i svaĊi, u drskosti i nadmenosti, protivreĉenju i neprijateljstvu, nepotĉiljavanju i sporenju, ogorĉenju i ogovaranju, klevetanju i laţi i smehu moţe da se nazove Hristovim [slugom]? Zar nije on pre sin protivljenja, ĉedo gneva i naslednih beskonaĉnih muka, a ne veĉnih dobara? 2) Zar vi nemate anĊelski ĉin, bratijo? Zar vaš ţivot nije svet? Zar vaš put nije bogoizabran? Šta govori apostol? Jer ako opet zidam ono što razvalih, pokazujem se da sam prestupnik (Gal. 2, 18). Mi smo svukli starog ĉoveka, koji truli usled prelesti mnogolike zmije. Mi smo se odrekli onog što je bilo plod prvog gorkog zalogaja i neposlušnosti dostojne izgnanja, kroz koju je u svet ušla mnogoskorbna smrt. Mi smo krivicu svog rĊavog ponašanja skinuli najpre u krštenju vodom i Duhom, a potom, po velikom ĉovekoljublju Boţijem, u drugom krštenju pokajanja i odricanja od sveta. I vaši zaveti su po svedoĉenju svetih anĊela zapisani kod Boga, a i kod mene ubogoga. Vi ste se, dakle, omili, osvetili, razrešili od grehovnih uza i obukli u novog ĉoveka koji je sazdan po Bogu u prepodobiju i pravdi. Zbog ĉega onda opet beţite nazad? Zašto se opet vraćate na svoju 97

bljuvotinu? Zbog ĉega, po reĉi Gospodnjoj, niste pripravni za Carstvo Boţije, mećući ruku svoju na plug pa se obazirući nazad (Lk. 9, 62)? Gospod je svedok da govorim sa ljubavlju, štedeći vas i muĉeći se bolno. Govoreći o Izrailjcima u Starom Zavetu, Pismo [navodi] da su se svojim srcem okrenuli ka Egiptu, sećajući se luka, mesa i kotlova egipatskih, kao i svog bednog ţivota (Izl. 16, 3). I mi se sliĉno okrećemo svetu i onome što je u svetu. I ono što smo ranije ĉinili i sada ĉinimo ovde. Teško meni! Kako se dešava da mi, koji smo pozvani da budemo ravni anĊelima, nismo sliĉni ni sa poboţnim svetovnjacima, zbog nemarnosti dolazeći ĉak i do pravih padova? Neka bude, molim vas, moja smirena pouka utvrĊenje za one koji nisu pali, lekarstvo za pale, opomena za nemarne, podsticaj za revnosne, podstrek za mrzovoljne, pomoć za napadane i uopšte svima - sve, da se kako neki spasu (1. Kor. 9, 22). Jer, radi vas imam i reĉ i disanje, a po sebi sam beslovesan i ĉak uopšte nisam ĉovek. Neka Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista ispravi naše pogreške, utvrdi naše uspehe i dopuni naše nedostatke. I kao što nas je izveo iz svetskog Egipta i proveo nas kroz grehovnu pustinju, neka nas prevede i preko lukavog mora strasti. Neka ga raseĉe i isuši i uĉini prohodnim put vrlina. I neka nas nazove svojim rodom izabranim i narodom svetim (1. Pt. 2, 9). Neka nas useli u dobru zemlju vrlina i kroz smrt u zemlju krotkih. 87. Nerazumno i pogubno postupate vi koji ste se odrekli od sveta i opet gledate na njega: molim da se otreznite (2, 10) Kao slovesni ljudi vi ste radi Boga ostavili sve - i srodnike, i braću, i svet, i sve što je u svetu. Uzevši na sebe lako breme Hristovo zbog ĉega se, meĊutim, opet osujećujete, posvetovnjaĉujete, ili ĉak satanizujete svojim delima? Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko ćete sada teţu kaznu zasluţiti (Jev. 10, 28-29) vi koji narušavate zavet Duha i koji, po svetom Vasiliju, kroz narušavanje poslušanja, Krv zaveta, kojom ste se pomazali u dan odricanja od neprijatelja i sveta i sjedinjenja sa Hristom, za nesvetu drţite (Jev. 10, 29). Zar tako priliĉi? Zar vi jedan ĉas ovoga ţivota (koji je zaista ĉas u poreĊenju sa beskonaĉnim vekovima) niste mogli da pobdite sa Gospodom? Zar je to vaš zavet pred Svedokom Bogom i pred slušaocima svetim anĊelima? Zar su to oznaĉavale makaze koje ste mi dali vašim rukama kao rukama Gospodnjim? Gde su dejstva tadašnjih saveta, tj. suze, smirenje, nisko drţanje i gledanje? O, ĉeda, ĉeda. Kako ste zalutali i odstupili od ranijih vaših odluka? Ipak, milim vas i preklinjem, ĉeda moja, utrobo moja, udovi moji, da se svi otreznite, da se svi obnovite duhom, da se svi sjedinite u jednoj misli, u jednoj nadi, u jedno srce, vi sa mnom i ja sa vama, pred licem Gospodnjim, te da poĉnemo da ţivimo i hodimo kako bismo stekli Carstvo nebesko. 88. 1) Radujem se što ste se sredili; to nije moje delo, nego dar Boţiji; ja se radujem s obzirom da sam jedno sa vama: neka vas Gospod čuva i pomogne da napredujete; 2) mi smo rĎavom i ništavnom pretpostavili bolje i dragocenije: nemojmo padati u nehajnost; 3) mučenički venci su pred nama: hrabrimo se; nosimo breme poslušanja i iscrpljivanja tela gledajući na počast gornjeg zvanja (2, 11) 1) Dobro je da se dobroĉinstva Boţija ne skrivaju, nego da se razglašavaju u pogodno vreme kako bismo postajali još revnosniji na delu svome. Ja vidim jedno dobroĉinstvo na vama. Vi ste, naime, blagodaću Hristovom kroz ĉeste pouke i 98

napominjanja o našem delu, kao i kroz svakodnevna nagovaranja stupili na put duhovnog napretka sa dobrim nastrojenjem i bogoljubivom revnošću. I vi sami sobom svedoĉite da govorim istinu. Svedoĉim i ja jer sam dobio olakšanje u napornom bolovanju za vas. Posle mnogih briga ja sam stupio u bezmeteţje vašeg poretka kao u tiho pristanište sa duševnom radošću. Zaista je istinita reĉ da svako karanje, dok traje, ne ĉini se daje radost, nego ţalost, ali posle daje mirni plod pravednosti onima koji su kroz njega izveţbani (Jev. 12, 11). I reĉeno nije plod mog dejstvovanja, ni mog staranja i bolovanja, nego dar Boţiji uz vaše staranje i otaĉku pomoć. I zašto se ja nepotrebni veselim i radujem, ulazeći u tuĊi trud? Stoga što smo mi svecelo jedno: vi u meni i ja u vama. I posebna dela obojih raĉunaju se obojima. Neka Gospod, koji je strašan u sili i silan u kreposti, od sada i ubuduće i meni daruje da budem revnostan i silan za doliĉno ispitivanje, traţenje i objašnjenje svetih zapovesti, te da vas ĉuvam u neraskidivom potĉinjavanju, u nelicemernom poslušanju i u nepromenjivoj veri, pokazujući vas sve više vrlinskima, sve revnosnijima i sve spremnijim da sa hrabrošću i usrdnošću [krenete] na svaki duhovni podvig, tj. na podnošenje skorbi i teskoba, gladi i ţeĊi, na podizanje svakog truda i na trpljenje svega teškog i ţalosnog kako biste se javili nepobedivi i primili vence trpljenja u dan nagrada pravednog Sudije. 2) Zaista je dobra vaša trgovina. Jer, ostavivši truleţno, vi ste dobili netruleţno; lišivši se roditelja, stekli ste Gospoda za Oca; udaljivši se od braće, za saţitelje ste stekli svete. Vi ste rod izabrani, carsko sveštenstvo (1. Pt. 2, 9). Umesto otadţbine koja vas je rodila i vaspitala, vi ste za otadţbinu dobili gornji grad, kome je neimar i tvorac Bog (Jev. 11, 10). Umesto nestabilnog i razrušivog doma vi sada imate šatore prepodobnih i pravednih; umesto sujetne slave i prolazne ĉasti - boţanstveno i ravnoanĊelsko dostojanstvo; umesto veštastvenog izobilja i ĉasti - nasladu veĉnim dobrima; umesto potĉinjavanja i odsecanja svojih ţelja - likovanje sa muĉenicima; umesto ujedinjenja i stranstvovanja bez rodbine - najbliţe srodstvo sa svima svetima. Zašto da ste mrzovoljni? Zašto da padate duhom i da se ţalostite? Neka svako uzvikuje sa boţanstvenim Davidom:

Zašto si ţalosna, dušo moja, i zašto me smućuješ? Uzdaj se u Boga, jer ću se ispovedati Njemu (Ps. 41, 12). Pošto s Njim stradamo. . . u podviţništvu, s Njim ćemo i carovati (Rim.

8, 17; 2. Tim. 2, 12). 3) Venci muĉeništva se i ovde stiĉu. Naĉin opšteţiteljnog ţivota se sa pravom naziva poprištem borbe. Stoga je blaţen poslušni, divan ispovednik (koji sve o sebi otkriva), prepodoban trpeljivi, bogoblaţen verni i neizmenjivi u ispunjavanju zapovesti. Nemojmo se odvraćati i uklanjati od zapoĉetog, nemojmo se raslabljivati u ustanovljenom poretku, nemojmo dozvoliti da se vraćamo nazad ili da se zaustavljamo, nemojmo pokazati leĊa neprijateljima svojim, o, savojnici, o, saputnici, o, saborci. Nemojmo štedeti telo. Vreme je kratko i ţivot je za kratko vreme. Ĉak i da se produţi sedamdeset ili osamdeset godina, ţivot je ipak ništa u poreĊenju sa beskonaĉnim vekovima. Pošaljimo bakarušu i dobićemo hiljade zlatnika; pošaljimo momenat vremena i steći ćemo beskonaĉne vekove; podnesimo trud od jednog ĉasa i dobićemo beskonaĉni pokoj; zaplaĉimo da bismo se veĉno radovali blaţenim radovanjem; zaridajmo radi Hristove ljubavi da bismo likovali u beskonaĉnim veseljima. Gledajući na poĉasti gornjeg zvanja podvizavajte se dobrim podvigom sa radošću sve dok ne dostignete vreme svoje konĉine i iz ovog preĊete u veĉni ţivot u Hristu Isusu, Gospodu našem. 89. 99

1) Mi smo, obrativši paţnju na priziv Boţiji, sve ostavili; nemojte biti tuţni, nego se podstičite nadom i sve podnosite: venci su pred vama; 2) nemojte činiti ništa neprilično i nemojte krasti, što se nigde ne uklapa i ne ostaje bez kazne; 3) mesopusno (je vreme): nemojte stomak činiti bogom, već se punite vrlinama (2, 12) 1) Šta priliĉno da kaţem vama, ĉedima Boţijim, koji se povinujete reĉi jevanĊelskoj, koji ste ostavili svet i na sebe uzeli veliko, blaţeno i poţeljno delo poslušanja? Neka Bog koji teši smirene i vas uteši posetom Duha Svetog, neka uĉini da verno hodite putem zapovesti Njegovih, i neka vas uĉini naslednicima Carstva svog. Da, bratijo moja. Kako ste dobro delo uĉinili, kako ste doneli mudro rešenje kada ste, na poziv Boţiji po primeru praoca Avraama, izašli iz zemlje svoje, od roda svoga, iz doma ovca svoga i došli na ovo mesto podviţništva, koje vam je ukazao i do koga vas je rukovodio sam Gospod. Vi ste pobedili plotsko mudrovanje i uzdigli se iznad njega. Vi radi Boga niste dozvolili da vas zadrţi srodniĉka ljubav, ni da vas zaustavi uobiĉajeni ţivot, ni da vas veţe praotaĉko nasleĊe, niti išta drugo da vam napravi prepreku. Stoga ste blaţeni i preblaţeni. Nemojte biti mrzovoljni, ni ţalosni i nemojte padati duhom. Naprotiv, nadom na pripremljena dobra uzdiţite se iznad sadašnjih skorbi i podviţniĉkih teskoba. Veseleći se i radujući se prohodite put svoj i u trpljenju hrabro i bodro ţivite dan za danom, nedelje za nedeljama, mesece za mesecima i godine za godinama. I šta će biti na kraju? Vi ćete biti ukrašeni netruleţnim vencem slave kada Gospod prizove nebu i zemlju da bi sudio narodu svome. 2) Nemojte se predavati lenjosti, nemojte dremati, nemojte biti mlaki, nemojte se svaĊati, ni prepirati, ni zlosloviti, ni praznosloviti, ni ugaĊati stomaku, (i dodaću nešto što nije dostojno sluha i što se samo nekih tiĉe) ni krasti. Onaj ko poĉne da krade orahe doći će i do velikog i onaj ko privikne da otima olovke (tj. gušĉje perje) pruţiće se i na odeću. MeĊu nama se dešava kraĊa odeće, pojaseva, obuće i drugog. Da li je to dobro? Zar su to Hristove sluge? Zar su to tuĊi svetu? Ne ištu li oni zemaljsko umesto nebeskog nasleĊa? Zar se oni nazivaju svetima i blagoslovenima, primajući poklone poštovanja od ljudi? Zar je takvo vaše staranje, napredovanje i usavršavanje? Uostalom, ne radi se o opštem grehu. I ne ĉudite se što ja od pohvala prelazim na prekore: za jedne se proiznosi jedna, a za druge druga reĉ. I ukoliko je toga bilo, od sada molim, preklinjem, nareĊujem i opominjem da više ne bude. Ukoliko neko i posle sadašnjeg saveta uĉini nešto takvo biće tuĊ Crkvi Hristovoj, naravno ako pokajanjem i ispovešću ne umilostivi Boga. Naravno, i onaj koji je ranije krao moţe da se izleĉi jedino ukoliko prizna i obnaruţi svoj greh. Nekada je Ahan oteo i sakrio nekoliko stvari, što je dovelo do njegovog kamenovanja (Nav. 7, 21; 25). I onoga ko je zarobljen navedenom strašću i ne prizna, pobiće nevidljivo kamenje. Stoga neka ustane pali i neka oţivi u Gospodu. 3) Evo i mesopusnog [vremena]. Nemojte obraćati misli svoje na svoje nekadašnje prepuštanje sujeti, niti se usliĉujte onima koji se hrane kao za dan zaklanja. Za onog ko je porobljen stomakom, trbuh predstavlja boga i slava je njegova u sramoti njegovoj (Fil. 3, 19). Uzmi nekog od takvih za primer i pogledaj kakav je po duši i po telu. Kaţi mi zar je tako nešto poţeljno. Zar je on dostojan podraţavanja? Naravno, nije. Naprotiv, dostojan je svakog udaljavanja i prezira. Ti, pak, budi zadovoljan skromnim udovoljavanjem potrebe za hranom, ostajući bez mesa i vina. Nemoj se starati da telo napuniš, nego da dušu prepuniš plodovima Duha Svetoga, tj. mirom, ljubavlju, nadom, verom, molitvom, psalmopojanjem, stihoslovljem, smirenjem, bdenjem, ranim buĊenjem, nezlobivošću, prostotom, ĉistim pomislima, skrušenošću, oĉišćujućim suzama. Eto vašeg stalnog stola. 100

90. 1) Na meni je dug da vas uvek podstičem na borbu, a na vama - da uvek budete duhovno naoruţani i da se borite; 2) nije umesno da se ţalimo na dugotrajnost borbe; on navodi primere boraca i savetuje hrabrost; 3) ne treba da se plašimo privida: neustrašivost i molitva su najbolja sredstva protiv njih (2, 13) 1) Ja po neophodnosti moram uvek da se obraćam sa reĉju utehe i saveta vama koji se trudite do premora na delu Boţijem, tj. na vašem blaţenom i mnogonapornom poslušanju. Kad bi se vaš podvig i vaša borba sa napadima neprijatelja prekidala u bilo koje vreme, i moje tešenje i savetovanje bi se prekidalo. MeĊutim, oni nikada ne prestaju, te ni danju ni noću ne daju pokoja. Stoga po svoj pravednosti i na meni leţi dug da srazmerno u vaše duše dodajem i utehu, i podsticaj, i nadu, i silu, i bodrost, i revnost za istrebljivanje nevidljivih pukova koji su se podigli protiv vas. Vojnik, kao što znate, uvek treba da dejstvuje kao vojnik, strogo se drţeći svega što zahteva njegovo zvanje. Stoga i vi, istinski Hristovi vojnici, uvek treba da gledate da li je vaše oruţje u redu, da li imate maĉ poslušanja, oklop vere, kacigu nade na spasenje, štit smirenja, luk molitve i sve drugo što je neophodno za naše duhovno vojnikovanje. I mnogo je lepše i divnije videti vojnika Hristovog koji ima sve navedeno, negoli telesnog vojnika u njegovom punom naoruţanju. Stoga se, ĉeda moja, [postarajte] da se naoruţate, ogradite, doterate, ratujete i pobeĊujete Ċavola koji vas napada. I nemojte se ĉuditi niĉemu što se dešava sa vama, tj. ni udarcima koje primate, ni strelama, ni pokliznućima, ni padovima. Jedino [se postarajte] da brzo ustanete. 2) Neki se bune, ĉude ili ĉak padaju i u oĉajanje stoga što ih tiraniše ili sramna pohota, ili neprijateljstvo, ili hula, ili zavist, ili izmenjivost ili nešto drugo sliĉno. Ja se, pak, divim njima samima. Kaţi mi, brate, zar oĉekuješ da ćeš vence dobiti bez truda i nevolja, bez borbe i pobeda. MeĊutim, neko govore: "Ja imam već toliko godina, toliko puta sam se spremao, ispovedao i priĉešćivao, izobilovao suzama i uzdasima, bio koristan i bratiji i onima koji ţive sa mnom u njihovoj nemoći". Avaj, kakva mudrost. Kaţi mi koliko se godina nalaziš u borbi. Tri, pet, deset. Blaţena ama Sara se ĉetrdeset godina hrabro borila sa demonom bluda i sve hrabro podnosila. Smem da pomenem i avu Pahomija, koji se obnaţio u crkvi i jednog drugog koga je potkrepio ava Apolos. A i zašto bih navodio bezbrojne primere podviga i borbi iz kojih su iskreni borci izlazili kao pobednici bez ogorĉenja, bez malodušnosti, bez gubitka hrabrosti, nadvladavši svoje nemoći i migom odozgo odbijajući neprijateljske napade. Mi malodušni, pak, delamo i govorimo malodušno, nemarno i neobuĉeno. Ja i napominjem da bismo se podigli iz malodušnosti i postali bodri i stameni, uzdajući se u Boga i pojući u sebi: Ako se postroji na me tabor (neprijatelja), neće se uplašiti srce moje; ako se podigne rat na me, ja ću se i tada nadati (Ps. 26, 3). 3) Nemojte se bojati zastrašivanja i strašilišta koja ponekad demon noću izaziva, pokazujući jedno ili drugo i preobraţavajući se i menjajući izgled po ţelji. Ponekad on pušta zvuk, ili zove po imenu, ili poprima izgled lava. Ti ga, pak, smelo rani neustrašivošću i videćeš kako će se raspasti kao prah. Ukoliko ti se uĉini visok i ravan sa krovom i veliki, obrati se molitvi pa ćeš, kao i Antonije Veliki, videti kako će nestati. Neka on ide na tebe i napada, ili neka trese tvoje stanište i gmiţe ka tebi. Ti se nemoj plašiti i sve će proći kao mašta. Sliĉno se dešava onima koji se boje straha gde nema straha (Ps. 13, 5). Pazite i nemojte se plašiti onoga što uopšte nije strašno. Neka se pre vas plaši onaj koji navodi strah zbog sile vašeg uzdanja na Boga i molitve Njemu. 101

91. 1) Došlo je proleće: čuvajte se; savetujem da se uzdrţavate od vina, da ne jedete do sitosti, da budete oprezni kad idete u grad i da svetske reči ne unosite u manastir; 2) usput on govori o onima koji idu u baštu i ištu povrća mimo pravila (2, 14) 1) Stojte ĉvrsto i nepokretno u uzdanju u Boga te ćete rastrgnuti mnogobrojne zamke Ċavolske i biti iznad strasti, gazeći slasti i pohotu tela, ĉuvajući devstvenost i štiteći duševnu i telesnu ĉistotu. Vidite, sada je prolećno vreme i uskoro će svaka oduševljena priroda biti pokrenuta ka raĊanju. Saobraţavajući se sa reĉenim, mi treba da ograniĉavamo svoj san i hranu. Apostol govori: Dobroje ne jesti mesa i ne piti vina i ne ĉiniti ono na šta se brat tvoj. . . sablaţnjava (Rim. 14, 21). Stoga i ja, bratijo moja, zdrava (a ne bolesna) savetujem (i ne uzakonjujem) da radi vaših ĉasnih duša ne pijete vino, naroĉito mladi, budući da se od njega razgorevaju strasti. Mi i bez njega u sebi imamo pokrete slasti koji su svojstveni našoj prirodi. Zbog ĉega bismo još u sebe unosili i pobuĊivanje od vina? Okusite i vidite kako je dobro uzdrţanje od vina. Onaj ko se uzdrţava od njega videće da ga ne nose pomisli, da se ne raspaljuje dušom, već da je svagda trezvouman u ljubavi prema Bogu i revnosan na sve dobro i na ono što potpomaţe spasenje. Onaj ko se uzdrţava od vina u sebi nosi Duha Svetoga. Onaj ko pije vodu oblaĉi se u odeću umilenja. Ja vam, ĉeda, isto savetujem i u odnosu na hranu. Izbegavajte beslovesno prejedanje i svagdašnje nasićavanje, od kojih se pojavljuju semena bluda i sodomije. Pri svim drugim opreznostima, vi upotrebljavajte hranu i piće [u meri] koja će vam [omogućiti daj vladate nad slastima, a ne da budete pod njihovom vladavinom, te da ste gospodari tela, a ne da ste pod njegovom vlašću. Najbolji poredak u odnosu izmeĊu duše i tela se uspostavlja kada niţe ne vrši nasilje nad višim. U odnosu na izlazak iz obitelji ĉvrsto se drţite pravila, tj. nemojte u nju unositi svetske razgovore koji bi mogli smutiti bratiju. 2) Ja saznajem da neki od vas svraćaju u baštu i od baštovana traţe povrće. I pošto im po pravilu ne daje, oni se svaĊaju sa njim. To je satansko delo i ne treba da se dešava. Oni će biti podvrgnuti epitimiji. Zar ono što se predlaţe nije dovoljno? Kako ćeš ti pobediti strasnost kada te pobeĊuje povrće? Bićeš lakši od pera, smireni brate moj, ukoliko se uzdrţanjem ne ukrepiš u pomislima. Od neuzdrţljivih su postajali uzdrţljivi, i od strasnih bestrasni. I sa nama će biti sliĉno ukoliko se ne olenjimo da se strogo drţimo u svemu. Neka vas Gospod ukrepi i utvrdi. 92. 1) Naša prva vrlina jeste odsecanje svoje volje; 2) vreme teče i eto smrti, pa i sud na kome će biti odobreni samo dobri; budimo dobri, izbegavajući sve rĎavo; 3) nerazumno je roptanje što se deca vaspitavaju u manastiru (2, 15) 1) U Carstvo nebesko vode mnogi putevi i samo jedan put. Put je jedan stoga što je jedna vrlina, premda se ostvaruje i do dela dovodi kroz razna dobra dela. Prihvatimo nju jedinu i svemoćnu, te jedan neka hodi putem bogopodraţavajućeg poslušanja, drugi putem Hristonosnog smirenja, koji je najravniji i najkraći, a obojica neka vole odsecanje svoje volje kao neporoĉnu ţrtvu. Ja ću sa prorokom zapitati: Koji je ĉovek koji ţeli ţivota, koji ljubi da vidi dane dobre (Ps. 33, 12), i odgovoriti: onaj ko istinski odseca svoju volju. On će ţiveti i neće videti smrti (Ps. 88, 49) pada, već će dušu svoju izbaviti iz ruke adove. On je sin svetlosti i njegova duša je oĉišćena od svake strasnosti. Jer, on sa korenom istrţe svaku strast. Otkuda su kod nas ogorĉenja, neprijatnosti, sukobi, sporovi, zavisti? Od 102

nastojanja da ĉinimo po svome i da zastupamo svoja rešenja i prohteve. Da, zaista je tako. Jedini, dakle, naĉin da se izbavimo od zamki Ċavoljih jeste da odsecamo svoju volju. 2) Prolazi dan za danom i odlazi. Naš ţivot ţuri kao potok i pribliţava se smrti. Vi ste blaţeni što ništavnim i privremenim stiĉete veĉno i nebesko. I doći će dan kada će Gospod zasesti na prestolu slave svoje sa svetim anĊelima oko sebe i pozvati nas i uvesti u naselja pravednih. Kakve, meĊutim? Poslušne, pokorne, poboţne, vrlinske, ĉiste srcem, skrušene, plaĉljive, trudoljubive, oceljubive, bratoljubive, ljubitelje bezmeteţja i molitve i sve druge koji usrdno prohode boţanstveno delanje. MeĊu vama ima i onih koji su ukrašeni ne samo jednom, već mnogim vrlinama, koji su lepši od svih sinova ljudskih, sijajući mnogim blagodatnim darovima Duha. Nemojmo dozvoliti da se pribliţimo ruţnim i kvarnim grehovnim sramotama. Naprotiv, beţimo od pogubne drskosti, od zlog meĊusobnog posmatranja, od razuzdanih osmehivanja, od satanskog roptanja, od zlobnog ogorĉavanja, sva primajući sa dobrim srcem - i hranu, i piće, i odeću i poslušanje, ma kakvi bili. Eto vašeg dobrog podviga, eto svedoĉanstva vaše dobre savesti, eto vašeg vojnikovanja u duhovnom napredovanju, eto, najzad, vašeg uvenĉavanja. 3) Ja ĉujem da neki nerazumni [monasi], videći decu koja se vaspitavaju kod vas, govore: "Eto zbog ĉega ćemo poginuti. Eto od ĉega se raspadaju manastiri". Kakvo bezumlje! Ono osuĊuje i samog Gospoda koji govori: Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite im; jer je takvih Carstvo Boţije (Mk. 10, 14). Zar Hristos nije bio mladenac? Zar nije bio dete? Zar nije bio deĉak od dvanaest godina (Lk. 2, 42)? Zar nije bio zreo ĉovek oko trideset godina kad poĉe (Lk. 3, 23) da ĉini ĉuda? Zašto je on beslovesan i zbog ĉega se ne ţali pre na samog sebe, s obzirom da je njegova pogibao u njemu samom? On je mudriji i razumniji od igumana, ide desnijim putem od desnog i prepire se [tvrdeći] da voli Boga više od svoje koristi, u stvari lutajući izvan opredeljenih pravila. Ja ću, meĊutim, dodati da ova reĉ treba da proĊe kao nalet vetra ukoliko nema nikoga ko bi govorio na sliĉan naĉin i ja nikoga neću izobliĉavati. Ukoliko, pak, postoji takav, neka se ispravi kako ne bi upao u zamku Ċavolju. Šta je rekao onaj sveti starac? "Ja ću primiti i ono što mi naredi dete kao da mi nareĊuje Sin Gospoda moga". Ili vi moţda ne razumete ono što ĉitate. 93. 1) U svemu se dobro podvizavajte; veliki je trud, ali je nagrada veća; sve više napredujte; 2) vi imate mnogo iskušenja, ali nemojte biti malodušni: Gospod je blizu; imajte na sećanju budući pokoj i nikada nemojte gubiti hrabrost (2, 16) 1) Gospod govori: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje (Lk. 21, 19). I vi podnosite napor i vrućinu podviţniĉkog ţivota bez malodušnosti i u zakonu Njegovom pouĉavajte se dan i noć kako biste bili kao drvo zasaĊeno kraj izvora voda (Ps. 1, 23). Kod nas postoje mnogi napori, ali je darova Boţijih još više. Mi prolivamo mnogo znoja, ali je ono što stiĉemo veĉno. Ja znam da se podvizavate, da se na svaki naĉin prinuĊavate, da ţivite muĉeniĉki, da se probijate kopljem i raspinjete odsecanjem svoje volje. Ipak, radujte se stoga što vam se priprema Carstvo nebesko, blaţena besmrtnost, usinovljenje, sanasleĊe sa Hristom, blagobiće, blaţenstvo, radovanje, pokoj bez kraja. Ko moţe da je mrzovoljan s obzirom da predstoje tolika dobra? I ko se moţe zaustaviti pred bilo kakvim trudom i podvigom sve dok ga smrt ne prenese ka oĉekivanome? Znajući da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8, 18), vi ste poneli vrelinu pohote, teţinu mrzovolje, muku od napora, glad uzdrţanja i u svemu drugom teskobu i oskudicu. Stoga i moţete da kaţete sa apostolom: Radi tebe nas ubijaju vazdan, 103

smatraju nas ovcama za klanje (Rim. 8, 36). Napredujući i ushodeći na visinu vrlina vi se

nemojte plašiti demonskih maštanja i podizanja pohote. Ipak, ova reĉ nije neophodna samo radi lenjivih, kolebivih i podeljenih, već i radi vas kako biste se utvrdili i naoštrili u dovršavanju toka svoje poboţnosti. DoĊite svi i dodajmo strah na strah, budući jedni prema drugima tihi, ljubazni, pokorni, srdaĉni i izvegavajući zavist, pristrašće, gordost, taštinu, smutnju i roptanje. Neka osnova vašeg dobrog ţivota bude trpljenje. 2) Ja ne poriĉem da vi svakodnevno imate mnoge skorbi. MeĊutim, zar one nisu radi vašeg spasenja i radi nasleĊa veĉnih dobara? Radi njih su trud i umor, usrĊe i hoĊenje, znoj i glad, teskoba i stenjanje, pometnja pomisli i talasi iskušenja koje navode nevidljivi neprijatelji na moru ovoga ţivota. Stoga ne treba da smo malodušni ili da se plašimo, ili da padamo u beznaĊe. Hristos je sa nama. On će pruţiti ruku i reći moru: Ćuti, prestani (Mk. 4, 39), te će nastati velika tišina. I mi se napregnimo da hodimo, da poţurimo, da se krećemo napred. I ja sam uveren da ćemo dobro završiti plovidbu, da ćemo se spasti od beda i uspešno dostići pristanište Carstva nebeskog, u kome je odbegao svaki bol, tuga i uzdisanje (Š. 35, 10). I ima li šta blaţenije od dela i truda iz koga će zasijati svetlost, ţivot, radost, mir, uteha i besmrtni pokoj? Onaj ko sa takvom verom i takvom nadom hodi putem vrlina nikada ne iznemogava, ne zaustavlja se i ne okreće nazad ni zbog ponete teţine i skorbi, ni zbog predstojećih [napora], ĉak ni zbog smrti, probadanja rebara ili prolivanja krvi. Stoga su se muĉenici predavali na muĉenja i trpeli sve vidove zlostavljanja. Stoga su i prepodobni iskali prepodobnost i prihvatali svaki podviţniĉki trud. Stoga i ja vas prizivam i ubeĊujem da stupimo na podvig kako bismo se i ovenĉali zbog blaţenog potĉinjavanja i muĉeniĉkog poslušanja. Da, molim vas, nemojmo dopustiti da se lišimo neizrecivih i nezamislivih dobara. Nemojmo [dopustiti] da se ne nazovemo sinovima i naslednicima Carstva nebeskog, ili da se lišimo radosti Hristove loţnice i stajanja sa desne strane, na kojoj svi sveti u besmrtnom veselju likuju i naslaĊuju se neopisivim boţanstvenim dobrima. 94. 1) Vi znate zašto smo došli u obitelj: nemojte dopuštati ništa što je suprotno; vi tako i činite; nemojte dozvoliti da uzalud propadnu vaši napori; 2) ja se staram o vama i ukazujem vam na bolje; zbog čega vi samovoljno sebi izmišljate podvige, tj. verige i pustinju; to nije dobro; naše opšteţiće je najpogodnije za podviţništvo; 3) onaj ko hoće da bude viši od drugih neka se postara da sve prevaziĎe u podviţničkim vrlinama (i telesnim i duševnim), u kojima je najlakše napredovati u opšteţiću; 4) on nabraja vrline u kojima [monasi] napreduju i priziva revnitelje da ih podraţavaju (2, 17) 1) Zbog ĉega smo mi došli ovde izašavši iz sveta, otuĊivši se od roditelja, srodnika i prijatelja po telu, gradova, rodbine, sela i domova? Zar ne da bismo spasli duše? Zar ne da bismo se udostojili otpuštenja grehova koje smo ranije uĉinili? Zar ne da bismo ugodili Bogu? Zar ne da bismo stekli veĉna dobra? Zar ne da bismo poţiveli anĊelski, revnujući sa besplotnim umovima i svetim i triblaţenim ocima našim? I kako ćemo posle svega ĉiniti suprotno? Zar ćemo se smejati umesto da plaĉemo, ili se veseliti umesto da se skrušavamo, ili se predavati neĉastivosti umesto poboţnosti, ili sujeti umesto molitvi, ili lutanju umesto pokoju, ili trĉanju umesto bezmeteţju, ili prljanju umesto ĉišćenju, ili drskosti umesto tihosti, ili neuzdrţanju umesto postu, ili osuĊivanju umesto psalmopojanju, ili samovolji umesto poslušanju, ili nadmenosti umesto smirenju? Naš suparnik obiĉno na sliĉan naĉin navodi one koji zaboravljaju svoj zavet na dela koja su mu suprotna. MeĊutim, 104

vi dobro znate zbog ĉega ste se sabrali ovde i revnujete oko dostizanja svojih ciljeva. Vi se ĉistite od greha i osvećujete. Molim vas, ĉeda, i preklinjem da ne dopustite da se vaš trud pokaţe uzaludan. Kako i koliko ste postili? Koliko ste bili usrdni za bdenje? Koliko ste podneli uvreda, ţalosti i lišavanja? I uopšte, koliko ste već uĉinili ureĊujući svoj ţivot? Nemojte dozvoliti da se ohladite ili da neka trenutna naslada pogubi mnogoplodna i mnogoţeljena dela vaša. Naprotiv, na ranije napore dodajte nove kako biste dobro završili tok svog kratkog ţivota i sa dobrom nadom stupili u tiho pristanište beskonaĉnog ţivota. 2) Gospod zna kako se staram oko uspokojenja svakog od vas i kako dušu svoju raspolaţem prema vašem stanju, tj. sa ţalosnima se ţalostim, sa onima koji iznemogavaju iznemogavam kao nemoćan dušom, sa malodušnima sam malodušan, sa napadanima se borim, sa nesretnima sam nesretan i sa iskušavanima se razgorevam. Zbog ĉega mi onda smetate i ne saobraţavate se sa onim što vam nareĊuju, već se protivite i navodite svoje ţelje, ili bolje - svoje štetne pohote i gordeljivu volju nasuprot zakonu poslušanja i opšteţiteljnom ustrojstvu ţivota? Zašto iz samovolje pronalazite nova pravila i dokazujete da su sveta i boţanstvena, premda su neĉastiva i bezakona? Jedni se iz svojevlašća, ili pre - po nareĊenju Ċavola tajno i bez mog znanja pokrivaju verigama i druge navode na sliĉno. Njima u grehu pomaţe Ċavo. Drugi pohvaljuju pustinjaĉki ţivot, pokoravajući se Ċavolu koji hoće da ih uĉini pustima. Drugi, opet, po nagovoru dušegubnog neprijatelja našeg izmišljaju i predlaţu nešto što ne ţelim ni da pomenem. Zašto tako ĉine, ne obraćajući paţnju na svoj pravi, svrsishodni, bogougodni i spasonosni ţivot? Zar je neko od prepodobnih tako ĉinio? Ako je i ĉinio, rešenje je donosio usled nekog ukazanja odozgo ili po blagoslovu svog duhovnog oca. Ne oĉistivši se, pak, od ranijih grehova, ili i oĉistivši se, ali ne umirivši se još unutra i ne okusivši sladost razlikovanja stvari, te budući slepi nesavesnošću i samovoljom, vi se pruţate na reĉeno kao kugla po strmini, budući gurnuti prelešću zmije. Ne treba tako, ĉeda moja. Verujte da je za vas najmudrije, najsvetije i najblagotvornije da prebivate u zvanju u kome vas je prizvao Gospod, tj. u opšteţiću pod rukovodstvom oca, u opštenju sa bratijom, u bogospasavanom duhovnom toru. Onoga ko izlazi iz njega lovi zver, a onaj ko ostaje u njemu poprima njegova svojstva, tj. jednodušnost, jednomislije, saborilaštvo, satrudništvo, sastradavanje, saproslavljanje Boga. I vi ne treba da izmišljate ništa što bi vas odvojilo od drugih. 3) Onaj ko ţeli druge da prevaziĊe u vrlini, neka se u mislima spušta ispod svih, neka nikome ne protivreĉi, neka se u njegovim ustima ne naĊe laţ ili roptanje, neka bude spor na gnev, brz na poslušanje i još brţi da kaţe "oprosti" pri susretu upornosti u reĉi, neka bude svetlo radostan u licu usled unutrašnjeg dobrog nastrojenja i molitvenog obraćanja Bogu, neka su mu oĉi oborene dole, a um ustremljen ka Bogu, neka se uvek uzdrţava od smeha i neka se ne prostire preko prostog osmeha, neka bude uzdrţan i u reĉi, ne dopuštajući ni jedno pokvareno slovo i ni jedno koje ne sluţi na nazidavanje, neka je zadovoljan onim što se predlaţe na opštoj trpezi, ne jedući ĉak do sitosti, neka je zadovoljan odreĊenim vremenom za san, trezvoumno i bodro stojeći na sluţbi i starajući se da ni jedan stih ne propusti bez paţnje, neka svakog dana iznova zapoĉinje i ĉak ni do veĉeri da ne udaljuje kraj svog ţivota, već da je uvek spreman za ishod duše iz tela, neka reke suza toĉi svakodnevno, a naroĉito uveĉe neka orošuje obraze svoje sa uzdisanjem pri pomisli na dela koja je uĉinio u nemarnosti i na odvajanje duše od tela u ĉasu smrti, na [ĉas] kad će je uzeti i povesti anĊeli, na prolaţenje demonskih mitarstava, na odgovaranje za sve što je uĉinio u ţivotu reĉju, delom i pomišlju, na mesto koje će potom kukavkoj duši biti odreĊeno, tj. desno, u nedrima Avraama u pokoju i blaţenstvu u loţnici Hristovoj, ili sa kozama sa kojima će ĉuti: Idite od mene prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen Ċavolu i 105

anĊelima njegovim (Mt. 25, 41). Eto kako svaki od vas bez lenjosti treba da revnuje da

prevaziĊe druge. A u reĉenome najbolje moţete uspeti u opšteţiću koje je, po svetom Vasiliju Velikom, radionica svih vrlina. 4) Hoću da vam objavim vrline nekih od vas, ne nazivajući ih po imenu kako bih pobudio sarevnost kod onih koji ne ţive kao što treba. MeĊu vama postoje oni koji u poneke dane iz iskrene vere i plamene ljubavi prema Bogu uopšte ne spavaju; ima i delatelja plaĉa kod kojih ni jedan dan ne prolazi bez vrelih suza; ima i onih koji ne pristupaju Svetom Priĉešću pre nego što se orose obilnom vodom suza; ima i ljubitelja ĉistote koji uopšte ne gledaju na lica da se ne bi povredili; ima i onih koji potrebu za snom ispunjavaju sedeći; ima i onih koji van trpeze ništa ne piju i ne jedu; ima i onih koji mi se nikada nisu obratili sa iskanjem odeće, ili obuće, ili neĉeg sliĉnog, već samo da bih im odredio meru posta, bdenja ili nekog drugog premaranja na spasenje. Eto pravih srcem, eto onih koji zaista ištu gornje, eto onih koji se sa revnošću staraju o svom spasenju i koji ne samo da nastoje da ne ĉine štetu bliţnjem, nego i da im na svaki naĉin koriste, samim svojim delima napominjući o ispravnom i pobuĊujući lenjive na marljivost, a pale na ustajanje. Onaj ko ţeli, neka podraţava takve. A ako nema takve ţelje, budite zadovoljni opšte ustanovljenim dobrim delima. Jer, umerenost je spasonosna i oni koji je se drţe sa dobrom savešću nesumnjivo će dobiti vence od milosrdnog i štedrog Boga. 95. 1) Mi smo vojska Hristova; vidite da li je naše oruţje spremno, jer neprijatelj ne spava; borite se; 2) neka svako nosi svoje poslušanje; naš ţivot je tren, ali njime moţemo steći večno blaţenstvo; trudite se i nemojte se lenjiti (2, 18) 1) Mi smo vojska Hristova i od svega sveta izabrani danak Gospodu, koji je posvećen Bogu na prinos. Naša borba nije sa krvnim i telesnim neprijateljima, već sa poglavarstvima, i vlastima, i gospodarima tame ovoga veka, protiv duhova zlobe (Ef. 6, 12). Stoga je neophodno da se sabiramo, da se savetujemo, da rasuĊujemo neprestano, a ne samo jednom, ili dvaput, ili triput godišnje. Jer, i borba sa neprijateljima je neprestana i bez prekida se podvrgavamo iskušenjima. Vojnici Hristovi vidite da li su duše vaše opkopane rovovima, da li imate oklop vere, da li imate štit smirenja, drţite li spremnim koplje poslušanja, da li vas pokriva kaciga nade na spasenje, da li se u rukama vašim nalazi maĉ hrabrosti, i pre svega, da li je pokorno ĉasno telo vaše i pokretno, da li je obuĉeno i obuzdano kako ne bi zagrizlo uzde i zbacilo jahaĉa, tj. um pred licem neprijatelja. Vi sve navedeno imate, odgovoriću ja sa vas. Ipak, sve više ga stiĉite stoga što je mnogo onih koji napadaju s visine (Ps. 55, 3), što su raspaljene strele lukavog koji ni jednog trenutka ne staje, ne jede, ne pije, ne spava, već se danonoćno bori, kao što je negde rekao jedan od svetih otaca. Njegov beţivotni ţivot i pogubno dejstvo se i sastoji u obaranju siromaha i ubogoga, u zaklanju pravih srcem (Ps. 36, 14). MeĊutim, maĉ njegov da uĊe u srce njegovo, i lukovi njegovi da se polome (Ps. 36, 15). Kako? Ukoliko ga budemo odbijali navedenim oruţjem. Sam svegubitelj je priznao da ga satire smirenoumlje, da ga ubija poslušanje, da ga tera u bekstvo molitva, da ga iscrpljuje post, da ga obara bratoljublje i vršenje svih ostalih vrlina. 2) Ja, zarobljenik grehova, molim vas da hodimo dostojno zvanja na koje smo prizvani. Drţite se trpljenja i neka svaki podigne trud u delima ruku svojih, u obraĊivanju polja, u okopavanju vinograda, u pripremanju odeće, u pisanju knjiga, u stolarnici, u pekari i u svakoj drugoj radionici i poslušanju. Za sve reĉeno vam se na nebesima priprema velika 106

nagrada. Naš ţivot brzo protiĉe i leti kao ptica. Pa ipak, mi bratijo moţemo da naĉinimo dobru trgovinu. U jednom vremenskom trenutku mi moţemo da postanemo naslednici blaţenstva svih vekova. Jer, ĉitav tok našeg ţivota zaista je jedan trenutak u poreĊenju sa beskonaĉnom veĉnošću. I blaţeni su oni koji su se umudrili u jedinom na potrebu, triblaţeni su oni koji su omrzeli svet, i sveblaţeni su oni koji su radi Gospoda ostavili roditelje, srodnike, prijatelje, braću i sve što je u svetu. I vi ćete biti proslavljeni s obzirom da se isto uĉinili. Jer, Gospod je rekao: Proslaviću onoga koji me proslavlja i poniziću onoga koji me bešĉasti. Vi zaista proslavljate Gospoda u udovima svojim. Vi ste osvećeni udovi Hristovi, sebe prinosite na ţrtvu i neprestano donosite plodove kroz svoje poslušanje. Neka niko ne prekida svoje dobro teĉenje, neka se niko ne predaje mrzovolji, neka se niko ne razlenji, neka niko ne drema i neka se ne predaje se snu. Svi budite saputnici vezani savezom ljubavi, svi jednovoljni, svi jednog srca. Budite dobri trkaĉi po Bogu, brzopokretni i uvekpokretni.

96. 1) Sećajmo se kakvi smo bili ranije, kakvi smo prizvani i kakvi smo sada, te blagodarimo Bogu i rečju i još više ispravnošću ţivota; 2) izašavši iz Egipta sveta, trpeljivo prohodimo pustinju ovog ţivota pod Boţijom zaštitom i rukovoĎenjem, čekajući da uĎemo u Obećanu zemlju (2, 19) 1) Imajući u sebi kao svetilnik koji gori osećanje prema Gospodu i ţelju za veĉnim dobrima, mi neprestano treba da dolivamo ulje kako se svetilnik ne bi ugasio i ostavio nas u tami i kako ne bismo, lutajući u tami, upali u pogubni rov strasti. Šta predstavlja jelej? Sećanje, razmišljanje i rasuĊivanje o onome što je bilo, što jeste i što će biti. Setimo se dana naše mladosti dok smo hodili u neznanju kao po tami, ili se zamajavali sujetnim delima kao u talasima morskim, ili se pogruţavali u telesna zadovoljstva kao u vodeni bezdan. Potom se setimo kako nas je prizvao blagi Bog, kako je pruţio ruku i istrgao nas, kako nam je pokazao miran put, navevši nas da priĊemo ovom svetlom i svetom naĉinu ţivota. Setimo se i ono što je izmeĊu, tj. koliko je naših srodnika, poznanika, prijatelja i drugova ostalo u istom gorkom poloţaju, dok smo jedino mi izbavljeni kao od egipatskog ropstva i uzvedeni na visoku goru ovog ţivota, odakle vidimo kako se ljudi okreću kao u najdubljem rovu, kako se uzaludno metu, kako se sudaraju, kako jedni druge sapliću, kako u znoju lica traţe nešto navodno veliko, tj. nepostojana zemaljska dobra koja brzo prolaze i koja su truleţna, i što je još ţalosnije kao nagradu imajući da upadnu u ad i veĉne muke. Koliko samo veliku blagodarnost mi treba da osećamo i prinosimo Dobroĉinitelju našem Bogu? Neprestano uznosimo Bogu blagodarne hvale, gromkije od Izrailja pojući i pevajući: Pevajmo Gospodu jer se slavno proslavi, konja i konjanika vrţe u more (Izl. 15, 1). MeĊutim, blagodarenje će biti nepotpuno ukoliko na odgovarajući naĉin ne iskoristimo dobroĉinstvo, tj. ukoliko se strogo ne drţimo na udaljenosti od sveta, ukoliko se ne otuĊimo od svojih, ukoliko ne nipodaštavamo zemaljska dobra i ukoliko nismo u blaţenoj pokornosti ustavima našeg ţivota. 2) Oslobodivši se od sveta, od prelesti i pohota njegovih, mi treba dobro da prohodimo pustinju ovog ţivota, tj. da budemo pokorni, poslušni, trpeljivi, velikodušni, ljubitelji ĉistote i zapovesti Gospodnjih, da nikako ne ropćemo kao onaj drevni narod, da nismo tvrdoglavi, teloljubivi, slastoljubivi, drski, da se ne prepiremo, da ne ustajemo protiv samog Zakonodavca pri sećanju na egipatske kotlove od kojih smo se blagodaću Boţijom 107

odrekli i udaljili. Molim vas da ne bude toga. Naprotiv, kao narod sveti, budimo poslušni, rado trpimo da idemo ma gde nas pošalje mig odozgo, uvek hodimo po volji Boţijoj i blagodušno podnosimo teškoće puta, tj. nedostatak hrane, oskudicu pića i svega neophodnog. Ukoliko budemo blagopokorni, anĊeo Boţiji će ići pred nama i Gospod će za nas savladati strasti kao tuĊe narode, te ćemo ući u zemlju u kojoj teĉe sveti med i mleko, u zemlju krotkih i pravednih (a ne u zemlju Amoreja, Hananeja, Farezeja i Eveja) i naslediti sva obećana dobra, sacarujući sa Vladikom Hristom. Vidite, bratijo, predstojeće nagrade, poznajte i utehe koje su vam pripremljene, kao uostalom i suprotne kazne i muke koje oĉekuju one koji nemarno ţive. Hodimo putem koji nam predstoji sa svom radošću, sa svim staranjem i nepokolebivim trpljenjem revnosno ispunjavajući poslušanje kao svešteno delo, kao što su nekada sinovi Kata i Merarija (Broj. 4, 15) uzdizali sveštene sasude. Neka niko ne bude neposlušan, roptaĉ, drzak, laţljivac, smehotvorac, zavidljiv, klevetnik, nemaran, lenjiv. Neka niko ni u ĉemu ne posramljuje naš sveti ţivot, već neka se svi usrdno staraju da ĉine ono što je ugodno Bogu kako bismo dobro završili naš dobri podvig i najzad primili venac pravde u Hristu Isusu, Gospodu našem. 97. Vi ćete nesumnjivo naslediti večno blaţenstvo zbog vašeg odricanja od sveta, mučeničkog poslušanja i borbe sa strastima i nevidljivim neprijateljima: istrajte (2, 20) Neka bismo mi posle smrti uzleteli u nebeske i prenebeske oblasti, odakle je odbegao svaki bol, tuga i uzdisanje (Is. 35, 10). I ja nedostojni oĉekujem da vi odete tamo i da se naĊete [na mestu] gde je stanište svih koji se vesele, gde su horovi radosnih i glas onih koji praznuju, te da dobijete ono što je obećano svima svetima koji su od vajkada Hristu ugodili, s obzirom da ste dobro hodili, da ste imali pohvalan ţivot, da ste odsecali svoje prohteve, da ste istrajavali u svakodnevnoj borbi i trpeli muĉeniĉko poslušanje u kome zaista ispovedate Gospoda i odriĉete se iskonski zlog Ċavola, dajući i primajući udarce koji vam se neprestano nanose i misleno i ĉulno od telesne pohote, od demonskih napada, od sudaranja sa bratijom, od prekora i prigovora od strane ekonoma, naĉelnika radionica i rasporeĊivaĉa ostalih poslušanja, nikada i ni u ĉemu ne narušavajući svoje zavete pred Gospodom, već smelo i hrabro idući putem spasenja uz posramljenje i odbijanje demonskih vojski koje izlaze na vas. Eto vašeg podviga. Vi sa apostolom moţete uzviknuti: Ko će nas rastaviti od ljubavi Hristove? Ţalost ili teskoba, ili gonjenje, ili glad, ili

golotinja, ili opasnost, ili maĉ? Kao što je napisano: Radi tebe nas ubijaju vazdan, smatraju nas ovcama za klanje (Rim. 8, 35-36). Vi ste blaţeni i triblaţeni. Ipak, nemojte zaboravljati

da do kraja vršite podvig nepromenjivo pred licem Gospodnjim. Vama svakodnevno predstoji borba, i svakodnevno dobijate vence. 98. 1) Mi smo siromašni, ali nas Bog hrani; mi smo mu blagodarni; ipak, ni mi ne treba da leţimo; neka svako radi po svom poslušanju: tada će i Bog umnoţiti našu malenkost; 2) kod nas je sve opšte; trud jednog prelazi na sve i obratno; i sve od Boga očekuje nagrada po trudu i usrĎu; oni koji rade napolju i telesno neće dobiti manje od onih koji rade unutra i duhovno; bolesni će biti nagraĎeni za blagodušno izbegavanje roptanja (2, 21) 108

1) Prvi predmet mojih staranja i molitava jeste da ostanete ĉisti, usrdni i nepokolebivi delatelji u svom svetom i vrlinskom ţivotu, te da se niko ne oklizne zbog napada neprijateljskih, već da svi prebivaju trezvoumni i bodri u delanju ĉasnih i poštovanih dela blaţenog poslušanja. Jer, kad je reĉeno u doliĉnom redu, za sve ostalo se ne brinem, iako se obiĉno ţalostim imajući u vidu teskobu telesnog ţivota koji vodimo. Uostalom, tu teskobu ja smatram širinom, siromaštvo bogatstvom, oskudicu izobiljem, rukovoĊen nadom koja daje uverenost da Gospod neće umoriti gladom duše pravednih i da neće ostaviti prepodobne svoje (u koje i vi spadate blagodaću Hristovom). Jer, On ih ĉuva gornjim promislom, poji, pokriva i zagreva i duševno i telesno. I zar bi se toliko mnoštvo (koje se većim delom sastoji od siromašnih i onih koji nemaju nikakvu ljudsku pomoć) moglo ishraniti kako priliĉi i imati sve neophodno kad prst Boţiji ne bi pomogao? Podignite oĉi vaše i pogledajte koliko nas je ušlo u carski grad i koliko je meĊu nama nemoćnih, bolesnih, staraca, deĉaka i dece. Pa ipak, Gospod sve podmiruje u potrebama. Zar reĉeno nije divno? Zar nije dostojno ublaţavanja? Da, bratijo moja i ĉeda. Ipak, mi ne treba da leţimo na boku, već i da sa svoje strane prinosimo trud i znoj radi zadovoljavanja potreba bratstva. Jer, Bog se preklanja na milost kada vidi da Njegove zapovesti ispunjava svo bratstvo zajedno: tada On iz nevidljivih istoĉnika šalje sve neophodno. Stoga molim i napominjem da svako na delu na kome je postavljen usrdno i marljivo radi i donese mnogi plod i duhovno i ĉulno. Jer, jedno se poznaje iz drugoga: marljivi na telesnom je usrdan i na duhovnom, kao što je besplodan u duhovnom nemaran i u spoljašnjem. 2) Kod nas je sve zajedniĉko: ne samo telesno i ĉulno, nego i duhovno i misleno. Vrline i dobroĉinstva jednih postaju opšti za sve, kao uostalom i napori, što se moţe videti na primeru tela po ukazanju svetog apostola Pavla: Telo je jedno i ima udove mnoge, a svi

udovi jednoga tela, iako su mnogi, jedno su telo. . . I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kor. 12, 12; 26). U

telu se od glave do nogu, sdesna i sleva u svakom udu oseća pobuĊujuća potreba i njeno zadovoljavanje. Sliĉan je i odnos razuma prema duši. Moj i vaš otac je prvi ud, ja drugi, a potom po redu svi do poslednjeg. I svi zajedno ćemo u dan nagraĊivanja imati ili pohvalu ili prekor. Znajući reĉeno, ĉeda moja, svi tecimo, svi se podvizavajmo, neka svako u opšte delo unosi svoj deo truda, neka niko ne bude nemarniji u odnosu na druge i u sluţenju i meri snage koja mu pripada. Naravno, vi znate da Bog u onaj dan neće odrediti meru koju mi sada odreĊujemo. Jer, drugo je sud Boţiji, a drugo ĉoveĉiji. Moţe biti da će On tristotog postaviti kao trećeg ili ĉetvrtog, desetog odvesti u sredinu, a poslednjeg postaviti na prvo mesto, svakako prema njegovom staranju i vrlini. I premda je strašno, moţe se desiti da nekog potpuno iskljuĉi iz našeg sastava i pošalje u ad, naime onoga koji je i ovde bio drugog duha, drugog mudrovanja i nastrojenja. Ipak, ja se usuĊujem da vas uveravam da se niko od onih koji se trude ne trudi uzalud: ni onaj ko ore, ni onaj ko kopa, ni onaj ko kuva, ni onaj ko peĉe hleb, ni onaj ko skladišti [stvari], ni ostali. I niko od njih neće biti manje nagraĊen od onih koji se u usamljenosti upraţnjavaju u psalmopojanju i stihoslovlju, ni od onih koji sede u kelijama za svojim delom, naravno ukoliko sa usrĊem sluţe Gospoda radi. Svakome će se odmeriti u skladu sa merom koju on odmerava trudeći se i starajući u odnosu na bratstvo. Znajući reĉeno, oni koji sluţe unutra ne treba da poniţavaju one koji se trude napolje. I oni koji se trude napolje ne treba da su mrzovoljni stoga što su navodno omalovaţeni. Neka svakome mera bude trud i usrĊe. Neko će pitati: "A koja je mera bolesnih", s obzirom da ne mogu da rade. Njegova mera je blagodarnost, trpljenje i izbegavanje roptanja. 99. 109

1) Pouke nisu nekorisne: one bude one koji spavaju, a bodre ukrepljuju i rukovode; na taj način svi mi se po malo krećemo napred; 2) mi ispovedamo milost Boţiju što se rĎavo meĎu nama umanjuje, a dobro ukrepljuje; ima onih koji padaju, ali oni i ustaju i ispravljaju se; čuvajte svoje dobro nastrojenje i revnost (2, 22) 1) Neko će reći da nema koristi od pouka stoga što se ne ispunjava ono što se u njima govori. Ĉesto slušajući, naime, da ne treba da se smejemo, mi se ipak ne ispravljamo; ĉesto pouĉavani da ne treba da praznoslovimo mi sve više praznoslovimo; ĉesto savetovani da ne zavidimo bliţnjemu, nas sve više savlaĊuje ta strast; ĉesto opominjani da ne treba nepaţljivo i sanjivo da stojimo na dnevnim i noćnim psalmopojanjima i molitvama mi ipak lutamo mislima i dremamo. Jednom reĉju, mi se gotovo ni u ĉemu ne ispravljamo. Ipak, oni koji tako govore nisu u pravu. Najpre, ne moţe biti da se niko ni u ĉemu ne ispravlja, kao što je nemoguće i da se svi u svemu odjednom isprave. Naprotiv, danas jedan, a sutra drugi zapoĉinje i nastavlja svoj trud nad sobom. Zatim, pri penjanju merdevinama ne moţe se odjednom sa prve pregrade koraknuti na poslednju, već se postepenim uspinjanjem penjemo na vrh. I u delu vrlina se postepeno napreduje i dostiţe vrh. U oba smisla pouĉno napominjanje je veoma korisno, pobuĊujući i podstiĉući revnost na uspeh i navodeći naĉine i postupke koji vode ka njemu, ĉime se ĉasnim dušama pomaţe da postepeno ushode iz sile u silu i sa zemlje na nebesa. I još se nešto moţe reći. Obuzdavanje strasti se ne vidi i pored ĉestog govora i slušanja o onome što smo duţni i šta treba da ispravimo. Šta bi tek bilo i do kakve bi se rĊavosti došlo kad bi carovalo ćutanje i kad se ne bi ukazivale i objašnjavale duţnosti? Mene su oci nauĉili da su reĉi put ka delima: dobre ka dobrima i rĊave ka rĊavim. I ja dobro znam da je zaista tako. Govor o boljem naĉinu ţivota uvek podstiĉe na bolje. Ja vam svedoĉim, ĉeda moja, da se od ĉitanja Bogonadahnutih Pisama i unekoliko od slušanja mojih smirenih pouka vi podiţete i pruţate napred: strasni se bude od uspavanosti i pristupaju ka ispravljenju, a oni koji dobro hode podstiĉu se na još veće napredovanje. 2) Ja ispovedam blagodat Boţiju i ne skrivam milost Njegovu. Jer, pogledajte. Kod nas gotovo da nema prepiranja, kao ni kleveta, osuĊivanja, uvreda, neposlušnosti, tajnog jedenja. Ĉak i ako se nešto desi, s obzirom da nosimo telo koje je sklono zlu, oni koji su sagrešili se odmah osvešćuju, kaju i ispravljaju ustanovljenim epitimijama, tj. odluĉivanjem od trpeze, suhojedenjem, stajanjem i poklonima, što se primenjuje u skladu sa onim što je prigodno za leĉenje postojeće nemoći. Stoga neka niko ne govori da nema koristi od pouka. Kroz njih mi stiĉemo korist i napredujemo blagodaću Hristovom i sadejstvom molitava mog i vašeg oca. Ushodeći, mi dobro ushodimo na goru vrlina, budući prosvećivani, osvećivani i oboţavani kroz veliki trud i znoj. Molim vas i preklinjem da istrajemo u dobrom proizvoljenju i nastrojenju, odsecajući svaku dvojedušnost. Malodušnost prognajmo za svagda i podstiĉimo se dobrom nadom i oĉekivanjem budućih nagrada i veĉnih dobara. [trudimo se] dok je disanja u nozdrvama našim kako bismo se posle sadašnjih skorbi i teškoća, tj. posle smrti udostojili nasleĊa Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu našem. 100. 1) Teško je upravljati; ipak, ja trpim radi Gospoda koji je radi nas stradao do krsne smrti; trpite i vi; 2) pogledajte misleno kako su trpeli drevni; 3) podraţavajmo ih (2, 23) 110

1) Kad bih ĉulnim oĉima gledao na skorbne neprijatnosti koje nam se dešavaju skoro svaki dan, ja bih davno iznemogao i drugome predao uzde nastojateljstva. MeĊutim, s obzirom da moj smireni um pogleda na Boga radi koga ste i vi ovde prizvani i radi koga sam i ja sebe predao vama, ja ne otkazujem i ne oĉajavam, budući gotov da sve pretrpim i budući ukrepljivan Hristom Gospodom po molitvi oca mog i vašeg. [Ja ne otkazujem] radi vas, ljubljeni moji, i radi Gospoda mog i Vladike. On koji je sve stvorio, radi mene je u tajni domostroja blagovoleo da bude i iskušan, i osramoćen, i poniţen, i izrugan, i raspet, i proboden kopljem i pogreben. Šta, dakle, i ja sve ne treba da podnesem? Ili bolje - ĉemu ja sa vama sve ne treba rado da se podvrgnem? Neka dolaze skorbi, teskobe, rane, lišavanja, smrti. Šta je sve reĉeno pri nesumnjivoj veri da ćemo steći nagradu veĉnih dobara ukoliko budemo dobro ratovali, ukoliko budemo bodro stojali i ukoliko se budemo hrabro protivili. Ukoliko nemoćno telo poĉne da iznemogava i ukoliko ushtemo da mu popustimo, mi treba da se setimo da ćemo naslediti gnev u dan gneva i otkrivenja pravednog suda Boţijeg, te da se podstaknimo na oduševljenu hrabrost. 2) 0, gde su sada one drevne svete duše? Kako se sada izgubilo njihovo oduševljenje i revnost. Za njih je radost i veselje bila telesna skorb, a slava i veliĉina krajnje uniţenje. Njih je ispunjavala plamena ljubav prema Gospodu i izjedala nenasita ţelja da ne ispunjavaju svoju volju, a ne da je ispunjavaju. Oni nisu iskali da naĉelstvuju, nego da budu pod vlašću i u poslušanju do same starosti. Gde je ona blaţena prestarela glava koja je smireno prestojala do svršetka trpeze? Gde je onaj mnogoiskusni biser poslušanja tokom trideset godina? Gde su i ostali? Kao hor zvezda pred mojim umom stoji taj svešteni sabor svetih, koji su prosijali vrlinama svake vrste. Protecimo misleno njihove svete obitelji. Eto utvrĊenja velikog Pahomija. Pogledajmo i na uvekspominjanog Jonu, na preslavnog Petronija, na Teodora Osvećenog. PreĊimo potom ka obitelji Teodosija Velikog, pogledajmo i na veĉnoţivog Vasilija, na Aetija divnog ili na ostale. Potom preĊimo na sveštena podvizališta blaţenog Teoktista, Evtimija Velikog, Save Osvećenog. Skraćujući reĉ još ću reći da misleno proĊemo sve što je bilo kod drevnih, srednjih i poslednjih, [ispitujući] kako su se dobro podvizavali da dovrše svoje teĉenje. 3) Na sliĉan naĉin i mi treba da hodimo ukoliko hoćemo da naĊemo ţivot i istinsku svetlost. Mi treba sve da podnosimo, da trpimo, nikako ni u ĉemu ne dajući spoticanje, da se sluţba našeg dela ne kudi (2. Kor. 6, 3). A iznad svega uzmite štit vere, o koji ćete moći pogasiti sve ognjene strele neĉastivoga (Ef. 6, 16), prebivajući nepobedivi, radujući se i saradujući se jedni drugima u blagovoljenju i dovoĊeni u sklad jednim disanjem Duha kao jedno Telo Hristovo. 101. Mi smo prizvani da se trudovima, lišavanjima i nevoljama čistimo od grehova; jeste teško, ali nam je obećan večnoblaţeni ţivot; radujmo se svemu rečenome (2, 24) Hteo bih da vam ukratko pomenem o podviţništvu na koje smo prizvani, kojim ĉistimo ranije grehe svoje i zbog koga se svakodnevno zlopatimo. Jer, naš put je zaista uzan i skorban, po reĉi Gospodnjoj. MeĊutim, pošto je njemu obećan ţivot veĉni mi treba da se radujemo i revnujemo oko njegovog uspešnog okonĉanja. Mi dobrom revnošću treba da sarevnujemo jedni drugima, trĉeći kao na trkalištu i pobeĊujući svog protivnika kako bismo dobili venac pravde u dan nagraĊivanja. Stoga teško neka se kod nas smatra lakim, neprijatno - prijatnim, skorbno - radosnim, oskudica - ugodnošću, bešĉašće - ĉašću, uvreda - pohvalom, nedostatak - izobiljem, korišćenje vode - korišćenjem vina, kasno jelo 111

ranim jelom. Eto muĉeniĉke crte našeg ţivota, na kojoj se zasniva oĉekivanje i nada na buduća dobra. Nemojmo, molim vas, plakati, niti biti malodušni gledajući kako naš ţivot ţalosti i muĉi srce. Naprotiv, gledajući na [obećanje] da nam on donosi usinovljenje, Carstvo nebesko i blaţenu besmrtnost, revnosnije ga se latimo i neprestano ga obnavljajmo, dodajući trud na trud, podvig na podvig, marljivost na marljivost, poslušanje na poslušanje, odsecanje vlastite volje na odsecanje, molitve na molitve, bdenje na bdenje, bogomislije na bogomislije, suze na suze, ljubav na ljubav. Naš ţivot se razlikuje od brzoprolaznog ţivota i viši je od njega. On je ĉudan za one koji razmišljaju svetski, koji se upravljaju telom i koji sadašnje pretpostavljaju budućem. Vi ste ostavili svet i sve što je u svetu: roditelje, braću, decu i sve ţitejsko, te ste svagda spremni da, iz ljubavi prema Gospodu, budete u nevoljama, da stradate, da nosite uvrede, muke u smrt. I vi ćete se iz sveta preseliti ka Bogu. Ostavljajući vremenski ţivot, vi ćete preći ka beskonaĉnom ţivotu ukoliko do kraja budete projavljivali opit vernog poslušanja.

102. 1) Ja vas ublaţavam zbog vašeg iskrenog i uspešnog prebivanja u podvizima opšteţića; 2) nemojte verovati onima koji govore da svagde ima takvih; 3) naše prvo oruţje jeste otkrivanje pomisli; 4) njime se ukrašuje svako naše podviţničko delanje (2, 25) 1) Ja vas ublaţavam što vi u ovom rodu i u ove dane ištete Gospoda, što ste bodri nad srcima vašim i što verujete da je duh vaš sa Bogom. Ja vas ublaţavam i stoga što ţivot provodite iskreno i ispravno, zaista se odrekavši i istinski se izvukavši iz sveta, na samom delu projavljujući svoj naziv. Vi ste se istinski razdvojili od svega i prebivate jedino sa Bogom, Njemu jedinome sluţeći svojim prekrasnim ţivotom. Otuda vaše opšteţiće kojim niko ništa ne naziva svojim, otuda vaše nepovratno otuĊenje od roditelja i srodnika po telu, otuda nelaţna vera prema mom smirenju kroz otkrivanje skrivenih srdaĉnih pokreta, otuda prostor u teskobi, zadovoljstvo u oskudici, uteha i veselje i pored lišavanja u telesnim potrebama. I zašto mnogo govoriti? Otuda slava vašeg ţivota i [razlog] što se na jeziku svih. 2) Ja ne govorim da bih vam laskao, već vam napominjem da biste ostali ĉvrsti i krepki, da biste se na svaki naĉin starali da ne padnete sa visine, kako ne biste oslabili u dobrom rešenju svog proizvoljenja, kako ne biste napustili svoje poslušniĉke borbe ili se raslabili pokvarenim nadmudrivanjem i nagovorima ljudskim i ubeĊivanjima da navodno ima mnogo onih koji se boje Boga i koji mu sluţe još bolje od vas. Eto sablazni. A zbog ĉega? Da se pokaţu koji su postojani meĊu vama (1. Kor. 11, 19). Prema tome, drţite se dobrog rešenja svoje volje i nemojte biti nemarni da ljubite Gospoda kroz dobra dela i da traţite ono što potpomaţe vaše spasenje. Jer, mnogo toga nije vidljivo za nas i mi padamo i ne znajući kako, ĉak i ne znajući za pad, kao što uverava Davidova reĉ: Pregrešenja (moja) ko će shvatiti (Ps. 18, 13). 3) Hoću da znate da za spasenje nema dejstvenijeg lekarstva od otkrivanja pomisli, što ste i sami ispitali. Gospod nam je dao taj dar i takvo lekarstvo nam je pod rukama. Zbog ĉega, dakle, neki od vas kasne da pristupe ispovesti i otkrivanju [pomisli], daveći se ćutanjem, varajući se i puneći se neotkrivenim pomislima kao crvima? Ma ko bili, ja ţalim zbog vas i bolujem zbog vaše nemoći. Zbog ĉega se podvrgavate [opasnosti] kad imate 112

sredstvo da ozdravite, da se prosvetite i razveselite? Bog sve vidi. Jer, nema tvari

sakrivene pred Njim, nego je sve obnaţeno i otkriveno pred oĉima Onoga kome ćemo odgovarati (Jev. 4, 13). Osim toga, ja treba da vas poznajem. Da bih poznao moja ĉeda, i

oni mene, ja imam potrebu za vašom otvorenošću. 4) Eto istinskog duhovnog srodstva, pravog poslušanja, bezbriţnog hoĊenja, slatke molitve, neprestanog napredovanja i ushoĊenja ka savršenstvu. Dobra je suza skrušenja koja se lije iz oĉiju, dobra je ĉista noćna i dnevna molitva, dobro je trpljenje skorbi, dobro je bavljenje rukodeljem, dobro je budno slušanje ĉitanja, dobri su sporost u reĉi i beseda bez smeha, dobro je umereno uzdrţanje, dobro je sećanje na smrt i umereno podraţavanje ţitija svetih, dobro je izbegavanje strasti drskosti i ĉuvanje boţanstvenog smirenoumlja. Ipak, najbolje je otkrivanje i ispovedanje pomisli bez ţaljenja sebe. Sve ispitujte, dobra se drţite (1. Sol. 5, 21). 103. 1) Misli i čula, reči i dela u svetu su sasvim drugačiji od naših: kod nas sve kao da je u raju; 2) Bog je dao da je kod nas i unutra i izvan sve drugačije, negoli u svetu; 3) ipak treba da pazimo da ne postanemo gori od svetovnjaka (2, 26) 1) Slava Bogu koji nas je izabrao od utrobe matere naše u ovo svešteno zvanje. Neka je blagodarnost Gospodu koji nas je prizvao na blaţeni i divni obraz monaškog ţivota. Ja ću reći nešto što je smelo, ali nije daleko od istine: nama je zaista dano da razumemo tajne Carstva nebeskog više negoli onima koji su u svetu, od kojih mnogi ne vide o ĉemu se radi. Pogledajte samo njihova rasuĊivanja i stremljenja. Oni ublaţavaju bogatstvo i prolaznu slavu, raduju se utehama i nasladama, ushićuju se mirisima i dragim kamenjem, lepim staništima, vrtovima, gajevima i ostalim ispraznostima, smeju se, šale se, igraju, debljaju se kao ţivotinje koje se pripremaju za zaklanje i ĉine mnogo drugog što ne treba ni pominjati. Ne treba pominjati ni rĊave posledice koje se raĊaju iz reĉenoga, kojima se oni ipak hvale. Eto šta hvale, ĉime se hvale i ĉemu se raduju. Ipak, sve reĉeno je ništavno i dostojno prezira u oĉima onih koji su telo razapeli sa strastima i ţeljama (Gal. 5, 24). I vi ste u Gospodu Isusu Hristu po svetom apostolu raspeli telo svoje. Kod nas postoji druga ţelja i drugo raspoloţenje prema stvarima. Mi ištemo i nastojimo da steknemo dobrobiće koje je postojalo u raju sladosti, odakle smo izgnani. Stoga mi i prihvatamo naĉin ţivota koji liĉi na prvobitni, udaljujući se od prelesnog sveta i prilazeći Bogu. Mi skidamo ţitejsku tamu i oblaĉimo umnu svetlost, od svega se odriĉući i postajući gospodari nad svime. 2) O divnog li i velikog zvanja. Ko nas je odvojio od ploti i krvi, od roditelja, srodnika, rodbine, od ţitejskih obiĉaja i svega svetskog? Ko nas je ubedio da se igumanima i duhovnim ocima predamo kao robovi, te da prihvatimo naporni podvig uzdrţanja, bdenja i spavanja na goloj zemlji? Ko nas je prosvetio da na stvari gledamo bez rasejavanja i prelešćivanja, te da ne smatramo neĉim velikim ni zlato, ni srebro, ni lepote, ni svetske veliĉine, pa ĉak ni carske krune i svilu. [Ko nas je prosvetio] da smatramo dostojnijim i većim oblaĉenje u dronjke i zakrpe, te da se njima veliĉamo više negoli blještavim plaštom? Ko nam je dao silu da pobegnemo od svega veštastvenog i telesnog i da se sjedinimo sa višim poretkom ţivota, sliĉno anĊelima preko devstvenosti prebivajući ĉisti i neporoĉni? Eto naših pohvala. Nama ih je darovao Bog, koga smo zavoleli. Mi smo poţeleli buduća dobra, nepristupnu svetlost, veĉnu slavu, neizrecivu radost, neprestano veselje, veĉno nasleĊe, Carstvo nebesko, neiscrpno bogatstvo i sva obećanja koja su izreĉena preko anĊela i otaca. 113

3) Stoga gledajmo i pazimo dobro kako se opet ne bismo obratili na suprotno i kako se kasnije ne bismo našli iza onih koji ţive svetski. Sve više se ĉistimo i utvrĊujmo u devstvenosti, starajući se umom i srcem da ne popuštamo demonu. Reĉ izaziva reĉ, pogled privlaĉi pogled, nemar potpomaţe nerad i mi se postepeno sroĊujemo sa njima, oni nas osvajaju i mi se nalazimo u poloţaju noćne vrane, raĊajući grehovnu smrt. Nemojmo, pak, tako, ĉeda moja. Pazite se jedni od drugih s obzirom da od bliţnjega dolazi i ţivot i smrt. Neznatni nemar i izvesna bezbriţnost guraju u bezdan greha. Pazite i gledajte i mali i veliki, prednji i zadnji, naĉelnici i rukovoĊeni. Gore smo bili ublaţavani, a ovde smo u bešĉašću; gore smo liĉili na anĊele, a ovde se usliĉujemo satani. 0 nekome je reĉeno da bi mu bilo bolje da se nije rodio (Mt. 26, 24). Isto je prigodno reći i o navedenom. No, dovoljno je o tome. Ja ništa nisam rekao da bih vas oţalostio, već da bih predznanjem odvratio nailazeći maĉ greha. 104. 1) Ja imam duţnost da govorim, a vi da slušate; 2) vi me ustima poštujete, ali je vaše srce daleko; kad sam vam govorio o teskobi u potrebama i ukazao na uzroke, vi ste se pomirili sa našim poloţajem, ali ste potom počeli da ropćete, naročito zbog primanja mnogih; 3) ja vam objašnjavam da je Bog Hranitelj i da će pomoći; 4) nemojte roptati, inače nećete ući u Carstvo Boţije, kao što Izrailjci zbog roptanja u pustinji nisu ušli u obećanu zemlju; 5) kada je nešto slično bilo kod otaca naših; naprotiv, svi oni su trpeli nevolju, ne odbijajući druge; 6) i vi ste ovde prihvaćeni iako ste došli bez ičega; zbog čega sada ne ţelite da ukaţete milost drugima; ni pse koji umiru od gladi ne teraju, a vi hoćete da prognamo one za koje je Hristos umro; 7) niste li obećali da ćete zajedno sa mnom sve trpeti; ili ste zaboravili da je stradanje naš udeo; 8) pokajte se, budući da se ja neću promeniti; osim toga, i vi ste učesnici u tim delima, budući da smo jedno; 9) setite se koliko nas je puta Bog izbavljao iz nevolje; čega da se bojimo ukoliko delujemo po zapovestima (2, 30) 1) Moje delo i moj neumorni podvig se sastoji u iznošenju reĉi za vas, u napominjanju duţnosti i tešenju u trpljenju u vašem dobrom ţivotu po Bogu. Pastiri beslovesnih ovaca po neophodnosti preduzimaju trud nespavanja i brige oko ĉuvanja stada koje im je povereno, izvodeći ga na pašu. I ja grešni, koji sam nedostojno primio naĉelstvo nad vama, tj. Hristovim ovcama, moram da imam neuspavljivo duševno oko i da vam oglašavanjem reĉi, kao nekakvom sviralom, ukazujem na duţnost i korist, predupreĊujući vas od nepriliĉnog i pogubnog. Od mene se, dakle, traţi reĉeno, ali i vi treba da se prema mojoj reĉi odnosite paţljivo, slušajući moj pastirski glas. Gospod govori: Ovce moje slušaju

glas moj. . . i za mnom idu. . . A za tuĊinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuĊinaca (Jn. 10, 27; 5). Reĉeno se moţe primeniti na vas i na mene.

2) Zbog ĉega sam vam izrekao sliĉan predgovor? Unapred vam kaţem da ne bih [ţeleo] da vam moja reĉ bude teška. Jer, neki od vas me poštuju ustima, dok im je srce daleko od mene. I objasniću zbog ĉega. Kod vas se pojavila teskoba u telesnim potrebama zbog rĊavog roda prošlih godina, zbog priliva lica koje Bog iz puĉine sveta šalje u pristanište naše obitelji na spasenje i zbog dodavanja stranoprimnica i drugih utoĉišta, s obzirom da se nalazimo u carskom gradu. Ja sam o reĉenome sve obavestio, izjavljujući duboku skorb i opterećujuću brigu oko naĉina zadovoljavanja potreba za tekuću godinu. Ja sam iskao i molio da se zagrejete usrdnošću za uvećanje uobiĉajene mere vaših rukodeljnih proizvoda, napominjući da nama, koji ištemo Carstvo nebesko, priliĉi da idemo 114

tesnim i skorbnim putem, na kome se nalaze nevolje, pritešnjavanja, glad i ţeĊ, napori i znoj, nagota i siromaštvo i sve sliĉno. Još sam dodao da Bog ĉesto popušta da se podvrgnemo neznatnim iskušenjima kako bi ispitao našu ljubav prema Njemu, tj. da li rado podnosimo skorbi koje nas susreću radi Njega. I vi ste se pokazali kao što treba, opravdavši moje oĉekivanje. MeĊutim, nemajući istinsko srce u odnosu na Boga, vi ste mu zablagodarili samo ustima, da biste potom zaroptali, opterećujući se onim što se desilo i ustajući na mene grešnoga, kao nekada na Mojsija. I vi ste prigovorili: "Zašto ih sakuplja toliko kad ne moţe da ih nahrani? I zbog ĉega? I ko ga prinuĊava da sabira toliko mnoštvo". 3) Od tih reĉi ja treba da se ogradim i da oglasim pravdu Boţiju, ukazavši na maĉ Boţiji koji dolazi na takve. Od mojih grešnih ruku se neće traţiti krv njihove pogibli. Kao neistinski sinovi moji, oni najpre nisu zajedno sa mnom rekli: "Zašto ih primamo", već su kao tuĊa i rĊava deca rekli: "Zašto ih prima", sami sebe iskljuĉujući iz opštenja sa mnom. Oni su krivi. i dostojni osude stoga što, kao što se peva u Psalmima, klevetaše na Boga, i rekoše: Ne moţe li Bog spremiti trpezu u pustinji (Ps. 77, 19) takvim mnoštvu. Zar ja dostavljam hranu, ili donosim plodove, ili punim ţitnicu? I opet, zar ja samovoljno i samovlasno primam one koji dolaze i umnoţavam bratstvo? Nije li sam Gospod i Bog Hranitelj sveta, koji otvara ruku svoju, i ispunjava sve ţivo blagovoljenjem (Ps. 144, 16)? Ne govori li On sam: Ištite najpre Carstvo Boţije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Ne pobuĊuje li i sam malodušne, govoreći: Pogledajte na ptice nebeske

kako ne siju, niti ţanju, ni sabiraju u ţitnice; pa Otac vaš nebeski hrani ih. . . Koliko će više vas, maloverni (Mt. 6, 26; Lk. 12, 28). Ne savetuje li On preko jednog mudraca: Ko verova Gospodu i postide se? Ili ko je istrajao u strahu Njegovom i bio ostavljen? Ili ko ga prizva i bi prezren (Sir. 2, 10). I ne obećava li On opet kroz JevanĎelje: I onoga koji dolazi neću isterati napolje (Jn. 6, 37). I ne nareĊuje li On: Pustite decu neka dolaze meni, i ne branite im; jer je takvih Carstvo Boţije (Mk. 10, 14). I mnogo drugih mesta iz Pisma je saglasno

sa reĉenim. Zašto vi ustajete na mene bednog i svojim vreĊanjem govorite bezumlje? 4) Vi ste, kao što se vidi, Izrailjci koji su izbavljeni iz ruke nevidljivog faraona, od gorkog pravljenja cigli u ropstvu strasti i od mraĉnog Egipta svetske sujete, da bi potom, pri prolaţenju pustinje podviţniĉkog skorbnog ţivota i susretu sa teškim nevoljama, propustili da zablagodare Bogu, usled ĉega je izostalo i dobro raspoloţenje koje je trebalo da izazove javljanje potrebnog po Boţijem promislu. Da, vi ste uzroptali na Boga i kao da ste rekli: "Bolje bi bilo da smo umrli u Egiptu", sećajući se egipatskih kotlova, tj. onoga što je svakoga najviše naslaĊivalo u svetu. MeĊutim, vi znate da su tad postradali oni koji su roptali, da se niko od njih nije udostojio da uĊe u obećanu zemlju i da su im kosti ostale u pustinji. Bojim se, ĉeda, da i mi ne postradamo na isti naĉin s obzirom da ĉinimo što i oni. MeĊutim, tada je bilo dejstvo šatora i zakona, a sada - savršenstvo blagodati i istine Hristove. I reĉeno nisu uĉinili svetovnjaci, nego oni koji su meĊu nama, tj. koji su se popeli na visinu anĊelskog ţivota. 5) Gde je i kada se kod naših prepodobnih otaca pojavilo roptanje? I da li su oni ikada radi oskudice u telesnim potrepštinama odbili nekoga od onih koji su ţeleli da se spasavaju u opšteţiću? Nisu li, naprotiv, njihova vrata svagda bila otvorena ne samo za one koji ţele da se odreknu od sveta, nego i za sve potrebite siromahe? Zar nisu oni i posle svoje smrti ostavljali posebna zaveštanja u vezi sa reĉenim? Vi znate kakvi su u vezi sa navedenim bili nalozi velikog svetila našeg Evtimija. Vi ste ĉitali kako je bilo kod uvekspominjanih otaca naših Save i Teodosija Velikog, kao i kod preblaţenog Pahomija. I da li se kod njih dogodila oskudica? Jeste, i to višekratno. Kod jednog za Uskrs nije bilo 115

neophodnog ĉak ni za vršenje Liturgije, što je uostalom i kod drugih bivalo. Oni su ĉesto imali svega u izobilju, a ponekad su i oskudevali. U oba sluĉaja oni su, pak, blagodarili Bogu i blagodušno trpeli. Sa njima su stradala i njihova istinska ĉeda sa radošću i veseljem. Oni, pak, koji nisu sliĉni potpadaju pod kletvu i ginu. Stoga treba da pazimo, ĉeda moja i bratijo. 6) Vi koji ropćete treba da se setite da se ne izdrţavate od svog truda i da prilikom dolaska ovamo niste sa sobom ništa doneli. I vi ste tada blagodarili i slavili Boga i nas što se niste vratili nazad. I kao nerazumni vi sada nećete da ukaţete drugima ono što ste tada sami dobili. Vi ste škrti da drugima uruĉite dar koji ste sami dobili. Nedruţeljubivi, nesaosećajni i neosetljivi. Mi bismo bili dostojni odobravanja ĉak i kad bismo primili beslovesne pse koji umiru od gladi. Jer, napisano je da pravednik miluje duše stoke svoje (Priĉ. 12, 10). A zar nećemo primiti slovesne ljude, uĉesnike u zajedniĉkoj prirodi, bratiju našu koji nas mole da ih primimo u pristanište posle brodoloma i da ih spasemo od krajnje nevolje, one za koje je Hristos umro? MeĊutim, bezumnici ne pomišljaju o reĉenome. 7) Zar vi niste obećali da ćete zajedno sa mnom umirati za ime Gospodnje? A sada se pri maloj teskobi u naporima i po trebama odriĉete i povlaĉite nazad. Zbog ĉega naprotiv vi mene ne podstiĉete da ni jednog od siromaha koji dolaze ne otpustim gladnog, ţednog i bez traţene pomoći? MeĊutim, vi volite jedino da se sami nasićujete, pa ĉak i presićujete, da jedete ribu, pijete vino ne samo po dve ili po tri krasovulje, već i sa dodatkom, što oci zabranjuju. I na vama se ostvaruje [reĉ] da niko ne moţe sluţiti dva gospodara, tj. i stomakougaĊanje i bogoljublje. Nerazumni i spori srcem shvatite da (po zapoveĊenom svetim ocima našim i po neprestanim napomenama mene grešnog) mi treba da postradamo i da kroz mnoge nevolje uĊemo u Carstvo nebesko. 8) Prema tome, pokajte se što ste mnogo sagrešili pred Gospodom. Ja neću odbiti [nikoga] i neću se promeniti, već ću nastaviti kao što sam zapoĉeo da sa svom srdaĉnošću i vatrenim srcem primam svakoga ko dolazi. I ne [primam] ih samo ja, već i Bog koji zapoveda [ljubav] i vi zajedno sa mnom, budući da smo svi jedno. Vi svi delate sa mnom kada odevam nagog, zagrevam promrzlog, obuvam bosog, beskućnika uvodim pod krov, hranim gladnog i pojim ţednog u ime Isusa Hrista, istinitog Boga našeg, koji je sebe dao radi našeg izbavljenja od grehova. I mi verujemo u Njegova obećanja da neće ubiti gladom pravednu dušu (Priĉ. 10, 3). Takve su i vaše duše koje ne ropću (jer ja ne okrivljujem sve) i koje se raduju zbog ispunjavanja zapovesti Boţijih i umnoţavanja bratstva, budući trpeljive u iskušavanjima Boţijim, odrekavši se od svega i rešivši se da do smrti stoje na delu Boţijem. 9) Pogledajte nenauĉeni, kojima se ponovo obraćam, koliko nas je puta Bog izbavljao iz krajnje nevolje. I kakvih dobroĉinstava nas je udostojio radi molitava mog i vašeg oca. Nije li nam dao ţita i vina u doba oskudice? Nije li On podigao dobre ljude i nije li otvorio njihove ţitnice radi naše prehrane? Nije li nam do sada iz sela, gradova i ostrva slao med, masline, sir, pokrivaĉe, odelo i zlato od episkopa, naĉelnika i od onih koji su odeveni u porfiru? Neka vam Gospod oprosti i neka uĉini da ubuduće budete krepkiji kako biste sve podneli i pretrpeli sa ostalom bratijom i zajedno sa njima se udostojili da dobijete venac pravde. 105. 1) Sada je laţljivo vreme (proleće): drţite telo na uzdi; 2) mera pijenja vina i mera hrane; 3) za uzdrţanje će se (dobiti) nebeska dobra, prema kojima 116

sadašnja uopšte nisu dobra; 4) pogledajte na skupinu vrlina koja vas okruţuje; gledajte na nebo i sve će biti podnošljivo (2, 31) 1) Dobro se stiĉe trudom, ali ga nepaţljivi lako gube. Ono što je steĉeno dugim vremenom moţe da se izgubi zbog kratkovremene nebrige. Stoga naroĉito pazite na sebe u sadašnje vreme proleća kada telo poĉinje da se budi i kada plot, budući od zemlje, traţi da dejstvuje po zemaljskome. Navodljavana i Ċubrena, zemlja daje rastinje po svome rodu. I telo koje se goji raznim jelima i pićima samo od sebe uskipi strastima koje su u njemu sakrivene. Uzmite ga u svoje ruke i pritesnite ga. Po reĉi apostola, staranje za telo nemojte pretvarati u pohote (Rim. 13, 14). Naprotiv, pruţajući mu neophodno u razumnoj meri, prebivajte i ţivite u duhu. 2) Neka postoji mera i u jelu i u vinu. Vino neka se prima radi male utehe na prazniĉne dane, pri krajnje zamornim telesnim naporima, pri bolestima i pri predstojećem duţem putovanju. U drugo vreme treba biti zadovoljan jednom ĉašom, najviše sa dve. Jer, vi znate šta se o reĉenome kaţe u Staračniku. U odnosu na jelo navešću vam reĉi apostola: Jela će se ukinuti (1. Kor. 6, 13). Ja ne govorim sa namerom da vas sasvim odvratim od njega, već sa ţeljom da jedete i pijete blagoobrazno, bogodoliĉno, spasonosno za dušu i ukrepljujuće za telo, koje treba da vrši naloţena mu dela. 3) Zar ne znate da vam se za sliĉno uzdrţanje i lišavanje svetskih zadovoljstava, tj. mesojeĊa, pijenja vina, banja i toplih bašta priprema boţanstveni raj, koji ima drvo ţivota i vodu besmrtnosti, sladost Duha i neizrecivu krasotu veĉnih dobara? Za vas je tamo pripremljen pokoj i svaka uteha. Još malo pa ćete kroz vrata smrti stići tamo i poĉeti da nenasito i veĉno okušate i pijete. Ovde, pak, ni dobra iz carskih dvorova nisu sladost, već hrana za crve. Njihovo okušanje nije dobar ţivot, već beţivotnost, naslaĊivanje njima nije radost, nego tuga, njihovo posedovanje jeste lišenost i njihovo nasleĊivanje jeste zaista sujeta nad sujetama, kao što je rekao najmudriji Solomon, koji se u potpunosti nasladio utehama sveta. 4) Vi imate uzdrţanje kao drugaricu, poslušanje kao suprugu, neporoĉnost, devstvenost i milostinju kao kćeri, skrušenost i smirenje kao sveštene devojke. Pogledajte gore na nebo i ugledajte gde je naše stanište, gde je naša Glava i opšti Otac svih - Hristos Gospod, gde je naš grad - gornji Jerusalim. Zaista, vi ćete pobediti ukoliko sve pretrpite. Vi ćete se ovenĉati ukoliko budete zadovoljni sa svime. Ukoliko skonĉate na navedeni naĉin, vama će se otvoriti vrata Carstva nebeskog. 106. 1) Sve trpimo sa nadom na večno blaţenstvo, po reči i primeru svetog Pavla; 2) jer, i mi, kao i on, svakog časa susrećemo priliku da trpimo; 3) ukoliko budemo trpeli, Boţije blagovoljenje će biti na nama (2, 32) 1) Trudite se i podvizavajte se. Na skorbi vašeg ţivota u Hristu koje nailaze na vas nemojte gledati kao na nešto tuĊe, strano i neoĉekivano. Zar došavši ovamo iz sveta niste pred Bogom i Njegovim izabranim anĊelima ispovedili da ćete blagodušno trpeti svaku skorb i teskobu u gladovanju i ţeĊanju, u studeni i nagoti, u uvredama i podsmevanjima i u drugim podviţniĉkim teškoćama radi Carstva nebeskog. I bolje je da uopšte ne gledate na reĉeno, već da trpite i da motrite na blaţeni kraj svega. Kakav kraj? NasleĊe Carstva nebeskog, radost zbog veĉnih dobara, okušanje besmrtnosti, blaţenstvo neprestanog ţivota, usinovljenje, rajsku sladost i svaku drugu utehu. Zaista je dostojno i pravedno veliki apostol rekao da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti 117

(Rim. 8, 18). On je tada hodio po svoj vaseljeni kao usred lavova i tigrova, vuĉen i cepan nevernim, u gladi i ţeĊi i u danonoćnim naporima, radeći svojim rukama kako ne bi nikoga opteretio i svojim trudom zaraĊujući ono što je bilo potrebno njemu i onima sa njim. 2) Blago nama ukoliko budemo blagodarno i trpeljivo podnosili sve u okolnostima u kojima se nalazimo s obzirom da nećemo biti lišeni njegovog udela. Ukoliko se, pak, pokaţemo malodušni, nezadovoljni i ropotljivi, mi nećemo imati opštenja sa onima koji su se do krvi podvizavali protiv greha. I nećemo li se mi pokazati dostojni svake sramote onoga dana s obzirom da ni najmanju stvar (tj. poslušanje bez protivreĉenja, trud bez roptanja, sluţenje bez gordosti, blagovremeno ćutanje, razumni govor, sluĉajno prevoĊenje na drugo poslušanje koje odgovara paţnji i revnosti, odsecanje vlastite volje, blagodarno nošenje naloţene epitimije [tj. kazne], neoslabno stojanje na psalmopojanju i noćnoj i dnevnoj molitvi i trpeljivo ĉitanje dnevno ustanovljenih Psalama) nismo mogli ispuniti spokojno i priliĉno? 3) Ukoliko budemo blagopokorno, blagodušno i rado primali, trpeli i ispunjavali i sve drugo što se ne moţe ni nabrojati, naš ţivot će biti prekrasan i Bog kome ugaĊamo svakako će na nas gledati sa blagovoljenjem i blagosiljati nas. Nemojmo odstupati od reĉenog naĉina ţivota, ĉak i kad bi sledilo da svakodnevno umiremo zbog njega. [Sluţimo] radosno, nikako ni u ĉemu ne dajući spoticanje, da se sluţba ne kudi (2. Kor. 6, 3). 107. 1) Sada je četrdesetnica: neka se svako pripremi kao što priliči; 2) ne zahtevaju se samo spoljašnje umrtvljenje tela i telesni podvizi, nego ponajpre odsecanje svega rĎavog i vlastite volje, smirenje i poslušanje (2, 33) 1) Sada je, kao što znate, sveta ĉetrdesetnica, koja od nas zahteva duhovne podvige još više negoli u obiĉno vreme, tj. usrdniju spremnost na sve dobro, blagodušnost, hrabrost, trudoljublje, trpljenje, nebouzlaznu molitvu, suzotoĉno umiljenje, smirenje skrušenog srca, umereno uzdrţanje ne samo od jela i pića, nego i od zavisti, gneva, nadimanja, roptanja, gordosti, dobromrzne strasti. Pogledajte se paţljivije i oĉistite se po navedenom ukazanju, pripremivši sebe kao izabrane sasude, kao bogoglasne svirale kako biste primili Duha Svetog. Na reĉeno nas priziva vreme i ono je pravi post. 2) Neka mi niko ne govori: "Ja pojem i ĉitam stihove [iz Psaltira], molim se, vrlo malo jedem, malo pijem, sedeći po malo odspavam, ĉinim poklone, podiţem svoje ruke prema nebu mnogo sati". Naravno, sve je to dobro. Ipak, kaţi mi da li imaš smireno mudrovanje, skrušen duh, da li odsecaš svoju volju kako bi uvek bio poslušan i kako nikada ne bi protivreĉio, ni roptao, ni prepirao, ni zavidio bratu, ni mislio i govorio sujetno, niti bio znatiţeljan. Kaţi mi da li postavljaš pitanja zbog ĉega jedan ima jedan poloţaj, a drugi - drugi, menjajući se u srcu i poprimajući zversko lice, te iz zlog, a ne dobrog skrovišta srca iznoseći reĉi neverja, [rĊave] neustrašivosti i nesreĊenosti, koje i one koji slušaju mogu da vrgnu u rov pada. Nisu takva dela posta i nisu takva upraţnjavanja u uzdrţanju. Naprotiv, onaj ko ima smirenje i poslušanje kao sa dva krila ushodi na nebo i postaje sabesednik Bogu. 108. 1) Nemojmo dati mesta razlenjenosti sećajući se da sluţimo Bogu, koji će i uzvratiti po usrdnosti i revnosti; 2) čuvajmo u savršenstvu i svo ostalo ustrojstvo ţivota i spolja i iznutra; 3) hrabrite se imajući Boga za Pomoćnika, i Presvetu Bogorodicu, i svetitelje Boţije, a naročito naše - svetog Preteču i 118

Bogoslova, kojima pripada manastir; 4) uzdrţavajmo se od nepriličnih razgovora i razgovarajmo samo o dušekorisnom (2, 34) 1) Pazite da naša srca ne budu opterećena mrzovoljom, raslabljenošću i neumesnim pomislima, što dovodi do bede unutrašnjeg pada u duši. Naprotiv, sa mladićkom bodrošću i revnošću se postarajmo da zajedno proţivimo ostalo vreme kratkotrajnog ţivota našeg, koji se stalno umanjuje kako bismo, po završetku dobrih podviga, sveštenih upraţnjavanja i ĉasnih vrlina prešli u budući vek i udostojili se dobijanja netruleţnih venaca pravde od Nagradodavca Gospoda. Stoga neka svako gleda kako prohodi svoje sluţenje. Neka se do starosti svako trudi da sluţi Gospodu kao da je prisutan, izbegavajući nemar, malaksalost, lenjost i pritvornost i znajući da ne bi oţalostio ĉoveka, već Boga, kome se posvećuje sluţenje. Mi smo ovde samo sasluge, koji napominju o zapovestima Vladike. Oni koji ih ispunjavaju i oni koji ih narušavaju nisu krivi pred nama i ne ugaĊaju nama, nego blagom Vladici i Bogu, koji ih je dao. Neka svako svoje delo radi kao pred licem Boga, a ne ljudi, bilo da prepisuje knjige, bilo da sluţi, ili ore, ili kopa gradinu. Neka svaĉije delo bude ĉisto, budući da Srceznalac Bog meri napregnutost sile i usrĊa koji se u njega ulaţu. 2) Jezik treba ĉuvati od praznoslovlja, oko ograĊivati od nepriliĉnih prizora, srce ĉuvati od neĉistih pomisli i sva ĉula trezniti strahom Boţijim. Jedni prema drugima treba da se odnosimo sa smirenoumljem i sa ljubavlju bez drskosti. Mi treba da vodimo doliĉne razgovore, da gledamo na korisno, da slušamo samo ono što je priliĉno, da se dodirujemo sa skromnošću, da pomišljamo na Boţanstvene stvari, da se radujemo i da se saradujemo u ispunjavanju zapovesti Boţijih kako bismo dušespasonosno okonĉali dane našeg stranstvovanja na zemlji. 3) Budite hrabri jer imamo Boga za Pomoćnika i Zastupnika u svom ţivotu, te krepki pokrov, tj. zastupništvo Presvete Bogorodice i molitve gospode naše, velikih svetitelja Preteĉe i Bogoslova, u ĉijim manastirima ţivimo. I ako je Bog s nama, ko će protiv nas (Rim. 8, 31). Ako je Gospod zaštitnik ţivota moga, koga ću se plašiti (Ps. 26, 1). Ko će nas savladati ukoliko imamo pomoć od Bogorodice i svetih? Niko i nikada. Demoni će biti daleko od nas, ljudi će nas hvaliti, neprijatelji će se izbezumiti i niko neće opstati pred licem našim. Ukoliko, pak, ne budemo takvi, sve će sa nama biti drugaĉije. 4) Stoga mi treba da istrajemo u doliĉnom ustrojstvu, naroĉito ţiveći u ovakvom gradu. Uzdrţavajmo se od razgovora o predmetima koji su nam tuĊi. Nama je tuĊe besediti, razgovarati i raspitivati se i o carevima i o naĉelnicima. Premudri govori: Shvataj ono što ti je naloţeno (Sir. 3, 22). Mi imamo drugu brigu i druge besede. Svetovnjaci razgovaraju o svetovnom i telesni priĉaju o telesnom, dok mi [govorimo] o Bogu, Spasitelju našem, i o onome što je dušekorisno, o vrlinama, o ţivotu prepodobnih otaca naših, o smrti, o prestavljenju, o susretu svetih anĊela, o odgovoru pred prestolom Hristovim, o pravednoj nagradi, o Carstvu nebeskom. Razgovarajući o reĉenome, mi se anĊelski prosvećujemo, a prosvećujemo i svetovnjake. Ukoliko, pak, upadnemo u sujetne razgovore, mi i sebi štetimo i drugi nas podvrgavaju podsmehu i osudi. Od sada pazite i ĉuvajte usta svoja od nepriliĉnih beseda. Trudite se u svojim dobrim delima, rasplamsavajući još vreliju revnost za ljubav prema Bogu i imajući gotovost da za Njegovu istinu ĉak i smrt podnesemo. Vašu odluĉnost Bog će primiti kao delo i u onaj dan vas ukrasiti muĉeniĉkim vencima. 109. 119

1) Revnosno i iz sve snage ištite nezemaljsko i Bog će vas blagosloviti; ukoliko tako činite, napredovaćete; jer, tako su ţiveli svi oci; 2) opet prekor kradljivcima stvarčica (2, 35) 1) Jedni biraju jedan predmet iskanja, a drugi drugi: jedan ište gospodstvo, drugi slavu od spoljašnjeg ĉinovništva, jedan zadovoljstvo i mnoga imanja u domovima, slugama i poljima. Mnogoobrazne su pohote svetske. Ostavivši sve sliĉno i duševno se preselivši u drugi svet, vi ţelite i ištete nadsvetsko i nebesko, u ĉemu i prebivate svojim srcem. Oko reĉenoga je sve vaše staranje i trud. Vas ne brine i ne zanima ništa osim savršenog oĉišćenja strasti i sticanja skrušenog i smirenog srca i potpune bezbriţnosti ne samo u odnosu na drugove i poznanike, već i na roditelje i svaku sujetnost. Takvo je Boţije blagovoljenje o vama. I ja vidim kako se svaki od vas trudi, podvizava i prinuĊava da odbaci strast koja ga muĉi i da raspoloţenjem prebiva samo sa jedinim Bogom. Ukoliko istrajete u muĉeniĉkom podvigu, Hristos Bog naš će vam dati silu i krepost da odbacite svako strasno i satansko protivljenje, te da uspešno završite triblaţeni podvig koji vam predstoji, kao uostalom i sveti i bogonosni oci koji su ranije ţiveli. Zar su oni, obuĉeni u telo i imajući jednake prohteve kao i mi, bez truda i podviga prošli ovaj ţivot? Nikako. Oni su mnogoobrazno stradali i pobeĊivali, hodeći putem svakog poslušanja i smirenja, uzdrţanja i drugih vrlina, potĉinivši telo duhu, uzišavši na visinu svetog ţivota i proslavivši se. Radi izgraĊivanja duša naših setimo se vrlina prepodobnog oca našeg Save (ĉiji spomen slavimo). Kao poslušnik, kao što znate, on beše veoma poslušan, brz, usluţan, prihvatajući poslednja poslušanja i radujući se kao da vrši nešto slavno. On je danonoćno bio u trudovima, nosio vodu i drva, prvi dolazeći na psalmopojanje i poslednji izlazeći. O njemu je napisano i mnogo drugog, što se zbog nedostatka vremena ne moţe nabrojati. Podraţavajmo ga i mi, ĉeda, s obzirom da nije nemoguće da ga podraţavamo jedan u jednom, a drugi u drugom, pomaţući i sarevnujući jedan drugom. Iznad svega treba da se ĉuvate da ne postupate po svojoj volji i da bez doliĉnog raspitivanja ne [ĉinite] ĉak ni ono što izgleda dobro. 2) Ne mogu da prećutim jednu stvar koju, ne znam kako, meĊu vama ĉine neke neznalice i preziraĉi svakog poretka. Naime, radi se o veoma prekornom delu ĉestog nestajanja ili pre - kraĊe [stvari]. Na primer, onaj ko u svojoj keliji ostavi sandale ili olovku, ili drugo oruĊe za rukodelje i izaĊe na kratko ili na duţe zbog svog posla, po povratku ne nalazi ostavljeno. Radi se o savršeno Ċavolskom delu, koje vreĊa i smućuje bratstvo. Poĉeće da se javljaju podozrenja, klevete, ogorĉenja pa i neprijateljstva verovatno više prema nevinima, negoli prema vinovnicima. Vi lopovi poĉujte groznu pretnju blaţenog apostola Pavla: Ni lopovi. . . ni otimaĉi, neće naslediti Carstvo Boţije (1. Kor. 6, 10). Rekavši otimaĉi, on nije dodao "srebra ili zlata, ili dragocene odeće", već je izrekao opšte odreĊenje. Ma na šta da se odnosi otimanje, i makar se radilo i o najmanjoj stvari, otimaĉ neće naslediti Carstvo nebesko. Da li ĉujete lopovi i otimaĉi? Molim vas da prestanete da kradete i otimate konac, igle, šila, olovke, lonĉiće, ĉaše, noţiće, pojaseve i sliĉno. Jer, ponavljam, ni oni koji ĉine sliĉno neće naslediti Carstvo nebesko. Zar se ne bojite apostolske opomene? Zar ja bedni izriĉem takvu opomenu? Stoga vas molim da hodimo dostojno zvanja na koje smo prizvani, tj. ĉisto, prepodobno i pravedno, udaljujući se od navedenog poroka kako bismo bili naslednici veĉnih dobara. 110. 120

1) Po vašem opštenju dobro svakoga prelazi na sve, i dobro svih na svakoga; 2) nemojmo biti ni lenjivi, ni svojeglavi; ţiveći opštim ţivotom postarajmo se da se uzdrţavamo od rĎavog i da revnujemo za pohvalno; 3) ono što činimo i doţivljavamo biva i prolazi i više se ne oseća; ono, uostalom, ostaje unutra i na dan suda će se pojaviti na opravdanje ili osudu (2, 37) 1) Svako, po pisanome, ima svoj dar, jedan jedno, drugi drugo. Vi ste, pak, bratijo, svezani savezom ljubavi usled ĉega ĉinite svojim i napore i vrline svih drugih. Ti, na primer, blagodušno podnosiš bešĉašće, drugi se odlikuje trudoljubljem, jedan izobiluje ćutanjem, drugi pokornošću. MeĊutim, zbog opštenja svako od vas osim svog poseduje i ono što imaju drugi. Stoga se radujte i saradujte jedni drugima. Neka svako napreduje u daru koji poseduje, izbegavajući taštinu i vrlinu brata smatrajući većom. I ukoliko smo sliveni jedni sa drugima i spojeni sjedinjenjem ljubavi, potrudimo se da sve više napredujemo, usled ĉega će se Bog proslaviti u našem delu i veći deo vaseljene će ĉuti za naš naĉin ţivota. 2) Niko neka ne bude svojevoljan i svojeobrazan. Teško onima koji su mudri za sebe i razumni pred sobom (Is. 5, 21). Niko neka ne bude nemaran i lenjiv da ne bi ĉuo: Idi kod mrava, lenjivĉe (Priĉ. 6, 6). Neka niko ne bude dvojedušan u rasuĊivanju da ne bi ĉuo: Dvojedušan ĉovekje nepostojan u svima putevima svojim (Jak. 1, 8). Uvek budite pokretni i brzi na delalje zapovesti, iskreni, bez saplitanja prilikom ispovedanja svojih skrivenosti, slobodni od taštine i daleko od svoje pohote, koja ĉini da je [ĉovek] kao morski val što ga vetar podiţe i vitla (Jak. 1, 6), budući da se nije utvrdio i da nema osnove u srcu svome. Neka sve sliĉno bude daleko od vas. Vi se starajte da steknete, da urizniĉite i da se obogatite svim što je ĉasno i pohvalno radi dobijanja Carstva nebeskog. 3) Sve ono što svaki od vas ĉini, bilo pohvalno, bilo prekorno, zaista prolazi i nestaje kao potok vodeni, pri ĉemu ĉak ni u osećanjima ne ostaje gotovo ništa od onoga što je bilo juĉe. Stradanje zbog zapovesti, trud, plaĉ, trpljenje, znoj, razdiranje srca, pritešnjavanje, iznemogavanje, podvrgavanje uvredama oseća se samo trenutno, da bi potom nestalo. MeĊutim, kod onog ko je reĉeno okusio sve ostaje i ĉuva se u vekove radi dobijanja nagrade. Onaj, pak, ko se teši, smeje, naslaĊuje, pravi nered, igra, lenjstvuje, nikoga ne sluša, predaje se lakomislenosti, zavidi, gnevi se, besni, pravi spletke, drţeći se visokoumlja i sliĉno ne samo da sada ne stiĉe nikakvu korist, već stiĉe i neporecivu osudu u dan nagraĊivanja i pravednog suda Boţijeg. Razmislimo o reĉenome, bratijo, i latimo se vrlina, starajući se da na svaki naĉin izbegnemo greh kao nesretno i svepagubno zlo, te da bogougodno okonĉamo dane našeg ţivota i udostojimo se obećanih dobara sa svima koji su ugodili Bogu. 111. Pouke se govore da biste vi, slušajući ih, ispravljali sebe; vi, meĎutim, ostajete isti: nemojte više biti nepaţljivi i nedelatni (2, 38) Pitam vas radi ĉega se govori pouka. Da li da bi se samo proĉitala u odreĊeni ĉas i poĉešala naše uši, ili da biste me pohvalili, ili bez nekog odreĊenog cilja? Naravno ne, nego da biste vi shvatili ono što se govori, svom dušom prihvatili smisao reĉi i doneli plod blagodaću Hristovom, te uz pomoć molitve mog i vašeg oca. MeĊutim, ja vidim da iz vašeg sećanja, ĉim se završi pouka, odmah sve išĉezava bez traga kao da se uopšte ništa nije ni govorilo. Stoga ĉim izaĊemo sa sluţbe napolje odmah padamo u ista sagrešenja kao i obiĉno. Jedan poĉinje da razgovara u nevreme, drugi ropće, jedan prede osude, drugi se sakriva u ugao kako bi zaspao i prespavao ĉas za rukodelje, a i kad se javi ruke mu se pokazuju kao nemoćne, a kolena raslabljena (Sir. 25, 26). Neću govoriti o ostalom. Ne 121

treba, pak, tako ĉeda moja. Inaĉe se moţe desiti da ĉujete: Ovaj narod usnama me poštuje, a srce im je daleko od mene (Mk. 7, 6). Naprotiv, kada ĉujete spasonosnu reĉ u mojoj pouci ili iz Boţanstvenog Pisma koje ĉitamo neka se u vašim srcima porodi kretanje straha Boţijeg, iskra ljubavi prema Njemu, ţelja za napretkom i namera da se verno ispunjavaju Njegove zapovesti kako bismo se udostojili Carstva Njegovog. 112. 1) Mi smo na duhovnoj trci; ko su, pak, gledaoci; na šta treba da obrate paţnju trkači; kako se trči po pravilu; 2) ne treba zavideti običnim prednostima u manastiru; nerazumno je sve što nezadovoljni u takvim slučajevima govore; neka se isprave oni koji tako čine (2, 39) 1) Vi ste trkaĉi Vladike Boga, premda vaše trĉanje nije po zemlji, nego od zemlje ka nebu, imajući za posmatraĉe anĊele i svetitelje, a ne ljude. Vence, pak, (neuvenljive) daje sam Gospod. Blaţeni ste vi što ste stupili na to poprište takmiĉenja, primivši [monašku] shimu. MeĊutim, vi ste tek stupili na poprište, a venci se daju onima koji završe trku. Neka svako od vas dobro gleda kako trĉi i neka primećuje znakove na trkalištu koji odreĊuju uspeh trke (tj. napredovanje u vrlinama), neka paţljivo gleda na prepreke (tj. iskušenja tela, sveta i Ċavola) i neka se napreţe da ih savlada (primajući silu od Duha Svetoga). Neka niko ne gleda na stranu, već na jednu taĉku ispred sebe, tj. na cilj trke, ka njemu ustremljujući sve svoje sile. Trka još nije okonĉana. Do sada ste dobro trĉali. I od sada trĉite sa jednakom usrdnošću i naprezanjem, revnujući jedni sa drugima i pomaţući jedni drugima. I ko će sve prestići? Onaj ko bude najsmireniji od svih. Ko, pak, najispravnije trĉi? Onaj ko je najposlušniji, najpoboţniji, ko u najvećoj meri izbegava roptanje, ko najviše poje Psalme, ko se najviše drţi bezmeteţja, najtrudoljubiviji, najmolitveniji, ko najviše otkriva [pomisli], ko najviše izbegava drskost, najnezlobiviji, ko najviše izbegava zavist, najverniji, ko najviše voli [svog] oca, ko najviše poseduje i ostale osobine savršene vrline i po duši i po telu. Eto u ĉemu se sastoji vaša trka. Eto ĉime ushodimo iz sile u silu i od sveta ka nebesima. 2) Neka ljubav bude vaša glavna osobina, koja vas odlikuje kao uĉenike Gospodnje. Prebivajući u ljubavi, rado primajte svako izdvajanje bratije, njihovo pretpostavljanje i napredovanje u sluţbama, rukodeljima, mestu stojanja i redosledu. Neka od vas odstupi zavist, ljubomora i gnev. Blagostanje bratije neka svaki prima kao svoje blagostanje, radujući se njihovom uspehu, ĉime se ugaĊa Bogu i stiĉe potpuna pobeda nad svime. Ljubav je venac vrlina. Ogorĉavati se, pak, što je nekome data prednost u sluţenju jeste pokvareno i štetno delo, tj. znak suprotne strane. Ne treba tako ĉiniti, ĉeda moja. Nije pravedno govoriti: "Trebalo je da mene pretpostave njemu", ili: "Ja sam stariji od njega i meni priliĉi više mesto". Beţite, molim vas, od sliĉnih zamki Ċavoljih. Naprotiv, ištite i starajte se da steknete ono što je dobro, što je ĉasno, što priliĉi svetima, što [pokazuje] bratoljublje, smirenoumlje i što vas upućuje na kraj. U svemu postupajte kao deca, nezlobivo, iskreno, kao izabrani narod Gospodnji, ne dopuštajući ništa mimo zapoveĊenog. Ukoliko se i desi neko pokliznuće, poţurite da se ispravite i da [stvar] zagladite prihvatanjem epitimije kako biste na dan nagraĊivanja ĉuli ţeljeni glas: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34). 113. 122

1) Vi ste preduzeli dobru nameru; ona vas, uostalom, ne izbavlja od iskušenja neprijatelja, koja vas i snalaze; ipak, budite verni svom zavetu i Bog će vam pomoći da istrajete; 2) odbacite dela tame i napredujte u delima svetlosti: prva, naime, privlače karanje Boţije, a druga - blagoslov; 3) sada je kod nas mnogo bolesnih: zdravi, posluţimo bolesnim, a bolesni - budite trpeljivi i zadovoljni svime; mi nemamo sluge: bratija sluţe iz ljubavi po poslušanju; podstičite se trudbenici: Bog sve vidi (2, 40) 1) Po blagovoljenju Boţijem svi se vi nalazite u broju spasavanih, svi ste stupili na put spasenja i svi imate samo jedno iskanje, tj. da se spasete. MeĊutim, postoji Ċavo koji je protivnik svakog dobra i koji mnoge podvrgava iskušenjima i bez njihove ţelje: jedne raspaljuje na pohotne slasti pomaţući se ţeljama mladosti, druge obara vlastoljubljem zbog koga je i sam spao sa neba, neke opet raslabljuje nemarom, ili veţe mrzovoljom, ili rastrojava neverjem, ili pleni svojevoljnošću, ili uĉi neumesnim delima. I zašto nabrajati sve ĉime on svakodnevno pokušava, nastoji i oĉekuje da nas saplete ĉim dozvolimo da se raslabimo i ĉim se predamo raspuštenosti? MeĊutim, neka mu zapreti Gospod Bog, koji je rekao moru: Ćuti, prestani (Mk. 4, 39) i neka ga otera negde daleko od nas, što se i dešava kada se mi usredsredimo u sebi samima i neprestano pazimo na prvi cilj našeg stupanja u obitelj. Mi smo, naime, pred Bogom koji svedoĉi obećali da ćemo podnositi svaku skorb i teskobu sve do smrti. 2) Stoga svi odbacite sve što je protivno iskanju spasenja: malodušni malodušnost, slastoljubivi - slastoljublje, gordi - gordost, tašti - taštinu, drski - drskost, neuredni - nered, priĉljivi - priĉljivost, svetoljubivi - svetoljublje, teloljubivi - teloljublje, ţalosni - nerazumnu ţalost, zavidljivi - zavist, brzopleti - brzopletost, svadljivi - svadljivost, lenjivi - lenjost. Eto dela tame, vidova zla i pronalazaka i nagovora lukavog. Blagome, pak, Bogu su ugodni mir, krotost, smirenje, poslušanje, nezaviĊenje, trudoljublje, marljivost, bodrost, ljubav, nada, poredak, molitva. Eto dela svetlosti, oruţja pravde i vrlina svetih. Radi ljubavi prema Gospodu, ja molim da se probude uspavani od strasti i da prihvate bodrost dremljivi od obuzetosti neprijateljskom prelesti. Ukoliko ţelimo da ţivimo dobrim ţivotom i ukoliko volimo da vidimo dobre dane poslušajmo onog ko govori: Ukloni se od zla, i ĉini dobro; traţi mira i idi za njim (Ps. 33, 14). Na šta oĉi Gospodnje gledaju sa blagovoljenjem? Gle, oĉi su Gospodnje na onima koji ga se boje (Ps. 32, 18). Na šta se, pak, gnevi lice Gospodnje? Lice pak Gospodnje je na ĉinitelje zla, da istrebi sa zemlje spomen njihov (Ps. 33, 16). Ukoliko ţelimo da pazimo, i sve ostale reĉi toga Psalma predstavljaju prekrasne savete. 3) Ovih dana je kod nas mnogo bolesne bratije. Vreme je nezdravo. Mi zdravi pomognimo bolesnima. Bolesni neka prime karanje Gospodnje kao spasonosno i neka blagodušno podnose bolest, blagodareći za sve što nam se daje. Izbavivši se od bolesti nemojmo lutati uzalud, nego opet pristupimo svojim delima. Jer, mi nemamo unajmljene robove koji su odreĊeni jedino za sluţenje, kao što biva kod svetskih ljudi. Mi smo sami i robovi i gospodari, i oni koji sluţe i oni koji primaju usluge. Ipak, neka svaki gleda da više sluţi, negoli da bez potrebe prima usluge. Bog vidi svakog od vas i njegovo delo i sluţenje. On vidi šta je bio ranije i šta je sada, kako je ko ţiveo u svetu i kako ţivi u obitelji, kako ko na sve prinuĊava sebe i trpi, u šta se odeva i obuva i kakav trud podiţe pri ispunjavanju svog posla. I u svoje vreme On će svakome dati po delima njegovim. Neka niko ne bude malodušan. Mi ćemo se javiti Bogu i predstati pred strašnim sudom Njegovim. Davši odgovor o proţivljenom ţivotu mi ćemo dobiti ono što nam priliĉi. 123

114. 1) ObraĎujmo svoje duše delajući u duhovnom smislu sve što čine zemljoradnici kada obraĎuju svoje polje; 2) drţimo se i ratujmo kao što vojnici drţe sebe i ratuju; trpimo sve u našim poslušanjima radi Carstva nebeskog, kao što vojnici u ratu sve trpe u očekivanju nagrada (2, 41) 1) ObraĊujući svoje polje, zemljoradnik ne gleda na teţinu truda, ne opušta ruke i ne lenji se, već ima u vidu buduću dobit. Radi nje on se predaje trudu, znoju i iscrpljujućim lišavanjima. I svaki od nas je dobio dušu kao neko polje koje treba da obraĊuje u ovom veku. I mi na njoj treba da obavljamo duhovna dela. Bog, naš Sazdatelj će u dan suda od nas da zahteva odgovor o reĉenome. Stoga vas molim i preklinjem da svi uopšte usrdno obraĊujemo polja svojih duša i da ih obnovimo po zakonima blagoĉašća kako ne bismo sejali trnje strasti. Oĉistimo najpre oranice svoje od svakog korova greha i bacimo na njih seme, orosimo ih kišom duhovnih suza skrušenosti, ogradimo snaţnom ogradom straha Boţijeg kako useve ne bi uništavale mislene zveri, osvetlimo ih i zagrejmo sunĉanim zracima ljubavi kako bismo potom napunili naše umne ruke pregrštima i sabrali mnoštvo ţita, tj. svetih dela po zapovestima Hristovim. Radi reĉenoga je Gospod Bog svaku dušu prizvao u ţivot, a nas naroĉito i na anĊelski obraz ţivljenja. Molim vas da svako od vas u dobrom ponašanju pokaţe svoja polja kako cvetaju, daju plod i mirišu mirisom koji je ugodan Gospodu. [Reĉeno će se postići] kroz savršenu izmenu telesne naravi i odnosa, kroz pokorno poslušanje i hristoliko smirenje, kroz svakodnevno usavršavanje i preobraţavanje iz slave u slavu, kroz blještavo odevanje dobrim delima, kroz odbacivanje svake neposlušnosti, kroz pokoravanje svake pomisli na poslušnost Hristu, kroz saobraţavanje sa opštim ustavom bratstva i kroz svagdašnje samoukorevanje kojim se lako satire i umrtvljuje mnogoglava aţdaja gordosti i samovolje. 2) Na koje delo smo mi, bratijo, naroĉito prizvani? Na borbu i rat. Ne na laku borbu sa ništavnim licima, već na ţestoku borbu sa strašnim silama nevidljivih duhova, kao što govori boţanstveni apostol: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Prema tome, neka niko ne ostane nepripremljen za borbu, neka niko ne izlazi nenaoruţan i neka se ne odstranjuje od vojniĉkih znakova. Ne treba da se ĉudiš kada dobijaš rane i povrede ili kada susrećeš sukobljavanje. Sve reĉeno i njemu sliĉno neodvojivo je od vojnika. I ne umire onaj ko je jednom dobio ranu ili pao pod udarcem. Ne umire ĉak ni onaj ko se mnogo puta i bezbroj puta podvrgao reĉenome, već onaj ko se dobrovoljno predaje svojim neprijateljima na zaklanje. Stoga bratijo i oci treba da budemo paţljivi i da krepko stojimo u borbi kao vojnici Hristovi. Vi znate da svaki vojnik odlazeći na vojni pohod susreće mnoštvo neudobnosti, napora i neprijatnosti ili zbog sunĉane jare, ili zbog kiše, ili zbog hladnoće. On ne provodi razneţen ţivot s obzirom da ponekad ţeli da pojede komad hleba ili da popije ĉašu hladne vode kojih nema. On je ĉitav dan ili noć u pokretu i prelazi iz mesta u mesto u blatu i prljavštini, umoran i iscrpljen. I radi ĉega? Da bi ugodio vojvodi koji ga je zapisao u vojsku, da ne bi dopao u spisak pobeglih, da bi u vreme deljenja nagrada bez prepirke bio priznat kao dostojan. Sliĉno se dešava i kod nas, premda na drugi naĉin. Njihove nagrade su privremene i brzoprolazne, a naše veĉne i netruleţne. Njih daje Bog koji caruje nad svima. Stoga potrpimo i podvizavajmo se u sluţenju koje leţi na nama, ĉisto i besprekorno sluţeći Gospodu. Onaj ko nareĊuje neka razumno i paţljivo nareĊuje, a onaj ko sluţi neka sluţi bez roptanja i lenjosti. I mi treba da podnosimo vreme 124

gladi i ţeĊi, uvreda i poniţelja, sukobljavanja i oţalošćenja, a naroĉito iscrpljenosti i raslabljenosti u vreme noćnog psalmopojanja i molitvi, te svakovrsne neprijatnosti od onih koji nas vidljivo i nevidljivo napadaju i svakodnevno pritešnjavaju u vreme rukodelja i ispunjavanja ostalih poslušanja. I podvizavajući se dobrim podvigom i završivši trĉanje, mi ćemo na molitve oca našeg da se udostojimo venaca pravde u dan onaj u Hristu Isusu, Gospodu našem. 115. Odbacivši sve pohotno i gnevno, prilepimo se uz Gospoda, nelaţno radeći na delima našeg poslušničkog zvanja (2, 42) Slušajte i razumite šta nam govore i šta nam zapovedaju sveti oci. I ja nedostojni vam predlaţem isto u svojim poukama. Ono što oni govore i polaţu u naše duše ja ću saţeti kroz dve pouke iz Reči Boţije: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni

preljubnici, ni rukobludnici, ni muţeloţnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadaĉi, ni otimaĉi, neće naslediti Carstvo Boţije (1. Kor. 6, 9-10), i opet: Svaka gorĉina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite meĊu sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4, 3132). I drugi [pravednik] priziva: Hodite poklonimo se i pripadnimo Njemu i plaĉimo pred Gospodom Stvoriteljem našim (Ps. 94, 6), i još: UĊite na vrata Njegova u hvaljenju, u dvorove Njegove u himnama (Ps. 99, 4). Prema tome, utvrdivši se opomenama i priziv

primivši k srcu, doĊite svi zajedno i poklonimo se Gospodu. Zaplaĉimo se pred Njim zbog našeg prethodnog ţivota i zbog svakodnevnih sagrešenja u znanju i neznanju, delima, reĉima i pomislima i uĊimo u dvorove Njegove za pesmama i slavoslovljem, a ne sa psovkama, besom, neposlušnošću i nadmenošću. Onaj ko ropće ĉini greh. Stoga nemojmo roptati, niti izlaziti iz sebe, ni ruţno govoriti i nemojmo biti sujetni budući da smo zemlja i pepeo, prašina i prah, naroĉito oni koji iz nerazboritosti misle da su slavni zbog telesnih ili duhovnih dela. Ja vidim da je prošlo obliĉje ovoga sveta za nas (1. Kor. 7, 31), budući da smo mi nešto drugo u odnosu na svetovnjake: mi smo odeveni u drugaĉiju odeću, ţivimo neobiĉnim ţivotom, tj. kao bezbraĉni, bezimeni, bez nasleĊa, kao neulovljivi, skoro besplotni, raspevši se svetu. Jer, koji su po telu ne mogu ugoditi Bogu (Rim. 8, 8). Mi treba da nosimo znake koji odgovaraju ţivotu koji smo uzeli na sebe kako bismo istinski (a ne laţno) bili ono ĉime smo se nazvali. Budimo, dakle, poslušni, brzi, bogobojaţljivi, blagi, poboţni, druţeljubivi, trpeljivi, blagodarni za sve što nam se daje kako bismo dobro poţiveli i postali naslednici ţeljenog i traţenog Carstva nebeskog. 116. Povodom slučaja beţanja nekolicine: "Stojte i usavršavajte se, na svaki način se bojeći da dejstvujete po svojoj volji, čak i u dobru" (2, 43) (Neka [bratija] je pobegla iz obitelji i sveti otac izraţava svoje ţaljenje, dodajući. . . ). Vi se pouĉite njihovim primerom i shvatite da je na vama Gospod ĉudesno pokazao milost svoju [saĉuvavši] vas od zamki Ċavola, usled ĉega ste ostali nepokolebivi i niste odstupili od svete zapovesti poslušanja koja vam je predana. Nemojte da im se upodobljavate, molim vas. Budući sinovi svetlosti, nemojte postajati sinovi tame i protivljenja. Nemojte da vaše mnoge i blaţene napore uzalud raspete i svoje duše predate na veĉnu osudu. Jer, reĉeno je: Kad neko prestupi Zakon Mojsijev, po iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko će sada teţu kaznu zasluţiti (Jev. 10, 2829) onaj ko zgazi zavete, ispovedanja i obećanja svetog zvanja našeg, ismejavši 125

tajinstvo našeg savršenstva. Stoga pazite na sebe, molim vas, i pravo hodite putem Boţijim, moleći se da se i oni probude i vrate iz dušegubne i smrtonosne prelesti Ċavolske. Uostalom, poznato je da svako od vas svojim nastrojenjem pokazuje da li će biti izabrani sasud ili sasud pogibli. Jer, onaj ko mimo opšteg ustava, mimo opšte koristi i mimo naredbe nastojatelja u odnosu na ĉitanje, psalmopojanje, uzdrţanje ili bdenje ĉini nešto što mu se ĉini dobrim ili priliĉnim, pokrenut samovoljom (usled ĉega u svem bratstvu obiĉno proizilazi smućenje), svakako predstavlja oruĊe zlog neprijatelja, raskidajući svezu potĉinjavanja i poslušanja i hodeći u tami za tragom svojih prohteva. Treba imati u vidu da se po pravednom sudu neĉastivi razdvajaju od blagoĉastivih, kvarni od pravih, krivodušni od pravodušnih, lukavi od iskreno poboţnih, zlonaravni od blagonaravnih. Jer, kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa velijarom (2. Kor. 6, 1415). Mi [ponekad] takve iz snishoĊenja i oĉekivanja ispravljenja ne odsecamo [od sebe]. MeĊutim, svojim bekstvom oni sami sebe odsecaju i odvajaju. Ako hoćete, setite se onoga što je napisano u Staračniku: "Samo mesto izgoni one koji ne ĉine dela [koja mu priliĉe]".

117. 1) Opet su neki pobegli; kako izbegavati takav pad; ne treba obraćati paţnju na nagovaranja neprijatelja i na reči onih koje je sablaznio; 2) poneki uveče van poretka ištu hleba i vina: ja ću o tome dati opšti nalog; prestanite da se drţite svoje volje; 3) drugi samovoljno prelaze sa poslušanja na poslušanje: neka toga ne bude; vlastita volja je propast (2, 44) 1) (Opet povodom pobeglih). Kako da se izbavimo od sliĉnog pada? Ne treba da se prima savet zmije, niti da se sama zmija krije u srcu. Naprotiv, treba je brzo izobliĉiti i ona će pobeći kao od ognja. Da su naši begunci ispunili navedena pravila uopšte ne bi postradali. Vi, pak, ĉeda moja, pazite se i ĉuvajte se. Kao ovce stada Hristovog nemojte se samovoljno predavati u plen Ċavolu. Uvedeni u raj zapovesti Hristovih, nemojte se prelešćivati mamcima zle zmije ni na koji naĉin kako ne biste bili vrgnuti u mraĉnu tamu greha. Ţiveći anĊelski nemojte dopustiti da vas pokrije mrak samovoljnog bekstva. Naprotiv, trpite i ispunjavajte zapovesti. Neka niko ne opšti sa skupinom lukavih i sa neĉastivima neka ne sedi (Ps. 25, 5). Neĉastiv i lukav je onaj ko se vezuje sa drugim i dogovara o bekstvu ili o zadovoljenju neke druge strasti na svoju pogibao, i na pogibao onog ko ga sledi. Prema tome, ukoliko takav [pokuša] da te odvoji od drugih i da sa svog jezika u tebe uliva otrov zla, ti odskoĉi, stani podalje od njega i zatvori svoje uši kako bi spasao i sebe i njega. Ĉak ni kad te vidi oţalošćenog od iskušenja koje se desilo, ti ga ne primaj. Ti si se pravedno oţalostio i uznegodovao, ali ti on lukavo ponovo pristupa. Jer, on je zmija koja pokušava da te privuĉe na svoju stranu. Ukoliko poĉne da osuĊuje tvoj raj, tj. opšteţiće ili da okrivljuje one koji ţive sa tobom, tj. tvoju bratiju govoreći da je jedan ovakav, a drugi onakav, ili da je kod vas nešto loše, ti ga odgurni i izobliĉi kao što priliĉi kako bi i njega ozdravoumio i sebe spasao. Šta, naime, govore takvi? "Odvojimo se od ovdašnjih. Iguman je teţak. Naĉelnik nad radionicama je bezosećajan. Krasnopisac je nerazuman. Posla je mnogo, a izdrţavanje ništavno. Svi nareĊuju i svi zapovedaju. Nemamo snage da podnesemo napor truda. Nema naĉina da se ovde spasemo. Pobegnimo odavde. Kuda? Gde nas oĉi vode. Samo da izaĊemo odavde". Kada bi neko od zdravomislećih mogao da vidi njihove duše ugledao bi ih mraĉnim, uţasnim, demonskim, 126

bez iĉega zdravog, tj. i volje, i uma, usled ĉega i blude levo-desno kao zalutale ovce. I nemojte misliti da govorim sa namerom da ih posramim. Ne, naprotiv. Kod njih je još mnogo gore, nego što se moţe izreći. Uostalom, molite se usrdno da se naĊu i da se vrate ili sami, ili našom rukom. A naše delo je da budemo ĉvrsti, izbegavajući uzroke sliĉnog pada i da se podvizavamo dobrim podvigom radi nebeskog venca. Do mene je, pak, došao sluh da neki od vas neoprezno štite one koji su se pokliznuli, iako su nedostojni ne samo zaštite, nego ĉak i prostog pominjanja. Za vas je umesno jedino da ih jednostavno spominjete sa saţaljenjem. Jer, ni apostoli izdajicu više nisu nazivali apostolom, već samo Judom, izdajnikom i lopovom. 2) Ja ĉujem da meĊu vama opet postoji nered u veĉernje sate, tj. da neko traţi hleba, ili vina, ĉak i u vreme ĉetrdesetnice. Vama je poznato da smo mi, došavši u ovaj grad, već donekle izmenili naĉin ţivota koji smo imali van njega. Ja mislim na upotrebu jeleja, vina, variva u dane ĉetrdesetnice, a takoĊe i sredom i petkom. I bilo bi dovoljno. MeĊutim, s obzirom da saosećam sa vama, a i zbog moje sopstvene nemoći i zbog napornosti uzdrţanja u gradu ja odreĊujem da od sada u navedene dane uveĉe svi koji ţele mogu da dobiju ĉašu vina i komad hleba. Najzad, neka ne bude nereda i ţustrosti, niti svadljivih reĉi: "Ja treba da dobijem nešto jer sam se potrudio više od drugih". Narušitelji poretka neće izbeći odgovarajuće epitimije i odluĉenja. Vi koji nadzirete radionice, ĉuvari poretka i upravitelji sa ostalim naĉelnicima drugih delova budite predostroţni kako se opet ne bi desilo isto. 3) Pomenuću još nešto. Neki ne ostaju na poslušanjima na koja su odreĊeni, već prelaze sa jednog na drugo iz lakomislenosti i nepostojanosti. Stoga su i sami sebi na štetu, i onima koji se drţe poretka. I samim nadzornicima radionica i rukodelja oni priĉinjavaju izlišno nespokojstvo i trud. Neka se sliĉne stvari ubuduće ne dešavaju. Neka svako bude trpeljiv u poslu na koji je postavljen i neka radi kao što je ustanovljeno. Jer, svakako je znak nereda, neznanja i neposlušnosti kada [ĉovek] sam sebi izmišlja zanimanje i pokušava da ispuni svoje prohteve. Pošto smo ukazali i zabranili zlo, neka više niko ne postupa na taj naĉin. U suprotnom će dobiti epitimiju za nered. Zar ne znate šta govori sveti Dorotej? Onaj ko je dostigao odsecanje svoje volje postigao je punu meru unutrašnjeg pokoja. Stoga, onaj ko hoće da se nasladi unutrašnjim pokojem treba da se drţi navedenog puta, tj. odsecanja svoje volje. I postići će pokoj i u vreme ovdašnjeg prebivanja, i u veĉne vekove u budućnosti. Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista neka vam svima da da isto mislite i da ste u svemu saglasni kako biste trpeljivo izdrţali sve podviţniĉke borbe kao zalog veĉnog ţivota i nasleĊa Carstva nebeskog. 118. Podvizi su kratki, ali su dobra za njih večna; slasti grehovne su brzoprolazne, ali su muke za njih beskonačne: njih neće izbeći lenjivi (2, 45) Sadašnji ţivot jeste vreme podviga, vreme skorbi i znoja. I oni nisu privremeni i uopšte kratkotrajni, već danonoćni, dugovremeni i neprestani sve do kraja ţivota. MeĊutim, nemojmo zaboravljati da se ta bitka ne vodi radi ništavnih, poslednjih i ljudskih ciljeva, već radi boţanstvenih i nebeskih dobara. I ukoliko postojanim trpljenjem i usiljenim ĉuvanjem svetih zapovesti u njoj budemo imali uspeha, mi ćemo naslediti Carstvo nebesko, beskrajno blaţenstvo i sladost neizrecivih, neĉuvenih i neshvatljivih veĉnih dobara. Ukoliko, pak, zbog nemara i lenjosti (nebilo!), zbog pristrasnosti i naklonosti prema truleţnim zadovoljstvima ovog veka u njoj ne budemo imali uspeha, nasledićemo veĉne 127

muke, bezmerno posramljenje i stajanje sa leve strane uz slušanje onog strašnog glasa: Idite od mene prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen Ċavolu i anĊelima njegovim (Mt. 25, 41). Nemojmo dopustiti da se desi da ĉujemo taj strašni glas i okusimo najuţasnije odvajanje od svetih i pravednih, koji će se uzeti u neiskazanu radost, u neizrecivu svetlost, u nenasitu sladost. [Nemojmo dopustiti] da nas po odluci Gospodnjoj zajedno sa demonima odvedu u oganj veĉni, na škrgut zuba, u najmraĉniji tartar, u nerazrešive uze na beskonaĉnost i na svagda, a ne samo na kratko vreme, na nekoliko godina ili na nekoliko stotina ili hiljada godina. Gde će tada, kako govore sveti, biti brat, ili otac, ili mati da izbave i zaštite? MeĊutim, brat neće izbaviti; hoće li izbaviti ĉovek? Neće dati Bogu otkup za sebe (Ps. 48, 89). Ja ću zapitati nešto drugaĉije: "Gde će tada biti nebriga bezbriţnih i nemar nemarnih? Gde će biti protivreĉenje onih koji su protivreĉili i neposlušnost neposlušnih? Gde će biti gordost gordeljivih i drskost svojevoljnika? Gde će biti stomakougaĊanje stomakougodnika, izmišljotine laţljivaca i odricanje onih koji su se odrekli zaveta koje su dali pred Bogom, koji su zgazili Sina Boţijega, i Krv Zaveta drţali za nesvetu, pomislivši da nema ni smrti, ni vaskrsenja, ni suda, ni nagraĊivanja, koji su se odvojili od bratskog opštenja u Duhu Svetom i lišili se Duha Svetog, lutajući tamo-amo po strminama i jarugama svoje slastoljubive pohote". 119. Mi smo izašli iz sveta: stoga nije čudno što stradamo u svetu; meĎutim, rečeno nije šteta za nas, nego pomoć; trpimo, vreme brzo teče i uskoro će mu doći kraj; Gospod sve vidi i za sve će dati nagradu (2, 46) Po telu vi ste ostali bez roda i bez grada. MeĊutim, vi imate Jednoga Oca, Boga svih i jedan grad - Gornji Jerusalim. Vi imate i sugraĊane - svete od [poĉetka] veka. I šta je ĉudno što se ovde zlopatimo u podviţniĉkim lišavanjima i nevoljama, ponekad [trpeći] skorbi i uvrede? Ipak, nemojte se smućivati, s obzirom da reĉeno ne ometa, već pomaţe da u nama zasija pravda i mnoštvo mira, svetlost i ţivot, neizreciva radost i anĊelsko veselje. Stoga vas preklinjem i molim da svoje duše ukrepite u trpljenju i da svoje mišljenje utvrdite u Gospodu, blagodušno podnoseći i preţivljavajući sve u oĉekivanju dobijanja velikih budućih dobara. Vreme brzo prolazi i mi se pribliţavamo smrti, ili pre - ka nestarivom ţivotu, budući da nad vama smrt neće imati vlast s obzirom da ste unapred umrli proizvoljenjem kroz odricanje od sveta. Latimo se za svoje delo sa staranjem i neka se svako napreţe da ĉisto i prepodobno ispuni poslušanje koje mu je naloţeno, sa dobrom savešću ga prinoseći Nagradodavcu Bogu. Jer, Gospod vidi svakog i njegovo delo, i njegovu usrdnost, ili lenjost i odlaganje. On sve nadzire i svima će u Carstvu nebeskom dati odgovarajući nagradu. 120. U našem duhovnom ţivotu mi treba da odraţavamo crte Gospodnjeg ţivota u telu na zemlji (2, 47) Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao (Ps. 115, 3). Sećaću se [dobroĉinstava] i blagodariću mu? Jer, pogledajte šta je bilo. Sa kakve visine i u kakvo uniţenje je On radi nas sebe spustio? Budući Bog i Vladika svega, On je primio obliĉje sluge. Njega je u utrobi nosila Presveta Bogorodica, da bi, po roĊenju kao Mladenac primio povijanje pelenama i polaganje u jasle. On je bio dojen kao dete, postepeno rastući i od deteta postavši deĉko. Potom je postao potpun ĉovek i blagovoleo da primi krštenje, svima nama toĉeći kupelj preporoda. On je, najzad, završio svoje sluţenje prošavši kroz izdaju, 128

kroz ţivotvorna stradanja, raspeće, smrt i tridnevno Vaskrsenje. I sve reĉeno je bilo radi nas, tj. da bismo i mi duhovno prohodili isti put. On se bestelesno rodio od Oca pre vekova, da bi se potom radi nas telesno rodio od Presvete Djeve. I mi se spoĉetka raĊamo telesno, a potom duhovno, tj. uopšte kroz sveto krštenje, a monasi i posebno, naime kroz svetu shimu. Stoga mi treba da budemo kao deca (naroĉito novopostriţeni), tj. da podraţavamo jednostavnost dece kako se ne bismo gnevili kao divlje zveri kada nas oskorbe i uvrede, već kako, poput mladenaca, ne bismo ni primećivali [uvredu]. Hristos Gospod se u svemu povinovao svojim roditeljima. I mi treba da se povinujemo svojim duhovnim roditeljima - ocima. Stupivši na svoje delo, Hristos Gospod je bio vreĊan i zlostavljan od besnih knjiţevnika i fariseja slušajući: Demonu tebi (Jn. 8, 48); pomoću kneza demonskog izgoniš demone (Mt. 9, 34); nije li ovo drvodeljin sin (Mt. 13, 55), kao i druge uvredljive reĉi. Potom je trpeo pljuvanje, udarce i biĉevanje. Pa ipak, On ni reĉi protivljenja nije progovorio, već je samo blagodario i molio se: Oĉe, oprosti im, jer znaju šta ĉine (Lk. 23, 34). Neka reĉeno podrţavaju oni koji ţele da se spasu i da budu sunaslednici sa svetima. Pazite na sebe svi - od prvih do poslednjih. Neka kod vas ništa ne biva iz zavisti, samovolje ili nepokornosti, već u svemu boţanstveno i usrdno ispunjavajte svoje delo kako biste ugodili Hristu i kako biste ga proslavili. Neka vam Gospod da silu i krepost da se sve više ĉistite, usavršavate i prosvećujete, te da sijate kao svetilnici u svetu. 121. 1) Neka se niko ne odvaja i neka ne gubi poverenje prema svom ocu; nemojte slušati neprijatelja, iskusnog pronalazača zla; 2) rečeno ćete dostići otkrivanjem pomisli, za šta vas molim spasenjem vašim (2, 49) 1) Ja se radujem i veselim gledajući na vaš napredak. Ipak, mene sa druge strane obuzima strah i trepet da nekako ne doĊe do nekog nereda koji bi srušio sve što je uz mnogi napor i znoj steĉeno. Stoga se svima obraćam sa uopštenom reĉju: ĉuvajte se, bdite i molite se. Neka niko ne pomišlja da se usami i da hodi zasebno, neka niko svoje noge ne pomera sa tvrdog kamena vere svom duhovnom ocu, neka niko ne slabi u svojim podviţniĉkim naporima. Neka niko ni na koji naĉin ne pušta kod sebe mnogoglavu zmiju, koja je svelukava i vešta u navoĊenju na greh pod blagovidnim izgovorom. Ona je mnogoiskusni pronalazaĉ greha i sejaĉ zla koji je svrgnut sa nebesa. Pavši na zemlju kao munja, ona se prokrala u raj i našeg praoca prelestila, da bi sve do sada ljude uĉila svakakvom bešĉašću i gresima. Ona je i hrišćanski rod nauĉila jeresima i nepriliĉnim delima, te i nas pokušava da rani i umrtvi strelama greha. 2) Stoga vas preklinjem i molim da ĉvrsto hodite svojim putem, obukavši se u sveoruţje svoje i nikako joj ne dozvoljavajući da priĊe i pribliţi se, što ćete, kao što sam rekao, postići dobrom verom prema ocu, nepokolebivim ispovedanjem i potpunim otkrivanjem svojih tajni, te smirenjem, nelicemernim poslušanjem i blagodušnim trpljenjem. Da, bratijo, molim vas i preklinjem da se radi Boga, radi nagrade, radi veĉnog ţivota i njegove radosti, te radi straha od suprotnog, tj. neugasivog ognja i drugih bezmernih muka još više potrudimo, da bodro hodimo, da pravo idemo, boreći se i prisiljavajući se da bezbedno preplivamo veliko more ovog ţivota kako bismo po smrti dobili vence pravde i blaţenu besmrtnost. 122. 129

1) Gledajući na kraj puta, putnici rado podnose sve teškoće koje ih susreću na njemu: i mi treba sve da trpimo radi Carstva nebeskog; 2) i svi proslavljeni sveti su trpeli: drugačije ne moţe (2, 50) 1) Oni koji hode dugim putem prelaze iz mesta u mesto, pri ĉemu je put ponekad ravan i utaban, a ponekad ispresecan rupama i blatnjav od kiše. Proţivljavajući ovaj ţivot i mi prelazimo iz dana u dan, iz godine u godinu ponekad susrećući neprijatnosti i teškoće, a ponekad prijatnosti i radost. Gledajući na kraj puta oni se ne opterećuju njegovom duţinom, niti se zaustavljaju zbog teškoća koje ih susreću. Podvizavajući se dobrim podvigom poslušniĉkog i isposniĉkog ţivota i hodeći dobrom stazom koja vodi u Carstvo nebesko, ni mi ne treba da smo mrzovoljni, ni da se vraćamo nazad, ni da iznemogavamo zbog neprijatnosti, prepreka i skorbi koje nas susreću i koje radi naše koristi na nas popušta blagonakloni promisao Boţiji. Zbog neznatnih i nevaţnih dobitaka privremenog ţivota oni se ne zaustavljaju pred naporima putovanja koji im predstoje. Utoliko pre mi radi veĉnih i neizrecivo velikih dobara treba sve da trpimo. Da bismo se udostojili da dobijemo ono na šta se nadamo mi treba sve da blagodušno primamo i podnosimo. Da, bratijo moja i ĉeda, hrabrije i blagodušnije podnosimo sve što nas susreće i što je neraskidivo vezano sa našim podviţniĉkim naĉinom ţivota: napore, teškoće, post, bdenje, kolenopreklonjenja, spavanje na goloj zemlji, vrućinu i hladnoću, glad i ţeĊ, siromaštvo odeće i obuće, izvesnu neurednost zbog napora, neizbeţnost poslušanja i molitvoslovlja. Vi ste blaţeni i preblaţeni što se trudite u svojim duhovnim podvizima i što sa ljubavlju susrećete mislena i ĉulna iskušenja koja vas susreću. 2) I da li je iko od svetih koji su prosijali od vajkada ovdašnji ţivot proveo bez znoja i tuda, bez iskušenja i skorbi? Pomenimo Avraama, velikog meĊu patrijarsima, prorocima i uĉiteljima, ili pohvalu apostola - Pavla sa ostalim apostolima, ili oce koji su se potom proslavili - Stefana Prvomuĉenika i sve druge koji su posle njega muĉeni za Hrista, ili Antonija Velikog i sve prepodobne koji su se sa njime i posle njega podvizavali: kod svih ćemo naći bezmerne napore, znoj, borbe, umaranje, skorbi, gonjenja, napade, klevete i svakovrsna iskušenja. Sveti Pavle govori: Potucaše se u koţusima i kozjim koţama, u

oskudici, u nevoljama, u patnjama; oni kojih svet ne beše dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). I sa svima

je bilo tako. Inaĉe se i ne moţe ugoditi Bogu. Bez napora se ne moţe ostvariti put spasenja, niti se bez podviga moţe odrţati ţeljena pobeda. Mi smo se poduhvatili istog dela kao i oni, usled ĉega moramo voditi naĉin ţivota kojim su i oni proveli svoj brzoprolazni vek. 123. Čime treba da revnujemo jedni pred drugima, čime treba da prevazilazimo jedni druge, i u čemu da se meĎusobno slaţemo (2, 51) PriĊite i odbacimo mrzovolju i lenjost, te prihvatimo marljivost i revnost za ispunjavanje svih zapovesti Gospodnjih. DoĊite i potrudimo se da delom (a ne reĉju) prevazilazimo jedni druge u izbegavanju uporne svojevoljnosti, te u ustupanju [drugima], u trpljenju skorbi, uvreda i podsmeha. Hajdete da stupimo u nadmetanje u izbegavanju smućivanja drugih i sebe, podizanja obrva pred niţim i gordog zabacivanja glave pred višima (što odlikuje gordost koja se podiţe protiv Boga Svedrţitelja, koja je sa nebeske visine zbaĉena na donje krajeve zemlje), te u trudu oko liĉnog mira i umirivanja drugih, oko liĉne krotosti i ukroćavanja drugih, oko smirene naravi i smirenog mišljenja (što 130

odlikuje Sina Boţijeg, koji se iz poslušnosti i smirenja oĉoveĉio, te Krstom i smrću spasao ĉoveĉanstvo). PriĊite i poĉnimo da podraţavamo jedni druge u izbegavanju lenjosti i odsustvovanja sa dnevnih boţanstvenih sluţbi i noćnog psalmopojanja (što je svojstveno lenštinama i nedoraslima), te u naporu da steknemo usrdnost da delo Boţije, za preduhitravanje drugih u dolaţenju u hram Boţiji pre poĉetka psalmopojanja (što je svojstveno revniteljima blagoĉašća i vrline). MeĊutim, da ne bih nabrajao sve jedno za drugim, reći ću uopšteno: svi se meĊusobno podraţavajmo u dobru, udruţimo se u ljubavi bez drskosti, u mirnom raspoloţenju i u blagom smirenoumlju, izbegavajući lukavstva i uzajamna podozrenja i duhovnim jedinstvom utvrdivši duše u uzajamnom poverenju. Neka niko ne bude Juda izdajnik, niti dvojedušan, ni nepostojan, ni neuzdrţljiv, ni sklon na blud, ni surov, ni tvrdoglav. Neka niko ne ĉini i ne postupa na naveden naĉin, nego neka svako napreduje samo u prepodobnom, pravednom i bogougodnom, iz dana u dan oĉekujući svoju konĉinu i ĉekajući dan dolaska Gospoda našeg Isusa Hrista, kada će se sve pretvoriti i preobraziti. Mi ćemo stati pred strašnim prestolom Sudije u prisustvu svih besplotnih ĉinova anĊelskih i dati odgovor za sva dela, reĉi i pomisli. 124. 1) Budite u svemu ispravni - i u unutrašnjem i u spoljašnjem; 2) u obitelj primajte ne samo graĎane, nego i seljake (2, 52) 1) (Pismo iz zatoĉenja). Radujte se kao istinske sluge i delatelji Hrista Gospoda. On vam je pripremio venac i Carstvo svoje ukoliko budete ĉuvali srdaĉno blagonastrojenje i usvojeni naĉin ţivota, drţeći se mira i ĉuvajući zavedeni poredak, istrajavajući u neporoĉnosti i ĉistoti, pokornosti, smirenoumlju, trudeći se u rukodelju, psalmopojanju, ĉitanju, otkrivanju pomisli i svemu drugom što vam je naloţeno. 2) U vezi sa primanjem nove bratije ţelim da [kaţem] da treba da se dopunjujete ne samo sa graĊanima, već i sa seljacima, koji su prigodniji i naviknutiji na trud i poslove koji su kod nas zavedeni. Umnoţavanje graĊana, kako mi se ĉini, za nas neće biti zdravo i blagotvorno ni u telesnom, ni u duhovnom smislu. 125. Svi kao jedan čovek se drţite zapovesti Boţijih i poredaka naših, podraţavajući drevne (2, 53) (Pismo iz zatoĉenja). Neka vas Bog ukrepi, bratijo moja najĉasnija, u delima ruku vaših i u vašim duševnim podvizima silom koju daruje Duh Sveti, u svemu vas ĉuvajući neporoĉnim i neranjivim, gotovim na ispunjavanje svih zapovesti Njegovih i na svakovrsno poslušanje. Gledajte pred sobom na dobra koja su pripremljena onima koji su zavoleli javljanje Gospodnje i koji ni u šta ne smatraju sve ovdašnje, tj. slavu, zadovoljstva, utehe i pokoj tela, koji su se raspeli svetu i um usmerili na zrenje nebeskog. Sliĉno su ţiveli i svi drevni ocu naši, odrekavši se sveta i svega što je u svetu i sluţeći Gospodu u sveštenom i anĊelskom ĉinu našem. Drţite, ĉeda moja, predanja kao što ste ih primili, plamen strasti gaseći rosom zdravoumlja i ĉistote, te svoje prohteve odsecajući maĉem poslušanja. Budite iskusni delatelji zapovesti Gospodnjih i dela ruku vaših [neka budu] u skladu sa naznaĉenjem onoga ko upravlja vama. Sve vaše bratstvo kao jedna duša i kao jedan ĉovek neka bodro, blagodušno i jednodušno vrši sva svoja duhovna i telesna dela kao pred licem Gospodnjim. 131

126. 1) Ostavljajući zemaljsko, ustremite se ka nebeskom, boreći se naročito protiv gneva i pohote; 2) pouke potčinjenim i starešinama (2, 54) 1) (Pismo iz zatoĉenja). Vi ste se razapeli svetu i svet vama. Odvojite se od zemaljskog i uzvisite se ka nebeskom ţivotu, ţiveći jedinome Bogu i umrevši svemu drugom. Neka vaše oĉi budu okrenute [cilju] ka kome je [okrenuta] i vera vaša. Neka vaše srce bude bodro u onome ĉime se zarobljeni, po reĉi Gospodnjoj: Jer gde je blago vaše, onde će biti i srce vaše (Mt. 6, 21). Vidite li da ste se udostojili anĊelskih dobara i anĊelskog ţivota? Stoga kao anĊeli i hodite, ne potĉinjavajući se uticaju sluĉajnosti. Protiv greha se borite krotošću, a protiv pohote zdravoumljem. Neka te ne pobedi mala slast, koja te svakodnevno i svakoĉasovno uznemirava. Na oruţje protiv nje ukazao onaj ko je rekao: Trpeći potrpeh Gospoda, i obrati na me paţnju, i usliša moljenje moje (Ps. 39, 2) i izbavi me od strasti, premda je prošlo priliĉno vremena. 2) Vama potĉinjenima su poznati zakoni poslušanja, a vama naĉelnicima - zakoni naĉelstvovanja. Vi, naime, proizvoljenjem treba da budete poslednji stoga što ste prvi, podstiĉući se sastradavanjem i ljubavlju. Treba snishoditi, ali i ushoditi; progovoriti, ali i oćutati; veselo i ljubazno se osmehnuti radi duhovne utehe, ali i poprimiti strogi izgled, zdravoumno ne dozvoljavajući preteranost ni na jednoj strani. Neka oĉi vaše budu neuspavljive u ĉuvanju pravila i pristupaĉne pri davanju odgovora. Nozdrve vaše neka se ne šire gnevljivo, obrve neka se ne podiţu gordeljivo, jezik neka se ne izvrće sujetno. Svako ĉulo neka se drţi smireno i svaki ud pristojno. Usta neka budu oruĊe psalmopojanja, um neka pomišlja samo o nebeskom, a ruke neka delaju samo dela blagoĉašća i ljubavi. Neka niko ne bude neposlušan, svojevoljan, ţestokosrdan. Svi se sjedinite u jednodušnosti, zavolite se bez drskosti i meĊusobno pruţite desnice radi vašeg spasonosnog ţivota. 127. 1) Radujem se što ste se opet sabrali iz rasejanosti i što ste se sredili kao što priliči; ostanite verni svom činu i unutrašnje i spoljašnje; 2) pouka namesniku Sofroniju naročito i svim drugim starešinama i potčinjenim uopšte (2, 55) 1) (Pismo iz zatoĉenja). Ekonom koji je došao obavestio me je da ste se opet sabrali svi, i starešine i potĉinjeni, i ponovo uspostavili obiĉan poredak. Starešine su poĉele da rasporeĊuju i dele odgovarajuće poslušanje svakome, a potĉinjeni su ih prihvatili pokorno i smireno i pristupili delu. Pri tome ste svi sjedinjeni ljubavlju, svi imate jednu dušu, jednu misao i ţelju usred mirnog i ureĊenog ţivota. I ja ne mogu izreći kako se obradovala moja smirena duša i zablagodarila Gospodu. Jer, za mene je najprijatnije i najutešnije pod nebom da vi ţivite dobro, ispunjavajući zapovesti Boţije i prebivajući verni ustavima vašeg anĊelskog ĉina. Pošto je sve reĉeno sada kod vas vaspostavljeno, molim i preklinjem da svako prebiva u blagodušnom trpljenju, dušespasonosno prohodeći dan za danom u nelicemernom poslušanju. Neka meĊu vama nema raznih ţelja, samovolje, svojeglavosti, poklonjenja vlastitoj volji, roptanja, šaptanja, sakupljanja, razmaţenosti, drskosti, smeha, lenjosti, malodušnosti, gordosti i niĉeg neugodnog Gospodu. Mi smo stavili svet i sve u svetu: roditelje, braću, prijatelje, poznanike, sela, gradove, trgove, gledališta i sve drugo strasno i slastoljubivo kako bismo zadobili Hrista i ţiveli nebeski, kako bismo istrebili strasti i obogatili se vrlinama, kako bismo prepodobno i pravedno poţiveli u sadašnjem veku i podraţavali prepodobne oce naše, te se udostojili dobijanja obećanih dobara. Eto našeg zvanja i oĉekivanja. Takvo treba da bude i delo vaše, i obraćanje, i 132

ponašanje, kako bi imenu odgovarao i ţivot. Neka on sija dobrim delima, dajući blagodat licima istog ĉina koja vam se pribliţavaju, kao uostalom i svetovnjacima, kako bi se proslavljalo ime Oca našeg koji je na nebesima i kako bismo se i mi smireni radovali znajući i gledajući vas. 2) Ĉedo moje, Sofronije. Ja sam meĊu mnogima izabrao tebe da naĉelstvuješ nad bratijom. Pazi da se ne pokaţeš neiskusan na moje posramljenje i postiĊenje. Neka se svetlost tvojih vrlina svetli kako bi se tvoje ime slavilo ne samo meĊu bratijom, nego i napolje. Onaj ko ima Boga u sebi kroz ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti postaje znamenit i na nebu i na zemlji. Budi paţljiv prema bratiji, blag, pouĉan. Razumno napominji o duţnostima, ljubazno izobliĉavaj bezobrazne, pravedno nalaţi epitimije onima koji greše, oĉinski leĉi nemoćne, urazumljuj neznalice i sve ĉini na korist bratstvu. Stoga sam ti i dao vlast koju i ja smireni imam od Boga po Njegovom promislu. I svu drugi, i starešine i potĉinjeni, verno vršite svoje delo u strahu Boţijem kako bi se Bog sa svetim anĊelima radovao zbog vas. Trudite se usrdno, hodite u nezlobivosti, opštite u prostoti. Nemojte prekidati otkrivanje skrivenih pomisli i ţelja, u kome se nalazi spasenje duše i izbavljenje od strasti. Ĉuvajte psalmopojanje kao što je ustanovljeno. Stihoslovlje, bdenja i ĉitanja neka budu po ustavu. Uĉenje Psalama i tropara napamet neka bude po ukazanju duhovnih otaca. Najzad, molite se za moje smirenje, tj. da mi Gospod da utehu i krepost da pretrpim predstojeće skorbi. 128. Vi dobro ţivite; i neka meĎu vama nema ni jednoga sa rĎavom naravi; trudite se da kao delatelji vinograda dobijete nagradu od Gospodara; ratujte kao vojnici da biste se udostojili venaca od Podvigopoloţnika (2, 56) (Pismo iz zatoĉenja). Vi svi ţivite u Gospodu i sabirate obilne plodove spasenja, udaljujući se od svakog lukavstva i svakog nereda. Neka meĊu vama ne postoji nesretno drski, nemarni, slastoljubivi, greholjubivi, telougodnik, sramni dušom, mrzilac, otimaĉ ĉak ni najmanje stvari, zavidljivac, prepiraĉ, nadmeni, roptaĉ, lenjiv, neradan, neposlušan, gord, osoran, laţljivac, visokouman, sporljiv, izelica, pospan, rob tela i sveta, Juda koji zamišlja izdajstvo svoje duše i odvajanje nekog brata iz bratstva. Takvi sami sebe otimaju od Boga i beţe od Njega, lutajući po bespuću greha. Oni neće da trpe vrelinu dana, zbog ĉega neće dobiti ni nagradu od vinogradara. Iako vojnici Svecara Boga, oni neće da ponesu vojne napore kako bi, hrabro se boreći, ugodili Vladici, usled ĉega ni nagradu ne dobijaju. Oni se unose u spiskove begunaca: pošto ih uhvate oni dobijaju kaznu. Prema tome, dobri vojnici, saborci, sapodviţnici i saputnici, potecimo, napregnimo se, kucajmo i sve pretrpimo. Gospod je blizu i uvenĉaće nas. On gleda sa neba na svakog ko trĉi i plete vence onima koji pretrpe do kraja. Stoga svi budite ĉisti preko ispovesti, mirni kroz smirenje i lakopokretni iz ljubavi prema delanju. Glava kao glava treba da gleda šta je potrebno svakom udu. I odredivši šta kome da se da, ona sve i svakoga treba da privodi u pokret. 129. 1) On priziva sve da blagodare Bogu što je izveden iz tamnice; 2) "naše iskušenje je, kaţe, bratiju podelilo na prave i neprave"; 3) on ţali zbog drugih i moli se za njih u očekivanju da će se ispraviti, a prvima savetuje da budu čvrsti i blagodare Bogu za svoj uspeh, starajući se da uspeju u onome što im nedostaje (2, 57) 133

1) (Pismo iz zatoĉenja). Brz na milost i bogat u štedrosti, naš sveblagi Bog je na zastupništvo Vladiĉice naše Bogorodice, na molitve naših pokrovitelja - svetog Preteĉe i Bogoslova, kao i na vaša iskanja odagnao iskušenje i izveo nas iz zakljuĉane tamnice. Stoga svi zajedno uznesimo blagodarstvenu pesmu Bogu Dobroĉinitelju koji je skorb pretvorio u radost i srušio zamke lukavog koje su protiv nas spremljene. Uostalom, ja sam postradao zbog grehova svojih, a ne zbog ĉega drugog. Stoga sam ja blagodušan verujući da će mi pretrpljeno biti na oĉišćenje grehova mojih. 2) U našem iskušenju svi mi smo već iskušani kao zlato u topionici, a naroĉito ovdašnji. Oni koji su ranije ţiveli u Duhu Svetom i sa nesumnjivom verom ostadoše isti i uopšte se nisu izmenili, nego su se, naprotiv, još više ukrepili i utvrdili nevoljom koja se desila. Oni, pak, koji su prebivali u hladnoći srca, u dvojedušnosti, u teloljublju i nemaru, ĉim ih je dotakao udarac zla odmah otpadoše kao lišće, kao pleva iz sita, sami iskoĉivši iz manastira kako bi se pokazali oni koji su bili sliĉni ĉistoj pšenici. Imajući reĉeno u vidu, boţanstveni David govori u Psalmu: Razdeli ih u ţivotu njihovom (Ps. 16, 14), tj. grešnike i nemarne od vrlinskih i prepodobnih. O, pada. Zbog vlastite nemarnosti rasuše se kosti njihove do pakla pogibli (Ps. 140, 7). 3) Uostalom, ja bolujem i plaĉem zbog njih i neću prestati da ih prizivam da se vrate sve dok u meni bude disanja. Moţe biti da će se neko od njih raspaliti od male iskre bogopoznanja i obratiti ka pokajanju, te se osloboditi od uza greha i kao zabludela ovca napustiti put lukavog. Vi, pak, nemojte biti strašljivi zbog njihovog pada, već sa još većim smelošću stojte u podvigu blagoĉašća, u podviţniĉkim upraţnjavanjima, u trudu rukodelja, u znoju borbe, u hrabrom susretanju svakodnevnih skorbi i napada sve do krvi i ĉak do smrti, što smo i obećali, kao što znate, kad smo primali svetu shimu. Neka sada svaki pogleda i rasudi šta je ispunio od onoga što je obećao, i šta još nije. I za prvo neka uznese blagodarnost Onome koji mu je dao silu da sve podnese, a na drugo neka upotrebi svoje usrĊe kako bi ono što nedostaje ostvario na delu. Na taj naĉin ćete vi dostojno biti ukrašeni muĉeniĉkim vencem, budući da Gospod govori: Moj verni sluga nije onaj koji mi govori: Gospode, Gospode, nego onaj koji tvori volju moju (up. Mt. 7, 21). 130. 1) Mi smo ostavili sve da bismo ugaĎali Bogu; rečeno i činimo podraţavajući svete i idući carskim putem na kome se umnoţavaju sve vrline i progone sve strasti; 2) ukoliko ste takvi, Bog je u vama, a sa Njim svako dobro i svaka pomoć i zaštita (2, 58) 1) (Pismo iz zatoĉenja). Budite zdravi u Gospodu i svoj dobar ţivot produţite na uobiĉajeni naĉin, ispunjavajući zapovesti Gospodnje i hodeći u savetima Njegovim. Jedino imajte u vidu i jedino ţelite da ugodite Bogu kroz umrtvljivanje strasti i prihvatanje vrlina. Vi ste stoga i izašli iz sveta i stupili u manastir, ostavili ţitejsku sujetu i svako pristrašće, svako druţenje i ljubav (i roditeljsku, i bratsku, i sinovsku, i srodniĉku), kao i sve telesne slasti, ţitejsku slavu i sve drugo prolazno i sujetno. Mi treba, dakle, i da dejstvujemo u skladu sa našim rešenjem i ţeljom da tako ţivimo, tj. u skladu sa ciljem, idući tragom ţitija svetih, sledeći njihove pouke i saobraţavajući se njihovim primerima. Mi ne treba da se obaziremo levo-desno, već da hodimo carskim putem koji odlikuje poslušanje bez rasuĊivanja, bogopodraţavajuće smirenje, nebesko bespristrašće, boţanstvena ĉistota, ravnoanĊelsko bestrašće, krotost, ispravnost, ljubav, mir, revnost, trpljenje, trudoljublje i svako drugo bogougodno raspoloţenje i delo. Nasuprot navedenih vrlina stoje 134

neposlušnost, roptanje, gordost, taština, nerad, drskost, pristrašće, teloljublje i druga zla dela. 2) Vrline se raĊaju od Boga, a strasti i gresi od satane. I nema nikakvog opštenja izmeĊu svetlosti i tame i nikakve saglasnosti Hrista sa velijarom. Budite sinovi Boţiji, sinovi blagopokornosti i poslušnosti, a ne sinovi gneva, protivljenja i pogibli. Neka se niko ne odvaja od drugih ţeljama i mislima, neka niko ne voli lenjost, neka niko ne ropće, neka niko ne bude licemeran. Naprotiv, svi budite brzi na dobro, blagodarni, brzopokretni, skrušeni, dostupni, saradosni, druţeljubivi, nezavidni i miroljubivi kako bi Gospod mogao da se smatra prisutnim meĊu vama. Jer, On je meĊu dvojicom ili trojicom koji su sabrani u Njegovo ime (Mt. 18, 23). Utoliko pre će biti meĊu vama mnogima ukoliko neodstupno revnujete i svagda ispunjavate zapovesti Njegove. I šta će vas oţalostiti, ili pritesniti, ili obeshrabriti ukoliko je Bog u vama? Ništa. Sve će biti podnošljivo, makar se i radilo o neĉem teškom duševno ili telesno. Jer, ako je Bog s nama, ko će protiv nas (Rim. 8, 31). I ako On. . . svoga Sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako da s Njim i sve ne daruje (Rim. 8, 32). Stoga stojte ne kolebajući se u uverenosti da ćete biti naslednici Carstva nebeskog ukoliko saĉuvate neizmenjen vaš dobri ţivot. Da, ĉeda, usrdno vas molim i preklinjem da u sebi zapalite oganj boţanstvene ljubavi, da se ispunite revnosti, da se ukrepite hrabrošću, da se uĉvrstite u ĉistoti i neporoĉnosti, da se osvetite molitvama, moljenjima, psalmopojanjima, bdenjima, skrušenošću, ispovedanjima, suzama i uzdasima. 131. 1) On na putu u obitelj traţi njihove molitve, a njima - Boţiju pomoć u njihovim trudovima, budući da je ţetva; 2) Atanasiju i Filipu napominje da dobro rukovode bratijom, saobraţavajući se sa naravi i nemoći svakog; 3) svima savetuje da verno idu za svojim ciljem; 4) čuvajmo otačke zapovesti podstičući se strahom od suda i smrti; on priča o smrti nekog pisara i izvodi poučne zaključke (2, 59) 1) (Pismo iz zatoĉenja). Ja idem ka vama i ţurim u obitelj. Ponajpre ištem molitve vaše da nam Gospod pomaţe u putu na kopnu i na moru i da uĉini da se javimo blagougodni pred Njim i dušom i telom. Potom vam napominjem da nismo bili bez brige za vas, niti ravnodušni za vaš poloţaj, već smo vas sve vreme imali u svojoj smirenoj duši sa dobrim ţeljama, naroĉito sada kada ste, zbog ţetve, u velikom kretanju i trudu. Neka vas ukrepi Gospod Bog i u unutrašnjem i u spoljašnjem ĉoveku i neka vam da silu da hrabro podnesete i spoljašnje i unutrašnje teškoće. Osim toga, ko će razumeti zamke Ċavolje, zasede i sablazni? 2) Pazite bodro, ĉeda moja, Atanasije i Jefreme, i bogougodno upravljajte bratijom. Svima pruţajte neophodno - i duhovno i telesno. U obraćanju se prilagoĊavajte karakteru i naravi svakoga, budući da nije svima isto potrebno. Jednome je neophodna bodlja, drugome uzda, jednome epitimija, drugome oproštaj, jednome izobliĉenje, drugome savet. Svako ima svoju strast i svoju naviku, sa ĉime treba usaglasiti i naĉin leĉenja. 3) Svi vi ostali, bratijo, jeste ĉeda Boţija. Radi Njega ste ostavili svet i došli ovamo, radi Njega ste raskinuli svako opštenje sa telom i krvlju, radi Njega ste na ramena svoja uzeli krst Njegov, iz ljubavi prema Njemu sve smatrate za trice i ništa vremensko niste pretpostavili dobrima u budućem veku, koja je obećao. Vi ste u obitelj došli kao stranci i došljaci i primili obraz monaškog ţivota. Blagosloven je izbor vaš i sveto rešenje vaše. Ipak, bratijo, molim i preklinjem da vodite ţivot koji je dostojan velikog ĉina kako se ne bi 135

desilo da, nalazeći se van sveta, delujete kao da ste u svetu i kako ne biste, pobegavši od tela, ţiveli po telu. I vi znate da se reĉeno dešava ĉak i da vam ne kaţem. Jer, zar mi nismo telesni ukoliko smo strastoljubivi, ukoliko nastojimo na svojim ţeljama, ukoliko se otimamo oko prvenstva, ukoliko se sporimo oko mantija i druge odeće, oko mesta stojanja, oko olovke i drugih ništavnih stvari? Nije li naša borba svetska? Nemojmo dozvoliti, bratijo, da naše najsvetije zvanje spadne do smešnih detinjastih sporova. Slava monaha je kad [trpi] bešĉašće, uvrede i klevete Boga radi, ne ĉineći ništa dostojno osude i prekora. Ukras monaha se da se odeva u najruţniju odeću. Neću više govoriti o sliĉnome. 4) Ĉuvajte otaĉke zapovesti, slušajte reĉi svetih i radi trenutne slasti nemojte prezirati veĉno blaţenstvo. Doći će najzad i neće zakasniti Onaj ko će suditi svima. Moţe se, pak, desiti da pre Njegovog dolaska doĊe strašni anĊeo koji odvaja dušu od tela, tj. vreme nemoći i poslednjeg izdisaja. A reĉeno je strašno i potresno, usled ĉega i umiremo nemajući snage da izdrţimo. A šta će biti po ishodu duše, tj. kada po nju doĊu anĊeli? Koja strana će pobediti i uzeti nas? Ispriĉaću vam jedan sluĉaj koji se, doduše, nije desio sa licem iz našeg ĉina, ali je veoma koristan. Kaţu da je ĉuveni pisar Stavrikije pri svom zadnjem ĉasu i poslednjem izdisaju poĉeo da se znoji, trese, škrguće zubima i uzvikuje silnim glasom: "Pomozite. Spasite. Gospode pomiluj. Gomila crnih i ruţnih demona izlazi iz mora i ide ka meni". On je ţiveo na morskoj obali. Niko od prisutnih nije ništa video. No, on je video i gorko ţalio, i sam budući prema mnogima neosetljivi pisar. Ko će, dakle, pobediti i pri našoj smrti - anĊelski ili demonski hor? Tada će nas odmah zagrliti oni koje smo ovde voleli. Ukoliko smo voleli ĉistotu, poslušanje, smirenje i druge vrline, [prići će nam] anĊeli, a ako smo voleli taštinu, nepokornost, protivreĉenje, raskoš, smeh, gledališta, [prići će nam] demoni. Jer, strasti su demoni, a vrline anĊeli. Ko će, dakle, pobediti? Ko će uzeti dušu moju? Pomilujte me, bratijo moja. MeĊutim, svi zavolimo vrline kako bi pobedili anĊeli i uzeli nas, a ne strasti, tj. demoni. Avaj, tada bi bolje bilo da se nismo rodili. Jer, silniji će silnije biti ispitani (Mud. 6, 6), naroĉito oni koji su u našoj shimi, jereji, igumani i ostale starešine meĊu nama. Nemojte se ljutiti zbog mojih reĉi. Ja ih ne govorim da bih vas nepravedno zaplašio. Naprotiv, ja govorim ono što sam duţan, ispunjavajući svoju obavezu, ljubeći vas i ţeleći vam dobro. 132. 1) On Sofroniju savetuje da prati ispunjavanje otačkih ustava, od čega dolazi svako dobro, dok od suprotnog [dolazi] svako zlo; 2) treba se drţati srednje mere u duševnim i telesnim naporima; 3) ne treba ostavljati bez kazne nikakvu neispravnost; 4) ta strogost je delo ljubavi, a ne gneva (2, 60) 1) (Pismo iz zatoĉenja). Ĉedo i brate Sofronije. Lati se svoj sluţenja briţljivo, sa marljivošću i usrĊem. Ja nalazim neophodnim da ti uvek pišem o istom kako bih pobuĊivao tvoje usrĊe. Pazi bodro i u svemu rukovodi bratiju svoju, imajući kao pomoćnika i savetnika avu Akakija, ĉedo moje. Posmatraj i prati izlazak svakog, tj. kako opšte, kako dejstvuju, kako prebivaju, kako bi se sve okretalo u slavu Boţiju i kako bi se ţivot vaš ustrojavao u granicama i pravilima svetih otaca naših i po zapovestima mog smirenja. Jer, [na mestu] na kome ţive i dejstvuju sliĉno ugaĊa se Bogu, sija svetlost, vlada mir i satana nema mesta s obzirom da strasti stoje daleko. [Na mestu], pak, gde ne mare o reĉenom i ne dejstvuju u istom duhu gnezdi se sve suprotno, tj. umesto dobra - zlo, umesto svetlosti - tama, umesto Hrista - velijar. Stoga budi bodar i pazi posmatrajući srca bratije posredstvom ispovedanja i upućujući ih na svako dobro delo. 136

2) Drţi se sredine. Ni bezmeteţju, molitvi i ĉitanju nemoj dopuštati da rastroje dela telesnog ţivota, ni opet prekomernim trudom u [telesnoj] oblasti nemoj spuštati um dole od sećanja na Boga i od zrenja Boţanstvenih stvari, pogruţavajući ga u veštastveno. Eto zakona istinskog blagoĉašća. I ukoliko sam ţiviš na reĉeni naĉin, i bratija će, sledeći te, prihvatiti isto i poĉeti sliĉno da deluje. Jer, mi nismo ostavili svet da bismo ovde spokojno jeli, pili i odevali se. I zar je u reĉenome naše spasenje? Sa druge strane, mi se nismo obukli u shimu ni radi sedenja bez dela i pokreta, bez hrane i odeće. Mi treba i jedno i drugo u svoje vreme razumno da vršimo, po apostolskoj reĉi: A sve neka biva bdagoobrazno i uredno (1. Kor. 14, 40). Stoga veliki apostol o sebi govori da nikada nije zabadava jeo hleb, već da je njegovim potrebama i potrebama onih koji su bili sa njim bilo dovoljno ono što se sticalo naporom njegovih svetih ruku (2. Sol. 3, 8; Dap. 20, 34). To ĉini i u tome prebivaj. Niko da ne prezire tvoju mladost (1. Tim. 4, 12). 3) Nemoj ostavljati bez paţnje ono što zahteva ispitivanje kako kroz navodnu dobrotu neki mali propust, ostajući nedirnut, ne bi bratiju doveo do velike neipravnosti. Ukoliko neko tajno jede neka dobije epitimiju. I onaj ko ima nešto liĉno bez blagoslova, pa ĉak i najbeznaĉajniju stvar, neka takoĊe dobije epitimiju. I onome ko drugome daje nešto za jelo, ko se sa drugim menja za neku stvar ili nešto sliĉno radi takoĊe treba dati epitimiju. Ako ropće - takoĊe. Ako pokaţe neposlušnost takoĊe. Ako neće da radi, neka i ne jede (2. Sol. 3, 10). Onoga ko deli bratiju ili krade treba odluĉiti, i ostalo, kao što je ustanovljeno u epitimijama. 4) Slušajući moje reĉi, bratijo i ĉeda moja, nemojte ih smatrati teškim i nemojte misliti da se reĉeno ustanovljuje iz bezosećajnosti. Naprotiv, reĉeno se ĉini iz oĉinske ljubavi i od bola za duše vaše za koje mi treba da damo odgovor. Na nama leţi teţak sud ukoliko vam ne saopštavamo ono što smo duţni, ukoliko vas ne odvraćamo od nepriliĉnog i ne utvrĊujemo u dobru. Osim toga, delo dobrog oca je da svoju decu ne ostavlja bez karanja, već da im malim pretnjama i udarcima taba put ka dobijanju veĉnog ţivota. Ilije je bio otac dostojan osude i prekora stoga što nije izobliĉavao i kaţnjavao svoje sinove koji su narušavali zakon, usled ĉega je zajedno sa njima bio lišen ţivota. 133. Naši napori nisu veliki, a nagrade su bezmerne; stoga revnujmo, pobuĎujući sebe sećanjem na smrt i na sve što je prati (2, 61) (Pismo iz zatoĉenja). Blaţeni smo mi, ĉeda, što dobro ĉineći i dobro ţiveći neznatnim i ništavnim zlopaćenjem stiĉemo utehe Carstva nebeskog. Jer, po reĉima otaca, ĉitav monaški trud je lagan i nije dostojan da se pomene pred beskonaĉnim blaţenim radovanjem. I vi treba da se radujete ukoliko trpite napore s obzirom da je velika vaša nagrada na nebesima. Ipak, neophodna je paţnja i neprestano pomišljanje uma na [mesto] našeg preseljenja, na ishod iz ovog sveta, na sretanje anĊela, na stajanje pred Bogom, na presudu Sudije i slanje na desnu ili levu stranu. Eto u ĉemu da osvanjujete, o ĉemu da razmišljate, ĉime da se bavite. Pred licem Boga i Njegovih izabranih anĊela ja vam svedoĉim da hodite dostojno svoga zvanja, da ne skrećete na levo, da se ne povodite za grehom, da ne padate u zamku drskosti, Ja vas opominjem i neću prestati da vas opominjem. Otvorite vaše uši, razgorite se srcem i shvatite šta govorim, te ostanite neporoĉni kako biste, kao delatelji vinograda Boţijeg, dobili veliku i bezmernu nagradu. 134. 137

Budite u svemu ispravni kako biste bili dobri kvasac za one koji će tek stupiti u obitelj; pred očima imajte Boga, smrt i rešenje suda Boţijeg; idite ili priĎite; pred [odlukom suda Boţijeg] sve je ništa (2, 64) (Pismo iz zatoĉenja). Strogo ispunjavajte zavete moje, koje ste primili pri stupanju u monaštvo. Vi ste obećali da ćete ih ĉuvati dok ste ţivi, te upotrebite svo staranje da pod rukovodstvom igumana stvorite blagoustrojstvo kako biste postali zakvaska za bratiju koji će tek stupiti ka vama. Svojim ustrojstvom vi ćete ih zakvasiti i ispeći ognjem ljubavi, predstavljajući ih Bogu na nebeskoj trpezi kao blagougodni hleb. Nemojte trošiti vreme na telesni pokoj i ispunjavanje svoje volje, već ištite nebesku utehu i duševno spokojstvo, nakon ĉega je umesna i umerena telesna uteha. Jer, ukoliko prethodi duhovna uteha, ni telesna potom nije za prekor. Hodite u prepodobiju i pravdi, imajući mir meĊu sobom. Imajući uvek Boga pred svojim oĉima, sećajte se neprestano i smrti, i skidanja odeće tela, i izlaska iz sveta, i stajanja pred Bogom i slušanja konaĉne presude suda Boţijeg, tj. ili: Idite od mene prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen Ċavolu i anĊelima njegovim (Mt. 25, 41), ili: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34). Pred reĉenim su ništa i svet, i zemaljska blaga, i ljudska slava, i lepo odelo, i miris ulja, i gozbe, i šetnje, i utehe i sve. Vi se nasićavajte Bogom i Boţanstvenim stvarima, opijajući se blagodaću Duga Svetog, naslaĊujući se reĉima Pisma, koje su slaĊe od meda i saća, ukrašavajući se odećom zdravoumlja [tj. ĉistote], pravde i uzdrţanja, bogateći se dobri delima, slaveći se smirenoumljem, ushodeći na nebo bestrašćem, veliĉajući Boga sa anĊelima i ustreljujući protivnika strahom Boţijim i svetom molitvom. Sve se više prosvećujte, ĉistite i postajte nebeski da bi se i za vas kao iz usta Goslodnjih reklo: Niste od sveta (Jn. 15, 19). 135. Podvizavajte se, sećajući se izlaska [iz tela] i suda; ukazuju se neophodna delanja i naročito ono što je neophodno za borbu sa telesnom pohotom (2, 65) (Pismo iz zatoĉenja). Podvizavajte se, ĉeda moja, i tecite duhovnim putem, gore podiţući oĉi uma, gledajući na nebesko i motreći na veĉno. Motrite kada će i kako, tj. da li u zimu ili u [vreme] ţetve, danju ili noću, sada ili pod starost, ove ili iduće godine, ovog dana ili ĉasa doći moj poslednji izdisaj. Jer, smrt će svakako doći, doći će i suparnikneprijatelj i odrediće se pobeda ili gubitak svega. Podstiĉući se sliĉnim pomislima vi nećete biti brzi na greh i nećete pasti u bezdan zla, već ćete najzad ugledati dobra gornjeg Jerusalima. I njih ćete gledati u sve dane veĉnog ţivota. Obavljajte i telesna dela. Starajte se i o jednom [telesnom] i o drugom [duhovnom], ustima hvalite Boga, jezikom govorite istinu, rukama radite po sili svojoj i nogama hodite putem mira. Sve vaše telo je sveto i svi vaši udovi jesu Hristovi udovi. Apostol govori: Hoću li, dakle, uzeti udove Hristove i od njih naĉiniti udove bludnice? Nikako (1. Kor. 6, 15). Udaljujte se od drskosti. Neka niko nikoga ne ranjava i niko nikome ne govori rĊavo. Od Boga se niko ne moţe sakriti, budući da su

oĉi Gospodnje hiljade puta svetlije od sunca, te proziru sve puteve ljudske i razmatraju tajna mesta (Sir. 22, 2228). Nemojte se smejati neumesno. Nemojte sedeti blizu jedan

drugog kad razgovarate. Nemojte raspaljivati krv presićavanjem stomaka. Kao dobar savet zdravima predlaţem da ne pijete vina. Dovoljna su za nas unutrašnja uznemirenja i dovoljan je prirodni oganj. Ukoliko se spolja doda oganj od vina, zapaliće se nesretni poţar, te telo neće izdrţati, već će uskipeti i poţeleti svoje. Ja vas predupreĊujem, ukazujući vam na pogubne posledice. Bog je ustanovio dan za ispitivanje, kada će osuditi i 138

predati nezamislivim mukama sa demonima one koji ĉine sliĉna dela. Predupredite Gospoda u ispovedanju, otkrivajući nagovaranja koja podmeće Ċavo. Sve ĉinite blagoobrazno i umereno prihvatajte san. Brzo se probudivši, vršite ustanovljeni ĉin bdenja. I bićete blaţeni ukoliko vas Gospod naĊe da ĉinite kao što rekosmo. 136. 1) Pitanjima o stepenu poretka kod njih i o uklanjanju ka nepriličnom, on podseća na čitavo ustrojstvo obaveznog ţivota; 2) potom savetuje: "Ako ste se trudili trudite se još, ako ste se borili - borite se još i nemojte dopustiti da uzalud propadnu vaši napori"; on ih podstiče obećanjem dobrog roda i Boţijeg odobravanja na sudu (2, 66) 1) (Pismo iz zatoĉenja). Pozdravljam vas sve pismeno i pitam kako idu vaša dela. Kako vas ograĊuje mir Boţiji? Kako vas ĉisti strah Boţiji? Kako se saveti Njegovi useljavaju u srca vaša? Kako vas sjedinjuje strojnost poretka? Kako vas utvrĊuje iskrena vera? Kako vas vezuje utvrĊeni zavet potĉinjavanja? Kako vas uzvišava nelicemerno poslušanje? Kakvo je vaše hristopodraţavajuće smirenje? Kakvo je ulaţenje i izlaţenje vaše? I kako ide ispovedanje skrivenosti? Zatim, kako idu dela ruku vaših? Da li je zapoĉela ţetva?. . . Obavestite nas i o svemu ostalom i obradujte nas. Me se nadamo u vas, ali se i bojimo. I u nespokojstvu ponekad razmišljamo da li neko meĊu vama ne ĉini nered, ili moţda ropće, ili ugaĊa telu, ili upada u drskost, ili se udruţuje sa Ċavolom i zamišlja isto što i oni koji su se sabrali na Gospoda i na Hrista Njegovog, govoreći: Raskinimo okove njihove, zbacimo sa

sebe jaram njihov. Onaj koji ţivi na nebesima podsmejaće im se, i Gospod će im se podrugnuti. Tada će im odgovoriti u gnevu svome, i ujarosti svojoj potrešće ih (Ps. 2, 35). Jer, ja sam postavljen nad vama po vašoj slobodnoj saglasnosti i vi ste mi se sami predali u poslušanje. Stoga vam i govorim sliĉno, saopštavajući vam naredbe Gospodnje. 2) Vi ste se potrudili i još se trudite, borili ste se i još se borite. Vi ĉekate Gospoda u svom podviţništvu, u svojoj poslušnosti, u odsecanju volje, u pritešnjivanju prohteva svojih. Nemojte gubiti ono što ste već uĉinili. Pošto ste sejali i sejete u suzama, uzdisanjima i svakakvim lišavanjima, vi ćete poţnjeti u radosti kada Sudija svih bude svakome davao po delima njegovim. Ĉuj nebo i pazi zemljo jer Gospod progovori. Neka, bratijo, nama ne bude upućena sliĉna reĉ: Rodih sinove i uzvisih ih i odvojiše se od mene.

Vo pozna svoga gospodara i magarac jasle gospodara svoga, a Izrailj me ne pozna i ljudi moji me ne razumeše (Is. 1, 23). Neka, naprotiv, reĉ bude [drugaĉija]: Sinovi tvoji su kao mladice maslinove oko trpeze tvoje (u duhovnom smislu). Eto tako će se blagosloviti ĉovek koji se boji Gospoda. (Ps. 127, 34). Slušajte, molim vas. Isto mislite i u svemu se

saglašavajte, sledeći rukovoĊenje svoga igumana. Ţivite kao oni koji svakodnevno umiru. Zbog hrane i pića se nemojte smućivati, ogorĉavati ili roptati. Šta govori apostol? Ako jelo sablaţnjava brata moga, neću jesti mesa do veka, da ne sablaznim brata svoga (1. Kor. 8, 13). Nemojte biti sinovi protivljenja, ni sinovi bluda, ni ĉeda gneva i greha, gneveći Boga sramnim delima. Neka budu gore srca vaša. Neka oko uma vašeg bude gore. Bog pravednog sudije Gospod (Ps. 93, 1). I nema tvari sakrivene pred Njim, negoje sve obnaţeno i otkriveno pred oĉima Njegovim (Jev. 4, 13). Ko se neće uţasnuti? Ko neće ustreptati? Ko se neće predati na ugaĊanje Bogu do prolivanja krvi? 137. 139

Pouke o vršenju sluţbi, o potkrepljivanju hranom i odmoru, o provoĎenju noći i uopšte o ponašanju za vreme ţetve (2, 67) (Pismo iz zatoĉenja). Ja znam da se sada vi nalazite u velikim naporima opaljivani sunĉevim zracima i oblivani znojem zbog ţetve i berbe groţĊa. Stoga sam smatrao da je blagovremeno da vam nešto priliĉno kaţem baš o vašim naporima. Neka blagoslov Gospodnji bude na vama, ĉeda moja, i neka vas blagoslovi Gospod Bog vaš sa visine slave svoje, oţivljujući vas i krepeći duše vaše i tela vaša kako biste imalo dovoljno sile i za duhovna sluţenja i za telesne poslove i vršili ih bez krajnjeg zamaranja. Ja znam koliko su vreli letnji dani na ţetvi i koliko zamaraju. I kad naroĉito usrĊe trudbenika ne bi dodavalo silu, jedva bi ko mogao da ih podnese. Molim vas radi ljubavi Hristove da stojite u jednom i u drugom podvigu. Blagoobrazno i sa dobrim nastrojenjem završivši rano izjutra obiĉno psalmopojanje i molitvu Bogu, vi pristupajte predstojećem delu i radite, misleno ĉitajući Psalme sve dok ne nastupi treći ĉas. Potom prekinite posao i zapevajte Gospodu sa razumom treći ĉas, podiţući ruke svoje k nebu i ištući blagodat Duha Svetog na ukrepljenje duša i tela vaših, Zatim naĉinite tri i ĉetiri, ili više kolenopreklonjenja sa paţljivom molitvom, te pojedite ono što je Gospod poslao, izuzev u sredu i petak, kao što je kod nas ustanovljeno. Pazite samo da u vreme jela ne bude buke i gurnjave. Ni u vreme rada na ţetvi ne treba da bude sporova ili samovolje, od koje nastaju borbe i vika, a ni razgovora, smeha i prepiranja. Ništa sliĉno ne treba da bude meĊu vama. Naprotiv, vaše delo treba da bude blagosloveno, kao da se vrši pred licem Boţijim. Pomaţite jedni drugima. Ukoliko onaj ko radi pored tebe zaostane zbog odsustva snage ili neke teškoće, ti mu pomogni kako bi ţetva tekla ravno i kako biste se svi drţali jedne revnosti. Kada po nalogu nadzornika posla budete odmarali u podne ili noću spavali pod drvećem ili nastrešnicom, pazite da vaša tela ne budu blizu meĊu sobom ili da se ne dodiruju, kao i da se neka dvojica ne odvoje od drugih u skrovito mesto. O reĉenom moraju da paze nadzornici posla. Jer, sejaĉ pleve je nevidljivo prisutan. [Treba paziti] da se on skriveno ne potkrade i ne stavi svoj otrov u nekoga, ĉime bi se prognevio Bog, naš Vladika. Stoga bdite. Na sluţbi treba da pazite da se ne ţurite i ne zbunjujete s obzirom da je psalmopojanje kratko. Naprotiv, [sluţba] treba da je paţljiva kako bismo mogli steći nastrojenost za svako dobro delo. I neka na njoj budu svi, tj. neka niko nije odsutan. I makar radio za deset ruku, odsutni nije dostojan da jede toga dana. I ja govorim zbog staranja o spasenju vašem, napominjući vam da neko ne bi skrenuo sa puta Boţijeg. Onaj ko ima izvesnu ţalost ne treba da je skriva, već da je objavi starešinama, koji će rasuditi i isceliti ono što zahteva iscelenje. Niko ne treba da ostaje bez posla. Jer, takav nema udela sa bratijom i nije meĊu onima koji ištu Gospoda. Ukoliko ne moţeš ili ne umeš da seĉeš drva, skupljaj snopove. Ukoliko ne moţeš da sakupljaš snopove, beri vinograd, nosi vodu ili ĉini nešto drugo neophodno na otvorenom vazduhu ili u domu. I Bog će primiti tvoje usrĊe kao dve lepte. 138. Čuvši dobre vesti o bratiji on se raduje i savetuje da još više napreduju, izobraţavajući kako treba da čine početnici i kakvi da budu sva bratija (2, 68) (Pismo iz zatoĉenja). Došli su bratija i rekli mi kako su stvari kod vas, ĉime su me neiskazano obradovali. Jer, za mene je velika radost da ĉujem da se svi blagodaću Hristovom spasavate, zadrţavajući svoje dobro nastrojenje i ispunjavajući Boţanstvene zapovesti, kojima se prosvećujete, postajete sinovi svetlosti i naslednici Carstva nebeskog. Da, ĉeda moja. Tako mislite, tako ograĊujte sebe, tako provodite dan za danom, budući 140

zagrevani Boţanstvenom ljubavlju i obnavljani Duhom Svetim koji obitava u vama. Umrtvljujte svaku slast i svaku pohotu razvratnog tela i umesto njih, kao raj Boţiji, nasaĊujte i uzrastajte uvekţive vrline. Sve pokrivajte, sve trpite u potĉinjavanju, u poslušanju, u dobroĉinstvu, u ljubavi, u saosećanju, jedni prema drugima budući blagi, radujući se jedni drugima i noseći teret jedni drugih. Ponajpre, ti ĉedo Varsanufije, ĉuvaj besprekornim sluţenje koje sam ti predao pred licem sveoţivljavajućeg Boga. Nemoj dejstvovati po pristrašću, ni po drskosti, ni po negodovanju, ni po nerazumnom smiravanju, ni po nadmenosti uma, već mudro i blago, kao dojilja koja greje ĉeda svoja. Budi spreman i dušu svoju da predaš za bratiju svoju i ĉeda moja. Veliko je delo pasti stado Hristovo. Šta je Gospod rekao apostolu Petru? Ako me ljubiš, pasi ovce moje. I ti, ĉedo moje, ako ljubiš Hrista Gospoda i mene grešnog dobro pasi ĉeda moja, ili bolje jaganjce Hristove. Ukoliko neki od njih skaĉu kao koze (jer, ĉujem da ima i takih), ti ih ukroćuj i objasni da će u dan suda, ukoliko ostanu koze, biti postavljeni sa leve strane Hrista Gospoda, na stranu onih koji ginu, u sataninom udelu. Uplaši srca njihova i porazi ih groznom reĉju kako bi postali jaganjci. Jer, jagnjad su krotka, nezlobiva, smirena, poslušna, tiha, a koze brze, neukrotive, svadljive i zlonaravne. Teško takvima, s obzirom da ih oĉekuje osuda na veĉni oganj. Neka niko od vas, ĉeda moja, ne bude takav, molim vas. U suprotnom, pastir je primoran da ih mori glaĊu ili da ih odluĉi od svoga stada. Shvatite šta govorim i tvorite volju Boţiju. I ti, ĉedo moje Danilo, shvati kako treba da se ponašaš meĊu bratijom svojom. Prosvećuj ih, osoljavaj, urazumljuj. Nemoj dopuštati nered, nove stvari, viku. Voli blagonaravne, poboţne, krotke, umerene, trudoljubive, poslušne, smirene, one koji ne ropću i ne smeju se. One koji su drugaĉiji mrzi bez mrţnje i ispravljaj, ukazujući im na dobar primer. Neka niko meĊu vama ne bude tuĊ Bogu i neugodan Njemu. TuĊ i neugodan Bogu jeste onaj ko pravi nered, ko šapuće, ropće, izaziva smeh i tajno jede. Niko takav neka ne bude meĊu vama. Naprotiv, svi budite bogoliki, bogopokretni i bogohodni. Gospod neka vas ĉuva, ĉeda moja. 139. 1) Strah Boţiji i ljubav rasplamsavaju revnost i odrţavaju na dobrom putu; oni koji ih nemaju predaju se nemaru i padaju; 2) treba se brinuti o njihovom povratku na pravi put i moliti se za njih, a sebe drţati još stroţije (2, 69) 1) (Pismo iz zatoĉenja). Blagodat vam i mir u dobrom vašem ustrojstvu, u poslušnosti, smirenoumlju, poboţnosti, blagosti, u danonoćnim pesmama vašim i stihoslovljima. Pazite da kod vas sve prebiva bez izmene kao što je reĉeno, što će i biti jedino ukoliko budete imali strah Boţiji i ukoliko se oganj Njegove ljubavi ne ugasi u srcima vašim. Jer, kada se on ugasi u nekoj duši, poĉinju da se pojavljuju malodušnost i lenjost, kao i drugo trnje i korov strasti, tj. raslabljenost i raspuštenost tela, lenjost i mrzovolja, neumereni san, nenasito jedenje i svaki drugi vid greha, naroĉito vatra pohote, pomraĉujuće pomisli, raspoloţenja i dela pogubnog ţivota. Znak da sveti i neveštastveni oganj nije ugašen jeste svagdašnje revnovanje duše za dobro i usrdno vršenje svega doliĉnog bez slabljenja i malodušnosti, naime, potĉinjavanja, poslova, stihoslovlja, ispovedanja, rukodelja, molitve, utvrĊenih uzdrţanja i svih ostalih dela koja se podrazumevaju pod blaţenim poslušanjem. Takav je blaţen, Bogu ugodan i svima mio, iz dobre skrivnice svog srca kao sveće iznoseći projavu Boţanstvene blagodati, koja se odraţava i na njegovom bogolikom licu i u svim pokretima i reĉima. Oni, pak, koje 141

savladaju neumesne pomisli postepeno skreću od doliĉnog, da bi potom potpuno otpali od svog ispovedanja (zaveta), postajući plen Ċavola. 2) Molimo se, meĊutim, da Onaj ko svakodnevno priziva sve koji su skrenuli sa pravog puta i njih vrati u njihovo stado kako ih greh ne bi satro do kraja. Ipak, ni sami nemojte zanemariti pokušaj da pomognete onome koji gine. Teško se podnosi gubitak beslovesne ţivotinje. Utoliko pre oni kojima je povereno da napasaju slovesne ovce treba sveusrdno da se staraju o pomoći onima koji ginu meĊu njima. Oni su se podvrgli padu, ali ostali treba utoliko snaţnije da se drţe doliĉnog, kao što je napisano: Pravednici se straše kada padaju neĉastivi (Priĉ. 29, 16). Prihvatite strah i paţljivije nastavite hoĊenje s obzirom da vam Ċavo sa obe strane priprema provaliju. Stoga niko ne treba da ostaje sa neispoveĊenim pomislima, niti da dejstvuje po svojoj volji. Neka niko nije slastoljubiv, ni samoljubiv, inaĉe će se, savladan rĊavim raspoloţenjem, okliznuti u rov pogibli i pobeći. Sliĉni i sada u ţalosnom stanju lutaju kao zabludele ovce. Molitva je odstupila od njih. Jer, kome će oni uzdizati ruke kad su pobegli od Boga. Psalmi i pesme zamiru na ustima njihovim. Kako će oni zapevati: Trpeći potrpeh Gospoda (Ps. 39, 2), kad su se pogubili malodušnošću? Stoga se vi molite za njihov povratak. Ipak, istovremeno se molite i za svoju ĉvrstinu: Ako se podigne rat na me, ja ću se i tada nadati (Ps. 26, 3). Mnogo puta napadahu me od mladosti moje, i ne nadjaĉaše me (Ps. 128, 2). On je poĉivalište moje u vek veka, ovde ću se nastaniti, jer njega izabrah (Ps. 131, 14). Boreći se kao vojnici Hristovi i ne padajući, vi ćete se udostojiti da dobijete vence pravde.

140. On tuguje zbog onih koji narušavaju zavete i napuštaju obitelj, na svaki način ih ubeĎujući da se vrate na dobri put i da budu postojani u monaštvu (2, 70) Saznavši sada šta se ĉini kod vas ja sam se poradovao i oskorbio: poradovao sam se zbog zdravlja i blagostanja vaših proigumana i zbog bratije koja dobro hodi i koja je dobro hodila, zbog blagoĉastive pokornosti, dobrog trpljenja i bogougodnog ţivota, a oskorbio sam se zbog onih koji su skrenuli sa puta i pobegli, premda su i opet prizvani. Neka vas Gospod ĉuva i utvrĊuje u ispunjavanju vašeg istinskog ţivota. A onima koji skreću sa puta obratiću se reĉima proroka: Sinovi ljudski. . . zašto ljubite sujetu, i traţite laţ (Ps. 4, 3). Zašto ištete ispunjavanje svoje volje po pobuĊivanju strasti i ne postavljate pred oĉi strah Boţiji, ni sud neumitni, ni oganj neugasivi, ni tamu najkrajnju, ni škrgut zuba, ni neizobrazivo strašni tartar? Zašto bez straha i drsko, laţljivo i lakomisleno sudite o Bogu u svojim besputnim poduhvatima? Dokle ćete zaboravljati sudove Boţije? Dokle ćete izbegavati osećanje pokajanja? Dokle ćete polagati lukave savete u duše svoje, izmišljajući izvinjenja za grehe i predajući se sujetnim oĉekivanjima? Podignite se, najzad, od pada, prognajte tamu koja vas okruţuje i presecite bezumna stremljenja duše. Od koga vi beţite? Od koga se odriĉete? Zar ne od Duha Svetoga, koga ste primili u dan izbavljenja? Ipak, dovoljno je sada. Nemojte više dodavati, nemojte davati da se Ċavo raduje zbog vas i prestanite da ugaĊate svom neprijatelju. Zavolite Gospoda koji vas je zavoleo i primite u sebe dobrog Vladiku. I došavši kao svedobar, On će vam oprostiti radi vašeg smirenja. Ispravite, molim vas i preklinjem, neispravnosti duša vaših, utvrdite osnove srdaca vaših i saberite rasejanost misli vaših. Setite se zaveta vaših. Ĉak i kad bi vam pretio oganj i maĉ, ĉak kad bi vam predstojale muke i zlostavljanja, vi nikako ne treba da se uklanjate. Vi ste, pak, zbog ništavne stvari zle ţelje svoje zgazili boţanstveni zavet i sveštena obećanja, 142

skoĉivši kao ujedeni teoci, ustremivši se u bezvodna i neprohodna mesta, naselivši se u selu, opšteći sa ţenama i muškarcima i jedući i pijući kao [stoka] za zaklanje. Kakvi se plodovi dobijaju iz sliĉnog semenja? Teško meni nesretnome. Bolje da me je progutala zemlja. Vreme je da grešan i bezakon kaţem sa prorokom: Padnite na mene gore i pokrijte me brda (Os. 10, 8). Jer, oni koje sam rodio ostaviše zakon Boţiji, oskvrniše plot svoju, izdaše devstvenost i odbiše poslušnost, postavši podsmeh demonima. Zar satana ne vodi tamo-amo one koji su mu poslušni, da bi ih potom progutao ustima greha? Ipak, otreznimo se najzad, opomenimo se, progledajmo, skrušimo se, pripadnimo sa ispovedanjem i postepeno prihvatimo raniji prekrasni ţivot. Da, molim vas sve koji stojite u domu Gospodnjem, u dvorovima Boga našeg da stojite hrabro, da hodite neuklono, da budete pokorni vašem starešini i drugim naĉelnicima vašim. Oni koji se odvajaju od njih, od mene se odvajaju, a oni koji ih primaju mene primaju, ili još pre - Boga, radi koga ja jesam ono što jesam i vi ono što jeste. 141. On ubeĎuje da ostave svoje mudrovanje i svoju volju te da se sa verom predaju rukovoĎenju radi stamenog napredovanja u ispravnom ţivotu (2, 71) Gledajući na borbu koja se odasvud podiţe na nas, ja mogu da kaţem reĉima apostola: Zaista nam se dade. . . ţalac u telo, anĊeo satanin, da nam pakosti, da se ne ponosimo (2. Kor. 12, 7), nego da se smiravamo i da, kaţnjavani, pribegavamo pod krepku ruku Boţiju, s obzirom da inaĉe nemamo spasenja. Ukoliko sa marljivošću pokorimo naše nepokorno mudrovanje i ukoliko poznamo sami sebe, tj. da smo potpuno kukavni i da bez Boţije pomoći i posredništva nekoga ko nas rukovodi ništa doliĉno ne moţemo da uĉinimo, u peć naših strasti će, kao nekada u vavilonsku peć, sići anĊeo i iz našeg srca istrgnuti plamen pohote, te duhom koji veje rosom našim dušama doneti dar ĉistote. Stoga se smirimo i neka su nam dole i naše mudrovanje i naše oĉi. Neka se smiri naša reĉ i neka se skrati priĉljivost, te će milost ĉovekoljubivog Boga biti blizu. Neka niko ne bude neveran, ni lukav, ni pokvaren. Neka niko ne blagosilja ustima dok mu je srce udaljeno, kao što ĉini onaj ko sledi svoju narav i svoj razum. Niko neka ne traţi što je njegovo, nego svaki ono što je drugoga (1. Kor. 10, 24). Svecelo budite svetlost, iskrenost, istinski sinovi. Hodimo kao deca, kao braća, kao sunaslednici. Nemojmo primati ništa što bi moglo posluţiti na štetu drugome i nemojmo dopustiti nikakav novi nered. 142. On poziva na radost zbog prohoĎenja oskudnog ţivota, punog lišavanja i nevolja, uz podviţničke napore i napuštanje svega svetskog, što [odlikuje] istinski put ka nasleĎu Carstva nebeskog (2, 74) Iako je donekle smelo, reći ću vam apostolskom reĉju: Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: Radujte se (Fil. 4, 4). Radi ĉega? Stoga što vršite delo Boţije, što ste se obukli u monašku shimu, što stojite pod zakonom poslušanja i ispunjavate ga svakodnevno, što skorbite, što trpite teskobu, što patite, što ste tuţni, što postite, što bdijete, što spavate na goloj zemlji, što ste u naporima i zamorima na delu vašeg poslušanja, što odsecate svoju volju, što prihvatate neoĉekivanost zapovedanja, što ne perete telo, što nosite dronjke, što imate prljavu odeću i obuću, što (dodaću) [prihvatate] epitimije [tj. kazne] i odluĉenja, što ste u neprestanom sukobu, pod udarcima i ubodima, ujedima i ustrelima kojima vas vidljivo i nevidljivo podvrgavaju demoni, tj. blud, lenjost, 143

prejedanje, nepostojanost misli i ţelja i druge neizbrojive strasti. Sudite sami da li sam ispravno rekao: Radujte se svagda. Da, bratijo moja, vi ste blaţeni i triblaţeni stoga što ste izabrali i što volite da sve trpite radi Boga. A šta proizilazi iz reĉenoga? U budućem veku će u vašim srcima zasijati pravda i mnoštvo mira, ţivot, radovanje, veĉno uspokojenje, usinovljenje i nasleĊe Carstva nebeskog. Vi blagoumno, blagopohvalno i bogoblaţeno traţite i ištete da zamrzite svet i sve što je u svetu, vi ste se otrgli od roditelja, braće, srodnika, prijatelja i poznanika, vi ste ostavili gradove, sela, polja, domove i otadţbinu, vi ste se prilepili uz jedinoga Boga, sluţeći, predstojeći, radeći i neprestano pojući blagom i preblagom Vladici, vi ne govorite o ocu i majci, vi se ne starate o ţeni i deci, vi ne brinete o robovima i robinjama, vi se ne uznemiravate zbog sticanja i imanja, vi se ne borite oko ĉinova i odlikovanja, vi se ne paštite oko jela i iskriĉavih vina i drugih telesnih zadovoljstava. Vi [ne brinete] ni o ĉemu zemaljskom i truleţnom, nego jedino o bogougodnom ţivotu i nasleĊu veĉnih dobara na nebu, koja su nam obećana. Niste li dostojni da vas Bog zavoli? I zar vas neće dostojno nazvati sinovima? I zar neće u onaj dan da vam dostojno kaţe: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34). Takvi su podvizi vaši, takva vaša iskanja i takve nade. Stoga ću opet reći: Radujte se svagda. 143. On podviţnički ţivot uporeĎuje sa trkalištem, dajući podrobne pouke o uspešnom završetku trke i dobijanju nagrade (2, 76) Naš podvig je sliĉan trĉanju na trkalištu, kao što ukazuje sveti Pavle (1. Kor. 9, 24). MeĊutim, na njemu se odreĊuje neznatno prostranstvo i kratko vreme. U našem podvigu se, pak, put prostire od zemlje do neba i vreme odreĊuje celim ţivotom, posle koga se razdaju venci pobednicima. Posmatraĉi našeg takmiĉenja su hiljade svetih anĊela. Podvigopoloţnik je sam Vladika svih, koji sedi na nepristupnom prestolu slave svoje. Protivnici su nam podmukli demoni koji se na svaki naĉin staraju da nam postave prepreke, da nas sapletu i pogube. Sudeći po svemu, vi i sami vidite da mora da budemo paţljivi i oprezni, briţljivi i neumorni kako bismo dobro zapoĉeli trĉanje i kako bismo ga dovršili. Mi nemamo koristi ukoliko samo zapoĉnemo i ukoliko sa mladalaĉkom ţivošću i muškom postojanošću ne nastavimo dalje? Pa ni reĉeno ne oznaĉava pobedu ukoliko sa istom revnošću i naprezanjem ne budemo trĉali do same smrti, ĉak i ako nam se ţivot oduţi. Bratijo i oci, trĉimo i stremimo napred, ištući pomoć i silu odozgo od ĉovekoljubivog Boga kako bismo dobro pretrĉali i uspešno dostigli naznaĉenu crtu i cilj. Reĉ Boţija nam je ukazala na strašan podvig, obećavajući neizrecivu radost i slavu onima koji dobro trĉe i pobeĊuju, a nemarnim i lenjivim, koji se ne miĉu sa mesta, koji se zaustavljaju pred preprekama i samovoljno skreću sa puta - preteći najţalosnijim i uţasnim udelom. Gospod govori: Ko ima uši da ĉuje, neka ĉuje (Mt. 11, 15). Ĉujte ĉeda i pazite. Hodite bodro i pazite sa opreznošću, znajući da su lukavi demoni uvek spremni da nam prepreĉe put i pripreme nam saplitanje. Znajte da niko ne moţe da trĉi dobro ukoliko se ne obnaţi od svega izuzev naprsnika vere. Ja ne mislim samo na ostavljanje svega spoljašnjeg imanja, već i na odstranjivanje unutrašnje raznovrsnosti i zemaljskih ţelja. U našem takmiĉenju niko neće imati uspeha ukoliko ne obuĉi telo da je zadovoljno neznatnom hranom i pićem, ukoliko se umesto jelejem ne umasti ĉvrstinom i neumornim trpljenjem, ukoliko pred primanje shime ne proĊe ispitujuća upraţnjavanja kao neki gimnastiĉki kurs. U vreme trĉanja niko ne treba da smeta drugim sapodviţnicima, da im zavidi ili da ih kleveće. Um i 144

oĉi treba da su ustremljeni ka uspešnom dostizanju cilja trĉanja. Treba usiljavanju dodavati usiljavanje, revnost revnosti, oduševljenje oduševljenju, ne obazirući se ni na desno, ni na levo, ne gledajući na pohvale, ne zavodeći se taštinom, ne padajući u malodušnost zbog umora, prepona i sudara, ne padajući duhom zbog saplitanja kako bi se sve ispunilo prepodobno, smirenoumno, bratoljubivo i iskreno i kako bi se po uspešnom okonĉanju trke udostojili obećanih nagrada od Gospoda našeg. 144. 1) Porevnujmo za svaku vrlinu i čuvajmo se od svega rĎavog, naročito od onoga što liči na dobro; 2) neprijatelj ima mnoge zasede; najbolje sredstvo za njihovo izbegavanje jeste otkrivanje pomisli; 3) protiv svake strasti treba se naoruţati protivstrasnom borbom; kao primer daje se način borbe sa zavišću; 4) savet da se u svemu drţi poredak (2, 77) 1) PriĊite, i mali i veliki, i poĉetnici i starci pokrenimo se ţeljom za opštom koristi i prihvatimo najvatreniju revnost za spasenje, poĉnimo da ĉinimo ono što priliĉi, ištimo ono što je blagotvorno. Oĉistimo se od svake skverni ploti i duha, postanimo izabrani sasudi ĉineći svetinju u duhu, beţimo od sluĉajeva za greh, nemojmo dopuštati gordost, neposlušnost, slastoljublje, teloljublje. Stremimo da se obogatimo vrlinama smirenja, poslušanja, ĉistote i bratoljublja. Odbacimo daleko od srca telesne i slastoljubive sklonosti, presecimo odnose koji ih omogućavaju ne samo sa spoljašnjim, već i sa svojim unutrašnjim, tj. nemojmo imati ni prema jednom bratu veću ljubav negoli prema drugima. Jer, takva ljubav je lukava i mrska Bogu. Iako je po izgledu bratska, ona je po suštini satanska. 2) Vi znate koliko zamki ima Ċavo i kako su vešte njegove podvale. Od njih će se izbaviti samo onaj ko ispoveda pomisli i ţelje i ko ima veru prema svom rukovoditelju, praćenu smirenjem i poslušanjem. Oni koji ne hode navedenim putem padaju, a padali su i ranije, kao što ĉitamo. Oni, pak, koji su sledili navedeni zakon postali su blještave svetiljke u svetu, izbegavši tamu greha i satrvši Ċavola umrtvljivanjem svojih prohteva. 3) Molim vas ljubavlju Gospoda našeg Isusa Hrista da se umudrite na spasenje svoje. Neka svaki preduzme podvig protiv strasti koja ga napada. Na primer, protiv strasti zavisti neka uzme protivzavisni podvig, tj. mrţnju prema ovdašnjoj kratkotrajnoj slavi, s obzirom da se ona raĊa iz ţelje da se pokaţemo bolji od bliţnjeg u ţivosti uma, ili melodiĉnosti psalmopojanja, ili prijatnosti ĉitanja, ili nekom drugom duhovnom ili telesnom sposobnošću. Zaĉevši se, ona saţiţe sporim ognjem, iscrpljuje i izjeda. MeĊutim, kao udovi jedni drugih i s obzirom da smo svi jedno telo, mi treba da se radujemo jedni drugima smatra jući svojim sve ĉime se odlikuju drugi. Svaki se neĉim odlikuje i svi ĉine jedno telo bratstva, koje se svime odlikuje i pokazuje kao savršeno, dok njegova ĉast prelazi na svakog pojedinaĉno. Jedan je lepog glasa, a ti si jakog glasa; jedan ĉita prijatno, a ti brzo shvataš ono što se ĉita; jedan je sposobniji umom, a ti si sposobniji na delu; jedan je korisniji u rasporeĊivanju poslova, a ti si usrdniji na poslušanju. I drugo je mnogo bolje od prvog s obzirom da je ono što samo izgleda da je nešto pred onim što zaista jeste nešto u stvari ništa, Jer, šta je melodija, ili dobar glas, ili ĉitanje, ili brzo delanje, ili lepo pisanje, ili muzika u odnosu na blaţeno i najpoţeljnije smirenje i poslušanje, blagost i prostodušnost, krotost i tihost, nezlobivost i neropotljivost, bogoljublje i dejstvenu molitvu i druge vrline, ĉije sticanje jeste delo proizvoljenja i iskanja. [I onaj ko ih imaj, moţe biti i 145

bez glasa, i bez umeća pevanja, i slabog ĉitanja, i sporog jezika, i kosih oĉiju, i ruţnog lica, i hrom. Na taj naĉin je naš blagi Bog svima uĉinio dostiţnim i dostupnim dobrovrlina, postavivši ga u zavisnost od duševnih raspoloţenja (u kojima se seje, uzrasta i dostiţe savršenstvo), a ne od telesnih preimućstava. 4) Budimo zadovoljni sa onime što imamo i radujmo se onome što poseduje svaki od bratije, sjedinjujući se meĊusobno i spajajući se u ţivotu po Bogu sa svakim blagoustrojstvom. Vidite li, bratijo, da se mnoţimo. Stoga je neophodno da sve meĊu nama bude u poretku. Jer, ukoliko i nešto neznatno istupi iz svog poretka, ĉitav sastav bratstva se pokreće i koleba, gubeći svoju krasotu vrline, kao što biva i sa svakim drugim društvom. Za nas, koji smo se zajedno okupili u ime Gospoda našeg Isusa Hrista i koji se nalazimo u ĉinu anĊelskog ţivota svakako je neizbeţno obavezan potpun poredak u svemu, tj. da bez šuma i smućenja pevamo i molimo se, stojimo i menjamo mesto, sedimo i ustajemo, spavamo i budimo se, ulazimo i izlazimo, pitamo i odgovaramo, sastajemo se i rastajemo se, traţimo i dajemo, sluţimo i primamo uslugu, polaţemo i drţimo, odevamo se i skidamo se, što se svakodnevno ĉini kod nas. Ukoliko se u svemu oĉuva red, svo naše bratstvo će liĉiti na pokojno more koje se pokreće krotkim valovima koje navodi Duh Sveti. Ukoliko se, pak, iz nepaţnje pojavi neki nered, ono će se podići kao od silnog vetra i uragana, premeĉući se i kipeći talasima. Sliĉno se vidi i kod nas kad se podigne šum, vika, smeh i govor, kao nedavno pri razdavanju svete vodice i u vreme odlaska sa trpeze, kada su ĉetiri umirivaĉa jedva uspeli da uspostave normalan poredak meĊu vama. Ne treba tako, bratijo i ĉeda moja. Vi znate šta je reĉeno o volji Boţijoj, tj. da je ne samo dobra, nego i ugodna i savršena (Rim. 12, 2) na blagoustrojstvo mnogih. Ja vam uostalom, nisam izrekao prekor, već napominjanje o ranijem kako bi se unapred izbegli sliĉni sluĉajevi. Gospod mira i Bog svake utehe, koji u poretku drţi sve nebesko i zemaljsko, neka vam daruje silu i krepost za svako dobro delo i pokret, za svaki mir i jednomislije, za svaki poredak i tihost u iskrenoj meĊusobnoj ljubavi kako bismo se u dan otkrivenja Njegovog pokazali kao lik svetih i sabor osvećenih sa svima svetima koji su mu od veka ugodili. 145. Trpeljivi ţivot u opšteţiteljnom poslušanju jeste pravo mučeništvo (2, 78) Ĉuvajte se lukavog opštenja, samouverene samovolje i pogubnog narušavanja obiteljskih ustanova. Naprotiv, u svemu se saobraţavajte sa ustavima koji su predani od otaca. Jer, ono što je kod nas ustanovljeno nije utvrĊeno bilo kako, nego posle ispitivanja od davnih vremena, posle mnogih napora i znoja, po zahtevu i suštini našeg anĊelskog obraza ţivota i na izobliĉenje onih koji drugaĉije misle o zapovestima Gospodnjim. Produţite vašu dobru trgovinu i dovedite do kraja vaš put u Gospodu, maţući se jelejem krotosti i trpljenja i podnoseći svakakve podviţniĉke teskobe, za koje vam se priprema široko naslaĊivanje veĉnim dobrima. O kakvim se teskobama radi? O onima koje svaki dan susrećete: o bdenju i psalmopojanju, trudu ruku, umerenom jelu, umerenom piću, postepenom prohoĊenju poslušanja, o poretku u crkvi i pri hoĊenju, u postupcima, odeći, obući i pokrivalima, o skorbima od lišavanja, od pretpostavljanja, od prezrenja i svega sliĉnog. I ispravno svedoĉe sveti oci, a pre svih sveti Vasilije Veliki, da je stanje poslušanja pravo muĉeništvo. Ipak, pogledajte kakva ćemo dobra i kakvu nagradu zbog njega dobiti. Neuvenljive vence, nasleĊe Carstva nebeskog, usinovljenje, netruleţnost, besmrtnost i svako drugo nezamislivo blaţenstvo. Imajući takva obećanja, bratijo, sve više podnosite 146

predstojeći trud podviţništva, ne strašeći se mogućih pokliznuća ponekih i ne padajući duhom zbog teškoća i ţalosti radi ţivota po Bogu. Jer, ukoliko se ovde ne ţalostimo, u onaj dan nećemo biti obradovani. Ukoliko ovde ne pretrpimo teskobu i ne zastenjemo, u budućem veku nećemo susresti prostor i veselje. I ukoliko više ovde budemo ţalosni i skorbni, onevoljeni i ugnjeteni, utoliko ćemo veće utehe susresti. Umesto ţalosti dobićemo radost, umesto siromaštva - bogatstvo, umesto malih zemaljskih imanja - mnoga imanja nebeskih riznica, umesto telesnih bolesti - duševno blagoustrojstvo, umesto ostavljanja sveta Gospodnje prizvanje. I kako će nam biti kada ĉujemo onaj blaţeni glas koji nas zove i govori: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34). Mi treba da pretpostavljamo ljubav Hristovu ĉak i kad bi nam predstojalo da svakodnevno umiremo. Predajmo sebe i na bijenje, i na vatru, i na seĉenje, i na trpljenje svakakvih muka, kao što su trpeli i sveti muĉenici. Jer, nije samo njima priliĉilo da vole i ljube, nego i nama. I njihov podvig i stremljenje nisu razliĉiti, s obzirom da smo jedne prirode, tj. Boţija sazdanja, koja su u svet uvedena radi jednog cilja proslavljenja Boga kroz ispunjavanje Njegovih svetih zapovesti. Odsecanje udova, prolivanje krvi i muke tirana nisu uvek i svuda postojali. Mi smo se udostojili da stupimo u sadašnji podvig visokog ţivota u poslušanju i prihvatimo muĉeništvo na drugi naĉin: umesto odsecanja udova mi odsecamo svoju volju, umesto prolivanja krvi mi izbacujemo grehovne pomisli i ţelje, umesto tiranskih muka mi trpimo napade demona i neprijatnosti od strane sveta. Stoga nije isprazna naša nada da ćemo u budućem veku dobiti isti udeo sa svetim muĉenicima. 146. Povodom zemljotresa on pominje potres neba i zemlje poslednjeg dana i daje odgovarajuću pouku (2, 79) Posle juĉerašnjeg zemljotresa nama je najumesnije da upravo o njemu govorimo, tj. da kaţemo zbog ĉega se on dešava. MeĊu Jelinima jedni govore jedno, a drugi drugo. Nama, pak, boţanstveni David objašnjava, govoreći o Bogu: On koji pogleda na zemlju, i ĉini da se trese; koji se dotiĉe gora, i one se dime (Ps. 103, 32). Kada gospodar svoj gnevni pogled okreće na roba, rob poĉinje da drhti. I kada istinski Vladika svega i Tvorac, pred kojim sve tvorevine stoje kao rob i robinja, ushte da pokaţe svoje pravedno negodovanje zbog naših grehova, Njegovo svevideće oko grozno pogleda na tvar i ĉini da se trese kako bismo se uplašili i ustreptali kao robovi koji su na sebe navukli gnev, te kako bismo postali zdravoumni i okrenuli se ispunjavanju Njegovih zapovesti. Eto, bratijo moja, koliko je strašna sila Njegova, kakvo je projavljivanje Njegovog negodovanja i kakva je jarost gneva Njegovog. I kad je sadašnje takvo, kakvo li će tek biti buduće, u vreme okonĉanja svega? Jer, On sam govori sa opomenom: Još jednom ću potresti nebo i zemlju (Ag. 2, 7) i pokazuje neuobiĉajenost [onoga što će se desiti]. Kakav strah će se ugledati i kakav trepet kada zemlja da sve od veka umrle, kada se nebo savije kao svitak, kada spadnu zvezde, kada se izmene svetila, kada se zvuk arhanĊelske trube pronese nad svima koji ţive na zemlji, kada sam Boga naš otvoreno priĊe sa hiljadama anĊela i arhanĊela i gornjih sila, koje hode pred Njim, kada se postave prestoli, kada zasedne sudilište i kada nepotkupljivi Sudija i Vladika otkrije sve skriveno i sve što smo preţiveli? Kako će biti kada se po svršetku svega u tren oka proglasi velika i strašna odluka koja pravednike priziva u Carstvo nebesko i veĉni ţivot, a grešnike šalje u oganj veĉni, u strašni bezdan ada, u mraĉni tartar, ka neuspavljivom crvu, na škrgut zuba i sve druge grozne muke? Ko će sve podneti, bratijo? Ko će podneti takav strah i uţas? Ko će opstati pred dogaĊajem koji pritiska i privodi u istupljenje, tj. pred prizorom neba koje se razdire, zemlje koja se trese, 147

mnoštva anĊela i samog Gospoda i Boga, koji na oblacima dolazi da sudi svoj zemlji? MeĊutim, ono što se oĉekuje nije daleko, već blizu. Sudija je pred vratima. Eto Ţenika. Izlazite u susret. I blago nama ukoliko imamo svetle svetilnike ĉistote i jelej milostivosti i ljubavi u dovoljnoj meri. Mi ćemo susresti Ţenika sa radošću i ući u Njegovu loţnicu. Ukoliko, pak, nemamo reĉeno, bićemo odbijeni od vrata. Ona se neće otvoriti na naše kucanje jer smo zlo mislili, dremali i ostali nepripremljeni. Da se reĉeno ne bi desilo sa nama, oni koji spavaju treba da se probude od sna nemarnosti, raslabljeni da ustanu od mrzovolje, pijani da se otrezne od sramnih pomisli, neĉisti dušom da se oĉiste od neumesne pohote koja ih skrnavi i pokolebani dvojedušnošću, izmenjivošću i teloljubljem da utvrde srca krepkom verom. Oni, pak, koji dobro hode neka još bolje hode, svetli neka se još više prosvećuju, ĉisti neka se još više ĉiste, revnosti neka još više revnuju, vrlinski neka još više zavole ĉinjenje dobra, smirenoumni neka još više postanu smirenoumni, poslušni neka budu još poslušniji. Svi sve dobro ĉinimo i ispunimo svaku zapovest da bismo postali dostojni da uĊemo u loţnicu Ţenika duša naših ne beskonaĉnu radost. 147. Sve više napredujmo, revnujući u svakoj vrlini i izbegavajući sve rĎavo, ukrašavajući se podvizima anĎelskog opšteţića po primeru otaca i u očekivanju velikih obećanja (2, 80) Nemojmo sadašnjim delima posramiti podvige koje smo već prošli. Naprotiv, kao da tek poĉinjemo, revnosno ispunjavajmo svaku duţnost i svaku vrlinu, primajući svetlost na svetlost i ushodeći iz slave u slavu. Reĉeno ćete dostignuti ukoliko se ispravno ponašate, ukoliko se obuĉete u odeću smirenja, ukoliko se ukrašavate poslušanjem, ukoliko projavljujete delatnu ljubav i krotost, ukoliko izbegavate samovolju i samougaĊanje (od kojih dolazi smrt), lukavstvo, isticanje i slavoljublje (od kojih dolazi brza pogibao i od kojih su pali svi koji su odvajkada pali na poprištu poslušanja). Sada, pak, kad ste se već oĉistili od svakog trnja, pleve i ĉiĉka, budite dobroplodni i pokaţite novi ţivot, ništa ne unoseći od mudrovanja onih koji se sapliću kako inaĉe ne biste jednako postradali. Svi budite iskreni i ĉisti i blagodušno podnosite uvrede, poniţenja i napade. Svi projavljujte ĉvrstinu u borbi za dobro, uzdrţanje i istrajnost, u ĉemu se sastoji muĉeništvo ţivota u poslušanju. I svi koji ga pretrpe dobiće venac pravde. Goreći ljubavlju prema Hristu i budući oprobani napastima i nevoljama, hrabro podnosite sve što se svakodnevno dešava i prohodite zaista zlatan ţivot naših otaca, koji ne zna za neposlušanje, gordost, protivreĉenje, drskost, uvredu, smutnju i u kome vlada mirno anĊelsko stanje, uspokojeno vejanjem Duha. Vi znate da je ono što vam govorim istinsko dobro. A ako je dobro, onda je i poţeljno. Ako je, najzad, poţeljno, zašto ga ne bismo zavoleli, poţeleli i postarali se oko njega? 148. 1) Dobro se teško vezuje uz nas, a rĎavo - lako; 2) dobri put je penjanje na goru, a grešni put je spuštanje sa gore; 3) treba da gledamo gore i da ne silazimo na zemaljske pomisli; 4) mi imamo razne darove i razne pomisli; nagradu ćemo, pak, dobiti po usrdnosti i trudu; 5) blagodušno podnosimo sva lišavanja, neudobnosti, teškoće i skorbi; jer, mi smo se i rešili na njih; oni su istinski put ka spasenju (2, 81) 1) Obiĉno se dešava da onaj ko govori o grešnom jednom ili dvaput, slušaoce podstiĉe na zlo. U odnosu na dobro [je drugaĉije]: onaj ko mnogo puta kaţe nešto 148

spasonosno jedva da uspeva da privuĉe poneĉiju paţnju i raspoloţenje. Dobro se teško privija uz ljudsku prirodu, a zlo vrlo lako. 2) Ići dobrim putem isto je što i penjati se na goru: koliko se samo sreće napora, teškoća i neprijatnosti. Naprotiv, grešni put liĉi na silaţenje sa gore: on je lagan i prepreke se ne vide usled brzine hoda. Stoga je na dobrom putu neophodna i naroĉita marljivost, i rukovoĊenje i predostroţnost. Ništa zemaljsko i truleţno ne treba imati uvidu, nego samo nebesko i veĉno, ukoliko ţelimo da ushodimo, a ne da silazimo. Kod onog ko se penje na goru dolazi do nekog pomraĉenja ukoliko pogleda naniţe. I kod onog ko ushodi putem vrlina dolazi do pomraĉenja duhovnog oka ukoliko se paţnjom prilepi za zemaljske utehe. Mi treba da gledamo gore s obzirom da je naša Glava - Gospod Hristos gore i da je gore i naša riznica i veĉni ţivot. Nemojmo slabiti u ushoĊenju, ni padati duhom videći visinu [na koju se treba] popeti. Mi sami nemamo snage da doĊemo do kraja, ali je blizu pomoć Boţija i Njegovo zastupništvo. 3) Mi smo stupili na taj put i napredovali, te svako od nas, saglasno svojoj revnosti i trudu, stoji na jednom ili drugom stepenu vrline. Mi se meĊusobno duševnim raspoloţenjem razlikujemo više negoli izgledom tela. Jer, jedan sa manje, a drugi sa više topline voli smirenje i poslušanje. Jedan se, opet, odlikuje darom ljubavi prema bliţnjem, a drugi usrdnim staranjem za mnoge, ili za poslušanje rukodelja, ili za poljske i domaće radove, ili za udovoljavanje potreba, na pr. ekonom, skladišnik, trpezar, obućar, krojaĉ i drugi. MeĊutim, svako od nas ide putem Gospodnjim, koji svakoga privodi netruleţnim vencima. 4) Trpeljivo i smireno podnosimo napore, znoj i teškoće delanja, bdenja, posta, psalmopojanja, kao i zimu, neuglednost odeće i ostale neudobnosti. Bog je svedok da mi nije svejedno, da vas ţalim, da saosećam sa vama i da se prema snazi trudim da vam svima pruţim pokoj. MeĊutim, i sami vidite da nije jednostavno odenuti, obući i uspokojiti toliki broj. Uostalom, mi smo i pošli da gladujemo, ţeĊamo, nagotujemo, siromahujemo radi Hristove ljubavi, po kojoj je i boţanstveni apostol ţiveo u gladovanju i ţeĊi, u zimi i golotinji i drugim lišavanjima (2. Kor. 11, 27). Zapravo, i svi sveti su se u koţusima i kozjim koţama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama. . . potucali po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 38). Zar ćemo se mi, koji drugaĉije ţivimo, udostojiti jednake ĉasti sa njima? Nikako. Stoga onaj ko vidi da se nalazi u nekom od nabrojanih lišavanja treba da se raduje što se priopštio ĉasti svetih. Svi tako treba da gledaju na sve i da sve primaju sa blagodarnošću, tj. kao da Bog udeljuje preko onih koji vam udeljuju [neophodno], izbegavajući svako roptanje ili omalovaţavanje. Blaţeni smo, bratijo, ukoliko delujemo na [opisani naĉin], budući da ćemo se udostojiti pokoja na [mestu] gde nema ni bolesti, ni truda, ni lišavanja, ni ţalosti. 149. On izobličava one koji ustupaju nagovorima neprijatelja i padaju, ubeĎujući ih da im se suprotstavljaju i ulivajući im nadu na pomoć Gospodnju (2, 82) Zaĉevši se, nemar postepeno povlaĉi u rov pogibli onoga ko ne pazi na sebe. Onoga kome postaje teško da preuzima svoja dela, ko protivreĉi pri naznaĉivanju poslušanja, ko skreće od njihovog ispunjavanja, neprijatelj puni svojim nagovaranjima i pobuĊivanjima na vršenje prestupnih dela. I pristavši na njih, pada ne samo on, nego i druge navlaĉi na isto. Avaj, šta se radi? Kako demon pobeĊuje? Kako postiĊujemo svoje ĉuvare, svete anĊele? Kako se prebacujemo na stranu neprijatelja, na postiĊenje velikog 149

Boga našeg, dobrog Pastira, koji je sebe dao na Krst i smrt radi našeg izbavljenja? Kako ćemo pogledati u lice Njegovo? Kako ćemo pretrpeti gnev Njegov? Neće se, naime, naći muka koja je srazmerna našoj neĉastivosti. Drugi stiĉu Carstvo nebesko, a nas otimaju naši dušegubitelji. Drugi projavljuju ĉvrstinu muĉenika, a mi se podvrgavamo padu odbaĉenih. Drugi se uzdiţu do nebesa, a mi silazimo do dubina zemlje. Drugi u srca svoja polaţu ushoĊenje po stepenima vrlina, a mi preduzimamo silaţenje po stepenima pogibli. Nećemo li se otrezniti? Nećemo li doći sebi? Da, molim vas, poţurimo na delo, latimo se podviga, potecimo putem Boţijim, izbegavajući uzroke koji dovode do pada i sve ĉineći bogolepno i prepodobno, tj. poslušanje bez rasuĊivanja, neoslabni trud u rukodelju, smirenoumnu veru, otkrivanje svega što se ĉini i misli na ispovesti i brzo odbacivanje nepriliĉnih pomisli. Na samom poĉetku napada demona mi treba da govorimo: "Idi od mene, satano", bilo da nas privlaĉi ka pohotnoj slasti, ili da nas pobuĊuje na odstupanje, ili da nas navodi na lenjost, ili da nas podstiĉe na netrpeljivost, ili da nas nagovara protiv vere. Jer, on uvek i svagde priprema zasede, postavlja zamke, kopa rov. On ne spava i nije lenjiv, te ne traţi ni hranu, ni piće, niti bilo šta drugo. Njegovo jedino delo i danju i noću jeste da pogubljuje duše naše. Prvo i glavno oruţje naše protiv njega jeste otkrivanje pomisli uz Boţiju pomoć i zastupništvo. Nemojmo se predavati raslabljenosti i padu. Neka je on veliki silom greha, neka je podmukao u naĉinima navlaĉenja na zlo, neka je zloban po prirodi i pronalazaĉ i vinovnik naše pogibli. Mi ne treba da se bojimo. Jer, od kako je Hristos Bog naš primio telo naše i oĉoveĉio se, on je oslabio i mi pevamo: Neprijatelju nestade maĉeva na kraju (Ps. 9, 7). Jer, Gospod ga je pobedio i nama dao vlast da nastupamo na njegovu glavu. Budući hrabri verom, mi treba da ga smatramo jednakim sa nemoćnim vrapcem, ili ništavnim gmizavcem koji se gazi nogama. 150. Odredivši šta smo, zbog čega smo, gde smo i kuda ćemo otići, on izobraţava odluku strašnog suda i udeo desnih i levih, izvodeći poučni zaključak (2, 83) Napominjem vam da mi treba da razmišljamo, rasuĊujemo i razmatramo šta smo, zbog ĉega smo, gde smo i kuda idemo. Mi smo tvorevina Boţija, delo ruku Njegovih, sazdani po obrazu i podobiju Njegovom. Mi imamo vlast nad svime što postoji pod nebom, kao što je pisano: Sve si potĉinio pod noge naše (Ps. 8, 7). Mi smo drugi posle anĊela, s obzirom da su oni prvi po prirodi. Zbog ĉega smo? Radi slave sile Njegove, sliĉno anĊelima, putem vernog ispunjavanja svih zapovesti Njegovih. Jer, mi smo samo nešto malo umanjeni od anĊela (Ps. 8, 6). I bićemo još manje umanjeni kada se svuĉemo od truleţnosti i obuĉemo u netruleţnost. Gde smo mi? U mestu izgnanstva zbog praroditeljske nesavesnosti, neposlušnosti i slastoljublja, koji su prešli i na nas, njihove potomke. Stoga treba da plaĉemo i ridamo, ţalostimo se i stenjemo, pomišljajući da smo izbaĉeni iz prelepog obitališta, iz anĊelskog prebivanja i iz blaţene rajske utehe. Gde ćemo otići? U tamošnji svet, u triblaţeno anĊelsko prebivalište, u svetlu stranu, u neveĉernji ţivot pošto na strašnom svesvetskom sudu Sudija svih i Bog u jednom trenutku rasudi sve i svakome da po delima njegovim. Onima koji su ĉuvali zapovesti On će dati stojanje sa desne strane, neizrecivu radost, okušanje veĉnih dobara i Carstvo nebesko, dok će one koji ga nisu poslušali i koji su iz nemara i slastoljublja ĉini zlo, tj. blud, preljubu, otimanje, zavist, ubistvo, raspuštenost, neĉistotu, odstupništvo, gordost, taštinu i sve druge vidove zla, predati veĉnim mukama, ognju najkrajnjem, otrovnom crvu, najcrnjoj tami i tartaru bez dna u saglasnosti sa njihovim gresima. Onaj ko premudro [reši] da dobro prinudi prirodu i 150

sve hrabro pretrpi, pa ĉak i umre za dobro, ukoliko je neophodno, u onaj dan će se prosvetiti kao sunce. On će se naći meĊu svetima, u saboru anĊela, u veselju muĉenika i u naslaĊivanju proroka i apostola. MeĊutim, teško onome ko zbog trenutne telesne slasti, zbog svetoljubive naravi, zbog brzoprolaznih i ništavnih zadovoljstava dopadne u nesretni udeo stajanja s leve strane, tj. pod nemilosrdnu odbaĉenost i nepovratno slanje na beskrajne muke i nerazrešive uze, gde se jedino ĉuje: "Avaj", i: "Teško nama". I [tamo] nema izbavljenja, izmene i ĉovekoljublja ni od Boga, ni od anĊela, ni od svetih u vekove vekova. O reĉenome pomišljajte svi, bratijo moja, i oni koji dobro hode i oni koji se sapliću, i silni duhom i malodušni, i oni koji su napred i oni koji slede, i vrući i hladni, i bogati i siromašni vrlinama, i uopšte - svaki ĉovek, svaki rod i svaki jezik. Pobrinimo se i mi o reĉenome, prihvatimo dobre odluke i potecimo putem Boţijim bodro i napregnuto, odbacivši svaku strast kao zarazu. Podignimo ruke naše Bogu koji spasava, izjavljujući spremnost da svakodnevno trpimo muĉeništvo, tj. prolivanje krvi, odsecanje udova, struganje tela, lomljenje kostiju, a ne samo lišavanje od hrane ili slatkog pića, lepe odeće, dobro sašivene obuće, ĉasti predstojanja i ostalog sliĉnog, o ĉemu je smešno i govoriti. I dobro poţivevši ovde u ĉinu našeg zvanja, u smirenju i poslušanju i verno oĉuvavši svoje zavete, mi ćemo iz ovdašnje tamnice izaći sa radošću i sa smelošću stati pred lice Boţije da sa dobrom nadom dobijemo dobra koja su obećana onima koji su ţiveli u slavu Njegovu. 151. Iz priprema za natecanja na svetskim poprištima on izvodi pouke i za one koji se podvizavaju u nevidljivoj duhovnoj borbi (2, 84) Pogledajmo kako se pripremaju za takmiĉenje na svetskim trkalištima kako bismo se u poneĉemu pouĉili u odnosu na naše podvige. Po nastupanju vremena za narodno gledalište, pa ĉak i mnogo ranije, oni koji će se takmiĉiti vreme ne provode uzalud, već se unapred veţbaju u onome u ĉemu će se takmiĉiti, stiĉući iskustvo u svemu što predstoji, drţeći odgovarajuću umerenost u hrani i izbegavajući jela koja ne doprinose uspehu, kao što se i njihovi razgovori tiĉu jedino budućeg natecanja, tj. [razmatranja] kako da se istupi i naĉini prvi korak, kuda se potom uputiti i ko na koga da napada. Koliko je samo kod njih staranja i briga. I zbog ĉega? Da bi pobedom stekli truleţne vence i dobili ustanovljene nagrade, te da bi gledaocima i prijateljima pruţili zadovoljstvo pri posramljenju pobeĊenih. [Vidite] li koliko je kod njih prethodnih napora i razmatranja? Kakav tek mi treba da imamo podvig, kakvo staranje i opreznost i kakvu neprestanu brigu o svemu! Jer, naš neprijatelj, protivnik i suparnik nije neiskusan, niti neznalica, niti nemaran. Naprotiv, stojeći nasuprot nas, on razmišlja kakvu zamku da nam spremi, kako da nam priĊe, kako da nas napadne, kako da nas odbije, kako da nas ustreli i kako da obori bednog monaha. Zar nam stoga ne predstoji veliki podvig? Zar ne treba da imamo veliko staranje i marljivost? Ne treba li da, podigavši ruke gore, prizivamo: "Gospode, pogledaj iz svetog staništa svog i podigni silu tvoju, i doĊi da nas spaseš (Ps. 79, 3). " I zaista, [treba prizivati] sa smirenjem i skrušenošću srca, sa uzdanjem i hrabrošću, sa iskrenom verom i proverenim poslušanjem. I neće ostaviti Gospod podviţnika vrline koji ga priziva u pomoć reĉima: U Njega se pouzda srce moje, i pomoţe mi, i procveta telo moje (Ps. 27, 7). I ko će se protiviti ukoliko On pomogne. Ko će imati silu da obori? Niko. Ĉak i da bude hiljade neprijatelja, takav se neće uplašiti, već će ih imenom Gospodnjim odbiti i rasterati. Budite hrabri. 152. 151

Primerom zemljoradnika, moreplovca, trgovca i putnika on podstiče na revnost oko sticanja duhovnih dobara; pomenuvši smetnje od strane neprijatelja on uliva nadu u uspeh uz pomoć Gospoda Spasitelja, koji priprema i ustrojava naše spasenje, ukoliko se pokaţemo dostojni Njegove pomoći (2, 85) Zemljoradnik, moreplovac, trgovac i putnik se trude i staraju danonoćno, umaraju se i iznemogavaju sa ţeljom da dostignu svoj cilj. I dostiţu ga. MeĊutim, naša zemljoradnja, naša plovidba, naša trgovina i naše putovanje je od njihovih udaljeno kao istok od zapada, ili bolje - kao nebo od zemlje. Stoga i naši napori, podvizi i znoj treba da su mnogo prevashodniji, revnosniji i neprestaniji. Stoga i sveti David sa ĉuĊenjem uzvikuje: Ko će uzići na goru Gospodnju, i ko će stati na mestu svetom Njegovom (Ps. 23, 3). I opet: Ko će mi dati krila kao golubu, i poleteću i poĉinuću (Ps. 54, 7). Mi se trudimo, malo jedemo, malo spavamo, odstojavamo sluţbe i molimo se u keliji, ĉitamo, slušamo, pevamo, vršimo rukodelje, smiravamo se, vršimo poslušanje i sve trpimo. Zbog ĉega mi ipak ne dostiţemo ţeljeno i nemamo uspeha? Zbog pregrada našem spasenju koje postavlja naš neprijatelj - Ċavo. Od dana ovoga veka pa sve do danas on ustaje na naš rod smetajući mu da se uspne na nebo, sa koga je on rinut zbog prevaznošenja. Ipak, bratijo, nemojmo biti mrzovoljni i nemojmo padati duhom zbog teškoća našeg ţivota. Jer, mi imamo Boga kao Pomoćnika i Zastupnika, koji podiţe sa zemlje siromaha, i sa Ċubrišta uzdiţe ubogoga (Ps. 112, 7), koji opasuje snagom nemoć naše prirode (Ps. 17, 33) i pobeĊuje našeg kušaĉa, neprijatelja. Nemojmo biti malodušni videći koliko malo moţemo uĉini svojim silama. Jer Vladika svih, Bog više brine o nama negoli što ţenik voli svoju nevestu ili što se roditelj stara o svojoj deci. On se stara o našem spasenju i raduje se našem dobrom ponašanju. On otvara oĉi našeg uma, pokazuje mu svetlu krasotu svoju i svoju ţeljenu lepotu, pod anĊelskim svetlovodstvom ga uzvodeći ka zrenju neba i svega što je na nebu i ĉuvajući ga od nevidljivih neprijatelja pod krovom krila svog Boţanstvenog promišljanja. I zašto mnogo govoriti? Iz ljubavi prema nama grešnima On je blagovoleo da ostavi Oĉeva nedra, da prekloni nebesa, da u uniţenju siĊe ka nama i da postane Ĉovek, budući Gospod svih. Sve drţeći slovom svojim, preproslavljen i preuznesen, On je postao Mladenac, roĊen od skromne Majke, premda je Onaj koji sve bogati. Vrhunac tajne je Njegovo primanje Krsne smrti za nas posle strašnih strasti, kao i tridnevno Vaskrsenje, kojim nas je izbavio iz ruke zmije i dao nam silu da je satiremo kao skakavca koji puzi. Koji je otac toliko zavoleo sina, ili mati kćer, ili muţ ţenu, ili prijatelj prijatelja? Jer, On je za nas ljubljene toliko pretrpeo i postradao. Slovom ne moţe da se izrazi i umom da se izmeri Njegova prevelika ljubav i blagostinja prema nama. Zavolevši nas i postradavši za nas, On će svakako biti i naš Pomoćnik svakog dana i ĉasa. On je naš Zastupnik i Pribeţište ukoliko sami ne odstupimo od Njega. Znajući reĉeno, pobrinimo se da budemo verni Gospodu, da ponesemo svaki podvig, da hrabro podnosimo sve skorbno i ĉinimo sve što nam je zapovedio i On će nas uĉiniti pobednicima u borbi sa neprijateljem, dajući nam da bez prepreka dostignemo ţeljeni kraj. 153. On pokazuje kako je blaţeno sluţiti Gospodu; pomenuvši da su bratija zbog toga i stupili u obitelj, ostavljajući sve, podstiče ih rečima Gospodnjim: Traţite i naći ćete. . . trudeći se smireno u manastirskim poslušanjima, koja su po izgledu ţitejska, a po duhu - duhovna (2, 86) Ima li šta krasnije i blaţenije od sluţenja Bogu ţivome u prepodobiju i pravdi, od ĉišćenja duše i tela, od ĉuvanja od svakog greha, od ţelje za budućim dobrima, od 152

svagdašnjeg uznošenja od sveta ka nebeskom, od posedovanja duše koju nije ulovila ni jedna strast i koja poput ptice preleće sve zamke Ċavolje, leteći u visinama? Takav se uvek veseli i raduje, naslaĊuje i ushićuje, već odavde zapoĉinjući sa okušanjem zaĉetaka budućeg sveblaţenstva. I vi ste radi toga izašli iz sveta i došli ovamo, radi toga ste se odrekli sveta i svega što je u svetu, radi toga ste postali stranci i došljaci i otuĊili se od domovine, roda i srodnika, radi toga ste postali drugi po izgledu i naĉinu ţivota i odvojili se od svih briga i staranja ţitejskih. Prihvativši blagi podvig, vi treba da ištete da biste dobili i da stremite da biste dostigli ono što je poţelela duša vaša. Jer, Gospod govori: Koji traţi, nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se (Mt. 7, 8). Vi ištite i ni o ĉemu drugom se ne starajte i ne marite. I premda se zanimate obiĉnim svojim poslušanjima, vi nemate svetovna i ţitejska zanimanja budući da ne delate iz strasti i po svojoj volji i radi ugaĊanja telu, već radi svetog duhovnog bratstva, po poslušanju i zapovesti i ponajpre radi bogougaĊanja. Bog će primiti vaš trud kao ţrtvu i svepaljenicu. I blaţeni ste vi, bratijo, što ste izabrali anĊelski naĉin ţivota koji vodi u nebeski Jerusalim, ĉiji je Sazdatelj i Stvoritelj [sam] Bog. Hodite dobro ukrepljivani blagodaću i ukrašavajući se vrlinama skrušenosti, poslušanja, smirenja, spremnosti na svako delo, izbegavanja roptanja, te bdenja i molitve.

154. 1) Pomenuvši da ga opterećuje breme nastojateljstva, naročito pri misli da treba da da odgovor za svakoga, on moli da mu pomognu; čime napredovanjem u monaškom ţivotu; 2) potom odreĎuje šta se moţe smatrati napredovanjem; 3) najzad priziva da se razmotri da li napreduju, ukazujući na obeleţja naprednih i nenaprednih (2, 87) 1) Šta mislite kako se smirena duša moja odnosi prema mom nastojateljstvu nad vama? Moţe biti da mislite kako se uznosim zbog svojih kratkih pouka koje vam upućujem, nadajući se da njima u potpunosti ispunim duţnost nastojateljstva. Ipak, reći ću vam da u iscrpljujućem i muĉnom nespokojstvu provodim dane bednog ţivota svog, ne uspokojavajući se samo govorom o uzornom ţivotu, već ţeleći i da na delu vidim sam ţivot. Stoga svakodnevno idem meĊu vas i gledam na vaše ponašanje, tj. kako se obraćate jedni drugima, kako se drţite, kako pitate i odgovarate. Iz svega reĉenoga i iz pogleda vaših oĉiju i izgleda lica ja saznajem nastrojenje duše svakoga. I radujem se, tešim se i oduševljavam nadom kad naĊem nekoga ispravnog, a ţalostim se, skorbim i uzdišem kad naĊem suprotno, pretpostavljajući da ga je strast nadjaĉala. I ja ne mogu drugaĉije. Zar ja nisam duţan da dam odgovor za svakog od vas? Ko moţe ostati ravnodušan ukoliko pomisli na reĉeno? Ko neće zaplakati, uplašiti se i ustreptati? Veliko je i strašno da ĉovek stane pred Bogom, neumoljivim Sudijom i da pruţi odgovor o svojoj pastvi, tj. da li se saĉuvala u ĉistoti i neporoĉnosti, da li je ispravno hodila u svim savetima Boţijim i u svemu duţnosnom i u odnosu prema Bogu i u odnosu prema bliţnjem. Ja sam vam sve rekao da biste saznali za skorb moje duše, da biste se saţalili na mene i pomogli mi. Ĉime? Sve većim stremljenjem ka napretku u ravnoanĊelskom ţivotu našem. 2) Mi ne treba da se zadovoljimo [ĉinjenicom] da se razlikujemo od svetovnjaka, već treba u savršenstvu da sledimo ţivot otaca naših, Mi ne treba da se zadovoljimo [ĉinjenicom] da prevazilazimo ponekoga iz našeg ĉina, već treba da revnujemo da se izjednaĉimo sa najsavršenijima. Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih (Mt. 22, 14). 153

TakoĊe, svoj napredak ne treba da merimo duţinom vremena, misleći na mnoštvo godina koje smo proveli u monaštvu, već treba da gledamo da li dugotrajnosti vremena odgovara i broj i stepen naših vrlina. I ne treba imati u vidu da je još jedan dan prošao, nego [se pitati] da li je još neko delo smešteno u nebesku skrivnicu na utvrĊenje duše u budućem ţivotu i da li je makar nešto malo dotato u ĉišćenju duše i pobeĊivanju strasti koja nas muĉi. Na taj naĉin monah po imenu dolazi do monaha na delu, oslobaĊajući se tame strasti i uza navika, ĉime duši i umu daje mogućnost da slobodno streme ka Gospodu, Njemu jedinome pruţajući ljubav i jedino sa Njime ţeleći opštenje. 3) Neka svako razmotri da li u sebi ima ono što traţi, ili je još rob strasti, uznik grehova, zarobljenik pomisli, usled ĉega je neuravnoteţen u reĉima, delima i pomislima, što se projavljuje u neposlušnosti, gordosti, roptanju, svadljivosti, samoopravdavanju, svojevoljnosti i prvom od zla - neverju. U onome, pak, ko se kreće ka ţeljenome i ko uspeva u borbi sa strastima projavljuje se svako dobro delo i svaki savršeni dar, tj. krotost, mir, ljubav, saosećanje, izbegavanje roptanja, smirenoumlje, izbegavanje zavisti, blagodarnost, trpljenje, molitva, psalmopojanje, bdenje, skrušenost, prolivanje suza i svako drugo pohvalno dela nje i raspoloţenje. On ne ište prvenstvo, već beţi od njega. On ne ţeli dopadljivo rukodelje, već ono koje naznaĉi otac. On odseca svoju volju i [prima] i poslušanje u kuhinji, i u bašti, i u polju, i svako drugo. On se ne prepire zbog odeće, obuće, jela i pića, već strpljivo sve podnosi, makar bio odeven u rite, makar se smrzavao i gladovao. On samo na jedno ustremljuje pogled - na sticanje tamošnjeg pokoja. 155. 1) Srčani graĎanin se raduje kad ga car pozove da dobije nagradu; [raduje se] i naš brat Hariton, koga je pozvao Gospod, okušajući sada od neopisivih nebeskih dobara zbog podviga i manastirskih trudova koje je poneo; 2) pomišljajući o tome, ko od nas se ne podstiče na slično, ne obraćajući paţnju na Ďavola koji nas obično (ma kakvo poslušanje nosili) svojim nagovaranjem ili odvraća od dobrih dela, ili ono što je učinjeno pomračuje rĎavim pomislima i osećanjima; 3) nemojmo zaboraviti da vrlina još u ovom ţivotu dobija nagradu, ponekad vidljivo, a uvek - nevidljivo, budući začetak i predokušanje buduće slave i blaţensgva (2, 88) 1) U graĊanskom ţivotu ĉoveka koji je osuĊen na smrt zbog velikog prestupa obuzima strah i trepet kada mu saopštavaju: "Izlazi, došlo je vreme". I za grešnika vest o preselenju u drugi ţivot obiĉno biva strašna i uţasna. Naprotiv, onaj ko oĉekuje nagrade i vence od cara za izuzetna dela koja je uĉinio, svakako oseća radost kada ĉuje glas koji ga priziva na uruĉenje. I pravednik se raduje kada mu anĊeo smrti saopšti da se seli odavde budući uveren da odlazi na primanje dobre nagrade. I mi se nešto sliĉno usuĊujemo reći o bratu našem Haritonu. U skladu sa svojim imenom, on je sa radošću i veseljem izašao iz tela i otišao na mesto pokoja. Eto kako je, bratijo, dobro podvizavati se, eto kako se plodno prisiljavati prirodu, eto kako je blagotvorno trpeljivo prohoditi podviţništvo, eto kako je blaţeno voditi borbu u potĉinjavanju do poslednjeg izdisaja. Jer, za malo godina, ili bolje reći - za gotovo jedan dan (i šta je, naime, drugo sadašnji ţivot u poreĊenju sa beskonaĉnim) reĉeno je našem bratu pruţilo neiscrpno bogatstvo, nezamislivu slavu, neuporedivo veselje i beskonaĉno Carstvo. I sada se on raduje i praznuje, nemajući nikakvo osećanje tuge zbog preduzetih 154

napora radi dobra, već se veseli u horovima prepodobnih, u šatorima pravednih, u dvorovima muĉenika, u gornjem Jerusalimu, majci svih svetih. On sagledava neobjašnjiva i neizreciva dobra, nepristupnu svetlost, besmrtan ţivot i neiskazivo blaţenstvo. 2) Pomišljajući o reĉenome i mi, koji se još nalazimo na poprištu borbe, treba da se podvizavamo, podstiĉemo smelom nadom, revnujemo, razgorevamo srcem, uzdiţemo umom, okrećući se raspoloţenjem od sveta ka nebesima i dajući zavet da ćemo sve ĉiniti i pretrpeti iz ljubavi prema Gospodu. Da bismo dostigli ono što ištemo mi treba da pretrpimo ne samo post i bdenje, spavanje na goloj zemlji, hladnoću i vrućinu, napor i umor, poniţenje i bešĉašće, nego, ukoliko je neophodno, i prolivanje krvi, odsecanje udova, povrede tela i lomljenje kostiju. Da, bratijo, dobro je na taj naĉin misliti i mudro je na taj naĉin dejstvovati. Đavo je otimaĉ i stalno se vrti okolo kako bi od uma našeg oteo prekrasne pomisli i uvukao ga u sujetne svetske pomisli. Nemojmo mu dozvoliti da nas prelesti. Naprotiv, imajući na umu boţanstvena obećanja o kojima svakodnevno ĉitamo, koja u pesmama hvalimo i u molitvama izobraţavamo, provodimo dan za danom, nedelju za nedeljom, mesec za mesecom i godinu za godinom u staranju da svoja dela pred Boga iznesemo ĉista, mirna, mila, neoskrnavljena gordošću ili taštinom ili ĉovekougaĊanjem. Bilo da oremo, bilo da kopamo, kuvamo, tešemo, ĉuvamo, tovarimo, sadimo, prepisujemo ili se bavimo nekim rukodeljem, tj. šijemo ili pletemo kotarice, mi treba da se staramo da naše delo Bog uspoštuje kao savršeno, unoseći ga u nebesku skrivnicu radi dobijanja veĉne nagrade. A kvariti svoja dela roptanjem, drskošću, taštinom, smutnjom i protivreĉenjem uopšte nije razumno, pa ĉak ni ljudski, tj. nije svojstveno istinskom ĉoveku. Jer, pravi ĉovek je nešto veliko, sliĉno uvekspominjanom Jovu, koji beše istinski i blagoĉastiv, udaljavajući se od svake zle stvari (Jov 1, 8). 3) Neka svako obrati paţnju na [ĉinjenicu] da marljivog i vrlinskog ĉoveka svi vole, poštuju i slave, ne samo njegova bratija, već i svi koji slušaju o njemu. Jer, vrlina, ĉak i kad je skrivena i kad je vrši nevidljivi ĉovek, po prirodi ne moţe da se ne projavi. Reĉ o njoj će se proĉuti i prozvuĉati svagde, po reĉi Gospodnjoj: Ne moţe se grad sakriti kad na gori stoji (Mt. 5, 14). Ukoliko unekoliko potrpimo u dobrim delima i podvizavamo se, doći će vreme pokoja ne samo u ĉasu smrti, nego i ranije, tj. kad se u nama utvrdi bestrašće. Naime, po reĉima svetih otaca, duša koja je svecelo zavolela Gospoda i kroz poslušanje umrtvila svoje ţelje, dostiţe pokoj i već odavde poĉinje da okuša buduće blagobiće. 156. U Dalmatskoj obitelji su izabrali novog nastojatelja jedino zbog njegovog smirenja; smirenje je istinski vredno, smeštajući u sebe i čuvajući svako dobro; ne traţeći da bude poznato, ono samo po sebi postaje znamenito i slavi se (2, 89) Smatram da bi sada bilo dobro da sa vama pogovorim o juĉerašnjem dogaĊaju. Po nalogu našeg vladike ja sam morao da odem u Dalmatsku obitelj radi izbora novog igumana. Trebalo je da se raspitamo koga hoće bratija obitelji i igumani koji su se sabrali. I svi su jednodušno i jednoglasno ukazali na avu Ilariona. Zbog ĉega i zbog kakvih odlika? Svakako, ne zbog njegovog znanja i zbog ĉuvenosti po ţivotu, već samo zbog njegovog smirenja, bogoljublja, izbegavanja ljudske slave i prikrivanja vrline poslušanjem. Postojao je i drugi [monah] koji je više znao i bio stariji po godinama, ali je bio slabiji u navedenim vrlinama. Stoga su avu Ilariona smatrali ugodnijim Bogu i sposobnim da slovesno rukovodi bratiju. Vidite li, bratijo, koliko je poţeljan dar smirenoumlja? Ono je sveobuhvatna vrlina 155

kojom se iznutra preseca svaka samoumišljenost, kojom se progoni gordost, kojom se satire slavoljublje, kojom se pobeĊuje samovolja, kojom se umrtvljuje slastoljublje i kojom se uvodi krotost, mir, ljubav, sastradavanje, trpljenje i mudroljublje. Ono je izvor vrlina iz koga izvire svaka dobrota. Ono je bogonasaĊeni raj koji daje plod besmrtnosti. MeĊutim, po reĉi Gospodnjoj, ne moţe se grad sakriti kad na gori stoji (Mt. 5, 14). Ni onaj ko je stekao reĉenu vrlinu ne moţe za svagda da se skriva, ĉak i kad bi u obiĉnom poretku bio poslednji, ĉak i kad bi se sakrio pod zemlju, ĉak i kad bi ga neki klevetali iz zavisti. On se, naime, sve više prepoznaje kao svetlost koja zasija na gori i koja na sebe privlaĉi oĉi svih. Sliĉno se desilo i sa sadašnjim izabranikom, usled ĉega su i mnogi spoljašnji izjavili svoje odobravanje sa izborom bratije. 157. 1) Došao je post i doveo u red i spoljašnje i unutrašnje; gledajući na rečeno, ne mogu da se uzdrţim da vam ne kaţem: "Obratite u postojanu naviku takav način ţivota, inače nećemo moći da se spasemo"; 2) neprijatelj neprestano traţi načina da nas pogubi; mi, pak, neprestano treba da mu se protivimo, za šta nam je Gospod dao silu; 3) najbolji način da se pobedi neprijatelj jeste podraţavanje Gospoda u onome ka čemu nas priziva: Jer sam ja krotak i smiren srcem; sav zemaljski ţivot Njegov beše poprište Njegovog smirenja radi nas (2, 90) 1) Uzdrţanje je prekrasno, kao uostalom i poredak u dejstvovanju po Boţanstvenim zapovestima, koji se kroz njega projavljuje. Mi smo ušli u ĉasne dane svete ĉetrdesetnice kao u tiho pristanište, izbegavši talase prethodnih dana. Mi sada mirujemo, bezmeteţujemo, tihujemo, marljivo pohaĊamo hram, poboţno psalmopojemo, trezvoumno prohodimo molitvu, za trpezom se drţimo neraznovrsnosti u jelu i oskudice, i sve drugo ĉineći na spasenje duše. Nama više ne dolaze svetovna lica i mi više ne idemo njima. Ovde ne mogu da se uzdrţim od ţelje da vi, uzevši u pomoć zdravo poimanje dobra, reĉeni naĉin ţivota obratite u svagdašnju naviku kako biste se i kasnije udaljavali od svih puteva koji vode grehu. Jer, [ja ne ţelim] da vi samo pet ili deset dana vodite dobri ţivot, a da potom zanemarite dobro i opet rušite ono što ste ranije zidali, kao što govori apostol (Gal. 2, 18). Neka ne bude sa vama tako, bratijo. Nemojmo se lako menjati da se ne bismo lako okretali po nagovoru kušaĉa. Poţelimo da zadrţimo vrline, dodajući sve više dobrih dela u svom dobrom delanju. Mi treba da znamo da za spasenje nije dovoljno da se kratko vreme dobro ţivi, već da se tokom ĉitavog ţivota istraje u delima spasenja. 2) Kušaĉ, pak, ni danju ni noću ne prestaje da nas napada ustrojavajući podle zasede na našu pogibao. On svagde postavlja zamke i na dušu pušta bezbrojne strele: ĉas golicanje slasti, ĉas raspaljivanje pohote, ĉas uznemirenje i protivan vetar pomisli i prohteva. On smućuje postolje uma našeg kao na nekom moru, te je svako prinuĊen da ispoveda: Da mi Gospod nije pomogao, umalo se ne nastani duša moja u adu (Ps. 93, 17). Potom se on privremeno umiruje, puštajući strelu pohote i nudeći otrov taštine. Oslabivši sa jedne strane oštrinu ţuĉi, on sa druge pogaĊa strelom zavisti, a ponekad sa svih strana podiţe prašinu na smirenje naše. Jer, on ima nenasitu ţelju da nas pogubi. On ide protiv našeg Vladike i besni kada vidi da ushodimo na nebesku visinu, odakle je sam spao zbog gordosti. Stoga su neophodni velika briga i nastojanje, marljivost i usiljeni podvig da bi se pobedila zmija. Gospod govori: Š bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16, 33). Posle Njegove pobede i zbog Njegovog svetog Ovaploćenja, i mi smo dobili silu protiv neprijatelja, kao što je sam rekao: Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraţiju, i 156

ništa vam neće nauditi (Lk. 10, 19). Mi, dakle, moţemo da gazimo sva njegova

ustremljenja na nas i sve mnogobrojne grehovne slasti. 3) Kako, naime? Podraţavajući Onoga ko ga je pobedio. Mi ćemo biti Njegovi podraţavaoci ukoliko se obuĉemo u smirenje i krotost, kao što je sam govorio: Nauĉite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Car i Vladika svih, jedini preslavni i preblagi po prirodi, prihvatio je smirenje i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil. 2, 8). Šta da kaţemo mi? Ili koliko mi bedni i ništavni treba da se smirimo da bismo mu se upodobili? On se odvojio od nebesa i sišao na zemlju. Koliko mi treba da se odstranimo od svega svoga da bismo makar kao senka podraţavali Njega? On je postao Mladenac i bio dojen mlekom, ispunio sve zakonsko i pokoravao se roditeljima, kao što je pisano. Koliko tek mi treba da smo deca zlobom i da se povinujemo igumanima kako bismo makar jednom crtom liĉili na Njega? On je gladovao i ţeĊao, hodio peške i umarao se. Koliko i mi sliĉnog treba da pretrpimo da bi se pomislilo da preţivljavamo nešto kao i On? Najzad, On je primio vreĊanja i udarce, podsmehe i izrugivanja, izdajstvo i stojanje pred sudom, biĉevanje i raspeće, hulu i probadanje rebra. Šta sve mi treba da pretrpimo da bi se moglo reći da ga podraţavamo? Mi reĉenoga treba, bratijo, svagda da se sećamo i da gledamo na Njega, te da se bezmerno smiravamo. Prihvatimo rado ono što nas susreće i što nam moţe omogućiti da ga podraţavamo. Ukoliko, pak, ne susretnemo nešto takvo, potraţimo glad i ţeĊ, podsmehe, uvrede, poniţavanja, nevolju, siromaštvo u odeći, u obući i u svemu drugome. Pokrećući se unekoliko napred, ushodeći, uzdiţući se i uzvišavajući se, mi ćemo dostići u ĉoveka savršena, u meru rasta punote Hristove (Ef. 4, 13). 158. 1) On ublaţava monahe koji su kroz odricanje od sveta napustili naslade i utehe, slične mesopusnim [danima], i koji su prizvani na sluţenje Bogu u svetosti i pravdi, u čemu se sastoji istinsko veselje i neprestani praznik; 2) on ih priziva da se mišlju i ţeljom više ne vraćaju kotlovima egipatskim, uveravajući ih da je naš udeo najblaţeniji; 3) mi treba da ţelimo jedino da nam Bog da da blagodušno podnosimo sve skorbno i teško u našem ţivotu (2, 91) 1) Sada su mesopusni [dani], kada se svetovnjaci predaju jelu i piću, šetanju, igrama i svakom veselju. I šta? Zar mi sebe treba da oplakujemo što nemamo nešto sliĉno? Nikako. Zablagodarimo, naprotiv, Gospodu za sebe, tj. što nas je izvukao iz blata i propasti sliĉnog ţivota i uveo u naše pravo i svetozvanje, u sluţenje Njemu u prepodobiju i pravdi. Nad njima se, pak, podsmehnimo, ili pre - zaplaĉimo stoga što se zavode ništavnim utehama i lišavaju neizrecivih nebeskih radosti. Hodite, obradujmo se Gospodu, uskliknimo

Bogu Spasitelju našem; preteknimo lice Njegovo i ispovedanju i u psalmima uskliknimoNjemu (Ps. 94, 12). Eto dobre svetkovine, eto pohvalnog veselja, eto radosnog

praznika. I mi moţemo ne samo jednom ili dvaput, već uvek sliĉno praznovati i veseliti se u domu Boţijem. Takvo veselje je predukus tamošnjeg blaţenog udela i njegov vesnik. Blaţeni David govori: A ja ću se u pravdi javiti licu tvome, nasitiću se kada ugledam slavu tvoju (Ps. 16, 15). 2) Molim vas da se svojim srcima ne vraćamo obiĉajima opšteg ţivota kao u neki Egipat, niti da se sećamo mesa i kotlova tamošnjih. Naprotiv, obratimo pogled na sebe same i na prekrasan ţivot koji prohodimo i ostvarujemo. Jer, u njemu je ponajviše Gospod zapovedio blagoslov i ţivot do veka (Ps. 132, 3), te istinsko radovanje, nelaţnu nadu i spasonosno praznovanje. Ukoliko pitaju o napretku - mi više napredujemo, ukoliko pitaju o 157

udelu - mi smo izabrali dobri udeo, ukoliko pitaju o blaţenstvu - mi smo postali blaţeni. Pobegavši od sveta i od svega što je u svetu, odbacivši sve sramne i sujetne utehe, odrekavši se braka, raĊanja dece i sticanja mi smo prihvatili devstvenost, lišavanje i odricanje od svoje volje, u ĉemu se i podvizavamo, svakodnevno raspinjući telo svoje i raspinjući se svetu i svemu što je u svetu. Stoga sa pravom moţemo na sebe da primenimo apostolove reĉi: A koji su Hristovi, razapeše telo sa strastima i ţeljama (Gal. 5, 24). 3) Ko je sada blaţeniji od nas? I šta bismo još u ţivotu prijatnije i utešnije mogli iskati? Ništa osim da sve ostale dane našeg ovdašnjeg stranstvovanja trpeljivo i hrabro podnosimo sve teško i neprijatno, te da, saĉuvavši se od padova pri susretu sa vidljivim i nevidljivim iskušenjima, sa dobrom nadom dobijemo pripremljena nam obećanja. Stoga budite hrabri, krepite se, utvrĊujte se i sve blagoobrazno i uredno ĉinite shvatajući veliĉinu tajne naše shime i ţivota koji ona zahteva. [Sećajte] se i ţivota uvekspominjanih svetih otaca naših i ugledajte se na njihove primere. Po njima se oblikujte i preobraţavajte kako biste se zaista nazivali sinovima njihovim i kako biste potom postali sauĉesnici njihove radosti.

159. 1) Bdite nad sobom; jer, neprijatelj moţe iznenada da napadne i da vas pogubi; 2) neki od vas se ponašaju raspušteno; 3) neka se to ne dešava ubuduće; učitelji savetujte da se umesto rukovoditelja ne biste pokazali kao kvaritelji (2, 92) 1) Neka svaki gleda i primećuje da li ĉvrsto i nepokretnostoji na kamenu vere u ispunjavanju svog zaveta i na muĉeniĉkom putu opšteţića, ne skrećući ni na desno, ni na levo, već hodeći carskim putem i ne dremajući dušom kako se ne bi sapleo o kamen pada svojom nogom i kako ništa ne bi ĉinio iz samougaĊanja ili pristrašća. Ja vas vidim, ali ne uvek i ne svagda, što je svojstveno jedino Bogu. I ja ne znam da li se neko od vas, delujući sakriveno po svojoj volji, ili pre - po strastoljublju, rinuo u propast greha na pogibao duše. Bojte se i strašite se i kad plovite po blagoprijatnom vetru, sećajući se na mogućnost brodoloma. Jer, u trenutku moţe da se desi vetar, bura, uragan, pogibao, smrt. Ponekad se ĉini da je mir i pouzdanje, ali se iznenada javi uzbuna, borba, rat i probadanje duše, a ne tela (što je još gorĉe). Lukavi se pritajava privremeno da bi doveo do bezbriţnosti i potom iznenada napada, preokreće pomisao i pogubljuje. Za nas ne sme postojati bezbriţnost, niti vreme za pokoj. Lukavi neprijatelj je potopio na dno mnoge koji su dostigli do samog pristaništa spasenja. I one koji su dostigli do samog svoda nebesa on je zbog izvesnog nemara spustio na zemlju greha. On je opustošio mnoge riznice vrlina, pokrao mnoge duhovne podvige i podviţnike ostavio pustima. Znajući reĉeno, bdite i nemojte dozvoliti dremeţ svojim oĉima. 2) Ja ĉujem da se neki od vas iz samopouzdanja drţe bezbriţno. Oni bestidno gledaju na druge, praznoslove i smeju se. Drugi se hvataju za ruke, ustima dodiruju usta i obrazima obraze, što je dostojno plaĉa. Da li će ko staviti oganj u nedra a da ne izgori svoju odeću? I da li će ko ići po raspaljenom ugljevlju a da ne opeĉe noge (Priĉ. 6, 27). Ni onaj ko ĉini sliĉna dela neće ostati bez pada. RĊavo je takoĊe što poneki ukravašaju svoje lice, štose ulepšavaju, doterujući trepavice i obrve i bojeći se kao bludnice. Oni imaju 158

šivene pojaseve, doteranu odeću, u hodu poprimaju moderne pokrete i izveštaĉeno izgovaraju reĉi. 3) Svima sliĉnima kaţem da ubuduće ne ĉine ništa sliĉno. Inaĉe će uzdom i ţvalama vilice njihove zauzdati reĉ (Ps. 31, 9). Jer, nas je Gospod postavio na izgraĊivanje, a ne na razaranje tih ljudi. Stoga ispunjavajte zakone. Uĉitelji, savetujte ono što je doliĉno svojim uĉenicima i ispravljajte ih. Ja ne govorim iz podozrenja prema vama, ili što je neko trovaĉ umesto lekara, što je pomraĉitelj umesto prosvetitelja, što je zavodnik sa pravog puta umesto putevoditelj ili što je gubitelj umesto spasitelja. Uĉitelji su pred uĉenicima izobraţenje poboţnosti, primer spasenja i slika svakog dobrog dela. Ukoliko se dešava suprotno, neka se uzmu i odstrane takvi kako svoju krastavost ne bi preneli zdravima. Ja sve navedeno ne bih hteo da govorim, ali me neophodnost prisiljava. Ţelim da svi pravo hodimo kako bi se i Bog poradovao našem dobrom ţivotu. 160. Radujući se poretku bratije i [činjenici] da kod njih sve ide po ustavu, pri čemu su svi zadovoljni manastirskom opskrbljenošću, on dodaje da je, uostalom, glavno ţiveti [sa ciljem] da se po smrti uĎe u pokoj Boţiji, čemu i treba sve usmeravati (2, 93) Videći da mu se zeleni polje, koje je svojim rukama obradio i zasejao, zemljoradnik se raduje i veseli. I ja se veselim i radujem zbog vaših duhovnih plodova, premda i ne kao o plodu mojih napora. Ja nalazim pravednim da ispovedam istinu da blagodaću Boţijom sve više napredujete i postajete bolji. I vi sami moţete posvedoĉiti reĉeno. Zar ne vidite poredak, mir i tišinu koji [vladaju] meĊu vama? Zar niste svi ĉvrstom verom i neraskidivim savezom sjedinjeni kao jedna duša i jedno srce? Zar ne revnujete svi oko sve potpunijeg ispunjavanja Hristovih zapovesti? MeĊu vama nema pojedinaĉnog udruţivanja, koje razdeljuje i drobi jedno bratstvo na ugaĊanje neprijatelju Ċavolu. Kod vas nema samougaĊanja i samovolje kojom bi svako ţiveo i delao kako hoće, već vlada jednoobrazni ţivot po Bogu. Kod vas nema [sluĉajeva] da neko ravnodušno luta tamo-amo, na razorenje i rastrojstvo ĉitavog tela bratstva, već po blagovoljenju Boţijem sve teĉe po ustavu i u jelu i u piću, i u bdenju i u spavanju, i u trudu i u odmoru, i u ulascima i u izlascima, i u razgovorima i u ćutanju, i u ĉitanju i u psalmopojanju, i u molitvi i u bezmeteţju, i u odeći i u obući. Doduše, ne daje se svima podjednako budući da nisu svi isti po uzrastu, vaspitanju, stanju, sposobnostima, vrlinama i meri zdravlja. Ipak, svakome se ukazuje duţna paţnja i pruţa neophodno, budući da su svi udovi jednog tela, premda se i ne udostojavaju podjednake ĉasti (1. Kor. 12, 23-24). Ipak, reĉeno nije prvo. Najglavnije je da, dobro svršivši svoje delo, kroz smrt uĊemo u pokoj Boţiji posle znoja i napora ovdašnjeg ţivota i okusimo neizrecivu radost veĉnih i neopisivih dobara. Oĉekujući reĉeno, potrudimo se da sve više napredujemo, da pazimo na sebe, da smo trezvoumni, da smo bodri, da kao po danu blagoobrazno hodimo, da se radujemo u uzdanju, da trpimo skorbi, da se prinuĊavamo na sve dobro, da telo potĉinjavamo duhu, da smatramo ĉašću bešĉašće za Hrista, da prvenstvom smatramo poslednje mesto i da se radujemo uniţenju Gospoda radi. I savršivši put mi ćemo se nastaniti sa muĉenicima i udostojiti se da se u beskonaĉne vekove radujemo sa prepodobnima. 161.

159

Mi pevamo: "Primiću čašu Gospodnju"; ta čaša je prihvatanje mučeništva koje se za nas sastoji u mučnoj borbi sa strastima; mi stojimo na tom putu; dobro ratujte da biste se udostojili odgovarajućih venaca (2, 94) Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao (Ps. 115, 3)? Šta ako ne da [zapevam] Davidovu pesmu sa istinskom rešenošću za ono što se peva u njoj. Ĉašu spasenja primiću i ime Gospodnje prizvaću (Ps. 115, 4). Ĉaša je prihvatanje muĉeništva. Ipak, naše muĉeništvo nije u prolivanju krvi, nego u unutrašnjoj dobrosavesnoj borbi. Ona se sastoji u odbijanju da preklonimo kolena pred Vaalom, tj. da se ne predajemo telesnoj pohoti, da savlaĊujemo sve što se vidljivo i nevidljivo navodi na nas, tj. iskušenja, buru pomisli, vatru pohote i ţelja, teškoću lišavanja, nevolja i poniţenja. Eto dobrih muĉenika. Eto vojnika Hristovih. Eto podviţnika i otimaĉa Carstva nebeskog. Radujte se, budite blagodušni, hrabrite se, dobro hodite, uzlazite iz sile u silu, penjite se na sami vrh vrlina i lebdite u visokim zrenjima. I u reĉenom prebivajte neprestano, sve dok ne doĊe kraj ţivota i prevede vas ka veselju i radovanju koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Blaţen je i preblagosloven onaj ko sluša reĉeno i privodi ga u delo, dodajući oganj na oganj u svome srcu i zapaljujući u sebi plamen Boţanstvene ljubavi koji doseţe do nebesa. MeĊutim, kukavan je onaj ko zatvara svoje uši, ko voli sujetu i traţi brzoprolazne telesne naslade. Neka niko ne traţi samo svoje, već neka gleda ono što je bliţnjeg, smatrajući ga sopstvenim, budući da smo udovi jedni drugima, ĉime radujemo Gospoda, a sebe ĉinimo boljim i savršenijim. 162. 1) On opisuje izgled pokojnika i spominje ono što se vidi u grobnici; 2) potom izlaţe kratki obzor dobrog ţivota pokojnika; 3) najzad izvodi zaključak o čuvanju čistote tela i duše kako bi postali dostojna nevesta Hristova (2, 95) 1) Sećanje na smrt svagda deluje spasonosno, naroĉito kad stojimo pred licem umrlog brata, kao u sadašnjem sluĉaju. Opet pred sobom vidimo ĉudnu tajnu. Onaj ko je pre jednu minutu bio sa nama duhom već više nije sa nama. Onaj ko je sa nama govorio svojim ustima umukao je potpunim ćutanjem iako zvuk njegovog glasa još odzvanja u našim ušima. Kakav ĉudan prizor. Mi ga vidimo i ne vidimo. Njegovo telo se vidi, a njegov duh je odstupio od nas. On leţi bez pokreta i dejstva: nema ni disanja, ni gledanja, ni reĉi. Sva ĉula su vidljiva, ali ni u jednom nema ţivog dejstva. On je kao kamen i kao neka bezdušna stvar. Pogledajmo na mesto poĉivališta ranije preminulih. I šta ćemo videti, bratijo? Pogledajte i pouĉite se. Prah i pepeo. Istrulela tela. Isušene lobanje. Obnaţene kosti. Samo neprijatna ruţnoća i ţalosna i odvratna gomila. Moţe li se razlikovati brat od brata, lep od ruţnog, mladi od prestarelog? Ne, sve je istrulelo i izgubilo svoj izgled. Neka izvoli ko hoće da razmotri gde je pohotna slast, gde naslaĊivanje jelima, gde uspokojavanje snom i sve drugo što se ĉini radi ugaĊanja telu. Gde je stezanje ruku, gde zagrljaj, gde poljubac? Sve je prošlo ovde i sve je sa sobom preuzeo onaj ko je, kao bogataš iz priĉe, reĉeno poslao u ad na potpaljivanje neugasivog ognja. 2) Neka niko od naše bratije ne postrada na sliĉan naĉin. Neće postradati ni naš sada prepodobno poĉivši brat Rafailo, koji je prešao u beskonaĉni ţivot dobro provevši sadašnji u besprekornom povinovanju i poslušanju. Mlad godinama, on je bio sed mudrovanjem. Mali uzrastom on beše veliki duhom. Njegovo unutrašnje dobro nastrojenje je poznato meni, dok je njegovo spoljašnje ponašanje i vama poznato. U njemu je sve bilo vrlo dobro i dostojno svake pohvale. On beše zaista dobar i blagorodan, saĉuvavši bogopodraţavajući obraz. UsuĊujem se da kaţem da je dostojno nosio ime jednog od 160

anĊelskih predstojatelja. Eto kakvu uverenost imam o svom ĉedu. Imajte je i vi, jer je on zaista dostojan. No, obratimo se zapoĉetoj reĉi. 3) I mi ćemo nakon neznatnog vremena preći tamo. Umrećemo i nas će urediti, opojati i sahraniti. Jer, koji je ĉovek koji će ţiveti i neće videti smrti (Ps. 88, 49). Stoga vas molim i preklinjem da ţivimo prepodobno i neporoĉno i da se ponašamo nevino i besprekorno, ĉuvajući ĉistim ne samo telo, nego i dušu. Telo potĉinjavajmo duhu kako ne bi pobesnelo i ustajalo podstomaĉnim pokretima. Obuzdavajmo ga strahom Boţijim kako bi pokorno i smireno bilo zadovoljno merom hrane, pića, sna i odmora koja je odreĊena ustavom i posebnom naredbom. Na dušu pazimo kako se ne bi slagala sa skvernim pomislima i pokretima. Neka ona sva uzleće ka Bogu, sagledavajući jedino Njegovu krasotu stoga što je i sama jedina zaista prekrasna i dostojna ljubavi. Sve ostale krasote su privid i ništa. OgraĊujući je molitvom i psalmopojanjem, mi treba da je predstavimo kao blagougodnu dobrom Ţeniku, Hristu Bogu. Blago nama ukoliko na navedeni naĉin okonĉamo svoje hoĊenje. Mi nećemo umreti, već ćemo biti ţivi, praćeni utešnom othodnom pesmom: "Blaţen je put kojim danas idete jer vam je pripremljeno mesto pokoja". 163. 1) Naša borba je sa duhovima zlobe i sa njihovim voĎom Ďavolom; 2) oni neprestano prave zamke na našu pogibao; i mi treba da se neuspavljivo čuvamo i da im se suprotstavljamo na radost Gospodu i Njegovim anĎelima; 3) tako neizbeţno treba da činimo ukoliko ţelimo da dostignemo bestrašće i da za borbu dobijemo mučenički venac; 4) za uspeh u tome neophodni su smirenje sa poslušanjem, neuspavljiva molitva, paţenje na sebe, svi podvizi samoumrtvljavanja i otkrivanje pomisli (2, 96) 1) Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka (Ef. 6, 12), protiv neprijatelja našeg Ċavola, koji je od poĉetka zloban i koji se na samom poĉetku postanka sveta prokrao u raj i prelestio našeg praoca na prestupno okušanje zabranjenog ploda, ĉime je postao vinovnik njegovog isterivanja iz raja sladosti na ovu zemlju. Od tog vremena iz pokoljenja u pokoljenje on goni rod ljudski, uĉeći ga svakom zlu. On nas i sada svakojako napada, puzeći šišti imaše repom ulagujući se kako bi lakše prevario. On lopovski ulazi i izlazi i lovi duše koje nisu utvrĊene i paţljive. Stoga su nam neophodni veliko trezvoumlje, znatna budnost i ogromna opreznost i marljivost kako nas ne bi napao i ranio. 2) Znajući njegove zamisli i zamke, naoruţajmo se na svaki naĉin i poĉnimo da mu se suprotstavljamo i odbijamo ga ne lenjeći se i ne popuštajući ni sebi, ni njemu, kao što uostalom i on ne odstupa i ne popušta traţeći našu pogibao. Premda mnogo puta dnevno napada i trpi neuspeh, on i dalje nastoji na svome kao da još i nije zapoĉeo da se bori. On iznova napada još silnije, uzevši sa sobom i druge duhove zlobe. Ni mi ne treba da odstupamo i da popuštamo pri svakodnevnim i svakoĉasovnim napadima na nas. Iako smo pokazali već mnogo paţnje i napregnutog usrĊa sa uspehom, mi ne treba da se menjamo. Naprotiv, uvek se protiv njega drţimo iste revnosti, probuĊenosti i protivljenja kako bi se, videći naše silno suprotstavljanje neprijatelju, Bog radovao i veselio zbog nas, kao uostalom i sveti anĊeli Njegovi, koji nam pomaţu na Njegov nalog i mig. 3) Jer, mi još nismo dostigli meru bestrašća i sa njom slobodu od borbe, ĉime bi naš um bezmeteţovao u samom sebi daleko od sukobljavanja. Nju su posle mnogih napora, znoja i podviga nasledili i nasleĊuju neumorni revnitelji. Mi, pak, koji smo još 161

obuzeti strasnošću, treba uporno da prebivamo u podvigu i neprestanom umaranju bez mrzovolje i opuštanja ruku. Imajući uvidu svoju izmenjivost i promenu taktike neprijatelja, mi svakodnevno i svakoĉasovno moramo iznova da zapoĉinjemo. Eto dela onih koji se iskreno podvizavaju. A kakav je kraj? Sveto je dostignuti visinu bestrašća, a blaţeno je ne biti pobeĊen u borbi i uvek opstajati, krećući se postepeno ka visini i savršenstvu. Takav će primiti muĉeniĉku krunu. Jer, vojnika koji se sa polja sukoba vraća sa ranama car ne prezire i ne osuĊuje, već naprotiv pohvaljuje, dariva i odlikuje. 4) Podvizavajmo se kao vojnici Hristovi i svoje vreme smatrajmo vremenom borbe sa neprijateljima, u kome se samo ĉuje zujanje strela i udarci maĉeva. Jer, napisano je: Mnogi nas napadaju s visine (Ps. 55, 3), svaki dan nailaze i vode borbu, stavljaju zamke, kopaju rovove, pripremaju zasede i svakakve druge podvale. Ko će ih izbeći, ko će se sakriti od njih, ko se neće saplesti nogom i ko neće upasti u njihove zamke? Jedino onaj ko ima smirenoumlje u zajednici sa poslušanjem, neumornom molitvom, usrĊem na delu, pokornošću bez protivreĉenja, pokretnošću bez roptanja, neuspavljivom trezvoumnom paţnjom u odbacivanju sramnih pomisli i u prihvatanju dobrih zrenja, bdenjem, psalmopojanjem, poklonima i iznad svega i zajedno sa svime - ispovedanjem vlastite skrivenosti, izbegavanjem drskosti i umerenošću u reĉi. Svim navedenim se naš unutrašnji ĉovek zatvara u tvrĊavu, usled ĉega neprijatelj nema sile da deluje protiv njega, te najzad odlazi. 164. Opis spoljašnjeg izgleda čoveka Boţijeg, tj. istinskog monaha (2, 97) Pazimo na sebe, bratijo, i nemojmo trošiti svoje dane i vreme uzalud. Eto, dan je već prošao i mi ga više nećemo videti, MeĊutim, dela koja smo u njemu uĉinili [svakako] su zapisana. Blago nama ako su dobra, i teško nama ako nisu. Ĉuvajmo svoja ĉula od kraĊe, većinom drţeći pognutu glavu. Neka oko bude paţljivo, nerasejano i neka se ne kreće tamo-amo. Jer, ono što se vidi u oku vidi se i u duši: spoljašnji ĉovek joj sve crta. Neka lice ne bude mraĉno, niti rasejano, već priliĉno i krotko, većinom tuţno i orošeno suzama skrušenosti. Hod neka bude smiren, bez nadmenosti i gordosti. Neka nema podizanja ramena i mrštenja obrva, ni šumnog nastupanja, ni tresenja stasa. Reĉ neka bude prijatna, ni previše glasna ni suviše tiha, praćena ozbiljnošću u oĉima i drugim udovima, bez širenja nozdrva, mahanja ruku i okretanja lica. Jer, ĉovek Boţiji je sreĊen u svemu, budući oruĊe Duha koji obitava u njemu i koji ga upućuje i u govoru, i u gledanju, i u jelu, i u piću. I mi treba da postupamo sreĊeno i po pravilu u svemu: i u odelu, i u obući, pomišljajući da je sa nama uvek i u svim sluĉajevima i pri svim delima prisutan Gospod Bog naš. 165. 1) Navevši reč apostola: Evo sad je najpogodncje vreme, on objašnjava da apostol pobuĎuje našu revnost na graĎenju spasenja; 2) potom dodaje: "Vi tako i činite, blago vama" (2, 98) 1) Ĉemu nas uĉi sveti Pavle i šta savetuje kada govori:Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor. 6, 2). Odbacimo, dakle, dela tame i obucimo se u oruţje svetlosti (Rim. 13, 12). Kao dobri otac i uĉitelj, on nas budi iz lenjosti i odgoni duševni dremeţ od mislenih oĉiju naših, dobro upravljajući naše korake po Bogu i navodeći ih na stazu dobrog delanja. Poslušajmo njegovo boţanstveno uĉenje, ţivahno ustanimo, otreznimo se i potecimo još usrdnije stoga što se dan ţivota svakog od nas već primiĉe 162

kraju. Potrudimo se da se pripremimo da nam bude dobro i da poţivimo u vekove, naslaĊujući se neizrecivom radošću. Jer, teško nama ukoliko nas kraj ţivota zatekne sa nespremnom i nepripremljenom dušom. Ko će nas tada izvući iz ruku dušegubne zmije? Ili, u ĉemu ćemo naći olakšanje kada budemo muĉeni zbog nemara u kome smo proveli ovdašnji ţivot? Stoga neka nas ostave oni koji nas ostavljaju i neka se predaju bezakonju oni koji ĉine bezakonje, tj. oni koji su otišli od nas. Ili bolje - pomolimo se za njih i postarajmo se da ih pozovemo nazad, budući da Bog neće smrti grešnika, nego da se obrati i bude ţiv (Jez. 33, 11). 2) Vi koji blagodaću Boţijom prebivate u podvigu poslušanja i ĉuvate svoje zavete pred Bogom i ljudima treba da se radujete i veselite, budući da vam je pripremljena velika nagrada na nebesima. Vi samo treba do kraja da pazite na sebe i da verno ispunjavate sve što vam je zapoveĊeno u Hristu Isusu, Gospodu našem, kao vojnici koje je On sakupio. Jer, vi Njemu vojnikujete i Njemu sluţite danonoćno, sećajući se Njegove reĉi: "Moj je onaj ko tvori volju Oca mog nebeskog, a ne onaj koji mi govori "Gospode, Gospode"", i apostolskog saveta: Hoćeš li pak da se nebojiš vlasti? Ĉini dobro, i imaćeš pohvalu od nje (Rim. 13, 3). 166. 1) Budite čvrsti u ţivotu i sve trpite kako biste dobili večno blaţenstvo; i kada ga se udostojite, vama će biti ţao što niste još više trpeli; 2) sećajte se i snaţno osećajte dan suda i nagrade i nikada nećete pasti u lenjost i roptanje; 3) onaj ko se drugačije ponaša porobljen je strastima i ima zversku narav, a onaj ko nije - [liči] na anĎela (2, 99) 1) Vama ne treba da se govori onako kako se govori kod drevnih proroka: Ĉućete

sluhom i nećete razumeti, i gledajući nećete videti. Jer, odeblja srce tih ljudi i ušima svojim teško ĉuju i oĉi svoje skupiše (Is. 6, 9-10). Jer, vi ste trezvoumni i bodri, otkrivenim licem odraţavajući slavu Gospodnju (2. Kor. 3, 18). Vi ste otresli neĉistotu pristrašća prema

svetu sa duševnih oĉiju kroz vaš svešteni poslušni ţivot i poĉeli ste da ĉisto vidite stvari, tj. ţivotnu sujetu i neprestano talasanje ljudskih dela u raznim pravcima. Vi ste razumeli da je jedino ĉvrsto i poţeljno dobro vredno ljubavi zapravo Bog, kome treba teţiti vrlinskim ţivotom. Neka je blagosloven Gospod i Bog otaca [naših], koji nas je udostojio da budemo priĉesnici te ĉasti i da vodimo takav mudroljubivi ţivot. Stoga gledajmo gore, gde je Glava naša - Hristos. Mi umom ne treba da predstavljamo nekakve truleţne i brzoprolazne lepote, već nebeske i nadnebeske krasote i okušanje i tešenje tamošnjim neopisivim i neizrecivim dobrima, o kojima ni um nikada nije pomišljao, ni uho slušalo, ni srce maštalo budući da su nemislivo prevashodna. Njih ćete, ja vas uveravam, i vi dostići ukoliko vam Gospod da silu da do kraja trpeljivo podnosite predstojeći podvig. I vi ćete se upokojiti [na mestu] gde nema ni bolesti, ni ţalosti, ni uzdisanja. Tada vi veleglasno zablagodarite Gospodu koji vas je prizvao na taj svešteni ţivot. O pretrpljenim skorbima ne samo de neće biti pomena, već će vam biti ţao što niste imali priliku da podnesete još mnogo veće podvige, skorbi i teskobe negoli što ste podneli. 2) I šta ćemo ugledati onog strašnog dana javljanja Gospoda našeg Isusa Hrista, u koji će otkriveno doći sa bezbrojnim milijardama anĊela i arhanĊela i sesti na presto strašnog suda, sabravši sa ĉetiri kraja zemlje sve narode i svaku dušu, otkrivajući dela tame i objavljujući pomisli srca? Jedni će biti uzeti u radost sa desne strane Gospoda, a drugi otići sa stidom na levu stranu. Jedni će biti uvedeni u svetle obitelji, u raj sladosti, u Carstvo nebesko, a drugi poslani u oganj neugasivi, na hranu crvima, na škrgut zuba, u 163

tamu najkrajnju, u dubinu tartara, u nerazrešive uze i svako muĉenje, saglasno sa svojim gresima? Tada će jedni zasijati kao sunce i poĉeti da se raduju i vesele punim srcem, neućutnim pesmama proslavljajući Gospoda i shvativši kakvom blagom Vladici su dobro posluţili. To su muĉenici, koji su za Njegovo ispovedanje prolili krv, apostoli, proroci, ispovednici, prepodobni i pravedni. Posle njih su arhijereji, jereji, monasi i svetovnjaci koji su pokazali duševno muĉeništvo i koji su poţiveli u dobrim delima, poduhvatima i podvizima. A drugi će poĉeti da stenju i ridaju, "avaj" na "avaj" dodajući i prokletstvo na prokletstvo prizivajući na svoju nesavesnost, vezivani, bijeni i vreĊani odbaĉenim duhovima, i još više sebe osuĊujući i ţigošući, trzajući se u oĉajanju i ne oĉekujući kraja neizdrţivim mukama, koje su odreĊene na veĉne vekove, kao što im je glasno reĉeno: I ovi će otići u muku veĉnu, a pravednici u ţivot veĉni (Mt. 25, 46). Primajući k svesti sve reĉeno, moţemo li se razlenjiti u našim trudovima i znoju? Moţemo li biti malodušni u teškoćama sadašnjeg ţivota? Nećemo li se, naprotiv, oduševiti srcem i razgoreti revnošću koja je plamenija od ognja, do kraja prebivajući verni ustavima našeg samoodreĉnog poslušniĉkog ţivota, ma koliko da košta? 3) Primimo sve reĉeno u svest i istrajmo u njemu, usrdno ĉineći sve na šta nas bude pobuĊivalo. Jer, onaj ko je prema reĉenome ravnodušan, svakako je, budite uvereni, ulovljen strastima, te drema u nemarnosti. On ima opterećeno srce, on je slastoljubiv, on zavidi, on je lakomislen, on je lenjiv, on se kao medved zagnjurio u snove, on jedino traţi šta će da pojede i popije, on riĉe kao lav koji nije zadovoljio svoje zle prohteve, on kao leopard skaĉe sa jednog zadovoljstva na drugo, on kao lisica smišlja kako da dostigne ono što mu srce ište, on postaje zao kao kamila u [nameri] da se osveti bliţnjem za neko sluĉajno oţalošćenje, on rţe kao konj iz pohote prema ţenskim telima i stvarima, on postaje bestidan kao vuk u drskosti na svoje pogubljenje i na pogibao bratske duše. I zašto mnogo govoriti o raznim strastima, zbog kojih se poneki upodobljavaju ne samo zverima, već ih i mnogo prevazilaze svojom zverskom naravi. Onaj, pak, ko stoji na strani dobrih pomisli sija kao anĊeo, luĉenosan je kao heruvim i mnogooĉit kao serafim. On pazi da na njega sluĉajno ne skoĉi dušegubna aţdaja. On je hrabar kao vojnik koji ognjeni maĉ zadivljujuće pomisli iznosi na greh i koji demone opaljuje ţeţenjem uz pomoć blagih pomisli. On kao stalnotekući izvor toĉi ĉiste tokove suza skrušenosti i kao hram Boţiji se izgraĊuje od zlatnih kamenova vrlina. On kao jaglje nezlobivo (podraţavajući svog Vladiku) neće protivreĉiti niti vikati, već će ići i povinovati se ocu i bratiji, ĉak i da mu smrt predstoji. Eto, pokazan vam je ţivot i smrt. Neka svako izabere šta ţeli. 167. 1) Naša borba je sa zlim duhovima; stoga treba da pazimo i da se obučemo u sveoruţje vrlina na koje ukazuje apostol, kojima je data sila da odbijaju i pobeĎuju protivnike; 2) ta borba je mislena i odbija se suprotnim mislima i molitvom Gospodu; 3) ona se iznenada podiţe i naše unutrašnje stanje čini promenjivim, kao što je promenjivo stanje vazduha; rečeno, pak, nije strašno za one koji paze na sebe i krase se vrlinama sa uzdanjem u Boga (2, 100) 1) Po apostolu mi ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12). Stoga mi treba da imamo trezvoumlje, bodrost, briţno staranje, napregnuto usrĊe i samoograĊivanje duhovnim oruţjem, tj. nesumnjivom verom kao kacigom, nepritvornim poslušanjem i 164

nelicemernim smirenjem kao štitom i svakom drugom vrlinom koja moţe sluţiti kao oruţje protiv varalica naših i koja ima silu u odbijanju nevidljivih neprijatelja naših. 2) Borba je velika i strašna, kao što znate, i uvek na dejstvu, ne prestajući ĉak ni u vreme molitve i Svetog Priĉešća. Ona privodi u kretanje i podiţe pomisli o kojima nije lepo ĉak ni govoriti. Smirena, pak, duša, pomisli koje je ranjavaju odgoni sa mrţnjom, protivreĉeći im svetim pomislima i istovremeno se molitvom obraćajući Gospodu. I pomoć od Gospoda dolazi odmah, te Istok sa visine poraţava i progoni aţdaju. Stoga ne treba da smo malodušni niti da ustupamo pri napadima. Jer, pri neustrašivosti srca, um prebiva nedostupan za napade ne samo u vreme Priĉešća, nego i u svako drugo vreme. 3) Neprijatelji napadaju u svako vreme, ĉak i kad ih ne oĉekujemo. Kada smo u dobrom i mirnom nastrojenju u duhu ili odskrušenosti koja nas je obuzela, ili od ĉiste molitve, ili od ĉitanja, ili od nekog drugog sveštenoslovlja, on nas napada, smućuje i koleba nam srce, tj. kao da nas iz pristaništa izbacuje na talase i iz svetlosti dana - u noćnu tamu pomisli. Sa nama se dešava isto što i sa atmosferom u toku dana: ona je jasna pri sijanju sunca, tamna pri nailasku oblaka, pa se opet osvetljava i opet omraĉuje zbog promena u vazduhu. Ne dešava li se isto i sa nama? Mi ĉas svetlimo, sliĉno svetlom danu, od dobrih pomisli, ĉas se pomraĉujemo rĊavim pomislima, da bismo se opet vratili u oblast svetlosti predavši se molitvi ili nekom drugom dobrom upraţnjavanju. [I promene] se ne dešavaju jednom na dan. Promene u vazduhu se ne dešavaju isto kao kod nas. One su prirodne i dešavaju se po zakonima koje je mudrost Boţija ustanovila. Kod nas, pak, one zavise od našeg proizvoljenja i samovlašća. Đavo doduše pokušava da nas liši svetlosti dobrog stanja posredstvom priloga, ali mi imamo silu da ga odbijamo i da Suncepravde uvek osijava naš um, kao što je bilo i kod svetih i kod svih koji dobro ţive. Jer, i sada ima mnogo svetih koji se, kao drago kamenje, kreću po zemlji. Oni se ne odlikuju ĉinjenjem znamenja i ĉuda (s obzirom da se svetost ne sastoji samo u njima), već ĉuvanjem prave vere i taĉnim ispunjavanjem zapovesti Boţijih, iskrenom ljubavlju prema bratiji (u kojoj nema zavisti), radovanjem zbog blagostanja bliţnjeg, stojanjem iznad ljudske slave i svakom drugom vrlinom. Eto kako se projavljuje svetost u svakom ĉoveku. Vi, pak, koji ste izašli iz sveta i raspeli se svetu pored ostalog treba da se odlikujete i nesticanjem i devstvenošću, odricanjem od svoje volje i blagodušnim trpljenjem svih lišavanja i skorbi, koji su nerazluĉni od obraza našeg ţivota. Ţiveći na navedeni naĉin, vi ste sveti i bićete ubrojani u svete, sabor prepodobnih će vas primiti u svoju sredinu i vi ćete se veĉno radovati u šatorima muĉenika. 168. 1) Hodeći svojim putem nemojmo gledati na zemaljsko i brzoprolazno; svoj pogled učvrstimo na nebesko i večno; jer, jedno raslabljuje, a drugo ispunjava hrabrošću; 2) tako su rekli svi oci; tako i mi treba da hodimo, ukrašavajući se svakom dobrotom, odvajajući se od svega rĎavog i čisteći se; neka naš ţivot bude u skladu sa našim imenom (2, 102) 1) Naš ţivot je neki put. I on se ne prolazi za dan, za dva ili za mnogo dana, već tokom ĉitavog ţivota, sve dok se ne preselimo iz ovdašnjeg u budući vek. I neophodno je veliko naprezanje, sila, paţnja i usrĊe kako se ne bi izgubila hrabrost i kako se ne bi prestalo sa hoĊenjem. Jer, veliko je rastojanje i postoje neprijatelji i protivnici koji pripremaju svakovrsne prepone i saplitanja za naše korake po Bogu. Pa ipak, sa druge strane mi za Zastupnika, Rukovoditelja u podvizima i Saputnika imamo samog Gospoda i Vladiku svih i za ĉuvare i staratelje svete anĊele. Gle, neće zadremati, niti će zaspati ĉuvar 165

Izrailjev (Ps. 120, 4). Stoga se svoga puta latimo usrdno, sa usrdnom napregnutošću, sa

plamenom ţeljom, ne gledajući dole, već gore ustremljujući oĉi. Jer, ukoliko budemo gledali dole mi ćemo se razboleti lenjošću, malodušnošću i raslabljenošću usled lutanja naše misli i prilepljivanja našeg srca za sujetnost i slasti ovog ţivota, tj. za blud, stomakougaĊanje, lakomost, gledališta, sujete, ukrašavanja, maštanja i za sve ostalo brzoprolazno i pogubno. Ukoliko, pak, naš pogled utvrdimo na nebeskom i veĉnom, naša sadašnjost će biti skorbna i bolna, puna truda i umora, posta i bdenja, odsecanja volje i lišavanja i svega što je neizbeţno u našem podviţniĉkom ţivotu i napornom poslušanju, ali mi ipak nećemo iznemogavati pod teţinom nadolazeći skorbi, niti ustupati pred strastima koje se podiţu. Naprotiv, mi ćemo sa smelim mudrovanjem trĉati i hoditi gledajući na nebo i uperivši pogled na Boga, stremeći ka Carstvu nebeskom i rajskoj utesi, ka netruleţnoj sladosti, ka neveĉernjoj svetlosti i anĊelskom blaţenstvu. 2) Svi oci su sliĉno trĉali i pobedili: muĉenici, prepodobni, pravedni, blagoĉastivi, bogoljubivi, monasi, svetovnjaci, muţevi, ţene, mladići, starci. Oni su ono što se ovde dešava smatrali izvesnom obukom. Ukoliko ţelimo njihovu slavu i blaţenstvo, i mi treba rado da postradamo u našem bogoljubljenom obrazu ţivota. Zavolimo ga, bratijo, i rešimo da sve pretrpimo i podnesemo sa hrabrim mudrovanjem i neoslabnim nastojanjem, imajući oĉi u glavi, kao što nareĊuje mudri (Prop. 2, 14) i ne ustremljujući ih ka nogama. Jer, oni koji pomišljaju o nebeskom i njime zanimaju um zaista imaju oĉi u glavi, dok oni koji se priklanjaju sujetnom i njime se zanimaju - spuštaju oĉi ka nogama. Bilo bi ţalosno i ĉudovišno kad bi neki ĉovek noge imao na vrhu, a glavu dole. MeĊutim, još je ţalosnije i neĉoveĉnije postradati sliĉno na duševnom [nivou]. Hodimo kao što priliĉi mudrima i onima koji oĉi imaju na glavi, pomišljajući o Bogu i Boţanstvenim stvarima i saobrazno njima delajući. Oĉi u glavi su vera, nada i ljubav, od kojih dolazi krepko trpljenje, ĉistota, bratoljublje, mir, krotost, skromnost, hrabrost, dobro ustrojstvo, uzdrţanje, svaka dobrota, svako cvetanje vrlina i plodonosnost. Kod onih koji misle i ĉine suprotno biva suprotno: neverje, beznadeţnost i mrţnja, od kojih dolazi netrpeljivost, malodušnost, blud i preljuba, drskost, slastoljublje, stomakougaĊanje, lakomislenost, ukrašavanje, smeh, sukob, zavist, ubistvo i svako drugo satansko delo i dejstvo. Mi koji smo Boţiji treba da se trudimo oko Boţanskog, ĉisti - oko svetog, neporoĉni - oko devstvenog, blagoĉastivi - oko prepodobnog, mirni - oko bratoljubivog, skromni - oko nebeskog, nesvetoljubivi - oko nadsvetskog. Neka se poredak ne pretvara u nered, naime kao svetli nemojmo se truditi oko tame, ni kao ĉisti - oko bluda, ni kao blagoĉastivi oko neporetka, ni kao slavomrsci oko taštine. Inaĉe ćemo biti lukavi, bogoborci, besoljupci, dodajući vatru na adski oganj. Kao Boţiji ištimo Boţansko, u skladu sa svojim imenom i zvanjem. Mi smo monasi, stranci, odvojeni [od sveta], devstvenici, nazivajući se slugama Boţijim i anĊelima. I svi podrazumevaju da smo zaista takvi. Neka se ne desi da neko od nas nije Boţiji, da nije tuĊ svetu, da nije devstvenik. Neka niko ne ropće, niti ĉini blud, niti se svaĊa, niti je mrzovoljan, niti malodušan. Jer, veliki gnev Boţiji je blizu i uzvratiće. Bog se ne gnevi toliko na one koji su u svetu rĊave duše, koliko na nas koji svecelo treba da mu pripadamo. I gospodar više negoduje na sluge koji pred njegovim oĉima greše, negoli na one koji su daleko od njega. Gnev Boţiji se ne rasprostire podjednako na sve nas, već projavljuje raznoobraznost. Drugaĉiji je prema onima koji postojano prebivaju u zlu, drugaĉiji prema onima koji se ĉas ispravljaju, ĉas opet padaju, drugaĉiji prema onima koji su tek primili shimu, a drugaĉiji prema onima koji su ostareli u shimi. Jer, onaj ko duţe prebiva u shimi svakako treba da projavljuje izuzetnost u ţivotu. Ukoliko niĉemu ne sluţi, starost je 166

dostojna osude i podsmeha. Jer, zaista je smešno videti sedog ĉoveka kako uĉi u školi zajedno sa decom. 169. 1) Vi ste Hristovi vojnici; vama priliči da ste u svako vreme pod punim naoruţanjem; kakvim; 2) koren sveg zla jeste gordost; treba, meĎutim, ratovati protiv onoga što nas napada trenutno, budući da nije kod svih isti [slučaj]; 316) razne misli o duhovnoj borbi (2, 103) 1) Vi ste vojnici Hristovi. U ratu, pak, treba razmišljati, tj. [videti] šta je neophodno za borbu, te svoje oruţje drţati u poretku kako biste u svako vreme bili spremni da se uhvatite u koštac sa neprijateljem. Vidite da li ste i vi gotovi i u kakvom su stanju vaša duhovna oruţja, tj. da li su otkoĉena, oĉišćena i izribana. [Ja mislim] na maĉ poslušanja, na oklop vere, na kacigu spasonosne nade, na štit smirenja, na tobolac dobrih pomisli i najzad - na kolesnicu, tj. ĉasno telo vaše, koje je ujedno i konj koji treba da je dobro obuĉen za sve, koji ne treba ni da je previše ugojen (inaĉe neće biti pogodan za trĉanje), ni previše tanak (inaĉe će biti slab za neophodno kretanje) i koji treba da dobro nosi uzdu straha Boţijeg kada je upotrebljavaju kako ne bi skretao sa ispravnog smera puta i kako ne bi zbacio konjanika, tj. um svojim neobuzdanim skokovima. Eto kakvim vas uvek ţeli Reč Boţija, budući da je kod vas neprekidan rat, neprestani koštac i svako trenutno streljanje. 2) Ko je meĊu vama srĉan, ko silan, ko vojnik, koji protivniĉke pomisli seĉe na hiljade i koji je ponajpre oborio gordi um, kao nekada boţanstveni David Golijata? Jer, šta biva iz reĉenog? Odbijanje duhova zlobe, tj. mnogobrojnih i raznoobraznih grehovnih strasti. Gordost uma je prvo i poslednje zlo. Zbog nje je sa nebeskih visina i anĊelske svetlosti pala aţdaja, koja nas sada sve iskušava. Iz nje su, kao iz nekog korena, izrasle hiljade grehovnih loza. Mi treba da se podvizavamo i borimo protiv onog što nas sada napada, budući da svakog ĉasa jednog napada jedna strast, a drugog - druga. Jedan boluje od bludne strasti, a drugi od stomakougaĊanja, jedan od lenjosti, a drugi od zavisti, jedan od gneva, a drugi od neverja, jedan od nepokornosti, a drugi od samoljublja, jedan od nerada, a drugi od jarosti. Sve navedeno jesu dejstva jednog duha satanskog. 3) Veliki je i raznovrsan naš podvig: odasvud treba da imamo oko, sa svake strane nadzor, unaokolo ogradu kako se ne bi prokrao neprijatelj, kako nas ne bi ranio i uzeo u plen, kako nebi na nas stavio ruku, tukao nas i ubio. 4) Mi treba i da osmatramo i da se sa svoje strane hvatamo u koštac i da ratujemo protiv [neprijatelja]. I dešava se da dobijemo jedan udarac i da damo deset, ili da dobijemo malu ranu i da uzvratimo porazom do smrti. 5) Onaj ko ima ranjeno telo ište lekarstvo. I onaj kome je ranjen duh treba da traţi odgovarajući lek. Taj lek je ispovest sa epitimijom. Potom opet treba da izlazi na borbu. 6) Onaj ko pobedi u telesnoj borbi dobija nagradu. Onaj, pak, ko pobedi u duhovnoj borbi dobija mnoštvo venaca. I ukoliko je svakodnevna borba, svakodnevni su i venci i nagrade. 7) I blaţeni ste vi ukoliko se drţite i ne predajete se. Krepite se i nemojte padati u malodušnost, sve dok se bitka ne završi vašim preseljenjem odavde. 8) Budite hrabri, ĉeda moja ljubljena i bratijo, budite hrabri budući da imate Boga kao Pomoćnika, anĊela kao staratelja o vašem ţivotu, svete (koje prizivate) kao zastupnike i znamenje Krsta Hristovog kao nepobedivo oruţje. 167

9) Nemojmo se bojati od mnoštva nevidljivih neprijatelja koji nas napadaju unaokolo kroz rĊave pomisli, nemojmo prekloniti kolena pred Vaalom telesnih slasti, nemojmo predati neprijateljima svoje zdravoumlje [tj. celomudrenost], koje je Hristos unevestio sebi u svetinji, nemojmo svoje udove (koji su udovi Hristovi, tj. preĉistog i besmrtnog Ţenika) uĉiniti udovima bluda i sudovima neĉistote. 10) Nemojmo za savetnika imati zmiju, koja pokušava danas izagna iz naše rajske kinovije. Nemojmo otvoriti vrata neprijateljima demonima i nemojmo dozvoliti da ukradu riznicu naše duše. 11) Kako je za nas dobro da prebivamo u gradu koji je za nas ustrojio Gospod Bog od raznih vrlina. Kako je blaţeno saĉuvati dostojanstvo naše duše slobodnim od greha. Duša koja nije porobljena strastima jeste sva slobodna, sva bogovidna, sva gospodstvena, sva svetlovidna, sva obradovana, bogosabrana, bogoispunjena, nebeska. 12) Drugaĉija je, pak, duša koja je porobljena i nadvladana strastima - tiranima. Moţe se videti kako mnogo i uţasno strada, vuĉena na razne strane na robovanje svakoj strasti i svakom sramotnom delu. Dobijajući nareĊenja od demona, ona bez prigovora izvršava nareĊeno. Nad njom vlada demon telesne slasti, demon zavisti, demon mrţnje, demon nadmenosti, demonstomakougaĊanja, demon lenjosti, demon neverja, demon hule, demona gneva, demon gordosti, demon laţi, demon otimanja i demoni svih drugih strasti ĉija se imena mogu nabrojati. 13) Svako sluţi demonima kojima je prelešćen. Njegova bedna duša se muĉi pod njihovim bremenom. Jadan je ţivot njen. Ona je sva bedna, sva tamna, sva mraĉna, sva pomraĉena, sva bezboţna, sva bezobrazna, sva odvratnog izgleda za sve dobromislene. 14) Nemojmo poniziti naše dostojanstvo, ĉeda, nemojmo prodati našu slobodu. Postavši gospodari, nemojmo biti robovi (1. Kor. 7, 22-23). Nemojmo promeniti našu svetlost u tamu, nemojmo pretvoriti našu krasotu u ruţnoću, nemojmo odvratiti lice naše od Boga da bismo ga obratili na sramni lik greha, nemojmo skinuti svetlu odeću vrlina da bismo se obukli u sramne dronjke bezakonja. Budući sinovi Boţiji, nemojmo se obratiti u porod Ċavolji. 15) Da li će onaj ko ima zdrav um rešiti da se, budući gospodar, preda u ropstvo? Da li će onaj koga je Bog usinovio pristati da se nazove Ċavoljim porodom? Da li će neko odbaciti neizrecivo blagorodstvo vrlina i izabrati da se priopšti niskorodnom strasnom ţivotu? Da li će ko potraţiti da od duhovnog bogatstva preĊe u duševnu bedu i oskudnost? Da li će ko pretpostaviti da izgubi Carstvo nebesko da bi stekao oganj i tamu i druge strašne veĉne muke? Takvo delo ne priliĉi zdravoumnim i onima koji nisu izgubili smislene korake, već bezumnima i neosetljivima. Jer, njime oni koji su sazdani po obrazu i podobiju Boţijem radi nasleĊa veĉnih dobara kroz beslovesno slastoljublje proizvoljno silaze u dubine ada na veĉnu osudu. 16) Probudimo se dremljivi, otvorimo oĉi ţmirkavi, poslušajmo neposlušni, primimo silu raslabljeni, rešimo se na hrabrost, podignimo se i stupimo na spasonosni put. Zavapimo Gospodu - i On će uĉiniti. Jer, Blizu je Gospod svima koji ga prizivaju. . . u istini. . . i smirene duhom spašće (Ps. 155, 18; 33, 18). 170. 1) Staranje o duši on poredi sa staranjem o vinogradu; 2) on priziva na takvo staranje na radost našem Vinogradaru, Gospodu; 3) on nas bodri [govoreći] da 168

smo se već prilično potrudili u svom činu; ipak, govori da treba još da se potru dimo, hodeći neporočno u manastirskom poretku i podviţničkim naporima (2, 104) 1) Juĉe ste, berući groţĊe, blagosiljali lozu koja je imala bogat plod i ţalili zbog one na kojoj nije bilo groţĊa. Šta hoćemo da kaţemo? I vi ste postali vinograd Gospodnji. Imajući duhovne plodove i budući puni groţĊa, vi ste dostojni divljenja Delatelja duša vaših. Nemajući, pak, ploda, vi ste dostojni kletve i odsecanja, kao što govori Gospod: Svaka loza koja ne raĊa roda odseca se i u oganj baca (up. Jn. 15, 6). Vinograd nije sluĉajno plodan: on se najpre sa velikim trudom nasaĊuje, te uzrasta, sazreva i najzad donosi plod. Pošto prinese plod, on se orezuje, okopava, ograĊuje, trebi od suvih grana i ĉisti od svega što moţe da ometa plodnost, kao što znaju opitni vinogradari. I potom on ponovo daje plod. Sliĉno se moţe videti i kod nas. Da li će iko doneti plod ukoliko nije preţiveo nešto sliĉno, tj. ukoliko nije nasaĊen i uzrastao, ukoliko ne poraste do punog duhovnog uzrasta u Hristu, ukoliko nije okopan, otrebljen i ograĊen zapovestima Hristovim? Onaj ko nije prošao sve navedeno svagda se pokazuje kao nezreo i neplodan. Na njega i pogledaju svi pogubni demoni koji prolaze putem. 2) Stoga se prihvatimo, molim, obraĊivanja duše i marljivog staranja o njoj, tj. podviţniĉkog delanja i obiĉnog poretka asketskog ţivota. Prihvatimo tegobu uzdrţanja, trud bdenja, stid ispovedanja unutrašnje rĊavosti, rane epitimija, ĉuvanje usta, srce bez maštanja, nepokolebivu veru, nesmutivo stanje pomisli. I ne moţe doneti ploda onaj ko sve navedeno ne ĉini. Oni ne treba da se nazove lozom Hristovom. Zbog ĉega smo mi došli ovde, bratijo? Da donesemo bogat plod i da Gospoda hranimo svojom plodnošću. Naš blagi Vladika je gladan našeg spasenja. Ukoliko vidi da se spasavamo, On se raduje i okuša od ploda. Neplodnu, pak, smokvu, On će prokleti. On svakodnevno dolazi ovamo i gleda kakvi smo. Stoga su neophodni podvig, marljivost, vatrena duša, staranje, smirenje, poslušanje, paţnja, pesmoslovlje, krotost, razumnost, trudoljublje, bratoljublje, trpljenje, ĉvrstina i uzdanje kako bismo postali izabrani sasudi i usavršeni u Duhu Svetome. 3) Ja priznajem da ste se vi u prošlom vremenu potrudili, pobedili, mnogo podneli, prešli dovoljno puta, posramili lukavog, odbili bitku, odrešili se od pristrašća, saĉuvali zapovesti, oĉuvali otaĉku veru, prestali da strahujete ljudskim strahovima i od srca se pripremili za smrt radi ljubavi prema Gospodu. Kod vas je sve bogougodno i pohvalno, svešteno i nebesko. Ipak, još malo potrpimo, molim vas najĉasnija bratijo, istrajmo nepokolebivo u veri, izdrţimo bez straha pri napadima nevidljivih i vidljivih iskušenja i nemojmo ustupiti pred velijarom ni u jednoj njegovoj borbi, govoreći: Gospod je meni pomoćnik, i ja ću pogledati smelo na neprijatelje moje (Ps. 117, 7). Gospod je zaštitnik

ţivota moga, koga ću se plašiti? Kada se pribliţuju na me zlostavljaĉi da pojedu telo moje, tlaĉitelji i neprijatelji moji, oni oslabiše i padoše (Ps. 26, 12). Oni se smetoše i padoše, a mi ustasmo i ispravismo se (Ps. 19, 9). Pevajmo misleno i hrabrimo se duševno, usrdno prohodimo naša poslušanja, u svemu ĉuvajmo poboţnost ne izgovarajući pokvarenu, ropotljivu, svadljivu, osuĊujuću, buntovnu i drsku reĉ. Rado se stiĉimo na posao, na bdenje i psalmopojanje, saglašavajući se meĊusobno u krotosti i smirenju, u dobromisliju, u odstranjivanju od sveta, u stremljenju ka nebu, u kratkoslovlju, u izbegavanju smeha, u pobeĊivanju ustupanjem. Govorimo: "Oprosti", u nezlobivosti i miroljublju, ĉime se stiĉe veliko oruţje protiv Ċavola. 171. 169

1) Treba da pazimo da ne skrenemo sa puta zapovesti; neprijatelj se na svaki način stara da nas skrene sa njega; radi uspeha u tome treba da čuvamo čula; 2) ukoliko tako budemo čuvali sebe, neprijatelj će odstupiti pobeĎen i ţalostan, a duša će se radovati; u protivnom će slediti suprotno; 3) neka toga ne bude sa vama; a ako se i desi, poţurimo da se iscelimo pokajanjem, čuvajući se potom od pada (2, 105) 1) Mi treba uvek da pazimo na sebe i u svakom sluĉaju da se odrţimo u zakonu Boţijem, ne uklanjajući se od zapovesti ni nadesno, ni na levo, već hodeći carskim srednjim putem na kome prebiva spasenje, nezabludivost i uspešnost. Reĉeno treba imati u vidu i paziti i poznavati. Jer, varljiva zmija, grabitelj duša, Ċavo svagda budno gleda kako da nas svede sa tog puta, kako danas baci niz strminu strasti i uzme u kukavni plen. Pobedimo ga i prebudimo bez prelesti budući bodri i trezvoumni i ĉuvajući svoja ĉula. Oko ne treba da gleda ono što ne priliĉi, uho ne treba da prima varljive reĉi i našaptavanja aţdaje, ruke ne treba da dodiruju ni svoje ni tuĊe udove iz strasti ili kretanja pohote, noge ne treba da stupaju na puteve protivljenja i na skrivena mesta ni ĉulno ni misleno. 2) Ukoliko budemo postupali i ĉuvali se na navedeni naĉin, drţeći se doliĉnog ispovedanja, neophodnog smirenoumlja i duţne nastrojenosti, aţdaja će biti pobeĊena i lukavi odbaĉen od srca. I on će, svezlobni, škrgutati zubima stojeći izdaleka s obzirom da nikada ne pada u mrzovolju ma koliko puta bio pobeĊen i oteran. Duša će se, pak, radovati i hrabriti, ushodeći sve više ka Bogu, nalazeći se u svetlosti i najvišim i najtaninijim zrenjima i budući oboţena i nebeska. Ukoliko ĉini suprotno od reĉenoga, ona će suprotno i pretrpeti, tj. biće savladana i porobljena strašću kojom je pobeĊena, pomraĉiće se zlim pomislima, spustiće se u dubinu zla, muĉiće se i trzati, nigde i ni u ĉemu ne nalazeći pokoja i još ovde okušajući plod gorĉine koji je oĉekuje u budućem veku. 3) Neka se ne desi da nekada pretrpimo nešto sliĉno. Nemojmo dozvoliti da nas privlaĉi prelest greha. A ukoliko se i desi reĉeno, najbrţe ga odsecajmo i odbacujmo kao strelu koja nam je nanela ranu. Ranjeno, pak, mesto leĉimo lekarstvom pokajanja, bilo da je pogrešilo oko, uho ili ruka. I potom se marljivo ĉuvajmo. Jer, i nerazumne ţivotinje izbegavaju ili paţljivo zaobilaze mesto na kome su se jedanput ili dvaput okliznule kako ne bi upale u istu nevolju. Mi smo, meĊutim, poĉastvovani obrazom Boţijim i nauĉeni reĉju mudrosti i ne treba da se pokaţemo gori od beslovesne prirode, voleći strast od koje se desio greh i traţeći istu strminu i isti rov u kome se desio pad. U suprotnom bi se desila uţasna i najţalosnija stvar. MeĊutim, mi kao mudri hodimo mudro i kao ĉisti devstveno poţivimo kako bismo se pokazali jaĉi i silniji i od spoljašnjih iskušenja. Duša koja se ĉuva i postaje nepobediva pred napadom strasti uopšte se ne boji ni ognja, ni maĉa, ni zveri, ni careva, ni vlasti, ni skorbi, ni teskobe, ni progona, već je uvek spremna da uzvikne: Zato se nećemo uplašiti kad se zemlja zatrese, i premeste se gore u srca mora (Ps. 45, 3). Ĉuvajmo se od unutrašnjih napada i nećemo se bojati spoljašnjih. 172. 1) Naša hrana treba da bude vršenje volje Oca nebeskog, uz ţivot po pravilima podviţništva i porecima manastirskog poslušanja; 2) neprijatelj besni videći takav naš dobar poredak i tišinu, ne nalazeći pristupa k nama; 3) hrabrite se protiveći se neprijatelju i ne slušajući njegova našaptavanja; pre obraćajte paţnju na vašeg anĎela čuvara (2, 107) 170

1) Gospod govori: Jelo je moje da vršim volju Onoga koji me je poslao, i izvršim Njegovo delo (Jn. 4, 34). O, bratijo. On nam je darovao vlast da Boga nazovemo Ocem.

Stoga i naša hrana treba da bude da tvorimo volju Oca našeg nebeskog. Šta zapravo treba da ĉinimo? Šta da radimo? Vi ste odgovor već pokazali svojim ranijim ţivotom, ţiveći po zavetu koji ste dali. I ja mogu da odgovorim: "Ţivite kao što ste ţiveli. Produţite da sa blagodušnim trpljenjem podnosite trudove uzdrţanja, teţinu poslušanja, iznemoglost od bdenja, nevidljive strele pomisli, oganj pohote, pomraĉenje mrzovoljom, rane od zavisti i svega ostalog ĉime gubitelj duša naših, tj. Ċavo pokušava da nas gurne u dubinu ada". 2) Budite hrabri jer on napada. Njega odbija sila Boţija u vama i on ne moţe da vas sruši. On škrguće zubima gledajući kako vodite miran i postojan ţivot, ne budući u stanju da vam uĉini štetu. On se napreţe da se ubaci meĊu vas i da ulovi dušu vašu u pogibao, ali ne nalazi mesta videći da ste kao stenom ograĊeni zakonom Gospodnjim. On priprema zamke i zasede, starajući se da vas namami u njih, ali se cepa od zlobne griţe što vidi da ispovedanjem raskidate sve njegova lukavstva. Uopšte, on nema mesta gde je jak strah Boţiji, gde se pazi na zapovesti, gde su na dejstvu obiĉni ustavi našeg ţivota i gde se rado prihvataju i ispunjavaju epitimije. 3) Stoga se radujte i budite oduševljeni, blagodušni i hrabri. Krepite se i napredujte, uopšte ne dajući mesta besnom demonu. Uopšte nemojte dozvoljavati da do vaših ušiju doĊu našaptavanja lukave zmije. A ukoliko i doĊu, odgonite ih i odbacujte. Vi znate kako je on prelestio prvog ĉoveka i kako i sada uspeva da prelesti one koji se predaju njegovim prevarama. On predlaţe samo zlo, ma kako ga inaĉe prikrivao dobrim izgledom. On navodi samo na ono što vodi gordosti, zavisti, telesnoj pohoti, neuzdrţanju i svemu što oskrnavljuje dušu. Ipak, vi više slušajte ono što vam dobro napominje Hranitelj vašeg ţivota, savetujući zdravoumne, hrabre, opšteprihvatljive pomisli o smrti, o prelazu u drugi ţivot, o budućim veĉnim dobrima, kao i o beskonaĉnim mukama. On napominje kako jednih da se udostojimo i kako da izbegnemo druge kako bismo se sve više utvrĊivali u ĉinjenju dobra i revnosnije hodili putem Gospoda Boga našeg, sve dok nam ne doĊe odreĊeni kraj ţivota. I Vladika, kome smo ugaĊali, prevešće nas odavde ka veĉnom pokoju. 173. 1) Negovanje duše ne zahteva posebno vreme i pripreme kao obraĎivanje zemlje; ono je izvodljivo u svako vreme i čitava priprema se sastoji u ţelji i rešenosti da se guši sve rĎavo i da se podstiče sve dobro; 2) preduzmimo rečeno, podraţavajući oce koji su iskali i nalazili, kucali i nailazili na otvoreno (2, 110) 1) Za obraĊivanje duše je pogodno svako vreme, za razliku od obraĊivanja zemlje. Za njega nisu neophodni ni volovi, ni plugovi, ni drugo zemljoradniĉko oruĊe, već samo proizvoljenje i usrdna ţelja, kojima se seje dobro seme i ţanju dobri plodovi za veĉno naslaĊivanje i pokoj. Ono [se sprovodi] ne samo danju, nego i noću, i izjutra, i u podne, i za jelom i za pićem, i u sedenju i ustojanju, i u razgovoru i u ćutanju, i u hoĊenju i u stajanju, i na delu i u dokolici ukoliko smo trezvoumni i bodri. Neophodno je da ne bludimo i da se ne prelešćujemo pomislima, kruţeći umom ili telom, da ne ištemo zadovoljenje svojih telesnih ţelja, da se ne sporimo meĊusobno, da ne padamo u neposlušnost i roptanje, u taštinu i gordost, niti u iskušenje da istrajavamo na svome i izabiramo prvo mesto ni na šta se ne obazirući. Jer, reĉeno našem umu ne dozvoljava da bude sa 171

Gospodom, da pomišlja o doliĉnom, da bude smiren i skrušen, te da sve skorbno štose dešava prima pokorno i sa radošću. 2) Nemojmo dozvoliti, bratijo, da dane svog spasenja trošimo u neradu, lenjosti i nemaru, te da vreme svog ţivota provodimo bez koristi. Naprotiv, stupimo u trgovinu vrlina i ištimo bogatstvo nebeskih dobara, umudrujući se mudrošću svetih otaca naših koji ni dana nisu gubili uzalud, već su se ĉvrsto i napregnuto ustremili na oĉišćenje duše, na proganjanje strasti i prihvatanje nebeskih raspoloţenja, ne štedeći ni trud, ni znoj i svim srcem ištući jedinoga Boga. Oni su iskali i dobili, kucali i nailazili na otvarana [vrata]: otvarana su im vrata ljubavi, vrata pravde i ulaz ka Hristu putem bestrašća. Oni su ušli u veĉnu i neuvenljivu radost i veselje. DoĊite, spasavani, i potecimo putem otaca naših, saĉuvajmo njihova zaveštanja, oĉuvajmo ĉista i neporoĉna srca. Nemoj revnovati lukavima,

niti zavidi onima koji ĉine bezakonje;jer će se kao trava brzo osušiti, i kao lišće zeleni brzo će otpasti (Ps. 36, 12). Nemojmo gledati na one koji su brojniji ali ţive nemarno, već na

one koji su retki ali revnuju za svoje spasenje i bogougaĊanje. Njih podraţavajmo, za njihovom vrlinom poĊimo, njihovim oĉima gledajmo na sve, njihovim umom rasuĊujmo o svemu i njihovim jezikom govorimo kako bismo se udostojili i njihovog blaţenog i radosnog udela. 174. 1) Dobivši silu za bogougodan ţivot radi ostavljanja sveta i stupanja u manastir sa zavetima, blagodarite Gospodu koji vas je prizvao; i nemojte blagodariti rečju, nego delom ţivota koji ste izabrali, u čemu se i sastoji pobeda nad svetom; 2) Gospod je pobedio stradanjem, Krstom, smrću, ukazavši nam na put potpune pobede; za njim su na isti način svet pobedili apostoli, zatim mučenici i potom prepodobni; 3) takav je put ka Bogu; i nema nikoga koji njime nije išao; 4) stoga se nemojte čuditi što susrećete teškoće, već se pre radujte i hrabrite (2, 111) 1) Za mene je najpoţeljnije i najradosnije da ĉujem i vidim kako hodite u poboţnosti i kako se bogodoliĉno ponašate, ispunjavajući sve zapovesti Gospodnje i nelicemerno ĉuvajući monaški ţivot, u kome sete se ponovo rodili duhom i kroz koji ste se oslobodili ranijih sagrešenja. Štaviše, njime ste dobili i duha sile protiv vidljivih i nevidljivih neprijatelja i za neustrašivo susretanje svega što nailazi u sluţenju Bogu ţivome i ĉuvanju Njegovih zapovesti. Zablagodarite, proslavite i zapevajte Gospodu koji vas je prizvao, kao uzdarje prinoseći trpeljivo prebivanje u podviţništvu. I ubuduće nastavite da se podvizavate u dobru, razgorevajući se ljubavlju prema Bogu. Vama Gospod svakodnevno plete vence ukoliko u svom dobrom proizvoljenju odrţite ĉvrstu rešenost da sve pretrpite i da ne izdate ništa od onoga što vam je zapoveĊeno. Jer, zapovest Gospodnja jeste veĉni ţivot, a njeno narušavanje - smrt. Mi treba da ispovedamo istinu i da se ne slaţemo sa onima koji su protiv nje, ţrtvujući sva ţivotna preimućstva i slavu i ĉast kod careva, arhijereja i drugih. Jer, napisano je: Kakva je korist ĉoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi (Mt. 16, 26). Eto radi ĉega su neophodni naša ĉvrstina i podvizi. 2) Gospod govori: Nemojte se bojati, ja sam pobedio svet (Jn. 16, 33). On ga je pobedio da bismo i mi, sledeći ga, takoĊe pobedili. Kao Bog, On je svagda Pobeditelj sveta. Sada, pak, On govori da ga je pobedio i kao Ĉovek. I odmah su za Njim svet pobedili i apostoli, i muĉenici, i prepodobni, i svi koji su blagoĉastivo i bogodoliĉno poţiveli. Kako su, pak, odrţali pobedu Gospod i Njegovi sveti? Bez borbe, bez muĉenja, bez prolivanja krvi i bez progonstva? Ne. Naprotiv, uza sve još i krstom i smrću. Vi znate za skorbi Gospodnje, 172

za uvrede i podsmehe, za izdaju, osudu, udarce, pljuvanje i raspeće. Ipak, vaskrsavši, On je spasao svet. Na sliĉan naĉin su postradali i apostoli. I ko će izreći stradanja i muĉenja muĉenika, kao i podvige i lišavanja prepodobnih? 3) Reč Boţija kaţe: A i svi koji hoće da ţive poboţno u Hristu Isusu biće gonjeni. A zli ljudi i opsenari napredovaće od zla na gore, varajući i varajući se (2. Tim. 3, 12-13). Tesan je i skorban put koji vodi u Carstvo, a širok je i utaban put pogibli (Mt. 7, 14). Na drugom su svetska radost, utehe i telesne strasti, preziranje zakona Boţijih, bezbriţnost za smrt i ljudski strah, a na prvom su skorbi od sveta, proizvoljni napori i svakovrsna lišavanja, kao što govori apostol: U oskudici, u nevoljama, u patnjama. . . potucajući se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim (Jev. 11, 37-38). I niko od svetih po njemu nije prošao bez stradanja. 4) Stoga se nemojte ĉuditi kada susretnete skorbi. Naprotiv, još više se radujte što ni vas nisu mimoišle i još silnije se razgorevajte u ljubavi prema Bogu, ĉime ćete i pohotu izmoriti i demone prognati. Jer, onaj ko voli Jedinoga, sve ostale ostavlja pozadi i onaj ko se boji Jedinog nikog drugog ne moţe da se boji. Zdravo rasuĊujte, ĉuvajte poboţnost i ĉinite molitve i moljenja za sve. Neka je Hristos meĊu vama. On je prisutan i meĊu samo dvojicom ili trojicom. Utoliko pre će biti meĊu vama tolikim, koji ispunjavate Njegove zapovesti. 175. 1) Odvajajući se privremeno, on moli starešine i potčinjene da dejstvuju i ţive po ustavu, ukazujući i način; 2) kao pobudu za rečeno on naročito ističe [činjenicu] da Bog sve vidi i da će za sve traţiti odgovor (2, 112) 1) Odvajajući se privremeno ja vas molim ljubavlju Gospoda našega Isusa Hrista da za malobrojne dane mog odsustva ĉuvate obiĉne opšteţiteljne poretke u poslušanju i smirenju. Naĉelnici neka ne nareĊuju samovlasno, niti drsko, niti kao trgovci i ne na ljudski naĉin, već bogodoliĉno, blagotvorno, spasonosno, kao pred Boţijim oĉima i kao oni koji će biti suĊeni i koji će mu dati odgovor za sve što govore i ĉine. Potĉinjeni i poslušnici pokorno i bez prepiranja ispunjavajte ono što vam naredi i moj namesnik i ostali naĉelnici. Vi ste ĉeda Boţija i kao ĉeda svetlosti treba da hodite. Vi ste jaganjci Hristovi i napasajte se tiho i smireno. Neka niko ne pravi nered i neka ne skaĉe kao koza, hraneći se trnjem strasti. Neka niko ne postupa kao Juda, tj. meĊu bratijom budući kao brat, a napolju zamišljajući izdaju na pogibao svoje duše. Neka niko ne bude kao Isav, prezirući svoje spasenje i svoje preimućstvo prodajući za ukradeno jelo i piće. Neka niko ne ostaje bez dela, lutajući tamo-amo i neka ne gubi dane uzalud, dok se druga bratija usiljeno trude, trpeći vrućinu dana i hladnoću noći bilo na vratima, ili u bolnici, ili u cipelarnici, ili u stolarskoj radionici, ili na nekom drugom poslušanju sluţeći. Sliĉan prestup je strašan i po apostolu takvi neka i ne jedu (2. Sol. 3, 10). 2) Svi hodite po putevima Boţijim. Po skrivenim mestima i na zla savetovanja i sujetne zamisli neka ne stupaju noge vaše. Jer, oĉi Gospodnje, koje su hiljadu puta svetlije od sunca, posmatraju sve puteve vaše i razmatraju tajna mesta (Sir. 23, 27). Ĉak i da si na skrivenom mestu, neuspavljivo oko vidi sa kime si, šta govoriš i šta radiš. Pazi da te ono ne vidi kako razgovaraš sa satanom, kako zamišljaš sramna dela ili kako ĉiniš nešto sramno. Gospod ti neće istog trenutka uzvratiti po zasluţenoj meri, ali će narediti da se zapiše greh tvoj i oznaĉiti pad tvoj, bezglasno i nevidljivo ti uzvikujući: To si ĉinio, i ja ćutah; smislio si bezakonje - da ću ti biti sliĉan! O6liĉiću te, i metnuću pred lice tvoje grehe tvoje (Ps. 49, 173

21) na dan suda. Gde ćemo pobeći od ruke Onoga koji vlada svime? Da li moţemo uĉiniti nešto rĊavo a da se ne sazna? Na levu stranu ne odlazite ĉak ni u mislima, već u svemu dejstvujte spasonosno i bogougodno kako bi se Gospod radovao i veselio gledajući vas i kako bi u knjigu ţivota uneo vaša dobra dela, u dan otkrivenja svega uvenĉavajući vas neuvenljivim i veĉnim vencem pravde. 176. 1) Stojte srčano, gledajući gore i boţanstvenim zrenjem kao strelama odbijajući neprijatelje spasenja; 2) onaj koga smućuje strast ne treba da se predaje, pomišljajući na sramotu kojoj se podvrgava onaj ko se predaje i [znajući] da ga neprijatelj prelešćuje, predstavljajući mu rĎavo kao dobro; 3) i uopšte, prema unutrašnjim pokretima zaključuj koji je duh blizu tebe - dobri ili zli, te jednog slušaj, a drugog teraj (2, 114) 1) Stojte hrabro opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde, i obuvši noge u pripravnost za blagoveštenje mira (Ef. 6, 1415), gledajući gore, ka gornjem stremeći, gornje ištući, um zanimajući nebeskim, starajući se za ishod iz tela i za susret sa Sudijom i odgovor pred Njim. Istraţujte Boţanstvena Pisma i ţitija svetih, te ono što je dušekorisno i spasonosno okrećite protiv neprijatelja kao strele. 2) Onaj koga uznemirava strast ne treba da se predaje mrzovolji i da joj se prepušta, budući da je Gospod blizu svima koji ga prizivaju (Ps. 144, 18) i s obzirom da će ga pronaći duša koja ga ište (up. Sir. 6, 16). Samo neka ona stoji ĉvrsto, neka uzdiše i stenje, neka proliva suze, uzdiţe ruke svoje k nebu, bije se u grudi, te pomišlja o sramoti kojom grehovno delo pokriva već pred samim sobom i ljudima, a ne samo pred strašnim prestolom Boţijim. Neka se reĉenim odvraća od greha i utvrĊuje u dobru. Jer, napisano je:

Sine, nemoj prenebregavati pouke Gospodnje, niti slabi kada te izobliĉava. Gospod ljubi onoga koga kara i bije svakog sina koga prima (Priĉ. 3, 11-12). I na drugom mestu opet [piše]: Nemoj biti brz u vreme nailaska (Sir. 2, 2). Gospod, naime, ispituje našu ljubav i

njenu ĉvrstinu. On [ispituje] da li Njegovoj ljubavi pretpostavljamo sramnu, nesretnu i ubistvenu slast, koja je slatka samo na ukus, a u stvari strašno gorka kada se proguta. Naš dušegubitelj pokazuje suprotno, tj. tamu pokazuje kao svetlost. On navodno seje duhovnu ljubav, dok se u stvari radi o najmrskijoj mrţnji. Vojniĉe Hristov nemoj da su ti nepoznate njegove zamisli, ni njegova lukavost. Ukoliko išteš ţivot traţi svetlost, tj. Boga i Njegova zapovest. 3) Po stanju svoje duše moţeš da prepoznaš da li ti je prišao neko od naših ili od neprijatelja. Ukoliko ti duša ostaje bezmeteţna, nepokolebiva, sa staranjem za nebeska zrenja i puna ţelje za pripremljenim dobrima moţeš da otvoriš vrata srca i da ga primiš i veĉeraš sa njim da bi te nahranio radi još veće ljubavi prema Bogu i Boţanstvenim stvarima. Ukoliko, pak, njegova blizina smućuje tvoju dušu, puni je gomilom pomisli i tvoje oĉi okreće ka telu i krvi, ka svetskim vezama i pristrašćima, ka predruĉnom zadovoljstvu, do besnila te uzbuĊujući i raspaljujući slasnom pohotom stani dalje i odbij aţdaju. Ona je došla da bi u jednom trenutku uništila tvoje mnogogodišnje napore, tvoje podviţniĉko usrĊe, mnoge suze, molitve i hrabre borbe i savlaĊivanja neprijatelja. Ona je došla da tebe, vojnika Hristovog, pokaţe plenom trenutne pohotne slasti i da hrabrog muţa napoji ĉašom otrova grehovne slasti i umrtvi na vekove. Ja vam ne pišem kao bestrasan, već kao iskušavani, ili još pre - kao mnogostrasni. Nešto sam saznao iz onoga što sam proĉitao, a nešto iz pouka mog oca i onoga što sam slušao od drugih. 174

177. 1) Na nas po dejstvu neprijatelja napadaju mnoge strasti; treba da se borimo, obukavši se u duhovno sveoruţje; 2) od tog oruţja nije poslednje poznanje boţanstvenih istina putem slušanja pouka, kojima se mi, na ţalost, rĎavo koristimo; 3) stoga smo i neispravni i prilepljujemo se za rĎavo, premda treba samo poţeleti i čitav dan činiti jedino ono što je prilično; 4) počnite da tako postupate (2, 115) 1) Stojte hrabro u svom mnogotrudnom ţivotu, trpeći dnevnu vrućinu i noćnu hladnoću i misleno i ĉulno. I misleno morate više da trpite s obzirom da se u nama nalazi oganj pohote koji još više od haldejske peći raspaljuje nevidljivi Navuhodonosor. Na nas napadaju i druge strasti, jedna za drugom nailazeći na kukavnu dušu: gnev, jarost, zlopamćenje, gordost, lenjost, raslabljenost, pristrašće, samoljublje i najveće od zala neverje. Nama je neophodno mnogo hrabrosti i velikodušnosti, mnogo nelenjosne kreposti i sile, trpljenja i blagodušnosti, trezvoumlja i bodrosti kako bismo mogli da odbijamo iskušenja koja se podiţu protiv nas i lukavstva Ċavola, kako ne bismo preklonili kolena pred Vaalom pohote, kako se ne bismo poklonili idolu strasti, kako ne bismo uništili ono što smo dobro sabrali, kako ne bismo razorili ono što smo uz Boţiju pomoć sazdali. Navedene strasti se inaĉe mogu izbeći jedino ukoliko se svesrdno pouzdamo u Gospoda i obuĉemo u sva duhovna oruţja radi poraţavanja neprijateljskih sila. 2) Duhovna oruţja su molitva i uzdanje, smirenje i poslušanje, ljubav i vera, bespristrasnost i savršeno odvajanje uma od svega svetskog, svagdašnje pouĉavanje i razgovor o spasenju, paţljivo i razborito gledanje i slušanje, kao i upotrebljavanje usta i ruku, svagdašnje ograĊivanje sebe strahom Boţijim i pomišljanjem na Boga sa nezadrţivom ţeljom budućih dobara. Ukoliko se navedeno ne nalazi u nama mi ćemo svakako upasti u grehovnu pogibao i upasti u ruke neprijatelja koji nas mrze. Avaj! Koliko mi samo slušamo, koliko nam saopštavaju Pisma i koliko nas uĉe bogonosni oci. Mi ipak sve zaboravljamo i uopšte se ne staramo o reĉenome. Seme koje zemljodelac poseje po površini zemlje kupe ptice pre nego što ga plug sakrije pod zemlju. I lukave neprijateljske ptice kao da iz naših usta otimaju boţanstvenu reĉ, usled ĉega duhovna semena ostaju bez dejstva i mi ostajemo besplodni, ne donoseći izdanke vrlina. I šta bi se drugo moglo pomisliti s obzirom da se mi odmah pošto ĉujemo oce koji govore o zdravoumlju [tj. ĉistoti], o hrabrosti, o pravdi ili o nekoj drugoj vrlini pokazujemo u sasvim suprotnom [svetlu], kao da ništa nismo slušali. Nama govore o sudu i suzama, a mi izlazeći poĉinjemo da se smejemo i kikoćemo. Naše duše obuzdavaju strogim reĉima o ĉistoti, a mi se odmah predajemo pohoti, bludno posmatrajući jedni druge i govoreći i primajući najdrskije reĉi. Nas ubeĊuju na smirenje i pokornost, a mi se odmah nadimamo, pokazujući se zveroliki i neposlušni. Nas ubeĊuju da postimo, a mi se predajemo stomakougaĊanju. [Nama govore] o bdenju, a mi se odmah predajemo snu, o krotosti - a mi se odmah predajemo jarosti, o ćutanju - a mi praznoslovimo, o poslu - a mi se izvlaĉimo. Jednom reĉju, mi kao da se naroĉito okrećemo putu koji je suprotan od onog na koji nam ukazuje pouka. I ja ne govorim samo o novodošavšim, već i o onima koji misle da su nešto i koji su prizvani na naĉelstvo u nekoj oblasti, pa ĉak i o onima koji sveštenodejstvuju. Avaj! Koliko stradamo od satane varalice? 3) Zbog ĉega mi odvraćamo lice svoje od Boga ţivoga, tj. odnedostiţne krasote i obraćamo se ka sujetnom i brzoprolaznom? Zašto volimo i ljubimo gorko i privremeno, 175

ostavljajući najslaĊe i veĉno? Oĉigledno je da naše duševne oĉi i sluh nisu oĉišćeni, da slabo vidimo istinsko blago i da se lišavamo njegovog okušanja. DoĊite i opet pristupimo delu, iako smo se već sasvim raslabili, opet oţivimo iako smo već sasvim obamrli, opet poĉnimo sa bodrošću iako smo već sasvim usnuli. Mi treba samo da poţelimo i sve će biti. Onog dana kada poloţimo dobru i krepku nameru mi ćemo dostići i meru spasenja. Jer, mi nismo vezani za ţitejska dela koja bi nas ometala da se latimo dobrih dela. Ukoliko ushtemo, nama je lako da se ĉitavog dana zanimamo delima spasenja. Izjutra je razumno pevati Davidovu pesmu: Ujutro ćeš uslišiti glas moj, ujutro ću stati preda te, i videćeš me (Ps. 5, 4); u treći ĉas: Duha tvoga Svetoga ne oduzmi od mene (Ps. 50, 13); u šesti ĉas: Nećeš se bojati. . . od strele koja leti po danu. . . od susreta i demona podnevnoga (Ps. 90, 56); u deveti ĉas: Prikloni, Gospode, uho tvoje, i usliši me, jer sam ja siromah i ubog (Ps. 85, 1); uveĉe: Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda (Ps. 103, 1) i ostalo. Ukoliko svakodnevno postupamo kao što je reĉeno i podstiĉemo jedni druge, ukoliko se prosvećujemo dobrim reĉima i delima bez raslabljivanja i pomraĉivanja bezbriţnom ravnodušnošću i praznoslovljem, mi ćemo se spasti s obzirom da od jutra do veĉeri moţemo da vršimo jedino ono što priliĉi. Naravno, ni najpaţljiviji ĉovek ne moţe da izbegne nerazumnu reĉ, ili neumesnu ţelju, ili neki drugi strasni pokret. Ipak, zbog skrušene molitve Bog će nam oprostiti. Prohodeći dan za danom na opisani naĉin, mi ćemo hoditi putem Boţijim, oĉekujući vreme razrešenja od tela kada će doći venci, radost i veselje za sve koji se podvizavaju i prinuĊavaju radi Gospoda. 4) Pazite na svoj trud, na svoje podvige i borbu, odgoneći nemar i preuzimajući usrdnu revnost u uverenosti da svako ko ţeli moţe da ţivi dobrim ţivotom, da ushodi ka savršenstvu i da se ukrasi svakom vrlinom. Veoma je poţeljno stremiti ka Bogu, iskati ţivo opštenje sa Njim i dostići ga s obzirom da je svetlost, ţivot i istina. I zar pristajanje na nagovaranje satane nije smrt, tama i pogibao, s obzirom da je on zaista smrt, laţ i propast? Na taj naĉin se pred svakim od nas nalazi ţivot i smrt. Prihvatimo ţivot, latimo se svetlosti i preuzmimo besmrtnost. Beţimo od tame, mraka i pogibli kako bismo se udostojili Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu našem. 178. 1) Vi ste sada dobro završili svetu četrdesetnicu i obogatili se duhovnim plodovima; 2) čuvajte ih, strogo pazeći na sebe, naročito u pashalne dane, kada se po ustavu razrešavaju izvesne utehe (2, 116) 1) Vi ste se podvizavali dobrim podvigom za vreme sveteĉetrdesetnice. Vi ste postili po sili i iznad sila, vršili odgovarajuća bdenja, trezvoumno se pouĉavali, sluţili bez lenjosti, ĉuvali um u ĉistoti, jezik uzdrţavali od osuĊivanja, usta od praznoslovlja i sve svoje udove od svakog greha, izloţivši ih kao oruĊa pravde i bogougodnog ţivota. Izgleda da nikada ranije niste tako dobro i blagoprijatno prošli put posta. Zbog ĉega? Zbog vaše stroge paţnje prema sebi i delu svog ţivota, te zbog naroĉite milosti Boţije koju ste privukli i od koje, po pisanome, ishodi svaki dar dobri i svaki poklon savršeni (Jak. 1, 17). Na taj naĉin ste vi uspeli u ţivotu i obogatili se duhovnim plodovima. 2) Neka vaše bogatstvo bude sakriveno i vaša riznica duhovnih dobara nedostupna za otimaĉke napade neprijatelja. Neka bi vam se dala blagodat na blagodat i bogatstvo na bogatstvo do kraja ţivota. I biće kao što je reĉeno ukoliko ne oslabite u strogosti vaše paţnje i ne dopustite nemar i nebrigu u vreme posle Svete Pashe, kada se po ustavu ostavljaju psalmopojanje, obiĉni ĉasovi, kolenopreklone molitve, naporna noćna bdenja, 176

kada se na trpezi razrešava vino, ulje i variva, te [dozvoljava] podnevni san, dvokratno obedovanje, šetnja i ostalo. Prema tome, ukoliko se ne bude drţao trezvoumlja i ukoliko ne bude sve ĉinio sa strogom paţnjom, um će biti u opasnosti da izgubi sve što je dobro stekao i da od bogataša postane siromah, sa visine slave se rinuvši u jarak neslavnog pada. Stoga vas molim i preklinjem da se drţite strogo kao pod kljuĉem sve dok ne izbegnemo ovdašnje neprijatelje i klizave sluĉajnosti, tj. sve dok se ne preselimo na [mesto] gde ćemo biti bezbedni od pada i potkradanja. 179. 1) Nemojmo obraćati paţnju na nagovaranja neprijatelja: naš praotac je obratio paţnju i bio isteran iz raja; 2) neprijatelj i nama u svakoj prilici podnosi svoja [nadri]lekarstva; budimo uvek gotovi da ih odbacimo (2, 117) 1) Otpoĉinite, i poznajte da sam ja Bog (Ps. 45, 11). Dakle, od nas se zahteva da otpoĉinemo od svega i da se upraţnjavamo u jedinom na potrebu. Nama su u delu našeg ţivota neophodni nenasita ţelja za dobrom, neoslabno trezvoumlje, krepko trpljenje i neprestano protivljenje našim neprijateljima. Jer, uvek su blizu mislene zveri, grabitelji naših duša i demoni od kojih dolaze gresi, bezakonja i svaka nepriliĉnost. Neko niko iz nemarnosti ne oslabljuje podvige, neka niko ne luta svojevoljno, vuĉen slastoljubljem i samoljubljem, neka se niko ne [povinuje naredbama] tuĊinca, već neka se u svemu povinuje zapovestima Gospodnjim. Jer, sam Gospod govori: Ovce moje slušaju glas moj. . . A za tuĊinom neće poći. . . jer ne poznaju glas tuĊinaca (Jn. 10, 27; 5). Gde je Hristos, Ċavo nema mesta. Gde Njegov glas saziva ovce, šištanje zmije se ne ĉuje. Dok je imao zdrava ĉula svoje duše i dok je slušao Boţanstveni glas, praotac naš Adam se nalazio u raju i dobijao visoka zrenja. Prihvativši, pak, našaptavanje zmije i okusivši od drveta greha, on je odmah osetio sramotu nagote i sakrio se od Boga. Na pitanje: "Gde si", on je odgovorio: "Ĉuo sam tvoj glas i sakrio sam se jer sam nag". "Ko je u tebe poloţio taj strah, Adame, i ko ti je pokazao da si nag". Lukavi glas i odstupanje od zapovesti Boţije. Potom je sledilo izgnanje iz blaţenog mesta i osuda na trud, skorbi i lišavanja u ovom ţivotu. Stoga se drţimo dalje od saveta zmije. 2) Nemojmo primati nagovaranja strasti koje ona zlobno priprema. Taj odvratan pripremaĉ svakog bezakonja je ugotovio sasude sa raznim ponudama, kao što je video neko od svetih (sveti Makarije Veliki). I on svakome prinosi jelo u skladu sa strašću kojoj je naklonjen. I okusivši, [ĉovek] se raspaljuje strašću. Jednom on daje da okusi od bluda, drugom od zavisti, jednom od stomakougaĊanja, drugom od samovolje i od sklonosti za sakupljanje. Bratijo, treba da budemo paţljivi i uvek spremni da odbijamo napade besnog neprijatelja. Stoga treba da smo naoruţani duhovno, tj. da nosimo oklop vere, štit smirenja, kacigu poslušanja i svih ostalih vrlina. Znajući svoje stanje neka svako dejstvuje sa ĉistom savešću. Volimo jedni druge po duši, a ne po telu. Oĉi treba da imamo dole, a um gore. 180. Post je ugodan Bogu, ukoliko se uzdrţavamo i duševno i telesno; ukoliko se [uzdrţavamo] samo telesno, on mu nije ugodan; potrudite se da budete ispravni u tome (2, 120) Već dolazi vreme kraja posta. Ispitajte da li ste ispunili sve što je priliĉilo, tj. da li ste stekli poslušanje bez protivreĉenja, nelicemerno smirenje, skrušenu poboţnost, neprestanu molitvu, bogougodni plaĉ, duboko uzdisanje, veru bez saplitanja, nepostidnu 177

nadu, blagodušnost bez roptanja i svestrano uzdrţanje od prepiraĉke reĉi, od uvredljivog slova, od svadljivosti, sukobljavanja i samovolje. Uzdrţanje zahteva sve navedeno. I uzdrţavajući se od reĉenog mi hodimo putem blagoĉašća i podvizavamo se dobrim podvigom u oĉekivanju veĉnih neizrecivih dobara. Ukoliko se, pak, naĊe nešto od suprotnog, tj. neposlušnost, gordost, roptanje, došaptavanje, samovolja, raspuštenost, svadljivost, ogorĉenost, mrţnja, gnev i nepriliĉnost ostalih skvernih strasti, mi Bogu nećemo prinositi ugodni post. Iako ćemo postiti telesno, naš post će biti neĉist, neugodan i odbaĉen. Shvativši reĉeno, potrudimo se da neporoĉno saĉuvamo sve zapovesti Gospodnje, da odbacimo sve prekorno, stidno i sramno i da sve ĉinimo blagoobrazno i pravilno. Jer, dobro nije dobro ukoliko se loše izgovara ili ĉini. Zbog toga nemojte biti nerazumni, nego shvatite šta je. . . dobra i ugodna i savršena volja Boţija (Ef. 5, 17; Rim. 12, 2). 181. 1) Trudite se na ispunjavanju zapovesti Boţijih i opšteţiteljnih zaveta, te će vas Gospod obradovati neizrecivom radošću; 2) takva je suština našeg zvanja i njegovih nada; nemojmo biti nemarni u ispunjavanju poslušanja; 3) ta poslušanja nisu isprazna; niko od nas ne sluţi čoveku, nego Bogu, koji prima sluţenje i nagraĎuje ga; trudite se u tom duhu i savršeno ispunite delo svog zvanja; 4) na taj način ćemo postati podraţavaoci otaca i samog Gospoda; 5) neka vas u rečenom utvrdi i sačuva Gospod (2, 123) 1) Molim i ištem da nepokolebivo i nepokretno stojite u svetom zvanju na koje ste prizvani, ispunjavajući zapovesti Boţije i sudove Njegove. Svagda prebivajte u najrevnosnijoj i najtoplijoj ljubavi prema Gospodu, izgoneći svaku tuĊu strast iz srdaca vaših. Krepite se u podviţništvu svom, svaki dan sve usrdnije i trezvenije hodeći u bdenju i psalmopojanju, u poslušanju i smirenju, u sluţenju i pošćenju i u svemu ostalom. Neka vam kao dokaz uspešnosti graĊenja vašeg spasenja bude posedovanje upornosti u trudu i borbi i znoj vašeg ţivota. Krepite se jer će na kraju za vas umesto sadašnjeg zlopaćenja i skorbi zasijati veĉni pokoj i neprestano radovanje. I apostol nas podstiĉe, savetujući nam da ne gledamo na sadašnje, koje je privremeno i truleţno, već na buduće, koje je veĉno i blaţeno (2. Kor. 4, 18). 2) Mi smo se udostojili dara anĊelske shime, poţeleliveĉni ţivot i netruleţne vence, zavoleli ţeljeno usinovljenje i Carstvo nebesko, usled ĉega pred sobom imamo i mesto i vreme [za borbu] i poprište i slavljeništvo. Nemojmo biti nemarni i nemojmo štedeti snage, već se svedušno sa revnošću ustremimo na sticanje Carstva nebeskog i nebeskih dobara još više od onih koji ištu zlato i srebro, drago kamenje i ostale truleţne dragocenosti. I nećemo imati uspeha ukoliko ne budemo neprestano pazili na sebe, neprestano se pouĉavali u boţanstvenom i starali se da na najbolji naĉin ispunimo poslušanje koje je naloţeno na nas. Jer, ono nije telesno i ljudsko, već sveto i spasonosno, ukoliko se doliĉno ispunjava. 3) Jer, kod nas niko ne sluţi telu i krvi, nego Gospodu Bogu, što On i prima kao prijatnu ţrtvu. I On je obećao da će nam u budućem veku uzvratiti doliĉnom nagradom. Neka niko ne misli da sluţi ĉoveku, ĉak i ako dobije poslednje poslušanje. Naprotiv, neka misli da sluţi samom Gospodu, koji prima sluţenje preko sluţenja bratiji. Stoga sa strahom i trepetom ispunjavaj sluţenje, imajući Njega samog za Nadziratelja. Jer, On će osvetliti što je sakriveno u tami i objaviti namere srca (1. Kor. 4, 5) vaših. I mi ćemo savršeno ispuniti 178

sve delo našeg zvanja ukoliko budemo sliĉno pomišljali (što uostalom i jeste istina) i ukoliko meĊusobno sluţenje budemo vršili kao boţanstveno sluţenje. 4) Otuda će na vas zasijati luĉe svih vrlina, tj. ljubavi, mira, krotosti, tihosti i pokornosti. I poznaćemo da zaista sledimo po stopama prepodobnih otaca naših, budući sarevnitelji njihovog ţivota. Sećajte se blaţenih onih ţitija i njihovog hoĊenja putem pokornosti i poslušanja, te izuzetne prevashodnosti njihovog smirenja i potĉinjavanja. Revnujući, oni su porevnovali za Gospoda, koji je sam rekao: Nauĉite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem (Mt. 11, 29). Po apostolu, On nije smatrao za otimanje to što je

jednak sa Bogom, ne goje sebe. . . unizio. . . i bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu

(Fil. 2, 68). Pogledajte ko se nalazi meĊu spasenim i ublaţavanim. Samo oni koji su ga podraţavali, smirili se, bili poslušni i pokorni i koji su pretrpeli sve dolazeće skorbi, poniţenja, izrugivanja, podsmehe, udarce, progonstva i tamnicu. I neki od vas su pretrpeli reĉeno, ili ĉak i svi, s obzirom da se u jednom udu svo telo proslavlja ili trpi bešĉašće. 5) Neka nas Gospod sve više ĉuva kao svoje dobre vojnike, kao svoje verne sluge, kao ţeljene muţeve, kao izabrani narod, kao svešteni sabor. I pokazavši se kao delatelji zapovesti Boţijih u ovom zaista preljubotvornom i grešnom rodu, mi ćemo se udostojiti da budemo naslednici Hrista Gospoda i Carstva nebeskog. 182. 1) Vi ne slušate ni moje pouke, ni savete otaca, ni Reč Boţiju i ostajete bez ispravljenja, što za uzrok ima telougaĎanje i nemar za spasenje; 2) mi treba da budemo revnitelji za sve dobro; meĎutim, kakvi smo; 3) zašto smo nemarni i zašto smo se opustili, popravimo se barem od sada (2, 124) 1) Zar zemljodelac ne seje da bi potom poţnjeo? Zar se trgovac ne trudi da bi stekao dobit? Zar se i onaj ko je postavljen da širi reĉ uĉenja ne trudi sa nadom u napredovanje i usavršavanje slušalaca? U odnosu na vas, pak, radi grehova mojih, reĉ moja je ostala savršeno nedejstvena. Ja mnogo sejem i mnogo se trudim, ali ne vidim nikakvog ploda. Ja govorim, oglašavam i napominjem i ponekad na kratko sila moje reĉi dolazi do vašeg duševnog sluha, da biste potom vi sve odmah zaboravili i ostali u istim sagrešenjima. Ja stoga plaĉem i razdire mi se srce, nemajući silu da prekinem vaš nered. Naravno, neuspešnost dolazi od nemoći mojih smirenih reĉi. Neka je, dakle, u reĉenome krivica sa moje strane. MeĊutim, zar vi ne slušate i reĉi Boţanstvenog Pisma? Ne oglašavaju li one svakodnevno vašem sluhu spasonosne dogmate? I sveti oci šta naglašavaju? Šta saopštavaju? O ĉemu svedoĉe? Ĉime opominju? Zar oni pred oĉi vaše ne dovode onaj strašni i neumitni sud, potresno i konaĉno rešenje Boţije, poraţavajuće odbacivanje i beskonaĉne muke, neugasivi oganj, otrovnog crva koji ne umire, najgušću tamu, tartarsku preispodnju i ostalo što se usput zamišlja? Ne ukazuju li oni, naprotiv, i na Carstvo nebesko, beskrajan ţivot, nepristupnu slavu, neizrecivu svetlost, nezamislive krasote raja, Avraamova nedra, šator svetih, dvorove pravednih, anĊelske ĉinove i neobjašnjivo radovanje? Pa ipak, kod vas se ne primećuje nikakvo ispravljenje, pa ĉak ni kajanje. I kakvu ćemo mi uopšte reĉ poslušati kada jedino ištemo da zadovoljimo svoje telesne strasti i pristrašća, kada smo se sasvim opustili, kada nam je na umu samo kako da nešto pojedemo i popijemo, kakvu smešnu reĉ da kaţemo na štetu svoje duše i duše onoga ko sluša i kako da sakrijemo svoju krivicu ili da je svalimo na drugog i uopšte, kada mi svoje duše ne ĉinimo radionicom prepodobija i pravde, nego svakog bezakonja i nepravde? 179

2) Trebalo bi da mi gledamo na gore, da mislimo na gornje, da ištemo višnje, da vidimo u kakvo smo se zvanje obukli, kome smo se obavezali, za kolike smo grehe ranijeg ţivota dobili oproštaj i za kakve smo se krivice nemarnosti posle primanja shime udostojili oproštaja. Trebalo bi da treptimo, stenjemo, smiravamo se i skrušavamo se, da hodimo sa oteţalim srcem i pognutim pogledom, sećajući se smrti koja je uvek spremna, stajanja pred Sudijom po ishodu iz tela i sretanja strašnih anĊela. Trebalo bi da podraţavamo naše svete oce koji su prema sebi bili krajnje strogi i u svemu oprezni, iskreni, uredni, nezlobivi, krotki, mirni, mirotvorni, bezmeteţni, pesmoljubivi, blagodarni, poslušni, smirenoumni, izbegavajući drskost i teloljublje. Oni behu zaista izabrani sasudi, spremni za svako dobro delo i imajući u sebi Duha Svetog. 3) A šta radimo mi nesretni? Zašto smo lenjivi? Zašto smo se opustili? Zašto se Reč Boţija ne dotiĉe duša naših? Zašto ne toĉimo suze? Zašto ne smekšamo svoje okamenjeno srce? Zašto se ne izmenimo savršenom izmenom? Zašto se svakodnevno ne pokrećemo ka boljem kako bi se videlo da smo pobegli od sveta i uzdigli se iznad obiĉnog ljudskog mudrovanja? Doći će i neće zakasniti strašni dan koji privodi u trepet i ĉas prestavljenja. Tada ćemo zastenjati gorko, bolno i neutešno, nemajući hrabrosti da kaţemo: Gotovo je srce moje, Boţe, gotovo je srce moje (Ps. 107, 2). MeĊutim, ukoliko me slušate, doĊite, poklonimo se i pripadnimo samome Hristu, Caru našem. Zastenjimo i pobolujmo pred Njim iz sveg srca. I kao Onaj koji je blizu svima koji ga prizivaju u istini daće nam pomoć i silu da odbacimo grehovne navike i stupimo u poredak vrlinskog ţivota ne izbegavajući nikakve ţrtve. Ja ne govorim da ne jedete, da ne pijete, da ne leţete da odmorite, da nemate utehe i da se ne sastajete sa bratijom radi besede, već traţim da sve bude blagoobrazno, umereno, u pogodno vreme i na priliĉnom mestu, da se vrlina dodaje na vrlinu i uspeh na uspeh, te da poţivimo mirnim i anĊelskim ţivotom.

183. Mnogi od vas su ispravni: ali zašto ne i svi; priĎite i obodrimo se svi, dok je još vreme (31/, 2) Poneki od vas odgovaraju zahtevima Reči Boţije, premda samo malobrojni. Zbog ĉega ne bismo ustali svi i probudili se od dubokog sna nemarnosti, potekavši ka svetlosti poznanja i ţelji za veĉnim blaţenstvom? Zbog ĉega ne umrtvimo udove svoje koji su na zemlji: blud, neĉistotu, strast, zlu pohotu (Kol. 3, 5) kako bismo postali hramovi Boţiji u koje bi blagovoleo da se useli Otac, Sin i Duh Sveti? Zbog ĉega ne ĉuvamo monaški ĉin i reĉju i delom sa svom strogom paţnjom izbegavajući i smeh, i lukavstvo, i roptanje, i gordost pred bliţnjim, i nadmenost kojom se govori: "Ja sam bio nešto i imao nešto"? Dokle će demon praznoslovlja da vlada nama? Dokle ćemo biti oruĊe laţljivog duha neposlušnosti? Dokle će se nadimati naše srce, budući tašto zbog malih i ništavnih stvari i vreĊajući bratiju zbog toga što ih nemaju? DoĊite, ĉeda, i poslušajte me. Prihvatimo strah Boţiji i dajmo desnice jedni drugima radi graĊenja spasenja svim silama. Dok smo još u telu, dok se još produţava vreme našeg stranstvovanja, dok su još umesne molitve i moljenja, suze i pokajanje potecimo da postignemo prezir prema svetu, da odbacimo svako telesno mudrovanje, da umrtvimo sve zemaljske ţelje, te da sve naše raspoloţenje prebacimo na sveto, dobro i boţanstveno. 180

184. Obraz podviţništva u opšteţiteljnom poslušanju je viši od svakog drugog: on je hristopodoban; idite tim putem (31/, 9) Stojte hrabro, krepite se i trpite sve poretke ţivota vašeg. Uznesite se mišlju gore i sagledavajte nebesko, gde ćete sa Isaijom ugledati Gospoda kako sedi na visokom i uznesenom prestolu, okruţen heruvimima i serafimima i svim zborom anĊela. Takvim ćemo ga ugledati i u dan strašnog Njegovog drugog dolaska. Oni koji su dobro završili podvig odbacivanja telesnih zadovoljstava i koji nisu dozvolili da njima ovladaju slasti ovog veka tada će ĉuti preblagosloveni glas Njegov. I pravednici će se prosvetiti kao sunce od neizrecive radosti jer će Podvigopoloţnik, Gospod i Bog naš podeliti darove prema dostojanstvu svima i svakome. Da, bratijo moja, svi sveti će se udostojiti da okuse blaţenstvo i dobiju tamošnja dobra prema ĉinu u kome su blagougodili ovde. Veliki su, naravno, oni koji su se radi Boga sakrili u gorama, pećinama i jarugama zemaljskim, tj. stubnici, pešternici i zatvornici. Ipak, ni naš ĉin uopšte nije niţi od njihovog. Neka vam je poznato da ni sam Razdavaĉ darova po dolasku na zemlju nije izabrao ni pustinjski, ni stubniĉki, niti neki drugi naĉin ţivota, već je blagovoleo da poţivi u poslušanju, kao što sam govori u JevanĎelju: Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla (Jn. 6, 38). I opet: Jer ja ne govorih sam od sebe, nego Otac moj koji me posla On mi dade zapovest šta da kaţem i šta da govorim (Jn. 12, 49). Opasavši se ubrusom i na tajnoj veĉeri prihvativši delo sluţenja, On je omio noge uĉenika i nešto kasnije rekao: Aja sam meĊu vama kao sluga (Lk. 22, 27). Prema tome, ovaplotivši se, Gospod je blagovoleo da primi naš poslušniĉki naĉin ţivota, a ne neki drugi. I nije li za nas utešno i radosno što provodimo ţivot koji je sliĉan Njegovom? I da li je umesno da mi druge podviţniĉke oblike ublaţavamo više od našeg? Ukoliko, naime, doliĉno i taĉno provodite taj ţivot, vi ni sami nećete hteti da ublaţavate neki drugi. Stoga i u Staračniku moţe da se proĉita kazivanje da je od tri podviţnika po otkrivenju onaj koji se nalazio u poslušanju pretpostavljen pustinjaku i bolesniku koji sa radošću podnosi bolest. Da, bratijo moja, zaista je veliki ţivot naš i oni koji ga provode bez sumnje će biti proslavljeni sa Avraamom, sa muĉenicima i pravednicima. Hodite dobro. Neka vas ne zaustavi Ċavo koji vam zavidi, niti se sami zaustavljajte zbog lenjosti. Namaţite noge jelejem trpljenja, obucite se u odoru radovanja, pijte vodu ĉistote i zdravoumlja. I neka niko ne govori: "Dokle, ćemo". Jer, ta reĉ je reĉ lenjivca. 185. 1) UporeĎivanjem podviţnika sa plodnom vinogradskom lozom, on pobuĎuje na revnost za donošenje plodova vrlina; 2) on zaključuje: "Time bih jedne ţeleo da obradujem, a druge da urazumim" (31/, 13) 1) Vinogradar se raduje kada se loza širi. Radujem se i ja kad vidim da neko od vas donosi duhovne plodove. Blagoslovena je grana koja je bogata duhovnim grozdovima koji daju vino skrušenosti, koje veseli Boga i ljude. MeĊutim, neka se ne desi da o nekome od vas bude reĉeno ono što je u ime Boţije izrekao prorok Mojsije: Ĉokot njihov je od Gomore, groţĊe im je ţuĉ i puca su im gorka (Pon. 32, 32). I u JevanĎelju je izreĉena strašna opomena, tj. da će se svaka loza koja ne daje dobar plod odseći i baciti u beskonaĉni oganj. Blagodaću Boţijom u našem bogonasaĊenom vinogradu postoje razliĉite loze. Jedan, na primer, pored sladosti delanja ima i reĉ koja je zaĉinjena solju Duha Svetog, dok se drugi ukrašava dubokim smirenjem. Jedan se, opet, sve više razgranava 181

zbog mnogoplodnosti, tj. snaţi se i raste duhovno, dodajući podvige na podvige, a drugi je duboko sa mnogim korenjem urastao u zemlju, tj. postao mnogogranat i bujan, usled ĉega pruţa rasad i za druge loze. On je utvrĊen na dobrom putu, te koristi i drugoj bratiji koji padaju ili su oţalošćeni neprijateljskim napadima. Ipak, nemajući osećanja, vinogradne grane ne saosećaju jedne drugima. Vi, pak, kao osećajni i bogonasaĊeni treba da saosećate jedni drugima, da zajedno rastete i donosite plodove kako niko ne bi ostao besplodan, već kako bi svi bili prepuni plodova od boţanstvenog delanja i ljubazni radi mnoštva duhovnih grozdova, tj. vrlina. 2) Sliĉnim poreĊenjima bih hteo jedne da obradujem, a druge da urazumim. Za sve bih, pak, hteo da podignem lestvicu od zemlje do neba mojom smirenom reĉju kako biste ushodili do viših zrenja i silazi do dubina srca, do razumevanja nepostojanosti i brzoprolaznosti ljudskog ţivota, te sujetnosti i krhkosti ljudskih dela. Ja bih reĉju ţeleo da vas prenesem u tamošnji svet i da vam pokaţem tamošnja neizreciva i bezbrojna dobra. Ţeleo bih da vas stavim pred lice Boga ţivoga, Tvorca svega i Vladike i da vam omogućim da razumete kakva je tamošnja strana, tj. kakav je veĉni pokoj, kakvo je neopisivo radovanje, nenasito veselje i sveblaţeno prebivanje sa anĊelima i svima svetima kako biste se, uznevši se i prosvetivši se, odvojili od svega sujetnog, kako biste istinskim smatrali samo veĉno dobro koje vam je pripremljeno i kako biste sve sadašnje, što dolazi i odmah išĉezava, smatrali ništavnim. 186. Sećajući se razloga napuštanja sveta i dolaska u obitelj, revnujmo da dostignemo [svoj cilj], usvajanjem opomena izbegavajući saplitanja (3 1/, 15) Sada izriĉem reĉ blaţenog Arsenija: "Arsenije, zbog ĉega si došao ovamo". Ja i vas i sebe prizivam da se pitamo zbog ĉega smo izašli iz sveta i došli ovamo. I odgovoriću za sve: naravno, da bismo stekli Boga, da bismo postali sinovi Boţiji, da bismo nasledili Carstvo nebesko i da bismo prestali da budemo telo i krv koji ne mogu naslediti Carstva Boţijega (1. Kor. 15, 50). Gospod nas je prizvao na sveto zvanje. Uzmite, dakle, krst Hristov i nelicemerno idite za Njim, ne dvoumeći se izmeĊu Njega i sveta, već svecelo sve Njemu jedinome predajući i posvećujući. Podvizavajte se dobrim podvigom. Podvizavajte se i dovršite svoj put, hrabro podnoseći sve teško i skorbno što susretnete. Olakšanje sebi crpite u nadi na nasleĊe obećanih dobara. Mnoštvo zlih duhova nam se pribliţava i napada na nas i iznutra i spolja. Gospod govori: Jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze zle pomisli, preljube, blud, ubistva, kraĊe (Mk. 7, 2122). Protiv vetrova tih duhova podignimo jedra naše duše kako bismo plovili svojim putem sa opreznošću, kako ne bismo odmah upali u nevolju nasukavši se na sprud i podvodno kamenje, tj. na neznanje i skrivanje pomisli. Mesta koja su opitom obeleţena kao opasna treba svakako izbegavati kako ne bismo poginuli. Ne treba skretati ni desno, ni levo, već ići carskim srednjim putem. Mi ne treba da oklevamo na dobro kao da smo obamrli, niti da suviše ţurimo zbog vreline krvi i da skrećemo sa srednjeg puta, kao da moţe biti desnijeg puta od desnog. [Sa nama se reĉeno, pak, dešava] kada hoćemo da se pokaţemo bolji od drugih i kada se raspalimo samopouzdanjem, nasleĊujući proroĉku opomenu: teško, teško onima koji su mudri sami sebi i razumni sami sebi (Is. 5, 21). 187. 182

Svi zajedno skladno hodimo, napredujući svako u svojoj vrlini, ne ištući ništa svoje i ne odbijajući nikakav trud u uverenosti da ćemo nesumnjivo dobiti Carstvo nebesko (31/, 15) DoĊite da zajedno potecemo. Neka jedan poteĉe poslušanjem bez premišljanja, drugi nepokolebivim trpljenjem, jedan hristopodobnim smirenjem, drugi ĉuvanjem pomisli, jedan bolnom skrušenošću, drugi oĉišćujućim suzama, jedan bratoljubljem bez zavisti, drugi pouĉnom reĉju ili izgraĊujućim psalmopojanjem po daru blagodati Boţije, i drugi opet ukazivanjem na naĉin vršenja [vrlina]. Neka svako ĉini ono što moţe: onaj ko moţe da uĉi neka se uĉi, onaj ko moţe da psalmopoje neka psalmopoje, onaj ko moţe da se moli neka se moli, onaj ko moţe da ĉini poklone neka ĉini poklone. Neka samo sve bude sa poboţnošću i trpljenjem. Neka niko ne traţi samo svoje i neka niko ne sledi samo svoje raspoloţenje, s obzirom da bi se otuĊio od dobrog poslušanja. Neka se meĊu vama ne ĉuje: "Će mogu, ne mili mi se, nisam zdrav", ĉak i kad bi reĉeno bilo istinito. Kaţem vam istinu pred nevidljivim Bogom i Njegovim izabranim anĊelima da će samo oni koji prinuĊavaju sebe (po reĉi Gospodnjoj, Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i podviţnici ga zadobijaju - Mt. 11, 12) i koji se stešnjavaju u svemu (jer su uska vrata i tesan put Mt. 7, 14) preći iz smrti u ţivot (Jn. 5, 24), iz truleţnosti u netruleţnost, iz tame u svetlost, iz ropstva u usinovljenje Bogu, iz doline plaĉa u presvetlo i sveradosno Carstvo nebesko. 188. Našeg praoca je prevario neprijatelj; on i nas prelešćuje, varljivo nam zlo predstavljajući kao dobro; poslušavši ga, praotac se prevario; prevarićemo se i mi ukoliko ga poslušamo; nemojmo ga slušati, već zatvarajmo uši od svakog njegovog nagovaranja (31/, 16) Da li da se setimo našeg prvog prebivanja u raju i izgnanju, ili vaspostavljanja svega u budućem veku? Oba predmeta znanja su za nas veoma vaţna. Nama nije nepoznato kako je naš praotac Adam isteran iz raja. Kakav je, pak, bio uzrok? Gordost i drska nepokornost pred Bogom koji mu je dao i samo biće i ţivot. On nije ostao veran danoj zapovesti, već se oĉima oĉarao u duši ţeljom za ĉulnim zadovoljstvima. Pomišljajući da je plod dobar za jelo i krasan izgledom, po nagovoru ţene ili pre - na prevaru zmije, on je okusio zabranjeno i od svetlosti dospeo u tamu. Gorko okušanje slatke po izgledu neposlušnosti njega je isteralo iz raja i spustilo u ovaj ţivot, pun napora i skorbi. Mi, pak, treba da se pobrinemo da izbegnemo njegovo stradanje, pazeći da ne upadnemo u iste zamke. Nemojmo dozvoliti sebi da se povedemo za privlaĉnošću ĉulnog zadovoljstva, lepote i krasote ni unutrašnjim mislenim maštanjima, ni sluĉajnim utiscima o telu i ĉulima. Jer, ono što vidimo ponekad moţe da izgleda prekrasno i dobro, iako je na delu drugaĉije. I ukoliko ga okusimo, ono će i u nama, kao i u Adamu, izazvati smrt, truleţnost i osudu. On je poverovao zmiji koja mu je šaptala: U dan u koji okusite od drveta poznanja dobra i zla otvoriće vam se oĉi i postaćete kao bogovi (Post. 3, 5). I nama sliĉno šapuće aţdaja da ćemo, ukoliko ostvarimo pohotu, zadobiti bezmernu radost i punu slobodu od svega opterećujućeg. Poslušavši je, on se obmanuo u oĉekivanju, izgubivši sasvim i ono što je imao, ţalosno otpavši od Boga. A mi? Zar ćemo je mi poslušati? MeĊutim, njene nam namere nisu nepoznate (2. Kor. 2, 11), kao uostalom ni varljivi mamci. I ma koliko da nas mami, da nas zove, da izaziva pokrete u dušama našim, mi treba da je daleko teramo od sebe. Jer, ona pokušava da nas liši boţanstvenog i blaţenog 183

dejstva, da nas istera iz raja zapovesti Gospodnjih i da sa nas skine bogodani anĊelski obraz kako bi nas potom survala u preispodnju zemlje. Ogradimo okvire naših pomisli i zatvorimo vrata, ne stupajući u razgovor sa njom. Kad ustane grešnik, tj. Ċavo naspram mene, postadoh gluvonem i ponizih se (Ps. 38, 23) pred Bogom. Uopšte ĉak ne pomišljajući da nam je pristupio neprijatelj, mi treba da se zapeĉatimo nepobedivim oruţjem krsta i reĉima Bogonadahnutih Pisama, ukrepivši se u graĊenju svog spasenja. Postarajmo se da svakodnevno napredujemo, ne znajući za sitost u dobrom delanju i podviţništvu. Nemojmo se uspokojavati [mišlju] da napredujemo, da nešto znamo i da nekoga u neĉemu prevazilazimo. Naprotiv, porevnujmo da sve zapovesti Boţije savršeno ispunimo. Eto našeg dobrog podviga. Eto našeg blaţenog ushoĊenja i pohvalne trgovine, nepropadljive riznice i zaloga budućeg nasleĊa veĉnih dobara. 189. 1) Iskustvo rĎavih posledica od zadovoljavanja prohteva samougaĎanja treba da nas nauči uzdrţavanju; 2) najzad, neka nas njemu nauči sećanje na smrt koja je uvek spremna; ona je podsticala mučenike i prepodobne oce, krepeći ih u strogostima samoumrtvljavanja (31/, 17) 1) Radujte se i veselite se. Hodite dobro i budite iznad varljivih privlaĉnosti sveta, mišlju stremeći gore ka nebesima i gledajući tamošnju neizrecivu slavu. Vi znate da ĉitav naš podviţniĉki trud nije ništa u poreĊenju sa Carstvom nebeskim, te da sadašnja skorb i nevolja u odnosu na veĉno spokojstvo liĉe na neprijatno sneno maštanje. Mi smo dobro rasudili i dobro uĉinili što smo izašli iz sveta silom Onoga koji nas je pozvao u svoje nebesko Carstvo. MeĊutim, mi treba i da ţivimo dobro, postepeno napredujući u vrlini i iz onoga što nam se dešava uĉeći se da ne dopuštamo da nas savlaĊuje sujetnost. Koliko puta smo se predavali zadovoljstvima? I ništa nije ostalo. Koliko puta smo nasićavali stomak? I zadovoljili smo ţelju stomaka, ali nismo ništa od sitosti zadrţali kao zalihu, izuzev što smo oteţali telom. Ukoliko smo popuštali sramnim pomislima, potom smo proklinjali sebe, ţanjući skorb umesto utehe. Ukoliko smo se nasićavali snom, potom smo kukali za sobom kao za beslovesnim. Posle grubosti mi smo se prekorevali i posle smeha smo plakali. Uopšte, ĉovek nema nikakvog dobra od ĉulnih zadovoljstava. Ukoliko svagda ţelimo da okušamo utehu i rasterećenje ĉuvajmo zapovesti. U njima nalazimo istinsko zadovoljstvo, prinoseći obilan plod pravde sa osvedoĉenjem savesti. 2) Poĉujte, bratijo. Nemojmo se predavati snu i nemarnosti, niti uzalud trošiti svoje vreme. Dolazi ĉas prestavljenja. I nije li već i došao? Bog će poslati anĊela koji će odmah uzeti dušu i odvesti je. Kuda? Zar se ne uţasavamo slušajući? Zar ne drhtimo pomišljajući o reĉenome? Sećajući se reĉenoga, sveti muĉenici su radosno predavali svoje telo na grebanje, na odsecanje udova, na lomljenje kostiju, zaista postavši prizor i anĊelima i ljudima (1. Kor. 4, 9). I oni su potom bili uvenĉani. Naši prepodobni oci, sveti monasi su se podvizavali i telo smatrali neprijateljem. Oni su se naslaĊivali gladovanjem, zimu smatrajući toplotom i lišavanja trpeći kao izobilje. Njih nije savladala ljubav prema roditeljima niti ih je privezanost za decu odvajala od namere. Njih nije remetila naklonost prema braći, niti im je zlato i srebro bilo privlaĉno, kao uostalom ni dobra odela, ni hrana koja raspaljuje telo. Oni su jeli i odevali se samo da bi preţiveli, svakakva lišavanja trpeći kao besplotni. Uzrevnujmo da ih podraţavamo. Zlopatimo se na svaki naĉin, podnoseći i glad, i hladnoću, i uvrede, i podsmehe i sve druge neprijatnosti kako se ne bismo lišili Carstva nebeskog. 184

190. 1) Nama je teško s obzirom da neprijatelj svagde priprema zamke da bi nas prelestio; znajući rečeno, pazimo na sebe i suprotstavljajmo se; 2) podstičimo se [mišlju] da ćemo uskoro ući u pokoj; 3) urazumljujmo se iz Reči Boţije i spisa otaca (31/, 19) 1) Naš podvig je veliki. Teško je savladati našeg neprijatelja budući da je njegova zloba protiv nas velika. On noću ne spava i danju ne drema, niti se zanima bilo kakvim drugim brigama. On se samo šunja oko bogoizabranog stada našeg kako bi ulovio neku neopreznu i neutvrĊenu dušu i progutao je. Vama su poznate njegove zamke. Stoga se i ĉuvajte. On pobuĊuje na greh, nabacujući pomisao kao udicu i prikrivši je slašću. Vi, pak, nemojte biti nerazumni kao ribe. Govoreći apostolski, njegove nam namere nisu nepoznate (2. Kor. 2, 11). Stoga se nemojte varati spoljašnjim izgledom, već izobliĉite njegovu podmuklost i oterajte ga. Lišivši se uspeha, on će sa gorĉinom da se povuĉe. Evo njegovih iskušavajućih nagovaranja: jednom on predlaţe zavist, drugome lenjost, jednome prelazak na drugo mesto, drugome gordost. On ponekad sve predlaţe jednome, na svaki naĉin nas vukući u zamku smrti. Pazimo na sebe i imajmo Gospoda sa desne strane duše. I sa Njime ljubljenim i ţeljenim mi ćemo izbeći zarobljavanje. Neka vas ne tiraniše gnev koji je dat jedino protiv neprijatelja zmije. Neka oganj pohote kod vas nema slobodu da vam srca raspaljuje na sramna i nepriliĉna dela. Vi ljubite jedni druge ukrasivši se krotošću i obukavši se u prekrasno bestrašće. 2) Još neznatno se prinudite i nazvaćete se blaţenima. Još neznatno se naterajte da trĉite i dostići ćete nebeski, presvetli i prekrasni grad, gde je neopisivi braĉni hram devstvenih duša, gde je naruĉje Avraamovo, gde je boţanstveni raj i Carstvo nebesko. Imajući u mislima taj grad, podstiĉimo se na brţe trĉanje po putu ka njemu, ne obraćajući paţnju na trud i umor. 3) Pazite na bogonadahnute reĉi JevanĎelja, Apostola, Proroka i dušekorisnih spisa otaca. Njima hranite i nasićujte svoje duše. U delima koja su vam predana blagodušno prebivajte sa trpljenjem, bratoljubljem, uzajamnim pomaganjem i sastradavanjem kako bi se u svima i kroz sve slavilo ime Boga našeg, kome sluţimo i kome se poklanjamo. 191. 1) Trpljenjem pobedimo neprijatelja i udostojimo se neizrecivih dobara radi kojih su se mučenici predavali na muke, a prepodobni na sve strogosti samoumrtvljavanja; 2) podraţavajmo ih udaljavajući se od svega rĎavog i revnujući za svako dobro, čime i ushodimo ka savršenstvu (31/, 24) 1) Vi na poprištu poslušanja stojite u neprestanoj borbi, primate udarce lišavanja i biĉevanje u napadima skorbi, te prolivate krv u odricanju od svoje volje. Ipak, budite hrabri stoga što sebi pripremate vence, poĉasti i nagrade za dobru pobedu. Usprotivite se Ċavolu, i pobeći će od vas. Pribliţite se Bogu, i On će ce pribliţiti vama (Jak. 4, 78). I veliki uĉitelj vaseljene Pavle nareĊuje: Obucite ce y sveoruţje Duha Svetog. . . da biste se mogli odrţati nepokolebivi protiv lukavstva Ċavolskoga (Ef. 6, 11). On se vašim trpljenjem odbija, savlaĊuje i obara kao nemoćan. Vi ga njime gazite nogama, usled ĉega se na vama ispunjava obećanje: [Dajem vam vlast] da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraţiju (Lk. 10, 19). Da, ĉeda moja. Ukoliko se još neznatno budemo podvizavali dobićemo blaga, radovanje i slavu koju usta ne mogu izreći, niti um postići. Stoga su muĉenici sebe kao ovce predavali na zaklanje, stoga su se prepodobni obukli u najstroţe podvige i vršili ih. 185

2) I mi ih podraţavajmo, podstiĉući jedni druge i pomaţući jedni drugima. Molim vas smireno da meĊu nama ne postoji neposlušanje koje je Adama isteralo iz raja, ni gorĊenje pred Svedrţiteljem Bogom, koje je sa neba svrglo Danicu koja je zasijala na samom poĉetku, ni stomakougaĊanje, koje je Isava navelo da proda svoje prvenaštvo, ni slastoljublje, koje je preko lukave Dalide uĉinilo da nepobedivi Sampson postane podsmeh pred neprijateljima, ni zavist, koja je Kaina uĉinila bratoubicom. Naprotiv, prihvatimo vrline, od jednog usvajajući krotost, od drugog - revnost, od jednog - trpljenje, od drugog - nepobedivost, od jednog - bratoljublje, od drugog - smirenje, poslušanje i bogoljublje kako bismo bili sinovi svetlosti i dana i sunaslednici sa onima ĉiji ste ţivot podraţavali. Ushodite, bratijo, na visoku goru vrlina i u srca svoja polaţite ushoĊenja Duha. Budite nebeske lestvice i uzvisujte se kao kedri livanski, ištući gornje i gornje misleći. Sabirajte svoj um kako bi vas kraj ţivota zatekao u sliĉnom nastrojenju i pravo preveo u blaţeni raj na beskonaĉni ţivot. 192. 1) Prizovimo i Gospod će nas izbaviti iz ropstva grehu i neprijateljima; 2) no, pošto budeš izbavljen, drţi se; inače ćeš opet upasti u ropstvo; da ne bi postradao, drţi se straha Boţijeg i ljubavi prema Gospodu, podrţavajući ih sagledavanjem divnih dela Boţijih, tj. stvaranja, promišljanja i izbavljenja; 3) ukoliko ţivo sebi predstaviš Gospodnja stradanja radi nas, nikakve skorbi i lišavanja te neće pokolebati i odvojiti od puta Boţijeg (31/, 25) 1) Sve više ištimo Boga i biće ţiva duša naša (Is. 55, 3). Priljeţno ga prizovimo i On će pogledati na nas kao na drevni Izrailj, uslišivši naš vapaj i stenjanje duša naših koje tuguju. I On neće poslati Mojsija, nego će sam doći da nas otme iz ruke mislenog faraona i gorkog ropstva njegovim strastima. Sve dok se nalazimo u grehovnom Egiptu, nas neizbeţno progone pomisli koje su mu potĉinjene. Videvši, pak, naše trpljenje, blagi Bog nas znamenjima i ĉudesima svog prisustva u nama i brojnim ranama izvodi u zemlju bestrašća. I zbog svog osloboĊenja mi mu sa punim radovanjem pevamo pobedniĉku pesmu. 2) Znajte, meĊutim, da se poneko predaje svojim neprijateljima ukoliko je nemaran i ne odrţi se ĉvrsto u prvom nastrojenju, koje je njime vladalo u vreme obraćenja i posle obraćenja. Neka se, pak, reĉeno ne desi ni sa jednim od vas. Naĉelo i podsticaj unutrašnje dobre izmene i ĉvrstine u nama jeste useljenje straha Boţijeg u srce od poznanja i zrenja divnih dela i sudbi Boţijih, tj. Njegovog izvoĊenja svega u biće iz nebića, stvaranja svetlosti jednom reĉju, rasprostiranja neba kao svoda, sabiranja kao meh vode morske (Ps. 32, 7) po pisanome, razlivanja vazduha za disanje svega ţivog, postavljanja sunca i meseca kao neka dva oka sa mnoštvom raznoobraznih zvezda, izvoĊenja iz zemlje plodonosnog drveća, trave i cveća, nareĊivanja da se iz zemlje pojave sve zveri, a iz mora sve ribe i ptice, stvaranja našeg praoca Adama vlastitim rukama i njegovo smeštanje u raj sladosti, odreĊenje suncu da izlazi i zalazi, ĉime postoji dan i noć i ĉime se meri tok našeg ţivota, i naroĉito Njegove uzvišenosti i bezdana Njegove mudrosti. Njega jedinog treba da se bojimo i jedino pred Njim da treptimo. MeĊutim, mi treba i da ga volimo stoga što je radi nas postao Ĉovek i u svemu se upodobio nama osim u grehu, što je za nas bio predan i odveden na sud, što je radi nas pretrpeo udarce, pljuvanje, podsmevanje, biĉevanje i najzad raspeće i smrt. Sve je On to pretrpeo kao Ĉovek i potom vaskrsao kao Bog, pobedivši dušegupca Ċavola i spasavši svoje omiljeno stvorenje. 186

3) Ima li koga ko, posle razmišljanja o reĉenome, ne bi primio svako ismevanje ne samo bez smućenja, nego i sa radošću? Sećajući se uvreda i kleveta koje je pretrpeo Gospod, neće li svaki rado podneti svakovrsno zloslovlje? Videći da Gospoda udaraju u obraz, neće li svako poţeleti da i sam sa radošću pretrpi udarac u desni obraz, te da okrene glavu i radi udarca u levu stranu? Misleno predstavljajući Gospoda koji je raspet, proboden kopljem, koji je okusio ţuĉ i sirće, neće li svako biti . spreman na svaku smrt? Da, ĉeda moja, molim vas da se razapnemo svetu i strastima. Ukoliko bude neophodno, predajmo se i na udarce, ili barem krotko pretrpimo rane i ubode koje priĉinjavaju reĉi osude i uvrede, te izlivanje krvi od odsecanja svojih prohteva. Na taj naĉin ćemo biti sliĉni Hristu, koji je postradao iz ĉovekoljublja. Svi se podstaknite na nelenjosno ispunjavanje svojih poslušanja, okrilivši se molitvama i razgorevši se ognjem Duha, te izlivanjem suza i uzdasima smirenja. 193. 1) Pamteći čime će završiti naš ţivot, revnujmo da ugaĎamo Bogu, podraţavajući oce naše; 2) opštim savetovanjem i uzajamnim sadejstvom mi nećemo ostati daleko iza njih, iako na delu mnogi rečeno ne primećuju; 3) za rečeno nema nepremostivih prepreka, s obzirom da zavisi od našeg proizvoljenja (31/, 28) 1) Poznajmo, ĉeda, šta je ţivot naš, kome sluţimo u telu ovom i ĉemu privodi tajna našeg razrešenja sa telom. I drţeći reĉeno u umu, budimo marljivi u ispunjavanju zapovesti Boţijih, te neumorni u graĊenju svog spasenja. U ovom nemarnom rodu se pokaţimo kao revnitelji bogougodnog ţivota, kao što su u drevna vremena oci naši, cvetajući ovde kao krin poljski i kao raj bogonasaĊeni i budući orošavani vodama Duha, prinosili plodove svih vrlina, udostojivši se da se nazovu prijateljima Gospodnjim. Oni su ugodili Bogu, prebivajući isti u ţivotu. Hraneći se visokim zrenjima, oni su stekli nebo. Mudro se koristeći svojim stranstvovanjem na zemlji, oni su sa anĊelima postali jedan hor i naselili se sa Bogom. 2) Ko, pak, sada tako hodi? Ko će uzići na goru Gospodnju (Ps. 23, 3), kao što je napisano. Ko će mi dati krila kao golubu, i poleteću Duhom i poĉinuću na gori savršenstva (Ps. 54, 7). I ĉija će pravda zasijati u dane njegove (Ps. 71, 7)? MeĊutim, i mi opštim savetovanjem i opštim uzajamnim pouĉavanjem preduzmimo naporda ne zaostanemo za njima. Nemojmo dopustiti da nas nazovu pokvarenim i preogorĉujućim naraštajem (up. Ps. 77, 8), koji nije ispravio svoje srce, već naprotiv - pokoljenjem pravih, koje će se blagosloviti (up. Ps. 111, 2). Pokaţimo se dostojni primanja nagrade za vrline. PoĊimo svetim putem otaca naših, po stupnjevima njihovim hodimo, merimo hvatove njihovog teĉenja, ispitujmo njihovo ţitije, uzrevnujmo njihovim delima i podraţavajmo naĉin njihovog delanja makar neznatno i delimiĉno, po meri uĉenika koji projavljuje opit podraţavanja svog uĉitelja. Oni su izobraţavatelji bogopodobnog obraza i umetnici vrlina. Mi [se potrudimo] da izobrazimo makar senku njihovu. Oni su tuĊinci i mi budimo tuĊinci. Njihova otadţbina je nebo te neka i naša postojbina bude gornji Jerusalim. Njihovo imanje su zapovesti Boţije, što i mi treba da ištemo. Oni nisu bili vezani (srodniĉkom) ljubavlju prema telu i krvi, niti su se naslaĊivali slastima ovog veka, pa ih nemojmo poţeleti ni mi. Oni su se postarali i postali takvi uz trud, te i mi upotrebimo trud da postanemo sliĉni. U drevna vremena se zbog njihovog divnog ţivota svuda razglašavalo o njima, te je glas 187

došao i do nas. Neka i naše ime postane poznato potonjim naraštajima radi podsticaja na dobro revnovanje. Ima li ĉega blaţenijeg i utešnijeg? 3) I ukoliko hoćete [reĉeno], nećete imati nikakve smetnje. Ondašnji Bog je i sada isti, JevanĎelje nije zastarelo, zapovesti se nisu izmenile i vreme se nije izokrenulo. Onaj koji je onda promišljao i sada se stara o svima. Zar i sada nisu isti noć i dan, setva i ţetva? Neizmenjivi i nepromenjivi Bog naš je uvek isti te i sada kao od poĉetka ĉuva svoje sazdanje. On istim zracima ljubavi osijava sve ljude i neće smrt grešnika za svagda. Jednakost ili izmenjivost za svoj uzrok imaju naše proizvoljenje, tj. od nas zavisi [skretanje] i na dobru i na lošu stranu. Prema tome, šta nam smeta za uzrevnujemo u podraţavanju otaca, te u prihvatanju njihovih podviga i sjaja njihovog ţivota? I mi koji ţivimo u opšteţiću moţemo da zablistamo na taj naĉin ukoliko zajedno sa drugima projavimo ţivot koji je jednak sa ţivotom otaca. I reĉeno će se i zbiti ukoliko na svaki naĉin ĉuvamo svoja srca od najmanjeg skretanja od zapovesti Gospodnjih. 194. 1) Vi kao dobri voćnjak donosite razne plodove; 2) sada su sveti dani (posta) i sve potpomaţe naše duhovno oţivljavanje: i uzdrţanje, i sluţbe, i čitanje, i sarevnovanje; 3) koristite se svime, a iznad svega budite mirni (31/, 29) 1) Za dobru zemlju je veoma korisno blagovremeno orošavanje kišom, koje potpomaţe njen prinos obilnih plodova za hranu ţivih stvorenja. Neka bi i naše nedeljne pouke koje izlaze iz mojih smirenih usta takoĊe bile korisne za umnoţavanje i rast vrlina koje ĉuvaju vaše ĉasne duše. Vi mi zaista liĉite na raj koji je ispunjen razliĉitim rastinjem: jedan me naslaĊuje smirenjem i poslušanjem, drugi me hrani priljeţnošću za svoja dela, jedan me obasipa blagouhanjem poboţne naravi, drugi me ushićuje visokim vrlinama, kao ĉempres uzvisujući svoje grane. Jednom reĉju, svaki od vas se odlikuje nekom vrlinom, ĉineći i dela koja joj odgovaraju. Pazite, ĉeda, da niko ništa ne ostavi bez rašćenja. Neka niko ne uvene od vreline pohote i neka niko ne bude besplodan zbog gordosti koja uništava svaki plod. Uz revnujmo i meĊusobno se podgrevajmo, jednodušno praveći stub od zemlje do neba, te steknimo vrlinu koja dostiţe do nebesa. 2) Sada su sveti dani i vi se osvećujete. Za vreme posta i oskudnog jela vi se ĉistite i dušom i telom. Kroz pravilno psalmopojanje i ĉitanje vi postajete milozvuĉna lira kojom se sluţi Duh. Sabirajte se brzo na sluţbe i ĉinite anĊelski hor. Obuhvatajte se ljubavlju, odbacujući zavist, te jednom ţeljom nastojte da svi zajedno budete zapisani na nebesima. Izbegavajući meĊusobne sukobe i iskreno uzajamno mirujući, vi podraţavate jednomislije besplotnih. Neka vam bude jedna briga i oko jednog se meĊusobno borite: da najbolje ispunjavate naredbe i da budete sinovi poslušanja. Nemojte se bogatiti sticanjem veštastvenog dobra, budući da sve imate i da ništa nemate kao vladari sveta i naslednici Carstva nebeskog. 3) Najglavnije je da na delu projavljujete ispravnost proroĉke izreke: Gle, šta je dobro, ili šta je krasno, nego da braća ţive zajedno. Stoga vas i ja nazivam mirom miomirisnim, koje silazi na bradu Aronovu i rosom Aermonskom, koja silazi na gore Sionske (Ps. 132, 13). Eto kakvim se imenima ukrašavate i kakvim se pohvalama venĉavate. Pazite da pokaţete da ne nosite tuĊa imena ili da ţivite nedostojno pohvala. 188

Sada od mene [pohvale] dobijate na reĉima, a y budućem veku ćete na delu dobiti pravednu nagradu od pravednog Sudije i sveštedrog Nagradodavca. 195. 1) Vi treba da dobijate imena duhovnih otaca i da ţivite u jednom monaškom duhu po ustanovljenim pravilima; 2) pamtite zavete pri postrigu i budite im saglasni i unutra i spolja, što neka bude jedina vaša razlika u odnosu na svetovnjake; 3) za rečeno će vas Bog upokojiti u svojim divnim stanovima (31/, 30) 1) Ostavivši roditelje, braću, srodnike i ĉitav svet, vi ste došli ovde i postali moja duhovna ĉeda, preobraţavajući se u bogougodnom ţivotu. Stoga više ne treba da vas zovemo po imenu onoga ko vas je rodio telesno, već po imenu duhovnih otaca i praotaca naših, pokazujući da ste se sasvim odvojili od prirode i po proizvoljenju prihvatili duhovno roĊenje. Stoga ovde niko nema svoje volje po svom mudrovanju, već svi zajedniĉki jednako mudrujemo, jednodušno se Bogu ustremljujući. I sada se na vama ispunjuje ono što se pripoveda u Delima, tj. da u naroda koji poverova beše jedno srce ijedna duša; u ncjedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve beše zajedniĉko (Dap. 4, 32). Da li razumete ono što slušate? Ispitajte sebe [i vidite] da li ste ĉvrsti i nepokolebivi (1. Kor. 15, 58). Ja ţelim da vam nagovestim da vi ne treba ĉak ni misao da dopuštate o odstupanju od monaških poredaka u bilo ĉemu. Jer, ona je neprijateljsko našaptavanje. Napomenuću vam i još nešto: Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori no pravilu (2. Tim. 2, 5). Monah koji preduzima podvige koji nisu po ustanovljenim pravilima neće dostići savršenstvo i neće dobiti venac. 2) Vi znate i ĉesto ste slušali kako se ispituju bratija koji primaju shimu. Smisao svega je da se daje i polaţe zavet izmeĊu Boga i ĉoveka [kojim se ustanovljuje da će ĉovek] gladovati, ţeĊati, nagotovati, trpeti uvrede, podsmehe i zlopaćelja, pa ĉak i krv proliti za Hrista ukoliko je neophodno. Stoga se nemojte odvraćati ukoliko se desi da se pretrpi nešto sliĉno s obzirom da se podvrgavate onome što ste obećali podnositi. Zar je ono što se tada govorilo bilo deĉija šala? Nikako. To cy bile sveštene reĉi. Njihov svedok je Bog i Njegovi izabrani anĊeli. Naprotiv, susrećući reĉeno mi treba da se radujemo što nam se pruţila prilika da ispunimo delić obećanog. Za one koji ţive napolje poţeljni su pohvala, zadovoljstva i udobnost, a za nas je poţeljno i radosno suprotno. I sama shima nam ukazuje na reĉeno. Oni se raduju zbog svetskog, a mi zbog Boţanskog, oni zbog telesnog, a mi zbog duhovnog, oni zbog naslada, a mi zbog uzdrţanja. Šta nas odvaja i razlikuje od njih? Ne mislite li vi da crna rasa i duga brada ĉine monaha? Nikako. Ne, pravi monah je onaj ĉiji se spoljašnji izgled slaţe sa unutrašnjim nastrojenjem i raspoloţenjem, usled ĉega moţe da kaţe: "Ja sam upravo to i ne menjam se". Da, molim vas, na taj naĉin razmišljajte, te prihvatite uzdrţanje, bezmeteţje, ĉitanje, uzajamno poštovanje, ispovedanje, trudoljublje i svaku drugu pohvalnu osobinu. Sliĉne crte umnoţimo u sebi te ćemo prineti dobre plodove. Neka svako sarevnuje sa bratom u dobru i neka ga podraţava bez zavisti. 3) "I ţiv sam ja, govori Gospod, i proslaviću one koji me proslavljaju, i pripremiću im mesto pokoja, zemlju ţivih, mesto šatora divnog (Ps. 41, 5)". Neka bismo i mi ĉuli reĉeno i ugledali Svetlost sveta i Sunce pravde, naslaĊujući se Njegovom neizrecivom radošću. Jer, On je sav sladost i ţelja. Pomolimo se molitvom i revnosti dodajmo revnost da bismo dostigli onaj svetli dan na radost. Blaţena je duša koja je Gospoda stekla svojim 189

dobrim ţivotom i koja ga ima kao štedrog Dobroĉinitelja, s obzirom da će je primiti u veĉne obitelji. 196. 1) Pouke govore o najvaţnijem delu, tj. spasenju duše; stoga treba da ih slušate sa punom paţnjom i ţeljom; 2) u suprotnom njihovi saveti neće podejstvovati na dušu; a ukoliko i podejstvuju, neće se dugo zadrţati, već će ispariti; 3) stoga ih i slušajte i čuvajte i ispunjavajte te ćete dobre plodove poţnjeti i ovde, a još više u budućnosti (31/, 32) 1) Ukoliko uĊe u trezvoumnu dušu, koja se bodro brine o svom spasenju, Reč Boţija je odmah zagreva i pobuĊuje na još veće i savršenije ispunjavanje zapovesti. Ukoliko, pak, uĊe u dušu koja, kao kod mene, spava i nemarno prebiva u zlu, ona ostaje besplodna, te se bez dejstva razliva po vazduhu. Stoga vas molim da ne gledate na mene ništavnog, nego na ĉasnost crkvene pouke budući da predlaţe opštekorisne napomene upravo o najglavnijem, tj. o delu našeg spasenja. [Ona objašnjava] kako da se spasemo, kako da idemo putem Boţijim, kako da izbegnemo zamke Ċavolje, kako da se oĉistimo od strasti, kako da uspemo u vrlinama kroz koje dostiţemo vrh savršenstva, kakva i kolika dobra dela treba da uĉinimo da bismo dobili Carstvo nebesko. Sadrţeći takve predmete, naša pouka za vas treba da je poţeljna i dostojna poštovanja. 2) I pored sliĉnog odnosa, vi u našim besedama teško moţete naći i dobiti korist koju traţite stoga što postoji neprijatelj koji nam se suprotstavlja u svemu i odbija nas od duţnosti ukoliko slušamo njegova rĊava nagovaranja. Utoliko se dešava da naša priroda poklizne ka nepriliĉnom, ne ĉuvajući jednako raspoloţenje prema poukama i ne ceneći ih. Jer, ĉuvši naziĊujuću besedu ili razmišljanje o ishodu odavde kroz vrata smrti u drugi ţivot, o izlaţenju na sud, o slušanju konaĉne odluke o udelu za veĉnost, o nagradi za ĉitav ţivot, ona odmah dolazi do skrušenosti, uzdiše, plaĉe i stenje da bi, ĉim proĊe nešto vremena, sve opet zaboravila i umesto skrušenosti [opet birala] ogorĉenost, umesto prolivanja suza smeh, umesto uzdisanja - rasejanost, posvuda vrteći licem i oĉima. I ostaje da se samo zajedno sa apostolom uzvikne: Ja jadni ĉovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove (Rim. 7, 24). 3) Nemojmo tako, bratijo moja. Naprotiv, mi treba da slušamo i da se skrušavamo, i da se ustremljujemo ka boljem, da dodajemo oganj na oganj, i da razgorevamo duše svoje ljubavlju prema Bogu i jedni prema drugima, meĊusobno se pobuĊujući i podstiĉući na poslušanje, smirenje, trudoljublje i na svako drugo dobro delanje našeg anĊelskog ţivota. Mi za sada samo sejemo, usled ĉega se trudimo, umaramo i plaĉemo. MeĊutim, uskoro ćemo se obradovati stoga što ćemo sa radošću poţnjeti zasejano sa suzama i poĉeti da carujemo zajedno sa Vladikom svih i Bogom, naravno ukoliko usrdno postradamo u našem samoodreĉnom poslušništvu. Stoga ja neću prestati za vas prizivam da se podvizavamo sve dok ima vremena. Potrudimo se još malo, pretrpimo još neznatno dok proĊe ovaj ţivot koji liĉi na san. Ja se usuĊujem da vas uveravam imenom Boţijim da ćete biti uvenĉani i stupiti u horove nebeskih ţitelja, veseleći se i radujući se u beskonaĉne vekove. 197. 1) Vojnici za vreme rata nemaju odmora, već se odmaraju tek kad se vrate kući; i mi smo u duhovnom ratu čitavog ţivota i naš pokoj će biti u drugom ţivotu; 2) 190

stoga ratujmo bodro, ni u čemu ne ustupajući neprijatelju i ne bojeći se njegovih prizračnih zastrašivanja (31/, 33) 1) Za one koji ratuju ne postoji gotovo nikakav odmor sve dok traje borba, već samo veći ili manji sukob sa neprijateljem. Oni ĉas pripremaju oruţje, ĉas se smenjuju na straţi, ĉas idu u izviĊanje, koristeći kratko vreme na san i na jelo i svagda budući spremni, opterećujući se strahom od iznenadnog napada. Pošto se po okonĉanju rata vrate u postojbinu, za njih će nastati vreme odmora, mira i radosti, te će se i nagrade za vojniĉke zasluge i carski darovi razdeliti. I kod nas se moţe videti nešto sliĉno. Zar i mi nismo u stalnoj borbi i ne drţimo li se vojniĉkog poretka? Da, kaţem, vam, još više negoli oni. Jer, kod nas je sve naroĉito: i oruţje nije obiĉno, tj. nije telesno nego silno Bogom za rušenje utvrĊenja (2. Kor. 10, 4), i neprijatelj je poseban, tj. pali duh, Ċavo, ĉija vojska jesu sve sile koje su zajedno sa njim i kroz njega spale sa neba. Prema tome, sadašnje vreme nije vreme pokoja i nemarne bezbriţnosti, već vreme borbe. Stoga treba da se ogradimo mislenim sveoruţjem i da, prihvativši duhovni maĉ, stupimo u bitku. I pošto proĊe manje ili više uspešno odreĊeno vreme borbe, Podvigopoloţnik naš i Bog će odrediti kraj bitke i prizvati nas iz sadašnjeg tuĊinovanja i stranstvovanja u naše istinsko mesto obitavanja i otadţbinu, o ĉemu pišu i objašnjavaju i zakon, i proroci, i apostoli i uĉitelji. 2) Sada nam je, bratijo, poznato poprište, a poznata nam je i borba. Stojmo hrabro i borimo se nepokolebivo. Mi imamo borbu sa svim svojim rĊavostima: sa mrzovoljom, za stomakougaĊanjem, sa mnogim spavanjem, sa neĉistom pohotom, sa praznoslovljem, sa lakomislenošću, sa smehom, sa drskošću i sa svakom drugom neĉistom strašću. Onaj ko neodstupno stoji, bori se i suprotstavlja se sa upornošću, neprestanom molitvom i otkrivanjem [pomisli], najzad će nadvladati neprijatelja i pobediti, usled ĉega će se, kao borac Gospodnji, udostojiti neuvenljivog venca slave u Carstvu nebeskom. Molim vas, bratijo i duhovni saborci, da ne okrenemo leĊa, da se ne prepustimo obmani, da ne znamo za umor i da se, obarajući protivnika, ne uplašimo njegovih nemoćnih zastrašivanja i strašilišta. Ponekad on pokušava da predstavi nešto veliko i uţasno, što je, meĊutim, za paţljive samo vazdušni privid i senka. Zar sliĉan nije bio i onaj koji je nekada ustao protiv Antonija Velikog, pojavljujući se ĉas kao zmija koja puzi, ĉas kao lav ili vuk, ili kao neka druga opasna ţivotinja? Pred tim hrabrim mladićem on se pokazao kao tama i prelest, te je njegovim molitvama bio odbaĉen daleko. Stoga ni mi ne treba da se bojimo kada neprijatelj protiv nas navede nešto sliĉno, kada podigne gore pomisli i predstavi strmine strasti. Naprotiv, osenimo se znamenjem ţivotvornog krsta u mirnom nastrojenju i on će pobeći. Sada nam je, bratijo, neophodno trpljenje. Stoga, kao što je reĉeno, trpimo i podvizavajmo se. Neka svako od vas pazi gde i kako koraĉa. I ukoliko dela po mojoj smirenoj zapovesti, po opšteţiteljnom ustavu i uz odsecanje svoje volje biće mu dobro. Jer, kušajući on ne jede, pijući ne pije, spavajući ne spava i prebivajući u svetu ostaje iznad sveta, u gradu prebivajući kao u pustinji. I dovoljno je reĉeno. 198. 1) Mi smo na poprištu takmičenja: treba da se napreţemo, inače ništa nećemo dobiti; 2) ne treba da dremamo; vidite da jedan za drugim odlaze; poţurite da pripremite neophodno za onaj ţivot; 3) vi traţite veliko delo, tj. da budete u opštenju sa Bogom; i postići ćete traţeno; kako - vernošću zavetima; 4) u 191

pustinji rečeno nije bilo lako; sada ste prešli u grad i predstoji vam ispit: nemojte se posramiti; 5) eto, govorim vam kako treba da se drţite (31/, 34) 1) Znajući da nam predstoji kupovina koja nema cene (tj. nasleĊe Carstva nebeskog i beskonaĉnog ţivota), nemojmo biti nemarni, niti se predavati snu lenjosti sve dok ţivimo u ovom veku. Trkalište je otvoreno, staze su oĉišćene i izmerene, nagrade su odvojene i ocenjivaĉi su na mestima. Stupite, borci, na takmiĉenje. Marljivi i revnosni istupaju napred i venĉavaju se, dok se lenjivi lišavaju venaca i gube svoju neprocenjivu dušu, odlazeći prazni iz ovog ţivota u veĉnu muku. 2) Zar ne vidite kako se svakodnevno poneko uzima odavde i, posluţivši u ovom ţivotu, odlazi ka Vladici svome - i star i mlad, i car i rob, i arhijerej i jerej, i nastojatelj i poslušnik? Onaj ko je iskao ovde, naći će tamo. Onaj ko je odavde poslao riznice, susrešće ih tamo. Onaj ko se odrekao ovdašnjeg, sa izobiljem će dobiti tamošnje. A vama je data blagodat da pobegnete od sveta i da se ujedinite sa Bogom. 3) Vama predstoji bliskost sa Bogom i najiskrenije sluţenje u radosti i veselju. Vaše delo i vaš podvig je da ostanete verni svom zavetu. Stoga istrajavajte u ĉinu i vrlini u kojoj se nalazite, ne popuštajući više i svoje duše pretvarajući u hram Vladici i Svecaru Bogu. 4) Ja zakljuĉujem da vas Bog prima u vašem dobrom nastrojenju stoga što ostajete isti i što ste se iz bezmeteţnih mesta (sa gora) preselili u šumna i mnogoljudna mesta (Carigrad), tj. iz pustinje u grad. Uostalom, onaj ko Bogu prinosi vrlinu kao ţrtvu svagde se poštuje kao zlato, te slava od njega i radi njega ushodi ka Bogu. Ona je se i odavde uznela. Neki su dobronamerno ili nedobronamerno upravo govorili: "Da vidimo da li će se odrţati u svom nastrojenju". Ja se, pak, nadam da ćete se vi saĉuvati i zadrţati u njemu i da ćete se i u gradu ponašati kao u pustinji, i usred gradskog šuma oĉuvati mir i bezmeteţje u svojim dušama. Eto vam pravog ispita. I vi ćete zaista biti dostojni divljenja ukoliko izdrţite. Sveti Bogoslov negde kaţe: "Nije ĉudno što zima donosi mraz i što sunce sija. Oni deluju bez svog proizvoljenja". Ni kod vas nije za veliku pohvalu drţati se bezmeteţja u pustinji i u usamljenosti ĉuvati neuznemirenost. MeĊutim, sasvim je druga stvar ţiveti u gradu kao u usamljenosti i usred šumne guţve biti kao u pustinji. Hvala Bogu što vas, po molitvama mog i vašeg oca, ĉuva nepovreĊene i ĉvrste u vašem ĉinu. 5) Vaša slava i pohvala je u vama samima. Stoga se postarajte da, zbog dela izlazeći iz obitelji, [sve] ispunjavate u poboţnom nastrojenju, projavljujući bogobojaţljivost i u hodu, i u drţanju, i u pogledu, i u ophoĊenju, i u razgovoru, i u svemu. Da, ĉeda moja, molim vas. Nemojte dozvoliti da o vama kaţu nešto neodobravajuće. Mnogo oĉiju gleda na vas i mnogo usta govori o nama i protiv nas. "Neka ne kaţu. . . Gde je Bog njihov (Ps. 78, 10), gde je vrlina njihova, i ko njima rukovodi. Kako se oni bestidno ponašaju, vrteći oĉima tamo-amo i razlivajući smeh kao neka bludnica". Pazite da ne uĉinite nesreću svome bratstvu i ubojte se besmrtnog Boga. Svaku reĉ govorite kao da je sluša sam Gospod i svako delo ĉinite kao pred oĉima Njegovim. Na taj naĉin će vaše stanje biti ispravno i vi ćete biti kao svetilnik usred carskog grada. 199. U izrekama se ukazuje na vrline i monaške podvige sa savetom da se u njima napreduje (31/, 35) Za monaha je uzdrţanje veliko oruţje. Ono predstavlja vrata za svaku drugu vrlinu. Ipak, onaj ko je stekao poslušanje jeste Hristov podraţavalac, smirenoumni - anĊelolik, a 192

onaj ko sve svoje otkriva ocu - ĉist kao sunce. Stoga niko ne treba da se skriva, kako ne bi postao neisceljiv. Traţite ono što je korisno i ono što vas podstiĉe na smirenje. Ništa suprotno reĉenome ne dozvoljavajte. Vi znate gde ćemo se uskoro preseliti i šta ćemo biti po razluĉenju od tela. Stoga budimo paţljivi i drţimo se trezvoumlja. Neka naš um uvek ushodi ka Bogu i sagledava veĉna dobra i blaţeno naslaĊivanje njima, kao i gorĉinu udela onih koji su dopali u ad, gde su strašne i bezmerne muke. Ţiv je Gospod i blagosloven Bog: mi se nećemo raskajati što smo primili ovu shimu, što smo odbacili sve svetsko i kao maĉem odsekli sve telesno. I ukoliko istrajemo u našem dobrom podvigu, mi ćemo slaviti i veseliti se u sve vekove. Naš podvig je post, bdenje, hrabra spremnost na sve što zahteva podviţniĉki ţivot, takoĊe i blagodušno trpljenje svih skorbi i uvreda, prekora, udaraca, progona i izdajstava radi ljubavi Boţije. Podvizavajte se svi, i veliki i mali, i novi i stari. Svi dobro tecite i sa gotovošću ţurite na bdenja, na poslušanja i poslove. Neka budu prognani od vas lenjost, gnev, svadljivost, zavist, protivreĉenje, podozrivost i sve druge strasti. Naroĉito napredujte u uzajamnoj ljubavi, budite duhom vatreni; Gospodu sluţite; budite u nadi radosni, u nevolji trpeljivi, u molitvi postojani (Rim. 12, 11-12). 200. 1) Ublaţivši bratiju za strogi monaški ţivot i ukazavši u njemu na crte mučeništva, on ih ubeĎuje da produţe [podvig], podstičući ih nadom da će u budućnosti biti zajedno sa mučenicima; 2) uveravajući nas da ćemo u budućnosti u savršenom vidu dobiti sve čega se sada lišavamo proizvoljno, on nas ubeĎuje da se radujemo svim lišavanjima i da se krepko drţimo svog puta; 3) pomenuvši smrtnost, on priziva da se pripremamo za smrt i, naznačivši poklone, ište da se molimo za umrlog brata, koji svoju savest nije očistio od srebroljublja (budući da su u njegovoj keliji našli dva srebrnjaka) (31/, 36) 1) Zahvaljujem vam, ĉeda, što iz tople ljubavi prema Bogu iz dana u dan napredujete u ugaĊanju Gospodu, neprestano prebivajući u poboţnosti, dobroj nastrojenosti, podvigu, uzdrţanju, zadovoljavajući se onim što se daje, tj. hlebom pod meru i neznatnom [koliĉinom] vina, ne zaostajući za drugima u nošenju napora na poslu i ne ostavljajući pravilo, tj. brzo se budeći i dolazeći na sabranje, te trpeljivo stojeći do kraja sluţbe, projavljujući krotost, nezlobivost i izbegavajući roptanje (kojim se neće izbeći greh). Takvi su podvizi onih koji provode poslušniĉki ţivot u odsecanju vlastite volje. Oni su na muĉeništvu s obzirom da umesto ognja, kotlova sa smolom, [ţeleznih] noktiju, maĉeva i krstova imaju navedene podvige, koje prate i uvrede, bešĉašće, sohojedenje, iznuravanje tela kroz uzdrţanje, prisiljavanje sebe, trpljenje oskudice u svemu - u odeći, u obući, u krovu i u svemu ostalom neophodnom za ţivot. Hrabro nosimo naš muĉeniĉki podvig u ime Gospoda našeg Isusa Hrista budući da nam predstoje venci za trpljenje nevolja i stradanja i budući da ćemo se naći u jednom ĉinu sa svetim muĉenicima. Umesto sadašnjih skorbi, lišavanja i uzdaha nama će se dati veĉni ţivot, neizreciva radost i neopisivo veselje. 2) Mi ovde nemamo svog grada s obzirom da smo se odrekli i otadţbine, ali ćemo tamo biti graĊani gornjeg Jerusalima. Mi nikoga ne treba da zovemo ocem po telu, ali će nam stoga u onom veku Bog biti Otac. Mi na zemlji nemamo nasleĊe, ali će nam se tamo dati nasleĊe sa Hristom. Mi odbijamo telesne utehe hranom, pićem i svim drugim ĉulnim 193

zadovoljstvima, ali je vama poznato da ćete se tamo naslaĊivati onim što oko nije videlo, ni uho ĉulo, i što na srce ĉoveku nije dolazilo. Stoga se radujte. Gledajući na reĉeno, nemojte padati duhom, nemojte se lenjiti i nemojte se bojati ni sadašnjih, ni budućih teškoća, pa bile i još teţe. No, šta ja govorim? Nemojte obraćati paţnju ni na oganj, ni na maĉ, ni na smrt, drţeći se krepko svog puta. 3) Posle upokojenja naše bratije vidite da smo i mi svaki ĉas bliţi smrti: juĉe je otišao jedan, drugi pre nekoliko dana, na vratima je još po neko, a posle njih - ko? "Mogu biti ja", neka kaţe svako i neka poĉne da se priprema. Hoću da vam saopštim ţalost moje duše zbog upokojenog brata Vasilija. On je, naime, otišao ne oĉistivši svoju savest, budući da su kod njega našali dva srebrnjaka. Avaj, kakvo slepilo. Na ĉemu ga je zadrţao Ċavo? Dva srebrnjaka je smatrao dragocenijim od Carstva nebeskog. Ja sam mu više puta govorio da [monah] ispunjava svo mesto greha ĉak i ako uzme samo jedan ovol, ili jednu iglu, ili jednu olovku ili bilo šta drugo i sakrije ga kod sebe. Vi ste reĉeno videli i sami kod svetog Kasijana koji govori da, po svetom Marku, jedan greh ispunjava mesto jedanaest grehova (pri ĉemu se punota grešnosti meri [brojem] dvanaest). Smatrajući nešto svojim i posedujući ga, on je svoju dušu i srce poloţio u njega: jer, duša je gde je i blago. A gde je odricanje? Pomolimo se za njega i jednu nedelju svakodnevno za njega ĉinimo po tri poklona i po trideset molitava da mu Gospod oprosti sagrešenje njegovo. 201. Izobrazivši bratiju koja je savršena u svim monaškim podvizima, on dodaje: "Budimo uvek takvi, čineći svaki u svoje vreme svoje delo" (3 1/, 37) Neka bi Bog pogledao na vaš nasad. Neka bi vas On, koji je sam nasadio vaš istinski vinograd, napojio vodama Duha Svetog i uzdigao do mere savršenstva i svake istinske plodnosti. Takvo delo, pak, jeste iznad mene i previšuje moju nemoć. Meni priliĉi da kaţem: Ko sam ja, Gospode, i šta je dom oca moga, te si uzvisio mene skvernog i neĉistog, nedostojnog da se naĊem ĉak i u redu ovaca. MeĊutim, On me prima i strpljiv je sa mnom, ištući i oĉekujući moje obraćenje i ispravljenje. Jer, ko će stati pred Njim i umilostiviti ga za grehe? Ko će Njegovo stado napasati u kreposti? Ko je blizak Bogu i ko mu moţe i druge privoditi? Ja sam od reĉenoga daleko kao što je daleko nebo od zemlje. Ipak, ja se radujem što vi pravo trĉite i hodite po zapovestima Boţijim, jedni druge podraţavajući u dobru i svi zajedno se uzvišavajući ka savršenstvu. Zaista u vama obitava Bog, koga blagosiljate i kome sluţite, i Duh Sveti poĉiva u vašem sabranju. Vaš hor jeste anĊelski hor, psalmopojanje - pojanje besplotnih, i svo vaše drţanje - zaista nebesko ponašanje, u kome nema ni senke tela i krvi, ni samovoljne ţelje, ni pogubne brige, ni sujetnog staranja, ni odvratne utehe ni iĉeg prelestivog. I meĊu vama nema prelešćenog, već je sve ispunjeno tišine i mira. Vi imate jednu ţelju i jednu volju, jednu dušu i srce, jedno teĉenje, jedno stremljenje (da dostignete Boga), jedan ţivot. Vi ste zaista bogozvano anĊeloliko bratstvo. Iako u telu, vi ste iznad tela. I premda ste u svetu, vi ste po bestrašću izvan sveta. Vi ste dostigli dobru meru. Hodeći carskim srednjim putem, vi izbegavate provalije i sa jedne i sa druge strane. Bogu su ugodni vaši podvizi, vaše uzdrţanje, vaš san i vaša bodrost, ćutanje i govor, trud i odmor, molitve i moljenja. Ponekad mi unekoliko umerenije i snishodljivije delujemo zbog svoje nemoći, ali se ubrzo opet hvatamo za strogost. Ukoliko nas jedan ĉas unekoliko rastroji, drugi opet sve popravlja, jer dolazi jutrenja, pa Liturgija, ĉitanje ţitija svetog i pouka. I opet dolazi do svog poretka onaj koji se unekoliko odvojio od njega. Mi smo jedni drugima pomoć i ograda i uz pomoć Boţiju i 194

molitava oca našeg Ċavo nema mesta meĊu nama. DoĊite i poduhvatimo se svaki svog sluţenja. Neka niko ne vrši delo Gospodnje sa nemarnošću bojeći se opomene koja je izreĉena za nemarnog i onoga koji ropće. U vreme napora se trudite, a y vreme odmora poĉivajte, u vreme sna spavajte i u vreme molitve se ĉisto molite, plaĉite i prolivajte suze budući da smo prizvani na plaĉ. U vreme odreĊeno za potkrepljenje hranom jedite ono što je predloţeno sa blagodarnošću, a u vreme govora govorite razumno. Jer, po Reči Boţijoj, za svaku stvar postoji vreme. Eto kako hodi onaj ko dobro provodi svoje dane. Neka vas u sliĉnim delima i raspoloţenjima utvrdi, ukrepi i odrţi Gospod Bog naš, u slavu svog svetog imena. 202. 1) Odsecanjem svoje volje vi sebe prinosite na ţrtvu Bogu; uvek budite takvi i u svemu, i milost Boţija će biti sa vama; 2) samo sve činite čisto, smireno i blagoobrazno; 3) bogatite se vrlinama svako po svome daru; jer, ne daje se sve svima, premda u plodovima svega svi učestvuju, budući da smo svi - jedno telo (31/, 38) 1) Ja ţelim da dobijete oĉekivana dobra i da budete plodna i ugodna ţrtva Bogu kroz svoje poslušanje. Vi, naime, kroz odsecanje svoje volje uvek koljete sebe kao ţrtvu i prinosite je na duhovni ţrtvenik, tj. na blagougodan miris Vladici Bogu. Stoga i ja revnujem boţanstvenom revnošću da vaš prinos bude neporoĉan i da se vaše sluţenje ne odbaci i ne bude lišeno blagonaklonog Boţijeg blagovoljenja. I reĉeno će biti ukoliko budete revnosni, trpeljivi i postojani u molitvi, smirenju, skrušenosti, bogomisliju, uzdrţanju i u borbi sa protivnicima njihovom savlaĊivanju. Molim vas da budete takvi i da trpite, da hodate stazama vrline, da se borite i pobeĊujete, te ćete dobiti nebeske vence. 2) Vi ne hodite i ne trudite se uzalud. Ipak, pazite da se ne spotiĉete, niti da zbog neznatnog popuštanja nemaru ili malih pokliznuća ne srušite sa visine uzdanje vaše i ne razorite do kraja duhovni dom vaših vrlina. Stoga, kao ĉisti sve ĉisto delajte za ĉistoga Gospoda, te sve nevino i neporoĉno posvećujte Ţeniku Hristu. Reĉ vaša da biva svagda u blagodati, solju zaĉinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti (Kol. 4, 6) i narav vaša neka bude ukrašena blagošću kako bi prenela blagodat onima koji se pribliţavaju. Neka vašim kretanjem, hodom i govorom upravlja Bog kako bi bili na izgraĊivanje onima koji vas vide. Ţeleo bih da svi budete kao oci naši, kao Akakije, Dositej, ava Kir, Antioh, Petronije, Evtimije i Sava, pa i kao Antonije Veliki, a ne kao ja, koji sam neĉist i nerazuman. 3) Bogatite se vrlinama i po danoj vam blagodati punite svoju riznicu suzama, skrušenošću, dugotrpljenjem, naporima, skorbima. Jer, jedan ima jedno, a drugi drugo po prirodi i Boţijem daru. I nemoj se ţalostiti i zavideti ukoliko u jednom prevazilaziš bliţnjega, a y drugom zaostaješ za njim. Svaki [neka ţivi] no meri vere kako mu je Bog udelio (Rim. 12, 3). Uostalom, niko se niĉega ne lišava. Jer, svi ste vi jedno mnogobrojno telo i vaše vrline prelaze sa jednog na drugog po bezmernoj blagosti Bora, koji na svakog misli kao na sve i na sve kao na svakog. 203. 1) Pohvaljujem vas što, ostavivši sve, hodite uskim putem; 2) radujte se rečenome, s obzirom da je nagrada velika; 3) znajući rečeno, hrabrite se i smireno trpite sve što se desi u okviru poretka našeg ţivota (3 1/, 39) 1) Ja vas hvalim pred Bogom i pred ljudima zbog vaše vernosti našim pravilima i vašeg trpeljivog sledovanja za stopama naših drevnih otaca silom Boţijom i sadejstvom 195

molitava oca našeg. Vi ste uzmogli da primite najbolji ţivot, odvojivši se od tela i krvi i rodivši se odozgo, od Boga. Još ţivi, vi ste umrli proizvoljenjem. Još se nalazeći u telu, vi stremite onome što je iznad tela. Ljubav prema roditeljima vas nije zadrţala i ne zadrţava vas, kao što vas više ne zanima ni dom, ni otadţbina. Na vama se ispunjava reĉ apostola: Naše ţivljenje je na nebesima (Fil. 3, 20). Osim toga, vi trpite skorbi, zlopatite se danonoćno, postite, vršite bdenja, ĉuvate se ĉistima, iscrpljujete telo i borite se sa odsecanjem svojih prohteva. Eto tesnog puta koji vodi u ţivot, po kome samo malobrojni hode. Naprotiv, po širokom i prostranom putu, koji vodi u pogibao, hode vrlo mnogi. 2) Radujte se i veselite se stoga što vam se rizniĉi velika nagrada na nebesima. Ima li šta poţeljnije od dobijanja neizrecive svetlosti nakon trpeljivog prebivanja u poslušanju do kraja? Ima li šta blaţenije od udostojavanja da ţivite sa anĊelima? Ima li šta divnije i ĉudesnije od postajanja obitavaocima raja, u kome je netruleţnost i svako obilje veĉnih dobara i gde je voda koja teĉe u beskonaĉni ţivot? Ima li šta uzvišenije od sijanja sa svima pravednicima i od sunasledništva Hristu? I šta se moţe uporediti sa radošću i bezmernim oduševljenjem ukoliko se, pri sabranju ĉitave tvorevine pred strašnim prestolom Hrista Boga našeg i prilikom Njegovog javljanja u slavi sa bezbrojnim vojinstvom anĊela, naĊete u broju onih koji će ĉuti: Hodite blagosloveni, [tj. daleko od onih koji će ĉuti]: Idite od mene prokleti? 3) Stoga vam uzvikujem da hrabro podnosimo sve sadašnje skorbi. Smelo se protivimo u telesnoj borbi i gasimo oganj pohote koji se raspaljuje u udovima našim. Trpeljivo nosimo napore bdenja, posta, poslušanja i rukodelja. Rado odsecajmo svoju volju i smireno podnosimo uvrede od bratije. Poboţno istrajavajmo na crkvenim sabranjima psalmopojanja i molitve. Trpimo siromašnu odeću i obuću. Nemojmo voleti slavu ljudsku i gasimo gnev. Progonimo mrzovolju i lenjost, umeravajmo porive duše i zatvarajmo mnogoreĉita usta, priuĉavajući ih da govore samo neophodno i korisno. I sve ostalo ĉinimo što priliĉi da delamo pred licem svevidećeg Boga. Neka vam iznad svega naš Gospod Bog, silni i moćni i divni u svetima svojim, po molitvama oca našeg daruje jednu dušu i jedno srce, jednim Duhom vas ĉuvajući nepokolebivim pred Njim. 204. 1) Udaljujte se od svega što moţe da razdraţi nečistu pohotu i trpite sve neprijatno, [očekujući] veliku nagradu; 2) koliko samo trpe svetovnjaci, sluţeći sujeti; a mi sluţimo Bogu radi Carstva; kako da ne trpimo sve što nam se dešava na tom putu (3/2, 1) 1) Ja bih hteo da vidim svakog od vas liĉno i da po mogućnosti sa svakim pogovorim, bolujući zbog vašeg spasenja. MeĊutim, progonstvo nam reĉeno ne dozvoljava, usled ĉega pismeno molim sve vas (i one koji su još zajedno i naroĉito rasejane) da marljivije pazite na sebe, ne dozvoljavajući sebi ništa osim onog što je nareĊeno. Naroĉito izbegavajte drskost u meĊusobnim odnosima. Nemojte dugo razgovarati sa decom, i osobito sa ţenama. Ukoliko se i javi neophodnost da ih vidite ili govorite sa njima, budite u najvećoj meri paţljivi, imajući um gope, a oĉi dole. Jer, Pismo govori: Ne zagledaj se u devicu. . . Nemoj ostajati dugo sa pevaĉicom (Sir. 9, 5; 4). Drţite se i ponašajte se kao oni koji znaju da je Bog prisutan i da posmatra svaki vaš pokret i dejstvo - i telesno, i duševno. Ma na koje mesto da se uputite blagodarno podnosite sve teškoće prilikom proganjanja u oĉekivanju nagrade koja vam je pripremljena za trpljenje. Jer Bog nije nepravedan pa da zaboravi delo vaše i trud ljubavi koju pokazaste za Ime njegovo (Jev. 6, 10) od prvog dana 196

svog odricanja, kada ste ostavili svet i sve svetsko: roditelje, decu, braću, srodnike i otadţbinu, i samo telo predavši na nošenje tegoba poslušanja. Kako je samo veliko vaše zvanje. I kako vam je još veća nagrada pripremljena. 2) Zar ne vidite da i oni koji ţive u svetu imaju teškoća i nevolja. Oni koji se bave seoskim gazdinstvom podleţu narodnim porezima i zahtevima, usled ĉega im jedva samima ostaje ponešto za izdrţavanje. Oni koji stupaju u vojnu pešadijsku ili pomorsku sluţbu napadaju ili bivaju napadani, pobeĊuju ili su pobeĊivani. Mi smo, pak, slobodni od svega navedenoga i udostojavamo se da sluţimo jedinome ţivom i istinitom Bogu. Zar nam reĉeno nije dovoljno da bismo se utešili, blagodarili i radovali? Jer, ukoliko budemo ţiveli paţljivo, sve ĉineći pristojno i po pravilu, uzdrţavajući se od telesnih ţelja koje vojuju na dušu, odmah odbijajući njihove napade i ĉuvajući ĉistotu duše mi ćemo se nesumnjivo udostojiti veĉnih dobara. 205. U mesopusno [vreme] se ne treba predavati neuzdrţanju, nego se udubljivati u čitano JevanĎelje, te imati odgovarajuću nameru da se ţivi svetije kako bismo nasledili Carstvo nebesko (3/2, 2) Opšti je zakon da se današnjeg dana kod verujućih svetovnih ljudi priprema meso. Šta mi vidimo? Vidimo kako se oni sada predaju neuzdrţljivom jedenju mesa i pijenju vina, te raznim igrama i zabavama o kojima je sramno i govoriti (Ef. 5, 12). Trebalo bi, zapravo, da jedu umereno i da blagodare Gospodu za ono što je predloţeno, pripremajući se za predstojeće još veće uzdrţanje u svemu. Oni se, pak, povinuju nagovaranju Ċavola i ĉine potpuno suprotno. Vama ću reći da mi monasi ne treba tamo da zalazimo ni pomislima, niti da ţelimo ono što oni ţele, budući da nije dostojno ţelje, već svakog poricanja i odbijanja. Mi treba da se okrenemo paţnjom i razmišljanjem ka JevanĎelju koje je sada ĉitano o velikom i strašnom danu drugog dolaska Gospoda našeg Isusa Hrista, na kome će On, kao najpravedniji Sudija, ovce postaviti sebi sa desne, a koze sa leve strane. I onima koji su sa desne strane On će izgovoriti blaţene i ţeljene reĉi: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt. 25, 34), dok će onima sa leve strane izreći gorku i poraţavajuću odluku: Idite od mene prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen Ċavolu i anĊelima njegovim (Mt. 25, 41). Pomišljajući na navedenu odluku koja je puna strave, trepeta i izbezumljenosti, i mi i oni sa suzama treba da umilostivljujemo milostivog Boga pre nego što doĊe ĉas da na delu okusimo ono što smo ĉuli. Oni, meĊutim, po svome provode ove dane. Mi, pak, došavši sebi od jevanĊelskog kazivanja koje smo ĉuli, stavimo u srce da sa velikim strahom i trepetom sluţimo Gospodu našem, izgoneći svako zlo iz duše i umesto njega uvodeći svako dobro raspoloţenje, tj. štedrost, blagost, smirenoumlje, krotost, dugotrpljenje i sve što je pohvalno. I poţivevši dostojno Hristovog JevanĎelja, mi ćemo se udostojiti Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu našem. 206. Premda je kod nas uvek post, ipak neka svako doda ponešto u nastupajućem postu; iznad svega uzmite štit vere i kacigu spasenja (3/2, 3) Nemojmo iz dana u dan odlagati svoje ispravljenje, kao što nas uĉi naš neprijatelj. Jer, ti ne znaš šta će poroditi današnji dan (Priĉ. 3, 28). Već su pred vratima najţeljeniji dani svete ĉetrdesetnice, koji nam uvode dar posta. I Gospod naš je istu koliĉinu vremena postio. Tim oruĊem On je pobedio kušaĉa koji ga je iskušavao. Mi, pak, ĉinimo drugaĉije, s obzirom da sve dane svog ţivota provodimo u postu. Jer, kod nas nema raskošnih jela od 197

mesa, mi ne ţurimo da sutra pijemo pivo, mi se ne raspitujemo gde su gozbe, ne spavamo na leţajima od slonovaĉe, ne jedemo koze koje se još doje mlekom, ne pijemo iskriĉava vina, što sve veleglasni Isaija pripisuje onima koji mudruju telesno. Sve navedeno je daleko od blagoĉastivih, i još dalje od našeg ĉasnog opšteţiteljnog monaštva. Kod nas je i jednostavnih jela malo. Mi nemamo niĉega što do bezumlja razdraţuje dušu. Kod nas je hleb pod meru i nešto malo biljne hrane. Nas neće uplašiti sveĉasna ĉetrdesetnica s obzirom da je njena ishrana gotovo jednaka sa hranom ostalih dana. Uostalom, neka i svako od nas ponešto dodaje u našim isposniĉkim vrlinama: postu neka dodaje usamljivanje sa rukodeljem, poslušanju - odsustvo smućivanja, ćutanju - popustljivost, psalmopojanju - mirno ustrojstvo. Jedan neka se sa velikim usrĊem lati posla, drugi neka ćutanje ukrašava pravovremenošću, jedan neka bude na radost i utehu ţalosnoj bratiji, drugi neka umnoţi poklone ili sluţenje ili neophodne naloge. Uopšte, neka niko ne bude lenj i bez posla. I ono najmanje što neko priloţi biće ugodno Bogu ukoliko se uĉini sa usrdnošću, kao što su pokazale dve lepte udovice. Napredujte i u bdenju, u psalmopojanju i u svakom poretku. Iznad svega uzmite štit vere kako biste mogli da izbegnete zamke Ċavola i da pogasite sve ognjene strele lukavog. I kacigom spasenja pokrijte glavu, utvrĊujući se u Hristu Isusu Gospodu našem. 207. Jedan jedno, a drugi drugo prinosi po ustavu; opšte, pak, neka vam svima bude: ništa ne činiti po svojoj volji i paziti na sebe kako kroz pomisli neprijatelju ne bismo dali ulaz u sebe i kako bismo bez prepreka napredovali u svemu dobrom (3/2, 4) Dajući nam ţivot, blagi Bog naš nas iz godine u godinu vodi putem ovog ţivota. On nas je po svom ĉovekoljublju uveo i u sadašnje vreme posta u kome svako ko je revnostan, kao što je reĉeno, umnoţava svoje podvige po svom proizvoljenju. Onaj ko revnuje na uzdrţanju posti po dva ili tri dana; onaj ko revnuje oko bdenja provodi mnogo vremena u bdenju; onaj ko upraţnjava kolenopreklonjenja sada umnoţava njihov broj. Sliĉno je i sa ostalim podviţniĉkim delima. Jednostavno reĉeno, u ove dane moţe kod svih da se vidi velika revnost i usrdnost za podvige. Istinski, pak, poslušnik, koji uvek deluje po zakonu poslušanja, svagda ima jednak obraz podvizavanja, nezavisno od vremena. O ĉemu se radi? On nikad ne hodi po svojoj volji, već se u svom dejstvovanju upravlja nalozima svog rukovoditelja, što i predstavlja najviše revnosno delanje, koje zadobija muĉeniĉko odlikovanje. Eto kako ĉine revnitelji. Uostalom, svima je poznato da se ustavom i po drevnom predanju u vreme posta menja odreĊena primena hrane, umnoţavaju pokloni i uvećavaju psalmopojanja. Stoga molim da sa radošću i bez mrštenja primimo dar posta. Mi sa veselim licem treba da ga provodimo u nezlobivosti, u neosuĊivanju, u bezgnevlju, u bezazlenosti, u odsustvu zavisti, a naroĉito u miru i meĊusobnoj ljubavi, u krotosti, u poslušnosti, u umnoţavanju milosti i dobrih plodova. Iznad svega se drţimo bodre paţnje u odnosu na priloge pomisli kako ne bismo otvorili vrata strastima i Ċavolu dopustili da uĊe, kao što uĉi Pismo: Ukoliko me napadne duh vladatelja, nemoj ostavljati svoga mesta (Prop. 10, 4). Jer, neprijatelj ima vlast da podmeće pomisli, ali ne i da ulazi. Mi smo sami svoji gospodari: ukoliko ne otvorimo vrata, on neće ući. Ogradimo svoju dušu kao nevestu Hristovu i saĉuvajmo je neranjenom od strela pomisli, ĉime ćemo postati stanište Duha Svetog i udostojiti se da ĉujemo: Blaţeni ĉisti srcem, jer će Boga videti (Mt. 5, 8). I uopšte, apostol govori: Što god je istinito, što god je pošteno, što god je pravedno, što god je 198

ĉisto, što god je dostojno ljubavi, što god je na dobru glasu, bilo koja vrlina, bilo što pohvale dostojno, to mislite. . . i ĉinite, i Bog mira biće s vama (Fil. 4, 89). 208. Isposnički napori se olakšavaju navikom, pri trpljenju i istrajnosti, a iznad svega bogomislijem, čiji predmeti se navode (3/2, 5) Svaki poĉetak je teţak. I poĉetak posta je zbog promene ishrane i naĉina našeg dejstvovanja obeleţen teškoćom i naporom. Ipak, trpljenjem i postojanošću teškoće se olakšavaju i smekšavaju, kao što je napisano: Jer svako karanje [tj. obuĉavanje], dok

traje, ne ĉini se daje radost, nego ţalost, ali posle daje mirni plod pravednosti onima koji su kroz njega izveţbani (Jev. 12, 11). Prošavši jednu nedelju posta, mi smo stekli izvestan

opit i treba još usrdnije da se pruţimo ka nastavku, znajući da usrdnost ĉini snaţnim i dušu i telo, kao što ih, naprotiv, lenjost ĉini teškim i tromim. Ipak, nemojmo se naprezati preko mere u svojim podvizima kako bismo zajedno sa duhovnim napretkom i zdravlje saĉuvali. Jer, zar je korisno najpre brzo trĉati, a potom sasvim oslabiti i zaustaviti se? Bolje je trĉati sa odmerenošću i uzdrţanošću, imajući u vidu rastojanje do kraja. Celodnevno naprezanje u trudu i paţnji obiĉno poraĊa potrebu za popuštanjem. Stoga (i za vreme posla i posle njega) dušu hranimo dobrim bogomislijem i duhovnim zrenjima, te pomislima o nebeskom, sladosnom i veselom, a ne o svetskom, sujetnom, smućujućem i gorkom. U Psalmu se peva: Setih se Boga, i obradovah se (Ps. 76, 4). Naš um treba da je [obuzet] Bogom, nebeskim zrenjima, krasotom raja, veĉnim obiteljima, anĊelskim zborovima i našim preselenjem. [On treba da pomišlja] gde su sada duše pravednih i grešnih. [On treba da pomišlja] kako će se desiti javljanje Gospoda našega Isusa Hrista, kada će, po Reči Boţijoj, nebesa proći, sastojci se raspasti, a zemlja i sve što je na njoj izgoreti, te duša opet primiti svoje telo. [On treba da pomišlja] kakvo će biti sabiranje ljudi od Adama do skonĉanja veka i kako će ţeljeno i strašno lice Hrista Gospoda biti svetlije od sunca. Najzad, [on treba da pomišlja] kakva će biti konaĉna odluka, koja pravednike poziva u Carstvo nebesko, a grešnike šalje u veĉne muke. Eto o ĉemu treba misliti i brinuti se i u ĉemu se treba kretati umom. Mi treba da budemo izvan sveta i da ništa zajedniĉko nemamo sa onima koji ţive u telu. Od navedenih pomisli mi treba da dospevamo do skrušenosti, suza i prosvećenja, uĉeći se da ovdašnji ţivot provodimo mirno i bezmeteţno, sa nadom na buduća veĉna dobra. 209. 1) Pre svega Bogu treba blagodariti za biće, za usinovljenje kroz krštenje, za monaštvo, za ispovedništvo pred ikonoborcima; 2) [treba blagodariti] za veru od koje je sve i koja se javlja u raznim stepenima, premda je svima dostupna, bez obzira na skromno poreklo i neznanje (3/2, 6) 1) Bog nam je ukazao na mnoge vrline koje nam pomaţu u našem spasenju. Jedna od prvih jeste blagodarenje. Apostol govori: Prvo, dakle, zahvaljujem Bogu svome kroz Isusa Hrista za sve vas što se o veri vašoj govori no svemu svetu (Rim. 1, 8). I on uvek i za sve blagodari Bogu. I kao što je sam blagodario za sve, on je i drugima zapovedao: Na svemu zahvaljujte. I da neko ne bi pomislio da se radi samo o njegovom dobrom savetu, on dodaje: Jer je ovo volja Boţija za vas u Hristu Isusu (1. Sol. 5, 18). I u Lestvici se kaţe da u molitvi svemu treba da prethodi blagodarenje: "Na hartiju naše molbe stavimo pre svega iskrenu zahvalnost" Bogu. Kazavši šta potom sleduje na molitvi, sveti Lestviĉnik 199

zakljuĉuje: "Ovaj naĉin molitve je najbolji, kao što je Gospod preko anĊela objavio jednome bratu" (Pouka 28). Zablagodarimo Bogu najpre stoga što nas je iz nebića priveo u biće, sazdavši nas za dela dobra, koja... unapred pripremi da u njima hodimo (Ef. 2, 10). Zablagodarimo mu što nas je usinovio kroz sveto krštenje, kao što govori JevanĎelje: A

onima koji ga primiše, tj. onima koji veruju u ime Njegovo dade vlast da budu ĉeda Boţija; koji se ne rodiše od krvi, ni od ţelje telesne, ni od ţelje muţevljeve, nego od Boga (Jn. 1,

12-13). Zablagodarimo mu što nam je darovao da stupimo u monaški savršeni ţivot, nagovestivši ga u svojoj reĉi jednom mladiću: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima... i doĊi, uzmi krst svoj i hajde za mnom (Mt. 19, 21; Mk. 10, 21). Zablagodarimo mu i što nas je uveo u predstojeće ispovedništvo (za ikonopoštovanje), ne dopustivši da se prelestimo i padnemo u jeretiĉku zabludu. Jer, mi smo poznali i ispovedamo da je Jedinorodni Sin Boţiji primio telo, da se moţe opisati po telu, da ima ikonu i da u njoj prima poklonjenje. Koliko se ljudi nalazi izvan JevanĎelja u zabludi i neverju? Koliko je, opet, onih koji su prihvatili JevanĎelje, ali su zabludeli u veri i pretrpeli brodolom kao i ikonoborci, koji ne ispovedaju da se Hristos moţe opisati po telu i da ima ikonu, kojoj se treba poklanjati, ĉime se lišavaju spasonosnosti Njegovog domostroja? Pomišljajući o reĉenome, mi imamo zbog ĉega da srdaĉno zahvaljujemo Gospodu. Kroz blagodarnost, pak, dolazi skrušenost, od koje se javljaju suze. Suze, pak, [donose] prosvećenje, koje omogućuje napredak u delu spasenja. 2) Zablagodarimo Bogu za veru i za meru vere koju imamo. Jer, sama po sebi, vera je jedna, ali je u zavisnosti od našeg zagrljaja - velika ili mala. I Gospod govori Petru: Maloverni, zašmo posumnja (Mt. 14, 31). On na drugom mestu kaţe: O ţeno, velika je vera tvoja; neka ti bude kako hoćeš (Mt. 15, 28). I opet: Ni u Izrailju tolike vere ne naĊoh (Mt. 8, 10). Na taj naĉin je vera jednom mala, a drugi put velika. Neka niko ne govori: "Ja sam neuk i ne mogu da shvatim veru". Sveblagi Bog, naime, na sve rasprostire luĉe svoje blagodati. Apostol govori: Jer gledajte, braćo, na nas pozvane: nema my ni mnogo mudrih

no telu, ni mnogo moćnih, ni mnogo plemenitoga roda; nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami mudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jake; i što je neplemenito pred svetom svetom i poniţeno izabra Bog, i ono što je ništavno, da uništi ono što jeste (1. Kor. 1, 26-28). Primećujete li da se i na nas odnosi reĉeno? Da li se sećate makar blaţenog brata našeg Tadeja, ako već ne drugih? Nije li on bio Skit? Nije li sluţio kao rob kod ljudi? I nije li on u monaštvo stupio posle oslobaĊanja od ropstva? Kakav je, meĊutim, on bio i u prethodnom i u sadašnjem ispovedništvu? Obuhvativši svoju veru i obuhvaćen svojom verom, on ju je dostojno usvojio, javivši se kao savršen muţ i udostojivši se ukrasa venca muĉeništva. On se tri dana posle stradanja odavde preselio u drugi ţivot. I mi treba da budemo sliĉni. Nemojmo kao izgovor iznositi svoju neukost, već traţimo, upoznajmo i uveliĉavajmo svoju veru. Jer, vera koja dela kroz ljubav ostvaruje naše spasenje. Od njih obe je spasenje duše. Jer, ni vera, ni ljubav same po sebi ne spasavaju, već jedino kad su sjedinjene i spojene. Neka bismo se i mi nastrojili da dostignemo u savršenog ĉoveka, u meru rasta punote Hristove i udostojili se da sa svima svetima [dobijemo] veĉna dobra. 210. Kao pobuda na nošenje bremena posta neka sluţi njegova blagotvornost (uz čuvanje, uostalom, mirnog i ljubaznog nastrojenja) i velika obećanja onima koji nose njegov teret (3/2, 7) 200

Post je dobar ukoliko se saĉuva i dobro nastrojenje duha, tj. mir, krotost, dobrota, poslušanje, smirenje, saosećanje i svako drugo dobro raspoloţenje. Đavo se, meĊutim, na svaki naĉin stara da u isposnike poloţi suprotno, tj. da budu drski, gnevljivi, jarosni, naduveni, ĉineći da od posta imaju više štete negoli koristi. Mi, pak, kojima njegove namere nisu nepoznate (2. Kor. 2, 11), treba da se ponašamo mirno, tiho, krotko, pristojno, podnoseći jedan drugoga u ljubavi (Ef. 4, 2) i znajući da je reĉeno ugodno Bogu. I ukoliko ne budeš imao takvo raspoloţenje, ti Bogu nećeš ugoditi ĉak ni da saviješ svoj vrat, da se obuĉeš u dţak i da pepelom pospeš glavu. Post pritešnjuje i isušuje telo, ali širi i uvećava dušu. Zbog toga mi ne malaksavamo, nego ako se naš spoljašnji ĉovek i

raspada, ipak se unutrašnji obnavlja iz dana y dan. Jer naša prolazna mala nevolja priprema nam preizobilno i neizmerno veĉno bogatstvo slave (2. Kor. 4, 16-17). Gledajući na nagradu, mi moţemo blagodušno da podnosimo teškoće vrline, zahvaljujući Bogu i Ocu koji nas osposobi za udeo u nasledstvu svetih u svetlosti; koji nas izbavi od vlasti tame i prenese u Carstvo Sina ljubavi svoje (Kol. 1, 12). Ne priĉešćujemo li se mi ĉesto Njegovim

Preĉistim Telom i Krvlju? I šta moţe od reĉenoga biti prijatnije i slaĊe, s obzirom da oni koji se priĉešćuju sa ĉistom savešću nalaze ţivot veĉni. Ne razgovaramo li mi svakodnevno sa boţanstvenim Davidom i sa ostalim svetim ocima kroz slušanje onoga što se ĉita? I ima li ĉega utešnijeg za duše? Nismo li mi raskinuli svaki odnos sa svetom i sa srodnicima po telu? I opet, šta je blaţenije i više od reĉenoga? MeĊutim, naše ţivljenje je na nebesima,

otkuda oĉekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista, koji će preobraziti naše poniţeno telo, tako da bude saobrazno telu slave Njegove, no sili kojom On moţe sve uĉiniti i sebi pokoriti (Fil. 3, 20-21). Stoga se radujmo i veselimo, prezirući svako telesno zadovoljstvo. Jer je svako telo kao trava, i svaka slava ĉoveĉija kao cvet travni: osuši se trava, i cvet njen otpade (1. Pt. 1, 24). Delo, pak, vrline ostaje zanavek. Brat Boţiji govori: Zlopati li se ko meĊu vama? Neka se moli Bogu. Je li ko veseo? Neka peva Bogu (Jak. 5, 13). Onaj, pak, koga iskušava zla strast (a kušaĉ nikada ne prestaje da iskušava) neka trpi slušajući onoga ko govori: Blaţen je ĉovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban primiće venac ţivota, koji Gospod obeća onima koji ga ljube (Jak. 1, 12). Kad ovo znate, blaţeni ste ako to tvorite (Jn. 13, 17).

211. Pouka o miru i saglasnosti, o plamenoj ljubavi prema Bogu, o marljivom trudu na graĎenju spasenja i uopšte o priličnom monaškom ţivotu (3/2, 8) Radujem se zbog vas što hodite u jednomisliju, što mirno ţivite i trpeljivo prohodite vreme posta. Reĉeno vam je na spasenje i na uĉvršćenje vaše nade. Veliko je blago mir i jednomislije u bratstvu. Po udaljavanju zla nereda i nepostojanosti, protivreĉenja i osuĊivanja, neposlušnosti i gordosti i svakog drugog lukavstva, oni donose dobro i sebi samima i drugima, kojima daju primer vrline, usled ĉega je i sami još više stiĉu. Vinovnici sablazni će naslediti osudu, a oni koji podstiĉu na vrlinu će naslediti blagoslov. I neka se nikada ne desi da otpadnemo od dobre nastrojenosti i od pohvalnog ponašanja, ili da prestanemo da volimo Boga. Jer, napisano je: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim (Lk. 10, 27). Onaj ko voli na navedeni naĉin ne zna za sitost, ni umor, ni iznemoglost, već neprestano dodaje oganj na oganj i revnost raspaljuje revnošću, ushodeći iz vrline u vrlinu u srcu svome i prelazeći iz duhovne sile u silu. 201

Zar ne vidite kako se oni koji se trude oko tela staraju za ono što je prolazno i truleţno? Zar se pred vašim oĉima ne nalaze oni koji prave ĉamce po ĉitave dane, ne dajući sebi ni najmanji odmor kako bi zaradili nešto novca i svoje domaće opskrbili neophodnim za njihove potrebe? A zar mi, koji ištemo da se obogatimo onim što je Boţanstveno, da dobijemo Carstvo nebesko, da se nasladimo veĉnim dobrima i da izbegnemo veĉne muke, nećemo sve uzeti na sebe sa gotovošću i revnošću? Zar rado nećemo ţrtvovati i svoju krv ukoliko bi bilo neophodno da je prolijemo radi Gospoda? Da, bratijo moja, stojmo bodro, radujmo se u nadi, trpimo skorbi i prebivajmo u molitvama. Pazimo na svoja rukodelja, na psalmopojanje, na stihove i na ĉitanje, uzdrţavajući svoj um sliĉnim zanimanjima od skitanja po sujetnim predmetima. Jer, nerad je majka zla, a delanje - ĉuvanje uma. Nemojmo istupati iz svoje dobre nastrojenosti, već poštujmo poslušanje, poredak, uspokojavanje bliţnjega i sve što pomaţe naše spasenje, uvek se moleći za one koji ovde prebivaju i bratiju koji su rasejani na mnogim mestima. Jer, mene boli srce stoga što oĉima ne vidim kako se spasavaju. 212. Pouke govorim po duţnosti; no, da bi se javio plod, pomozite mi vašim napredovanjem uz sadejstvo pouka; vaš napredak je i moj, budući da smo jedno; vi ste ga pokazali ispovedništvom pred ikonoborcima i trpljenjem muka od njih; nemojte posramiti tu svoju odvaţnost (3/2, 9) Za vaš telesni opstanak je neophodno jedno, a za duhovni drugo. Prvo vam daje ekonom, tj. hranu, piće, odeću, a drugo - ja smireni kroz reĉ i pouku. Prvo se ne daje po prohtevima, a drugo se ispunjava po duţnosti. Govoreći vam kratke i oskudne pouke, ja, dakle, ne ĉinim ništa veliko. Naprotiv, ja se bojim i treptim, budući da za vaše duše neću dati odgovor caru, ili vlastelinu, ili naĉelniku, već Sudiji svih i Bogu, pred kojim se poklanja svako koleno nebeskih, zemaljskih i preispodnjih, i koga ispoveda svaki jezik. Vi, pak, kao bratoljubivi, pomozite i meni i sebi: samima sebi napredovanjem u svakoj vrlini, a meni svojim molitvama. Uostalom, vaš uspeh je i moj uspeh, i obrnuto: A vi ste telo Hristovo, i udovi ponaosob (1. Kor. 12, 27); i ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kop. 12, 26). Pošto se ja staram o vašem [dobru], i vi treba da se starate o mom [dobru]: ja sam u vama i vi u meni zbog naše uzajamne ljubavi. Eto zakona dobrog ureĊenja istinskog bratstva. Neka vaša poslušnost meni bude iskrena i nepokolebiva, s obzirom da ste se u njemu rodili, uzrasli, usavršili za ovaj novi ţivot, te blagodaću Hristovom dostigli meru Njegovog ispovedanja (povodom ikonoborstva). Vi se niste ustrašili careva, ni zaplašili naĉelnika, ni odstupili pred stradanjem, ranama, progonstvom, tamnicama, smrću. Stoga ste postali znameniti, kao što je svima poznato. Nemojte izdavati svoju vrlinu, nemojte postideti svoju pohvalu, neka se vaše dobro ime ne promeni u ruţni naziv. Naprotiv, na pohvalnoj prošlosti naziĊujte i budućnost, svagda se ĉuvajući i unutra i u spolja. OgraĊujte se ĉuvanjem zapovesti, pobeĊujući svako iskušenje i svaku skorb podnoseći trpeljivo. Znajte da se mi još nalazimo u podvigu i progonstvu, ne znajući šta će roditi sledeći dan. Uostalom, ako je Bog s nama, ko će protiv nas? On koji svoga Sina ne poštedje, nego ga predade za sve nas, kako da nam s Njim i sve ne daruje (Rim. 8, 31-32). Eto kako da se nadate i kako da ste uvereni. Ţiveći u navedenoj nadi i uverenju vi ćete, uveravam vas, steći nasleĊe sa svima svetima. 202

213. Smrt je blizu: treba da se pripremamo; kako; sve treba činiti u slavu Boţiju; treba da smo jednomisleni i uzajamnostarateljni, da čuvamo čula, da obuzdavamo misli i da revnujemo za dobro u očekivanju bestrašća (3/2, 10) Dan za danom naš ţivot se skraćuje i mi se pribliţavamo smrti. Nama predstoji da se preselimo odavde i da se pridruţimo bratiji i ocima našim. Stoga se od nas zahteva veliko trezvoumlje, paţnja i srdaĉna priprema. Biblijsko kazivanje o potopu Gospod uporeĊuje sa onim što će se desiti prilikom Njegovog drugog dolaska: Sliĉno kao što beše u dane Lotove: jeĊahu, pijahu, kupovahu, prodavahu (Lk. 17, 28) i doĊe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina Ĉoveĉijega (Mt. 24, 39). Mi se ĉudimo kako su se tadašnji [ljudi] neosetljivo i bezbriţno odnosili prema dolazećem potopu, ne pokazavši ni strah ni trepet. MeĊutim, ne nalazimo li se i mi u bezbriţnosti zbog koje njih osuĊujemo. Kod nas se ne priprema kovĉeg koji se gradio sto godina. MeĊutim, mi svakodnevno vidimo mrtvaĉnicu koja se puni i koja će i nas primiti. Gotovo svakodnevno smrt uzima ponekog od bratije naše i on odlazi. I ono što se pri tome kod nas dešava je daleko strašnije od onoga što se dešavalo (pri potopu). Stoga i treba da smo paţljiviji. Ja ne kaţem: "Nemojte jesti, ni piti, niti se odevati", već, po uĉenju apostola: Ako,

dakle, jedete, ako li pijete, ako li što drugo ĉinite, sve na slavu Boţiju ĉinite. Ne budite na spoticanje ni Judejcima, ni Jelinima, ni Crkvi Boţijoj (1. Kop. 10, 31-32). Da, bratijo, molim i preklinjem, opet po reĉima blaţenog Pavla, da upotpunite moju radost, tj. da isto mislite, da istu ljubav imate, jednodušni, jednomisleni, ništa ne ĉineći iz prkosa, niti za praznu slavu, nego smirenjem smatrajući jedan drugoga većim od sebe(Fil. 2, 23). Ogradimo svoja ĉula, tj. gledanje, sluh, miris, ukus i dodir, kroz koje ulazi smrt. Obuzdajmo um kako ne bi skretao u nepriliĉnost, kako ne bi izobraţavao rĊave prizore, kako ne bi poraĊao grehovne ţelje, od kojih nema ni koristi ni zadovoljstva. Naprotiv, sve više bolujmo i skrušavajmo se, imajući u vidu jedino oĉišćenje duše i napredak u bestrašću, i u njima nalazeći utehu i zadovoljstvo. Nemojmo biti mrzovoljni, već se drţimo nade da ćemo okusiti bestrašće i obradovati se zbog njegovog sticanja. Napregnuto i neprekidno ţurimo za njegovim tragom, budući da revnost dopunjuje ono što nedostaje, imajući Boga za Pomoćnika. Gospod je blizu onih koji ga ĉekaju, i duša koja ga ište naći će ga. Provodeći ţivot na navedeni naĉin, mi ćemo svakako dobiti Carstvo nebesko. 214. Sećajući se Boga, sećaj se i smrti; nemoj se vezivati za ţivot, niti za bilo šta što se u njemu ceni; rečeno se najviše traţi od nas koji smo se odrekli od sveta (3/2, 11) Kao spasonosno napominjanje, pouka je blagotvorna, budući da nas podstiĉe na trezvoumlje i bodrost pri vršenju obaveznih poslova. Ona nas pouĉava da nikada ne prestajemo da pomišljamo na Boga, da ga volimo ili da se sećamo svog odvajanja od tela. Jer, mi ćemo se odvojiti od njega i umreti, kao i svi oci naši, preselivši se u drugi svet i stupivši u ţivot koji nema kraja. Ovdašnji ţivot liĉi na senku i san, i ograniĉen je sa nekoliko godina. Ja ne mislim na vreme od nastanka sveta, već na ţivot svakog ĉoveka, koji retko dolazi do Davidske granice, i još reĊe je prelazi. Svi sveti su sav ţivot razmišljali o reĉenome. Apostol svedoĉi: U veri pomreše svi oni ne doĉekavši ostvarenje obećanja, ali

ih videše izdaleka, i pozdraviše, i priznaše da su stranci i prolaznici na zemlji. Jer oni koji tako govore pokazuju da traţe Otadţbinu, I da su mislili na onu iz koje su izašli, imali bi 203

vremena da se vrate; ali sad ţele bolju, tojest nebesku. Zato se Bog ne stidi njih da se naziva Bog njihov; jer im je pripremio Grad (Jev. 11, 13-16). Eto grada našeg. Eto

otadţbine naše. U njoj su oci i bratija naša i po telu i po duhu. I zašto mi sadašnji ţivot još smatramo dostojnim paţnje? Zašto se privezujemo za njegove obiĉaje? Nerazumno je ne ţeleti povratak iz tuĊine u domovinu ili iz rata u mir. Mi smo se, pak, voljena bratijo, kao razumni odvojili od sveta i svega što je u svetu. Stoga ĉitav svoj ţivot pomišljajmo na smrt, odbijajući svaku pohotu, svaki nemar, svaku raslabljenost, svaku mrzovolju, svako zlo kako bismo ugodili Bogu i postali naslednici nebeskih dobara. 215. Gospod nam je dao mir, koji nas obavezuje da spolja budemo u miru sa svima, a unutrašnje da mirujemo u sebi od strasti i griţe savesti (3/2, 12) Nedeljni [tj. vaskrsni] dan je dan mira. U njemu je Gospod, pobedivši neprijatelja, uĉenicima rekao: Mir vam (Jn. 20, 21). I svojom reĉju On nije samo njima dao mir i nije im ga dao samo za jedan dan. Naprotiv, On svima svagda izriĉe takav mir, pa i nama smirenima. Imajmo mir i budimo mirni u sebi. Po spoljašnjem ĉoveku nemojmo dozvoliti da imamo mrţnju ni prema jednom od bratije, već prema svima budimo ljubazno raspoloţeni. Jer, Gospod govori: Po tome će svi poznati da ste moji uĉenici ako budete imali ljubav meĊu sobom (Jn. 13, 35). Po unutrašnjem, pak, ĉoveku ĉuvajmo mir i spokojstvo od pogubnih strasti, kako bismo i mi sa apostolom mogli govoriti: Imamo mir u Bogu kroz

Gospoda našeg Isusa Hrista, kroz koga i pristupismo s verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Boţije (Rim. 5, 12). Mi smo, meĊutim, izmenjive prirode, usled ĉega se dešava da se podvrgavamo nesretnim i skorbnim kolebanjima i uznemirenjima. Ipak, mi odmah treba da poţurimo da se vratimo u preĊašnje stanje, traţeći mir u Bogu, kao što govori apostol: Jer On je mir naš, koji i jedne i druge sastavi u

jedno i razruši pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, ukinuvši telom svojim zakon sa njegovim zapovestima i propisima, da oba sazda u samome sebi u jednoga novoga ĉoveka, stvarajući mir i da pomiri sa Bogom ijedne, i druge ujednom telu krstom, ubivši neprijateljstvo na njemu (Ef. 2, 14-16). Obraćajući se svome Ocu, i Gospod govori o delu koje je ispunio: Delo svrših koje si mi dao da izvršim (Jn. 17, 4). On je izmirio zemaljsko i nebesko, i nas ĉineći sinovima mira i ljubavi. Moţda će neko reći: "Kako, zar mi nismo u neprestanoj borbi, kao što govori i apostol: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego

protiv poglavarstava, i vlasti, i gospodara tame ovoga veka, protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. 6, 12)". Mi ćemo odgovoriti da navedene reĉi ukazuju na vrstu i veliĉinu borbe, ali ne i na nas kao njene nosioce. Jer, on na drugom mestu govori: Jer oruţje našeg vojevanja nije telesno nego silno Bogom za rušenje utvrĊenja, obarajući pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Boţijega, i pokoravajući svaku pomisao na poslušnost Hristu (2. Kor. 10, 45). Onaj ko se nalazi u navedenom raspoloţenju oĉigledno poništava borbu i uvodi mir.

216. Treba slušati pouke i, verujući im, ispunjavati njihove savete (3/2, 13) Ja vam i sada prinosim kratku i oskudnu, ali neodloţnu meru slova kako sam ne bih bio osuĊen za ćutanje, i kako se vi ne biste lišili pouke. Vi se, uostalom, većim delom pouĉavate ĉitanjem svetih otaca. Pa ipak, vi imate potrebu i za mojim smirenim pouĉavanjem. Usudiću se da kaţem da u njemu imate ĉak veću [potrebu] negoli za njime. 204

Jer, tamo nalazite opšta rasuĊivanja, a ovde se govori upravno o vama sa izobliĉenjem i ispravljanjem. Kaţe se: Obliĉiću me, u metnuću pred lice tvoje grehe tvoje (Ps. 49, 21). I Gospod kaţe: Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali; a cad izgovora nemaju za greh svoj (Jn. 15, 22). Naravno, neka se ne desi da se reĉeno odnosi na vas. Jer, ja sa vama ne govorim kao sa nepokornim i grešnim, već kao sa sinovima poslušanja, kao sa ljubljenim ĉedima i kao sa jednodušnim satelesnicima i saborcima. Budite hrabri i napredujte da biste bili ĉisti i besprekorni na dan Hristov, puni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Boţiju (Fil. 1, 10-11). Reĉ moja je za vas. Ja se nadam da će Onaj ko je davno iz kamena izveo vodu za Izrailj i iz mog kamenog srca izvesti kratko slovo kako biste se orosili i zablagodarili Gospodu, koji hrani, napaja i upravlja ţivot naš u sadašnjem ţivovanju kao u pustinji. Pošto sam se već setio drevne povesti, zaustavimo paţnju i na ono što se tada desilo sa nepokornima, o kojima apostol govori: Ali većina od njih ne beše

no Boţijoj volji, jer biše pobijeni u pustinji. A ovo biše primeri nama, da ne ţelimo zla kao što oni ţelješe, Niti bivajte idolopoklonici, kao neki od njih, kao što je napisano: Cede narod da jede i pije, i ustade da igra. Niti da bludniĉimo, kao što neki od njih bludniĉiše, i pade ih u jedan dan dvadeset i tri hiljade. Niti da kušamo Hrista, kao što neki od njih kušaše, i od zmija izgiboše. Niti ropćite kao što neki od njih roptaše, i izgiboše od istrebitelja (1. Kop. 10, 5-10). Razmišljajući o reĉenome, bratijo, beţimo od uzroka gneva

Boţijeg, beţimo od zle pohote, beţimo od roptanja, izbegavajmo da kušamo Hrista. Kako je moguće Njega kušati? Padajući u pomisli neverja i govoreći: "Da li ćemo imati sve što nam je neophodno? Da li ćemo izdrţati borbu sa neprijateljem? Da li ćemo sve pretrpeti". Nemojmo ĉiniti reĉeno, bratijo moja. To cy reĉi neverja i sumnje, koje ne treba dopuštati. Jer, poverovavši ĉvrstom verom, mi ćemo sve moći pretrpeti. I Noje je poverovao i izbegao pogibao potopa. I Avraam je postao otac mnogih naroda. I Mojsije je prošao kroz Crveno more kao po suvom. I tri mladića i Danilo su ostali nepovreĊeni. Jednom reĉju, verom su se svi sveti opravdali. I mi ćemo, verujući sve podneti i pobediti sa Hristom, udostojivši se i venca pravde. 217. 1) Oslobodivši se od ţitejskih, svetskih i grehovnih veza, nemojmo dopustiti da se opet vratimo na njih; 2) neka niko ne misli da spoji sluţenje Bogu i ropstvo grehu i strastima (3/2, 14) 1) Odgoneći naš nerad i podstiĉući revnost, apostol je rekao: Gospod je blizu. Ne

brinite se ni za što, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnošću kazujte Bogu ţelje vaše (Fil. 4, 5). Nemojmo biti nemarni, već se krepimo i hrabrimo na delanje na koje nas je

prizvao Gospod. On nas je prizvao iz opštenarodnog prebivanja u monaški ţivot, On nas je obukao u rizu spasenja i odenuo u odeću veselja, On nasje iskupio od prokletstva zakona postavši za nas prokletstvo (Gal. 3, 13). Nemojmo dozvoliti da opet postanemo dobrovoljni robovi strasti. Rob koji je otkupljen zlatom nikako neće pristati da opet dopadne ropstva. Naprotiv, udaljivši se podalje od mesta svog ropstva, on se raduje što se udostojio da se oslobodi od ropske tiranije. Uostalom, ropstvo samo po sebi nije neko naroĉito zlo, budući da apostol govori: Jesi li prizvan kao rob? Nemoj da brineš, nego ako i moţeš postati

slobodan, radije se strpi. Jer koji je kao rob prizvan u Gospodu, slobodnjak je Gospodnji; tako i koji je prizvan kao slobodnjak, rob je Hristov (1. Kop. 7, 21-22). Pa ipak je istina da onaj ko se oslobodio ropstva ne ţeli da opet ţivi pod njegovim bremenom. Utoliko više i mi treba da se drţimo daleko od greha, budući jednom osloboĊeni od njega. Ili moţda ne znamo šta nam je napravio? Nije li nas isterao iz raja? Nije li nas uĉinio smrtnima umesto besmrtnim? Nije li nas uveo u mnogoplaĉevni ţivot? Ne postaje li preko njega svako zlo? 205

Stoga ga izbegavajmo kao najvećeg neprijatelja i zamrzimo ga kao dostojnog mrţnje. Zavolimo, naprotiv, vrlinu koja nas ĉini anĊelima, pa ĉak i bogovima, po pisanome: Ja rekoh: Bogovi ste i sinovi Višnjega svi (Ps. 81, 6). 2) U ĉemu se, pak, sastoji suština vrline? U odvajanju od sveta i prilepljivanju uz Boga. Gospod govori: Niko ne moţe dva gospodara sluţiti. . . Ne moţete sluţiti Bogu i mamonu (Mt. 6, 24). Mi ne moţemo stremiti i vrlini i grehu. Jer, kakvu zajednicu ima svetlost s tamom (2. Kor. 6, 14)? Stoga su zapovesti Hristove lake i rasterećujuće, a gresi teški i opterećujući. Teška je i [okolnost] da se mi napreţemo da spojimo suprotnosti i da smatramo da je moguće da smo blagonakloni prema telesnoj pohoti i da moţemo da se uspešno bavimo duhovnim delima. Okrenimo se sebi [i zakljuĉimo]: ukoliko smo dostigli meru savršenstva zablagodarimo Bogu od koga je svaki dar dobri i svaki poklon savršeni (Jak. 1, 17), te se potrudimo da ostanemo ĉvrsti, strahom Boţijim se ĉuvajući neizmenjivim i nepokolebivim u dobrom raspoloţenju našem; a ukoliko smo, pak, u mnogome nepotpuni, poţurimo i napregnimo se da dostignemo savršenstvo dok još postoji vreme za delanje, utvrĊujući se verom, okriljujući se nadom, vezujući se ljubavlju, ukrašavajući se smirenoumljem, veseleći se poslušanjem, ispitujući se trpljenjem, prosvećujući se ispovedanjem i svim drugim vrlinama svedoĉeći da smo istinski monasi, nelaţni poslušnici i iskusne sluge Gospodnje u Hristu. 218. 1) Treba paţljivo da slušamo Reč Boţiju, odakle nam dolaze sva duhovna raspoloţenja; 2) slično su postupali svi sveti i pruţili svedočanstvo kroz dobre plodove; 3) i mi postupajmo na rečeni način, sećajući se dobročinstava Gospodnjih(3/2, 15) 1) Svi ljudi imaju oĉi i uši, premda i ne vide i ne slušaju svi, već samo oni koji imaju uvo koje ĉuje i oko koje vidi. Stoga je i Gospod rekao: Ko ima uši da ĉuje, neka ĉuje (Mt. 11, 15). O gluvim ušima i prorok govori: Dade im Bog duh neosetljivosti, oĉi da ne vide i uši da ne ĉuju (Is. 6, 9; Rim. 11, 8). Stoga ono što se ĉita slušajmo paţljivo, a ne nemarno kako ne bismo pretrpeli osudu. Naprotiv, mi treba da moţemo da kaţemo: Nauk Gospodnji otvori mi uši (Is. 55, 5). Onaj ko sluša pazi, skrušava se, ĉisti se, prosvećuje se, raduje se i sve ovdašnje smatra ništavnim. On samo ţeli Hrista da zadobije, slušajući ga kako govori uĉenicima: Neću vas ostaviti sirotne; doći ću k vama (Jn. 14, 18). I opet: Vi ste prijatelji moji ako tvorite što vam ja zapovedam (Jn. 15, 14). I opet: Još malo i svet me više neće videti, a vu ćete me videti, jer ja ţivim, i vi ćete ţiveti (Jn. 14, 19). I opet: A vu ste oni koji

ste se odrţali sa mnom u iskušenjima mojim. I ja vama zaveštavam Carstvo, kao što Otac moj meni zavešta da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome (Lk. 22, 28-30). Slušajući navedeno, bogoljubac je spreman da svakodnevno umire za Hrista. 2) Eto kako su ţiveli svi sveti i sa kakvom rešenošću i sveĉanošću su izjavljivali svoju ljubav prema Gospodu. Jeremija govori: Ja se ne umorih idući za tobom i dan ljudski ne poţeleh (Jer. 17, 16). Sveti David govori: Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao (Ps. 115, 3). Apostol govori: Jer je vama darovapo ne samo da verujete u Hrista, nego i da stradate za Njega (Fil. 1, 29). Dela apostolska govore da su se svi apostoli radovali udostojivši se da podnesu sramotu za ime Njegovo (Dap. 5, 41). Jednom reĉju, sveti su sliĉnim uzvicima izraţavali svoju veliku ljubav prema Hristu Gospodu. 3) I mi, bratijo, paţljivo slušajmo ono što se ĉita i zavolimo ljubljenoga Boga našeg, svagda mu blagodareći za dobra koja nam je uĉinio, tj. što nas je izabrao od poĉetka za spasenje u svetinji našeg sadašnjeg zvanja, što nam je darovao da mu sluţimo u 206

Pravoslavnoj veri i što nam je, kao neku obilnu trpezu, predano uĉenje svetih. I blagovremeno je da apostolski kaţemo: Ako je Bog s nama, ko će protiv nas? On koji

svoga Sina ne poštede, nego ga predade za sve nas, kako da nam s Njim i sve ne daruje? Ko će optuţiti izabrane Boţije? Bog je onaj koji opravdava. Ko će osuditi? Hristos je onaj koji umrije, pa još i vaskrse, koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas (Rim. 8, 31-34). On hodatajstvuje pred Bogom i Ocem i daje nam Carstvo nebesko.

219. 1) Pomene nemojmo vršiti samo spoljašnje, nego i duhovno; 2) sećajmo se da ćemo i mi otići; 3) tim sećanjem se podstičimo na pripremanje za ishod (3/2, 16) 1) Juĉe smo priliĉno vršili pomen oca našeg. Jer, duhovna deca treba da ukazuju poštovanje prema svom ocu. Ipak mi ne treba da mislimo da je pri pominjanju dovoljno da izvršimo sluţbu spomena i da se telesno utešimo. Naprotiv, mi treba da porodimo i duhovne utehe. Pokrenuvši ĉula na kratko vreme, telesna uteha odleće, dok je duhovna uteha nenasita i trajna. Onaj ko je zaplakao, ko se umilio, ko se skrušio srcem zaista je dobro izvršio spomen svog oca ili brata. Setite se ranijih dana dok je otac bio prisutan, dok je besedio i opštio sa nama, a zatim predstavimo sebi [mesto] na kome se sada nalazi, te sa kime prebiva i sa kim opšti, kao i sva naša bratija koji su poĉinuli. Zar ono što se pomišlja i sluša neće svagda dušu privodi ti u ushićenje? 2) Okrenimo se potom i sebi samima i pomislimo kako ćemo nakon kratkog vremena i mi otići odavde i kako će nas drugi spominjati kao što mi sada pominjemo svoje prethodnike. Da, takav je naš udeo. Mi smo smrtni ljudi i ne znamo šta će biti sutra. I šta je ţivot naš? Para koja se na kratko pojavljuje i nestaje; prolećni cvet koji izjutra niĉe i uveĉe vene. Ĉovek je kao trava, dani njegovi, kao cvet poljski, tako procveta (Ps. 102, 15). Ĉovek se upodobi ništavnosti, dani njegovi kao senka prolaze (Ps. 143, 4). Svako telo je seno i svaka slava ljudska je kao svet trave (Is. 40, 6). Jer ogreje sunce sa ţegom, i osuši travu, i cvet njen otpade, i krasota lica njena propade (Jak. 1, 11). I mi ćemo uvenuti i preći odavde, kao što su rekli sveti, ĉija smo poreĊenja naveli. 3) Blaţen je onaj koji je razuman i koji traţi Boga (Ps. 13, 2). Blaţen je onaj ko se svakodnevno prisiljava na napore i znoj poslušanja, koji ne protivreĉi, ne ropće, koji je pokoran, spreman za delanje, marljiv u sluţenju, skrušen srcem i uvek se sprema za ishod. Jer, doći će kraj i neće zadocniti. Doći će i carski vesnik silazeći sa neba i govoreći duši: "Eto, sada izlazi. Oĉekuje te Car i Bog svih". Neka bismo se mi, molitvama oca našeg, obreli spremni, bez straha prelazeći u veĉni ţivot. 220. 1) Kraj četrdesetnice nas postavlja pred lice Pashe; meĎutim, i čitav naš ţivot stoji pred licem Pashe, premda ne privremene, nego večne, koja je neizmerno bolja; 2) gledajte na nju, sećajući se šta je o njoj rekao Gospod, i podstičući se na podviţničke trudove, podraţavajući svete; 3) nemojte obraćati paţnju na lukavu zmiju, koja pokušava da nas obmanom navede na lepo i slatko za telo (3/2, 17) 1) Ĉetrdesetnica se pribliţava kraju i duša se raduje zbog pribliţavanja Pashe, koja predstavlja vreme predaha i okušanja plodova od preduzetih napora. Zbog ĉega sam, pak, 207

ja progovorio o tome? Stoga da bih vam napomenuo da je i ĉitav naš ţivot okrenut ka veĉnoj Pasci i oĉekuje njeno pribliţavanje. Iako je velika i znaĉajna, ovdašnja Pasha je, po rasuĊivanju naših otaca, samo obraz one Pashe. Ovdašnja Pasha traje jedan dan i prolazi, a ona je neprestana. Od nje se udaljio svaki bol, tuga i uzdah i u njoj [prebiva] radost, veselje i veĉna uteha. U njoj je glas onih koji praznuju i skup slavljenika, viĊenje veĉnopostojeće svetlosti, blaţena svetkovina Hristova, trpeza puna veĉnih dobara i novo piće, o kome je Hristos rekao: Kaţem vam pak da od sada neću piti ovoga roda vinogradskoga do onoga dana kada ću piti s vama novoga u Carstvu Oca moga (Mt. 26, 29). 2) Pred svoje Vaznesenje na nebo, on je o tom Carstvu rekao svojim uĉenicima:

Idem da vam prapremim mesto. I ako otidem i pripremim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gde sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, u put znate (Jn. 14, 24). I na drugom mestu On opet govori: U onaj dan znaćete vi da sam ja u Ocu svome, i vi u meni, i ja u vama (Jn. 14, 20). I opet: Oĉe, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio pre postanja sveta (Jn. 17, 24). Da bi se shvatilo da te reĉi nisu bile upućene samo apostolima, već i svim verujućim, On je opet rekao: Ne molim pak samo za njih, nego i za one koji zbog reĉi

njihove poveruju u mene: da svi jedno budu, kao ti, Oĉe, što si u meni i ja u tebi, da i oni u nama jedno budu da svet veruje da si me ti poslao (Jn. 17, 20-21). Šta je utešnije od

ovih reĉi? I šta je ubedljivije? Koju dušu one ne mogu smekšati? Kakvo srce one neće skrušiti? Takvo srce bi pravedno trebalo nazvati kamenim, a ne ljudskim. Pomišljajući o reĉenome, sveti su blagodušno pretrpeli sve što su podnosili, skorbi smatrajući radošću, teskobe - širinom, stradanja - nasladom, podviţniĉke napore - utehom, smrt - ţivotom. S obzirom da teţimo istom cilju i budući da ištemo Pashu zajedno sa njima, i mi treba da hrabro podnosimo sve neprijatno što dolazi, ne padajući pod njegovom teţinom i izbegavajući malodušnost, sve više se podstiĉući na plameniju revnost. 3) Nemojte obraćati paţnju na lukavu zmiju koja nam priprema raznovrsne zamke uz pomoć naših strasti, koja se preobraţava u anĊela svetlosti, koja stvari pokazuje onakvima kakve nisu, koja tamu predstavlja kao svetlost, i gorko kao slatko. Ona je prelestila našeg praroditelja, opĉinivši njegovo gledanje i ruţno mu pokazavši kao prekrasno, da bi ga potom kroz okušanje [ploda] izbacila iz raja. Znajući, pak, iz opita da je laţljivi obmanjivaĉ, mi nemojmo izaći iz raja zapovesti. Kada nam pokaţe prekrasan plod, mi nemojmo na njemu zaustaviti oko duše i tela našeg, već na svaki naĉin okrećimo pogled kako se ne bismo prelestili. I šta je zapravo plod koji izgleda lep? Telesna ljubav i zla pohota svake od pogubnih strasti. Ukoliko ih izbegnemo, mi ćemo se spasti i udostojiti da sa svima svetima praznujemo veĉnu Pashu. 221. 1) Posle zime cveta i daje plodove biljno carstvo; i duša posle lišavanja, skorbi i teškoća duhovno cveta i donosi duhovne plodove, kojima se raduje i hrani Gospod; 2) podnosimo sve nevolje i teškoće našeg podviţničkog ţivota kako bismo prineli plod, radujući i hraneći Gospoda, od čega nema ništa blaţenije; 3) za rečeno će nas uverava sam Gospod; kako, dakle, da sa svakom radošću ne podnosimo svaku teškoću našeg ţivota (3/2, 18) 1) Zima je prošla i nastupilo je proleće. Mi vidimo kako tvorevina Boţija oţivljava: rastinje cveta, zemlja se pokriva zelenilom, ptice poĉinju da pevaju i sve ostalo se 208

obnavlja. I mi se svime naslaĊujemo i slavimo premudrog Umetnika svega Boga, koji svakog leta kao da presazdaje i preobraţava svu tvar svoju, primetno nas uveravajući da ono što je na Njemu nevidljivo, od postanja sveta umom se na stvorenjima jasno vidi, tj. Njegova veĉna sila i Boţanstvo (Rim. 1, 20). Mi, uostalom, ne treba da se zadrţavamo samo na reĉenome, već da i dalje prostiremo svoj misleni pogled, te da i u samima sebi vidimo ono što se dešava u tvorevini. Kako? Kroz poreĊenje. Uzrok obnove vidljive tvorevine jeste zima, u kojoj se zemlja i sve što je na njoj podvrgava neprijatnom uticaju snega, vetrova i bira. Sliĉno biva i sa dušom: ukoliko najpre ne pretrpi zimu skorbi, lišavanja i beda, ona neće dati cvet ni plod. Ukoliko, pak, pretrpi sve sliĉno, prineće oĉekivane plodove i dobiti blagoslov od Boga, kao što je napisano: Jer zemlja koja upija

daţd što ĉesto na nju pada, i koja raĊa bilje korisno onima radi kojih se i obraĊuje, prima blagoslov od Boga (Jev. 6, 7).

2) I mi treba da podnosimo svaku nevolju, svako lišavanje, svako vidljivo i nevidljivo iskušelje koje nas napada u vreme posta koji teĉe u gladovanju i ţeĊanju i u svim ostalim zlopaćenjima kako bismo postali plodonosni i kako bismo dobili blagoslov od Boga. Mi treba da prihvatimo kao gosta i nahranimo Gospoda Isusa. Mi se, naime, naslaĊujemo gledanjem zelene, rascvetane i plodne tvorevine. I Gospod se raduje gledanjem na našu dušu koja duhovno cveta i donosi plod. Kakav plod? Ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, blagost, dobrotu, veru, krotost, uzdrţanje (Gal. 5, 22-23). Eto ĉime se On hrani i naslaĊuje. I blaţen je onaj ko ga time hrani stoga što će i On njega nahraniti veĉnim dobrima. Blaţen je onaj ko ga prima kao gosta jer će i On njega primiti u Carstvo nebesko. Onaj ko zemaljskog cara primi u svoj dom ima veliku radost i veselje. Neće li se utoliko pre [radovati] onaj ko prima Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima? 3) I mi ga zaista primamo, kao što se vidi iz Njegovih reĉi: Ako me neko ljubi, reĉ moju drţaće, i Otac moj ljubiće njega; i njemu ćemo doći i u njemu ćemo se nastaniti (Jn. 14, 23). I opet: Ko ima zapovesti moje i drţi ih, to je onaj koji me ljubi; a koji mene ljubi, toga će ljubiti Otac moj; i ja ću ga ljubiti i javiću mu se sam (Jn. 14, 21). Zbog navedenih obećanja mi sve treba sa radošću da trpimo i ĉinimo, slušajući apostola koji govori: Sada

se radujem u svojim stradanjima za vas, i u svome telu dopunjavam što nedostaje Hristovim patnjama, za telo Njegovo, koje je Crkva (Kol. 1, 24). I sveti Jakov govori: Svaku radost imajte, braćo moja, kada padnete u razliĉna iskušenja, znajući da kušanje vaše vere gradi trpljenje; a trpljenje neka usavršuje delo, da budete savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak. 1, 24). Vidite li da se u iskušenjima nalazi radost i u skorbima - veselje? Svetitelji su tako ţiveli. I mi se napregnimo da idemo njihovim stopama kako bismo zajedno sa njima nasledili Carstvo nebesko.

222. Nabrojavši podviţničke vrline, u kojima se poneki naročito uspevali u [vreme] posta, on dodaje: "Budite takvi uvek ne menjajući se sa promenom vremena" (3/2, 19) Već se nalazimo na samoj granici posta, budući da se, kao što vidite, gotovo završava, Pismena svedoĉanstva koja su do nas došla iz davnih vremena uveravaju nas da su se u ovo vreme u svoje obitelji vraćali blaţeni oci iz okoline Jerusalima. Oni su vreme svete ĉetrdesetnice provodili u pustinjama. Oni su kao prvine na dar mnogoštedrom Vladici i Bogu prinosili visoke vrline u kojima su uznapredovali u svojim pustinjskim podvizima. Ni vi ne prinosite ništa malo i neznatno. Naprotiv, prema svojim silama vi prinosite gospoĊu 209

svih vrlina, tj. ljubav, zatim bogosvetlo smirenoumlje, hristopodobno poslušanje, neuspavljivo trezvoumlje u molitvi i psalmopojanju na bdenju, naroĉito usrĊe u ispunjavanju napora rukodelja. Nije nedostojno pohvale ni presecanje rasejanosti, uzdrţanje od nepriliĉnih pogleda, skromnost u hodu, blagorazumnost u odgovorima i uzajamnom opštenju. Neću poĉeti da govorim o obuzdavanju drskosti, odbacivanju priĉljivosti, uzdrţanju u hrani, odbacivanju mnogog spavanja, paţnji prilikom ĉitanja i najzad, o blaţenom i muĉeniĉkom odsecanju vlastite volje, koje je trebalo postaviti na prvo mesto, budući da ga Gospod, kao jedinu istinsku ţrtvu, iznad svega traţi od nas. Sve navedene osobine su dobar i prepodoban prinos. Usudiću se da kaţem da se od vas niko pred Gospodom neće pojaviti prazan, već će svaki prineti svoje dobro. Vi ste, dakle, na temelju svog podviţništva naziĊivali zlato, srebro i drago kamenje, tj. dela koja neće sagoreti na ognju budućeg ispitivanja, a ne greholjublje, ropstvo strastima, sramni govor, stidne pomisli, tajno jedenje, laţ, neprijateljevanje i druga dela, koja apostol uporeĊuje sa drvima, senom i slamom (1. Kor. 3, 12). Vi ste za kratko vreme isposniĉkih dana stekli duhovnu riznicu. Stoga nemojmo dopustiti da je sa promenom vremena izgubimo, predavši se neprijatelju i suparniku. Neka doĊe do promene vremena i neka doĊu drugi dani. Vi, pak, u svojoj pokornosti volji Boţijoj i u svojoj ljubavi prema Njemu ostanite nepromenjivi. Ili, promenite se, ali jedino dobrom izmenom, manje savršenstvo zamenjujući većim savršenstvom, od iskre postajući svetilnik koji gori i od meseca se preobrazivši u sunce. Samo se nemojte zaustavljati i okretati nazad ka utehama sveta, koje prolaze kao san, premda i podvrgavaju veĉnom gorenju u ognju. Prema tome, molim vas da, nastavljajući dosadašnje prebivanje u bogougodnom nastrojenju, otpraznujemo i praznik Cveti, da otvorimo manastirska vrata i primimo one koji nam doĊu, viĊenje i besedu sa njima uredivši na slavu Boţiju. Neka oni koji nas vide po boţanstvenom apostolu kaţu da je Bog sa nama kao u svom hramu (1. Kop. 3, 16). Ĉineći kao što rekosmo, mi ćemo i Svetu i Veliku Pashu otpraznovati bogougodno, saobraţavajući se strastima Hristovim i obasjavajući se svetlošću Vaskrsenja. 223. 1) On pominje neko iskušenje koje su svi zajedno dobro podneli; 2) on ukazuje kako teče iskušenje na greh i kako se treba protivi grehu, odbijajući prilog, i ostalo; 3) da ne bi bilo priloga, ne treba da se vraćamo na ranije čak ni mišlju, dok spoljašnje treba da se strogo drţimo poretka dobrog ponašanja; 4) više od svega se čuvajte napuštanja obitelji; 5) uopšte, neka kod vas sve bude blagoobrazno i pravilno; sve činite kao pred Gospodom; 6) završen je post, zablagodarimo Gospodu i nemojmo prestati da se popravljamo (3/2, 20) 1) Gospod je u JevanĊelju rekao: Simone, Simone, evo vas zaiska satana da vas veje kao pšenicu. A ja se molih za tebe da vera tvoja ne prestane (Lk. 22, 31-32). Nešto sliĉno se i sa nama desilo. Ipak, sveblagi Bog nije dozvolio da se oţalostimo preko mere, već je uĉinio sa iskušenjem kraj, da bismo mogli podneti (1. Kop. 10, 13). Vi znate o ĉemu govorim. Ja sam primio vaše bratoljubivo sastradavanje kao bogougodno, spasonosno i pohvalno, po reĉima apostola: Jer gle, baš to što se vi no Bogu oţalostiste, kakvu

briţljivost stvori u vama, pa pravdanje, pa nezadovoljstvo, pa strah, pa ţelju, pa revnost, pa kaţnjavanje! U svemu pokazaste sebe ĉistim u ovoj stvari (2. Kor. 7, 11). Vaše raspoloţenje zaista beše bratsko, kao što i zahteva reĉ istine. Jer, kaţe se: I ako strada 210

jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kop. 12, 26). 2) Pogledajte samo kakvo je staranje i naprezanje kod Ċavola, kako kao lav riĉući hodi i traţi koga da proţdere (1. Pt. 5, 8), koga da uhvati kao plen delimiĉno ili u

potpunosti. Uhvativši nekoga delimiĉno, on nije zadovoljan, već se pruţa na još gore sve dok ne izazove grehovnu smrt. On najpre nastoji da prihvatimo prilog [tj. grehovnu pomisao] kako bismo u srcu zamislili nešto loše. Oskrnavivši i zarazivši dušu, on je sablaţnjuje da istupi iz granica prirode, ĉineći je bezumnom, beslovesnom i slepom. I ona već stremi ka nepriliĉnom, tj. umesto svetlosti - tami, umesto sladosti - gorĉini, umesto ţivotu smrti. Takva je nesreća od kušaĉa. Mi, pak, bratijo, na svaki naĉin ĉuvajmo duše svoje, ne dajući mesta Ċavolu. Mi odmah treba da odgonimo prilog. A ukoliko budemo savladani, u krajnjoj meri nemojmo se oskrnaviti saglašavanjem. A ako i na tom nivou pretrpimo nesreću, nemojmo dozvoliti da dugo prebivamo u sliĉnom nastrojenju kako se ne bismo priklonili grehu. 3) Sa nama se reĉeno dešava zbog naših ranijih pristrašća i zbog prisećanja. Stoga izbegavajmo pristrašća i mladalaĉka prisećanja. Jer, zalaziti u njih i maštom prebivajući u njima znaĉi vraćati se srcem u Egipat. Mi, pak, reĉenoga treba da se ĉuvamo po unutrašnjem ĉoveku, dok po spoljašnjem treba da ĉinimo ono što nas uĉi apostol: Nikakva

rĊava reĉ da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgraĊivanje onoga što je notrebno, da donese blagodat onima koji slušaju. I ne ţalostite Svetoga Duha Boţijega, kojim ste zapeĉaćeni za dan izbavljenja. Svaka gorĉina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite meĊu sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4, 29-32).

4) Izbegavajmo napuštanje obitelji kako ne bismo imali uzrok za pad. Avaj. Tvoja bratija je unutra, a ti si napolje. Tvoja bratija je u bezmeteţju, a ti si u praznoslovlju. Tvoja bratija je spokojna, a ti prelaziš sa mesta na mesto. Otuda su sablazni, otuda padovi. Ĉemu se podvrgava ovca koja se odvoji od stada? Zar ne postaje plen zverima? Sliĉno je i sa onim ko pobegne iz obitelji. Neka ne bude toga, bratijo. Neka sve kod vas biva blagoobrazno i uredno, sve sapaţnjom i opreznošću, sve kao pred licem Gospodnjim, koji vidi i skriveno i otkriveno, i dnevno i noćno, i svaki telesni i misleni pokret. Nemojmo, dakle, biti na saplitanje ni Judejcima, ni Jelinima, ni Crkvi Boţijoj. I dovoljno smo rekli. 5) Ĉetrdesetnica se završava. Uznesimo slavu Bogu koji nas je udostojio da je dovršimo i koji nam je dao silu da ponesemo njene uobiĉajene podvige. Trud je prošao i nagrada ostaje. Telo se stanjilo, ali se popravio duh. Popravljajte ga i osvećujte i dalje te će vasceli duh vaš i duša i telo da se saĉuvaju bez poroka za dolazak Gospoda našega Isusa Hrista (1. Sol. 5, 23). 224. 1) Nemojmo prestati da se sećamo stradanja i Vaskrsenja Gospodnjeg, kako nas strasti ne bi ulovile; 2) sada je proleće, koje oţivljava sve telesno; budimo oprezni i strogi prema telu; 3) potrudili smo se u postu; meĎutim, posle kraja posta nije kraj trudovima: čitav ţivot treba da se trudimo nad sobom; 4) činimo tako (4, 1) 1) Udostojivši se da blagodaću Hristovom otpraznujemo Svetu Pashu, prihvatimo opet svoja dela. Istovremeno i radimo i sećajmo se ţivotvornih strasti Spasitelja našeg, Isusa Hrista i Njegovog slavnog Vaskrsenja. Jer, nikako ne treba dozvoliti da sa prolaskom 211

Pashe proĊe i naše sećanje na njih. Pred oĉi uma treba uvek da privodimo spasonosne strasti Gospodnje, Njegovo raspeće, pogreb i Vaskrsenje. Neprestano se zanimajući takvim predmetima, mi ćemo biti neulovljivi za strasti. Ukoliko nas ponekad usled nepaţnje ulove, mi brzo treba da pogledamo na raspetog Isusa, Gospoda slave i odmah će zasijati iscelenje dušama našim. Sliĉno je u davna [vremena] i Izrailj, kad su ga ujedale zmije, pogledao na bakarnu zmiju i odmah se isceljivao (Br. 21, 9). Vama je poznato da zle pomisli ujedaju kao zmije i u dušu ulivaju otrov, koji sa svim staranjem treba odmah izbacivati kako se odugovlaĉenjem ne bi stvorila neizleĉiva rana. 2) Vidite, sada je proleće. Ono je roditeljka [tj. buditeljka] krvi (a krv - tela). Telo, pak, ţeli protiv Duha, a Duh protiv tela (Gal. 5, 17), budući da snaţenje tela slabi duh, a snaţenje duha slabi telo. Budimo oprezni i u upotrebi hrane, pića, sna i svega drugog drţimo strogu umerenost kako telo ne bi nadvladalo duh, već kako bi duša odrţala pobedu nad telom. 3) Trkaĉ na poprištu se proglašava pobednikom kada pretrĉi sve stadije (i prvi dotrĉi do naznaĉene crte), a ne kada pretrĉi samo dve stadije. Ni mi (nismo pobednici ukoliko doliĉno provedemo) samo ĉetrdesetnicu ili Pedesetnicu. Naprotiv, kaţem vam da ukoliko sav svoj ţivot ne istrajemo u paţljivom podvigu mi nećemo izbeći zamke Ċavola i nećemo dobiti pobedne nagrade. 4) Stoga se stalno podvizavajmo dobrim podvigom, prolivajmo znoj radi sticanja vrlina, pritešnjavajmo telo, proganjajmo strasti, svagda noseći na telu umiranje Gospoda Isusa (2. Kor. 4, 10) i svagda sami u sebi osudu na smrt doţivljavajući (2. Kor. 1, 9). Jer, svakako ćemo i mi umreti kao i oci naša i bratija. I mi ćemo se prestaviti i otići na nepoznata mesta, te ugledati prizore koje nismo videli. Ta reĉ je strašna i onoga ko ima um privodi u istupljenje. Prebivajući, dakle, u strahu i trepetu, drţimo svoja ĉula u strogom poretku. Na svaki naĉin se ĉuvajmo od ispraznog slušanja, od štetnog gledanja, od mirisa koji razmazuju i od svakog opasnog koraka, svecelo se posvećujući Svetome Bogu kako bismo, ugodivši mu, poslali naslednici veĉnih dobara. 225. 1) Prošla je Pasha i prošla je strasna [sedmica]; meĎutim, pashalno radovanje i sećanje na stradanja Gospodnja treba da su uvek ţivi u nama kako ne bismo ţiveli za sebe, nego Gospodu koji je umro i vaskrsao za nas; 2) stoga i posle Pashe treba da prebivamo u duhovnim i telesnim podvizima, ne izmišljajući nikakva opravdanja za njihovo izbegavanje; 3) on ih prekoreva što su se skupljali zajedno na tajnom mestu iako im je govorio da tako nešto ne čine; on im ukazuje kako da se ponašaju kad se javno skupljaju radi razgovora i kako da se drţe u svako drugo vreme; 4) on napominje da se sećaju dobre upokojene bratije i da ih podraţavaju, navodeći primer brata Domentijana (4, 2) 1) Pasha je prošla i praznik se završio, ali radovanje ili praznovanje, ako hoćete, nije prošlo. Jer, mi duhovno treba da se uvek radujemo i praznujemo, po reĉi apostola: Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: Radujte se (Fil. 4, 4). I strasna sedmica je prošla, ali sećanje na stradanja Hrista Spasitelja našeg treba da je u nama uvek novo i ţivo. [Mi uvek treba da se sećamo] da se Gospod slave za nas raspeo i bio pogreben i vaskrsao u treći dan, savaskrsavši i saoţivotvorivši i nas sa sobom kako mi ţivi ne bismo više ţiveli sebi, nego Onome koji je za nas umro i vaskrsao (2. Kor. 5, 15) i kako bismo sa smelošću mogli da kaţemo reĉi apostola: A ţivim - ne više ja, nego ţivi u meni Hristos; a 212

što sad ţivim u telu, ţivim verom Sina Boţijeg, koji me zavoli i predade sebe za mene (Gal.

2, 20). Zakljuĉak iz navedene tajne jeste da treba da budemo mrtvi za svet i ţivi za Boga. 2) Prema tome, i posle Pashe mi treba da smo trezvoumni i bodri, da se molimo i drţimo umiljenja, da toĉimo suze i prosvećujemo se, da uvek umiranje Gospoda Isusa na telu nosimo, da svakodnevno umiremo proizvoljeljem, da se svagda misleno razdvajamo sa telom i odlazimo Gospodu kroz udaljavanje od telesnog mudrovanja. Nemoj govoriti: "Sada nije ĉetrdesetnica". Jer, za trezvoumnog je uvek ĉetrdesetnica. Nemoj govoriti: "Ja se već odavno podvizavam i imam potrebu za odmorom". Jer, ovde na zemlji nema odmora. Nemoj govoriti: "Ja sam ostareo u vrlini i ne bojim se". Jer, strah od izmene i pada nikad ne treba da nas napušta, s obzirom da je satana mnoge ostarele u vrlini survao u jamu greha u jednom ĉasu. Zato koji misli da stoji neka pazi da ne padne (1. Kor. 10, 12) i onaj ko misli da je dobro zaštićen neka se pazi da ne bude ostavljen bez ikakve zaštite. Neka kod vas uvek postoji opreznost, paţnja i stroga mera i u snu, i u jelu, i u piću i u svemu drugom kako bi telo svagda bilo pod pritiskom i obuzdavanjem. U suprotnom će ono, poskoĉivši kao ţdrebe, da nas surva u bezdan greha. 3) Ja sam vam u nedavnoj pouci savetovao da se ne odvajate i ne zadrţavate nasamo na skrivenim mestima, pa ipak su neki od vas ĉinili suprotno. Šta hoćete? Da doĊem k vama sa prutom ili sa ljubavlju i duhom krotosti (1. Kor. 4, 21). Ja sam vam govorio i vi niste poslušali. Vi ste videli da je vaš brat za tako nešto dobio epitimiju i niste se uzdrţali. Pazite da neko ne padne u sliĉnu vrstu greha. Pouke se ne govore uzalud i u prazno. Jer Bog nije Bog nereda, nego mira (1. Kop. 14, 33). A sve neka biva blagoobrazno i uredno (1. Kop. 14, 40) da bi se kod nas u svemu proslavljao Gospod. Vi bratijo, koji se sabirate sa raznih [mesta], pazite gde i kako sedate i kako se ophodite. Nemojte biti kao oni koji su dobili razrešenje na sve, nego kao svezani Duhom, ne kao oni koje niko ne nadzire, nego kao oni koje nadzire Gospod, koji vidi svaki pokret i svako dejstvo vaše. Nemojte lutati tamo-amo, kao da vas neko vuĉe, već budite kao stranci koji se odmaraju. Pazite na svoje rukodelje, molitve i psalmopojanje i ništa nemojte srebroljubivo sabirati ovde, već budite zadovoljni onim što posedujete. Jer, sam Gospod je rekao: Neću me ostaviti, niti ću me prezreti (Nav. 1, 5). Stoga svako od nas sa smelošću moţe da govori: Gosnod je meni pomoćnik, i neću se bojati, šta će mi uĉiniti ĉovek (Ps. 117, 6). 4) Sećajte se bratije vaše i gledajući na svršetak njihova ţivota, ugledajte se na veru njihovu (Jev. 13, 7). Takav je bio blaţeni Domentijan koga smo opevali i ĉiji je spomen sa svetima. Kakvu je on trgovinu ostvario? Kakav je on proveo ţivot? Nije li on mnogim naporima i podvizima stekao veĉno nasleĊe? On je bio siromašan ĉovek i neznatan po telu. MeĊutim, s obzirom da je izabrao vrlinu i da je zavoleo Boga, i Bog je njega uzvisio, po reĉi Pisma: Proslaviću samo one koji me proslavljaju i onaj ko me poniţava biće bez ĉasti (1. Car. 2, 30). Zbog takve bratije treba da se radujemo i veselimo. MeĊutim, od toga mi nećemo imati koristi ukoliko i sami sa svoje strane nešto ne prinesemo. I prinevši nešto po svojoj sili, mi ćemo imati ĉast sa svetima u Hristu Isusu, Gospodu našem. 226. 1) Čuvajmo mir meĎu sobom kako bismo zatvorili usta onima koji su radi da hule na naš način ţivota; 2) podstrek za rečeno neka bude ljubav prema Gospodu, koja je nadahnjivala sve svete; 3) mi se ponekad predajemo 213

izazovima zbog hladnoće ljubavi prema Gospodu; nju, dakle, treba da obnavljamo i snaţimo (4, 3) 1) Mi smireni se radujemo kad vidimo da svake godine dolazite ovamo i vaš dolazak praznujemo kao drugu Pashu. Svako od vas nam prinosi telesne [darove po meri] onoga što je njegova ruka sabrala. I mi ćemo stoga, kao neko uzdarje, vama predloţiti duhovne [darove]. Prema tome, molim vas imenom Gospoda našeg Isusa Hrista da hodite dostojno monaškog zvanja koje ispovedamo i gonjenja koje smo pretrpeli za Gospoda. Vladajte se dobro u svetu, da bi za ono za što vas opadaju kao zloĉince bili posramljeni, videvši na delu vaše dobro ponašanje (1. Pt. 2, 12). Postarajmo se da i za same sebe i za one koji se protive istini ĉvrsto ustrojimo svoj ţivot, odrţavajući dobro ponašanje u uzajamnim odnosima i u dobrim poduhvatima drţeći se dobrih pravila. Kad se sabiramo u crkvu drţimo apostolska pravila. Apostol govori: Svaki od vas ima psalam, ima pouku, ima jezik. . . i sve neka bude za izgraĊivanje (1. Kop. 14, 26). Kada negde odemo po potrebi hodimo poboţno kako bi na našem licu sijala izvesna blagodat na nazidavanje onih koji vide. Kada se desi da govorimo sa ţenom treba da imamo punu paţnju i da skromno uzdrţavamo oĉi od gledanja kako ne bismo primili ţaoku i strelu u srce. 2) Jednom reĉju, sve treba ĉiniti u slavu Boga, koji nas je zavoleo i predao sebe za nas (up. Ef. 5, 2). Ljubav prema Njemu dovodi do istupljenja onoga ko ga voli, ne dopuštajući mu da pripada sebi, već jedino Ljubljenome, što se moţe primetiti i kod onih koji vole duševno ili plotski. Muţ koji voli ţenu celog sebe predaje voljenoj: on kao da diše njom i o njoj neprestano mašta. On ni na sunce koje mu se ukazuje neće da gleda, već samo na svoju ţeljenu. On neće da uzme uĉešća u trpezi mu se predlaţe zbog ţelje da bude jedino sa svojom ljubimicom. Ko je, meĊutim, krasniji od Hrista? Šta je sladosnije od Njegove ljubavi? Zar On nije krasan lepotom većma od sinova ljudskih (Ps. 44, 3)? Nije li On sav sladost i ţelja (Pes. 5, 16)? Pokazujući toplinu svoje ljubavi prema Njemu, sveti uzvikuju: Kao što ĉezne jelen za izvorima voda, tako ĉezne duša moja tebi, Boţe (Ps. 41, 2), ili: Jer nas ljubav Hristova obuzima pa ovako mislimo: da ako jedan za sve umre, to svi umreše. I Hristos za sve umre, da oni koji ţive ne ţive više sebi, nego Onome koji za njih umre i vaskrse (2. Kor. 5, 14-15). Eto kakvom je ljubavlju Bog zavoleo svet. I eto kako su silno i nezadrţivo sveti Njega voleli. 3) Ne voleći ga plameno, mi postajemo plen zlih pomisli i telesnih pohota, umesto zadovoljstva susrećući skorbi, umesto sladosti - gorĉinu i umesto mira - uznemirenost. Mi bratijo treba da se probudimo i otreznimo, te da oĉistimo dušu od sliĉnih pogubnih ţelja kako bi u nama obitavao Hristos. Jer, gde je ĉistota, tamo je i Hristos. Takav je blaţeni i poţeljni ţivot. Ţiveći na taj naĉin, mi ćemo naslediti Carstvo nebesko u Hristu Isusu, Gospodu našem. 227. 1) Vi ste postom sabrali duhovna dobra; sada se postarajte da ih sačuvate; 2) stoga treba izbegavati nemarnost, strogo paziti na sebe i dejstvovati sa bodrom opreznošću; 3) izbegavajte slučajeve koji pobuĎuju na greh, čuvajte čula i naročito krotite pomisli; 4) ukoliko ne budete tako činili, pašćete u greh; greh nam je, pak, načinio i čini mnogo zla (4, 4) 1) Vreme nas priziva da posle praznika opet krenemo sa besedama i obiĉnim pouĉavanjem. I ja im pristupam sa usrdnošću znajući da sam radi toga postavljen i da ću teško [odgovarati] ukoliko ne saopštavam reĉ istine u skladu sa svojim silama. Šta bih vam 214

rekao u sadašnje vreme? Ranije ste, tj. u vreme svete ĉetrdesetnice, kao u neko pristanište sabirali duhovno bogatstvo kako biste stupili u Svetu Pashu. I nosili ste sa sobom mnoge i dobre tovare vrlina, tj. post, bdenje, molitvu, trudoljublje i ostala prepodobna staranja. Stoga sada predmet naše izuzetne brige i staranja treba da bude oĉuvanje svega navedenog. 2) Jer, ne treba smatrati da u duhovnom pristaništu biva kao u telesnom. Naime, ĉim stupi u [telesno pristanište] i usidri se, [ĉovek] se predaje nedejstvenosti i bezbriţnosti u odnosu na morske talase i druge neprijatne sluĉajnosti. Naprotiv, u [duhovnom pristaništu] od pokoja strasti postaju silnije i svirepije i duhovi zlobe (tj. duh bluda, duh stomakougaĊanja, duh lakomosti, duh lenjosti, duh gordosti) napadaju sa većom neukrotivošću kao nekakva bura. Stoga je veoma umesan strah da se i u pristaništu ne potone na dno. Nekada je sveti David neoprezno pogledao na Urijevu ţenu i potom postradao, što znaju oni koji su ĉitali (2. Car. 11, 1; 4). Pismo govori: Jede Jakov i nasiti se, i odmetnu se ljubljeni (Pon. 32, 15). [Jednom] je neko nepromišljeno dodirnuo [nešto], te se raspalio pohotom i rodio bezakonje. 3) Slušajući šta se govori, ti treba da paziš: beţi od mesta i prizora koji su opasni zbog pobuĊivanja na greh, te oĉi, sluh, miris, ukus, pipanje, jelo, piće i san sveţi strogim pravilima kako te ne bi potopili valovi strasti. TakoĊe treba znati da se onaj ko plovi po ĉulnom moru nevoljno podvrgava burama i talasima, dok je onaj ko plovi po mislenom moru gospodar i bure i zatišja. Jer, ukoliko hrabro odgoni neumesne pomisli, on će se ispuniti tišinom, imajući Svetoga Duha kao Saputnika, kao što se priĉa o svetom Arseniju. MeĊutim, onaj kome su ĉula raspuštena i ko ne ometa da se u njemu podiţu pohote kao neki talasi - u stvari sam u sebi podiţe najgoru buru. I ukoliko ubrzo ne ukroti uznemirene pomisli, on će ţalosnim glasom zavapiti: DoĊoh u dubine morske, i bura potopi me (Ps. 68, 3). Ja zapravo hoću da kaţem da treba da gospodari dobra pomisao i da bolje ne treba da bude savladano od goreg, tj. da duh treba da vlada i da se upravlja ka boljem. 4) Ili, zar ne znate šta je uĉinio greh? Nije li on u svet uveo smrt? Nije li iskvario zemlju? Nije li vaseljenu ispunio grobovima od poĉetka sveta sve do sada? Jer, ĉovek je bio netruleţan do prestupa zapovesti i ništa od navedenoga nije bilo na delu sve dok je prvosazdani nepokolebivo ostajao veran zapovesti koja mu je data. [greh] je vinovnik i veĉnih muka; on je potpala neugasivog geenskog ognja; on je hrana nezaustavljivog crva; on je ĉoveka koji se nalazio u ĉasti uĉinio sliĉnim beslovesnoj stoci. Budući da je mnogobedstven i smrtonosan, mi treba da beţimo od njega po svojim silama, te da biramo vrlinu koja ljude pokazuje kao anĊele, koja se protivi demonima, koja progoni sve strasti i koja, najzad, kao nagradu dobija Carstvo nebesko, koje neka bismo dostigli svi mi blagodaću i ĉovekoljubljem Gospoda našega. 228. 1) Nemojte se predavati nemarnosti, budući da je smrt uvek blizu, a po smrti sud i nagrada; 2) sluge zemaljskog cara sa strahom se trude da ispune sve - i veliko i malo; zar nisu utoliko pre duţni da se trude oni koji sluţe nebeskog Cara; 3) usrdno ispunjavajmo sve i na bogosluţenjima i na poslušanjima; naročito budite iskreno mirni meĎu sobom (4, 5) 1) Dugotrajnost ovdašnjeg ţivota u nama ne treba da raĊa dosadu, lenjosti ili nemar, već usrdnost i marljivo staranje o bogougaĊanju, s obzirom da smo uvek blizu smrti. Ni jedan rob se ne prepušta nemaru ukoliko se pribliţava svom gospodaru, kao 215

uostalom ni poslanik koji treba da da odgovor onome koji ga je poslao. Naprotiv, oni su vrlo zabrinuti, usled ĉega izgleda kao da su izvan sebe. A zar smo mi nešto drugo? I mi se pribliţavamo našem Gospodu, ili, bolje reći, Gospod se pribliţava nama, kao uostalom i Njegov strašni sud, na koji će svi izaći nagi i otkriveni da bi dali odgovor o proţivljenom te da bi ili dobili Carstvo nebesko, ili veĉnu muku. Ko će se predati nemaru ukoliko pomišlja o reĉenome? Zar se neće svako silnije od ognja rasplamsati revnošću da ĉini volju Gospoda svoga kako se ne bi pokazao kao sluga koji je bio svezan za ruke i noge i izbaĉen iz svadbene odaje (Mt. 22, 13). 2) Ukoliko nas navedeni primeri ne straše, postarajmo se da ţivlje sebi predstavimo buduće kroz uporedbu sa onim što se dešava sada. Zar ne vidimo kako se jedni neprijatelji cara muĉe u tamnicama, dok se drugi kaţnjavaju biĉevanjem, kako se jedni šalju u progonstvo, a drugi lišavaju oĉiju, i kako su poneki ĉak u opasnosti da se liše i samog ţivota? Ne stoje li i ne sluţe li sa strahom i trepetom ĉak i oni koji nisu ni zbog ĉega krivi kad ih negde pošalju u rat i na druga teška dela? I nema nikoga da se prepire ili da se ne povinuje. I tako je kod smrtnog cara. Ne priliĉi li utoliko pre da se kod besmrtnog i jedinog Cara nad carevima i Gospodara nad gospodarima sve ĉini sa strahom i trepetom i da se ĉini jedino ono što je nareĊeno? Ĉujete li šta govori Reč Boţija? Ili prezireš bogatstvo

Njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja, ne znajući da me dobrota Boţija na pokajanje vodi? Nego svojom upornošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, koji će dati svakome no delima njegovim (Rim. 2, 46).

3) Neka nas reĉeno zastraši. Svaki dan provodimo sa svakom paţnjom i budnim samoĉuvanjem. Rano ujutru na znak odmah ţivahno ustajmo progoneći san. Posle trezvoumne molite u keliji i na opštem sabranju neka se svaki lati svoga posla - skladišnik u skladištu, kuvar - u kuhinji, i ostali - svaki na svom mestu. Neka [se nigde ne naĊe] roptanje, ni neposlušnost, ni vika, ni protivreĉenje, ni zloća, koja se tajno ĉuva i hrani iznutra uz mirnu spoljašnjost da bi zbog neznatnog povoda ujela sliĉno zmiji i osvetoljubivoj kamili. Desila se neka uvreda i potom prošla. MeĊutim, da li se iskreno desilo pokajanje i opraštanje? Nemojte se ponovo razgorevati pomislima, niti pokušavajte da vraćate zlo za zlo, ni uvredu za uvredu; nego naprotiv, blagosiljajte, znajući da ste

pozvani da nasledite blagoslov. Jer koji hoće da ljubi ţivot i da vidi dane dobre, neka uzdrţi jezik svoj od zla, i usne njegove da ne govore prevare; neka se uklanja od zla i neka ĉini dobro; neka traţi mir i neka mu stremi. Jer oĉi Gospodnje obraćene su na pravednike, i uši Njegove na molitvu njihovu; a lice Gospodnje protiv onih koji ĉine zlo (1. Pt. 3, 9-12). 229. 1) Sva tvorevina praznuje Hristovo Vaskrsenje, pokrivajući se cvetovima i šireći miris; i mi treba da praznujemo taj praznik nad praznicima, šireći iz sebe duhovni miris, pripremivši ga u sebi sjedinjavanjem svih vrlina; 2) ipak, u ove dane pre svega treba da mirišemo Pravoslavljem u odnosu na ikonoborstvo, koje posramljuje sam Gospod; 3) drţimo i pravu veru i mirišimo vrlinskim ţivotom (4, 6) 1) U vreme praznika Hristovog Vaskrsenja i ĉitava tvorevina kao da odbacuje umrtvljenost, tj. kao da odlaţe zimski tuţni pokrov i ponovo se rascvetava i oţivljava: zemlja se pokriva zelenilom, drveće lišćem, ţivotinje skakuću i igraju, more se uspokojava i sve se preobraţava u bolje stanje. Zbog ĉega ja o tome govorim? Eto, kad se bezdušna i beslovesna tvar raduje presvetlom Vaskrsenju i poprima prazniĉni izgled, ne treba li utoliko 216

pre mi, koji smo poĉastvovani slovesnošću i obrazom Boţijim, da se ukrašavamo dobrim ţivotom i da mirišemo duhom? Zaista, Hristov miris je onaj ko je ukrašen vrlinom, kao što svedoĉi apostol: Jer smo mi Hristov miomir Bogu meĊu onima koji se spasavaju i meĊu onima koji propadaju: jednima miris smrti za smrt, a drugima miris ţivota za ţivot (2. Kor. 2, 15-16). Prigodno je da kaţemo da je i Adam pre prestupanja zapovesti bio miris Boţiji, budući ukrašen besmrtnošću i netruleţnošću, te obuzet nebeskim zrenjima. On je bio nasaĊen u raju kao neko cvetno i mirisno drvo, mirišući vrlinama. Moţemo pomenuti i da je patrijarh Isaak, osetivši prijatan miris od sina svog Jakova, rekao: Evo mirisa moga sina kao mirisa pune njive koju je blagoslovio Gospod (Post. 27, 27). On je, naravno, miris shvatao duhovno. I mi, bratijo, mirišimo blagouhanjem koje ćemo sebi, kao iskusni mirisar, pripremiti spajanjem svih vrlina? Takav miris je blagosloven, takav miris je prijatan Bogu, takav miris privlaĉi anĊele i progoni demone. Takvim mirisom su ĉiste duše privuĉene da slede za Hristom Gospodom, kao što se peva u Pesmi nad pesmama (Pes. 1, 23). Tako uvek treba da bude. 2) MeĊutim, u sadašnje vreme treba da mirišemo prvenstveno Pravoslavljem usred ikonoboraĉkog bešĉašća. Ikonoborci uzvikuju: "Bog je bestelesan i ne moţe da se izobraţava". Ioni misle da izgovaraju neku veliku mudrost. O, nerazumnih. Da li vi ispovedate da je Gospod Isus Bog? Pretpostavljam da ćete reći: "Da". Poĉujte, meĊutim, šta sam govori, javljajući se po Vaskrsenju svetim apostolima i posvećujući ih u najskrivenija i nadumna tajinstva spasonosne vere po svom neizrecivom snishoĊenju. Radi uveravanja u istinu svog Vaskrsenja, On je kušao hranu premda Njegovo sveto telo po Vaskrsenju nije u njoj imalo potrebu. On je jeo i pio i bio dodirljiv, te je onima koji su mislili da je duh rekao: Vidite ruke moje i noge moje, da sam ja glavom; opipajte me i vidite; jer duh nema tela i kostiju kao što vidite da ja imam (Lk. 24, 39). Šta će ikonoboraĉki hristoborac reći na to? Da li Gospod ima telo i kosti? I moţe li stoga biti izobraţavan na ikoni? Ukoliko ne moţe drugo, ni prvog nije bilo. Govoreći da ima telo, On (ćuteći i sa podrazumevanjem) sam svedoĉi da moţe biti izobraţavan na ikoni. Jer, te dve crte podrazumevaju jedna drugu. Stoga će ti ikonoborci zajedno sa manihejcima biti osuĊeni na veĉnu pogibao (2. Sol. 1, 9), kao što je napisano. 3) Mi, pak, bratijo, [prebivajmo] u pravoslavnom mudro[ljublju], verujući da je moguće videti Gospoda našega Isusa Hrista na ikoni i pokloniti mu se na njoj. Uspokojavajući se na reĉenome, mi svu svoju revnost obratimo na [napor] da u skladu sa dostojanstvom naše vere pokazujemo i ĉisti, besprekorni i neporoĉni ţivot kako bismo, ne hramajući ni na jednu ni na drugu stranu, iskusno hodili i dostigli Carstvo nebesko. 230. Pomišljajući o meri uzvišenosti naše prirode Godpodnjim Vaznesenjem, nemojmo dozvoliti da je pomračujemo nedostojnim ţivotom (4, 7) Nama je pred vratima praznik nad praznicima - Vaznesenje [Uznošenje] Spasitelja našeg Isusa Hrista, tj. veliko i natprirodno tajinstvo. Naime, naša priroda se uzima iza predela vidljivog neba, kao što je napisano: A Bog, koji je bogat u milosti. . . nas, koji

bijasmo mrtvi zbog grehova, oţivi sa Hristo. . . i s Njim zajedno vaskrse i zajedno posadi na nebesima u Hristu Isusu (Ef. 2, 46), sebi s desne strane na nebesima, iznad svakog naĉelstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i iznad svakoga imena što se moţe nazvati, ne samo u ovome veku, nego i u budućem; i sve pokori pod noge Njegove, i Njega postavi iznad svega za glavu Crkvi, koja je telo Njegovo, punota Onoga koji sve ispunjava u svemu (Ef. 217

1, 20-23). Vidite li na kakvu je visinu slave podignuta priroda ljudska? Nije li [podignuta] od zemlje na nebo? Nije li iz truleţnosti [preneta] u netruleţnost? Koliko se samo poneki [ljudi] trude da postanu prijatelji zemaljskog i smrtnog cara? Mi, pak, koji smo nekada bili otuĊeni i svesno neprijatelji u zlim delima (Kol. 1, 21), odjednom postajemo ne samo pomireni sa Bogom i Ocem Gospoda našega Isusa Hrista, već se uzvisujemo i do usinovljenja. Sada je naša priroda na nebesima, pri ĉemu joj se poklanja sva vidljiva i nevidljiva tvorevina. Eto veliĉine neizrecivog ĉovekoljublja blagog Boga našeg. Misleći o njemu i znajući njegovu neshvatljivost za naš um, blaţeni Pavle se moli da Bog Gospoda našega Isusa Hrista verujućim dade Duha mudrosti i otkrivenja da ga poznaju. . . da bi

znali u ĉemu je nada poziva Njegova, i kakvo je bogatstvo slave nasleĊa Njegova u svetima, i kakva je neizmerna veliĉina sile Njegove na njima koji veruju no dejstvu silne moći Njegove, koju uĉini u Hristu (Ef. 1, 17-20). Šta je, meĊutim, bilo? Sveblagi je došao

nama kroz devstveno roĊenje, potĉinio se odgovarajućim zakonima prirode, uzišao na Krst, prikovavši na njega obveznicu koja nas svojim propisima optuţivaše (Kol. 2, 14), sišao u najdonje predele zemlje, razrušio smrtne bolove, vaskrsao, sa sobom podigao ljudsku prirodu i najzad se uzneo u slavi, pokazavši se kao naš Zastupnik pred Bogom i Ocem. Eto ukratko znaĉenja ovog svetog praznika. Sagledavajući ga i shvativši da smo telo Hristovo, poboţno uspoštujmo dar i ĉuvajmo svoje blagorodstvo. Nemojmo izdati blagodat i nemojmo udove Hristove. . . naĉiniti udovima bludnice (1. Kor. 6, 15), već se još više oĉistimo i u pomislima i u delima, još više se odrešujući od telesnih pohota koje vojuju na dušu i vladajući se dobro (1. Pt. 2, 12). [Neka] naš ţivot bude miran, blagopokoran, poslušan, smiren, srĊen, što ga i ĉini blaţenim. Utehe, pak, i zabave, smeh i neuzdrţanje treba da prepustimo teloljupcima i ţivotoljupcima, koji gledajući ne vide, slušajući ne ĉuju i koji imaju okamenjeno srce i opterećene uši kako ne bi razlikovali dobro od zla, svetlost od tame i ţivot od smrti. Mi se, pak, bratijo, drţimo ispovedništva u kome stojimo i hvalimo se nadanjem slave Boţije (Rim. 5, 2). Latimo se podviţniĉkih napora u kojima su se podvizavali sveti (meĊu kojima i sada opevani blaţeni Pahomije), zdravoumno gledajmo, zdravoumno slušajmo, zdravoumno pipajmo i svim udovima se zdravoumno sluţimo kako bismo bili naslednici veĉnog ţivota po obećanju. 231. 1) Gospodnjim Vaznesenjem je vaznesena naša priroda: stoga uspoštujmo veličinu dara i ukrašavajmo sebe svim vrlinama; 2) onaj ko nije takav, nije ud Hristov; stoga neka se pokaje i uprepodobi onaj ko je potčinjen bilo kojoj strasti; onaj ko se povremeno podvrgava pokretima strasti neka ţuri da uvek obnovi duhovno nastrojenje; 3) ţuri budući da je smrt uvek blizu, dok po smrti [sledi] osuda nepokajanim (4, 8) 1) Mi praznujemo Vaznesenje Gospodnje, tj. dovršetak domostroja Gospoda našeg Isusa Hrista. Izvršivši sve po volji Oĉevoj, On se uzneo u slavi, te ja i nas, vaskrsnuvši nas, postavio na nebesa u svom svetom telu. Kakvo je bogatstvo slave Njegove i kakva je neizmerna veliĉina sile Njegove (Ef. 1, 18) kad je smirenu i ništavnu prirodu našu uzveo na carski presto i kad joj se sve nebeske sile poklanjaju. Pomišljajući o reĉenome, ispunimo se straha i trepeta i poboţno uspoštujmo veliĉinu dara, te ţivimo dostojno naše Glave, tj. kao udovi Hristovi i kao satelesnici i sanaslednici Njegovi, u ĉistoti, u znanju, u dugotrpljenju, u blagosti, u Duhu Svetome, u ljubavi nelicemernoj, u reĉi istine, u sili Boţijoj (2. Kor. 6, 6), 218

sa svakom poslušnošću i smirenoumljem, sa svakim staranjem i paţnjom, ništa neumesno ne govoreći i ništa ne ĉineći protiv zapovesti. 2) Prema tome, onaj ko skrnavi telo već nije ud Hristov, ni onaj ko zlopamti više nije ud Hristov. Ni onaj ko je obuzet bilo kojom drugom strašću više nije ud Hristov, usled ĉega nije dostojan ni da se priĉešćuje Svetim Tajnama. Jer, apostol govori: Ali ĉovek neka

ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od ĉaše neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjega. Zato su meĊu vama mnogi slabi i bolesni, i dosta ih umire. Jer da smo sami sebe ispitivali, ne bismo bili osuĊeni. A kad nam sudi Gospod, kara nas, da ne budemo osuĊeni sa svetom (1. Kop. 11, 28). Stoga postanimo prepodobni i oĉistimo se kako bismo dostojno bili nazvani udovima Hristovim i kako bismo se dostojno priĉestili Svetim Tajnama. MeĊutim, nemojmo se ĉuditi ukoliko nam se desi da se usled nemarnosti razgorimo zlom pohotom, ili gnevom, ili zavišću, ili mrţnjom, ili neĉim drugim što je mrsko Bogu. Naprotiv, brzo obnovimo svoju raniju dobru nastrojenost i nemojmo odugovlaĉiti u zlu. Jer, proizvoljno zadrţavanje u njemu donosi neizvinjivu osudu. 3) Osim toga, zar smrt ne moţe da doĊe iznenada? Eto, juĉe smo posetili bolesnog episkopa i našli ga u velikoj nevolji. On je bio potpuno iscrpljen vrućicom i okretao pogled levo desno, nigde ne nalazeći pomoć. Zar i mi ne moţemo da se odmah podvrgnemo sliĉnoj [nevolji]? Šta su, pak, te muke u poreĊenju sa budućim? San i senka. Onaj oganj se neće ugasiti i onaj crv ne umire, mrak se ne razvejava, uze se ne razrešuju, škrgut zuba ne prestaje, kao što su i sve ostale muke veĉne. Zaista, bratijo, razmišljajući o tome prestanimo da smo strastoljubivi, da zavidimo, da se gnevimo, da osuĊujemo, da klevećemo, te nemojmo ništa drugo rĊavo ĉiniti. Naprotiv, postanimo mirotvorci, drţimo dobro nastrojenje, skrušavajmo se, ĉinimo dobro, bogoljubazno volimo jedni druge i sve nareĊeno ĉinimo rado i sa usrdnošću kako bismo izbegli veĉne muke i dobili veĉni ţivot.

232. 1) Gospod je obećao drugog Utešitelja, što se i ostvarilo na Pedesetnicu; eto velikog [dogaĎaja[; 2) šta ćemo mi uzvratiti; ispovedajmo veličinu Cara; podstičimo se na svako dobro i protiv svega strasnog i telesnog, u čemu se nalazi jedino gorčina; svaka uteha je jedino u Bogu; 3) beţimo od svega nepriličnog (4, 9) 1) Mi praznujemo Pedesetnicu i silazak Duha Svetoga, o ĉemu govori Gospod: Ako

ja ne odem, Utešitelj neće doći k vama; ako li odem, poslaću ga k vama. A kada doĊe On. . , uvešće vas u svaku istinu (Jn. 16, 7; 13). Kakvo obećanje! Ĉime smo samo udostojeni!

On nije obećao da će poslati anĊela, ni ĉoveka, već svog sopstvenog Duha. Prema tome, ispunivši Oĉevo delo, Jedinorodni Sin Boţiji uzlazi na nebesa, a Duh Sveti silazi. I On nije drugi Bog, nikako, već drugi Utešitelj, kao što je pisano. O, neizrecivog ĉovekoljublja! Bog biva naša Uteha. On teši skorbnu i namuĉenu dušu kako ne bi padala duhom u teškim okolnostima, po svedoĉanstvu svetog apostola: Spolja borbe, iznutra strahovanja. Ali Bog koji teši poniţene, uteši nas (2. Kor. 7, 56). On teši srce koje je zastrašeno demonskim strašilištima, kroz smelo uzdanje uzvodeći ga ka nepobedivoj hrabrosti, po svedoĉenju svetog Davida: Jer si mi ti, Gospode, pomogao, i utešio me (Ps. 85, 17). On teši i priziva neprijateljski um da stekne mir i tišinu, po svedoĉenju apostola: Umesto Hrista, dakle, molimo, kao da Bog poziva kroz nas: Molimo u ime Hristovo - pomirite se sa Bogom (2. Kor. 5, 20). Vidiš li neshvatljivo snishoĊenje? Vidiš li neuporedivi dar? Gore se za nas 219

Jedinorodni Sin zalaţe pred Ocem, kao što je napisano: Koji je i s desne strane Bogu, koji i posreduje za nas (Rim. 8, 34). Dole, nas, pak Duh Sveti teši mnogoobrazno. 2) Šta ćemo uzvratiti Gospodu za sve? Nama ostaje samo da prihvatimo psalamsku pesmu i da uzvikujemo: Sve će kosti moje reći: Gospode, [Gospode], ko je sliĉan tebi? Koji izbavljaš siromaha iz ruke jaĉih od njega, i sirotu i ubogog od grabitelja njihovih(Ps. 34, 10). I opet: Pomoć je naša u ime Gospoda, Stvoritelja neba i zemlje (Ps. 123, 8). I još: Da mi Gospod nije pomogao, umalo se ne nastani duša moja u adu (Ps. 93, 17). I: Gospod je meni pomoćnik, i neću se bojati, šta će mi uĉiniti ĉovek (Ps. 117, 6). Imajući takvog Utešitelja, Duha Svetog, nepobedivu silu, Velikog Zaštitnika, Boga i Pomoćnika, nemojmo se bojati straha neprijateljskog i nemojmo se ustrašiti protivniĉkih sila, već hrabro i ĉvrsto poţurimo na podviţniĉke i ispovedniĉke borbe, proţivljavajući u njima dan za danom i ne prelešćujući se obmanama zmije. Nemojmo iznemogavati pod neprestanim njenim napadima, već ugasimo telesnu ljubav s obzirom da dom naše duše ispunjava ognjem. Uveravam vas da ona nije zadovoljstvo, već opasna bolest, da nije slast već istupljenje uma i zlo pomraĉenje. Reĉeno poznaju oni koji su ukrotili besnilo ploti i omili njenu skvernu, te oni koji su se prilepili uz Boga svim srcem. Jer, šta je od Njega slaĊe i poţeljnije? Onaj [ko ga je stekao] i u telu ţivi iznad tela, u svetu iznad sveta, ovde prebivajući i ţiveći iznad vidljivog: njegovu dušu talasi blagodati, koje podiţu tiha kretanja Duha, ispunjavaju tišinom po meri mogućeg. 3) Zbog ĉega dopuštamo da nas slastoljublje pobeĊuje i kvari, menjajući nas i spuštajući ka zemlji, ka ploti i krvi, sasvim nas otuĊujući od sveblagog Boga našeg? Beţimo od svake strasti: beţimo od srebroljublja, izvora izdajstva, beţimo od neverja, koje nas odvaja od opštenja sa Gospodom, beţimo i od svake druge strasti koja opseda našu dušu, tj. od gneva, zavisti, mrţnje, samoljublja i odvajanja, kako nas smrt ne bi zatekla nespremnim i kako nas ne bi odvojila od Boga. A odvajanje od Boga jeste i odvajanje od Carstva nebeskog. Njega neće izbeći niko od onih koji ne ĉine ono što je ugodno Bogu. Da bismo, pak, uzmogli da izbegnemo gnev koji dolazi na sinove protivljenja, poĉnimo da neodstupno ugaĊamo Bogu, te oĉistimo i obnovimo svoje duše. Budite smeli. Gospod je blizu svih koji ga prizivaju. 233. 1) Praznik je svih svetih; ko su oni; sve mučenici: jedni mučenici u krvi, a drugi podvigom samoumrtvljivanja; 2) ubrojmo se i mi meĎu njih; naši tirani (strasti, strasni ljudi i demoni) hoće da odstupimo od Boga i preĎemo na njihovu stranu; s obzirom da se ne slaţemo, mi nosimo teškoće spoljašnjih lišavanja i unutrašnje borbe; 3) budimo čvrsti do kraja i udostojićemo se udela mučenika (4, 10) 1) Mi smo se udostojili da otpraznujemo praznik nad praznicima, Svetu Pedesetnicu. Sada nam predstoji i praznik svih svetih. Koliko se sada pominje svetih i kakvi se samo pominju? Ko će izbrojati zvezde nebeske i pesak pokraj mora? Tako su bezbrojni i svetitelji Boţiji, svedoci istine Boţije i muĉenici, koji su se verno protivili neprijateljskoj sili tirana i hrabro i sa radošću pretrpeli muke svih vrsta: oganj, maĉ, zveri, toĉkove, ţelezne nokte i sve drugo što je mogla da izmisli zloba. Oni su muke smatrali utehom, a prolivanje krvi - radošću. Sa tim ubeĊenjem oni su išli po usijanom ugljevlju, gasili raspaljenu vatru, te svojom prirodom izvršili ono što prevazilazi prirodu, poraţavajući tirane i careve. I šta su 220

oni svedoĉili? Oni svedoĉahu da je Isus Hristos Sin Boţiji i da se Njegovim imenom dariva veĉni ţivot, kao što je napisano. MeĊutim, da li su svedoci istine samo oni koji su prolili krv? Će, svedoci su i svi oni koji su poţiveli boţanstvenim ţivotom, o kojima apostol govori:

Potucaše se u koţusima i kozjim koţama, u oskudici, u nevoljama, u patnjama; oni kojih svet ne beše dostojan, potucahu se no pustinjama i gorama i no pešterama i no jamama zemaljskim. I nešto niţe: Imajući oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svako breme i greh koji nas lako zavodi, i sa strpljenjem hitajmo u podvig koji nam predstoji, gledajući na Isusa, Naĉelnika i Savršitelja vere (Jev. 11, 37-38; 12, 12). Vidiš li kako on naziva

muĉenicima i sve ljubitelje prepodobija, tj. one koji proizvoljno sa trpljenjem provode skorbni ţivot? 2) Na taj naĉin, bratijo, i mi se pribrojavamo muĉeniĉkom zboru. Jer, ljubeći i trpeljivo podnoseći mnogoskorbni put krstonosnog ţivota, ĉuvajući zavet devstvenosti i ne odriĉući se mnogih borbi koje zahteva poslušanje, mi svedoĉimo da je Isus Hristos Sin Boţiji, da postoji sud i nagrada, da pred strašnim sudom Hristovim treba da damo odgovor o ţivotu koji smo vodili i o protivljenju Ċavolu, Hristovom neprijatelju, koji nas muĉi i biĉuje navoĊenjem rĊavih pomisli i smrtonosnih pohota, kojima nas navodi da se odreknemo Boga. Zaista, oni koji su se pokvarili u bezakonim pomislima svojim i osećanjima, te se povinuju i slede neprijatelja, samim delima i svojim nastrojenjem govore da za njih nema Boga, po svetom Davidu koji je rekao: Reĉe bezuman u srcu svome: Nema Boga (Ps. 52, 2). Jer, ukoliko u dušama ljudi najpre ne proizvede zaborav Boga i izvesno odricanje od Njega, neprijatelj um ne moţe da navede na pohotu tela, na pristajanje na greh, na vino, na razvrat, na gozbe, na lakomost, na idolopoklonstvo i na svaku drugu nepriliĉnost. Uspevši u reĉenom, on ovladava dušom i odvaja je od Boga, te gura u veĉno muĉenje zajedno sa sobom. Kako je samo bedna takva prevara i kako je strašan njen kraj. 3) Mi, pak, kao dobri svedoci Hristovi, još treba da pruţamo dobro svedoĉenje, još treba da produţimo da ispovedamo dobro ispovedništvo, radujući se sa svima svetima što smo se udostojili da svedoĉimo o Hristu ne preklanjajući kolena pred Vaalom, tj. ne pristajući na pohote tela i druge grehovne slasti. Nemojmo verovati neprijatelju dok nam bude podmetao pomisli odricanja od poslušanja, već mu se hrabro protivimo. Ĉak i da [ponekad] pokleknemo, nemojmo biti savladani. Vi znate kakav je plod takvog muĉeniĉkog svedoĉenja. Vi znate da će svedoci Hristovi, koji su ga pred svima svedoĉili i za istinsko svedoĉanstvo podneli neverovatne muke, u budućem veku biti objavljeni kao Njegova sanaslednici, kao što govori apostol: A kada se javi Hristos, ţivot naš, onda ćete se i vi s Njime javiti u slavi (Kol. 3, 4). Do kraja ţivota produţivši svedoĉenje, neka bismo se i mi sa njima udostojili dobijanja veĉne nagrade i sa Hristom u vekove prebivali u veselju i radovanju. 234. 1) Neka naša nedeljna pouka [tj. pouka u vaskršnji dan] bude sećanje na dobra koja nam je Gospod doneo svojim Vaskrsenjem; 2) setivši se njih, mi ne moţemo a da ne prihvatimo podsticanje na ljubav prema Gospodu koji nas je toliko zavoleo, projavljujući je ispunjavanjem Njegovih zapovesti i udaljavanjem od svega što mu je neugodno; 3) radi ukrepljenja tog pobuĎivanja dodajmo sećanje na smrt; povod za rečeno nam daje i smrt brata Evdokima (4, 12) 221

1) Ukoliko smo paţljivi, i sam vaskrsni dan, koji sada praznujemo, već nam daje dovoljnu pouku. Jer, na današnji dan Gospod naš Isus Hristos je podigao nas, koji smo grehom bili oboreni dole; na današnji dan On je oţiveo nas, koji smo bili umrtvljeni sagrešenjima i neobrezanjem našeg tela; na današnji dan On nam je opet otvorio raj radi okušanja od drveta ţivota, koje je Njegovo Ţivotvorno Telo i Krv; na današnji dan mi, kao podignuti iz mrtvih, proroĉkim glasom moţemo da uzvikujemo: Gde ti je, smrti, ţalac? Gde ti je, pakle, pobeda (1. Kop. 15, 55). Nju je pobedio Onaj ko je rekao: Će bojte se, ja sam pobedio svet (Jn. 16, 33). Govoreći apostolskim reĉima, na današnji dan Bog i Otac nas

vaskrse i zajedno posadi na nebesima u Hristu Isusu da pokaţe u vekovima koji dolaze preveliko bogatstvo blagodati svoje dobrotom prema nama u Hristu Isusu (Ef. 2, 67). O, neobjašnjivog li dara. Od ĉega i ka ĉemu nas je On priveo? Od smrti u ţivot, iz tame u svetlost, iz ropstva na slobodu, od neprijateljstva u iskreno prijateljstvo. Njegova milost se pruţila sve do [okolnosti] da nas je uĉinio saobraznim liku Sina Njegova (Rim. 8, 29). Kakve li neizrecive blagodati. Kakve li preizobilne veliĉine Njegove ljubavi prema nama. On je Jedinorodnog Sina svog dao radi izbavljenja svih nas. Kako da zbog toga ne uzvikujemo: Ko će izreći sile Gospodnje, uĉiniti da se ĉuju sve hvale Njegove (Ps. 105, 2)? 2) Zavolimo Onoga koji je toliko zavoleo nas, umrimo za Onoga koji je umro za nas i nemojmo se vraćati telu i krvi, nemojmo se varati prelestima zmije, nemojmo se zanositi ţitejskim slastima i nemojmo dozvoliti da okusimo plod greha, od koga [dolazi] smrt. Jer, napisano je: Ako mi grešimo hotimice i posle primljenoga poznanja istine, my više nema

ţrtve za grehe, nego samo strašno oĉekivanje suda i jarost ognja koji će progutati protivnike (Jev. 10, 26-27). Stoga sa poboţnošću i strahom sluţimo Gospodu, sa razborom

i dobrim stanjem provodimo ţivot, sa blagorazumnim trpljenjem ispunjavajmo sluţenja koja se nalaţu na nas, sa taĉnošću se drţeći nareĊenog ne samo u duhovnim, već i u telesnim delima, ĉak i u paljenju drva i sipanju vode. 3) Iznad svega se sećajmo da nam neizbeţno predstoji smrt. Eto, sada je i naš brat Evdokim otišao Gospodu. I ukoliko nas smrt brata ne urazumi, već nas [ništa] neće preokrenuti. Šta će nas zadrţati od pogubnih strasti, ukoliko nas tajna smrti ne ubeĊuje? Zar je nepoznato da nas strašni ĉas smrti moţe zastati iznenada, još dok govorimo ili se savetujemo o jednom ili drugom? Taj ĉas je strašan i nepodnošljiv za one koji su obuzeti gresima, koji svoje padove nisu oĉistili pokajanjem, koji ţive neuredno, koji su nemarni i svojenaravni. MeĊutim, on je sladostan i mnogoţeljan za bogoljubive, za blagoĉastive i vrlinske, za blagopokorne i smirene. Stoga molim i napominjem, bratijo, da takve pomisli primate k srcu, da se udaljujete od strasti prema silama, da ljubavlju grlite Hrista i da napredujete u vrlinama kako biste, dovršivši svo teĉenje ţivota, nasledili Carstvo nebesko u Hristu Isusu, Gospodu našem. 235. 1) Setivši se da je neko umirući rekao: "IznenaĎen sam", i ispustio duh ne uspevši da završi reč, on izvodi zaključak da treba da ţivimo u stalnoj spremnosti na smrt; 2) napomenuvši da je rečeno lakše ostvariti u opšteţiću, on ţali one koji ţive usamljeni i pohvaljuje one koji ţive udvoje ili utroje, a najviše one koji ţive u zajednici (4, 13) 1) Danas je vaskrsni dan i meni predstoji da vam govorimo smrti. Vidite li kako ĉesto bratija i oci jedan za drugim odlaze od nas? Za nas je reĉeno napomena da ćemo i mi skoro preći odavde. MeĊutim, mi nećemo preći u nekakva zemaljska i truleţna mesta, 222

već u neveštastvena i veĉna obitališta, iz kojih već nema povratka onome ko jednom u njih uĊe. Zaista je strašna smrt kada slušamo o njoj. Ipak, neuporedivo je strašnija kada je vidimo oĉima, kao što smo okusili pre šest dana pri smrti halkitskog igumana. Mi smo ga zatekli pri poslednjem izdisaju i zaprepastili se pred onim što se dešavalo. On je bio sa nama i u jednom trenutku otišao od nas, budući predan smrti. Zaista je strašno ono što se ĉulo i trepetno ono što se videlo. Još dišući, blaţeni je ispustio glas: "IznenaĊen sam". Posle te reĉi on je malo zatresao glavom i rukom, te zamukao, ne uspevši da kaţe o ĉemu se radilo. MeĊutim, mi smo osećali šta je znaĉila ta nedoumica. Ja vam, uostalom, nisam naveo [primer] da bih bilo kakvu senku naveo na poĉivšeg. Nikako, već da bih sebe uplašio i vas podstakao da se pobrinete da vas poslednji ĉas ne zatekne iznenada i da vam iz grla ne bi u momentu ishoda izašao sliĉan uzvik. Budimo uvek gotovi za taj ĉas da ga ne bismo sreli sa smućenjem. Jer, napisano je: Pripremih se, i ne smutih se (Ps. 118, 60). MeĊutim, mi reĉeno nećemo postići ukoliko ne budemo uvek pazili na sebe i ukoliko ne budemo krepko ĉuvali ono što ĉinimo dobro, ukoliko se ne budemo ispravljali pokajanjem za ono u ĉemu grešimo i ukoliko ne budemo uvek spremni da odemo na nebo. Jer, kome tamo treba da predstanemo? Zar ne Sudiji svih i Bogu, kome se poklanja svako koleno što je na nebesima i na zemlji i pod zemljom i kome se svaki jezik ispoveda (Fil. 2, 1011). Ikakav odgovor mi treba da damo? Zar ne za sve što smo u ţivotu uĉinili delom, reĉju i pomišlju? 2) Reĉeno u meni izaziva uţas svaki put kad ga se sećam, i skoro da me dovodi do nesvesti. Vi, uostalom, koji ste blagoposlušni i koji sve staranje polaţete na silu poslušanja, o reĉenome moţete da pomišljate bez straha. Jer, ţivot u istinskom poslušanju je zaista [neustrašiv]. MeĊutim, kakvo će opravdanje pred strašnim Hristovim prestolom pripremiti sebi oni koji odbijaju poslušanje i ţive nasamo, lutajući tamo amo i ne nalazeći gde da ĉvrsto stanu svojim nogama? Avaj, kakva nesreća. Kako je zlo privlaĉno. Kako su se okrenuli unazad oni koji su pravo hodili putem monaškog ţivota? Jer bolje bi im bilo da ne

poznaše Put pravde, negoli kad ga poznaše što se vratiše od predate im svete zapovesti. Njima se dogodilo ono što veli istinita poslovica: Pas se vraća na svoju bljuvotinu, i: Svinja se okupala pa se u blatu valja (2. Pt. 2, 21-22). A šta je sa tobom, prijatelju? Ti vuĉeš

jaram roba. Time se opravdavaju oni koji napuštaju obitelj kako bi ţiveli nasamo: oni govore da je u obitelji ropstvo. Ti si zbacio jaram sveta i pobegao od njega, oslobodivši se od svih telesnih obiĉaja. Nećeš li, meĊutim, uzeti i ţenu. . . Jer, te dve stvari su nerazdvojne prinadleţnosti sveta i onoga što je u svetu. Za one, pak, koji vode krstonosni ţivot, tuĊe je i jedno i drugo. MeĊutim, razlog toga je, kao i obiĉno - greh. Pošto smo strastoljubivi i srebroljubivi, samo po sebi se uz nas vezuje i ţenoljublje. Potom, da ne bi bilo svedoka i izobliĉitelja onoga što se dešava tajno, mi nećemo da imamo brata kao saţitelja, već izabiramo usamljenost, ili taĉnije - ropstvo [u rukama] lakomosti, s obzirom da smo se već potpuno predali grehu i postali robovi tela i krvi. Otuda raspad unutrašnjeg poretka, otuda sablazni, otuda padovi. A meni je odatle plaĉ i seta. Ja izobliĉavam i pretim, ali me ne slušaju. Neka, meĊutim, takvi obrate paţnju na ono što govori Gospod: Da nisam došao i govorio im, ne bi greha imali; a cad izgovora nemaju za greh svoj (Jn. 15, 22). Ja sam ĉist od krvi takvih. Trebalo bi ih u potpunosti odseći od naše zajednice po zapovesti (neka ti bude kao neznaboţac ). MeĊutim, ja odlaţem stoga što je sada gonjenje da bi se kako izbavili iz zamke Ċavola, koji ih je ţive ulovio da vrše volju njegovu (2. Tim. 2, 26). Blagosloveni, pak, od Gospoda jeste vi koji ţivite zajedno udvoje ili utroje, ili (što je još dostojnije pohvale) koji ţivite po opšteţiteljnom ustavu, sedeći kući i ne praveći neblagovremene izlaske (izuzev najnuţnijih), naroĉito ne na trgove i praznike, već sluţeći jedni druge i gospodareći nad svetom. Neka se vama, koji sve ĉinite bogoljubazno i 223

blagoobrazno, umnoţi blagodat i mir i neka ugledate dobra gornjeg Jerusalima u Hristu Isusu, Gospodu našem. 236. 1) Budimo bodri, oţivljavajući se Rečju Boţijom i očekivanjem iznenadnog dolaska Gospoda, u kome će bodri biti uzeti da ga susretnu; 2) ko su ukrašeni vrlinama, na koje se ukazuje u Gospodnjoj reči o blaţenstvima; briţljivo gradimo svoje spasenje na taj način, ne bojeći se nastupajućih progona, ma čime da su propraćeni (4, 14) 1) Mi treba da govorimo i nikada ne treba dugo da ćutimo. Jer, ćutanje navodi san na dušu, a san je uzrok smrti. Moleći se za izbavljenje od njega, sveti David govori: Prosveti oĉi moje, da ne zaspim na smrt (Ps. 12, 4). Reĉ koja se kreće u srcu jeste izvor vode koja teĉe u veĉni ţivot: šta moţe biti korisnije od toga. Znajući za reĉeno, blaţeni apostol govori: Reĉ Hristova neka obitava u vama bogato i u svakoj mudrosti uĉite i urazumljujte cebe (Kol. 3, 16). Vidiš li kako nam on nareĊuje da se sami meĊusobno uĉimo i urazumljujemo, a ne da se zadovoljavamo jedino sopstvenim napominjanjem. Ja smireni ispovedam da svaki put kad sa vama besedim osećam veliku korist: prizivam se od meteţa ovog ţivota, postajem trezvoumniji i dolazim do osećanja svojih sagrešenja. Zaista, ovdašnji ţivot je mnogometeţan i svakodnevno se u uši polaţu zle reĉi i sujetno slušanje, pored toga što Ċavo napada pomislima koje su protivne dobru. Sve to treba odagnati reĉju, ĉuvati ĉistu savest i paziti na ono na što smo naznaĉeni. A na šta smo naznaĉeni? Na sluţenje Bogu ţivome i istinitome (Jev. 9, 14), i na oĉekivanje Sina Njegova s nebesa, koga podiţe iz mrtvih, Isusa, koji nas izbavlja od gneva koji dolazi (1. Sol. 1, 10), kao što je napisano. MeĊutim, ni jedan rob ne drema, ne odmara se i ne spava u oĉekivanju svoga gospodara. Kao odgovoran njegovom sudu, on je trezan, bodar i nespokojan zbog susreta sa njim, o ĉemu opet apostol jasno govori: Jer će sam Gospod sa zapovešću, glasom

arhanĊela i sa trubom Boţijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti; a potom mi ţivi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretenje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti (1. Sol. 4D617).

2) O kojima se radi? O siromašnim duhom, o onima koji plaĉu, koji su ĉisti srcem, krotki, mirotvorci, milostivi, o onima koji nose breme poslušanja i koji ĉuvaju nerušivo ispovedanje. Oni će biti sa Njim. Oni, pak, koji ĉine rĊava dela, neposlušni, nepokorni, odstupnici od ispovedanja, oni koji odbijaju poslušanje i koji ĉine svakakva druga zla neće biti ni uzneseni na oblacima, niti će sa Gospodom biti, već će (što je najjadnije) biti osuĊeni na veĉnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile Njegove (2. Sol. 1, 9). Tako nešto neka se o nama ne pomisli, niti kaţe. Stoga treba na svaki naĉin da se staramo o delu svog spasenja, znajući da je i gonjenje pred nama i da nam se iskušenja pribliţavaju. Nemojmo se, pak, uplašiti i nemojmo se ustrašiti od iskušenja koja ustaju na nas. Ako je Bog s nama, ko će protiv nas (Rim. 8, 31). Ukoliko je u ranijim gonjenjima bio sa nama, zbog ĉega i u sadašnjim ne bi bio sa nama smirenima, dajući nam krepost i silu za sve, po svome obećanju. Ta i šta će nam uĉini protivnici naši? Da li će nas opet prognati? MeĊutim, Gospodnja je zemlja i punoća njena (Ps. 23, 1). Da li će nas opet zakljuĉati u tamnicu? MeĊutim, nema niĉeg slaĊeg od tamnice ukoliko u nju dospeš zbog Hrista. Da li će opet da nas biĉuju? Time će nam, meĊutim, dostaviti veće vence. A šta ako nas usmrte? Ta, i Gospod naš je bio usmrćen. Stoga apostol i govori: Ako s Njim umresmo, s Njim ćemo i ţiveti; ako trpimo, s Njim ćemo i carovati (2. Tim. 2, 11-12). Takav je bio 224

blaţeni Teodor, najveći Hristov svedok, ĉiji spomen sada vršimo. On je sve sa radošću pretrpeo za Hrista. Sa takvom verom i smireni posluţimo Gospodu. Sa takvim uzdanjem pretrpimo svaku skorb i teskobu nevolja koje dolaze da bismo se i zbog poslušanja i zbog ispovedanja udostojili nasleĊa Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu našem. 237. 1) Progonstvo; on savetuje da se raduju zbog toga; 2) on izobličava nepriličnost ikonoboračkog rasuĎivanja; 3) on objašnjava zbog čega govori protiv njih; 4) on priziva da se sluţi istini ne samo rečima, nego i delom ili dostojnim ţivotom (4, 15) 1) Juĉe smo praznovali spomen svetog Preteĉe Gospodnjeg i spomenuli naš monaški ţivot. Tada smo, meĊutim, bili svi zajedno i u dom Boţiji hoĊasmo jednodušno (Ps. 54, 15). Sada smo, pak, rasejani kojekuda, po raznim mestima i naseljima. MeĊutim, pošto smo rasejani radi Boga, mi treba da se radujemo, po danoj nam zapovesti. Jer, Gospod je rekao: Radujte se u veselite se, jer je velika nagrada vaša na nebesima (Mt. 5, 12). Osim toga, mi se time upodobljujemo i Gospodu, koji je rekao: Ako mene goniše, i vas

će goniti, ako moju reĉ odrţaše, i vašu će odrţati. Ali sve će vam ovo ĉiniti zbog imena moga, jer ne poznaju Onoga koji me posla (Jn. 15, 20-21).

2) Zaista, Judejci su, na primajući Sina, pokazali da ne poznaju Oca. I ikonoborci, ne primajući ikonu Hristovu, pokazuju da ne poznaju Hrista. Istina je oĉigledna, ali je postiţe jedan od hiljadu. Pogledajte kako se kod njih razdvaja njihovo zlomišljenje: oni ĉas govore da nikako ne treba postavljati ikonu Hristovu, ĉas kaţu da je moguće, premda samo u istom znaĉenju sa znacima koji se upotrebljavaju u ratu i u lovu. Oni, meĊutim, tvrde da im se ne treba poklanjati, kao što se ne treba klanjati liku konja, bika, lava, tigra, zmije, ribe ili ptice. Ko neće zastenjati slušajući reĉeno i ko neće proliti suze što se ne stide da ikonu Hristovu, pred kojom trepte anĊeli i drhte demoni, porede sa likovima ĉetvoronoţaca, gmizavaca, riba i ptica išto smatraju da je, sliĉno njima, ne treba poštovati. Kakve li strašne izmišljotine, i kakve li još strašnije drskosti. I šta još? Lik ĉoveka imenuju ĉovekom, bika - bikom, kamilu - kamilom, i uopšte po imenu slikanog imenuju lik. MeĊutim, oni ne dozvoljavaju da se ikona Hrista Boga Gospoda, Majke Boţije ili nekog od svetih nazove po imenu, ĉak ni u prenosnom smislu, već jednostavno govore "ikona", izbegavajući da kaţu ĉija je kako ne bi, po njihovom mišljenju, pogrešili. Takve nerazumnosti i takve hule su oni prepuni. Vi, pak, bratijo, pazite šta su rekli sveti oci naši i znajte da je sveto i poštovano i mesto gde se Hristos rodio, usled ĉega svako prihvata, ĉuva i poštuje kao sveštenu riznicu pesak ili kamen koji je sa njega dobio. Utoliko je pre dostojna poštovanja i poklonjenja ikona Hristova, na kojoj se On, kao u ogledalu, jasno vidi i izaziva osećanja koja su mu svojstvena kao da je prisutan. Jer, svojstvo izobraţenja je da predstavlja lice izobraţenoga. 3) Ţaleći srcem zbog ikonoboraĉke zablude i bojeći se kazne zbog ćutanja, ja smireni po neophodnosti govorim ono što govorim, premda malo i kratko. Inoslavni ne prestaju nasamo i javno, pismeno i usmeno da pokreću svoj hulni jezik na Hrista. Zbog ĉega da i mi, sedeći kući, ne porazgovaramo meĊu sobom o onome što nam priliĉi u sadašnjim okolnostima? Jer, kako bismo pretrpeli gnev Boţiji ukoliko bismo postupili drugaĉije? Osim toga, kakvi bismo bili podraţavaoci otaca naših, koji su ćutanje i sakrivanje u sliĉnim sluĉajevima pravedno nazivali izdajstvom istine. 225

4) Prema tome, treba govoriti i slušati, sluţeći istini i reĉju i delom. Noseći sa sobom samo torbu i ţezal, sveti apostoli su ne samo boţanstvenom propoveĊu, nego i neporoĉnim ţivotom pokorili vaseljenu, prosvećujući pomraĉene i solju mudrosti soleći one koji su obljutavili. Ukoliko ih podraţavamo, bratijo, i mi ćemo zasluţiti odobravanje. Mi treba da smo zadovoljni onim što imamo i da nismo srebroljubivi. Mi treba da smo siromaštvoljubivi, da ne izlazimo bez potrebe, niti da se upoznajemo sa ţenama, od kojih dolazi smrt. Ukoliko budemo postupali na navedeni naĉin, u nama će se proslaviti Bog, uvećaće se predstojeće ispovedanje, a protivnici će se bar malo posramiti i oraspoloţiti ka obraćenju. Ukoliko je drugaĉije, postoji opasnost da umesto ublaţavanja zasluţimo veĉnu osudu. Sam Bog mira, koji sve preokreće i pretvara na dobro, neka umiri Crkvu svoju, a nas neka saĉuva vernima istini i uvede nas usvoje Carstvo nebesko. 238. 1) Sad je vreme ţetve; na nju liči i naša duhovna ţetva; 2) naši plodovi su vrline; 3) ţitnica je smirenje; 4) vreme je čitav ţivot; 5) sredstva su svi naši podvizi i poslušanja (4, 16) 1) Sadašnje vreme jeste vreme ţetve, vreme truda i znoja, u kome se ispunjava psalamska reĉ: Tad izlazi ĉovek na delo svoje, i na posao svoj do veĉera (Ps. 103, 23), ne dajući sebi pokoja sve dok ne završi ţetvu, ne ovrše poţnjeveno i dobijeno seme ne unese u ţitnicu. Šta reći na to? Kada je za telesno sticanje neophodan takav napor, nije li još neophodniji za duhovno [sticanje]? Nama predstoji ţetva, kao što se kaţe kod apostola: A

ovo velim: Ko škrto seje, škrto će i ţnjeti, a ko sa blagoslovima seje, sa blagoslovima će i ţnjeti (2. Kor. 9, 6). I opet Gospod govori svojim uĉenicima: Ne kaţete li vi da su još ĉetiri meseca pa će nastati ţetva? Eto, velim vam: podignite oĉi svoje i vidite njive kako se već ţute za ţetvu. I koji ţanje prima platu, i sabira rod za ţivot veĉni, da se raduje zajedno i koji sije i koji ţanje (Jn. 4, 35-36). Eto, ukazano vam je na ţetvu.

2) IzaĊimo sa punim usrĊem na ţetvu i saberimo plodove, premda ne telesne i prolazne, već duhovne i one koji ostaju zaveĉni ţivot: osvećenje i mir, ljubav i radost, blagodušnost i trpljenje, milosrĊe i krotost, i svaku drugu vrlinu. Eto duhovnih plodova koje treba sakupljati sa rasuĊivanjem, tj. sa paţnjom da se sa dobrom ne pomeša i nešto zlo. Naime, mi treba da volimo bez pristrašća, da revnujemo za dobro bez zavisti, da govorimo o bratu bez neprijateljstva, i uopšte - da iskreno ĉinimo dobru i ugodnu i savršenu volju Boţiju (up. Rim. 12, 2). 3) Unošenje plodova u ţitnicu za nas će predstavljati njihovo ĉvrsto smeštanje u riznicu smirenoumlja, po ukazanju samog Gospoda, koji govori: Tako i vi kad izvršite sve

što vam je zapoveĊeno, govorite: Mi smo nepotrebne sluge, jer smo uĉinili što smo duţni uĉiniti (Lk. 17, 10). I apostol nas rukovodi, govoreći: Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, šta se hvališ kao da nisi primio (1. Kor. 4, 7).

4) Eto kakva je naša ţetva i kakav je naš trud koji nam ne predstoji samo dva ili tri meseca, nego do samog kraja našeg ţivota. MeĊutim, ukoliko se uporedi sa budućim vekom, on će izgledati kao jedan dan. Jer, tamo neće biti kraja, već će se svako hraniti u vekove od plodova svoga truda, veĉno se radujući. 5) Mi jedino treba da umrtvimo udove svoje koji su na zemlji: blud, neĉistotu, strast, zlu pohotu i lakomstvo (Kol. 3, 5), i da smireno ponesemo breme poslušanja, podrţavajući jedne druge, noseći bremena jedni drugih, i ispunjujući zakon Hristov (Gal. 6, 2). Blaţen je onaj ko pred svima saginje glavu i ko se najviše trudi, budući da je nagrada 226

veća ukoliko je trud veći. Onaj ko na sebe uzme poslednje poslušanje biće uspoštovan prvenstvom, kao što govori Gospod: I pošto cede dozva Dvanaestoricu i reĉe im: Koji xoće

da bude prvi neka bude poslednji od sviju i svima sluga. Jer Sin Ĉoveĉiji nije došao da mu sluţe nego da sluţi, i da dade dušu svoju u otkup za mnoge (Mk. 9, 35; 10, 45). Razmislimo o reĉenome, bratijo, i prinudimo se da dejstvujemo na [opisan naĉin] kako bismo se udostojili da ĉujemo onaj glas: Dobro, slugo dobri i verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću me postaviti; uĊi u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21).

239. 1) Ţetva je; svi se trude neumorno; i mi, svako na svom delu, treba da se trudimo; 2) tamo mogu da se pozivaju na svoje nemoći, a mi ne moţemo; jer, neophodno je samo ushteti i potraţiti; 3) na taj način su dejstvovali oci i sada okušaju od plodova (4, 17) 1) Vreme je ţetve, kao što vidite, i svaki zemljoradnik se pokreće na sabiranje semena. Ni naporan trud ni sunce koje opaljuje ne umara delatnika, koji se trudi od jutra do mraka, ĉas se savijajući, ĉas se ispravljajući, sve dok ne završi posao koji mu predstoji. A mi, koji se nazivamo Hristovim slugama i koji provodimo monaški ţivot, da li takoĊe imamo ţetvu? Imamo je. Na nju je Gospod naš Isus Hristos ukazao svojim uĉenicima, govoreći: Ne kaţete li vi da su još ĉetiri meseca pa će nastati ţetva? Eto, velim vam:

podignite oĉi svoje i vidite njive kako se već ţute za ţetvu. I koji ţanje prima platu, i sabira rod za ţivot veĉni, da se raduje zajedno i koji si je i koji ţanje (Jn. 4, 35-36). Oĉigledno je

da i kod nas postoji setva i ţetva, premda ne u neko odreĊeno vreme, već uvek i svagda. Stoga, bratijo, mi treba da ţanjemo usrdno: onaj koji uĉi treba da ţanje uĉenje, predstojatelj staranje o svima, ekonom - ekonomiju, sluţitelj - sluţenje, poslušnik poslušanje, bezmeteţnik - bezmeteţje, molitvenik prebivanje u molitvi i svi - sve po svojim silama. Nikako ne bi bilo priliĉno da telesni [ljudi] marljivo pristupaju svojim poslovima, a da duhovni [ljudi] duhovnim delima prilaze lenjo i nemarno. [Ne priliĉi] ni da oni ne odstupaju od svojih napora iako se oblivaju znojem, a mi da imamo odvratnost prema podviţniĉkom usrĊu. Zar nama ne predstoji Carstvo nebesko, veĉni ţivoti neizreciva radost? I da li je moguće steći bilo šta veliko i ţeljeno predavajući se lenjosti? Nikako. Prema tome, treba se probuditi od sna lenjosti i nemara, i sa svom revnošću se latiti posla, budući da se ne ište nešto truleţno i brzoprolazno, već netruleţno i veĉno. Na taj naĉin se i o nama moţe reći: Trudove plodova svojih ješćeš; blaţen si, i dobro će ti biti (Ps. 127, 2). 2) Neka niko ne govori: "Ja sam nemoćan i ne mogu da ţanjem". Nemoćni telom ne moţe da podnese telesne napore. MeĊutim, u duhovnom delanju je dovoljna volja da bi se ĉinilo dobro: ti imaš suzu, skrušenost, ĉuvanje uma, mir i svetost [tj. zdravoumlje, ĉistotu], koji su Bogu najmiliji (Jev. 12, 14). Neka niko ne govori: "Razbio sam se od pada i ne mogu da ustanem i hodim pravo". Ti samo treba da ushteš i pokušaš, te će te podići Onaj koji podiţe sa zemlje siromaha, i sa Ċubrišta uzdiţe ubogoga (Ps. 112, 7). Zar ne ustaje onaj ko pada? I da li se ne vraća onaj ko zaĊe (Jer. 8, 4). Ţiv sam ja, govori Gospod, i neću smrti grešnika, nego da se obrati neĉastivi od puta svoga i bude ţiv (Jez. 3, 11). Moţemo li imati opravdani razlog i obrazloţeno izvinjenje što sa svom revnošću ne pristupamo vršenju zapovesti kako bismo dobili obećanja dobra? 3) Pogledaj kako su se trudili sveti oci, tj. kako su sejali, ţnjeli, sabirali u svoje ţitnice i kako se sada raduju, oĉekujući javljanje poslednjeg dana u kome će zasijati kao sunce. Nemojmo, bratijo, dozvoliti da budemo odstranjeni od tih blaţenih. Nemojmo radi 227

neznatnih, ništavnih i kratkovremenih zadovoljstava da izdamo naše spasenje, [nasleĊujući] i besmrtno muĉenje. Naprotiv, u skladu sa silama napregnimo se da idemo za njima, sve podnoseći i sve trpeći kako bismo nasledili Carstvo nebesko u Isusu Hristu, Gospodu našem. 240. 1) Umirući, svetovnjaci ostavljaju zaveštanje; i monasi imaju zaveštanje; kakvo da smo stranci i došljaci ovde i da ne treba da traţimo ovdašnje; 2} čujmo navedeno zaveštanje i latimo se njegovog ispunjavanja; 3) podraţavajmo oce, koji su slično postupali (4, 18) 1) Vreme ţetve [tj. vrućine] raslabljuje telo, bdenje ĉini teškim, a ponekad razlenjuje i za slušanje pouka. MeĊutim, po ustanovljenju apostola, mi treba da budemo kao oni koji svakodnevno umiru. Onaj, pak, ko umire obiĉno govori svoje poslednje nadgrobne i oproštajne reĉi, ĉime slušaoce ĉini paţljivima. Ni mi se nemojmo lenjiti da slušamo i pazimo na ono što se govori kao da prisustvujemo ĉitanju zaveštanja. Zaveštanje ljudi koji ţive telesno kao telesno i govori o telesnom, tj. o nasledstvu koje se ostavlja ţeni, deci, braći i srodnicima. Ono još daje poneke naloge, kao što obiĉno biva. U našem, pak, ţivotu zaveštanje ne objavljuje ništa sliĉno. A šta, zapravo? Ono [govori] da smo stranci i došljaci na zemlji i da ništa ne donesmo na svet, usled ĉega je jasno da ništa ne moţemo ni odneti (1. Tim. 6, 7) prelazeći iz truleţnosti u netruleţnost, iz bešĉašća u slavu, iz smrtnosti u besmrtnost. Stoga onaj ko bi takvo zaveštanje nazvao JevanĊeljem uopšte ne bi pogrešio, budući da je i apostol priznavao da mu je umreti i sa Hristom biti. . . mnogo bolje(Fil. 1, 23). Na drugom mestu [on] opet kaţe; Jer ja se već prinosim na ţrtvu, i vreme

moga odlaska nastade. Dobar rat ratovah, trku završih, veru odrţah. Sad me ĉeka venac pravde, koji će mi u Onaj dan dati Gospod, pravedni Sudija; ali ne samo meni, nego i svima koji s ljubavlju oĉekuju dolazak njegov (2. Tim. 4, b8).

2) Vidite li kako on govori o našem prestavljenju odavde kao da blagovesti JevanĊelje. Prema tome, pošto je naše zaveštanje JevanĊelje, sa sladošću poslušajmo šta se govori u njemu i revnosno se latimo podviga, ne obraćajući paţnju i srce ni našta ţitejsko, ni prema roditeljima, ni braći, ni srodnicima, ni prema iĉemu tvarnom, podraţavajući jednog od svetih otaca koji je, izlazeći iz svoje kelije, na svoju glavu stavljao pokrivalo da ne bi gledao sunĉev sjaj. Kada su ga pitali za uzrok, on je odgovorio: "Zašto bih ţeleo da vidim privremenu svetlost". Istupivši iz granica svega tvarnog, taj bogoljubivi muţ se latio jedino ljubavi prema Bogu i zrenja. On razmatra i podnebesnu tvar, diveći se i hvaleći najvišeg umetnika - Boga. Ipak, uskoro prešavši sve ĉulno, on se pogruţava u zrenje nevidljivih stvari, crpeći radost i opojno duhovno veselje. 3) Sliĉan je bio i patrijarh Avraam, budući da je napisano: Verom se naseli on u

zemlji obećanoj kao u tuĊoj, i u šatorima stanovaše sa Isakom u Jakovom, sunaslednicima istoga obećanja. Jer oĉekivaše grad koji ima temelje, kome je neimar i tvorac Bog (Jev. 11, 9-10). Takav je i veliki Mojsije, koji verom ostavi Egipat, ne pobojavši se jarosti careve, jer se ĉvrsto drţaše Nevidljivoga, kao da ga vidi (Jev. 11, 27). Takvi su i svi sveti koji nisu

gledali na vidljivo, nego na nevidljivo i koji nisu stremili vremenskom, nego veĉnom, ĉime su se obrazovali po boţanstvenom podraţavanju po meri dostupnosti. Takvo stremljenje treba da prihvatimo i mi. Mi nikada ne treba da dozvolimo sebi da poţelimo lepote ovoga veka, niti da se divimo onima koji ţive po telu. Naprotiv, zastenjimo zbog njih budući da su prihvatili sujetu sticanja zlata i srebra i telesnih zadovoljstava, iako su primili blagovest o 228

nasleĊu obećanih dobara. Mi, pak, bratijo, govoreći apostolski, koji otkrivenim licem odraţavamo slavu Gospodnju (2. Kor. 3, 18), ištimo gornje i poĉnimo da mislimo o gornjem, gde Hristos sedi s desne strane Boga (Kol. ZD) kako bi se i za nas moglo reći: Vi niste od sveta (Jn. 15, 19), i: Vaše ţivljenje je na nebesima (Fil. 3, 20). Neka bismo tamo i predstali bez osude na dan nagraĊivanja po pravednom sudu Boţijem, tj. pred strašnim prestolom Hristovim i neka bismo ĉuli ţeljeni glas prizvanja na nasleĊe Carstva nebeskog. 241. 1) Trpljenje je najveća vrlina; ona je put svetih; napredujmo i mi u njoj; 2) hoćeš li da napreduješ - odseci svoju volju te ćeš sve lako trpeti; osim toga, trudi se u trpljenju; jer, ukoliko više pretrpiš, utoliko ćeš biti bolji i viši; 3) on obaveštava da ţive manastirski i primaju one koji ţele da doĎu kod njih, premda su u izgnanstvu; on dodaje: "Stariji i starešine pruţajte mlaĎima primer u svemu" (4, 19) 1) Revnosno podnosimo sve naporno i skorbno radi Boga sa nadom na nagradu. Apostol govori: A nada koja se vidi nije nada. Jer kad ko vidi nešto, kako i da se nada? Ako li se nadamo onome što ne vidimo, ĉekamo sa strpljenjem (Rim. 8, 2425). Na taj naĉin je trpljenje najveća vrlina. Zbog trpljenja su muĉenici ukrašeni nebeskim dijademama. Trpljenjem su i prepodobni stekli vence pravde. I mi projavljujmo trpljenje u poslušanju, u smirenju, u bezgnevlju, u ispunjavanju sluţenja i u svemu što zahteva podvig istrajnosti. Na taj naĉin ćemo i mi sa njima dobiti nagradu. 2) Meni je poznato poslušniĉko breme i bol odsecanja volje, ali mi je poznata i sladost takvog ţivota. Jer, po odsecanju vlastite volje put je lagan i spasenje lako. Prema tome, treba samo odseći volju da bi se odmah pojavio spokojan i blaţen ţivot. U opšteţiću ima napora, ali ima u uteha. Onaj ko se trudi više od brata imaće i veću nagradu. Apostol govori: Svaki će primiti svoju platu prema svome trudu (1. Kop. 3, 8). Onaj ko se iz ljubavi potĉinjava drugome biće u svoje vreme uspoštovan prvenstvom. Jer, Gospod je rekao: I koji hoće meĊu vama da bude prvi, neka vam bude sluga (Mt. 20, 27). Moţda neko ne moţe da se prihvati suviše teškog posla? Ipak, ne treba da je nemaran i za one poslove koje moţe da izvrši. Neka se u svemu slavi Bog i neka niko ne bude nepodesan za ono što je korisno bratstvu. Mi smo o reĉenome već ĉesto govorili, ali ni sada ne napominjemo bez potrebe. Naime, pred nama leţi veliki podvig. U Pismu se kaţe: Eto, ja sam pred lice tvoje postavio ţivot i smrt (Pon. 30, 19). Mi i govorimo, i tešimo, i uĉimo i savetujemo da bismo se drţali ţivota i izbegavali veĉnu smrt. I ja znam i ubeĊen sam da ono što se govori nije nekorisno ni za mene smirenog, ni za vas koji slušate. 3) Ja neću da vi ne znate da mi ţivimo kao u manastiru, iako smo prognani radi Reči Boţije. Stoga mi one koji dolaze sa ţeljom da se odreknu sveta ne vraćamo nazad. Mi reĉeno ostvarujemo preko naše bratije koja je rasejana na sve strane: mi njima zapovedamo da primaju takve i po mogućnosti pribrajaju bratstvu. Istina, mnogi su otišli od nas, ali su nam mnogi i pristupili, usled ĉega se naše bratstvo uvećava. Bog se slavi kod nas. On će i nas proslaviti u sebi, po obećanju. Ipak, kakvo je starešinstvo, takvi su i potĉinjeni. Stoga molim one koji su na[poloţaju] glave da prepodobno, pravedno i poboţno poţivimo naprimer drugima, sobom napravljajući druge ka ispravnosti i u reĉi i u ţivotu. Neka meĊu nama nema ni nepriliĉnog uzvika, ni prepiraĉkih razgovora. Nikakva rĊava reĉ da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra za izgraĊivanje onoga što je potrebno (Ef. 4, 229

29) kako se naše delo meĊu njima ne bi oskrnavilo, već kako bismo se, blagougodivši u svemu Gospodu, blagom Bogu našem, udostojili dobijanja obećanih dobara. 242. 1) Preobraţenje je obraz budućeg veka; za tu svetlost i krasotu smo mi prednaznačeni, budući za nju i stvoreni prvobitno; 2) pošto je tako, zavolimo tu svetlost i krasotu, odvraćajući se od svega bezobraznog, strasnog i nečistog; 3) ukoliko se desi nešto slično [tj. nečisto), poţurimo da se očistimo; neka niko ne govori: "Ja ne mogu", s obzirom da je Bog obećao da će rečeno učiniti iskateljima; postoji mnoštvo primera; 4) prema tome, rečenome se ostaje tuĎ samo po proizvoljnoj ravnodušnosti i nemarnosti (4, 20) 1) Udostojivši se da sada praznujemo pretprazništvo Preobraţenja Gospodnjeg, mi smo u vezi sa njim sastavili i pouku, kratkom reĉju ispunjavajući svoj dug. Svi Gospodnji praznici napominju tajinstvo javljanja u telu Spasitelja našeg Isusa Hrista, naime, [ĉinjenicu] da se rodio, krstio, raspeo, bio pogreben, vaskrsao trećeg dana i uzneo se u slavi. Praznik, pak, Preobraţenja ţivopiše stanje budućeg veka. U Preobraţenju je lice Gospodnje zasijalo kao sunce, a odeća Njegova je postala bela kao svetlost. Na takav naĉin će On doći opet sa nebesa kao munja, u sili i slavi mnogoj da sudi svima. Sa Njim su na gori bili sveti Petar, Jakov i Jovan. I tada će sa Njim biti izabrani u Carstvu nebeskom, naslaĊujući se neizrecivim bogojavljenjem i neobjašnjivim radovanjem. Ko je spreman za tako nešto? Ko je dostojan da uĊe u tu radost? Jedino onaj ko ima ĉist i neporoĉan ţivot. Ĉist kao najĉistija svetlost, Bog naš kod sebe prima samo ĉiste. On je u nas poloţio ĉistu dušu, te je ĉistu i traţi od nas. Ona je sazdana po obrazu i podobiju Boţijem. Kao izobraţenje Boţanstvene lepote, ona u njoj i uĉestvuje. Znajući reĉeno, psalmopojac govori: Gospode, voljom tvojom daj snagu lepoti mojoj (Ps. 29, 8), tj. krasoti duše. Inaĉe će ona, skrenuvši u bezobrazne grehovne strasti i postavši bezobrazna, otpasti od Boga i lišiti se boţanstvenih nagrada. 2) Mi, dakle, ispovedamo da imamo prekrasnu i prelepu dušu i da takvu, kao zalog, treba da je predstavimo Bogu u poslednji dan vaskrsenja. Stoga molim i prosim da zavolimo tu njenu krasotu i da saĉuvamo takvu njenu lepotu, ne obraćajući paţnju i srce na krasote ovoga veka i na lepote tela i krvi. Jer, one i nisu lepota, već kumir lepote, ili pre - prah i pepeo. Reĉeno mi vidimo i na onome što se dešava pred našim oĉima: najlepši i najkrasniji se sutra polaţe u grob, ispušta smrad i sve odvraća od sebe. Prema tome, ovde nema niĉeg lepog i dostojnog divljenja osim vrline, kojoj iznad svega i treba da stremimo. 3) Mi ispovedamo da se ĉesto dešava da se slaba duša oskrnavljuje neĉistim pomislima. Jer, ko će ce pohvaliti da ima ĉisto srce (Priĉ. 20, 9). Stoga treba brzo da se oĉistimo i uzvedemo na ranije dobro nastrojenje. U suprotnom, tj. zakasnivši u zlu, ona će privući smrt. Neka niko ne govori: "Ne mogu da se oĉistim s obzirom da sam obremenjen mnogim gresima". Treba ĉuti Gospoda koji govori: I ako gresi vaši budu kao skerlet, ubeliću ih kao sneg, i ako budu kao crvena tkanina, ubeliću ih kao vunu (Is. 1, 8). Vidite li neizrecivo ĉovekoljublje Boţije, po kome ne samo da obećava da će oĉistiti pokajnika, već i da će ga uzvesti na vrh blagoobrazne krasote? Primeri za reĉeno su pred našim oĉima. David je bio prorok, ali je pao u greh bluda i ubistva. Ipak, on nije pao u oĉajanje već je, brzo pribegnuvši pokajanju, opet dobio proroĉki dar. Car Manasija je pedeset pet godina Izrailja udaljavao od istinskog Boga, ali se pokajao i zadobio spasenje. Po odricanju od Gospoda, vrhovni apostol je upotrebio lek suza i opet dobio breme apostolstva. Prošavši 230

ćutanjem pored bezbrojnih primera, [pomenuću] da je Marija Egipćanka došla do krajnje granice neĉiste pohote, da bi se potom doliĉno pokajala i uzišla na sam vrh vrline. 4) Na taj naĉin, nema opravdanja da se pozivamo na nemoć i nesposobnost ukoliko iskreno poţelimo da se spasemo i ukoliko sa revnošću pristupimo delu. Reĉeno je nemoguće samo onome ko je potpuno neosetljiv i proizvoljno se predaje u ruke smrti. Stoga i ĉujemo: Zbog ĉega umirete, dome Izrailjev, govori Gospod (Jez. 18, 31). Zbog ĉega mi izabiremo veĉnu smrt kad nam predstoji besmrtni ţivot? Naš blagi Vladika svakodnevno vapije: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti (Mt. 11, 28). MeĊutim, mi nećemo da sa sebe zbacimo breme svojih grehova. On uzvikuje: Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi u tami, nego će imati svetlost ţivota (Jn. 8, 12). Mi se, meĊutim, okrećemo na suprotnu stranu i samim delima izriĉemo hulnu reĉ: Odstupi od nas. Mi nećemo da znamo za puteve tvoje (Jov 21, 14). Posle toga nama samo predstoji da ĉujemo presudu i odbacivanje: Idite svetlošću ognja vašeg i plamenom koji ste raspalili (Is. 50, 11). Ipak, mi treba da znamo da, po reĉima apostola, oni koji tako nešto ĉine neće naslediti Carstva Boţijega (Gal. 5, 21). Neka se ne desi da se tako nešto s pravom kaţe i za nas. Gospod govori: Vi ste prijatelji moji ako tvorite što vam ja zapovedam (Jn. 15, 14). Ĉinimo sve što je zapoveĊeno kako bismo se udostojili da budemo prijatelji Gospodnji i nasledimo Carstvo nebesko. 243. 1) Prestavio se blaţeni Mihajlo, sinadski mitropolit; uspoštujmo njegov spomen budući da je molitvenik za nas; 2) steknimo i pouku od njegove končine, tj. da se uvek spremamo za ishod [iz tela]; smrt, naime, moţe uvek da nas zatekne, kao što vidimo u bezbrojnim primerima; 3) neka niko ne govori: "Ne mogu", s obzirom da [rečeno zavisi] od naše volje (4, 21) 1) Naš duhovni otac, najsvetiji sinadski mitropolit Mihajlo se prestavio Gospodu. Njegov ţivot je bio pohvalan, a reĉ silna. Mi verujemo da ćemo i u predstojećem ispovedništvu, zajedno sa drugim ocima i ispovednicima, imati i njegovo zastupništvo pred Gospodom. Stoga neka se ne prevaznose u sebi zloimeniti ikonoborci govoreći da su Hristovi ispovednici rastuţeni (zbog smrti svetog Mihajla). Naprotiv, neka znaju daje prestavljenje takvih lica za Crkvu Boţiju nepokolebiva tvrĊava, za nas koji smo ostali utvrĊenje u istini, a za njihovu pomraĉenu prelest - izobliĉenje. 2) Ĉoveka spasava vera koja kroz ljubav dela (Gal. 5, 6). Stoga vas i sada i uvek molim da verno ispunjavamo Boţanstvene zapovesti i da uvek budemo spremni za ishod, tj. za smrtni ĉas, s obzirom na njegovu neizvesnost. Vi, naime, znate da je otac naš, koga smo pomenuli, odjednom bio obuzet silnim bolovima i vrelom vrućicom, da bi sledećeg dana postao bezglasan, a trećeg dana predao duh svoj Gospodu. Pre njega znameniti petropavlovski iguman Atanasije nije ni jedan dan preleţao u bolesti, već je gotovo odmah bio uzet iz ljudske sredine. Mi ĉujemo da neki umiru poraţeni munjom, a da se drugi utapaju u moru. Jednom reĉju, ima mnogo neoĉekivanih sluĉajeva zbog kojih treba da pazimo na sebe. Mi treba da se bojimo da nas Ċavo iz dana u dan ne obmanjuje zaboravljanjem smrti, te da nas iznenada ne privede poslednjem ĉasu u krajnjoj izbezumljenosti, pri ĉemu nećemo biti u stanju da bilo šta uĉinimo na delu pokajanja. Zar nas ne plaše navedeni primeri? Zar ne dolazimo do trepeta kad pomišljamo da u tom ĉasu svezani jezik ni glasa ne moţe da ispusti? Duša koja izlazi, odvajana od tela, nema nikog ko bi joj pomogao iako moţda ima mnogo prisutnih koji plaĉu. [Njoj moţe pomoći samo] 231

dobra savest. Stoga vas molim i prosim da se postaramo da uvek prebivamo u ispovedanju, u suzama, u molitvama, u poslušanju, u smirenoumlju, u usrdnom sluţenju i u svakom dobrom delanju kako nas poslednji ĉas ne bi zastao u nemaru i bezbriţnosti i kako ne bismo, po [reĉima] molitve svetog Davida, zaspali na smrt (Ps. 12, 4). 3) No, moţda će neko reći: "Ja ţelim, ali ne mogu". Kakve li reĉi? Kad bi se radilo o neĉemu što izlazi iz prirodnog poretka, ja bih se saglasio da je nemoguće, na primer, leteti povazduhu, ili hoditi po moru, ili govoriti nosom, ili mirisati jezikom. Sve sliĉno je nemoguće i neprirodno. MeĊutim, ukoliko se radi o onome što je prirodno i što zavisi od proizvoljenja, sliĉna reĉ je laţna. Jer, kao što moţemo da smo rasejani i da se smejemo, mi moţemo i da se smiravamo i da prolivamo suze. Kao što moţemo da se skrnavimo grešnim ţeljama i pletenjem neumesnih pomisli, mi moţemo i da se saĉuvamo neporoĉnim i ĉistim od strasti. Kao što moţemo da se ogorĉimo i da smo uporni u zlu, mi moţemo i da imamo umiljenje i da se skrušavamo. Moţe da se desi da nas je zla pohota, prešavši u naviku, uĉinila nemoćnim za dobro i silnim za zlo. Ipak, ne treba oĉajavati, nikako, već treba opet da se rado laćamo za delo i da se na svaki naĉin staramo da ne samo ni jedan dan, nego ni jedan ĉas ne provodimo nemarno. Naprotiv, uvek treba da smo trezvoumni i bodri, neporoĉni i ĉisti i da se prilepljujemo uz Boga, kako bismo i mi mogli reći; Prilepi se duša moja uz tebe, a mene prihvati desnica tvoja (Ps. 62, 9). Na taj naĉin, dobro prošavši ovdašnje prebivanje, mi ćemo se preseliti sa dobrom nadom i dobiti Carstvo nebesko. 244. 1) Vrativši se sa sahrane halkidonskog episkopa Jovana, on pohvaljuje bratiju što ih je našao u običnom dobrom poretku i ţeli da uvek budu takvi; 2) potom izobličava nerazumnost nekih glasina o kojima je čuo; prva glasina: episkop je bio svet i po veri i po ţivotu - kako je onda tako umro (od proliva); druga glasina: mi po vaskrsenju nećemo prepoznavati jedni druge, budući da tela trule i raznose se neznano kuda; 3) na kraju iznosi savet: "Čuvajte veru, budući da vidite koliko ima zastranjivanja, te ţivite sveto, s obzirom da znate kakvim i kolikim vetrovima na nas duva neprijatelj" (4, 22) 1) Na kratko se odvojivši od vas prethodnih dana, ja sam se opet vratio i zatekao vas u meĊusobnom miru i dobrom nastrojenju. I ja sam zablagodario Gospodu zbog vašeg poretka, koji je svojstven poslušnicima koji su iskusni i utvrĊeni u dobru. U njemu se još više utvrĊujte blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista kako biste i u mom smirenom prisustvu i u mom odsustvu uvek ostajali zdravi i nepovreĊeni. Uzrok mog odvajanja beše, kao što znate, smrt blaţenog halkidonskog mitropolita Jovana. Dobrim podvigom se podvizavajući, put skonĉavši i veru odrţavši, on je otišao Gospodu da primi venac ispovedništva sa ranijim svetim ocima i bratijom našom. 2) MeĊutim, poneki su u nedoumici što je on umro od iscrpljujućeg proliva i [pitaju se]: "Da je bio dobar, zar bi loše završio". Oni su bolesni od nepoznavanja stvari, budući da se dobra ili loša smrt ne odreĊuje naĉinom konĉine. Naprotiv, [dobra smrt se odreĊuje] oĉuvanjem Pravoslavne vere i besprekornim ţivotom. A pokojni je upravo takav bio. Nema niĉeg prekornog u [ĉinjenici] da je [ĉovek] skonĉao od vodene bolesti, od proliva ili od neĉeg drugog razornog, na suvom ili na moru. Jer, [naĉin] ne zavisi od nas, već od skrivenih sudova Boţijih. Bog zna šta je za koga korisnije: On ustrojava i produţetak ţivota i njegovu konĉinu. 232

Drugi neki se, na propast onih koji slušaju, spore [tvrdeći] da se pri preporodu [tj. u novom ţivotu], kada Sin Boţiji doĊe da sudi svima, mi nećemo meĊusobno poznavati. Jer, govore, tako nešto neće biti moguće s obzirom da ćemo od truleţnih, kakvi smo, postati netruleţni i besmrtni, usled ĉega neće biti ni Jelina, ni Judejca, ni varvarina, ni Skita, ni roba, ni slobodnjaka, ni muškarca, ni ţene, već će svi biti anĊeloliki. Ja, pak, tvrdim da će biti moguće da se prepoznamo. Najpre, setite se da [je reĉeno]: Što je ljudima nemoguće Bogu je moguće (Lk. 18, 27). Osim toga, mi ni samo vaskrsenje ne ispovedamo na osnovu ljudskih mudrovanja. Jer, za to mudrovanje je savršeno neshvatljivo kako će istrulelo telo, koje je posvuda razneseno, koje su zveri pojele, ptice iskljuvale ili ribe progutale, poslednjeg dana biti sabrano i vaskrsnuto. Pa ipak, neizrecivom silom Boţijom svako telo će se sabrati u celinu i vaskrsnuti. I svaka duša će poznati svoje sopstveno telo, sa kojim je proţivela na zemlji. A ukoliko pozna svoje telo, nesumnjivo će poznati i telo svoga brata. Osim toga, takvo mudrovanje vodi odricanju budućeg suda. Jer, sud ne biva nad nepoznatim licima: niko ne privodi na sud ljude koji ne znaju za sebe i druge, već poznate, kao što je napisano: Obliĉiću me, u metnuću pred lice tvoje grehe tvoje (Ps. 49, 21). Prema tome, ukoliko ne budemo prepoznavali jedni druge, nama se neće ni suditi. A ako nam se ne sudi, mi nećemo dobiti dostojnu nagradu za svoja dela. Prema tome, kako će se ispuniti ono što je Gospod rekao apostolima: Sešćete i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih (Mt. 19, 28), ukoliko oni ne budu znali one koje sude? Na taj naĉin se odasvud dokazuje da je neumesna takva pretpostavka i da je po neĉastivosti ravna Origenovom basnoslovlju. Mi, pak, bratijo, verujmo da ćemo vaskrsnuti i da ćemo prepoznavati jedni druge premda ne u svojstvima truleţnosti, kao što smo sada, nego u krasoti netruleţnosti po neizrecivom Boţijem htenju, kao što su i naši praroditelji u raju i pre prestupa prepoznavali jedno drugo, budući netruleţni. Oni su se i posle prestupa, tj. podvrgnuvši se truleţnosti, takoĊe prepoznavali. Stoga treba verovati da će i u budućem veku brat prepoznavati brata, otac ĉedo, ţena muţa, prijatelj prijatelja, dodaću - i podviţnik podviţnika, ispovednik ispovednika, muĉenik svog sastradalnika, apostol apostola i svi sve, kako bi stanište svih koji se vesele bilo kod Boga, koji zajedno sa svim ostalim darovima udeljuje i uzajamno prepoznavanje. 3) Molim vas da krepko ĉuvamo svetu veru, s obzirom da vidite koliko ima skretanja od nje. Mi smo duţni da blagodarimo Bogu što nismo upali ni u kakvu zabludu, već smo dobili i drţimo Pravoslavnu veru. Na isti naĉin i ţivot treba da nam bude neporoĉan, s obzirom da znate da Ċavo danonoćno na nas veje [svoj] vetar. Ipak, on ništa ne moţe da nam uĉini ukoliko nas svagda nas nalazi ograĊene verom i ljubavlju prema Hristu Gospodu. Stoga stojmo i od nas će pobeći ta aţdaja. Plaĉimo da bismo pogasili raspaljene strele pohote. Smirimo se pod krepku ruku Boţiju i On će nas uzvisiti. Istrajmo u savršenom trpljenju i Ċavo će išĉeznuti, a mi ćemo spaseni ući u Carstvo nebesko. 245. 1) Postoji običan i duhovni praznik; postoji obična i duhovna trgovina; 2) i mi smo trgovci; naši biseri su vrline; najskupoceniji biser je Hristos Gospod; neka svako od nas bude mudar trgovac; 3) naš trg su poslušanja, koja su ujedno i biseri, i kupovina i cena (4, 23) 1) Na nekim mestima se povremeno dešavaju praznici, kao i sada u Nikomidiji. Na te praznike se skupljaju ljudi i prodaju i kupuju. [Njihovo skupljanje] traje kratko, s 233

obzirom da se brzo razilaze. MeĊutim, duševni praznik jeste jedan i neprekidan, s obzirom da se rasprostire na ĉitav ţivot. Predmeti kupovine i prodaje u njemu nisu zlato i srebro, nisu odelo i druge prolazne i truleţne stvari, već spasenje duše, veĉni ţivot i Carstvo nebesko. Za njih ljudi treba da pokaţu sveukupno staranje. MeĊutim, oni se o njima neznatno brinu, svo usrĊe okrećući na sujetne i truleţne stvari. 2) Nemojmo, bratijo, dozvoliti da skrenemo sa našeg glavnog cilja i od dobre kupovine, već slušajmo Gospoda koji govori:Carstvo Boţije unutra je u vama (Lk. 17, 21). Svakodnevno se najusrdnije trudimo da ga steknemo, ne sakupljajući zlato i srebro, već pravu veru i neporoĉan ţivot, poslušanje, trpljenje, smirenoumlje, velikodušnost i ljubav, koja je sveza savršenstva (Kol. 3, 14). Vi ste dobri trgovci koji ste ostavili sve i umesto svega kupili dobri, predobri i najskupoceniji biser - Hrista, u trenutku kad ste rešili da uzmete krst i da idete za Njim u prepodobiju i pravdi. Praznik je vreme radovanja i nedremljive bodrosti. Stoga i mi budimo radosni i bodri, na sadašnjem prazniku kupujući svoje spasenje. Dobar je prodavac onaj ko u svemu dejstvuje sa poboţnom paţnjom i nikada ne izlazi iz sebe. Dobar je kupac onaj ko radosno prima bešĉašće. Dobar je menjaĉ onaj ko daje krv i prima Duh kroz trpljenje s kojim ostvaruje poslušanje. 3) Pošto se naša reĉ kosnula poslušanja, uspoštujmo one koji u kuhinji ispunjavaju svoj red [sluţbe] s obzirom da se više trude [od drugih] i da nose breme ostalih, ljubavlju ispunjavajući zakon Hristov. Uspoštujmo i one koji se staraju o neophodnim potrebama bratije kao dobre i iskusne ekonome u Gospodu. Uspoštujmo i one koji rado i poboţno uĉestvuju u psalmopojanju, jer su dostojni velike nagrade. Pogledaj kakav je ţivot naš, kakvo dejstvovanje, kakva blaţena kupovina, koju su obavljali i svi sveti oci naši sa punom usrdnošću. Dobro je obavivši i uspešno okonĉavši, i mi ćemo se sa radošću vratiti kući, po reĉi svetoga Davida: Povrati se, o dušo moja, u spokoj tvoj, jer ti Gospod uĉini dobro (Ps. 114, 7). Neka bismo svi mi u ĉas smrti ispustili takav glas kao molitvu na odlasku, kako bismo potom dobili veĉni ţivot u Hristu Isusu, Gospodu našem. 246. 1) Bog je Sina svog Jedinorodnog poslao u svet kao Iscelitelja svih naših duhovnih i telesnih bolesti i Darodavca svih dobara; i svako po sebi zna šta je On učinio i šta sada čini; 2) i kako da se ne voli takav Dobročinitelj iz sve duše; i kako, pak, da ne mrzimo našeg zlotvora i upropastitelja (4, 24) 1) Nastupio je poĉetak nove godine. Na ovaj dan se u JevanĊelju ĉitaju sledeće reĉi: Duh Gospodnji je na meni; zato me pomaza da blagovestim siromasima; posla me da

iscelim skrušene u srcu; da propovedam zarobljenima da će biti pušteni, i slepima da će progledati; da oslobodim potlaĉene; i da propovedam prijatnu godinu Gospodnju (Lk. 4,

18-19). Pošto je Sina Boţijeg Jedinorodnog Otac poslao u svet kao Iscelitelja, potraţimo kod Njega prosvećenje oĉiju naših kao slepi, osloboĊenje kao zarobljenici, utehu kao skrušeni. Ko je, pak, slep? Onaj ko je oslepljen pristrašćem. Ko je zarobljenik? Onaj ko se zavodi neumesnim pomislima. Ko je skrušen? Onaj ko je obremenjen gresima. Sve takve isceljuje Gospod. Jer, On nije samo Lekar tela, već i duša. On nije bio prisutan telesno samo sa onima koji su onda ţiveli, već je i sada uz sve prisutan nevidljivo i takoĊe ĉini dobro uzimajući greh sveta i leĉeći svaku bolest i svaki nedug. Neka stoga niko ne ostane neprosvećen i neisceljen, već neka pristupi sa verom da bi dobio blagoslov od Gospoda, i milost od Boga Spasa svoga (Ps. 23, 5). O, neizrecivog ĉovekoljublja. On nas je iz nebića priveo u biće, potom nas je pale podigao, da bi nam, kao treće, darovao blagodat 234

monaškog savršenstva. Ĉak i ako još grešimo, On se ne odvraća, već prima one koji pristupaju. Kada smo skrušeni, On daje utehu, kada plaĉemo - teši, kada trĉimo maţe uljem, kada smo iscrpljeni - krepi, kada smo ranjeni - leĉi, kada smo gotovi da se rinemo na samo dno ada - pruţa ruku i ĉovekoljubivo izbavlja iz nevolje. Stoga bi po pravdi svako mogao da kaţe: Da mi Gospod nije pomogao, umalo se ne nastani duša moja u adu (Ps. 93, 17). Gurnut posrnuh da padnem, i Gospod me prihvati (Ps. 117, 13). Svako zna u kakva je padao iskušenja i kako je odmah Boga nalazio kao Pomoćnika u svojim skorbima. Osim toga, nas gladne Sveblagi telesno hrani godišnjim plodovima, a duhovno - Preĉistim Tajnama više negoli majka i dojilja, ţeleći nas i grleći sa ljubavlju. Majka mlekom hrani svoje ĉedo neko vreme, dok nam naš Vladika i Otac svoje sopstveno telo uvek daje na hranu i piće. O, neispitljive dobrote. O, neprevaziĊenog dara. 2) Ko neće ljubiti takvog Dobroĉinitelja? Kako da se On ne ţeli? I kako da se uz Njega ne veţemo do neraskidivosti? I zaista, ukoliko prema Njemu ne budemo na taj naĉin raspoloţeni, zavapiće nebo i zastenjaće zemlja na nas, dok će nas kamenje izobliĉiti za neosetljivost. Da do toga ne bi došlo, latimo se ljubavi prema Njemu, krajnje mrzeći Ċavola i odvraćajući se od njega. Dobroĉinitelja treba voleti i ţeleti po meri Njegovih dobroĉinstava, kao što i lukavog treba mrzeti po meri zlodela i odvraćati se od njega. Jer, on je gubitelj našeg ţivota. On je, po reĉi Gospodnjoj, ĉovekoubica od poĉetka (Jn. 8, 44). On je rod naš isekao na bezbroj sekti, ĉijim mudrovanjem ga kao grehovnim strelama ranjava i ište da ga sasvim proguta. I kad ga ne bismo mrzeli, ne bi mogla da se naĊe dostojna kazna koja bi nas muĉila po zasluzi: jer, mi bismo bili blagonakloni prema svom neprijatelju i ubici. Beţimo, pak, bratijo, od njega, beţimo prema svojim silama. Šta znaĉi to beţanje? Ono je uzdrţanje od zlih dela i pomisli, kao i prilepljivanje uz Boga i posvećivanje dobrim delima. Stoga se latimo dobra sa svim smirenjem, krotošću i blagopokorno sluţeći Gospodu u uverenju da ni jedno dobro koje nije ograĊeno smirenjem nije zrelo i trajno. Ukoliko postoje oni koji nadmeno misle o sebi, neka se smire pod krepku ruku Boţiju kako ne bi uzalud trĉali, već kako bi se udostojili Carstva nebeskog. 247. 1) Sada je vreme berbe vinograda, odakle moţemo izvesti pouku za sebe, s obzirom da smo i mi vinograd; kao vinograd Boţiji mi treba da prinosimo grozdove vrlina, svecelo se posvećujući Gospodu; 2) nemojmo se vraćati nazad, niti hoditi dvema stazama; 3) kada neprijatelj počne da nas iskušava, stupimo u borbu i savladaćemo ga (4, 25) 1) Danas ćemo se reĉju dotaći onoga što nam je pred oĉima. O ĉemu je reĉ? Poĉelo se sa branjem groţĊa. Mi vidimo da se kod grana koje su obremenjene groţĊem javlja radost i blagoslov, a kod oskudnih - tuga i gorĉina. "Šta mi imamo sa tim", reći će neko od slušalaca. Imamo vrlo mnogo, s obzirom da se prenosno i mi zovemo vinogradom Gospodnjim. Gospode, Gospode, pogledaj s neba i vidi i poseti vinograd ovaj, i utvrdi ga, njega koga zasadi desnica tvoja (Ps. 79, 1516). Ne govori li Gospod i u JevanĊelju: Ja sam

ĉokot, a vi loze. Ko ostaje u meni i ja u njemu, taj donosi mnogi plod, jer bez mene ne moţete ĉiniti ništa (Jn. 15, 5). Budimo u našem blagom Vladici s obzirom da je Njegov nasad sliĉan vinogradu i prinesimo mu groţĊe vrlina kako bismo se udostojili Njegovog blagoslova. I neka se ne desi da, prinoseći trnje i ĉiĉak strasti, potpadnemo pod osudu: Svako drvo koje dobra roda ne raĊa seĉe se i u oganj baca (Lk. 3, 9). U odnosu na nas sečenje se odnosi na smrt, a bacanje u oganj - na oganj veĉni, u koji će biti baĉeni svi 235

koji ĉine rĊava dela, koji odstupaju od ispovedanja [vere], koji tela svoja kvare porocima,

oblaci bezvodni, koje vetrovi vitlaju; drveta jesenja, besplodna, dvaput umrla, i iz korena išĉupana; besni talasi morski koji se penušaju svojim sramotama; zvezde lutalice, za koje se mrak tame ĉuva zanavek (Jd. 12-13). Stoga apostol Pavle vapije: Beţite od bluda, Svaki greh koji ĉovek uĉini van tela je, a koji bludniĉi svome telu greši. Ili ne znate daje telo vaše hram Svetoga Duha koji je u vama, koga imate od Boga i niste svoji? Jer ste kupljeni skupo (1. Kor. 6, 18-10).

2) Kako da se ne stidimo neba i zemlje ukoliko se ponovo vraćamo nazad mi, koji smo kupljeni ĉasnom Krvlju Hristovom? Kako da ne crvenimo pred samima sobom što se spolja pokazujemo svetlima, a iznutra smo puni svake neĉistote? Dokle ćemo hramati na oba kolena? Kada ćemo se, najzad, utvrditi na jednom putu? Jer, mudri govori: Teško grešniku koji hodi na dve staze (Sir. 2, 12), tj. po stazi greha i vrline, s obzirom da one nemaju ništa zajedniĉko. Ne moţe se blagoumnim nazvati sluga koji ĉas sluţi svom gospodaru, ĉas njegovom neprijatelju. Mi treba u potpunosti da se posvetimo Bogu, s obzirom da jedino na taj naĉin moţemo da postanemo priĉesnici ţivota po Bogu. Stoga se nemojmo zadrţavati na ĉulnom kao beslovesne ţivotinje, već duševnim silama uziĊimo ka zrenju nebeskog, ĉula obraćajući od truleţnog ka netruleţnom i od brzoprolaznog ka neprolaznom. 3) Nemojmo, takoĊe, dopustiti da naš mudrijaš zla kvari srca naša otrovom zlih pomisli. Naprotiv, ĉim on poseje pohotnu slast, ili kakvo drugo zlo, mi treba da poţurimo da od sebe brzo odgurnemo lukavog laţljivca. Kako? Molitvama i moljenjima, suzama i uzdasima i srdaĉnom skrušenošću. Takva je naša nevidljiva borba i takvo je neobjavljeno sukobljavanje. Podraţavajući telesne vojnike, mi treba da gorimo duhom i da progonimo svoje nevidljive neprijatelje. Primajući rane, oni ne odstupaju imajući nadu na nagrade. Ni mi ne treba da se povlaĉimo ĉak i ako nas pokriju bezbrojne rane, već treba da stojimo i borimo se budući ukrepljivani Boţijom pomoći. Ja vas za to molim s obzirom da se radi toga i trudim, govoreći vam svoje kratke pouke. Ja se radujem zbog onih koji dobro hode i uzdišem zbog onih koji se pokliznu. Stoga svi treba da pravo hodimo, da ĉinimo dobro, da smo trpeljivi u psalmopojanju i molitvama, u sluţbama, u poslušanjima, u smirenju i Bog mira će biti sa nama. 248. 1) Dobivši dar osvećenja, postarajmo se da ga sačuvamo, naročito beţeći od telesne pohote: ona je protivna stanju blagodati, svrgava u ropstvo i donosi strašljivost; 2) njeno umrtvljavanje pruţa sve suprotno (4, 26) 1) Ja se veoma radujem kada dolazi neki Gospodnji praznik. I pravo je. Jer, ulazeći u zrenje tajinstva radi koga je ustanovljen praznik mi se prosvećujemo. Tako je i sada, na dan Uzdizanja časnog i ţivotvornog Krsta. Jer, velika je radost što smo se udostojili ne samo da vidimo, nego i da celivamo i zagrlimo drvo na kome su stajale noge Gospoda našeg Isusa Hrista, i na kome je On raspet i prolio svoju ţivotvornu Krv. Poneko se mnogo trudi da stekne mnogo propadljivog zlata. A mi odjednom imamo dar: tek što smo celivali Krst, mi smo primili prosvećenje, osvećenje i izbavljenje. Tako je blagodat brza i tako se dar vernima daje bez truda. Za ĉuvanje, pak, takve blagodati neophodan je trud molitve i bodre paţnje, naroĉito stoga što se na ono što je lako steĉeno obiĉno lako[misleno] gleda i ne ĉuva se kao što treba. Eto zbog ĉega vam i uzvikujem da se ĉuvamo od sliĉne pogreške i da poĉnemo da marljivo ĉuvamo dar. 236

Mi svoja osvećena usta ne treba da skrnavimo laţnim reĉima i sujetnim razgovorima. Mi svoje osvećene oĉi ne treba da pomraĉimo bludnim pogledima, niti da svoje obasjano srce ocrnimo skvernim sećanjima. Apostol vapije: Da ne caruje, dakle, greh

u vašemu smrtnom telu, da ga slušate u pohotama njegovim; niti dajite udove svoje grehu za oruţje nepravde; nego predajte sebe Bogu, kao oţivljeni iz mrtvih, i udove svoje Bogu za oruţje pravde. Jer greh neće vama ovladati, pošto niste pod zakonom nego pod blagodaću (Rim. 6, 1214). Vidiš li da je greh carovao u zakonu, dok nas pravda, koja se zacarila u blagodati, izbavlja od svakog greha. Jer, napisano je: Ali se opraste i posvetiste i opravdaste imenom Gospoda Isusa Xpucma u Duhom Boga našega (l. Kop. 6, 11). Uspoštujmo, molim, oĉišćenje i saĉuvajmo osvećenje. Kad smo već postali poštovani, zbog ĉega sami sebe survavamo u bešĉašće? Zašto se preko mere staramo o telu koje ćemo uskoro ostaviti u grobu? Zbog ĉega pohotnu slast smatramo prijatnošću, kada je zaista smrtonosna bolest? Slast pohote jeste Ċavolova udica i razgoreva neugasivi oganj. Pa ipak, mi ljudi stremimo ka njoj kao robovi, sami sebe predajući u plen. Ja sam slušao kako je jedan od onih koji su bili obuzeti tom strašću govorio da je bolje staviti omĉu na vrat, negoli robovati tom grehu. Jer, on kao ţestoki gospodar svome robu nareĊuje: "Idi", i on ide, "doĊi", i on dolazi, "uĉini to", i on ĉini. Na isti naĉin on svom potĉinjenom nareĊuje da ĉini i gore [stvari]: "Govori sramno", i on govori, "uĉini rĊavo", i on ĉini. Takav obiĉno stenje i trese se kao Kain: ploveći po moru on podozreva brodolom, prolazi li po pustinji - boji se da ne padne u ruke razbojnika, udari li grom - ĉini mu se da je radi njega [puklo], bljesne li munja - boji se da ga ne opali. Videći, on ne vidi i slušajući ne ĉuje, imajući rastrojena ĉula. Šta je uţasnije od takvog ţivota? Meni se ĉini da je bolje biti predan zverovima, negoli pogubnim strastima, s obzirom da od prvih gine samo telo, a od drugih i duša i telo. 2) Kod vrlinskog [ĉoveka] biva sasvim drugaĉije. Budući slobodan od greha (ne samo od slasti pohote, nego i od svake druge strasti), on se raduje i okuša zadovoljstvo u samom sebi. On caruje pravdom i nije mu strašno ni na moru, ni na kopnu budući da u njemu ţivi Bog, koga priziva u opasnim sluĉajevima: Ćeću se bojati zla, jer si ti sa mnom (Ps. 22, 4); neću se uplašiti od mnoštva naroda, koji me okolo napadaju (Ps. 3, 7); zato se nećemo uplašiti kad se zemlja zatrese, i premeste se gore u srca mora (Ps. 45, 3). Vidiš li šta znaĉi dobar ţivot? On je pravi blaţeni ţivot. Njega smo i mi dobili po Boţijoj milosti. O njemu sada treba da bude sve naše staranje i briga. Uzrevnujmo da još više napredujemo u njemu, u svemu se potĉinjavajući sa poboţnošću i na delu projavljujući svako poslušanje, smirenoumlje i duševnu ĉistotu. 249. 1) Gledajući kako se zasejavaju polja, steknimo pouku da se zasejavamo semenjem duhovnih raspoloţenja; 2) noć raste: pobrinite se da se uzdrţite od mnogog spavanja, kao i od svakog izlišnog zadovoljavanja telesnih potreba; 3) car se vratio sa pohoda; ipak, nemojte padati duhom: prebacimo na Gospoda tugu svoju (4, 27) 1) Sada je kod vreme za sejanje veštastvenog semena, tj. pšenice i drugog. Mi vidimo kako ljudi od ranog jutra ţure na to delo i do noći se neumorno trude, na svaki naĉin se starajući da dobro i dovoljno poseju za svoje godišnje telesne potrebe. Zbog ĉega, pak, mi, sejaĉi duhovne setve, spavamo i ostajemo nezasejani sa neophodnim? I kako 237

ćemo potom izdrţati veĉnu glad? I kakvo ćemo opravdanje navesti za svoju nedejstvenost? Bolje je da se probudimo iz sna i da poĉnemo da delamo još usrdnije od onih koji seju veštastveno. Ko škrto seje, škrto će u ţnjeti, a ko sa blagoslovima seje, sa blagoslovima će u ţnjeti (2. Kor. 9, 6). Šta, pak, mi da sejemo? Molitve, moljenja, iskanja, blagodarenja, veru, nadu, ljubav. Eto semena blagoĉašća. Eto ĉime se hrani duša. Na veštastvenoj ţetvi zemljoradnik strpljivo ĉeka ujutru i uveĉe da doĊe kiša. U našoj duhovnoj, pak, setvi mi sami smo gospodari kiše i rose, tj. plaĉa i skrušenosti. Pošto je delo u našoj vlasti, ja molim da sejemo mnogo i da obilno zalivamo, te će se umnoţiti porod naše pravde, kako bismo, kad nastane duhovna ţetva, mogli ruke i krilo da napunimo duhovnim snopovima, te da se udostojimo da ĉujemo: Blagoslov Gospodnji na vama (Ps. 128, 8). Blagoslovismo vas iz doma Gospodnjeg (Ps. 117, 26). Trudove plodova svojih ješćeš; blaţen si, i dobro će mu biti (Ps. 127, 2). Takva je naša reĉ o tome. 2) Hoću da vam, bratijo, napomenem da su noći kod nas poĉele da rastu po meri smanjivanja dana. Vama je poznato da bdenje isušuje telo, a da ga mnogo spavanje deblja. MeĊutim, zajedno sa debljanjem tela i strasti se hrane. Tim povodom imam nešto da vam kaţem. Šta, naime? Svaki od vas ima psalam, ima pouku, ima molitvu. Sve neka se srazmerno obavlja i sve neka bude za izgraĊivanje duše (1. Kor. 14, 26), na blagoustrojstvo duha, da vas satana ne iskuša vašim neuzdrţanjem (1. Kor. 7, 5). I ja ne govorim samo o snu, već i o hrani i piću i o svemu drugom. Jer, prekrasno je sve što je po meri, s obzirom da nas ĉuva od skretanja na jednu ili drugu stranu i od saplitanja. 3) I sada ću nešto reći. Pošto se samodrţac [car] vratio sa pohoda, u vašim srcima će se moţda podići pomisli o [smeru]kojim će poći crkvena dela, a posebno i naša. Mi o reĉenome imamo rukovodstvo Pisma: Prenesi na Gospoda brigu svoju (Ps. 54, 23) i On će uĉiniti. Ako je Bog s nama, ko će protiv nas (Rim. 8, 31). Prošlih godina je On ĉuvao naš ţivot i izbavljao nas od raznih iskušenja i skorbi. Mi se nadamo da će nas i ubuduće ĉuvati. Mi samo treba da ţivimo dostojno JevanĎelja, da imamo nebeski ţivot i da smo na zemlji kao stranci i došljaci. Jer, ko je od onih koji su odvajkada ušli u ovdašnji ţivot ostao u njemu zasvagda? Nisu li svi koji su došli opet izašli kao iz strane zemlje? Jer, naše ovdašnje prebivanje jeste stranstvovanje, a naš istinski boravak i nasleĊe jeste u drugom ţivotu. Preselivši se u njega, neka bismo se udostojili da sa svima svetima postanemo naslednici Carstva nebeskog. 250. 1) On ukazuje na veliko dobro obnavljanja ţivota u Hristu Isusu; 2) kakvo je naznačenje tri sile duše i kako ih je iskvario pad; 3) on priziva da se ispravno deluje svim silama [duše] i da se čuva blagorodstvo kojim smo u Gospodu oblagoroĎeni; 4) on zaključuje: "Tako su dejstvovali oci, tako dejstvujmo i mi" (4, 30) 1) Gospod naš Isus Hristos ima veliko i neizrecivo ĉovekoljublje prema nama. On ne samo da je došavši blagovestio mir nama koji smo daleko i onima koji su blizu (Ef. 2, 17), po napisanom, već je i, uzišavši na nebesa, ostavio svete apostole da nam sliĉno blagoveste, po pisanju blaţenog Pavla: Molimo u ime Hristovo - pomirite se sa Bogom. Jer

Njega, koji nije znao greha, uĉini grehom nas radi, da mi postanemo pravda Boţija u Njemu (2. Kor. 5, 20-21). Eto bezmernog staranja o nama. Eto neizrecivog ĉovekoljublja. Njega, koji nije znao greha, uĉini grehom nas radi. Kako i na koji naĉin? On ne govori o grehu kao bezakonom delu koje se sa pravom osuĊuje. Nikako. Jer, On greha ne uĉini, niti 238

se naĊe prevara u ustima njegovim (1. Pt. 2, 22). [On hoće da kaţe] da se On obukao u našu prirodu koja je povreĊena grehom da bi nemoći naše uzeo i bolesti poneo (Mt. 8, 17), da bi se za nas raspeo i podvrgao se najsramnijoj smrti. Eto šta znaĉi: Njega... uĉini grehom nas radi. Radi ĉega? Da mi postanemo pravda Boţija u Njemu. Kako? Kroz

izbavljenje od greha koji je dostojan osude i kroz ţivot i kretanje u Njemu. Zbog toga [apostol] navodi: A saraĊujući s Njim, molimo vas da ne primite uzalud blagodat Boţiju (2. Kor. 6, 1). Vidite li kako [nas] uverava i ubeĊuje. Šta znaĉi: Da ne primite uzalud blagodat Boţiju. Znaĉi da mi ne treba da se vraćamo nazad, da se ne predajemo strastima od kojih smo se odrekli i da ne narušavamo zavete koje smo dali pred Bogom i anĊelima kao svedocima. Nego šta? Da hodimo u novom ţivotu (Rim. 6, 4), u ĉistom, neporoĉnom, vrlinskom i nebeskom ţivotu. 2) Došavši dovde, hteo bih da vam pokaţem jednu skrivenu silu reĉi. O ĉemu se radi? Ljudska duša ima tri sile: slovesnu, razdraţajnu i ţelateljnu. Delo slovesne sile je da veruje u Svetu Trojicu. Delo razdraţajne sile je da se gnevi na zmiju kušaĉa i da ga ne pušta u blizinu. Delo, pak, ţelateljne sile jeda ţeli i voli Boga koji nas je stvorio. Izmenivši, pak, i preokrenuvši duševne sile, Ċavo je preko njih poĉeo da nam sprema propast. Kako? On je ţelateljnu silu kod našeg praoca sablaznio na okušanje zabranjenog, razdraţajnu silu je kod Kaina pobudio na ubistvo brata Avelja i slovesnom silom je ĉoveĉanstvo zaveo na idolopoklonstvo. Eto kakav je naĉin delovanja zavidljivog neprijatelja našeg. 3) Mi, pak, treba da ostanemo u onome u ĉemu smo stvoreni: svima trima silama mi treba da se utvrĊujemo u dobru i da se ukrašavamo Duhom, ne dozvoljavajući da izgubimo blagorodstvo kojim nas je oblagorodio Gospod, usinovljujući nas Bogu i Ocu. JevanĎelje govori: A onima koji ga primiše dade vlast da budu ĉeda Boţija (Jn. 1, 12). Pošto smo postali ĉeda Boţija, nemojmo dopustiti da postanemo deca gneva. Pošto smo imenovani naslednicima Boţijim, nemojmo dozvoliti da postanemo naslednici neugasivog ognja. Pošto smo priznati za udove Hristove, nemojmo od sebe naĉini udove bludnice. Nemojmo se obazirati na svet i na ono što je u svetu. Nemojmo okretati oĉi na lepotu sadašnjeg ţivota, koja je sujetna i brzoprolazna. Pretpostavimo da smo se nasitili zadovoljenjem pohote tela i krvi: MeĊutim, kakva je korist u krvi mojoj, kada budem silazio u propast (Ps. 29, 10). Pogledajmo u grobove i uvidimo ĉime završava pohotna slast. Pretpostavimo da smo okruţeni imanjima i novcem. I šta? Nismo li nagi ušli u svet? Nagi ćemo i izići iz njega, ne noseći ništa osim ispravnih ili rĊavih dela. Stoga sveti David i vapije: Jedno molih od Gospoda, i to traţah: da ţivim u domu Gospodnjem sve dane ţivota moga, da gledam krasotu Gospodnju i da posećujem hram sveti Njegov (Ps. 26, 4). 4) Eto blaţenog ţivota. Eto dobrog udela koji su izabrali sveti oci naši, kao i blaţeni ispovednik Pavle, koga sada pominjemo. Mi smo nešto malo ĉuli o vrsti i veliĉini njegovih borbi i podviga. Podraţavajući njega, i mi usrdno produţimo napore našeg podviţništva i podnosimo teret gonjenja koga smo se udostojili, ne odstupajući od uobiĉajenih naših delanja. Neumorno hodimo svojim putem. Ukoliko se i spotaknemo, poţurimo da ustanemo, savlaĊujući neprijatelja svog Ċavola kako bismo i mi dobili venac pravde sa svima svetima u Hristu Isusu, Gospodu našem. 251. 1) On od svoje bolesti prelazi na misao o smrti i od stradanja u bolesti - na večne muke; 2) on priča kako su se u dosadašnjem gonjenju jedni proslavili, a 239

drugi posramili i sasvim izgubili; 3) drugima on upućuje reč ţalosti, izobličenja i zastrašivanja posledicama (4, 31) 1) Ja sam bio bolestan i vašim molitvama sam opet ozdravio. MeĊutim, dokle ćemo se mi na taj naĉin vraćati zdravlju? Naravno, doći će smrtni ĉas kada više neće biti mesta za takvo vraćanje. Doći će on i odvojiće me od vas: on će me poslati odavde na drugu stranu. Ipak, vi zbog toga ne treba da pomišljate o sirotanstvu. Naime, ne laţe Onaj koji je rekao: Neću vas ostaviti sirotne (Jn, 14, 18), i: Evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka veka (Mt. 28, 20). Osim toga, mi ćemo se ugledati onoga dana. Samo kada bi bilo moguće reći [da ćemo se videti] u neizrecivoj radosti i beskrajnom ţivotu. Šta sam, pak, prepatio za vreme bolesti vi znate. Obuzet jezom, ja sam se podvrgao nepodnošljivoj drhtavici, da bih uskoro bio obuzet palećom vrućicom ĉitavog dana. Stradajući, ja sam tada pomislio neće li tako i u budućem veku od muka u tartaru prevoditi u geenu ognjenu, s obzirom da će bedni ĉovek biti osuĊen na dve (ili i više) muka. I bilo da će se ĉovek podvrći jednoj ili dvema mukama, već iz sadašnjih stradanja se moţe zakljuĉiti da je neizdrţiv gnev Boţiji prema grešnicima. Obuzevši se strahom i trepetom, mi stoga treba na svaki naĉin da se potrudimo da ne upadnemo u one neizdrţljive muke. 2) Eto, i sadašnje gonjenje je za pojedine posluţilo kao povod za projavljivanje vrlina, usled ĉega su prosijali kao svetila vasioni, drţeći reĉi ţivota na moju pohvalu, ako bih mogao da kaţem, za dan Hristov (Fil. 2, 1516). Koliko su dobra oni uĉinili? I kakvo su savršenstvo dostigli? Oni su se sami spasli i[druge] spasavaju. Postavši opitni kroz trpljenje iskušenja i oĉistivši se kao zlato u topionici kroz izgaranje u ognju skorbi i stradanja, oni i druge privlaĉe [stradanju], postavši spasitelji mnogih - i svojih, i tuĊih. Za druge, uostalom malobrojne, pak, gonjenje beše povod za rĊava dela zbog njihovog samovoljnog ţivota, koji nije bio obuzdavan zakonom poslušanja i koji im je ostavljao slobodu da vrše svoja stidna [dela]. Stoga je za njih veoma umesno reći reĉima Pisma: Potamne kao ĉaĊ izgled njihov (Plaĉ. 4, 8). 3) Takvim ću i ja zavapiti: "Sinovi bezakonja, vi ste ostavili Gospoda, izmenili zakone monaškog ţivota i ne umete pravo da hodite, već se kao hromi klatite tamo amo. Vi ste se odvojili od svojih saputnika i postali ţenoljubivi. Jedni od vas ţive usamljeni, a drugi uzimaju robove ili se ĉak upuštaju u trgovinu, pobuĊivani srebroljubljem. Vas ne plaši ni proroĉko karanje, ni apostolska opomena, ni saveti moga smirenja. Jedan od [vas] je, zarobljen lepotom, skliznuo u otimaĉinu i ĉak u odricanje od Boga. Šta ĉiniš, nesretni sine pogibli? Koliko puta si pevao: Kuda ću poći od Duha tvoga, i od lica tvoga gde ću pobeći (Ps. 138, 7). Ili hoćeš, potpuno zaveden, da se udruţiš sa zmijom koja je prelestila Evu i koja je zajedno sa njom iz raja izagnala našeg praoca Adama? Ne misliš li da se još odrekneš Hrista, sa kojim si se sjedinio kroz zavet devstvenosti, te da se spojiš sa grehom, kroz koji je smrt ušla u svet? Zar ne ĉuješ šta uzvikuje JevanĎelje o onima koji postupaju na takav naĉin: Crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi (Mk. 9, 44). Zar ne obraćaš paţnju na ono što govori apostol: A bludnicima i preljubnicima sudiće Bog (Jev. 13, 4) Šta stiĉeš vršenjem greha? Zar ne stiĉeš mrak i ubod srca maĉem? Zar se ne survavaš u dubinu oĉajanja? Zar ne dobijaš samog satanu, koji te sada, kao nekada Judu, prinuĊava da se uhvatiš za omĉu? Otrezni se, pomraĉeni. Beţi od smrtne zamke, izgubljeni. Nemoj dozvoliti da se zapetljaš u adsku zamku, koja bi te prinudila da ovde ţiviš Kainovim ţivotom, stenjući, tresući se i beţeći od svakog poznatog lica, dok bi u budućem ţivotu bio osuĊen na geenu ognjenu, tj. kada doĊe Gospod... da se proslavi u svetima svojim i pokaţe se divan u svima (2. Sol. 1, 10) koji su verno hodili u zapovestima Njegovim. On će njima dati dostojne nagrade, a protivnike će poslati u beskrajne muke koje su im pripremljene". 240

252. 1) Bogojavljenje na um privodi veličinu dobara od dolaska Gospodnjeg na zemlju u telu; 2) šta ćemo mi uzvratiti - mi dajemo svoj ţivot u krstonosnim podvizima i sadašnje ispovedništvo pred ikonoborcima; samo istrajmo čvrsto i u jednom i u drugom (4, 32) 1) Eto, pribliţava se praznik Bogojavljenja. Dan radosti je pred vratima, zaista velike radosti, kakve nije bilo od veka. Jer, Sin Boţiji nam dolazi nishodeći nam kroz roĊenje od Djeve i liĉno nam se javljajući, a ne više kroz zagonetke i simvole, kao što su ga viĊali starozavetni oci. Ništa blaţenije se nije desilo u svim pokolenjima i ni jedno ĉudo Boţije od veka nije bilo divnije. Stoga anĊeli blagoveste o tajni koja se izvršila, zvezda ukazuje da se na zemlji rodio Prenebeski, pastiri ţure da ugledaju spasenje koje im je blagovešteno, mudraci nose carske poklone i peva se neobiĉno nova pesma o neobiĉno novom delu Boţijem, kojim se Bog na visini proslavlja i na zemlji širi mir. Apostol svedoĉi:

Jer On je mir naš, koji i jedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, ukinuvši telom svojim zakon sa njegovim zapovestima i propisima, da oba sazda u samome sebi u jednoga novoga ĉoveka, stvarajući mir; i da pomiri sa Bogom i jedne, i druge ujednom telu krstom, ubivši neprijateljstvo na njemu (Ef. 2, 1416). Reĉeno su od veka hteli da vide proroci i pravednici, ali nisu videli osim u veri. Mi, pak, i sagledasmo i ruke naše opipaše Njega, po pisanome. Videli smo... i objavljujemo o Slovu ţivota: Ţivot se javi(1. Jn. 1, 1-2) i mi primismo usinovljenje. 2) No, šta ćemo uzvratiti Gospodu za sve što nam je dao (Ps. 115, 3). PredupreĊujući odgovor, sveti David je uzviknuo: Ĉašu spasenja primiću i ime Gospodnje prizvaću (Ps. 115, 4). I mi se, bratijo, radujmo što smo se udostojili da uzvratimo Gospodu za sve što nam je dao. Kakvo je to uzvraćanje? Krstonosni ţivot koji smo prihvatili i ispovedništvo u kome stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Boţije (Rim. 5, 2). I reĉeno treba da praznujemo kroz ĉitav ţivot, a ne samo jedan dan. Oni koji se upravljaju telom i nalaze se u plenu strasti ne mogu da praznuju, ĉak i ako liĉe na one koji praznuju, budući da su robovi strasti i prodani grehu, kao što je napisano: Svaki koji ĉini greh rob je grehu. A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek (Jn. 8, 3435). Mi smo se udostojili da se nazovemo sinovima po blagodati, usled ĉega ćemo u kući ostati vavek samo ako prvobitnu vepy do kraja ĉvrsto odrţimo (Jev. 3, 14). Ukrepljivani Duhom Svetim, stojmo, dakle, u našem monaškom ĉinu i starajmo se jedan o drugome u podsticanju na ljubavi dobra dela (Jev. 10, 24), u poslušanju, smirenju, krotosti i u svim drugim prekrasnim staranjima, ne slabeći u svojoj rešenosti, već dodajući usrĊe na usrĊe, utoliko više što vidimo da se pribliţava dan Gospodnji. Jer, pribliţava se veliki i slavni dan u kome će Sudija svih da se otkriveno javi i bude viĊen u slavi u kojoj su ga videli apostoli pri Boţanstvenom Preobraţenju, svakome dajući po delima njegovim. Neka bismo i mi sa svima svetima videli kako sa blagoprijatnim licem gleda na nas i kako nas prima u Carstvo svoje nebesko. 253. 1) Izrailju koji stranstvovaše u pustinji beše obećan pokoj; meĎutim, nisu svi ušli u njega; i nama je obećan pokoj; ali moţe se desiti da ne uĎemo svi u njega; 2) šta da radimo da bismo ušli - ne treba da postupamo kao što su oni postupali (4, 34) 241

1) Eto prelazimo iz godine u godinu, iz jednog vremena godine u drugo, od praznika ka prazniku i nema nikakvog zaustavljanja u ovom ţivotu. Svakako, mi ćemo morati doći i do njegovog kraja i preći u pokoj svoj. Napisano je: Jer ko je ušao u odmor Njegov i sam je poĉinuo od dela svojih, kao i Bog od svojih (Jev. 4, 10). O kakvom se pokoju radi? O Carstvu nebeskom, na koje nas apostol podstiĉe, govoreći: Postarajmo se, dakle, da uĊemo u taj poĉinak, da ne bi ko nao no istom primeru nepokornosti (Jev. 4, 11). Šta onhoće da kaţe? Bog je Izrailjcima obećao da će ih uvesti u obećanu zemlju. Oni, meĊutim, nisu ušli stoga što su se pokazali kao nepokorni i ogorĉili ga. Ni mi, dakle, nikada nećemo ući u Carstvo nebesko ukoliko smo nepokorni Njegovim zapovestima. Gospod govori: Ĉetrdeset godina negodovah naraštaju onom, i rekoh: Vazda se zabluĊuju srcem

(svojim), i oni ne poznaše puteve moje, tako se zakleh u gnevu svome: Neće ući u pokoj moj (Ps. 94, 1011). Tako je bilo kod njih. Kod nas se, pak, pokornost od svakog oĉekuje

tokom ĉitavog ţivota, a ne samo ĉetrdeset godina. Ukoliko se ne postaramo da ispunimo sve zapovesti, Bog i za nas moţe reći:Neće ući u pokoj moj. Kosti onih koji nisu ušli pale su u pustinji. Ukoliko ni mi ne uĊemo, i naša tela i duše će biti baĉeni u geenu ognjenu. I ta kazna će biti neuporedivo teţa, budući daje napisano: Kad neko prestupi Zakon Mojcujev,

no iskazu dva ili tri svedoka, ima da umre bez milosti; zamislite koliko će sada teţu kaznu zasluţiti onaj koji gazi Sina Boţijega, i Krv Zaveta kojom je osvećen za nesvetu drţi, i Duha blagodati vreĊa (Jev. 10, 28-29).

2) Koji uzrok je njima pregradio ulazak? Neverje, roptanje, hula, protivreĉenje, ogorĉenost, gordost, blud. Eto šta ih je pogubilo. Beţimo i mi od tih strasti kao od ognja, verujući obećanjima Boţijim, budući da je moćan da ispuni ono što je obećao. Nemojmo roptati (up. 1. Kop. 10, 10), ni huliti, niti se ogorĉavati, ni protivreĉiti. Budimo meĊu sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio nama (EF. 4, 32), svagda noseći na telu umiranje Gospoda Isusa (2. Kor. 4, 10) i uvek budući gotovi na smrt za Gospoda. Svagda se obnavljajmo molitvama, moljenjima, suzama, zrenjima nebeskih viĊenja. Ţiveći na taj naĉin mi nećemo ući u zemlju kojom teĉe med i mleko, kao drevni, već u zemlju krotkih, gde je izvor ţivota i besmrtnosti, gde je krasota nebeskog Jerusalima, gde je radost i veselje, gde je blistanje blaţene i ţivonaĉelne Trojice... 254. 1) Devstvenost je iznad bračnog ţivota; 2) blagodareći Bogu što nas je udostojio tog zvanja, pazimo da ne padnemo; 3) koje ćemo sredstvo upotrebiti borbu i pobedu višeg nad niţim, čemu su usmereni svi naši podvizi; 4) dodaću joj jednu reč: vratio se brat Memnon; primite ga sa bratskom ljubavlju, kao što je u priči otac primio sina koji je bio otišao od njega (4, 35) 1) Takmiĉari se na trkalištima sastaju jednom godišnje na kratko vreme, a potom se natecanje završava: pobednici i pobeĊeni, kao i gledaoci se razilaze. Oni, pak, koji su na poprištu devstvenosti ne hode jedan dan, već ĉitav ţivot. Njihov put i njihovo hoĊenje po njemu su nevidljivi, kao što je nevidljiva i borba koju imaju sa nevidljivim neprijateljima. Devstvenost je najviša vrlina, koja doseţe do samih nebesa. Ljudi se po naĉinu ţivota dele na dve [grupe]: na one koji ţive braĉno i na one koji ţive bezbraĉno. Oni koji ţive braĉnim [ţivotom] sastavljaju donji svet, a bezbraĉni ispunjavaju gornji svet. Jedni podleţu robovanju truleţnosti, a drugi se udostojavaju da blistaju netruleţnošću. Onaj ko bi video ĉoveka sa krilima sa pravom bi se zadivio, s obzirom da vidi izgled i ĉoveka i anĊela. Sliĉno ioni koji podviţniĉki ĉuvaju devstvenost predstavljaju neko ĉudesno viĊenje i za anĊele i za 242

ljude. Jer, oni su i u telu i iznad tela, u svetu i iznad sveta. Za onoga, naime, ko se odriĉe od sveta kaţu da je izabrao nadsvetski naĉin ţivota. I Gospod u JevanĎelju kaţe: Jer ima

uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili Carstva radi nebeskoga. Ko moţe primiti, neka primi (Mt. 19, 12). Vidite li da je za mnoge taj dar nesmestiv. On je ostavljen

samo za one koji se raspinju naĉinom svog ţivota. 2) Radujmo se i saradujmo se meĊusobno, blagodarimo i bezmerno zahvaljujmo što smo po Boţijem ĉovekoljublju prizvani da tako veliko zvanje, kojim se Bog proslavlja i kome se ljudi dive. Osim toga, trudimo se da vodimo što paţljiviji ţivot, s obzirom da su mnogi padali sa takve visine i u davna vremena, i danas. Jedni su se bili naduli prevaznošenjem, drugi su bili poraţeni nemarnošću i neradom, što dušu privodi u pogibao. 3) Koje je sredstvo kojim se izbavljamo od reĉenoga? Ptica u svom letu nalazi sredstvo da se izbavi od bede. Jer, osetivši blizinu lovca, ona rastavlja krila i preleće na drugo mesto, izbegavajući ulovljavanje. I mi kada pristupi lovac duša naših, tj. Ċavo treba da, okriljeni duhom, zrenjem poletimo gore, traţeći ono što je gore... i misleći o onome što je gore (Kol. 3, 12). Ukoliko nam predlaţe pohotnu slast, mi treba da se postidimo blagorodstva duše. Ukoliko pokreće dejstvo greha, mi svom mišlju treba da zamislimo strogost suda. Suprotstavljajući jedno drugom i pomisli odbijajući pomislima, mi ćemo se spasti od pogubnika. A kakav je venac podviga? Za telesne borce postoji truleţni venac, a za nas - netruleţni. Oni imaju privremenu radost, a mi - veĉno veselje. I blaţeni smo mi ako smelo pouzdanje i nadu kojom se hvalimo do kraja nepokolebivo odrţimo (Jev. 3, 6). Stoga molim da istrajemo u molitvama i moljenjima, u skrušenosti i suzama, u smirenoumlju, poslušanju, ispovedništvu i u drugim podviţniĉkim delanjima, te da, uz Boţiju pomoć, odnesemo pobedu nad neprijateljem. O tome je dovoljno. 4) Sada [recimo] nešto o bratu Memnonu. On se nekako povratio i vratio, usled ĉega treba da ga primimo, kako, , . ne bi bio savladan od prevelike ţalosti (2. Kor. 2, 7). Hoću ipak da vam kaţem da je svaki koji ĉini greh ne samo rob... grehu (Jn. 8, 34), po reĉi Gospodnjoj, već i mrzak ljubiteljima vrline. Oni bi se ĉak i postideli da ga celivaju kako se ne bi okaljali njegovim grehom. MeĊutim, pošto ni Gospod naš Isus Hristos nije odbacio bludnog sina koji se vratio, pošto je sve rasuo sa bludnicama, ni mi nećemo odbiti ovog brata, već ćemo ga druţeljubivo primiti i sa blagodarnošću se razveseliti se zbog njegovog povratka, moleći se za njegovo spasenje. Ispunjavajući zapovest kao uĉenici Gospoda Spasa našeg, mi ćemo biti dostojni da nasledimo Carstvo nebesko. 255. 1) Koliko je kod nas bratije skončalo u izgnanstvu za ikonopoštovanje i od muka; oni su svedoci istine Pravoslavlja; jeretici ništa slično nemaju, budući da osećaju da im osnove nisu čvrste; mi smo, pak, nazidani na temelju apostola i proroka; 2) za spasenje je nama neophodno jedino da na tom temelju zidamo zlato i srebro, i drago kamenje, tj. svet i neporočni ţivot, čisteći se pokajanjem čim se desi da sagrešimo u bilo čemu (4, 36) 1) Poĉinuo je brat naš Teodul. On beše jedan od boljih: po poslušanju iskusan i po ispovedništvu ĉvrst. On je primio rane za Hrista, te je u tamnici i u izgnanju okonĉao ţivot. Šta moţe biti radosnije od reĉenoga? Mnogo naše bratije (preko sto njih) su bili prognani na [razna] mesta i, zasijavši poput zvezda, ostavili svoja sveštena tela kao svedoĉanstvo Pravoslavlja onima koji sada ţive i potonjim rodovima. I ja ne govorim samo o našem 243

bratstvu, nego i o bratiji iz drugih manastira, koji su svoj ţivot završili u izgnanstvu. Eto najvećeg utvrĊenja Crkve Boţije. Ona ima oblak svedoka o poklonjenju ikoni Gospoda našeg Isusa Hrista, Preĉiste Bogorodice i svih svetih Njegovih. Ĉak i kad ništa drugo ne bismo imali u rukama, reĉeno bi bilo dovoljno za dokazivanje istine onima kojima imaju um. Neka se postide protivnici, tj. inoslavni. Jer, ko je od njih, boreći se za svoju veru, bilo kada podneo takva stradanja? Niko i nikada. Oni sliĉno ţivotinjama u noći svoje jeresi caruju i bivaju smeli. MeĊutim, kada se pojavi svetlost dana i kada kao Danica zasija Pravoslavlje, oni se skrivaju u jazbine svog lukavog mudrovanja. I neka plutaju pri svetlosti svog ognja, koji su sami zaţegli. Mi, pak, koji smo nazidani na temelju apostola i proroka i bogonosnih otaca naših, ostanimo tvrdo ukorenjeni i ubuduće, ni malo se ne kolebajući ljudskim zastrašivanjem. 2) Po apostolskoj zapovesti, nama za sticanje spasenja predstoji da, na osnovi naše prave vere, zidamo zlato, srebro i drago kamenje, a ne drva, seno i slamu (up. 1. Kop. 3, 12), tj. hranu za oganj. Onoga ko je na taj naĉin utvrĊen, ništa ne moţe pokolebati u njegovoj veri u Gospoda. Napisano je: Hristos nas je iskupio od prokletstva zakona postavši za nas prokletstvo (Gal. 3, 13). Nemojmo dopustiti da opet potpadnemo pod prokletstvo. Hristos nas je omio u Krvi svojoj, banji preporoda i obnovljenja Duhom Svetim. Nemojmo dozvoliti sebi da se ponovo vratimo sramnim delima, od kojih smo se odrekli. Ukoliko ne uĉinimo tako, moţe se desiti da nam u dan svog otkrivanja kaţe: "Ja sam vas uĉinio svojim satelesnicima, a vi ste moje udove uĉinili udovima bludnice; ja sam vas omio od grehova vaših, tako da nemate ni mrlje ni bore, ili što tome sliĉno (Ef. 5, 27), a vi ste se opet obloţili smradom strasti i ocrnili sa prljavštinom grehova; ja sam vas obilno ispunio umnom svetlošću kroz Duha Svetoga, a vi ste svoj um naĉinili staništem besnih strasti; ja sam vas uĉinio sanaslednicima veĉnih dobara, a vi ste izabrali da budete sanaslednici mog protivnika: Idite od mene prokleti, u oganj veĉni koji je pripremljen Ċavolu i anĊelima njegovim (Mt. 25, 41)". Neka mi nikada ne bismo ĉuli taj strašni glas, niti okusili takav neizdrţljivi gnev. Stoga sa svakom revnošću uzrevnujmo da steknemo ĉistotu, suze i srdaĉnu skrušenost, ispunjavajući svoja poslušanja bez roptanja. Budimo bodri na delu Boţijem danonoćno kako neprijatelj, prokravši se, ne bi progutao nepaţljivu dušu. Zamke zmije se jedva izbegavaju pri budnosti. Pri spavanju, da li će se one izbeći? MeĊutim, neko će reći: "Naša priroda je pala i nemoćna". Ja sam sa tim saglasan i nalazim se u istoj prirodi. Ipak, evo šta molim: ĉim se desi nešto [što je izraz nemoći], neka se odmah javi pokajanje, ispovedanje, skrušenost srca i ţivo stremljenje ka vaspostavljanju ranijeg dobrog stanja. Tako dejstvujući svakodnevno, mi ćemo dostići ono što ištemo. Dostigavši, pak, ono što ištemo, mi ćemo se udostojiti da ĉujemo i ţeljeni glas: Hodite [blagosloveni]... , i postati naslednici Carstva nebeskog. 256. 1) Praznike treba praznovati sa duhovnom utehom; 2) praznici prolaze, a i čitav ţivot će proći, što ne treba da zaboravljamo, već da uvek budemo gotovi za ishod; 3) za njega treba da ureĎujemo svoj ţivot po spoljašnjem i još više unutrašnjem čoveku; 4) mi ne treba da odstupamo ni od čega neophodnog (4, 37) 1) Prošli su praznici i Boţića i Krštenja Gospodnjeg [tj. Bogojavljenja], koje smo praznovali u ĉast Gospoda Boga našeg u ovakvoj krajnosti [tj. u izgnanstvu]. Nemojmo, meĊutim, biti ţalosni zbog toga, već se vrlo radujmo što za Onoga, koji je radi 244

nas sebe ponizio uzevši obliĉje sluge (Fil, 2, 7), mi trpimo izgnanstvo i ţivimo u tuĊoj zemlji. Jer, praznovati upravo znaĉi prilepljivati se uz Boga kroz udaljavanje od veštastvenog i bespristrasnost prema svetu i svemu svetskome. Jer, šta ćemo reći o onima koji ţive u pustinjama, gorama i provalijama zemaljskim? Zar oni ne praznuju? Oni još bolje od drugih praznuju u svom bezmeteţju. Oni praznuju uzvišenije i bogopriliĉnije od onih koji imaju mogućnosti da praznike provode u utehama, pirovima, jelima i piću, zaboravljajući da sami sebe varaju. Njih stoga i Pismo oplakuje, govoreći: NaslaĊivaste se na zemlji, i ţiveste raskalašno; uhraniste srca vaša, kao na dan zaklanja (Jak. 5, 5). Jer, takvi su postali sliĉni svinjama koje su spremne za zaklanje: Njihov bog je trbuh, i slava u sramoti njihovoj (Fil. 3, 19). Prema tome, praznici se bolje praznuju ukoliko pazimo na sebe i ukoliko provodimo ţivot koji je dostojan našeg zvanja i ispovedanja Hrista. 2) Nemojmo, meĊutim, ispuštati iz vida da dani naši beţe kao na konjima, dok vreme, kao nekakav toĉak koji se okreće, jedne uvodi u ţivot kroz roĊenje, a druge izvodi odavde kroz smrt. I ona ih ne izvodi samo u jednom uzrastu i ne samo u jednakoj pravovremenosti, već i starce pre mladih, i mlade pre staraca, i oĉeve pre dece, i decu pre oĉeva, a ponekad i mnoge ljude zajedno svakog uzrasta. Tako je blagovoleo da ustanovi Bog kako bismo se mi, usled neizvesnosti smrtnog ĉasa, svakog ĉasa pripremali za ishod. Budimo trezvoumni i bodri kako nas smrt ne bi, došavši neoĉekivano, našla nespremne. Jer, tada ćemo se raskajati, premda bez koristi i ploda. Zar ne znate da sam prethodnih dana ja neoĉekivano pao u bolest? I umalo se duša mojanije uselila u ad. I premda sam se sada popravio, ipak ne za svagda. Jer, svakako mi, ostarelom, već predstoji da vas ostavim i preselim se ka ocima i braći mojoj. Molite se da se reĉeno desi u mojoj punoj svesti u Hristu i u savršenom oĉišćenju savesti za sav moj ţivot. Pošto su me obuzele muke u bolesti, ja sam pomišljao i govorio sam sebi: "Kada je ova muka [teška], kakva će tek biti u budućem veku? I kad mi ne podnosimo tri ili ĉetiri dana stradanja, kako ćemo pretrpeti veĉne muke". 3) Ja vam savetujem da o reĉenome i vi razmišljate, te da svagda o njemu razmišljajući ţivite paţljivo. Po spoljašnjem ĉoveku [ţivite] sa svakom poboţnošću, smirenoumljem, trudoljubljem i trpljenjem, a no unutrašnjem - sa ĉuvanjem srca i sa [nastojanjem] da vam velika, lukava i zla zmija ne našaptava [zle pomisli] i ne napada vas, kako od hrama Boţijeg ne biste pravili obitalište strasti. Na svaki naĉin se starajte da se pokaţete ĉisti pred Gospodom, još ovde, pre budućeg veka, poĉevši da ţivite blaţenim ţivotom. Jer, šta je blaţenije od ţivota sa ĉistim srcem i u miru sa Bogom. Reĉeno, uostalom, nije moguće ukoliko ne prethode napori, molitve, suze, skrušenost, revnost, gorenje duha. I pri svemu tome, neprijatelj ne prestaje da nas napada i da u nama raspaljuje iznenadnu, neoĉekivanu i nevidljivu borbu. Nju on pokreće stoga što vidi da se staramo da uziĊemo na nebesa i da se udostojimo neizrecive radosti. 4) MeĊutim, stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8, 18). Stoga se sa svom usrdnošću i sa svom krepošću vere i nade podvizavajmo u voĊenju borbe kako bismo razrušili sve zamke demonske. Mi treba da podraţavamo takmiĉare na trkalištu koji se napreţu da trĉe. Oni se pri kraju trke zadišu i dospevaju veoma blizu nesvestice. Ipak, kod njih je trka kratka i venac truleţan, dok kod nas bitka traje celog ţivota, usled ĉega je i venac netruleţan, kao što su i sve druge nagrade veĉne. Neka bismo ih mi i dobili blagodaću i ĉovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista.

245

257. 1) Treba da podraţavamo svete oce; meĎutim, podraţavaj one koji su istog roda ţivota sa tobom, inače će proizaći šteta; 2) potom on navodi primere; 3) nemoj se prihvatati onoga što nije tvoje; ukoliko si kinovijat - podraţavaj kinovijate; potom ukazuje na lica; 4) pustinja pripada pustinjacima, a ti trpi opšteţiteljne teškoće, kao i ja (4, 38) 1) Ĉitajući ţitija otaca naših i razmatrajući ih, mi se divimo. I pravo je. Jer, zaista su divni oci naši budući da su u telu ţiveli anĊelopodobno sa svim bestrašćem i ugodili Bogu. MeĊutim, mi ne treba samo da im se divimo, već i da ih podraţavamo prema mogućnostima. Uostalom, treba da ih podraţavamo sa rasuĊivanjem, tj. konovijat kinovijata, bezmeteţnik bezmeteţnika, pustinjak - pustinjaka, iguman - igumana. Jer, kakva je korist da podraţavamo onoga ko ne vodi isti naĉin ţivota sa nama. Jer, mi ne samo da ne bismo imali nikakve koristi, već bismo oĉigledni imali i štete. Mnogi su iz navodnog bogoljublja ostavljali svoj naĉin ţivota, ustremljavajući se ka drugome. Ipak, oni su samo svoj izgubili, dok ţeljeni nisu stekli. 2) Kao dokaz reĉenoga setićemo se onoga što se desilo u našem rodu, ostavljajući drevna kazivanja. Kakvu je korist pojcu donelo penjanje na stub? Nisu li ga sneli u izvansebnosti? I sada on nije ni kinovijat, ni stubnik. Kakvu je korist doneo stub i izvesnome Sapritu? Nije li on sa njega sišao radi Pravoslavlja, da bi potom pao u jeres i postao izdajnik, te je sada najţešći meĊu progoniteljima? No, pogledajmo i na naše bratstvo. Naš Petar je ostareo u poslušništvu i dobro u njemu napredovao. Potom je otišao u pustinju vuĉen poboţnošću? Kako se, meĊutim, vratio odande i kakav je kraj imao znate i sami jer ste videli svojim oĉima. Nije li i Amfilohije, koji još ţivi, najpre postao stubnik, potom zatvornik, da bi sada sramno lutao tamo amo. 3) Sve reĉeno je bilo i dešava se po Ċavolskom iskušenju koje navodi da se borimo za tuĊe, kako bismo i svoje izgubili. Stoga apostol vapije: Svaki, braćo, u ĉemu je prizvan u onome neka ostane pred Bogom (1. Kor. 7, 24). Ako si prizvan kao bezmeteţnik, ti nemaš šta da razmišljaš o opšteţiću. Ako si prizvan kao kinovijat, ti nemaš šta da nagaĊaš o bezmeteţju. Neka svako u svom ĉinu ugaĊa Gospodu. Svako u svom ĉinu ima primere po kojima treba da ureĊuje svoj ţivot. Ti podraţavaj one koji su prosijali u opšteţiću. Koje, dakle? Ne samo drevne svetitelje, nego i one koji su u našem bratstvu bili i jesu. Podraţavaj blaţenog Domentijana, ĉija je vera ognjena. Podraţavaj blaţenog Zosimu, ĉije je poslušanje nelicemerno. Podraţavaj blaţenog Marka, koji je, primajući uvrede i bešĉašća kao poĉast, umeo da svoje stanje saĉuva nepokolebivim. Podraţavaj Terentija, koji se, sluţeći bolesnicima u kuhinji, nikada nije predavao malodušnosti, niti uklanjao od truda, već se nije slagao da preĊe na drugo poslušanje kada su mu nudili. On je pretpostavljao da se zlopati na starom poslušanju. Podraţavaj i drugu mnogu bratiju, koji su izuzetni u svojim poslušanjima i ĉija imena se nalaze u knjizi ţivih. Eto koga da podraţavaš, a ne pustinjake. 4) Neka pustinja i gore ostanu za avu Joanikija i njemu sliĉne. Ti zavoli poslušanje i odsecanje svoje volje. On u sadašnje vreme ne trpi gonjenje, a ti si gonjen za pravdu. On nije zakljuĉan u tamnicu, a ti prebivaš u tamnici radi Gospoda. On nije tuĉen, a ti si pretrpeo udarce za Hrista. Sve što si ti pretrpeo jeste neuporedivo više od spokojnog pustinjskog prebivanja. Ja smireni ću reći nešto i o sebi samom. Pošto sam nedostojno postavljen za vašu glavu, treba li da se udaljim u pustinju i da ostavim nastojateljstvo, ili treba da zapoĉnem neki drugi naĉin ţivota. MeĊutim, glavi i pastiru nije svojstveno da tako 246

postupa, budući da je duţan da svoju dušu poloţi za ovce svoje. Ni vi ne treba da pomišljate, niti delate nešto drugo od onoga što sada jeste. Jer, od toga dolazi besplodnost i nered predstojećeg ţivota, a od trpeljivog prebivanja u poretku zavedenog poslušniĉkog ţivota dolazi duhovna plodnost. Stoga neka svaki hodi onako kako ga je Gospod podario i prizvao. Neka tako ţivi i ugaĊa Gospodu da bi se udostojio da ĉuje: Dobro, slugo dobri i

verni, u malome si bio veran, nad mnogim ću me postaviti; uĊi u radost gospodara svoga (Mt. 25, 21).

258. 1) On pokazuje šta je monah; 2) potom izobraţava u čemu su se sadašnji monasi udaljili od ranijih; 3) potom napominje da je to [odstupanje] protivno Reči Boţijoj; 4) najzad (objašnjava) kako da se pokaţu ispravni u rečenome i pobuĎuje ih na nspravku (4, 39) 1) Ništa nije blaţenije i uzvišenije od našeg ţivota. Jedino treba da ţivimo po svom imenu i da nemamo suprotno ţivljenje. Monah je onaj ko jedino na Boga gleda, jedino Boga ţeli, jedino Bogu stremi, jedino Bogu hoće da ugodi i jedino u Bogu nalazi mir, postajući vinovnik mira i meĊu drugima. Onaj, pak, kod koga postoji razdor, zavist, deoba, po pisanome jeste kratkovid... zaboravivši svoje oĉišćenje od starih grehova (2. Pt. 1, 9). 2) Krivi znaju zbog ĉega sam ja to rekao. I nisam rekao da bih vas ogorĉio, već da bih vas utvrdio da ubuduće ne padate u ista sagrešenja. Naši oci nisu prihvatali ogovaranje: onaj kobi ĉuo ogovaranje zatvarao je uši, ili bi ga okretao na dobru stranu. Sada, pak, mi lako otkrivamo sluh klevetniku i slušamo ga sa ţeljom sa kojom nikada u crkvi nismo slušali ĉitaĉa. Kod naših otaca se nije govorilo ništa neprepodobno, već sve tiho i pristojno, dok sada govore sa gnevom, vikom i iskrivljenim licem. Moţe li šta biti ruţnije? Kod naših otaca nije bilo roptanja, već je svako sa blagodarenjem primao ono što mu se davalo, usled ĉega je gorko postajalo slatko, i neprijatno prijatno. Sada, pak, mi ropćemo i osuĊujemo ne samo sami za sebe, već i pred svima, kako bismo stvorili što više roptaĉa i više Boga oţalostili. 3) Ne treba tako da bude, bratijo moja, ne treba. To nije monaško delo. I nije mali greh osuĊivanja i vreĊanja. Jer, reĉeno je da opadaĉi... neće naslediti Carstvo Boţije (1. Kor. 6, 10). Ni roptanje nije mali greh, budući da je napisano: Nemojte roptati kao što neki od njih (Izrailjaca u pustinji) roptaše, i izgiboše od istrebitelja (l. Kop. 10, 10). Ni praznoslovlje nije mali greh, s obzirom da je pisano: Nikakva rĊava reĉ da ne izlazi iz usta

vaših, nego samo dobra za izgraĊivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju. I ne ţalostite Svetoga Duha Boţijega, kojim ste zapeĉaćeni za dan izbavljenja

(Ef. 4, 29-30). Vidite li ĉime opominje apostol? Mi, naime, praznoslovljem ţalostimo Duha Svetoga. Ili, zar se ne bojimo što ćemo na dan suda biti duţni da, po reĉi samog Gospoda, damo odgovor za svaku praznu reĉ? 4) Zašto posle svega ne pazimo na sebe? Zbog ĉega se ne pripremamo da budemo u dobrom stanju pred onim što će nas zadesiti? [Recimo] da su te uvredili. Podnesi uvredu velikodušno i podavi u sebi ogorĉenje, kao što je ĉinio sveti David: Smutih se i ne govorih (Ps. 76, 5). Na taj naĉin će uvreda proći, a tvoja vrlina ostati vavek. [Recimo] da je postavljena hrana koja ti ne odgovara. Ti, meĊutim, blagodari za ono što se ima. Jer, ono što ti osuĊuješ i smatraš lošim drugi bi ţeleli makar da probaju. Uostalom, kad se sa nama ne bi dešavalo nešto sliĉno kako bismo mogli dokazati svoju poslušnost? I kakva je njegova pohvala? Ni uzdrţanjem, naime, ni bdenjem, ni leţanjem na goloj zemlji, niti sa 247

bilo kojim drugim podvigom mi ne moţemo da se pokaţemo iskusni u ţivotu kao sa odsecanjem svoje volje, tj. sa muĉeništvom koje je nerazdvojno od opšteţiteljnog ţivota. Sveti apostol Petar zapoveda: Odbacivši, dakle, svaku zlobu i svako lukavstvo i licemerje, i

zavist i sva ogovaranja, ţarko ţelite razumnoga i pravoga mleka, kao novoroĊena deca, da o njemu uzrastete za spasenje, ako već okusiste daje blag Hristos Gospod (1. Pt. 2, 13), ako ţelite veĉni ţivot, ako ne odbijate da sledite dobre savete i ako ne se umarate i ne padate duhom, svagda se odvraćajući od sagrešenja i padova. Postajući iskusni na taj naĉin, mi ćemo se nesumnjivo udostojiti veĉnog ţivota u Hristu Isusu.

259. 1) Mi treba da se sećamo onoga što nam je darovano domostrojem Ovaploćenja; 2) treba da ţivimo obnovljenim ţivotom, tj. po njegovom duhu; 3) treba da beţimo od vethosti, tj. od pohotne slasti i zavisti, od kojih dolazi svo zlo; 4) treba da revnujemo za svako dobro, voleći i nevolje radi njega (4, 40) 1) Mi treba da smo ţeljni slušanja Reĉi Boţije kao što ţedni ţele da piju, i gladni da jedu. Jer, mi od slušanja dobijamo veoma mnogo: od nemarnih postajemo revnosni, od revnosnih najrevnosniji. Kakvu reĉ mi sada slušamo? Jer Bog tako zavole svet da je Sina

svoga Jedinorodnoga dao, da svaki koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima ţivot veĉni (Jn. 3, 16). I On ga nije jednostavno dao, već ga je [dao] do smrti, i mo do smrti na krstu

(Fil. 2, 8). Mi smo bili robovi Ċavola zbog Adamove neposlušnosti, savladani smrću, prodani grehu i potĉinjeni truleţnosti. MeĊutim, došao je Jedinorodni Sin Boţiji, kao što je pisano, i cede dao za izbavljenje svih, te ne samo da nas je izbavio od vlasti smrti, nego nas je i omio od naših grehova svojom Krvlju (Otk. 1, 5), naĉinivši nas naslednicima svoga Carstva. Vidiš li Njegovu krepku i silnu ljubav? Vidiš li bezmernu milost Njegovog ĉovekoljublja? Kako su nepostiţne Njegove milosti i kako su neispitljive Njegove štedrosti, koje je bogato izlio na nas kroz Isusa Hrista, Spasitelja našeg. 2) Šta ćemo na to reći mi, bedni i šta ćemo pomisliti? Da li ćemo se opet vratiti na greh? Hoćemo li poţeleti ropstvo? Hoćemo li izabrati bešĉašće, truleţnost i osudu? Ne bilo.

Mi koji umresmo grehu, kako ćemo još ţiveti u njemu? Ili zar ne znate da svi koji se krstismo u Hrista Isusa, u smrt Njegovu se krstismo? Tako se s Njim pogrebosmo kroz krštenje u smrt, da bi, kao što Hristos ustade iz mrtvih slavom Oĉevom, tako i mi hodili u novom ţivotu (Rim. 6, 24). Hodimo, dakle, bratijo, u novom ţivotu kako što smo obećali iznova prilikom primanja shime. Ţivimo u pravdi i prepodobiju, kao što i dolikuje svetima (Ef. 5, 3), u miru i jednomisliju, u ĉasnosti, u blagorodstvu i poboţnosti, u svetosti i bestrašću, ne povodeći se za preĊašnjim ţeljama iz vremena vašega neznanja (1. Pt. 1, 14), već kao od ognja beţeći od ranijih pristrašća, budući utvrĊeni na kamenu vere naše. 3) Eto šta je obnovljenje. A šta je vethost? Grehovna slast, kojom je bio ulovljen naš praotac Adam (postavši izgnanik iz raja i potpavši pod breme sadašnjeg mnogoplaĉevnog ţivota našeg) i zavist, kojom se raspalio Kain i ubio svog brata Avelja (stoga što je prednost data njegovim darovima, usled ĉega je potom ĉitavog ţivota stenjao i drhtao). Od dve navedene strasti u svet je ušlo bezbrojno zlo, zbog koga je došao potop (koji je istrebio sve ţivo na zemlji), te gorki udeo Sodoma i Gomora (koji su ognjem i sumporom pretvoreni u pepeo radi ukazanja na njihovu neĉastivost). Vidite li šta su uĉinili greh i pohota oĉiju sa nadmenošću ţivljenja? 4) Kao što je već reĉeno, mi smo milošću Boţijom prizvani, dobili slobodu i potekli ka usinovljenju. Stoga stojmo u slobodi kojom nas je oslobodio Hristos i saĉuvajmo u slavi 248

kojom nas je proslavio, izbegavajući sve ništavno i sve smatrajući bezvrednim zbog Hrista. Bešĉašće smatrajmo ĉašću, ţalost radošću, rane - nasladom, gonjenje - blaţenstvom, smrt - ţivotom, kao što su ĉinili i pomenuti sveti oci naši i bratija, ĉija su imena u knjizi ţivih. I mi ćemo, ţiveći na takav naĉin, sijati kao svetila vasioni, drţeći reĉi ţivota (Fil. 2, 15-16), dok ćemo se u budućem ţivotu udostojiti nasleĊa Carstva Boţijeg. 260. 1) On ukazuje da uvid u ţitija svetih u nama oţivljava sve dobro i odbija sve loše; 2) potom priziva da ih svako po vrsti svog poslušanja podraţava; 3) [najzad] savetuje da se izbegava neposlušnost, lenjost i roptanje (4, 41) 1) U ove dane, ĉitajući ţitija svetih otaca naših, mi crpemo veliku korist i uĉestvujemo u radosti koja se ne moţe opisati. Jer, šta je slaĊe od razmatranja njihovih besmrtnih dela, ĉuda i pobede nad demonima? Meni se ĉini da ĉak i kamenje oseća tu korist, a ne samo slovesan ĉovek. Od toga se prosvećuje um ĉovekov, odbijajući pomraĉujuće mudrovanje tela, dok duša stiĉe umilenje, uzlazeći ka boţanstvenoj ljubavi. Najistinitije se moţe reći da je (sabor svetih) Boţiji edemski raj koji je ispunjen i ukrašen raznovrsnim duhovnim plodovima, a ne veštastvenim rastinjem. U njemu miriše miris ţivota. U njemu zmija ne ujeda, već dobija rane, i ne izgoni, već biva izgnana, kao što i priliĉi. S obzirom da je Carstvo Boţije u nama, neće pogrešiti onaj ko svete nazove Carstvom nebeskim. U njima je poĉinuo sveblagi Bog. I kao neki štedroljubivi Car, On svojim slugama deli darove. I šta bi nam posle reĉenoga predstavljala zemaljska carstva? Šta predstavlja ništavna slava i stomak koji će se ukinuti? Šta je zlato i srebro, i svetle odeće, i svaka druga sujeta? Ono se ĉak ne moţe ni porediti sa [nebeskim], kao uostalom ni svetlost sa tamom, ţivot sa smrću i istina sa snom. 2) Ukoliko je sve kao što smo rekli, radujmo se radošću neiskazanom i proslavljenom (1. Pt. 1, 8) što smo dobili bolji deo išto smo poĉeli da pripadamo izabranom rodu, koji sija nebeskim blagorodstvom. I nemojmo se samo radovati, već porevnujmo i da podraţavamo njihove vrline prema svojim silama kao bi bilo oĉigledno da ne nosimo prazno ime, [tj. da se ne desi] a imamo izgled poboţnosti, a da smo se sile njene... odrekli (2. Tim. 3, 5). Dolazeći u apoteku, svako bira lek prema svojoj bolesti. Ţeleći da dobro podraţavamo svete, i mi treba da izabiramo primere koji su srodni sa našim ţivotom, crpeći korist iz njihovog ţivota. Ja nedostojni ću gledati na one koji su bili dostojni pastiri, ekonom - na one koji su verno i razborito upravljali gazdinstvom, a skladišnik - na one koji su rasudljivo i savesno drţali skladište. Sliĉno treba da postupa i kanonarh, kuvar, trpezarac i svi ostali, u skladu sa svojim poslušanjem. Dobri primeri će se naći za sve, ukoliko samo hoćemo da ih vidimo i da ih podraţavamo. 3) Neka ni kod koga ne bude neposlušanja. Ĉim si pozvan, javi se. Jer, govoriti: "Doći ću, saĉekaj malo", nije bezgrešno delo, niti izmiĉe osudi, naroĉito ukoliko je upućeno ekonomu. Neka se niko ne odriĉe svog poslušanja, već neka ga do smrti blagonaklono ispunjava, što i predstavlja monaško savršenstvo. Neka niko ne ropće, osuĊujući naše mesto što nema jednog ili drugog. Jer, on potpada pod sud onih koji su roptali u pustinji i ĉija je pogibao uţasna (Bro. 16). O kome se radi? O neznalicama, netrpeljivcima i onima koji imaju detinji um. Oni nisu dostojni ni da vazduh udišu, a kamoli da primaju tolike utehe. Uostalom, sveblagi Bog naš neka urazumi nerazumne, razumne još više umudri i sve spase u svom Carstvu, u Hristu Isusu, Gospodu našem. 249

261. 1) Sve ono što se ţeli po duhu sveta jeste kratkotrajno, dok je jedino vrlina večno blaţena; 2) nju ublaţavaju čak i ovde, kao što vidimo iz svakodnevnog spominjanja svetih u Crkvi; 3) a šta će biti tamo - tamo će sveti biti kao sunce i biće sa Hristom; 4) porevnujmo da se udostojimo rečenog i da izbegavamo suprotno (4, 42) 1) Neki od ljudi hvale bogatstvo, neki vlast, neki uspeh, neki nasladu. MeĊutim, ništa od navedenoga nije dostojno ublaţavanja, stoga što ne prebiva za svagda, već nestaje zajedno sa sadašnjim vekom. Ĉak ni ovde, navedeno ne teši na dugo. Ono se samo pokazuje i odmah išĉezava, kao san. Jedino je vrlina dostojna ublaţavanja kao posed koji je veĉan i koji svoje posednike ĉini blaţenim. Setimo se koliko je od vajkada bilo vlastelina i onih koji su se tešili. Pa ipak, ni jedan nema spomen sa pohvalom. MeĊutim, slava vrlinskih [ljudi] jeste neugasiva. 2) Reĉeno se moţe videti iz onoga što mi ĉinimo. Juĉe smo ublaţavali svetog Zlatoustog, a sada ublaţavamo uvekspominjanog Jefrema, da bismo sutra ublaţavali drugog svetitelja. Na taj naĉin oni kao svetilnici tokom ĉitave godine jedan za drugim sijaju na svodu Crkve. Njihov spomen otvara naša usta na hvalu i osvetljava naše hoĊenje po Bogu. Stoga je istinita sveštena reĉ: Jer koje unapred pozna, unapred i odredi, da budu

saobrazni liku Sina Njegova, da on bude PrvoroĊeni meĊu mnogom braćom. A koje unapred odredi, one i prizva; a koje prizva one i opravda; a koje opravda one u proslavi

(Rim. 8, 29-30). Šta ćemo na to reći? Zar mi nismo zajedniĉari takvog prizvanja i slave? Naravno da jesmo. Ni nama smirenima nije tuĊ krstonosni ţivot i nagrada blaţenstva. Jer, mi sve do sada trpimo gonjenje, mimo ranijih podviga dobrog ispovedništva. Koliko je samo divna sila vrline. Išta samo ona daruje onima koji se nje drţe. 3) I to je ovde. A šta će biti u budućem veku? Ko uopšte moţe izobraziti ono blaţenstvo i onu slavu? Gospod o tome govori: Tada će ce pravednici zasjati kao sunce (Mt. 13, 43). On sam jeste Sunce pravde i obećao je da će i pravednici, koji su mu saobrazni, zablistati kao sunce. I apostol tvrdi: S Njim stradamo da se s Njim i proslavimo (Rim. 8, 17). Gospod je od Oca molio: Oĉe, hoću da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da gledaju slavu moju koju si mi dao, jer si me ljubio pre postanja sveta (Jn. 17, 24). Vidite li gde ćemo otići? Gde Hristos sedi s desne strane Boga (Kol. 3, 1), gde je radost i veselje, gde su horovi anĊela i Crkva prvorodnih koji su napisani na nebesima, gde su bratija koji imaju isti ĉin sa nama. Tamo ćemo i mi uskoro otići i tamo ćemo se obradovati Njemu, koji snagom svojom gospodari vekom (Ps. 65, 67). On ne gospodari nad vekom tokom hiljadu ili deset hiljada godine, već nad vekom koji ne stari i koji nema kraja. 4) Ko je dostojan reĉenoga? Onaj ko je revnosan, te se svakog dana i ĉasa drţi trezvoumlja i bodrosti kako ne bi zadremao dušom. Jer, ukoliko dremamo, strasti kao zveri napadaju na nas i savlaĊuju dušu. Sve, pak, dok prebivamo na straţi i bdimo nad sobom, otimaĉ nas neće pokrasti, niti će nas oteti zmija. Prema tome, neophodno je bdeti i umom razmatrati ono što smo ranije naveli, kao i njegovu suprotnost, tj. muke koje prete onima koji se protive volji Boţijoj, neugasivi oganj, tamu najkrajnju, neuspavljivog crva i sve drugo. Jer, ispunivši se takvim pomislima, mi ćemo moći da mimoiĊemo zamke Ċavolske, da bez prekora preĊemo tamo i dobijemo Carstvo nebesko. 262. 250

1) Videli smo mnoga dobročinstva Gospodnja pri prelasku iz pustinje ovamo: stoga treba da blagodarimo ne samo rečima, nego i delom; 2) čime ćemo uzvratiti ţivimo u slavu Boţiju, budimo miris Hristov, uziĎimo na goru da bismo videli; 3) stoga ostavimo donje i ukrasimo se gornjim; 4) rečeno nije daleko od nas, budući da je u nama (4, 43) 1) Svagda se naslaĊujući Boţijim dobroĉinstvima, mi uvek treba i da mu blagodarimo od toplog srca u napregnutoj molitvi. Pogledajte i sadašnje dobroĉinstvo. Mi smo, bojeći se Agarjana, bili prinuĊeni da pobegnemo. I On nas je za mnogo dana hranio na mestu u koje smo bili odbaĉeni, kao u pustinji. Nije li nam i ovde potom otvorio vrata milosrĊa, [pruţajući] nam i prekrasni hram i pristojna staništa kod našeg jednodušnog brata? Kako je samo veliko Boţije staranje o nama. Šta On nije uĉinio od onoga što je trebalo uĉiniti? Tokom našeg bekstva On nam je udelio hleb, vino, ribu i ostalo neophodno prema potrebi, pa ĉak i više od potrebe, usled ĉega su se divili oni koji su reĉeno posmatrali. Mi bedni stoga ne treba samo da blagodarimo, već i da duše svoje do krvi polaţemo. Stoga molim da u sebi razgorimo najkrepkiju ljubav prema Njemu i da se svecelo prilepimo uz Njega, dajući mu najljubaznije uzdarje. 2) Kako ćemo mu uzvratiti uzdarje? Ţivimo i ovde u slavu Njegovog imena, kako bi se na nama ispunilo ono što je rekao:Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). I apostol negde govori: A hvala Bogu koji nam svagda daje pobedu u Hristu Isusu, u kroz nas javlja miris

poznanja svoga na svakome mestu; jer smo mi Hristov miomir Bogu meĊu onima koji se spasavaju i meĊu onima koji propadaju (2. Kor. 2, 14-15). Vidiš li da je vrlinski [ĉovek]

miomir Hristov, ma gde ţiveo. Vrlina po svojoj prirodi nije skrivena. Stoga onaj ko je upraţnjava postaje svima poznat, kao što je napisano: Ne moţe se grad sakriti kad na gori stoji (Mt. 5, 14). Grad je duša ljudska, a gora - visina vrlina. Oni koji su se popeli na nju sijaju kao svetila vasioni, drţeći reĉi ţivota na pohvalu sebi samima za dan Hristov (Fil. 2, 1516). Popnimo se i mi, braćo, na tu svetu goru. 3) MeĊutim, mi na nju ne moţemo da se popnemo ukoliko najpre ne ostavimo donje, tj. ţelje tela i pomisli, kao i pogubna zadovoljstva ovog ţivota. Udaljavanje od njih i jeste ushoĊenje ka vrlini. Prema tome, neka se srce oĉisti od skvernih pomisli, neka se oko ozdravoumi da gleda pravo, neka se uho zatvori za slušanje zlog, neka se jeziku zabrani da govori isprazno, neka se ruka uzdrţava od nepriliĉnih dodira, neka se noga usmeri na miran put, neka se svi udovi obuĉe odgovarajućem dobru i neka se osvete blagoobraznošću Hristovom. Zemaljski car blagonaklono pozdravlja onoga ko je lep i ukrašen telesno. Nebeski Car, pak, jeste blagonaklon prema onome ko je ukrašen duhom, ĉak i ako je po spoljašnjosti siromah, slep, hrom i ima ostale nedostatke, koje ljudi preziru. Otuda su neblagorodni - blagorodni, neslavni slavni, siromašni - bogati. Stoga su blaţeni apostoli od ribara postali lica koja naĉelstvuju po ĉitavoj zemlji. Otuda je sveti Antonije bio mudriji od mudraca, iako nije uĉio nauke. Otuda je, da navedem primer koji nam je bliţi, naš Tadej, Skiti rob, kao što znate, uzišao na visinu ispovedanja Hrista i postao slavan u svetu. 4) 0 neizrecivog ĉovekoljublja blagog Boga našeg prema nama. On nam je darovao lagan pristup sebi. Jer, nije neophodan ni posrednik, ni novac, ni oĉekivanje povoljnog sluĉaja. Treba samo ushteti i sve je uĉinjeno. Prema tome, ţeliš li da budeš veliki na nebesima? Izaberi da ovde budeš poslednji. Ţeliš li da se nazoveš sinom Boţijim? Umiri dušu svoju od strasti. Ţeliš li da te vide oĉi Boţije? Drţi se pravde. Ko je, pak, dostojan za 251

reĉeno? Onaj ko rado prima uĉenje, ko voli pravdu, ko stremi da se obogati nebeskim dobrima. Neka bismo i mi, u sliĉnom raspoloţenju ispunjavajući ţivotvorne zapovesti, dobili Carstvo nebesko sa svima svetima u Hristu Isusu, Gospodu našem. 263. 1) Neka svako usrdno ispunjava svoje poslušanje, kao pred Bogom; 2) ja ću ispunjavati svoje, a vi svoje, te ćemo biti udovi meĎusobno, ustrojavajući opšte dobrobiće (4, 44) 1) I onaj ko ispunjava poslušanje i onaj ko ga nalaţe treba sa svakom paţnjom i usrĊem, tj. podviţniĉki da vrše svoje delo: i ekonom, i podekonom, i skladišnik, i kuvar, i trpezarac i svaki drugi, kako ne bi potpali pod groznu kletvu koja kaţe: Proklet je ĉovek koji delo Gospodnje vrši sa nemarnošću (Jer. 48, 10), već kako bi postali dostojni Gospodnje naklonosti, po reĉenome: Ko je, dakle, taj verni i mudri sluga koga postavi

gospodar njegov nad svojim domaćima da im daje hranu na vreme? Blago tome slugi koga gospodar njegov, došavši, naĊe da ĉini tako. Zaista vam kaţem: postaviće ga nad svim imanjem svojim (Mt. 24, 45-47). Vidiš li kakvu i koliku ĉast On daje onome ko dobro sluţi?

Oĉigledno je onome ko ne sluţi dobro pripada suprotan udeo. Stoga vas molim da svako savesno ispunjava poslušanje koje mu je povereno, ĉime proslavlja Boga i stiĉe svoje spasenje. Ekonom neka ekonomski udovoljava telesnim potrebama, svakome dajući ono što priliĉi izbegavajući licemerstvo i pristrašće i drţeći se blagonaklonosti i bratske ljubavi. Skladišnik neka pazi da bratstvo opskrbljuje hranom, svoje delo vršeći iskreno i sa jedinstvenom ţeljom da ih uspokoji. Neka on u skladištu nema niĉega pokvarenog. Ĉuvajući savest u kuvanju i pravljenju hrane, kuvar neka [ima misao da] svoje sluţenje prinosi samome Bogu. Neka trpezarac, drţeći trpezu ĉistom, kao i sve sudove u njoj, sluţi bratiji kao Gospodu. Neka sliĉno deluju i ostali na svojim poslušanjima. 2) Ja ne govorim da bih vas podigao jedne protiv drugih, već da bi se svako u onome u ĉemu je prizvan postarao da ispuni svoj dug da sluţi drugima, imajući pred svojim umnim oĉima Boga, od koga i treba da oĉekuje celu nagradu. I zar meni smirenome nije poveren poseban domostroj? Jeste, ĉak najveći. Meni predstoji da se staram i bdim nad dušama vašim, da umoljavam i urazumljujem svakoga, da zasebno i u zajednici sa svima saopštavam pravdu Boţiju i maĉ koji dolazi, dok vi bez lenjosti treba da ispunjavate svoja poslušanja. Budimo na taj naĉin jedno telo i jedan duh, kao što smo prizvani u jednoj nadi našeg prizvanja, voleći jedni druge kao meĊusobne udove, trpeći jedni druge, starajući se jedni o drugima i noseći bremena jedni drugih kako u vreme ishoda (kad je već kasno) ne bismo zaţalili zbog uzalud utrošenog vremena u nemaru. Naprotiv, uvek budimo dobro pripremljeni za taj ishod i odlazimo sa iskrenom nadom, sa dobrom savesti, dobijajući Carstvo nebesko. 264. 1) On izobličava [bratiju] koji su se potukli; 2) on ukazuje na gordost kao na uzrok koji uči: "Ako me samo pipne, i ja ću njega", dovodeći potom i do dela; 3) sredstvo protiv nje je ukorenjivanje u srcu dobrih namera (4, 45) 1) Ja se od vas nisam odvojio na dugo. Ipak, kada sam se vratio našao sam nered o kome treba da vam saopštim. Nered je [bio veliki]: neki su, pruţivši svoje ruke, besno dohvatili druge sa gnevom i vikom. Za jednog od njih nije ĉudno, s obzirom da je još svetovnjak i da nije primljen u bratstvo. Za drugoga je, meĊutim, krajnje ĉudno budući da 252

je monah, tj. budući da je trebalo da se raspeo svetu i da je telo prikovao na krst. Kako si ti brate sišao sa krsta, kako si se oslobodio od eksera i kako si ruke svoje po judejski poloţio na Isusa Hrista? Jer, On sam je rekao: Kad uĉiniste jednome od ove najmanje braće, meni uĉiniste (Mt. 25, 40). Zar se ti nisi ustrašio pred licem Onoga koji je to rekao? Zar se nisi postideo anĊela ĉuvara tvog ţivota? Zar se nisi uplašio bratije i tuĊih lica koji su te gledali? Gospod je zapovedio: Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). Tebe je, naprotiv, tvoje rĊavo delo pokrilo mrakom, usled ĉega se huli ime Boţije. Teško meni grešnome. Na kakvu smo mi visinu ţivota pozvani, i gde smo se survali, ponašajući se kao zlonaravni svetovnjaci. Ti kaţeš da je on zapoĉeo svaĊu. Zar ti, meĊutim, nisi ĉuo kako je krotko Gospod odgovorio slugi koji ga je udario u obraz: Ako zlo rekoh, dokaţi da je zlo; ako li dobro, zašto me biješ (Jn. 18, 23). I opet je na Krstu [rekao]: Oĉe, oprosti im, jer ne znaju šta ĉine (Lk. 23, 34). Znajući reĉeno, trebalo je da blagosiljaš kada je prekorevaju, da se moliš za one koji te tuku i da ćutiš kada te vreĊaju (1. Kop. 4, 12-13). Ne podraţavajući dobro, ti si, pak, postao podraţavalac drugog. Apostol je zapovedio: Svaka gorĉina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas (Ef. 4, 31). Vi ste, meĊutim, došli do tuĉe, vukli se za kosu i meĊusobno se davili. Zakon Boţiji je prezren. Govoreći proroĉkom reĉju: Uzalud kovaĉ kuje srebro (Jer. 6, 29). Uzalud se i ja smireni trudim do zamora. Uostalom, ja neću prestati da ĉinim svoje delo, utoliko pre što imam mnogo paţljivih slušalaca. 2) Gde je uzrok takvog bešĉašća? Jer, ne treba samo izobliĉiti greh, već i ukazati na lek. Zla savest je izabrala zlu novost, tj. gordo mudrovanje o sebi i zamisao zlog srca. "Ukoliko mi on kaţe nešto, i ja ću mu odgovoriti". "Ukoliko mi on uĉini nešto, i ja ću mu uzvratiti". I kada se desi smućenje iz bilo kog povoda, mi napolje iznosimo ono što smo smišljali u skrivenosti. Jer, ne laţe Onaj koji je rekao: Jer od suviška srca usta govore. Dobar ĉovek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao ĉovek iz zle riznice iznosi zlo (Mt. 12, 3435). 3) Neka naše srce postane skrivnica dobrih namera. Tada ne samo da nećemo iznositi ništa lukavo, već nećemo ni poĉeti da se tuĉemo, nego ćemo okrenuti i [levi] obraz ukoliko nas udare u desni (Mt. 5, 39). I ma šta da se desi, mi ćemo postupiti po jevanĊelskoj zapovesti. Zašto umirete, dome Izrailjev (Jez. 33, 11). I nama je prikladno reći: Zbog ĉega iz dana u dan isprazno i uzalud trošimo svoj ţivot, pokazujući se znalci u jelima i u pijenju vina, a neznalice u delanju zapovesti Boţijih. Nije li bolje da se ukrepimo u sebi kako se ubuduće ne bismo ogorĉavali, srdili, jarostili i vikali, od ĉega, inaĉe, kao strele ponekad iskaĉu uvredljive reĉi, pa i ponešto još lošije. Zapovedam vam pred Bogom

koji svemu ţivot daje i pred Hristom Isusom koji posvedoĉi pred Pontijem Pilatom dobro ispovedanje: Da odrţite zapovest ĉistu i besprekornu (1. Tim. 6, 13-14) kako me ne biste

prinudili da vas podvrgnem najteţim epitimijama. Naprotiv, svagda i u svemu delajte priliĉno i u redu kako biste mene grešnog uspokojili, Bogu ugodili i udostojili se veĉnih dobara. 265. 1) On još prekoreva one koji su se potukli; 2) potom sve priziva na mir, koristeći podstrek iz Svete Pričesti; 3) zatim neprimetno dodaje reč o devstvenosti, koju pohvaljuje; 4) sredstvo za njeno [dostizanje] jeste kajanje u ognju straha Boţijeg i kaljenje u suzama (4, 46) 253

1) Ni ja ne treba da se nasitim spasonosnim besedama, ni vi dušekorisnim slušanjem. Mi za oboje treba da imamo nenasitu ţelju kao oni koji su ţedni da zahvate vodu, što će sluţiti kao znak napretka i osnova spasenja. Jer, reĉi utiru put delima: dobre dobrima, a suprotne - suprotnim. Mi, pak, ţelimo da ĉinimo dobro. Stoga treba da se koristimo dobrim poukama i blagim razgovorima, izbegavajući grešenje u duţnostima. Uĉeći nas, i apostol govori: Nikakva rĊava reĉ da ne izlazi iz usta vaših, nego samo dobra

za izgraĊivanje onoga što je potrebno, da donese blagodat onima koji slušaju. I ne ţalostite Svetoga Duha Boţijega, kojim ste zapeĉaćeni za dan izbavljenja. I dalje: Svaka gorĉina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom, neka su daleko od vas. A budite meĊu sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4, 2932). Vidite li šta on zapoveda? Kakve li samo taĉnosti u odreĊenju zapovesti. Na drugom mestu on govori još stroţe: A koji su Hristovi, razapeše telo sa strastima i ţeljama (Gal. 5, 24). Oni, naime, kao da su nepokretni za grehovno dejstvo. Na

osnovu reĉenoga rasudi kakve su osude dostojni oni koji su se potukli. Oni ne samo da su se posvaĊali, već su i ruke podigli jedan na drugoga. Zar ti koji si još svetovnjak i koji si tek pribrojan nama diţeš ruku na monaha? I zar se ti, monaše, usuĊuješ da štapom biješ onoga ko se priprema za zavet poslušanja? Ne, ti već nisi monah [usamljenik], već monomah [jednoborac], ti nisi podviţnik, nego razbojnik, ti nisi ĉedo mira, nego ĉedo gneva. I zar udarci nisu došli od uvredljivih reĉi? I zar ponekad za udarcima ne slede i ubistva? Stoga će oni koji tako postupaju biti podvrgnuti odgovarajućoj epitimiji kako ne bi došli do još goreg. 2) Vi ljubljeni, kao uĉenici krotkog i miroljubivog Vladike, treba da meĊu sobom ţivite krotko i mirno: Imajte mir sa svima i svetost, bez koje niko neće videti Gospoda (Jev. 12, 14). Stidite se Vladiĉinog Tela i Krvi, jer se udostojavamo da ih se priĉešćujemo. Duša koja prima Preĉiste Darove ne treba da dopusti da se smućuje, da besni i da ima nepriliĉne ţelje. Usta koja crpu iz besmrtnog istoĉnika ne treba da izgovaraju neĉiste i smrdljive reĉi. Oĉi koje su osvećene Ĉasnom Krvlju ne treba da gledaju zverski, niti da dozvoljavaju da se u njima odslikavaju bludni prizori. Ruka koja prima Boţanstvenu skrivnicu ne treba da dodiruje ništa nepriliĉno. 3) Najzad, i svi udovi, kao Hristovi udovi, treba da se ĉuvaju i odrţavaju [u ĉistoti]. Naravno, svaka vrlina je velika i poţeljna. Pa ipak, ni jedna nije poţeljnija od devstvenosti. Ona je najpre zasijala u raju, pre nego što je zmija svojim nadmudrivanjem prevarila praroditelje. Devstvenost se udostojila da bude Hristova majka. Devstvenost ljude ĉini anĊelima i svet uzvodi ka netruleţnosti. 4) Moţda će neko pitati kako da je steknemo. Jedino bezbrojnim naporima i znojem. Jer, veliko staranje i ogromni napori neophodni su za veliko delo. Oštar maĉ dobro seĉe napadaĉe. I duša koja je u strahu Boţijem iskovana kao u ognju i koja je prekaljena u vodi suza treba da seĉe demonske pomisli, loveći ih kao plen. I ukoliko otupi, nju opet treba oštriti kako bi ih ubijala ne samo na hiljade, nego i na desetine hiljada, kao štose peva o Davidu. Jer, mnogi su koji nas napadaju s visine (Ps. 55, 3) i bezbrojni su duhovi zlobe koji protiv nas ratuju. Onaj ko im se protivi do kraja jeste Hristov vojnik: on i dobija vence. Neka bi milost Boţija dala oproštaj onima koji su sagrešili, a vi koji dobro hodite neka biste dobili ukrepljenje u revnosti za ispunjavanje svake zapovesti Boţije i za sticanje Carstva nebeskog. 254

266. 1) Revnosni [monah] se ne uzdrţava samo od rĎavih dela, nego i od pomisli, čime stiče mir Boţiji, u kome se opija boţanstvenim zrenjima; 2) pazimo na sebe i nemojmo dozvoliti da se pomisli zadrţavaju u duši, naročito bludne i gnevljive (4, 47) 1) Nemarni i neoprezni grehom smatraju samo ĉin bezakonja, tj. preljubu, blud, raspuštenost, neĉistotu i svako drugo zlodelo, protiv kojih je i zakon strog. MeĊutim, revnosni [ĉovek] i onaj ko ţeli da se sa svom taĉnošću saobrazi sa zapovestima ne smatra nevinim ni nepriliĉna mislena maštanja, od kojih u telu proizilaze nepriliĉni pokreti, usled ĉega se na svaki naĉin stara da ih u sebi ukine, te da prebiva u pokoju u odnosu na pogubne strasti. Reĉeno i znaĉi imati mir u Bogu kroz Gospoda našeg Isusa Hrista, kako napominje i apostol (Rim. 5, 1). Uĉvrstivši se u njemu, duša se raduje velikom radošću i naslaĊuje nenasitom sladošću, voleći da ulazi u pomisli o Bogu i da se, sve do samozaborava, udubljuje u zrenje neizrecive veliĉine Njegove. Ukoliko se desi da izaĊe iz sliĉnog stanja i da je zakaĉi beslovesna pohota, ona se smućuje i uznemirava kao brod koji je u nevolji zbog ustalasanog mora. I ukoliko joj Gospod ne doĊe u pomoć, ona će biti u opasnosti da pretrpi brodolom. 2) Stoga treba paziti da se poroĉne misli ne zadrţavaju u nama. Naprotiv, njih treba odmah ĉupati iz korena. Jer, ukoliko naĊe mesto da uĊe unutra, zmija će se ugurati i već neće otići sve dok ne porodi smrt. Stoga Pismo govori da će zmija gledati na petu ĉoveka, tj. na kraj delanja, dok će ĉovek gledati na glavu zmije, tj. na prvo pojavljivanje grehovne pomisli u duši (Post. 3, 15). Stojmo, dakle, hrabro protiv napada pomisli, uništavajući ih pre raspaljivanja pohote i sekući slano more greha, kako bismo zajedno sa Davidom mogli reći: ProĊosmo kroz oganj i vodu, i izveo si nas u odmor (Ps. 65, 12). Uostalom, dušu ne uznemirava i ne menja samo jedna strast. Nju još više uznemirava gnev, budući da se kaţe: Gnev je njihov na podobije zmije (Ps. 57, 5), i još: Jarost će y nedrima bezumnih poĉinuti (Prop. 7, 10), i najzad: Stremljenj ejarosti je njegov pad (Sir. 1, 22). Od ĉega se raĊa takva strast? Od gordeljivog mudrovanja o sebi i od prezrivog mudrovanja o drugima, od smatranja sebe neĉim znaĉajnim (Gal. 6, 3), i od nadimanja nad niţima. Podraţavajući Gospoda, smireni srcem jeste krotak i tih, nesporljiv i bešuman. Ukoliko se i desi [prepirka], on radije prima negoli što ĉini uvredu i radije prima udarac negoli što ga daje. 267. 1) Poslušanja su meĎusobno povezana; treba jedni drugima da pomaţemo, te da uvek, bez odbijanja i kašnjenja slušamo one koji odreĎuju poslušanja; 2) nemojte se predavati smućujućim pomislima, koje dolaze od lukavog; 3) radi rečenoga prihvatite trpljenje, koje je u svemu neophodno (4, 48) 1) O ĉemu bismo sada pogovorili? Govoriću o spoljašnjem obrazu našeg ţivota ili o ţivotu po ustavu. Jer, premda smo u izgnanstvu, mi ipak ţivimo kao u opšteţiću, tj. ne jedan ili dvojica zajedno, već mnogi. Iako nemamo udobnosti opšteţića, mi do neophodnog dolazimo sa trudom, pa ĉak ne samo [da imamo] za sebe, nego i za druge. Jer, neprestano nam dolaze oci i bratija, atakoĊe i stranci i siromašni. I sve primiti i zadovoljiti zahteva veliki duh i znatan trud. Stoga ekonom mora da bude rasudljiv i paţljiv, kao poslenik Boţiji. MeĊutim, uspeha ipak neće biti ukoliko ekonom ne bude imao podekonoma koji će se sa njim slagati i biti jednako budan. Ni podekonom neće takoĊe ni u ĉemu uspeti ukoliko ne 255

bude imao skladišnika koji će ga u svemu slediti. Ni skladišniku neće ići po ţelji ukoliko ne bude imao dobrog pomoćnika u kuvaru. Ni kuvaru, opet, ni ostalim za njim neće ići kako treba ukoliko ne budu imali druge saradnike. U jednom telu je mnogo udova i svi udovi se staraju jedan o drugom. I ako strada jedan yd, c njim stradaju svi udovi; aako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kop. 12, 26). Sliĉno je i u bratstvu: ukoliko se ne oĉuva navedeni poredak neće biti ni opšteţića, ni mira, ni jednomislija, već će biti podela, deoba i razilaţenja. Ko će, dakle, smeti da bilo šta ĉini po svojoj pojedinaĉnoj ţelji ili da se bavi svojim pojedinaĉnim delom ili rukodeljem kada je već svanulo, ne izlazeći na zajedniĉko i opštekorisno delo? I kako će bilo ko smeti da se ne odazove na neko delo i da se ne potĉini onima koji imaju vlast nad njim? Takav već nije poslušnik, nego neposlušnik, ne brat, nego stranac. Ukoliko je i bilo toga ranije, ubuduće se ĉuvajte kako zbog krivice i nereda ne biste poneli epitimiju. Zar ne ĉujete šta nareĊuje apostol: A budite meĊu sobom blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama (Ef. 4, 32). I mi takvi budimo meĊusobno, noseći bremena jedni drugih i ispunjavajući zakon Hristov, kao što je napisano(Gal. 6, 2). 2) Ja sam vas ranije molio a i sada vas molim da ne iznemogavamo pod teţinom pomisli, već da sa radošću Duha Svetog obavljamo podvig borbe koji nam predstoji, gledajući na Naĉelnika vere i Savršitelja Isusa, koji daje molitvu onome ko se moli i pobedu onome ko ţeli da pobedi. He sećate li se kako se nedavno podigla nepogoda, da bi se potom vazduh oĉistio? Sliĉno biva i sa pomislima: unekoliko uznemire, a potom odu. O, kad nas uopšte ne bi uznemiravale. I zašto da mi nemamo uvek mira u dušama svojim? MeĊutim, tako nešto je nemoguće s obzirom da smo promenjivi: mi ni jednog dana ne ostajemo isti, a kamoli za svagda. Ti, pak, pogledaj na upornu zlobu Ċavola: i kad ga teraju, on opet dolazi. I premda je tama, on se pretvara u anĊela svetlosti, pokušavajući da nas zauzme obmanom. Neka, pak, zmija odstupi od nas, koji svagda treba da govorimo: "Nećemo se odreći tebe, Hriste, i nećemo uĉiniti laţnim svoje ispovedanje". Ili, zar ne znate iz kakvog stanja smo mi došli? Zar iz tame nismo došli na svetlo? Zar iz neznanja nismo stupili u znanje? Zar iz bešĉašća nismo ušli u ĉast? Mi imamo i slovo, i znanje i hvalu. I vi ste sinovi, istinski ĉasni, obuĉeni u zlato zbog vašeg zlatnog poslušanja. 3) Šta još nedostaje? Trpljenje. Apostol govori: Jer vam je trpljenje potrebno, da pošto izvršite volju Boţiju primite ono što je obećano (Jev. 10, 36). Kakvo obećanje? Sam Gospod je rekao: Idem da vam pripremim mesto. I ako otidem i pripremim vam mesto,

opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gde sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate (Jn. 14, 24). I radost vašu niko neće uzeti od vas (Jn. 16, 22). Pomišljajući o reĉenome i nazirući neizrecivu i nezamislivu slavu koja će se otkriti na svetima sve podnosimo velikodušno. Ukoliko naiĊe glad gladujmo, ukoliko imamo svega - budimo zadovoljni, ukoliko bude neophodno da umremo - umrimo kako bismo nasledili veĉni ţivot u Hristu Isusu, Gospodu našem. 268. 1) Na poklade je [uobičajena] razuzdanost čulnih zadovoljstava, koja je tuĎa duhu Hrišćanstva; 2) blagodarimo Gospodu što nas je izveo iz sveta i uveo u naš tih ţivot, iz koga je prosijalo mnogo svetih koje i mi podraţavamo; 3) budimo mu verni, pripremajući se za predstojeće podvige ispovedništva (4, 49) 1) Nastupajuće dane [belih poklada] ljudi obiĉno smatraju prazniĉnim zbog gozbi i nepristojnosti koje se dešavaju, ne razumevajući da oni kroz uzdrţanje od mesa ukazuju 256

na opšte uzdrţanje, a ne na prejedanje i pijanstvo, što inaĉe priliĉi jelinskim praznicima. Hrišćani sve mogu da upotrebljavaju, premda staranje o telu, po uĉenju apostola, ne treba da pretvaraju u pohotu (Rim. 13, 14). Postavši zakon, meĊutim, zlo svet vodi kuda hoće. Mi stoga treba da izbegavamo neuzdrţanje ĉak i u onome što smemo da upotrebljavamo: jer, neuzdrţanje je mati greha. Sve dok se u raju uzdrţavao od okušanja onoga što je bilo zabranjeno, naš praotac Adam se radovao i veselio, ispunjavajući se boţanstvenim ozarenjima i nailascima. Kada je, pak, narušio uzdrţanje i okusio od drveta neposlušnosti, on je odmah bio isteran iz raja sladosti. Za njega je neuzdrţanje postalo roditeljka smrti. Od presićenosti hlebom Sodomljani su poĉeli da besne u sramnim strastima, usled ĉega su na sebe navukli gnev Boţiji i bili progutani ognjem i sumporom. I mrski Isav je, povuĉen svojim ţednim oĉima, za jedno jelo prodao svoje prvenaštvo. I za narod Boţiji [se kaţe]: Sedoše ljudi da jedu i piju i ustaše da igraju (Izl. 32, 6). Isto se ĉini i u današnje dane: svetkovine i pijanstvo, uzvici i demonski plesovi i danju i do kasne noći. Neuzdrţanje je zlo i kroz njega je u svet ušla smrt. 2) Mi treba da blagodarimo Bogu što nas je izbavio od takve ispraznosti i uveo u blaţeni ţivot, gde postoji umerenost, a ne neuzdrţanje, trezvoumlje - a ne pijanstvo, mir a neizgubljenost, bezmeteţnost - a ne buka, blagodarenje - a ne sramni govor, ĉistota, svetinja i zdravoumlje - a ne raspusnost. Iz takvog ţivota zasijali su svi naši boţanstveni oci koji su, uz Boţiju pomoć, satrli strasti, prognali demone, postali ravnoanĊelski, ĉinili ĉuda, dobili nebesku slavu i postali predmet divljenja u svetu. Jedan takav je bio blaţeni Antonije, ĉiji ţivot smo ĉitali i videli kako ga je Bog proslavio u podnebesju. Zemaljski carevi su smatrali velikim što mu pišu i što su od njega mogli da proĉitaju napisanu reĉ. Ţivot tih blaţenih provodimo i mi smireni. I da i na delu revnujemo sa njima svedoĉi savršenstvo naših monaha, odricanje od sveta, otuĊivanje od otadţbine, od roda i svih poznanika, potĉinjavanje, poslušnost, kao i ispovedništvo koje nam predstoji, zbog koga se i nalazimo u progonstvu. 3) Radujmo se i saradujmo se meĊusobno što nam je Bog dao sve reĉeno i što provodimo duhovni ţivot u kome, ukoliko hoćemo, moţemo da praznujemo svaki dan i da se radujemo neuvenljivom radošću. Stoga molim da se još jaĉe latimo za naš podvig i za ispovedništvo koje nam predstoji. Jer, već se proneo sluh da samodrţac razmatra naše delo, usled ĉega moţe uskoro da se pojavi carski poslanik. Nemojmo se, meĊutim, smućivati onim što se govori: Ako je Bog s nama, ko će protiv nas (Rim. 8, 31). Ukoliko nam je pomogao u prethodnim okolnostima, pomoći će nam svakako i ubuduće. Mi samo treba hrabro da stojimo i da pazimo na sebe. On će nam dati silu u svemu kako bismo mu blagougodno poţiveli do kraja i dobili Carstvo nebesko. 269. 1) Proganjanja su pred vratima: susretnimo ih blagodušno, uzdajući se u pomoć Boţiju i hrabreći se obećanjima za pretrpljena gonjenja za veru; 2) sa jereticima ne treba imati opštenje; naročito treba izbegavati one koji su na rečima verni, a u srcu jeretici; 3) ikonoborstvo ratuje protiv dogmata Ovaploćenja Boga Slova i protiv zapovesti poštovanja Boga i poklonjenja Njemu (4, 51) 1) Sada bi trebalo govoriti o uzdrţanju s obzirom da nam je pred vratima sveta ĉetrdesetnica. MeĊutim, priĉe koje se svagde šire ne dozvoljavaju nam da reĉeno uĉinimo, već našu misao i reĉ prenose na drugo. Već sam vam rekao da samodrţac razmatra naše delo i da se već govori da nam preti preko nikomidijskog [naĉelnika]. I ukoliko mi 257

odgovorimo bogodoliĉno, on svakako neće podneti, već će poţuriti da uradi ono što je zamislio. I šta bismo rekli? Treba da se pripremimo na nova gonjenja u uverenosti da će se po umnoţenju stradanja umnoţiti i utehe Svetoga Duha, kao što govori apostol: Da kao što

su stradanja Hristova obilna u nama, tako je kroz Hrista obilna i uteha naša. Ako li se muĉimo, za vašu je utehu i spasenje, koje se postiţe podnošenjem onih istih stradanja koja i mi trpimo; ako li se utešavamo, za vašu je utehu i spasenje; i nadanje je naše pouzdano za vas, znajući da kao što ste zajedniĉari stradanja tako ste i utehe (2. Kor. 1, 57). Svojim reĉima apostol nam pokazuje da mi zajedno uĉestvujemo u stradanjima i u utehama budući da smo jedno telo ijedan duh, kao što smo i pozvani u jednu nadu zvanja našeg (Ef. 4, 4). Nemojmo padati duhom i nemojmo biti malodušni, već se rešimo da ĉvrsto stojimo za delo Boţije svi zajedno kao dobri vojnici Hristovi, noseći svoje oruţje koje nije telesno nego silno Bogom za rušenje utvrĊenja (2. Kor. 10, 4), naime razboritost, hrabrost, zdravoumlje i pravdu. Njima ispunimo ono što je rekao Gospod: Akad vas poteraju u jednom gradu, beţite u drugi (Mt. 10, 23). I odlazeći nemojmo se brinuti šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili ĉime ćemo se odenuti (Mt. 6, 31). Jer, On sam je rekao: Neću me ostaviti niti ću me prezreti (Nav. 1, 5). On će nam i tamo otvoriti vrata milosti i u svemu biti naš Pomoćnik. Kako da se ne radujemo kad imamo takva obećanja? Kako da se ne veselimo što smo uĉenici Gospodnji? Sliĉno su gonili i svete apostole, kojima je Gospod govorio: Blaţeni ste kada vas sramote i progone i laţući govore protiv vas svakojake rĊave

reĉi, zbog mene. Radujte se i veselite se, Jer je velika nagrada vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas(Mt. 5, 11-12). Prema tome, sadašnjica je radosna i

uveseljavajuća s obzirom da nam pruţa neizrecivu radost, veĉni ţivot i beskrajno Carstvo. 2) Na put neznaboţaca ne idite, i u grad samarjanski ne ulazite (Mt. 10, 5). Mi reĉeno treba da shvatimo u vezi sa jereticima. Prema tome, nemojmo ulaziti u njihove crkve i u njihova staništa. Naprotiv, mi treba da [traţimo] sinove mira i blagoĉastivo seme, te da se kod njih zaustavljamo i primamo hranu, kao i ranijih godina. Ĉuvajmo se od onih koji se pretvaraju da drţe istinu i koji govore da su pravi rukovoditelji, premda nisu, već se nalaze u zabludi, varajući i varajući se (2. Tim. 3, 13). Njihova je osuda pravedna (Rim. 3, 8). Ĉuvajmo nepokolebivu veru i neporoĉni ţivot, ne umanjujući i ne oštećujući ni jedno ni drugo, već ostajući celoviti i savršeni. 3) Predmet predstojećeg ispovedništva jeste dogmat o Ovaploćenju Gospoda našeg Isusa Hrista. Onaj ko ne ispoveda da se Gospod naš Isus Hristos moţe izobraziti ţivopisom u stvari ne ispoveda da je bio vidljiv u telu. Jer, biti vidljiv u telu i biti predmet za ikonopis jeste ista stvar. Potom, onaj ko se ne poklanja svetoj ikoni Gospodnjoj, ne poklanja se ni samom Gospodu. Ono što je na ikoni izobraţeno jeste Prvoobraz i onaj ko gleda na ikonu pred sobom vidi Prvoobraz. Govoreći da se poklanjaju Gospodu ikonoborci laţu. Na njih mogu da se primene reĉi Pisma: Govore da znaju Boga, a delima ga se odriĉu (Tit. 1, 16). Mi se, pak, poklanjamo Hristu i Njegovoj ikoni, Bogorodici i njenoj ikoni, svetima i njihovim ikonama. Mi smo reĉeno kao apostolsko uĉenje primili od svetih otaca naših. Ja vam, ĉeda i bratijo, predajem taj zalog vere kroz Duha Svetog koji ţivi u nama i vi ga saĉuvajte ceo i nepovreĊen. Molite se za nas smirene da nam Gospod da reĉ kad otvorimo usta svoja (Ef. 6, 19) kako bismo sa smelošću rekli istinu i kako se ne bi posramila nada naša, već kako bismo zajedno sa vama besprekorno dovršili podvig koji nam predstoji i dobili Carstvo nebesko. 270. 258

1) On opet prekoreva razuzdanost poklada i uopšte svetovni ţivot, blagodareći Bogu što je monahe izbavio od njega; 2) treba tugovati zbog svetovnjaka koji ţive po duhu sveta, podraţavajući apostole, proroke i sve svete (4, 52) 1) Ja ĉesto ublaţavam vaš ţivot, što ne ĉinim laţući, već istinski, ţeleći da izrazim ţaljenje zbog onih koji ţive svetski i da vas uĉinim revnosnijim. Vi i sami znate šta oni sada ĉine: svetkovine i pijanstva, pesme i plesove i sve druge pronalaske lukavog u svetu. Po pisanome, njihova je osuda pravedna (Rim. 3, 8). Naš ţivot, pak, nije takav. Mi danonoćno hvalimo Gospoda po ustavu koji su nam predali naši sveti oci. Kod nas psalmopojanje sledi za psalmopojanjem, ĉitanje za ĉitanjem, molitva za molitvom. Zatim, nama je u mislima bdenje nad pomislima, a u srcu - pouĉavanje u boţanstvenim reĉima. Mi imamo blagovremeno bezmeteţje, priliĉnu besedu, meĊusobno sluţenje. Kod nas je sve vagom i merom uzakonjeno, premda se za praznik obiĉno predlaţe i izvesna uteha. Ĉuj šta Gospod govori Judi: Što ĉiniš, ĉini brţe. A ovo ne razumede niko od onih što behu za trpezom zašto

mu reĉe. A neki mišljahu, budući da u Jude beše kesa, da mu Isus reĉe: Kupi što nam treba za praznik; ili da dade štogod siromasima (Jn. 13, 27-29). Vidiš li da je kod njih i za

praznik postojala briga o siromasima? I mi smireni se, kako vidite, staramo da ispunimo reĉeno. Neka je blagosloven Bog koji nas je udostojio da postanemo zajedniĉari takvog ţivota. On nas na njega nije prizvao zbog dela pravednih koja mi uĉinismo, (jer ništa na zemlji dobro ne uĉinismo), nego no svojoj milosti (Tit. 3, 5). Stoga svako od nas sa skrušenim srcem svagda treba da govori: Šta sam ja, Gospode, i šta je dom oca moga, me si me zavoleo (2. Car. 7, 18). 2) I naše delo je sliĉno. U svetu će se retko naći sliĉno. U njemu posle noći dolazi dan sa brigama i poslovima ovoga sveta u samoobmanutosti bogatstvom i u drugim brigama, pri ĉemu ĉovek nema vremena ni da uzdahne. I ljudi se ĉas dogovaraju meĊusobno, ĉas se sa neprijatnošću sukobljavaju. Prorok kaţe: Kletva i laţ, i ubistvo, i kraĊa, i preljuba razliše se no zemlji (Os. 4, 2). [Razlilo se] i mnogo toga drugog, što je teško i navesti. Setivši se svega, blaţeni Zlatoust je rekao da će se teško i najmanji deo sveta spasti. Eto strašne, ali istinite reĉi. Ĉovek koji ima dobra osećanja ne moţe a da se ne ţalosti i tuguje zbog reĉenoga. Jer, zar mi nismo svi braća jedni drugima? Nismo li mi svi iste krvi? Nismo li mi svi od jednog blata? Svako oseća ţalost ukoliko ugleda ţivotinju kako se kliza po strmini u propast. Nije li utoliko ţalosnije videti pogibao braće i jednovernih? Iz istog razloga je blaţeni apostol oplakivao neprijatelje Krsta Hristovog i sa neprestanim bolom u srcu se molio za njih (rim. 9, 23). Prorok Jeremija je plakao zbog Izrailja i svoj plaĉ je svestrano opisao u Pismu. I veliki Mojsije je vapijao Bogu: I sada, ako im ostaviš greh njihov, ostavi. Ako li ga ne ostaviš, i mene izbriši iz knjige tvoje (Izl. 32, 32). I svi sveti su se, obuzeti sliĉnim sastradavanjem, molili za ljude koji su se nalazili u sliĉnom stanju. Ukoliko hoćemo da idemo za njima, ni mi ne treba da se staramo za svoje, nego svako i za ono što je drugih (Fil. 2, 4), moleći se za svet, ţaleći i bolujući srcem zbog onih koji ţive razvratnim ţivotom, koji su obuzeti jeresima, koji su pomraĉeni neznaboštvom. I ukratko, apostol nam zapoveda: Molim... da se ĉine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja za sve ljude (1. Tim. 2, 1). Postupajući na taj naĉin mi ćemo najpre sebi doneti korist, skrušavajući se i ĉisteći se od strasnih navika. Izbavivši se od njih, mi ćemo dobiti veĉni ţivot u Hristu Isusu, Gospodu našem. 271. 259

1) Četrdesetnica je presekla buku i meteţ i svetovnjake prizvala na blagočastivi poredak; 2) post obnavlja dušu i čini je Boţijim staništem; stoga ga treba susretati s radošću i drţati ga; 3) posteći telesno, treba da postimo i duhovno od strasti i pohota, koje neprijatelj predstavlja privlačnim po izgledu, iako su u stvari bezobrazne i gorke; 4) uza sve, poštujmo isposnički i crkveni poredak, kao uostalom i vancrkveni (4, 54) 1) Vreme ĉetrdesetnice u poreĊenju sa vremenom cele godine liĉi na neko tiho pristanište u kome ljudi, stiĉući se, dobijaju duhovni mir. Jer, predstojeće vreme nije spasonosno samo za monahe, već i za svetovnjake, za velike i za male, za naĉelnike i potĉinjene, za careve i sveštenike, i za svaki rod i uzrast. Gradovi i sela se uspokojavaju od šuma i meteţa, umesto ĉega se svagde oglašavaju psalmopojanje i slavoslovlja, molitve i moljenja, kojima se umilostivljava naš blagi Bog i umiruje naš duh ukoliko mu iskrenog srca i sa strahom i trepetom pripadamo i plaĉemo pred Njim, obećavajući da ćemo se ubuduće popraviti i poboljšati. MeĊutim, neka se svetovnjacima obraćaju crkveni predstojatelji. Ja, pak, koji sam postavljen za glavu vas najĉasnijih, svoju reĉ obraćam vama i ukratko iznosim ono što priliĉi. 2) Post je obnova duše. Jer, apostol govori: Ukoliko se naš spoljašnji ĉovek i raspada, utoliko se unutrašnji obnavlja iz dana u dan (2. Kor. 4, 16). I ukoliko se obnavlja, on poprima i blagoobraznost po uzoru prvosazdane lepote. Ulepšavajući se, pak, on k sebi ljubavno privlaĉi Onoga koji je rekao: Ja i Otac njemu ćemo doći iu njemu ćemo se nastaniti (Jn. 14, 23). Post, dakle, svojim obiĉnim dejstvom ĉini da postajemo stanište Boţije. Stoga treba da ga prihvatimo sa radošću, ne opterećujući se jednostavnošću i oskudnošću hrane. Mi, naime, vidimo da je Gospod silan da nam dostavi raznovrsnu i bogatu hranu, budući da je hlebom i vodom nahranio hiljade ljudi u pustinji. Osim toga, nenaviknutost na takvu ishranu će, olakšana revnošću, prestati da bude neprijatna. 3) Uostalom, post se ne ograniĉava na oskudnost hrane, već zahteva uzdrţanje i od svega rĊavog, po kazivanju svetih otaca naših. Uzdrţavajmo se od mrzovolje, nemarnosti, lenjosti, zavisti, ljubomore, zle naravi, samougaĊanja. Uzdrţavajmo se i od telesne pohote, s obzirom da mnogoobrazna zmija napada i na isposnika. Iz Pisma ĉujemo da je plod koji me je umrtvio bio krasan na izgled i dobar za jelo. Obrati, meĊutim, paţnju da je on bio nazvan krasan po izgledu, a ne po prirodi. Slast pohote [se moţe uporediti] sa ĉovekom koji uzme nar prijatne spoljašnje crvene boje i koji se, potom, iznutra pokaţe kao truo. Ona pritvorno obećava neĉuvenu slast, da bi se, po zadovoljenju, pokazala gorĉom od ţuĉi. Ona probada dušu oštrije od maĉa koji je oštar sa obe strane. Sliĉno je postradao i naš praroditelj Adam, koga je prevarila zmija. Dotakavši se zabranjene hrane, on je umesto ţivota našao smrt. Sliĉno su postradali i svi koji su od tog vremena do danas na podoban naĉin bili prelešćeni. Sam budući tama, [Ċavo] se pretvara u anĊela svetlosti. Na sliĉan naĉin on ume da zlo preobraţava u dobro, gorko u slatko, ruţno u lepo, smrtonosno u oţivljavajuće, ĉime svezlobni ne prestaje da uvek prelešćuje svet. Mi, pak, nemojmo dozvoliti da nas prelešćuje sliĉnim mamcima. Nemojmo dozvoliti da postradamo kao ptice koje, gladno se bacajući na vidljivu hranu, upadaju u zamke lovca. Naprotiv, rasuĊivanjem skinimo varljive pokrovce sa zla, te ga pogledajmo golo kao što jeste, ĉime ćemo ga lako izbeći. 4) Budimo bodri u psalmopojanju, usrdni u pesmama i paţljivi u ĉitanju. Preklanjajmo kolena po meri koja je odreĊena za svaki ĉas i radimo svojim rukama stoga što je rad dobar. Osim toga, onaj ko ne radi smatraće se nedostojnim okušanja hrane. 260

Nosimo bremena jedni drugih i naroĉito se postarajmo da meĊu sobom budemo blagi, milostivi... krotki, poslušni, puni milosti i dobrih plodova (Ef. 4, 32; Jak. 3, 17). I mir Boţiji, koji prevazilazi svaki um, saĉuvaće srca vaša i misli vaše u Hristu Isusu (Fil. 4, 7). Neka biste se ovde udostojili da besprekorno doĉekate svetli dan Hristovog Vaskrsenja, a u budućem veku, po vaskrsenju mrtvih, da dobijete Carstvo nebesko. 272. 1) Dom duše treba graditi sa većom ljubavlju negoli ţitejski; 2) graĎa za duševni dom jesu vrline, tj. strah Boţiji i ostalo, naročito uzdrţanje; 3) svako dnevno isposničko kušanje hrane je bolje negoli dvodnevno ili trodnevno jedenje, po svedočenju boţanstvenih ukazanja i po primerima otaca (4, 55) 1) Ljudi koji ţive [svetovnim] ţivotom ne daju sebi mira ni danju ni noću kada podiţu skupoceni dom, radeći, premišljajući i starajući se sve dok delo ne dovedu do ţeljenog kraja. Njihovo staranje za delo je veliko, usled ĉega im je um ĉitav (na gradilištu): oni ţive i zamišljaju kako da što bolje naprave tavanicu i krov, kako da pod ukrase raznim mramorom i kako da pridaju odgovarajuću lepotu svemu ostalom kako bi sve predstavljalo prijatni izgled za ljubitelje sliĉnih stvari. I onoga ko bi pokušao da ih odvrati od sliĉnih briga, oni bi doĉekali sa velikom nelagodnošću, smatrajući da im ĉini veliku uvredu. Mi, meĊutim, diţemo netruleţno, a ne truleţno stanište, koje se ne sastavlja od kamenja i drveta, već od duhovnih darova. I zar ćemo se mi razlenjiti i biti iza njih u revnosti za takvo delo? Zar takva nepravilnost ne bi bila preterana? Njihovo zdanje će, nakon prihvatanja mnogo plotoljubivuh ljudi i posle promene mnogih gospodara, najzad biti napušteno, zapušteno i srušeno. Naše, pak, prima Duha Svetog, po reĉi boţanstvenog apostola: Vi ste hram Boţiji i... Duh Boţiji obitava u vama (1. Kop. 3, 16). I on će sa onima koji ga poseduju, pošto budu uzeti odavde, ići zajedno i biće sa njima nerazdvojno u vekove. 2) Iz kakve se graĊe zida takvo zdanje? Iz vrlina koje se usvajaju. Uzmi najpre strah Boţiji i poloţi ga kao temelj, s obzirom da je poĉetak mudrosti... strah Gospodnji (Ps. 110, 10). Potom [uzmi] razboritost, hrabrost, zdravoumlje i pravednost. Drţeći se meĊusobno i savezom ljubavi sastavljeni i povezivani pomoću svih zglavaka (Ef. 4, 16), oni rastu u hram sveti u Gospodu (Ef. 2, 21), kao što je pisano. Takav hram svagda zidajmo u sebi, bratijo, i nemojmo prestati da ga ukrašavamo svakom lepotom vrlina kako bismo se udostojili da u njemu obitava Sveti Duh, te kako bismo privlaĉnom lepotom ţivota na sebe privukli oĉi anĊela i svetih. Jedna od vrlina jeste i uzdrţanje i nju mi sada upraţnjavamo više od drugih. Stoga uznesimo Bogu slavu što smo jedno njegovo poprište već prešli. Neka su naša lica i izmenila svoju spoljašnjost. Ta izmena je dobra, budući da sija bledoćom uzdrţanja. Neka su se naša usta ispunila gorĉinom ţuĉi usled zakasnelog uzimanja hrane. Ipak, naš duh se bogato nasladio, okrilivši se nadom. Prema tome, radujmo se, izabravši bolje i oraspoloţivši se za njega. 3) Moţda će neko reći da se svakodnevnim uzimanjem hrane krnji savršenstvo posta. Nikako. Jer, Gospod nam inaĉe ne bi naredio da svakodnevno ištemo nasušni hleb. Ni proroka Iliju gavran ne bi svakodnevno hranio u pustinji. Ni [sveti] Pavle, koji se pre boţanstvenog Antonija naselio u pustinji, ne bi svakodnevno odozgo primao hleb. Ni sam sveti Antonije ne bi svakodnevno okušanje hrane pretpostavio postu [tj. neuzimanju hrane] koji je duţi od jednog dana ili nedeljnom postu. I ja ću navesti razlog za reĉeno. Trudeći se tokom celog dana, naše telo se umara i iznemogava, te ima potrebu za odmorom i potkrepljenjem. Stoga je Sazdatelj ustrojio da se ono svakodnevno potkrepljuje 261

primanjem hrane kako bi opet bilo sposobno za dalji trud. Telo, pak, onih koji po dva, po tri ili više dana ne uzimaju hranu postaje iscrpljeno i raslabljeno, usled ĉega više nisu u stanju da prave poklone sa drugima, niti da glasno pevaju kao što priliĉi, niti da ispunjavaju dela poslušanja. Prema tome, svakodnevno primanje hrane ne dozvoljava se samo nemoćnima, već se ostavlja i savršenima, po otaĉkom pravilu koje nam je predato. Neka bi se nama dalo zdravlje tela i krepost duha kako bismo posluţili Bogu ţivome i istinitome u oĉekivanju poslednjeg dana u kome neka biste zasijali sa svima svetima kao sunce i nasledili Carstvo nebesko. 273. 1) Nedelja posta je prošla; smirivši telo, mi smo duši pridali vrednost, kako bi bila ugodna Ţeniku Hristu; 2) duša je nevesta Hristova: čuvajmo je čistom za njenog Ţenika; 3) stoga treba pritešnjavati telo; 4) rečeno je teško, ali je nagrada velika (4, 57) 1) Propostivši prvu sedmicu, mi jedni drugima izgledamo unekoliko drugaĉiji nego što smo bili, s obzirom da smo oslabili i pobledeli. MeĊutim, apostol govori: Ako se naš spoljašnji ĉovek i raspada, ipak se unutrašnji obnavlja iz dana u dan (2. Kor. 4, 16). Telo koje se obilno hrani obiĉno se rascveta i ispuni. U duhovnom smislu takva postaje i duša kroz uzdrţanje. Smirivši, naime, telo mi smo duši pridali krasotu. Ţeleći tu krasotu, sveti David se molio: Gospode, voljom tvojom daj snagu lepoti mojoj (Ps. 29, 8). Blaţeni apostol govori da nas je tom lepotom obruĉio Hristu: Jer revnujem za vas Boţijom revnošću, jer

vas obruĉih muţu jedinome, da devojku ĉistu privedem Hristu. Ali se bojim da kao što Evu prevari zmija lukavstvom svojim, da se tako i misli vaše ne odvrate od prostodušnosti koja je u Hristu (2. Kop. 11, 2-3). Vidiš li veliĉinu dara? Mi smo se udostojili da Hrista imamo za

Ţenika. Vidiš li kako se onaj ko nas je obruĉio boji za našu ĉvrstinu? 2) Prema tome, naša duša liĉi na obruĉenu devojku. Takva devojka se uzdrţava od viĊanja sa muškarcima, na sve naĉine se starajući da ostane ĉista za vreme venĉanja. I duša treba sasvim staranjem da se ĉuva ĉistom od pogubnih strasti greha do samog svog ishoda. I ukoliko iz tela kao iz svoje devojaĉke odaje izaĊe lepa, sijajući dobrim delima, ona će obradovati anĊele. Ukoliko, pak, bude oruţnjena gresima, ona će obradovati demone na Hristovu ţalost, o ĉemu je uostalom ţalosno i misliti i govoriti. 3) Stoga mi pritešnjavamo svoje telo i prema njemu se strogo odnosimo, ĉime kao uzdom zadrţavamo porive ploti kako ne bi svrgla upravitelja - um. Mi, uostalom, tako [treba da postupamo] ne samo u vreme posta, već i ĉitavog ţivota. Jer, podviţniĉki ţivot jeste obuzdavanje strasti, gospodarenje nad pomislima i neprestana borba sa nevidljivim neprijateljima. 4) Telu svakako nije lako. Ipak, naša prolazna mala nevolja priprema nam preizobilno i neizmerno veĉno bogatstvo slave, s obzirom da ne gledamo na ovo što se vidi, nego na ono što se ne vidi (2. Kor. 4, 17-18). Prema tome, radi nevidljivih dobara, u koja anĊeli ţele zaviriti (1. Pt. 1, 12), radi Ţenika Hrista, kome smo obruĉeni, ja vas preklinjem i molim da saĉuvamo ĉistu dušu svoju od zlih dela i od neĉistih pomisli koje nas oskrnavljuju, kao što je rekao Gospod. Nemojmo pomišljati ništa loše, s obzirom da se od pomisli, kao od ognja, razgoreva pohota. Naprotiv, drţimo se daleko od strati. Pri samom prilogu odbijajmo kušaĉa i dobrim delima obasjavajmo dušu. Sveusrdno se latimo uzdrţanja koje nam predstoji kako bismo se ĉisti preselili odavde, sa neizrecivom radošću ušli na nebesa i udostojili se naslaĊivanja veseljem braĉne nebeske Hristove odaje. 262

274. 1) Napali su ikonoborci, ali su izdrţali; on bodri, uveravajući da će Bog gotovost da se sve pretrpi primiti kao samo delo; 2) [on govori] o postu: "Produţimo srčano, premda ne po svojoj volji"; 3) potom pohvaljuje isposničke napore; 4) [najzad] priziva da se svako delo vrši u svoje vreme (4, 61) 1) Juĉe je bila bura, a sada je tišina. Juĉe su bili talasi, a sada je spokojstvo. Neka je blagosloven Bog koji je i iskušenje odagnao i nama dao krepost da ostanemo nepokolebivi, ĉak i pri oĉekivanju onoga ĉime su nam pretili. Takvi su istinski Hrišćani? Takvi su nelaţni monasi. Oni su uvek spremni da se prepuste nevoljama radi vrline i ništa ne pretpostavljaju zapovesti Boţijoj. (Neprijatelji gonitelji) su došli i rekli šta su rekli. Potom su otišli više postiĊeni svojim postupkom, negoli što su nas ispunili strahom. Vama će, pak, Gospod dati punu nagradu stoga što ste izabrali da budete gonjeni za Njega. Bogat milošću, On obiĉno venĉava onoga ko je izabrao dobro i za samu odluĉnu nameru. Iskušenje još nije prošlo, već još uvek preti s obzirom da su se svagde razišle naredbe upravitelja da niko ne ostane tuĊ jeretiĉkom mudrovanju. Stoga ĉujmo šta govori apostol:

Mudro se vladajte prema onima koji su izvan, koristeći vreme, Reĉ vaša da biva svagda u blagodati, solju zaĉinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti (Kol. 4, 56). On nas

pouĉava da se ne bacamo u iskušenja tek tako, niti da prećutkujemo Reĉ Boţiju. Gospod govori: Ako li odstupi [pravednik], neće biti novolji duši mojoj (Jev. 10, 38). O tome je dovoljno. 2) Post se već dovoljno pomerio napred i pobuĊuje nas dasa sve većim usrĊem stremimo dalje po proizvoljenju, tj. ne sa ţalošću ili prinudno. Jer Bog ljubi dragovoljnog isposnika (2. Kor. 9, 7). Uostalom, opšteţiteljni zakon ne dozvoljava da se svako ponaša kako hoće. Opšta granica uzdrţanja za poslušne jeste odsecanje vlastite volje. 3) Post je dobar stoga što ukroćuje strasti i telo potĉinjava duhu. Suze su dobre stoga što srce omivaju od grehova i stavljaju ga ĉistim pred Boga. Molitva je dobra stoga što okriljuje um i ĉini ga sabesednikom Bogu. Ljubav je dobra stoga što svagde prezire svoje na korist bliţnjeg. Revnost je dobra stoga što olakšava napore i duh ĉini mladim, dok starca oraspoloţuje da dejstvuje sa mladićkom brzinom. 4) Budimo blagodušni i revnosni. U vreme psalmopojanja budimo usrdni, u vreme rada budimo revnosni, u vreme ćutanja budimo razumni, u vreme razgovora budimo umereni. Jednom reĉju, sve ĉinimo uredno i po ĉinu, kao što nam je zapoveĊeno, uzdrţavajući se od svake smutnje i prepiranja. Poklone i obiĉna molitvoslovlja treba ĉiniti prema silama, uz ĉuvanje telesnog zdravlja. Neka vas Bog mira dovede do carice dana, tj. svetlog Vaskrsenja Hristovog, i neka vas udostoji Carstva nebeskog, koje nije jelo ni piće, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome (Rim. 14, 17). Njima neka nas obogati Bog u Isusu Hristu, Gospodu našem. 275. 1) Mi ne treba da opštimo sa jereticima, čak i kad nas prisiljavaju; uz pomoć Boţiju sve ćemo pretrpeti; 2) blaţeno je postati sudeonik Hristovih stradanja; 3) budimo odvaţni (4, 62) 1) Nalazeći se izvan manastira, mi smo se snašli prema mogućnostima i prema okolnostima. Sada, pak, kada gonitelji ne nastavljaju gonjenje protiv Hrista, mi treba da 263

ĉujemo proroĉku reĉ: IzaĊite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod (Is. 52, 11; 2. Kor. 6, 17). Poneki rade drugaĉije. Oni će stoga sami za sebe dati odgovor Gospodu u dan suda. Meni se ĉini da su oni koji idu zajedno sa njima u stvari ravnodušni u odnosu na jeretike. Vidite li kako nas izbegavanje da idemo za njima odvaja od sveta i ujedno vodi ka skorbi, ka teskobi, ka gladi, ka tamnici, ka smrti. Ali u svemu ovome pobeĊujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (Rim. 8, 37). Videvši da nam je duša ţedna Njega, On nam daje silu da radi Njega podnesemo stradanja, o ĉemu, pored drugih, svedoĉe i ĉetrdeset muĉenika, ĉiji spomen sada vršimo. Mi ne moţemo reći da su oni imali drugaĉiju prirodu. Oni su Boga zavoleli istinskim srcem, usled ĉega su u svoje nemoćno telo primili silu da pobede nevidljivog neprijatelja i da izvrše podvig koji opevaju svi Hrišćani. 2) Zaista je blaţen onaj ko se udostojio da unekoliko postane zajedniĉar Hristovih strasti: da bude gonjen kao što je On bio gonjen, da bude uhvaćen kao što je On bio uhvaćen, da pretrpi biĉevanje kao što ga je On pretrpeo, da bude vreĊan kao što je On bio vreĊan, da bude zakljuĉan u tamnicu kao što je On bio zakljuĉan. Shvati zbog ĉega je napisano: Ako s Njim umresmo, s Njim ćemo i ţiveti; ako trpimo, s Njim ćemo i carovati;

ako li se odreknemo, i On će se nas odreći; ako li izneverimo, On ostaje veran, jer se ne moţe samoga sebe odreći (2. Tim. 2, 11-13). Vidite li kakva su obećanja i kakve opomene?

3) Oraspoloţimo se i podvizavajmo se kako ne bismo posramili ono što smo već pretrpeli blagodaću Hristovom: izgnanje, tamnicu, biĉevanje. I šta da kaţemo? Moţda nismo svi sedeli u tamnici, ali opštenje ţivota jeste i opštenje stradanja. Jer, ako strada

jedan ud, s njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kor. 12, 26). Budimo za svagda jedno telo, jedan duh, kao što smo i pozvani u jednu nadu zvanja svoga (Ef. 4, 4), imajući Hrista za Glavu kako bismo ugodili Bogu u dobili Carstvo nebesko.

276. On saopštava pripovest kako su u Bugarskoj verni Hrišćani pre izabrali da pretrpe smrt, negoli da za vreme svete četrdesetnice jedu meso, odakle zaključuje da se ikonoborcima treba protiviti do smrti (4, 63) U današnjoj pouci jednom pripovešću hoću da vas oraspoloţim na utehu. Evo o ĉemu se radi. Oni koji dobro znaju govore da je u Bugarskoj izašla zla naredba od tamošnjeg cara da Hrišćani i braća naša koji se nalaze u zarobljeništvu u vreme svete ĉetrdesetnice jedu meso, te da one koji se povinuju ostave ţive, a one koji se ne pokore ubijaju. I reĉ neĉastivog je dobila silu. Sabrao se narod sa ţenom i decom i nastao je plaĉ i veliki vapaj. Sa jedne strane beše zaštita hrišćanskog zakona, a ca druge strah od telesne smrti. I najzad je došla ţalosna vest: bili su pobeĊeni i preklonili se pred neĉastivom naredbom. MeĊutim, ĉetrnaestorica su se odvojili i, stavši naspram njih, poĉeli da ih ubeĊuju da ne ustupaju i da se ne pokore, tj. da se ne saglase da, nasuprot hrišćanskom zakonu, jedu meso. Na njihove reĉi iz naroda su se ĉuli uzvici i ubeĊivanje da treba ustupiti neophodnosti i potom pokajanjem zagladiti krivicu, izbegavajući da se tek tako predaju smrti. MeĊutim, njih reĉeno nije ni malo ubedilo i umekšalo: oni su stojali na svome, gledajući na Boga i na obećano blaţenstvo. Videvši nepokolebivu ĉvrstinu tih muţeva, Skit je zamislio da preko jednog pokoleba i prekloni na svoju stranu i ostale. Ubivši jednog i njegovu ţenu i decu razdavši Skitima, on se nadao da će druge pokolebati i savladati... MeĊutim, oni su još više postali nepokolebivi, uzvikujući: "Hrišćani smo i drţimo se ĉasti 264

brata našeg, koji je umro". U tom ispovedništvu oni su svi bili prebijeni do smrti i skonĉali u Gospodu. Vidite li kako je i sada na snazi blagovest Carstva Boţijeg? Gospod govori: Koji ljubi

oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan... i koji ne uzme krst svoj i ne poĊe za mnom, nije mene dostojan. I opet: I ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte onoga koji moţe i dušu i telo pogubiti u paklu (Mt. 10, 37; 38; 28). Oni su poslušali jevanĊelske zapovesti, ostali poslušni Gospodu i ovenĉali se vencem muĉeništva, podraţavajući svete Makaveje. Jedino, njihov broj beše dvostruk, s obzirom da onih beše sedam, a njih ĉetrnaest. Jedni su postradali stoga što nisu hteli da jedu svinjsko meso, a drugi stoga što za vreme posta nisu hteli da okuse nikakvo meso, tj. da prestupe hrišćanski zakon. O, blaţenih li muţeva. O, blaţene li trgovine: za jedan trenutak vremena steći veĉni pokoj. Šta će na reĉeno odgovoriti oni koji opštenje sa jereticima ne smatraju odricanjem? Tamo se desilo odricanje naroda zbog saglasnosti da jedu prosto meso u vreme posta. Ovde se, pak, [utoliko pre radi o odricanju] budući da postoji opštenje u ţrtvi koja se neĉastivo prinosi. Gde su oni koji govore da stradanje za Hristovu ikonu nije muĉeništvo? Tamo su muĉeniĉki podvig primili zbog nesaglasnosti da naruše zakon Hristove Crkve. Ovde se, pak, još svetliji muĉeniĉki podvig preduzima zbog nesaglasnosti da se odreknemo samog Hrista u Njegovoj ikoni. MeĊutim, tako govore mraĉni ljudi pomraĉenog razuma zbog svojih jeretiĉkih mudrovanja. Oni svojim padom pokušavaju i drugima da postave prepreku u pravoverju i pravom hoĊenju. Mi, meĊutim, proslavimo blagog Boga našeg, koji proslavlja one koji ga proslavljaju i koji i u ovom rodu javlja muĉenike. Mi treba da pomišljamo da su ljudi bedni po izgledu, malouĉeni i uz ţenu i decu ipak sve ostavili iz ljubavi prema Hristu. Utoliko pre mi koji nismo oţenjeni i koji smo ostavili svet treba da, kad zaište vreme, budemo sliĉni svetim revniteljima vere i blagoĉašća. MeĊutim, reĉeno treba da ostvarimo tek u svoje vreme, ukoliko Hristos zahteva. Za sada ĉvrsto stojmo u muĉeništvu koje se neprestano vrši u savesti. Nemojmo prekloniti kolena pred Vaalom i nemojmo ustupati i gubiti od pomisli. Gasimo raspaljene strele lukavog suzama, molitvama, skrušenošću i odgovarajućim zlopaćenjem tela, kako bismo i mi sa apostolom mogli reći: Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše pohvale, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem (1. Kop. 15, 31), i ujedno sa svetim Davidom: Jer tebe radi usmrćuju nas sav dan, smatraju nas kao ovce za klanje (Ps. 43, 23). Neka bismo se sa njima udostojili da postanemo i naslednici Carstva nebeskog.

277. 1) Evo Blagovesti; početak domostroja [Ovaploćenja] nas obavezuje da ga duhovno praznujemo; 2) potom se moli i ţalosti zbog onih koji ga ne primaju i ne koriste se njime; 3) on podraţava apostola Pavla i proroka Mojsija (4, 64) 1) Došle su Blagovesti, tj. poĉetak Gospodnjih praznika. Mi ne treba da ga praznujemo jednostavno kao mnogi, već sa razumevanjem tajinstva koje se praznuje. O kakvom se tajinstvu radi? Sin Boţiji postaje Sin Ĉoveĉiji i kao Posrednicu izabira Presvetu Djevu. On se useljava u nju i ĉini je svojim hramom, postajući savršeni Ĉovek. Radi ĉega? Napisano je: Da iskupi one koji su nod zakonom, da primimo usinovljenje (Gal. 4, 5), da više ne bismo bili robovi, nego slobodnjaci, da više ne bismo bili strasni, već bestrasni, da više ne bismo bili svetoljupci, nego bogoljupci, da više ne bismo hodili po ploti, nego po duhu. Jer koji su no telu telesno misle, a koji su no Duhu duhovno. Jer je telesno 265

mudrovanje smrt, a duhovno mudrovanje ţivot i mir. Jer je telesno mudrovanje neprijateljstvo Bogu pošto se ne pokorava zakonu Boţijem, niti pak moţe. A koji su no telu ne mogu ugoditi Bogu (Rim. 8, 58). Ukratko reĉeno, takvo je znaĉenje tajinstva. Stoga mi treba duhovno da praznujemo u njegovu ĉast i da se duhovno ponašamo dok traje, tj. da smo u pravednosti i prepodobiju, u ljubavi, u krotosti, u miru, u dugotrpljenju, u blagosti, u Duhu Svetom, kako se ne bismo pokazali besplodni i nedejstveni u odnosu na domostroj Gospoda našeg. 2) Osim toga, mi treba da se molimo i skrušavamo zbog sveta. Zbog ĉega? Stoga što je Sin Boţiji došao da spase svet, asvet ga je odbacio. Njega odbacuju plemena i narodi, Njega odbacuju varvarski narodi, Njega odbacuju i oni koji prizivaju Njegovo sveto ime neispravnošću svoje vere i rĊavošću svog ţivota. Šta On nije uĉinio od onoga što je trebalo uĉiniti? Budući Bog, On je postao Ĉovek; smirio je sebe i bio poslušan do smrti, ĉak krsne smrti; dao nam je da okusimo Telo Njegovo i da pijemo Krv Njegovu; udostojio nas je da ga zovemo svojim Ocem, i Bratom, i Glavom, i Uĉiteljem, i Ţenikom, i Sanaslednikom. Uĉinio je i mnogo drugog, što ne mora ni da pominjemo. Pa ipak ga odbacuju. Njega. odbacuju i On trpi. I govori: Jer ne doĊoh da sudim svetu, nego da spasem svet (Jn. 12, 47). Šta bismo mogli reći? Istinski uĉenici ţale zbog odricanja sauĉenika, ĉime javljaju svoju ljubav i prema Uĉitelju, i prema uĉenicima. Na isti naĉin i istinske sluge stradaju srcem zbog nevernosti svoje braće. 3) Stoga veliki apostol nareĊuje da se ĉine moljenja, molitve, prozbe, blagodarenja za sve ljude, za careve i za sve koji su na vlasti (1. Tim. 2, 1). On na drugom mestu govori o samom sebi: Istinu govorim u Hristu, ne laţem, to mi svedoĉi savest moja Duhom

Svetim, da mi je vrlo ţao i srce me moje boli bez prestanka; jer bih ţeleo da ja sam budem odluĉen od Hrista za braću svoju, srodnike moje no telu (Rim. 9, 13). Vidiš li silu ljubavi? Vidiš li visinu ĉovekoljublja? Sliĉno i Mojsije govori Bogu: Ako im ostaviš greh njihov, ostavi. Ako li ga ne ostaviš, i mene izbriši iz knjige tvoje, u koju si me zapisao (Izl. 32, 32). I mi kao istinski, ane kao laţni uĉenici ne treba da se staramo samo za sebe, nego iza bratiju, i za ceo svet, ţalosteći se i moleći se. Na taj naĉin ĉineći ono što je Bogu ugodno, mi ćemo postati naslednici veĉnog ţivota.

278. 1) Na dan Blagovesti on pohvaljuje devstvenost; 2) pomenuvši da je neprijatelj napada, on ubeĎuje da je snaţno čuvamo (4, 65) 1) Na dan Blagovesti ću pokušati da vam nešto ukratko kaţem o znaĉaju zaveta devstvenosti koji smo primili na sebe. Kome je arhanĊeo Gavrilo rekao: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom (Lk. 1, 28). Zar ne - Presvetoj Djevi? I od koga se ovaplotio i oĉoveĉio sam Bog Slovo? Zar ne - od blaţene Djeve? Prema tome, ta devstvenost je proizrasla Ţivot svih. Ta devstvenost je carica vrlina. Ta devstvenost je nevesta i nevesto voditeljka Hristova. Ako hoćete, ĉujmo šta govori blaţeni apostol Pavle:

Ko je neoţenjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu; a koje oţenjen brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi ţeni. Razlikuje se i ţena od devojke. Koja je neudata brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta i telom i duhom; a koja je udata brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi muţu (1. Kop. 7, 32-34). Vidite li znaĉenje reĉi? U braku ne postoji vreme da se brine o ugaĊanju Gospodu, već samo svetu. Stoga se devstvenosti daje dobri udeo. I u Carstvu nebeskom će se devstvenosti dati prvenstvo. U 266

Otkrivenju svetog Jovana Bogoslova je napisano: Ovo su oni koji se ne oskvrniše sa ţenama, jer su devstvenici; ovo su oni koji idu za Jagnjetom kuda god poĊe (Otk. 14, 4). 2) Eto kakvog se preimućstva udostojavaju oni koji su izabrali devstvenost. Oni idu za Hristom i raduju se sa Njim. Nemojmo, meĊutim, zaboraviti da se upropastitelj našeg ţivota, tj. Ċavo silno napreţe da visoko i natprirodno delo sruši ponajviše strašću koja mu je suprotna. I ko će izbrojati one koje je od veka uspeo da sruši? Šta moţe biti ţalosnije od toga? Mi, pak, ĉuvajmo dušu svoju kao zenicu oka ĉistom za Ţenika Hrista, ne predajući poverenu nam skrivnicu devstvenosti. Nemojmo dozvoliti da postradamo kao što stradaju ribe koje, budući prevarene mamcem, gutaju udicu i nalaze smrt. Jer, telesna slast jeste udica koja ne hrani, već uništava, koja ne oţivljuje, već usmrćuje. Neka se silom Boţijom izbavimo od nje i ubuduće ostanemo ĉisti i nesablaţnjeni sve dok ima daha u našim nozdrvama kako bismo se kao pobednici preselili odavde i dobiliCarstvo nebesko u Hristu Isusu, Gospodu našem. 279. 1) Pasha je ţeljeni praznik; no duhovna Pasha, tj. očišćenje od grehova i strasti još je poţeljnija; 2) i onaj ko nema drugo i ne moţe praznovati Pashu; 3) vi, pak, niste takvi; kod nas postoji dobar poredak koji vodi Bogu; 4) revnujmo za duhovnu Pashu kako bismo je se i u budućem veku udostojili (4, 67) 1) Već prešavši polovinu posta uz pomoć Boţiju, mi vidimo kako se pribliţava Pasha. Zbog ĉega mi, pak, napregnuto ţelimo da dostignemo Pashu koja dolazi i odlazi? He ĉinimo limi isto već mnogo godina? Proći će i sadašnja Pasha. Jer, u ovom veku ništa ne stoji nepokretno, već dani prolaze kao senka (Jov 7, 9) i ţivot naš trĉi brţe od trkaĉa (Jov 9, 25), sve dok ne dostigne svoju granicu. Šta, zar ćeš reći da Pasha nije poţeljna? Naravno da je poţeljna, ĉak veoma. Kako da ne. Postoji, meĊutim, Pasha koja se vrši svakodnevno. Koja? Oĉišćenje grehova, skrušenost srca, suze umilenja, ĉistota savesti, umrtvljenje udova koji su na zemlji, tj. bluda, neĉistote, strasti, zle pohote i svakog greha koji se vrši delom. Onaj ko se udostoji da bude u sliĉnom dobrom nastrojenju Gospodnju Pashu, tj. mnogoţeljeni praznik vrši svaki dan, a ne jednom godišnje. 2) Kako će, pak, praznovati Pashu onaj ko nema reĉeno, već je obuzet strastima? Kako moţe da praznuje onaj kome je stomak bog, ili koga raspaljuje pohota tela, ili koga grize zavist, ili ko je pogruţen u srebroljublje, ili ko je zarobljen taštinom, ili ko je obuzet drugim strastima? Zar će neko za onoga koji izgara od vrućice reći da spokojno poĉiva? I da li će neko reći da onaj ko je pretrpeo brodolom ima uspešnu plovidbu? Nikako. Onaj ko se nalazi u tami ne stoji u svetlosti. Ni onaj ko prebiva u grehovnim delima ne moţe da praznuje Pashu. 3) Ali što se vas tiĉe, ljubljeni, iako ovako govorimo, ubeĊeni smo da stvari stoje bolje i da vode spasenju (Jev. 6, 9). Jer, naš ţivot upravo jeste pripremanje za praznik. Šta mi, naime, ĉinimo? Kod nas je psalmopojanje za psalmopojanjem, ĉitanje za ĉitanjem, pouĉavanje za pouĉavanjem, molitva za molitvom. Oni sukao neki krug koji nas vodi Bogu i sjedinjuje sa Njim. Dobrog li naĉina ţivota. Blaţenog li i triblaţenog ţivota. 4) Prema tome, ustremimo se da svakodnevno praznujemo ukazanu poţeljnu Pashu prema silama, tj. umrtvljenje strasti i vaskrsenje vrlina, podraţavajući Gospoda: Jer On postrada za nas, ostavljajući nam primer da idemo Njegovim stopama (1. Pt. 2, 21). Ja ne govorim [sa namerom] da postanem sudija drugih budući da će svaki svoje breme nositi (Gal. 6, 5), već da bismo, osećajući blagodat koju nam je Bog dao, zahvalili 267

Darodavcu i proslavili Dobroĉinitelja. Jer, On ne samo da ovde daje sve neophodno, veći onima koji mu usrdno sluţe do kraja dariva sva obećana dobra, veĉnu nebesku Pashu. Neka bismo nju svi dobili blagodaću i ĉovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista. 280. Blaţeno je sastradavati Hristu; podstičimo se i pripremimo se na stradanja (4, 70) Ĉetrdesetnica je već pri kraju. Kao njena kruna pribliţava se spomen na ţivotvorne strasti Hristove, iz kojih mi moţemo da pocrpemo veliku utehu za sebe. Jer, kad je Gospod i Bog naš bio uhvaćen zbog naših grehova, hoće li biti veliko ukoliko i mi, nepotrebne sluge, budemo uhvaćeni zbog Njega? Kad je On bio svezan, odveden i zakljuĉan u tamnicu, da li će biti ĉudno ukoliko mi sliĉno postradamo za Gospoda i Vladiku? Mi treba sve da pretrpimo, ĉak i ako nas podvrgnu biĉevanju. Pretrpimo ĉak i ako treba da podnesemo šamare. Podnesimo ĉak i pljuvanje. Najzad, ako treba i da umremo, predajmo sebe na uvek blaţenu smrt. Blago onome ko se u bilo ĉemu od navedenog pokazao kao zajedniĉar Hristovih strasti. Eto blaţenstva. Eto besmrtnosti. Zar ne ĉujemo šta govori apostol: Ubuduće da mi niko ne stvara teškoće, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svome nosim (Gal. 6, 17). On kao da [kaţe]: "Neka me niko ne prezire jer ja na telu svome nosim ukrase Svecara Hrista". Sliĉan je bio sveti Ignjatije, koji se nazvao Bogonoscem s obzirom da je na sebi nosio Hristova stradanja. Sliĉan je bio i sveti Evstratije, koji je za vreme svojih stradanja uzviknuo: "Sada sam poznao da u meni ţivi Hristos". O, blaţenih li uzvika. O, triblaţenih li duša. Jer, ĉiji spomen mi vršimo? U ĉiji spomen podiţemo sveštene hramove? Ĉijim moštima se poklanjamo? Muĉeniĉkim, ispovedniĉkim, prepodobnim. Oni su ovde od Gospoda dobili veliku slavu. Kakvo će tek proslavljenje dobiti u budućem veku? Ono se ne moţe zamisliti i izraziti. Eto dobre trgovine. Eto blaţene zamene: malim trudom i podvigom steći veĉna i beskrajna dobra. Podraţavajmo ih i mi. Pomešajmo svoju krv sa najsvetijom Krvlju Gospodnjom. Jer, i sada je tako nešto moguće, s obzirom da se priroda nije izmenila i budući da se nije izmenio Onaj koji je rekao: Ja sam Gospod Bog vaš i ne menjam se (Mal. 3, 6). On sve podjednako voli, za sve je umro, svima predstoji kao neiscrpna sladost i ţeli da se svi spasu, što za Njega predstavlja bogatstvo. Jer, apostol govori: On je bogat za sve koji ga prizivaju (Rim. 10, 12). Prema tome, prizovimo ga i u sadašnjim okolnostima i daće silu i krepost dušama našim. Zagrlimo ga i On će uništiti naše vidljive i nevidljive neprijatelje. Saĉekajmo ga i On će nas ovenĉati u dan vaskrsenja mrtvih, u dan javljanja Njegove slave. Neka bismo se tada udostojili da bez osude predstanemo Njegovom prestolu i da damo dobar odgovor. 281. 1) Razmotrivši stradanja Gospodnja pobudimo se na sastradavanje; 2) vi ste već sastradavali, ali i ubuduće istrajte u sastradavanju i u svim drugim vrlinama; 3) podstičimo se nadom da ćemo se sa Njim i proslaviti; kakva će samo tada biti radost sastradalnicima i kakva tuga onima koji su se izmakli; 4) pomišljajući o rečenome, čuvajmo se u čistoti i napredujmo u svemu dobrom (4, 72) 268

1) Današnji dan (Velika Sreda) jeste svet i poštovan budući da u njemu Gospod poĉinje da prima krsna stradanja za nas, po reĉi Davida koji je rekao: Zašto se uzbuniše

narodi i plemena smisliše zaludne stvari? Sabraše se carevi zemaljski, i knezovi se okupiše zajedno na Gospoda i na Pomazanika Njegovog (Ps. 2, 12). Oni su se sabrali, sastavivši

zao savet protiv svoga Vladike, na kome se lukavi Juda odriĉe od svog Uĉitelja i prodaje ga. Potom je sledio izdajniĉki poljubac, vezivanje i odvoĊenje Gospoda svih od strane neprijatelja na sud. Pošto je stao pred njega, Sudiju svih pitaju? I pošto je odgovorio (o, strašnog li sluha), Njega sluga udara po obrazu, što On dugotrpeljivo podnosi i govori: Ako zlo rekoh, dokaţi daje zlo; ako li dobro, zašto me biješ (Jn. 18, 23). Potom ga klevetaju i osuĊuju, zatim prima izrugivanja, podsmehe, izigravanja, udarce, šamare, udare trskom po glavi, biĉevanje, prikivanje na Krst. Popevši se na njega, On se moli za svoje ubice: Oĉe, oprosti im, jer ne znaju šta ĉine (Lk. 23, 34). Najzad ga poje sa ţuĉi i sirćetom i - Besmrtni umire, predavši duh svoj Bogu i Ocu. I mrtvome mu probadaju rebra. Takva su ukratko stradanja Gospodnja. I onaj ko razborito sluša jevanĊelska kazivanja o njima više se neće ni gneviti, ni ogorĉavati, ni besneti, ni gorditi, ni nadimati nad bratom, ni zavideti, ni predavati slavoljublju, već će se na svaki naĉin starati da bude smiren, da se skrušava, da se smatra zemljom i pepelom, da ţeli uĉestvovanje u Hristovim strastima, da bude saobrazan Njegovoj smrti kako bi imao udela i u slavi Njegovog Vaskrsenja. 2) I vi budite smeli, reći ću vam. Jer, vi ste već uzeli udela u Vladiĉinim strastima. Pogledajte gde ste. Niste li radi Njegovih reĉi i radi svedoĉenja o Njemu u izgnanstvu i progonstvu? Niste li i ranije trpeli zakljuĉavanje u tamnicu? Niste li prolili krv usred uvreda i izrugivanja? Nisu li neki od bratije naše hrabro skonĉali usred stradanja? Eto u ĉemu je naša pohvala u Gospodu. Eto kakav je dar naš. MeĊutim, pošto naša ĉvrstina nije pouzdana usled naše izmenjivosti i usled nemogućnosti da zasigurno tvrdimo šta će roditi sledeći dan, ja vas molim da u Gospodu stojite nepokolebivo i neizmenjivo, jednodušno i jednomisleno se sapodvizavajući za jevanĊelsku veru, ni u ĉemu da se ne plašeći protivnika (Fil. 1, 28), nikako ni u ĉemu ne dajući spoticanje (2. Kor. 6, 3), nego se u svemu pokazujući kao sluge Boţije (2. Kor. 6, 4), tj. u poslušanju, u smirenoumlju, u krotosti, u velikodušnosti. Jer vam je trpljenje potrebno, da pošto izvršite volju Boţiju

primite ono što je obećano. Jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da doĊe i neće odocniti (Jev. 10, 3637). 3) Ukoliko će doći i neće zakasniti, zašto bismo malaksavali zbog nevolja (Ef. 3, 13) i zašto pre ne bismo bili gotovi da za Gospoda umiremo svaki dan? Jer, napisano je: Ako s Njim umresmo, s Njim ćemo i ţiveti; ako trpimo, s Njim ćemo i carovati;ako li se odreknemo, i On će se nas odreći; ako li izneverimo, On ostaje veran, jer se ne moţe samoga sebe odreći (2. Tim. 2, 11-13). Kakvu će samo radost imati sveti kada ugledaju Gospoda koji silazi sa nebesa sa anĊelima sile svoje, prizivajući ih ka neizrecivoj radosti, ovenĉavajući ih i nameravajući da sa njima ţivi u vekove. I kakvu će, opet, imati ţalost oni koji nisu poverovali u JevanĊelje i koji su prestupali Njegove zapovesti, tj. oni koji će, po napisanome, biti osuĊeni na veĉnu pogibao od lica Gospodnjega i od slave sile Njegove

kada doĊe u onaj Dan da se proslavi u svetima svojim i pokaţe se divan u svima verujućima (2. Sol. 1, 9-10). 4) Sagledavajući i razmišljajući o reĉenom, oĉistimo sebe od svake neĉistote tela i duha, tvoreći svetinju u strahu Boţijem (2. Kor. 7, 1), stremeći ka boljem i hitajući ka savršenstvu. Mrzeći zlo drţimo se dobra. U bratoljublju budimo jedni prema drugima neţni; ĉašću ĉinimo jedni druge većim od sebe. U revnosti ne budimo leni; budimo duhom vatreni; Gospodu sluţimo. Budimo u nadi radosni, u nevolji trpeljivi, u molitvi postojani 269

(Rim. 12, 9-12). Prebivajući u takvoj neporoĉnosti iskreno mi ćemo nastupajuću Pashu otpraznovati na dostojan naĉin i udostojiti se da veĉno okušamo nebeska dobra. 282. 1) Predivno je što takav Gospod strada; 2) sva tvar se uţasnula; zar ćemo mi ostati bez učešća; 3) za toliku ljubav uzvratimo ljubavlju i spremnošću da sve pretrpimo i u poretku našeg ţivota i u progonima (4, 73) 1) Sećanje na stradanja Gospoda našeg Isusa Hrista dušu uvek privodi u skrušenost i umilenje, naroĉito u ove dane (Veliki Petak), u koje su se i izvršila. Koja stradanja? Ubilaĉki savet protiv Gospoda, Njegovo hvatanje od strane Judejaca, voĊenje na smrt, stajanje pred Pilatovim sudom, suĊenje, raspitivanje, šamari, pljuvanje, vreĊanje, ismejavanje, podizanje na Krst, prikivanje ruku i nogu, okušanje ţuĉi, probadanje rebara i sve ostalo što se desilo i što svet ne moţe da smesti, niti ĉoveĉiji (pa ni anĊelski) jezik da izrazi. Predstavimo sebi o kako velikom i neobjašnjivom tajinstvu se radi. Gospoda, koji otkriveno vidi savete srca i koji zna svaku ljudsku pomisao, vode na savet koji ga osuĊuje na smrt. Onaj koji drţi sve moćnom reĉju svojom (Jev. 1, 3), predaje se u ruke ljudi grešnika. Onaj koji vezuje vodu u oblacima i blagovremeno orošuje zemlju, vodi se vezan. Onoga koji je nebo izmerio pedljom i zemlju šakom i koji je gore postavio na vagu (Is. 40, 12), sluga udara rukom. Onaj ko je zemlju ukrasio raznovrsnim cvećem, venĉava se na posramljenje vencem od trnja. Onaj ko je posred raja nasadio drvo ţivota, prikiva se na drvetu radi ismevanja. O, kako strašnog i natprirodnog prizora. 2) Sunce je to videlo i smrklo se, video je mesec i potamneo, osetila je zemlja i zatresla se, osetilo je kamenje i raspalo se. Sva tvar se zgrozila pri vreĊanju Gospoda. Bezdušni i neosetljivi sastojci su od tih prizora i od straha Boţijeg izašli iz svog poretka, postavši kao oduševljeni i osećajni. Zar mi koji smo udostojeni slovesnosti i za koje je umro Hristos u ove dane nećemo da se skrušimo i zaplaĉemo? I zar ne bismo bili beslovesniji od beslovesnih, i neosetljiviji od kamenja? Ne bilo. Naprotiv, dospevši u bogodoliĉno istupljenje i izmenivši se dobrom promenom, prolijmo suze, predajmo strasti na zaklanje, podnošenjem uvreda uzvratimo za uvrede nanete Gospodu, pretrpimo rane zbog Njegovih rana delimiĉno na delu poslušanja, a delimiĉno u predstojećem ispovedništvu. 3) Zar ne vidimo koliko je u svemu tome pobuda na boţanstvenu ljubav? Ko je podneo zakljuĉavanje u tamnicu? Ko se predao na zaklanje radi ljubljenoga? Sveblagi Bog je radi nas osuĊenih podneo bezbrojna stradanja. Stoga je blaţeni apostol, pomišljajući o reĉenome i nalazeći se u silnom osećanju ljubavi prema Bogu, sa pravom rekao: Jer sam

uveren da nas ni smrt, ni ţivot, ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni budućnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Boţije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem (Rim. 8, 38-39). Jer Bog tako zavole svet daje Sina svoga Jedinorodnoga dao, da svaki koji veruje u njega ne pogine, nego da ima ţivot veĉni

(Jn. 3, 16). Nemajući ništa dostojno od dela svojih da uzvrate na takvu ljubav, sveti su sami sebe, tj. tela svoja i krv svoju prineli u naporima podviţništva i u zlopaćenjima, pojući sa blaţenim Davidom: Šta ću uzvratiti Gospodu za sve što mi je dao (Ps. 115, 3). Sliĉnim glasom i mi svagda vapijmo Gospodu, nenasitim raspoloţenjem duše mu sluţeći neprestano i sve više stremeći ka boljem kako bismo sa svima svetima bili naslednici veĉnih dobara. 283. 270

1) Radujem se zbog vaših uspeha u dobru; 2) nemojte se, meĎutim, zaustavljati, već se pruţajte dalje, podraţavajući svete i podstičući se obećanjima (4, 81) 1) Ja sa vama vodim razgovor po ţelji, a ne po prinudi, premda je i neophodno da sa vama besedim. Ja revnujem za vas Boţijom revnošću (2. Kor. 11, 2), premda i jesam grešan. I ja se zbog vašeg napretka radujem velikom radošću. Ukoliko vas ĉesto i oskorbim, kao nedavno, [namera] mi je da poznate ljubav koju prema vama imam izobilno (s obzirom da onaj ko voli marljivo vaspitava i nije nemaran prema kaţnjavanju: Jer koji je to sin koga otac ne kara - Jev. 12, 7) i da budete savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak. 1, 4). I ispovedam da ste poslušni i pokorni i da strogo ispunjavate otaĉke zapovesti kao moţda niko u ovom rodu od onih koji se nalaze u poslušništvu. I govorim bez laţi jer je sve istina. I ko je u toj meri jednodušan sa ocem i ko toliko sledi igumana u svemu što je saglasno sa zapovestima Gospodnjim kao vi, koji ste iskusni i u jednom i u drugom? Kao dokaz neka posluţe gonjenja, izgnanja, tamnice, zlopaćenje, suprotstavljanje do krvi u podvigu protiv greha (Jev. 12, 4). I reĉeno nije vaše, već je dar Boţiji, od koga neka vam bude i pohvala. Neka drugi imaju novac, imanja, manastire i drugu opskrbljenost. Meni jeza dobru slavu dovoljno da imam vas i da se vama ukrašavam. Jer, vi ste moja radost i venac slave, ţivot i svako dobro. 2) Jedino vas molim da ne odstupate od vašeg dobrog proizvoljenja, da ne polaţete granicu dobru i ushoĊenju po stupnjevima savršenstva. Oni koji se pašte oko sticanja veštastvenih imanja ne nalaze sitost u uveliĉavanju bogatstva. Ni vi u duhovnom usavršavanju nemojte prestajati da se prostirete napred do poslednjeg svog izdisaja. Jer mislim da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8, 18). Zar u ţitijama svetih ne vidite sa kakvim su oni trudom i znojem prohodili svoj ţivot? Zar ne vidite sa kakvim su prolivanjem krvi i sa kakvim stradanjem sveti muĉenici završili svoj ţivot? Zbog ĉega? Da bi stekli Hrista. Jer je ovo što se vidi privremeno, a ono što se ne vidi, veĉno (2. Kor. 4, 18). Zar sunce nije dobro? I ono će, meĊutim, najzad potamneti. I mesec nije li dobar? No, i on će prestati da daje svetlost. I zar zvezde nisu dobre? Ipak, i one će pasti. Zar nebo nije dobro? Ipak, i ono će ostareti kao odeća. I sve će se izmeniti: biće novo nebo i nova zemlja, kao što ne pisano. I zapoĉeće neizrecivo blaţeni ţivot u Hristu i sa Hristom. Takva su naša obećanja. I takvim napominjanjem pomaţimo sami sebi u pobeĊivanju ĉulnog natĉulnim. Boţanstvenom ljubavlju podavljujmo telesnu ljubav, po uĉenju apostola: Traţite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji (Kol. 3, 12). Nemojte se valjati u glibu pohote, niti se davite u blatu strasti, ĉiji je kraj pogibao. . . MeĊutim, naše ţivljenje je na nebesima, otkuda oĉekujemo i Spasitelja Gospoda Isusa Hrista (Fil. 3, 19-20). 284. 1) Dobivši ranu ja sam pribegao lečenju i eto - razgovaram sa vama, odakle izvlačim pouku da čim neko dobije grehovnu ranu odmah treba da ţuri ka lekarstvu pokajanja; 2) nemojte kasniti, jer smrt moţe da doĎe; izaći, pak, na sud bez očišćenja zaista je strašno; 3) pazi na sebe i ne slušaj neprijatelja koji te uči da odlaţeš [pokajanje] (4, 82) 1) Oţalostila vas je rana na mojoj nozi. I pravo je. Jer, vi mi saosećate i u radosti i u tuzi, kao bratoljubivi i oceljubivi. Otuda ću ja uzeti predmet za svoju pouku. Na koji naĉin? Kada sam zbog svojih grehova dobio ranu, bilo je neophodno brzo lekarstvo i 271

odgovarajući pokoj, usled ĉega tokom tri dana nisam mogao da opštim sa vama. I pošto je po milosti Boţijoj bolest izleĉena, ja sam opet sa vama. I eto, govorim sa vama. Sliĉno je i sa duševnim ranama. Neko je, recimo, dobio ranu u srcu od viĊenja ili slušanja. Ili se poveo za demonskom pomisli i raspalio se zlom pohotom, gnevom, jarošću, mrţnjom, zavišću, protivreĉenjem, neposlušnošću ili nekom drugom pogubnom strašću. On treba odmah da pristupi leĉenju, tj. pokajanju, skrušenosti, plaĉu, uzdisanju i srdaĉnom bolu, kao i drugim lekovima preumljenja. I izleĉivši se, on opet treba da doĊe do prethodnog dobrog poretka. U suprotnom će se na greh nadovezivati greh, i rana na ranu, i strast će postati neizleĉiva, usled ĉega ćemo se razboleti grehom na smrt. 2) Neka meĊu vama, bratijo moja, ne bude tako. Ponajpre, vi treba da pazite na sebe, tj. da ne grešite. Jer, ima li šta slaĊe i blaţenije od ĉiste duše i uma koji nije ranjen strastima? Ukoliko se desi da pogrešimo usled sklonosti [na greh] naše prirode, mi treba odmah da se ispravimo, ne ostavljajući ni jedan ĉas u sebi nešto neisceljeno. Jer, smrt je lopov i ne znamo u koji će ĉas doći: da li u ponoć ili u zoru. A izaći iz tela i stati pred sud Hristov nepripremljen jeste vrlo opasno i krajnje strašno. Jer, apostol govori: Jer je reĉ

Boţija ţiva i delotvorna, oštrija od svakog dvosekloga maĉa, i prodire sve do razdiobe duše i duha, zglobova i srţi, i sudi namere i pomisli srca, I nema tvari sakrivene pred njim, nego je sve obnaţeno i otkriveno pred oĉima Onoga kome ćemo odgovarati (Jev. 4, 12-13). I ako se pravednik jedva spasava, bezboţnik i grešnik gde će se javiti (1. Pt. 4, 18). Danila proroka je uhvatio uţas i istupljenje kada je u viĊenju ugledao sud Boţiji. Šta ćemo tek doţiveti mi kada u stvarnosti doĊemo na taj sud? [On] govori: Ognjena reka je tekla

ishodeći pred Njim. Hiljade hiljada mu sluţahu i desetine hiljada mu predstojahu. Sud zasede i knjige se otvoriše (Dan. 7, 10). Ko će opstati i ko će saĉuvati smelost kada se reĉeno desi? Niko osim onog ko ima pravu veru i dobra dela, osim onog ko je stekao hrabrost, pravednost i zdravoumlje, osim sina posdušanja i osim savršenog u potĉinjavanju. 3) Stoga treba da pazimo na sebe sa svakom opreznošću i da svaki ĉas sa strahom oĉekujemo ishod. I neće se sakriti naš neprijatelj ĉovekoubica, koji nas potkrada i koji nas svagda nagovara da sadašnje vreme provodimo u neradu i nemaru, te da postupanje po zapovestima odloţimo za budućnost. Mi ga, pak, svagda odbijajmo i udaljujmo silom Boţijom. Ja smireni se sada i obraćam vama sa reĉju kako biste se, ĉuvši pet reĉi iz usta mojih, utešili zajedno sa mnom napominjanjem koje vam predlaţem. Jer, napominjanje je dobro stoga što uvek obnavlja dušu. Podraţavajući naše oce, ja znam i uveren sam da ćemo napredovati u graĊenju svog spasenja, da ćemo umilostiviti Boga i udostojiti se da dobijemo Njegovo Carstvo. 285. 1) On poziva na blagodarenje Bogu što ih i u tuĎoj zemlji štedro dariva svakim opskrbljenjem; 2) da se, pak, ne bi lišili milosti, on ih ubeĎuje da revnosno ugaĎaju Bogu u veri i u uzdanju (4, 83) 1) Mi treba da blagodarimo Bogu za dobroĉinstva koja nam ĉini, naroĉito u našem prebivanju u tuĊoj strani. Jer, i nalazeći se u progonstvu, mi provodimo ţivot kao u manastiru ne zadovoljavajući samo svoje potrebe, već i onih koji nam dolaze. Jer, vidite da nam mnogo naše bratije dolazi sa svih strana. I gde bi se oni pre obratili nego Bogu i našem smirenju? Osim toga, zar ne vidite koliko drugih stranih otaca i bratije dolazi kod nas, u svemu trpeći bedu i nedostatak? Gotovo da ni jedan dan ne proĊe a da ne primimo 272

po nekog. Pa ipak, kod nas nije bilo nedostatka u neophodnom. Naprotiv, svega imamo u obilju. Stoga mi jedino moţemo da kaţemo da zaista ne laţe Onaj ko je rekao: Nego ištite najpre Carstvo Boţije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati (Mt. 6, 33). I zaista, mi imamo na raspolaganju plodove pšenice, vina i jeleja (Ps. 4, 8) i drugih potreba iznad oĉekivanja, pri ĉemu nemamo dovoljno sila da ispustimo glas blagodarenja blagosti Boţijoj. A ako se i desi da u tom smislu budemo stešnjeni i obremenjeni, treba samo videti kakva potom dolazi nagrada i kakva se potom uznosi hvala Bogu. Sami nastojatelji manastira se dive što je nama Bog dao da ĉinimo ono za šta je njima nedostalo snage. Radi ĉega? Da bi se u tome poznala sila Boţija po veri i uzdanju našem. I meni se ĉini da je ono što se sada dešava kod nas veoma sliĉno onome što je bilo u vreme prebivanja Izrailja u pustinji? Već je ĉetvrta godina kako ne sejemo i ne ţanjemo, a Bog nam sve vreme daje neoskudnu hranu telesnu. On nam nije dao manu kao kišu sa neba, ali nam je otvarao ţitnice onih koji imaju u izobilju i pruţao ono što je potrebno za nasićenje gladnih. On nam nije vodu istoĉio iz kamena, ali je za nas istoĉio vinske sasude rukama blagoĉastivih. On nas je uštedrio i sa mnogim drugim, o ĉemu sada nije jednostavno govoriti. I zar reĉeno nije divno, zapanjujuće i pohvalo? I reći ću još nešto apostolskim reĉima: Mi smo kao siromašni koji mnoge bogate, kao oni koji ništa nemaju a sve poseduju (2. Kor. 6, 10). 2) Eto darova blagoga Boga i Njegovih dobroĉinstava. I mi imamo strah da svojom neosetljivošću za Njegovo posebno poštovanje prema nama ne oskorbimo svog Dobrotvora. Stoga svi zajedno, bratijo, budimo veoma paţljivi. I mi koji smo ovde i oni koji su odvojeni sveusrdno ispunjavajmo zapovesti Gospodnje i starajmo se jedan o drugome u podsticanju na ljubav i dobra dela (Jev. 10, 24), ne dozvoljavajući sebi da ţivimo nemarno, ne ĉineći volju tela i pomisli, ne prepuštajući se roptanju (sliĉno drevnim roptaĉima) i ne iskušavajući Gospoda (sliĉno negdašnjim kušaĉima) dvoumljenjem da li moţe i ubuduće da nam ĉini [dobro]. Jer, napisano je: Sve je moguće onome koji veruje (Mk. 9, 23). Prema tome, ukoliko budemo iskreno verovali, Gospod će nam po našem iskanju dati sve što je neophodno za spasenje naše i za telesni ţivot. I mi ćemo uspešno proći pustinju ovoga ţivota, osvetljavani svetlošću istine. Naoruţani duhovnim oruţjem, mi ćemo duhovnog Amalika obratiti u bekstvo i ući u Carstvo nebesko (a ne u obećanu zemlju, s obzirom da ne ištemo privremeno i prolazno). Jer, veran je Onaj ko je rekao: Blaţeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5, 10). 286. 1) Spoljašnja iskušenja su ljudska i lakša; 2) demonska su teţa; i njih ćemo, pak, pobediti uz pomoć Boţiju, ukoliko ne oslabimo u protivljenju; 3) eto neprestane borbe i mučeništva (4, 84) 1) U nevoljama koje su nas sustigle blagovremeno je da zajedno sa apostolom kaţemo: Drugo nas iskušenje nije snašlo osim ĉoveĉijega (1. Kor. 10, 13). Ja govorim imajući u vidu Teoktista, dobrog starca, koji je naš po svemu. O kakvom se iskušenju radi? On je zatoĉen na ostrvu Halkit, dok su njegovog starca potĉinjeni oklevetali da ne pominje samodršca, usled ĉega je bio ţestoko pretuĉen. Iskušenja se rasplamsavaju i nas većinom smatraju njihovim vinovnicima. Jer, kako se moţe dopustiti da onaj ko upravlja manastirom sam po sebi ne pominje samodršca? Ili kako dopustiti da oci i bratija koji su se izbavili iz zatoĉeništva i prebivaju u gradovima smućuju jeretike. IziĊite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se neĉistog (2. Kor. 6, 17). Oni koji suprotno postupaju doţivljavaju skorbne protivnosti. Stoga smo se mi smireni udaljili od onih koji 273

ţive u gradovima i ţivimo u njihovoj okolini kako ne bismo dali povod onima koji traţe povoda (2. Kor. 11D2). I Gospod nas je do sada saĉuvao netaknutima. On će nas i ubuduće saĉuvati ukoliko pazimo na sebe, tj. ukoliko ne govorimo bez razboritosti i ukoliko svoje uši ne pruţamo na [slušanje] sujetnih i nedobronamernih reĉi. Apostol govori: Reĉ

vaša da biva svagda u blagodati, solju zaĉinjena, da znate kako treba svakome odgovoriti (Kol. 4, 6). I brat Boţiji opet govori: Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suĊeni (Jak. 2, 12). Stoga moţemo biti uvereni da nećemo upasti u

neblagovremeno iskušenje, već ćemo se izbaviti od sadašnjih zala kao od zamke. 2) Reĉeno i jeste ljudsko, tj. lako iskušenje. A demonsko je veoma teško i sakriveno. Neprijatelj je svakog dana, ĉasa i minute prisutan i iskušava nas, usled ĉega je veoma teško protiviti mu se i teško odneti pobedu nad njim. Ipak, staranje i revnost uspevaju da uĉine ono što priliĉi i što se traţi. Revnosno se protivimo i uz pomoć Hristovu ćemo pobediti, budući da On zajedno sa nama podnosi iskušenja. Stoga je i rekao: Bez mene ne moţete ĉiniti ništa (Jn. 15, 5). Budimo revnosni da ne padnemo u navedeno iskušenje i da ne budemo pod rukom Ċavola. Ovdašnje zatoĉenje na ostrvu na kratko vreme zapravo i nije zatoĉenje. Pravo zatoĉenje je biti odbaĉen od Boga i baĉen u tamu najkrajnju. I ovdašnje biĉevanje od nekoliko udaraca nije biĉevanje. Pravo biĉevanje je tamo gde će udarci biti bezbrojni i stradanja beskonaĉna. Gospod govori: I izići će oni koji su ĉinili dobro u vaskrsenje ţivota, a oni koji su ĉinili zlo u vaskrsenje suda (Jn. 5, 29). Toga se bojmo i strašimo, jaĉajući svakom snagom, no sili slave (Kol. 1, 11) Duha Svetoga koji je u nama, obarajući pomisli, popisanome, i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Boţijega, i pokoravajući svaku pomisao na poslušnost Hristu, budući neprestano gotovi da kaznimo svaku neposlušnost (2. Kor. 10, 46). 3) Eto neprestane borbe. Eto mnogostradalnog muĉeništva. Jer, onaj koga svagda udaraju pomisli pa se ipak ne predaje, i onaj ko ne preklanja kolena pred Vaalom, već se suprotstavlja i savlaĊuje strasti pohote, gneva, jarosti i straha u stvari svakodnevno trpi muĉenje i sa apostolom moţe da kaţe: Svaki dan umirem, tako mi, braćo, vaše pohvale, koju imam u Hristu Isusu Gospodu našem (1. Kor. 15, 31). I na kraju podviga on će moći smelo da doda: Dobrim podvigom se podvizavah, put završih, veru odrţah. Sad me ĉeka venac pravde, koji će mi u Onaj dan dami Gospod, pravedni Sudija (2. Tim. 4, 78). Neka bismo svi mi imali mogućnost da kaţemo sliĉno, ukrasivši se vencem pravde i ušavši u Carstvo nebesko. 287. 1) Naša priroda je sanjiva i lenjiva; reč, pak, o obećanjima je budi; 2) na delu su rečeno pokazali prepodobni i mučenici; 3) zašto mi spavamo: ustanimo i iziĎimo na slobodu od pohote i strasti; 4) okusimo rajske radosti i sladosti (4, 83) 1) Govoreći Timoteju, apostol pokazuje kakav podvig uĉitelj treba da ima za svoje uĉenike: Propovedaj reĉ, nastoj u vreme i u nevreme, pokaraj, zapreti, uteši, sa svakom strpljivošću i poukom. Jer će doći vreme kada zdrave nauke neće podnositi (2. Tim. 4, 23). Naša priroda je sklona lenjosti i stremi dole, zaboravljajući na uĉenje. Stoga je svagda neophodno da se udarcima reĉi, kao nekakvom palicom, budi iz sna kako bi videla radost koja joj predstoji. I zaista, zar nam nije obećano Carstvo nebesko, i besmrtni ţivot, i rajska sladost, i ravnoanĊelska ĉast, i veĉni pokoj? 2) Zbog ĉega [mi trpimo] okove i tamnice, zbog ĉega - progone i zlopaćenje, zbog ĉega - muke i smrti? Zar ne zbog dobijanja obećanih dobara i izbegavanja strašnih muka? Pogledaj sa kakvom radošću muĉenici prolivaju krv, sa kakvom spremnošću idu pod maĉ, u 274

oganj, ka zverima i na svaku drugu vrstu muĉenja. Pogledaj takoĊe sa kakvim zadovoljstvom prepodobni umrtvljavaju i opterećuju svoje telo, ništa ne smatrajući poţeljnijim od vrline. 3) Zašto onda mi dremamo? Zbog ĉega se rasplinjujemo u pogubnim i truleţnim strastima, koje ranjavaju srce oštrije odstrela? Zato iziĊite iz njihove sredine i odvojte se, govori Gospod(2. Kor. 6, 17). IzaĊimo od njih kao iz Sodome i Gomore, koji su sagoreli u ognju i sumporu. Odbacimo mudrovanje tela, koje se protivi i bori protiv duha. Oslobodimo se od porobljujućih pristrašća i naći ćemo pokoj dušama našim. Šta moţe biti spokojnije od duše koja nije uznemirena strastima i koja ima mir u Bogu? 4) Eto radosti i veselja, eto blaţene utehe i sladosti. Dali ţelimo da okusimo od te sladosti? Mi, meĊutim, treba da beţimo od telesne slasti, koja raĊa truleţnost i smrt. Apostol govori: Jer koji seje u telo svoje, od tela će u poţnjeti truleţ, ako sejeu duh, od Duha će poţnjeti ţivot veĉni (Gal. 6, 8). Da li ţelimo da postanemo slavni? Prezrimo ispraznu ljudsku slavu i obucimo se u smirenoumlje, ukrasivši se svim dobrim delima. Na taj naĉin ćemo i sadašnji ţivot dobro završiti i dobiti buduća dobra blagodaću i ĉovekoljubljem Gospoda našeg IsusaHrista. 288. 1) Sadašnje gonjenje je slabije, ipak, treba trpeti; sadašnji rod će imati pohvalu u trpljenju; 2) uvek budimo spremni da neustrašivo susretnemo napade na Pravoslavlje; 3) sa nevidljivim našim, pak, goniteljem borimo se neprestano; 4) budimo krepki u nadanju na Boga, koji će nam dati snage (4, 86) 1) Poslednje tri godine mi vodimo neki novi ţivot: mi nismo potpuno gonjeni, ali ne moţemo ni da kaţemo da nismo gonjeni. Mi vidimo jedni druge i ţivimo jedni pored drugih, što predstavlja delo ĉovekoljublja Boţijeg. On je video da iznemogavamo tokom ranijeg gonjenja, te je zatvorio tamnice, ali ipak gonjenje zbog Pravoslavlja po svojim nepoznatim sudovima nije prekratio. Eto kako je sada. Uostalom, gledajući uopšteno na stvar, ja smatram da je malo progonjenih za Gospoda. Videći, pak, koliko svakodnevno naše bratije dolazi ovamo ja osećam izvesno olakšanje u srcu zbog broja onih koji nisu preklonili svoja kolena pred Vaalom, već su se saĉuvali za Gospoda kao svetle zvezde na svakom mestu Njegove vladavine. Sliĉnu pohvalu ima i sadašnji rod za sledeće [pokolenje]. Jer, Bog je zaista u nama i Crkva nije izgubila svoju silu po nelaţnom obećanju Gospodnjem. Oni koji je odvajkada napadaju raspršili su se kao morska pena, dok ona kao nesalomljivi kamen prebiva u veri i ispovedništvu. 2) Stoga mi treba da se radujemo i likujemo. MeĊutim, istovremeno treba da se drţimo trezvoumlja i budnosti, te da budemo pripravni kako opet iznenada ne bi nastalo iskušenje. Jer, ispovedništvo treba saĉuvati ne samo jednom ili dvaput, ili ĉak ne pri mnogim iskušenjima, već ĉitavog ţivota, sve do samog njegovog kraja, ne bojeći se ni zlih glasina, ni biĉeva koji su spremni da razderu telo, ni tamnica koje uništavaju telo, niti bilo kakvih ljudskih napada. Strašnim treba smatrati jedino Boga, po ĉijem se migu sve kreće, a bojati se treba jedino veĉnih muka koje su neiskazano muĉne. Sadašnje, pak, sve - i radosno i skorbno prolazi brzo kao san, zbog ĉega je i napisano: Strela deĉija postaše udarci njihovi (Ps. 63, 8). 3) Sa njima ipak treba da se borimo, naroĉito sa našim nevidljivim goniteljem, koji nas napada svaki dan. On ne prestaje da nas udara, premda ne ĉulnim biĉevima, već nevidljivim pomislima. On nas ne opaljuje veštastvenim ognjem, već zlom pohotom. On i 275

svim drugim strastima iskušava i opseda naše duše. Stojte, dakle, opasavši bedra svoja

istinom i obukavši se u oklop pravde, i obuvši noge u pripravnost za jevanĊelje mira; a iznad svega uzmite štit vere, o koji ćete moći pogasiti sve ognjene strele neĉastivoga; i kacigu spasenja uzmite, i maĉ Duha, koji je reĉ Boţija (Ef. 6, 14-17). Eto apostolskih zapovesti. Njih i mismireni izgovaramo i molimo da niste malodušni u nevoljama i da ne iznemogavate u iskušenjima znajući da se dobija više venaca ukoliko se pretrpi više iskušenja. 4) Neka nam Bog daruje silu, budući da je silan i da će uĉiniti ono što je obećao. On je moćan da nas ukrepi da podnesemo ne samo rane, nego i oganj, i maĉ, i zveri, i sve drugo sliĉno. UbeĊen u reĉeno, apostol govori: Ali u svemu ovome pobeĊujemo kroz

Onoga koji nas je zavoleo. Jer sam uveren da nas ni smrt, ni ţivot, ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sile, ni sadašnjost, ni budućnost, ni visina, ni dubina, niti ikakva druga tvar neće moći odvojiti od ljubavi Boţije, koja je u Hristu Isusu Gospodu našem (Rim. 8, 3739). Ukoliko se raspoloţimo da delujemo na navedeni naĉin, mi ćemo se nalaziti u neprestanom muĉeniĉkom podvigu, usled ĉega će nam i udeo biti sa muĉenicima.

289. 1) Progoni su dar: treba ţiveti dostojno dara; on objašnjava kako; 2) iz suprotnog, on naročito prekoreva ţivot osobenjaka, koji ima rĎave posledice: lakomost, nemar, pad; 3) on sve nagovara na trezvouman i usrdan ţivot (4, 87) 1) Kroz gonjenje Bog nam je dao najveći dar, kao što sam kaţe u JevanĊelju: Blaţeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. 5, 10). Pazimo da se ne desi da, ţiveći nedostojno reĉenog blaţenstva, gonjenje ne obratimo u svoju osudu. Gonjeni, najpre, ne treba da ima usamljeniĉki ţivot, već da ţivi zajedno sa drugom bratijom. Jer, Gospod kaţe: Jer gde su dva ili tri sabrana u ime moje, onde sam i ja meĊu njima (Mt. 18, 20). Potom, on ne treba da izlazi napolje (osim u krajnjoj potrebi), već da prebivana mestu u kome je primljen kao stranac, zanimajući se molitvom, moljenjem, ĉitanjem, psalmopojanjem, rukodeljem i drugim dobrim delima, koja su uobiĉajena kod nas. On treba da izbegava viĊenje sa ţenama i da se udaljuje od svakog brata koji ţivi neuredno (2. Sol. 3, 11), da bude dobrodušan, blagodaran, pun uzdanja, zadovoljan sa onim što se ima i spreman za primanje stradanja za Hrista. Jer, gde je gonjenje obiĉno postoje i stradanja. 2) Oni koji ţive usamljeno nasleĊuju teškoću, budući da mudri govori: Teško usamljenome. Jer, kad padne, nema ko da ga podigne (Prop. 4, 10). Oni, pak, koji imaju sluge gube svoju monašku slobodu, a koji kupuju polja, vinograde, volove i mule na sebe navlaĉe Gijezijevu gubu. Odatle se raĊaju srebroljublje, lakomost, nepostojanost, odsustvo ţelje da se ţivi sa ostalom bratijom, navika da se ide na svoj naĉin i po svojoj volji, huljenje imena Boţijeg zbog nas meĊu neznabošcima, kao što je napisano (Rim. 2, 24), i duševni pad. I kako da ne padne onaj ko ţivi nemarno. Apostol govori: Ne znate li da ste

hram Boţiji i da Duh Boţiji obitava u vama? Ako neko razara hram Boţiji, razoriće njega Bog (1. Kor. 3, 16-17). On opet govori: Ne varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muţeloţnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadaĉi, ni otimaĉi, neće naslediti Carstvo Boţije (1. Kor. 6, 9-10). I reĉeno se govori o onima koji ţive u opšteţiću. A o vama [se ne govori] tako. Već kako? A koji su Hristovi, razapeše telo sa strastima i ţeljama (Gal. 5, 24), i još: Vi niste od sveta (Jn. 15, 19), i još: Naše ţivljenje je na nebesima (Fil. 3, 20). 276

3) Zbog ĉega mi gubimo svoje blaţenstvo? Zbog ĉega poniţavamo blagorodstvo svog zvanja? Zbog ĉega ne podraţavamo našu bratiju koji dobro ţive i ĉiji je ţivot slavan i pohvalan pred Bogom i ljudima? Nije li vreme da se već jednom otreznimo? Nije mi vreme da se povratimo u svoj ĉin? Nije li vreme da se pobrinemo za svoje spasenje, stavivši pred svoje oĉi svoj ishod i stajanje pred Hristovim sudištem? Mi ćemo morati da damo odgovor za svaku praznu reĉ? Kakav ćemo tek odgovor dati za velike i teške grehe? Otreznimo se bar u veĉe svog ţivota, odbacimo strasti, odbacimo dela tame i obucimo se u oruţje svetlosti (Rim. 13, 12), na svaki naĉin ĉuvajući svoje srce i ugaĊajući Gospodu da bismo se spasli i postali naslednici veĉnih dobara. 290. 1) Otišao je pokojnik pred mojim očima; i sa nama će isto biti; zašto negujemo telo; 2) on je bio uznemiren na smrtnom odru, budući da dolazi do napada pomisli koje je [čovek 1 voleo: dobre teše, a zle muče; 3) nemojmo sebe vezivati ni strastima, ni strasnim pomislima (4, 88) 1) Ima je iĉega blagotvornijeg i spasonosnijeg za dušu od sećanja na smrt? Da vam o njemu govorim ja sam pobuĊen smrću elejskog episkopa, koga vi niste videli kako umire. Mi smo, pak, videli i stekli veliku korist. Mi smo se umilili srcem, videći u sebi ono što smo videli u njemu. On je izašao i otišao, i više se neće vratiti u ovaj ţivot. Više mu nisu potrebni ni nebo, ni zemlja, ni more, ni sunce, ni mesec, ni zvezde. On više neće disati ovim vazduhom, niti ispuštati glas iz grla. On neće gledati oĉima, ni slušati ušima, ni mirisati nosom, ni pipati rukama, ni hoditi nogama. On neće više ništa ĉiniti od onoga što je svojstveno ovom ţivotu - ni veliko, ni malo. Za njega su zatvorena njegova vrata za svagda i on sada oĉekuje sud i nagradu. A nagrada se još priprema, po napisanome: I svi

ovi, osvedoĉeni u veri, ne dobiše obećanje; zato što je Bog nešto bolje predvideo za nas, da ne bi oni bez nas dostigli savršenstvo (Jev. 11, 3940). A šta mi moţemo oĉekivati? Ništa

drugo. Zar se nećemo podvrći i mi istome? Zar se nećemo na isti naĉin vratiti u zemlju iz koje smo uzeti? Zar nećemo na isti naĉin umreti i pretvoriti se u prah i pepeo? Pogledajmo u grobove i shvatimo kako će završiti naš sastav, koji je sada ţiv. Zašto toliko negujemo bedno telo koje će uskoro da predamo zemlji i crvima? Zašto se oblaţemo strastima sa kojima ćemo se susresti pri ishodu? 2) Jedva dišući, umirući je govorio kako su mu se javila dva lica, muškarac i ţena, i izobliĉavali ga bez ţalosti, usled ĉega je stenjao, zvao u pomoć, tresao se i uţasavao se ishoda iz tela. Vidite li kakva je osuda smrti? Demoni istupaju kao naši izobliĉitelji i osuĊivaĉi. U vreme ishoda ćemo ugledati pomisli koje smo rado primali i sprovodili u delo. Mi treba da gledamo Gospoda pred sobom svagda (Ps. 15, 8), da smatramo da je blizu anĊeo ĉuvar našeg ţivota i da zamišljamo svetitelje kako bismo i pri poslednjem izdisaju videti sliĉne misli. Ukoliko, pak, u sebi slikamo grehovne obraze i slaţemo demonske pomisli, mi ćemo ih susresti i [pri izdisaju], što će biti ţalosno i pogubno. 3) Podvizavajmo se da ne budemo obuzeti takvim idolima u vreme ishoda, već da se naĊemo ĉista srca kako bismo sa smelošću mogli i mi da kaţemo: U miru ću zajedno usnuti i poĉinuti (Ps. 4, 9). Jer, za vrlinskog smrt jeste san, kao što je i Gospod rekao: Lazar, prijatelj naš, zaspao je, no idem da ga probudim (Jn. 11, 11). Ukoliko je ona san, oĉigledno je da je i vinovnica uspokojenja, budući naĉelo veĉnog ţivota, kao što govori apostol: No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, me postade prvenac onih koji su umrli (1. Kor. 15, 20), i nešto dalje: Pobeda proţdre smrt. Gde ti je, smrti, ţalac? Gde ti je, pakle, 277

pobeda? A ţalac je smrti greh, asila je greha zakon. A Bogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda našega Isusa Hrista (1. Kor. 15, 54-57). I Gospod govori: Onome ko pobedi daću da jede od drveta ţivota koje je u raju Boga moga (Otk. 2, 7). Eto, otkriveno je poprište Carstva nebeskog. Eto, predstoji triblaţeni podvig. Pobednik će [dobiti] venac i okušanje veĉnog ţivota. Potrudimo se da i mi pobedimo Ċavola, da satremo strasti, da se u potpunosti oĉistimo od svakog zla i steknemo vrline kako bismo postali stanovnici raja i udostojili se da okušamo od drveta ţivota.

291. 1) Spasenje treba graditi neprestano i sa usrdnom revnošću; 2) vojnici su usrdni u sluţbi zemaljskom caru; zar ćemo mi biti lenji da sluţimo nebeskom Caru radi nebeskog; 3) gledajte na svete: kakvog samo roda ljudi nema meĎu njima; meĎutim, nema ni jednog lenjivog i nemarnog; ima i palih meĎu njima, koji su se [potom] pokajali i revnosno i trudoljubivo ugaĎali Bogu; 4) neka ustane nemarni, neka obrati paţnju na apostol[ove reči] i neka uzrevnuje (4, 89) 1) Postoji vreme za svaku stvar pod nebesima (Prop. 3, 1), govori mudri. Vreme, pak, za graĊenje našeg spasenja je svagda i svagde. Jer, apostol govori: Radujte se svagda, molite se bez prestanka, na svemu zahvaljujte (1. Sol. 5, 16-18). Navedenim trima vrlinama se odreĊuje naše spasenje. Jer, radost je znak ĉinjenja svake pravednosti, neprestana molitva ne daje mesta Ċavolu da nas napada, a blagodarenje je svedoĉanstvo o ljubavi prema Bogu. Odasvud se ogradivši tim delanjem, revnosno ugaĊajmo Bogu, ne predajući se malodušnosti ni u kakvom sluĉaju i ne raslabljujući se nemarom ni u ispunjavanju poslušanja, ni u psalmopojanju, ni u rukodelju, već sve vršeći sa usrdnim raspoloţenjem kao dobri upravitelji raznovrsne blagodati Boţije (1. Pt. 4, 10). 2) Zar ne vidimo kako vojnici sa usrĊem ţure zajedno sa svojim carem na delo svoje? Na kakvo delo? U rat, na klanje, nasmrt. I oni se radi prolazne slave i radi brzoprolaznog bogatstva sa gotovošću ustremljuju na sve. A mi smo prizvani u Carstvo nebesko, u neizrecivu radost i ţivot veĉni. Hoćemo li, dakle, biti lenjivi i nemarni, ili ćemo se sa svom revnošću i bodrošću pokazati kao dobri vojnici Hristovi? 3) Ĉitajte knjigu koju drţim u ruci i uvidećete i poznati crte izuzetnosti svetih otaca. Koliko je velika kod njih revnost. Kakvo je silno gorenje duha. Kakvi podvizi. I kako ih je proslavio sveblagi Bog, pokazavši ih kao neke bogove kroz znamenja i ĉuda koja su ĉinili. I proslavili su se ne samo oni koji su od poĉetka bili dobri i nisu poznali greha, već i oni koji su skrenuli sa dobrog puta i padali u teške grehe, da bi se potom ispravili najboljim pokajanjem. Stoga niko nema opravdanje za nemar i nebrigu za spasenje. Jer, [uzrok za propast] jeste jedino neosetljivost i okamenjeno srce, koje se oblikuje nepokajanim ţivotom. 4) Takvome apostol uzvikuje: Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće me Xpucmoc (Ef. 5, 14). Ili prezireš bogatstvo Njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja,

ne znajući dame dobrota Boţija na pokajanje vodi? Nego svojom upornošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga, koji će dati svakome no delima njegovim (Rim. 2, 46). Pogledaj, nemarni, i uboj se opomene, te ustani

iz sna nemarnosti. Eto, otišao je prepodobno i brat Kandid. Pre njega je otišao neko drugi, a i posle njega će neko. I nema nikoga ko bi za svagda ostao ovde. Svi ćemo preći. Ipak, blago onome ko je dobro poţiveo s obzirom da je uspešno obavio svoju kupovinu, te se došao da dobije veĉnu, revnošću i marljivošću stekavši bolje. MeĊutim, trţište još postoji i 278

razmena za Carstvo nebesko još predstoji. Stoga priĊite, molim vas, i svi poţurimo na kupovinu Boţanstvenih i netruleţnih dobara kako bismo zajedno sa svom našom bratijom postali naslednici Carstva nebeskog. 292. 1) Zapovedam svima da se neoslabno staraju za spasenje; 2) treba se uzdrţavati od suĎenja drugih na osnovu vidljivog, budući da je glavno unutrašnje ustrojstvo; 3) neka svako revnuje za unutrašnje, ne primajući rĎave pomisli i ne popuštajući pokretima strasti, koje narušavaju čitavu unutrašnjost (4, 90) 1) One koji revnuju za spasenje duše molim da još više revnuju, a nemarne molim da ustanu iz nerada i nemara. Evo sad [tj. u ovom ţivotu] je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor. 6, 2). Ukoliko ga izgubimo, više nećemo naći drugo. Neka kod nas ni jedan dan ne proĊe u neradu i nemaru, već se na svaki naĉin pobrinimo da urizniĉimo ponešto od veĉnih dobara: moljenje, molitvu, prozbe, blagodarenja, skrušene suze, prosvećenje uma, nebeska zrenja. 2) Ipak, nemojmo suditi o onome što se nalazi u našoj bratiji po onome što se nalazi u nama. Naprotiv, mi treba da dobro mislimo kako svako u sebi skriveno gradi svoje spasenje, ĉak i ako spolja izgleda drugaĉije. Zar se kod naših otaca nije dešavalo da su oni koji nisu izgledali nešto naroĉito neuporedivo svetlije zasijali od onih koji su izgledali kao izuzetni? I u našem bratstvu se mnogo puta dešavalo da su više od drugih prosijali oni koji su smatrani kao neznatni i neslavni, naroĉito u vreme ispovedništva. Zbog ĉega? Meni izgleda da se[uzrok] nalazi u unutrašnjem stanju, a ne u spolja vidljivoj marljivosti i revnosti. Jer, carstvo vrlina se nalazi [u ĉoveku] koji ima mirno stanje i ĉistotu srca, krotost i bezmeteţnost. Na njega i Gospod gleda, po pisanome: Na koga ću pogledati ako ne na krotkog i ćutljivog, i na onog ko trepti od mojih reĉi (Is. 66, 2). 3) Uzrevnujmo kako bi svako sebe Gospodu predstavio sa ĉistom savešću, ne otvarajući vrata Ċavolu kroz primanje grehovnih pomisli. Znajte da, primajući ih, mi stradamo, postajemo divlji, menjamo se i sabiramo svaku gorĉinu pod vidom zadovoljstva. I opet, kad se otreznimo i vratimo doliĉnome, mi osećamo veliki mir i tišinu slaĊu od meda, te kao da se skrivamo u pristanište posle bure. Vrlina je, dakle, slatka, ljupka i poţeljna, a greh je gorak, poguban i odvratan. Stoga je za divljenje što nas ipak pleni greh i što se ne prilepljujemo uz vrlinu. Većinom reĉeno biva zbog nemoći naše prirode i stoga što ĉovekova misao od mladosti njegove priljeţno stremi zlu (Post. 8, 21). Ipak, nemojmo kasniti i nemojmo ţaliti usrĊe da bismo se vratili na dobar put. Videći naš trud, Gospod će se osvetiti za nas, te će nam za bolno naše usrĊe uzvratiti veĉnim nagradama, dok će nas za trpljenje skorbi ovenĉati vencem pravde, pribrojati svetima i udostojiti Carstva svoga. 293. 1) Pazimo i bodro ratujmo, s obzirom da je mnogo neuspavljivih neprijatelja; ipak, ne treba da ih se bojimo s obzirom da imamo silne pomoćnike i nepobedivo oruţje; 2) u vidljivoj borbi se za pobedu dobijaju venci; u našoj, pak, nevidljivoj borbi pobednik (tj. vencenosac) je već onaj ko se ne predaje neprijatelju; 3) pokaţimo srčanost u suprotstavljanju i bićemo blaţeni (4, 91) 279

1) Napregnuto i neprestano pazimo na sebe s obzirom dani dan ni noć ne odstupaju oni koji vode borbu protiv nas. O kome se radi? O duhovima zlobe, gospodarima tame ovoga veka, kojih ima bezbroj i ĉiji je bes protiv nas neopisiv. Ipak, mi ne treba da se bojimo, niti da ih se uţasavamo. Mi imamo Saborca i Zastupnika, tj. Duha Svetoga i Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nemoći naše uze i bolesti ponese (Mt. 8, 17), koji je i sam stradao budući kušan, te moţe pomoći onima koji bivaju kušani (Jev. 2, 18) i kome sa smelošću uzvikujemo: Sudi, Gospode, onima koji mi ĉine nepravdu, vojuj protiv vojujućih

na me. Uzmi oruţje i štit, i ustani u pomoć moju; izvuci maĉ i prepreĉi (put) nasuprot gonitelja mojih (Ps. 34, 1-3). Jer, zaista nas gone neprijatelji naši i ţedni su naše pogibije,

polaţući sablazni na naše puteve i na svaki naĉin pokušavajući da nas gurnu u rov greha. Mi im se, pak, kao vojnici suprotstavljamo, obuĉeni u oklop vere i ljubavi is kacigom nade spasenja (1. Sol. 5, 8). I tim oruţjem se odbija neprijatelj. 2) I divno je što mi u samoj borbi dobijamo vence. U telesnoj borbi na borilištima borac ne dobija venac ukoliko ne obori svog protivnika. A kod nas se venac dobija i ukoliko borac ne obori svog protivnika. Reĉeno je jasno iz onoga što je bilo otkriveno jednom od svetih otaca naših. Naime, nekog uĉenika je sedam puta napadala [pomisao] da ode na poĉinak bez blagoslova starca. MeĊutim, on je sedam puta savladao napad, da bi za trpljenje dobio sedam venaca. Prema tome, ukoliko zbog samog protivljenja dobijamo vence, molim vas da se hrabro protivite napadaĉima, ne iznemogavajući zbog dugotrajnosti borbe. Nije li svetu Saru ĉetrdeset godina silno napadao demon bluda? Pa ipak, ona nije iznemogla i pala u malodušnost. Poznato je takoĊe da je jedan poslušnik, koji je imao istu borbu, odbio da se iguman pomoli za njega kako bi mu se prekratila bitka, s obzirom da se za trpljenje pripremaju pobedniĉki venci. 3) Za prevladavanje, pak, te borbe najsilniji su molitva, suze i skrušenost srca. Prema tome, kada nas napadne neprijatelj, ili ĉak i kad nas, zbog naše nepaţljivosti, rani, pustivši nam strelu pohote u srce, mi odmah upotrebimo molitvu protiv njega i on će bez zadrţavanja pobeći. Prolijmo suze i ugasiće se ugalj prelesne strasti. Smirimo se i podignuće nas Gospod. I blaţen je onaj ko se neprestano prinuĊavana na delo Boţije, trpeći skorbi poslušanja i ĉuvajući svoju neporoĉnost nedirnutom. Dostigavši kraj podviga, on će sa punom utehom i zadovoljstvom preći odavde. On se od sluha zloga neće se uplašiti (Ps. 111, 7), po pevanju svetoga Davida. Zar mi ne vidimo kako se vojnici koji su u ratu pokazali hrabrost sa slavljem i radošću vraćaju u domovinu, pokazujući znakove borbe i pobede? Nama se ĉini da će i onaj ko je u nevidljivoj borbi pokazao hrabrost i podvizavao se dobrim podvigom takoĊe biti slavno proslavljen u velikom gradu, ĉiji je Neimar i Tvorac Bog. Njega će pohvaliti anĊeli i uvenĉati Gospod. On će naslediti veĉne utehe. Neka bismo ih se i mi udostojili blagodaću Gospoda našeg Isusa Hrista. 294. Skorbi i gonjenja šalje Bog radi ispitivanja; po ispitivanju On ih prekida; name gonjenje se produţuje stoga što se mi još nismo do krvi suprotstavili (4, 92) Ţelja našeg srca i molitva Bogu jeste mir Crkve Boţije. Jer, šta je blagotvornije od mira, tj. od tihog i bezmeteţnog ţivota u našim obiteljima? Ipak, i dugotrajnost gonjenja moţe da bude korisna s obzirom da daje povod da se projave najiskusniji u veri. Stoga apostol govori: Zato sam dobre volje u nemoćima, u porugama, u nevoljama, u gonjenjima, u teskobama za Hrista; jer kada sam slab onda sam silan (2. Kor. 12, 10). Stoga ostavimo pitanja o dugotrajnosti, već svu brigu poloţimo na Boga koji zna kako da 280

blagotvorno ustrojava trajanje navedenih i drugih okolnosti. Poĉuj šta govori Pismo: Bog iskušavaše Avraama (Post. 22, 1). Ti ćeš reći: "Iskušavao ga je, ali kratko". He, naprotiv. On ga je iskušavao tokom mnogih godina i mnogim iskušenjima. I tek kad je video da je postao savršen u veri, On je rekao: Sada poznah da se bojiš Boga jer nisi poštedeo sina svog ljubljenog mene radi (Post. 22, 12). Iskušavao je on i Jova još većim iskušenjima mnogo godina. Videvši da je savršen u trpljenju, On je rekao: Zar misliš da sam ti zbog neĉeg drugog uĉinio što sam uĉinio a ne da se pokaţeš pravedan (Jov 40, 3). On je na sliĉan naĉin i ostale proroke, i svete apostole, i blaţene muĉenike, i sve prepodobne i pravedne mnogim skorbima i tokom mnogih godina ispitivao, te potom svedoĉio o njima i primao ih. Sliĉno i o nama treba pretpostaviti. Još se ne suprotstavismo do krvi boreći se protiv greha (Jev. 12, 4). Mi još nismo dovoljno goreli u ognju skorbi i još nismo dovoljno na opitu pokazali iskrenost naše vere. Stoga se još produţava gonjenje. 295. 1) Ma koliko da je grešan, [čovek] moţe da se pokaje, što govore primeri Davida-razbojnika, Marije Egipćanke i drugih; 2) nemoj misliti da su se oni navodno i ovde nasladili grehom i da će u budućnosti okusiti rajska dobra: kod grešnika nema radosti, budući da je jedino vrlina radostotvorna (4, 93) 1) Nema nepremostive prepreke za onoga ko iskreno ţeli da se spase. I nije nemoguće da se pokaje i obrati Bogu ĉak ni onaj ko je došao do krajnje granice zla. I postoji mnogo svedoĉanstava da navedena reĉ nije laţ. Jedno od mnogih svedoĉanstava jeste pokajanje Davida, naĉelnika razbojnika, pripovest o kome smo nedavno ĉitali u crkvi. U njoj se vidi da je on ranije bio ĉovekoubica i ispunjen svakog zla, te da se pokajao i pristupio Bogu, da bi potom dostigao savršenstvo i ĉak isceljivao posednute Ċavolom. I anĊeo mu je rekao: "Davide, Davide, Bog ti je oprostio grehe i od sada ćeš ĉiniti znamenja". U njoj se takoĊe vidi i Boţije ĉovekoljublje: On ne samo da mu je oprostio ĉovekoubistva, već ga je pokazao i ĉudotvorcem. Hoćeš li da vidiš i drugo svedoĉanstvo? Pogledaj na Manasiju koji je pedeset dve godine Izrailja odvajao od Boga i terao ga da sluţi bezdušnim idolima. Pa ipak, pokajavši se iskreno on se spasao. U duhovnoj radosti on je zapevao Bogu pesmu koju Crkva Boţija do danas peva. Onih, pak, koji su se poveli za telesnom ljubavlju i potom se pokajali ima bezbroj. MeĊu njima je boţanstveni David, koji je posle preljube i ubistva opet dobio dar proroštva. Tu je i Marija Egipćanka koja je posle nenasitog grešenja grehom te vrste uzišla do anĊelolikosti i udostojila se dara prozorljivosti. I tako dalje. Stoga niko nema opravdanja da misli i govori da neko od onih koji su se nagrešili ne moţe kroz pokajanje da poteĉe spasenju. 2) Na umu imajući sliĉne primere, i mi steknimo još veću revnost za spasenje i još veću nadu na njegovo dostizanje, verujući da će Bog, koji je po neizrecivoj milosti svojoj prizvao i spasao i one koji su pali u dubinu zla, spasti i nas koji mu danonoćno sluţimo. Slušajući, meĊutim, o obraćenju grešnika neka niko ne govori: "Znaĉi, on se nasladio ovdašnjim dobrima, pa će se nasladiti i tamošnjim". Onaj ko je savladan gresima ne naslaĊuje se ni ovdašnjim ni tamošnjim dobrima. Jer, kakva je sladost ĉiniti blud, ugaĊati stomaku, biti srebroljubiv, otimati i biti zarobljen i drugim strastima? Zar sliĉni pohotljivci nerope y ognju sliĉno bolesnima od vrućice? Stoga je ispravnije reći da takvi i ovde trpe kaznu, a i u budućem veku će biti predani veĉnim mukama zbog ovdašnjih pogubnih i truleţnih uteha. Udeo onih koji greše i koji su razvratni jeste stenjanje i kidanje, a ne okušanje slasti. Onaj, pak, ko je zavoleo vrlinu i ko ţivi vrlinski poseduje i jedna i druga 281

dobra, okušajući neizrecivu sladost kroz bestrašće, kao i svi sveti koji se svagda raduju u Gospodu i koji u poreĊenju sa ljubavlju prema Bogu sve ostalo smatraju drugostepenim. Podraţavajući ih, i mi treba da se radujemo i saradujemo jedni drugima, revnujući za svoje spasenje i drţeći se podviga trpljenja, poslušanja, odsecanja svoje volje i drugih delanja kako bismo, usavršivši se njima, postali naslednici veĉnog ţivota. 296. 1) Svetovni ljudi mnogo trpe radi ništavnih dobara; zar mi nećemo trpeti radi večnih dobara; 2) osim toga, kakve su naše teškoće i šta se očekuje; 3) sve blagodušno podnosimo sa nevarljivom nadom (4, 94) 1) Monaški ţivot je teskoban i skorban, što je oĉigledno iz Gospodnjih reĉi: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne cebe, i uzme krst svoj i za mnom da ide (Mt. 16, 24). MeĊutim, i svetovni ţivot je muĉan, kao što glasno svedoĉi ono što vidimo u njemu. Ipak, ostavimo svetovnjake da se nose sa svojom skorbi, a mi se, kako i priliĉi, okrenimo na svoju. Naša skorb biva sa radošću Duha Svetog, s obzirom da i ono što izgleda kao ţalosno ima udela u radosti zbog nade koja se upućuje na nebesa. Neće li stoga biti sramno za nas što oni radi neke male slave i nagrade mnogo trpe, a mi radi velikih nebeskih dobara nećemo da blagodušno podnosimo ništavne ţalosti koje nas susreću? 2) I šta su zapravo naše skorbi? Neko delo koje nam je protiv naše volje naznaĉeno, neka naredba koja nam se ne sviĊa, nešto neprijatno u hrani, piću, odeći, obući, mestu i vrsti poslušanja, ili šta drugo sliĉno što nas opterećuje. Pa ipak, sve navedeno iako je skorbno, ne bi trebalo da nas odvoji od duţnosti: Jer mislim da stradanja sadašnjeg vremena nisu ništa prema slavi koja će nam se otkriti (Rim. 8, 18). Ĉak i kad bi nas svakog dana pekli na ognju, radi nje bi trebalo sve da podnosimo. Utoliko pre treba da trpimo laka i podnošljiva iskušenja. Ja vam ne govorim da bih razdraţio skorbna ĉula, već da bismo poznali ljubav kojom nas je zavoleo blagi Bog naš, koji nas je izveo iz svetovnog ţivota i ubrojio u svešteno i nebesko zvanje. I ono što zahteva od nas, On ne zahteva za sebe. On ni u ĉemu nema potrebu, budući bogat u svemu, već hoće da mi sebi uĉinimo dobro i spasemo se. 3) Stoga, odloţivši svaku dvojedušnost, u trpljenju stiĉimo svoje duše, drţeći se iznad svakog nadolazećeg iskušenja i ne dajući nikakvoj pomisli da ovlada nama u trenutku kada, radi našeg ispitivanja i obuĉavanja, bude popušteno da nas susretne nešto skorbno, što će oţalostiti našu dušu, kako bismo i mi imali smelosti da sa apostolom kaţemo:

Svaĉim smo ugnjetavani, ali ne potišteni; zbunjivani, ali ne oĉajni; progonjeni, ali nismo ostavljeni; oboreni, ali ne pogubljeni; svagda noseći na telu umiranje Gospoda Isusa (2. Kor. 4, 8-10). Takvom blagonastrojenošću i blagoustrojstvom ţivota ugodivši Bogu, i mi ćemo postati naslednici Carstva nebeskog u Hristu Isusu, Gospodu našem.

297. 1) Putnici sve trpe u nadi na pokoj; i mi sve trpimo u nadi na večni pokoj kako bi se u nama proslavljao Bog; 2) kada se, pak, u nama Bog proslavlja: kada vide naša dobra dela; budimo takvi; 3) radi rečenoga podraţavajmo svete oce, apostole i samog Gospoda; 4) Gospod je sve trpeo radi nas: trpimo i mi; inače nam nema spasenja; 5) ja sam trpeo: smirite se i vi pod krepku ruku Boţiju (4, 95) 282

1) Onaj ko je na dugom i teškom putovanju mora da se trudi i trpi, podvrgavajući se raznim neprijatnostima putovanja. Onu nadi na pokojno pristanište podnosi neprijatnosti i savlaĊuje teškoće, pruţajući se ka napred sa svim usrĊem i revnošću. Na šta nas upućuje takva priĉa? I mi smo na tesnom i skorbnom, dugom i teškom putu u ovom ţivotu. I drugaĉiji put i ne moţe biti s obzirom da za ĉitav ţivot treba sa saĉuvamo devstvenost i zdravoumlje, potĉinjavanje i poslušanje. Pri tome, mi treba da obaramo pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Boţijega, i da pokoravamo svaku pomisao na poslušnost Hristu (2. Kor. 10, 45), kao i da ĉinimo sve drugo što je sa reĉenim neraskidivo povezano po poretku monaškog ţivota. I ovde, meĊutim, postoji dobar kraj. Šta, naime? Ţivot veĉni, koji je nelaţni Bog obećao onima koji ga oĉekuju sa trpljenjem. Radi tog veĉnog ţivota sa blagodarnošću i trpljenjem podnosimo sve teškoće sadašnjeg ţivota, proslavljajući Boga i u telu našem i u duhu. 2) Kako se, pak, proslavlja Bog navešću putem rasuĊivanja o jednom sluĉaju. Pre dva dana su ovde došli svetovnjaci da nas vide. I videći kako prebivamo u jednomisliju, kako rukama ispunjavamo trud poslušanja i kako ustima ponavljamo Davidove pesme, oni su proslavili Boga i zablagodarili mu, stekavši pouku. Na taj naĉin se na nama ispunilo ono što je Gospod rekao: Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra dela i proslave Oca vašeg koji je na nebesima (Mt. 5, 16). Viste u ovom sluĉaju proslavili Boga u svom telu i u duhu. I dalje se starajte da ga proslavite u svim okolnostima, drţeći se bogodoliĉno i udaljujući se od nepriliĉnog, po savetu svetog Davida: Nemoj revnovati

lukavima, niti zavidi onima koji ĉine bezakonje; jer će se kao trava brzo osušiti, i kao lišće zeleni brzo će otpasti (Ps. 36, 12). Naprotiv, revnuj vrlinskim i dobrim.

3) U ţitejskim okolnostima oni koji su se posvetili izvesnom zanatu revnuju da pravila svog omiljenog posla pozajme od najboljih majstora, a ne od najgorih: stolar od iskusnog stolara, ţivopisac od najboljeg ţivopisca. Uopšte, niko neće stati da podraţava neiskusne i neznalice. Ukoliko uopšte bude nekog podraţavao, podraţavaće samo najiskusnije i znalce. Ukoliko takvo pravilo i zakon vaţi za veštastveno i truleţno, zar utoliko pre i u umetnosti nad umetnostima i u nauci nad naukama ne bi trebalo da ureĊujemo svoj ţivot po primeru svetih muţeva, a ne po njihovoj suprotnosti? Podraţavajmo one koji su od mladosti do starosti prebivali u poslušanju, tj. ne samo drevne starce, nego i one koji su prosijali u našem bratstvu. Podraţavajmo one koji su jednostavnošću razarali lukavstva Ċavolja. Podraţavajmo one koji su u poslušanju bez premišljanja dobro upravili svoj podviţniĉki put. Ako hoćete, podraţavajmo onoga koji je zapovedio: Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista (1. Kop. 11, 1), i na drugom mestu:

Ugledajte se, dakle, na Boga kao deca voljena. I ţivite u ljubavi kao što je i Hristos nas ljubio i predao sebe za nas kao prinos i ţrtvu Bogu na prijatan miris (Ef. 5, 12).

4) Hristos je na ţrtvu i prinos za nas sebe dao Bogu. Zarmi radi Njega sa blagodarnošću nećemo podneti beznaĉajne skorbi? Hristos je podneo svaku uvredu, po reĉenome: Ruganja onih koji tebe ruţe padoše na mene (Ps. 68, 10). Zar mi nećemo podneti beznaĉajnu uvredljivu i prezrivu reĉ? Kako ćemo se naseliti sa svetima ukoliko ne idemo za njihovim stopama? Kako ćemo carovati sa Hristom, ukoliko se ne saobraţavamo Njegovoj smrti i ne priopštavamo Njegovim preĉistim strastima? I ako se pravednik jedva spasava, bezboţnik i grešnik gde će se javiti (1. Pt. 4, 18). Vidite li kako se veoma odreĊeno govori da se pravednik jedva spasava. Uostalom, pravednikom ne moţe da se nazove onaj ko je netrpeljiv, ko je iskljuĉiv, ko pamti drevne uvrede i njima se razgoreva i smućuje, nemajući mira sa Bogom. Kako će se on spasti? Zar onaj ko postupa na taj naĉin 283

po neophodnosti ne biva otrgnut od kinovijskog opštenja? I po preselenju odavde, zar neće po neophodnosti potpasti pod veĉnu osudu? 5) U bezumlju govorim: "Nisam li i ja bio poslušnik? Nisam li imao igumana, ekonoma, duhovnog i telesnog oca? Nisam li imao duhovnu i telesnu bratiju". Ja sam se meĊu njima kretao kao u ognju, bacan tamo amo i vodeći boj sa dva suprotna ţivota. Ipak, mogao sam da se spasem jedino trpljenjem, odgovarajućim ispovedanjem i pripisivanjem sebi svake krivice. U suprotnom bi bilo nemoguće imati mirnu dušu u nevoljama. Smirite se, dakle, pod moćnom rukom Boţijom (1. Pt. 5, 6) i naći ćete pokoj i bezbriţnost. Napisano je: Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor. 6, 2). Odbacimo lukavstvo od duša naših, nauĉimo da ĉinimo dobro, pokaţimo se ĉisti pred Onim ko nam je uĉinio dobro pre nego što doĊe onaj strašni Dan kada ćemo biti duţni da damo odgovor za svaku praznu reĉ. Prošavši ovaj ţivot sa dobrom savešću prema snazi, mi ćemo postati dostojni nasleĊa veĉnog ţivota. 298. 1) Ma koliko da objašnjavam, kod nekih od vas se stalno projavljuje nemir; 2) on dolazi od nedostatka ljubavi, bez koje, uostalom, više nismo učenici Hristovi; 3) ištimo, meĎutim, mir, usvojivši dobru revnost (4, 96) 1) Moţda se moţe ĉiniti da ĉesto besedim sa vama i da već nema neophodnosti da vas i dalje pouĉavam i da vam napominjem budući da ste dovoljno nastrojeni na priliĉno ponašanje. Ipak, sada vidim da još uvek postoji krajnja neophodnost. Jer, i pored mojih ĉestih saveta u nekima od vas još uvek ne prestaje da deluje nemir i tvrdoglavost. I ja se ĉudim kako oni koji, sudeći po vremenu, već treba da budu uĉitelji još uvek prebivaju detinjasti, nerasudni i bezumni. 2) Uzrok reĉenoga jeste oskudevanje u ljubavi. Jer, po apostolu ljubav dugo trpi,

blagotvorna je, ljubav ne zavidi, ljubav se ne gordi, ne nadima se, ne ĉini što ne pristoji, ne traţi svoje, ne razdraţuje se, ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini, sve snosi, sve veruje, svemu se nada, sve trpi (1. Kop. 13, 47). Oĉigledno je da ukoliko nje

nema kod nas nadvlaĊuje suprotno, tj. neverje, beznadeţnost, netrpeljivost, razdor, drskost. Nalazeći se u takvom nastrojenju, moţemo li se mi dostojno nazivati Gospodnjim uĉenicima? Jer, sam Gospod odluĉno govori: Po tome će svi poznati da ste moji uĉenici ako budete imali ljubav meĊu sobom (Jn. 13, 35). I na drugom mestu opet [kaţe]: Ako vi

ostanete u nauci mojoj, zaista ste moji uĉenici. I poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi

(Jn. 8, 31-32). Ukoliko, dakle, nemamo istinsku ljubav i ukoliko imamo neprijateljstva, sukobe i razdore, mi nismo Hristovi uĉenici, već uĉenici Njegovog neprijatelja, što predstavlja tešku reĉ. No, zbog ĉega bismo i ţiveli mi bedni? Zašto da dišemo ovaj vazduh ukoliko ne ĉinimo ono ĉime se ugaĊa Gospodu? 3) A onaj koji vas uzbunjuje snosiće osudu, ma ko bio (Gal. 5, 10). Stoga molim da ištete mir sa svima i svetost, bez koje niko neće videti Gospoda; pazeći da ko ne ostane

bez blagodati Boţije; da ne bi nekakav koren gorĉine uzrastao i napravio nemir, i njime se zarazili mnogi (Jev. 12, 14-15). O ĉemu se radi? Vi treba da pokaţete blagu revnost u odnosu na lukave, mrzeći zlo i odvraćajući se od njega, ali same [grešnike] ne smatrajući neprijateljima, nego ih urazumljujući kao braću (2. Sol. 3, 15), kako biste imali apostolsko odobravanje, koje je negde izraţeno [reĉima]: U svemu pokazaste sebe ĉistim u ovoj stvari (2. Kor, 7, 11). Ja vam govorim ljubeći vas i štedeći vas, i ujedno se bojeći udela Ilija. Ukoliko vi ne rasuĊujete sliĉno, nakon malo vremena će doći dan kad će vam se oduzeti 284

ovaj jezik. I tada ćete shvatiti da je bilo istina ono što sam vam ja smireni govorio. Bog mira, koji hoće da se svi spasu, neka vas sve saĉuva u miru na putu zapovesti Njegovih i neka vas uvede u svoje veĉno Carstvo. 299. Sveti Teodor nije primio ono što su u obitelj poslali oni koji su se pokajali zbog jeretičkog ikonoborstva, a potom opet otpali; neki od pravoslavnih su ga prekorevali da navodno izaziva mrţnju prema pravoslavnima i gonjenje; sveti Teodor opravdava svoje drţanje (4, 97) Govore da se opet podigao meĊusobni rat, tj. ikonoboraĉki rat. Ima li šta gore od [okolnosti] da Hrišćani sami sebe istrebljuju? Mi treba uvek da molimo Boga da umiri naše sugraĊane i u odnosu na svetovnu vlast i u odnosu na veru. Radi toga mi smireni i sedimo ovde. Uostalom, mi ne treba da sedimo tek tako, već sa velikom paţnjom i vernošću svom cilju, kako propovedajući drugima sami ne bismo postali neupotrebljivi. Ja govorim imajući u vidu one koji su, primivši epitimiju, opet prešli na stranu nepravoslavnih. Mi smo nedavno odbili ono što su nam poslali kao štetno i opasno za dušu. Saznavši, neki od otaca koji su sa nama su uznegodovali, usled ĉega se izrodila smutnja. Mi se, pak, odriĉemo od raspaljivanja smutnje. Ipak, mi zbog nekih koji se smućuju ne moţemo da umanjujemo bilo šta od istine ili da oskrnavljujemo ispovedanje Hrista s obzirom da se bojimo greha ravnodušnosti prema veri, koji jedan od proroka izobliĉava [reĉima]: Oni ne razlikuju sveto od skvernog, i ĉisto od neĉistog ne raspoznaju (Jez. 22, 26). Saglasno sa njim i apostol govori: Jer šta ima pravednost sa bezakonjem; ili kakvu

zajednicu ima svetlost s tamom? A kakvu saglasnost Hristos sa velijarom? Ili kakav deo ima verni s nevernikom? I kakvo je slaganje hrama Boţijeg sa idolima (2. Kor. 6, 14-16). I opet: Zapovedamo vam pak, braćo, u ime Gospoda našega Isusa Xpucma, da se klonite od svakoga brata koji ţivi neuredno, a ne no predanju koje primiše od nas (2. Sol. 3, 6). I još: Koji se brat zove ako je bludnik, koristoljubac, ili idolopoklonik, ili opadaĉ, ili pijanica, ili otimaĉ; s takvim zajedno i da ne jedete (1. Kop. 5, 11). Sve reĉeno straši i pritešnjuje naše srce. Stoga smo rasudili da je bolje podneti veliku skorb i teskobu negoli izdati svoju vernost i spasenje. Napisano je: I ako strada

jedan yd, c njim stradaju svi udovi; a ako li se jedan ud proslavlja, s njim se raduju svi udovi (1. Kop. 12, 26). Vi ste naši najbliţi udovi i unutrašnjost srca te smo smatrali

neophodnim da vas obavestimo o dogaĊaju kako biste znali i kako biste znajući sastradavali, pomišljajući o onome što se ovde dešava. Sami rasudite o onome što se govori: moţe li se smatrati pravednim da se podjednako poštuju i da se ima podjednako opštenje sa onima koji su iz svojih manastira prognani zbog istine i sa onima koji su zavladali manastirima zbog izdajstva istine. Da li prognani uzalud trpe progonstvo? I da li smo se i ranije uzalud podvizavali za [istinu]? Ili smo ĉak obmanjivaĉi, jednima govoreći jedno, a drugima drugo. I protiv nas bi pravedno uzdisali oni koji se verno drţe ispovedništva kad bi uvideli da opštimo sa onima koji su bili na sablazan Crkvi Boţijoj. Nemojmo, meĊutim, da nas oni prevare i da zajedno sa njima naĊemo pogibao. Ranije smo mi bili ĉvrsti, po zahtevu vremena. I sada treba da budemo ĉvrsti, uopšte se ne menjajući. Jer, apostol govori: Ako li odstupi [pravednik], neće biti no volji

duši mojoj. Mi, meĊutim, nismo od onih koji odstupaju na propast, nego od onih koji veruju na spasenje duše (Jev. 10, 3839). Vidiš li kako je on odstupanje nazvao propašću? 285

Stoga i na drugom mestu govori: Ĉist [sam] od krvi sviju. Jer ne propustih da vam objavim svu volju Boţiju (Dap. 20, 2627). UtvrĊujući se na apostolskom uĉenju i na uĉenju svetih otaca naših, koje je saglasno sa apostolskim, mi se uzdrţavamo od opštenja sa jereticima i sa izdajnicima koje su povukli, te štitimo taĉno ispovedanje u kome stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Boţije (Rim. 5, 2). Mi se staramo da pravo hodimo i u svim drugim vrlinama, da bismo bili savršeni i potpuni bez ikakvog nedostatka (Jak. 1, 4) i da bi mir Boţiji, koji prevazilazi svaki um, saĉuvao srca naša i misli naše u Hristu Isusu (Fil. 4, 7). 300. 1) Trpimo sve nevolje i spolja i iznutra, koristeći se uobičajenim sredstvima, naročito molitvom i nepokolebivom verom; 2) naše snabdevanje se smanjilo, ali nam je Gospod pomogao; nadajmo se da će nam i ubuduće pomagati, kao i Jakovu, Iliji i drugima (4, 98) 1) Niko ne moţe da postane muĉenik bez stradanja, kao što se niko ne uvenĉava ukoliko po pravilu uspešno ne izdrţi borbu (2. Tim. 2, 5). Nemojmo iznemogavati, već sve blagodušno podnosimo: i prigovore i prekore (kao udarce biĉem), i odsecanje svojih prohteva (kao prolivanje krvi) i nametanje pomisli (kao poţare koje raspaljuje Ċavo). Oganj se gasi od vode kojom ga polivaju, a plamen pohote - od prolivanja suza. Zamor od truda prolazi od pokojnog leţanja na odru, a obremenjenost uma pomislima leĉi se poverljivim ispovedanjem. Eto spasonosnih lekarstava. Razumno se koristeći njima, sve više ozdravljajte u Gospodu. Brat Boţiji je uzvikivao: Ako li kome od vas nedostaje mudrosti,

neka ište od Boga koji svima daje jednostavno i bez karanja, i daće mu se. Ali neka ište s verom, ne sumnjajući ništa; jer koji sumnja on je kao morski val što ga vetar podiţe i vitla. Jer takav ĉovek neka ne misli da će primiti što od Gospoda. Dvojedušan ĉovek, nepostojan je u svima putevima svojim (Jak. 1, 58). Nemojmo biti dvojedušni i nemojmo se kolebati

sumnjom pri našim iskanjima. Neka naše prozbe Bogu budu praćene blagodarenjem i iskrenom verom, te ćemo dobiti ono što ištemo, tj. ugasiće se tuĊi oganj, neobuzdane pomisli će se razvejati i mi ćemo uz pomoć Boţiju uspešno proći podvig poslušanja koji nam predstoji. 2) Osim toga, ţelim da znate da naš kovĉeţić prima neznatnu dopunu: dok rashodi rastu, prihodi ne dostiţu. Sada je i vino nestalo, usled ĉega, naravno, ţale nemoćni. MeĊutim, budite hrabri. Gospod nas je brzo pogledao u odnosu na pšenicu i vino i druge potrebe, i još će uĉiniti ukoliko na Njega poloţimo svecelo uzdanje i ukoliko uvek ĉinimo ono što mu je ugodno, ne odstupajući od svog poverenja u Njega. Jer, On sam je rekao: Neću me ostaviti, niti ću me prezreti (Nav. 1, 5), i opet: Ištite najpre Carstvo Boţije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Nije, meĊutim, ĉudno ukoliko smo ponekad i u oskudici: to je ispitivanje i proba vrlina. Nije li patrijarh Jakov bio pravedan. Pa ipak, pritešnjavan glaĊu on je naše oce poslao u Egipat da kupe pšenicu. Nije li i prorok Ilija bio pravedan. Ipak, i on je, došavši u Sareptu Sidonsku, uzviknuo udovici: Donesi mi sada malo vode da popijem. . . i komad hleba da pojedem (3. Car. 17, 10-11). On nije traţio ništa drugo do najjednostavniju i najneophodniju hranu. Ko, pak? Ilija, koji je jezikom zakljuĉao nebo da ne daje kišu i koji je opet molitvom razrešio epitimiju. Ukoliko, pak, mi ništavni (i po spoljašnjem stanju i po unutrašnjem ustrojstvu) i postradamo nešto sliĉno neće biti ništa nepriliĉno. Mi, pak, ne treba da se opterećujemo time, već da smo uvek blagodarni: i pri izobilju svega i pri oskudici. Jer, u reĉenome je obeleţje uĉenika 286

Hristovih. Imajući navedeno raspoloţenje, mi ćemo lako podnositi nevolje sadašnjeg ţivota i naslediti buduća dobra. 301. 1) Neprijatelji nas okruţuju i uvek napadaju neočekivano: treba da se čuvamo; 2) kako - strahom Boţijim i uzdanjem u Boga, suzama i poučavanjem u Reči Boţijoj, čuvanjem uma i odbijanjem pomisli; 3) juče ste neuredno pevali, čime se ţalosti Sveti Duh i vi umesto koristi dušama stičete štetu; ubuduće pevajte uredno (4, 99) 1) Pri nedavnim napadima Agarjana nas je sve uhvatio uţas od padanja u ruke bezboţnika. I, svakako, ne bez razloga. MeĊutim, mi i ne razmišljamo da postoje i napadi demona na nas i ne ĉuvamo se da zbog svog nemara ne postanemo plen duhova zlobe. Napad vidljivih neprijatelja biva u odreĊeno vreme, o kome se moţe saznati na osnovu glasina koje mu prethode, što onima koji ţele slobodu daje mogućnost da nekuda pobegnu. U odnosu na nevidljive neprijatelje ne postoji sliĉna mogućnost s obzirom da je njihovo jedino danonoćno staranje ispitivanje naĉina kako da nas napadnu ne dajući nam ĉasa ni da predahnemo. Stoga u vezi sa njima treba da imamo veći strah i neophodna je veća samoodbrana kako ne bismo postali njihov plen i kako bismo izbegli dušegubne napade. 2) A gde bismo pobegli? Naravno, Bogu, kako i peva sveti David: Bog nam je utoĉište i sila, pomoćnik u nevoljama koje nas snaĊoše veoma (Ps. 45, 2), i: Postaviće se oruţan anĊeo Gospodnji oko onih koji ga se boje, i izbaviće ih (Ps. 33, 7), i još: Koji se uzdaju u Gospoda kao gora su Sion; neće se pokolebati do veka koji ţivi u Jerusalimu (Ps. 124, 1). Prema tome, ukoliko budemo imali strah Boţiji i poverenje u Njega, nećemo se uplašiti od neprijatelja naših. Imajmo, meĊutim, u vidu da neprijatelji zauzimaju tvrĊave uglavnom zbog nedostatka hleba i vode. Šta oni predstavljaju kod nas? Suze i Reč Boţiju, kojima se hrani i spasava duša. Njihovim nedostatkom ona se kvari i postaje plen [neprijatelja]. Napisano je: Reĉ Hristova neka obitava u vama bogato (Kol. 3, 16), i suze neka se ne umanje. Postoji, uostalom, kako kaţu, i unutrašnja izdaja. Šta ona predstavlja? Strasti koje ţive u nama i pomisli koje budi telesno mudrovanje: one izdajniĉki otvaraju vrata neprijateljima demonima. Njih treba odmah izgoniti i na svaki naĉin paziti da ne bude zauzet naš grad, tj. duša, da nas ne zavede greh i da ne postanemo zarobljenici pogubnih strasti, već da prebivamo u vrlini sa kojom smo sazdani u slavu Tvorca našeg i na pohvalu meni grešnome. 3) Juĉe ste me rasrdili svojim pevanjem. Molim vas i preklinjem da pevate pristojno i po tipiku, a ne prosto, tek tako i smućeno, ţalosteći Duha Svetoga, a ne mene grešnoga. Jer, Njegova je zapovest: Psalmopevajte razumno (Ps. 46, 8). A razumno se ne moţe pevati ukoliko se ne ĉuva poredak, tj. ukoliko hor ne zapoĉinje novi stih pre nego što se završi pevanje prethodnog. Bilo da je psalmopojanje glasno ili tiho, sporo ili brzo, iznad svega treba ĉuvati red. Ĉuvanje reda je najbolja crta svakog dela, utoliko pre u besedi sa Bogom. Jer, u neredu dolazi do rĊavih fantazija i rasejavanja ĉula, dok se pri redu ĉuva paţnja, trezvoumlje i sladost o kojoj svedoĉi sveti David, govoreći: Kako su slatke grlu mome reĉi tvoje, većma od meda [i saća] ustima mojim (Ps. 118, 103). Stoga molim i preklinjem da sa svim staranjem ispunjavamo tu vrlinu, ĉuvajući se meĊusobno i ispravljajući se u pevanju. I pevajući razumno, mi ćemo obresti pokoj 287

dušama našim. Pruţajmo jedni drugima dobar primer i u svemu drugome ugaĊajući Bogu, ĉime ćemo postati dostojni nasleĊa Carstva nebeskog. 302. 1) Da ne bi upadao u sujetne [misli] i da se ne bi valjao u grehovnim pomislima, um treba drţati u bogomisliju: u zrenju svojstava i dela Boţijih, anĎelskih činova, staništa svetih i ovog vidljivog sveta; rečenim se čuva krasota duše; 2) krasota duše, sa kojom je stvorena, izgubljena je u padu, ali se obnavlja u krštenju, u pokajanju i podviţničkom ţivotu (4, 100) 1) Gde um uvek treba da bude i gde da prebiva srce? U bodroj paţnji prema delu Boţijem, na podviţniĉkom poprištu, ne dozvoljavajući da budemo vuĉeni levo desno kao zarobljenici. Da li u moru ponestaje vode ili vazduh za onog ko diše? Ni u nama ne treba da ponestanu dobre pomisli uz ustremljenost oĉiju našeg uma na bezgraniĉno more divnih dela Boţijih. Ukoliko se udubljuje u njih, um neće imati vremena da se povede za sujetom neĉeg ţitejskog ili da se veţe sa rĊavim pomislima. Jer, kao uvek pokretan, on ne moţe da prebiva u miru. On se nezadrţivo kreće u smeru u kome ga uputimo - bilo desno, bilo levo. Ukoliko ga usmerimo na desno, on će sa Davidom zapevati: Gospode, voljom tvojom daj snagu lepoti mojoj, a ukoliko ga usmerimo na levo [zapevaće] sledeći stih; A kad si okrenuo lice svoje, ja postadoh (sav) smućen (Ps. 29, 8). Bog se odvraća od nas kada se um zanima ispraznostima, a pogubno smućenje [dolazi] kada se duša bavi grehovnim zamislima. Stoga se postarajmo da um uvek usmeravamo na desno i da mu pruţamo dobre prizore. Kakve? AnĊelske nebeske sile, tamošnja neizreciva dobra, svetla obitališta svetih apostola, proroka, muĉenika i svih pravednika, podjednako kao i nebeski svod, blistavo sunce, sveli mesec, grupe zvezda i sve druge stvari koje podleţu ĉulima, naravno ne da bismo se zadrţavali na njima, nego da bismo se preko njih uznosili Tvorcu svega Bogu, ĉuvajući svoju krasotu nepovreĊenom. 2) Jer, Bog nas je obdario krasotom spoĉetka nas stvorivši po svom obrazu i podobiju. I premda smo se mi kroz neposlušnost pomraĉili i pokvarili, On nas je obukao u krasotu blagodati banjom novoga roĊenja i obnovljenja Duhom Svetim koga izli na nas obilno kroz Isusa Hrista Spasitelja našega (Tit. 3, 56). Kada smo se potom opet iskvarili, On nam obezbeĊuje treće sredstvo za vraćanje krasote, tj. pokajanje u zavetu devstvenosti, oprostivši nam sve grehe i izbrisavši obveznicu koja nas svojim propisima optuţivaše (Kol. 2DZ14) zbog krstonosnog ţivota, sliĉnog krštenju. Neka stoga naša duša prebiva u svojoj krasoti kako bi se udostojila da ĉuje: Sva si lepa, draga moja, i poroka nema na tebi (Pes. 4, 7). I ukoliko se opet desi da se oskrnavimo porokom (budući da smo prevrtljivi, da niko nije ĉist od skverni (Jov 14, 4), i da se niko ne moţe pohvaliti da ima ĉisto srce - (Priĉ. 20, 9), poţurimo da se oĉistimo suzama pokajanja. Sveti David se moli: Operi me, i biću belji od snega (Ps. 50, 9). I Bog preko proroka Isaije priziva: Omijte se i bićete ĉisti. Izbacite lukavstva iz duša vaših (Is. 1, 16). I blaţena je duša koja se uvek ĉisti, koja se udaljuje od svake rĊave sklonosti, koja jedino Boga voli i ţeli i koja svakodnevno sa zadovoljstvom oĉekuje smrt. Jer, i nama će doći smrt i mi ćemo biti duţni da isplatimo opšti dug. Stoga neka svako od nas ţivi prepodobno i pravedno da bismo se udostojili da nam dušu uzmu anĊeli Boţiji i odnesu na nebesa radi veĉno blaţenog ţivota u trenutku dok nam naši ostaci na opelu budu leţali radi poslednjeg bratskog celiva. 303. 288

1) On je pomenuo one koji su se udaljili iz obitelji i potom pali u jeres i iskvarenost; 2) potom ubeĎuje na opreznost, ističući da neprijatelj najviše nastoji da skrene sa puta i pogubi monaha (4, 101) 1) Sada je malo onih koji slušaju usled odlaska nekolicine bratije. Ipak, ĉak i jedan slušalac da ostane, mi ne treba da smo nemarni prema pouĉavanju. Jer, Gospod govori:

Gledajte da ne prezrete jedpoga od malih ovih; jer vam kaţem da anĊeli njihovi na nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga. Jer Sin Ĉoveĉiji doĊe da spase izgubljeno (Mt. 18, 10-11). O, kako je neizrecivo Boţije ĉovekoljublje. Vladika je u obliku

sluge došao pobeglom robu kako bi ga oslobodio od ropstva Ċavolu. Došla je istinska svetlost da traţi izgubljenu drahmu, tj. da je pozove iz grehovnog mraka. Ne treba li i mi smireni, podraţavajući sveblagog Gospoda, da bolujemo zbog svakog od vas, i da govorimo, i da samu dušu polaţemo za njega? O kad bih ja imao krila da poletim i poĉinem u svakom bratstvu, da ih pogledam i pogovorim o obaveznom. I ne samo njima, nego i onima koji putem Kainovim poĊoše i u prevaru Valaamove plate upadoše (Jd. 11). Koga ja nazivam takvim? Leontija, Jeremiju i Nektarija, koji su odstupili od nas i od vere. Kao nagradu za odstupništvo oni su dobili predsedniĉka [mesta]. Kad bih ih video i pogovorio sa njima, ja smireni bih dušu svoju poloţio za njih, ukoliko ništa drugo ne bih mogao da uĉinim. Ţeleo bih da vidim i one koji su, zbog grehova mojih, odbacili svetu shimu i obukli se u odeću bezakonja i greha kako bih i zbog njih zaplakao. Jedan od njih je Pajsije koji se, kako govore, pruţio do [velikog] zla. Naime, po carskom nalogu postavljen za naĉelnika, on je zapoĉeo borbu, poĉinio ubistva i u sukobu izgubio ţivot. Kakva nesreća. U kakvu propast se rinuo dostojni plaĉa. Najpre je iskoĉio iz bratstva, potom pošao za svojom pohotom, razvraćajući se ĉas jednim, ĉas drugim kao beslovesna ţivotinja, da bi najzad odbacio monaštvo. Zatim je zakljuĉio tragediju o kojoj smo već ĉuli. 2) Pomenuvši reĉeno, molim da se pomolimo za njih. Sami, pak, treba da se krepko drţimo svog puta ni malo ne umanjujući podviţniĉku postojanost. Jer, i malim popuštanjem i lenjošću duša se survava u pogibao. Eto zbog ĉega ţalim one koji ţive usamljeno i oplakujem ih kao gotov i lak plen Ċavolu. Jer, vuk i iz staje grabi ovcu. Neće li utoliko lakše progutati onu koja se nalazi izvan stada? Zar ne znate kakvim besnilom Ċavo diše protiv nas? On napada na svakog ĉoveka, a ne samo na smirene monahe. On se raduje pogibli mnogih. Ipak, on se najviše naslaĊuje kad uspe da obori jednog monaha. Stoga on neumorno napada, prikrada se i bori kako bi poslušnog odvojio od poslušanja, bezmeteţnika - od bezmeteţja, stubnika - od stuba, zatvornika - od zatvorništva. Jer, posle takvog pomeranja, on ih već vodi kako hoće. Oni, pak, koji nepokretno prebivaju u svojim merama i mestima, vršeći vrline, zaista su neulovljivi za Ċavola, budući da su iznad njegovih zamki. Stoga, koristeći se silom koja nam je data protiv Ċavola, odbijajmo ga ograĊujući se strahom Boţijim i obarajući ga nebeskim pomislima. Nemojmo dozvoljavati da njegove pomisli ovladaju nama, već ga pobedimo da bismo se udostojili venca pravde od Podvigopoloţnika našeg Hrista Gospoda. 304. 1) Budimo bodri naročito povodom gonjenja, budući da neprijatelj ţešće napada; koliko je on [ljudi] već pogubio od nastanka sveta; isto i sada hoće; 2) kako izbeći njegove zamke - smirenjem i povinovanjem predanim zapovestima; 289

potom on izobraţava dug ţivot i spolja i iznutra, sa ukazanjem na nagrade radi podsticanja (4, 102) 1) Vodimo ţivot dostojan gonjenja za Hrista u svakoj poboţnosti i ĉastitosti (1. Tim. 2, 2), kao ĉeda poslušnosti i nepovodeći se za preĊašnjim ţeljama iz vremena našega neznanja (1. Pt. 1, 14). Nemojte slabiti naboj vaših podviţniĉkih nastojanja. Jer, vidite da Ċavo, kao lav riĉući hodi i traţi koga da proţdere (1. Pt. 5, 8). Videći da smo sada razdirani gonjenjem, on ulaţe silne napore u oĉekivanju da sada lakše uhvati dušu. Mi se, pak, u svako vreme i na svakom mestu drţimo trezvoumlja i bodrosti, ograĊujući se Boţanstvenim zapovestima. I ne nalazeći mesta u nama, on će posramljen otići. A ako ga pronaĊe, on će sve više navaljivati. I neće odustati sve dok ne porazi i pogubi. Ili, zar ne znamo koliko je on [ljudi] već pogubio od stvaranja sveta? Nije li on doveo do izgnanja iz raja prvog ĉoveka, zarobivši ga grehovnom slašću? Nije li on Kaina nagovorio na bratoubistvo? Nije li on odvojio Judu od sabora apostola, uĉinivši ga izdajicom Ţivota svih? Nije li on predao smrti i mnoge druge, kojima nema broja? On i sada vara, podstiĉe i navodi na svako zlo, te guta gotovo ĉitavu vaseljenu. Vrlo je teško izbeći ga: neophodna je krajnja paţnja. Jer, on ne pokušava samo raspuštenim i niskim ţivotom da nas skrene sa ispravnog i uvuĉe u suprotno, već i preteranim podviţništvom. Raznoobrazno se pretvarajući, on priprema razne zamke i prevare, posvuda po zemlji rasprostirući svoje mreţe da bi nas ulovio. Njih je video blaţeni Antonije i odozgo primio ukazanje da ih jedino smirenje moţe izbeći. 2) Prema tome, obukavši se u smirenje, izbegavajmo skretanje sa pravog puta i njegovo napuštanje, hodeći carskim putem i ne skrećući ni desno, ni levo, već taĉno se uklapajući u pravila svete zapovesti koja nam je predana i idući za stopama svetih otaca koji su nam prethodili i koji imaju stanište na nebesima. Neka se um naš uzdrţava od rĊavih pomisli, neka se srce pouĉava u Boţanstvenim reĉima, neka se usta otvaraju samo radi slavoslovlja Boga, neka oĉi gledaju samo ispravno, neka uho ne sluša sujetu, neka se ruke prostiru na svoje delo, neka noge stupaju pravo, neka hrana i piće budu umereni, neka je san odreĊen ustavom, neka bude samo neophodnih izlazaka, neka se ne naĊe mesto za drskost, koja priĉinjava smrt, neka ništa neumesno ne deluje meĊu vama, već neka se sve vrši prepodobno i mudro. Takav put nije dugaĉak i granica podviga je blizu. Kakva je, meĊutim, nagrada za trud? Carstvo nebesko, radi koga se još malo podvizavajmo i borimo. Ukoliko se spotaknemo, poţurimo da ustanemo, ukoliko zadremamo - probudimo se i opet budimo bodri. Prinudimo prirodu, umrtvimo udove koji su na zemlji, steknimo vrline. Sve reĉeno ja i sebi govorim, budući da sam i sam obloţen nemoćima, imajući jednu prirodu sa vama. Neka Gospod da svima nama da se iskreno potrudimo i poţivimo bez saplitanja, te da odavde preĊemo sa dobrom nadom i da se udostojimo blaţenog veĉnog ţivota. 305. 1) On ukazuje na zapovesti zakona i JevanĎelja, ističući i njihovu razliku, te kaţe da ne mogu naslediti Carstvo Boţije oni koji ih ne ispunjavaju; 2) on pominje njihov strašan udeo u smrti, sudu i po osudi; 3) potom ih priziva da se obrate Gospodu u pokajanju, sve dok se nisu zatvorila vrata Njegove milosti (4, 103) 1) Sazdavši nas i iz nebića privevši u biće, Boga nas je uveo u ovaj ţivot kao u neku školu kako bismo se nauĉili jevanĊelskim zapovestima Njegovog Carstva. Šaljući svoje uĉenike na propoved, On im je zapovedio govoreći: Idite, dakle, i nauĉite sve narode 290

krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, uĉeći ih da drţe sve što sam vam zapovedio (Mt. 28, 19-20). Kakve zapovesti nam je On zapovedio? Po Starom Zavetu je bilo zapoveĊeno: Ne ubij, ne ĉini preljubu, ne kradi, ne svedoĉi laţno (Izl. 20, 13-16). Po Novom Zavetu je dao više i savršenije zapovesti, budući da govori: Ĉuli ste kako je

kazano starima: Ne ubij, jer ko ubije, biće kriv sudu. Aja vam kaţem da će svaki koji se gnevi na brata svoga ni za što, biti kriv sudu; a ako li ko reĉe bratu svome: "Raka", biće kriv sinedrionu. I opet: Ĉuli ste kako je kazano starima: Ne ĉini preljubu. Aja vam kaţem da svaki koji pogleda na ţenu sa ţeljom za njom, već je uĉinio preljubu u srcu svome. I opet: Još ste ĉuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni to si se Gospodu zakleo. A ja vam kaţem: Ne kunite se nikako. I opet: Ĉuli ste daje kazano: Ljubi bliţnjega svoga, i mrzi neprijatelje svoga. A ja vam kaţem: Ljubite neprijatelje svoje, blagosiljajte one koji vas kunu, ĉinite dobro onima koji vas mrze (Mt. 5, 21-44). Vidiš li razliku izmeĊu Zaveta? Jedan zabranjuje dela, a drugi sama raspoloţenja srca od kojih dolaze dela, kako bi se iskorenio greh. Ukoliko se, dakle, pokaţe da mi ne ţivimo ni zakonski, ni jevanĊelski, već neznaboţaĉki, šta ćemo doĉekati u onaj dan? Apostol govori: Ne varajte se: ni bludnici,

ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muţeloţnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadaĉi, ni otimaĉi, neće naslediti Carstvo Boţije (1. Kor. 6, 9-10).

2) Kao što sam vam ranije ĉesto govorio, i sada vam odluĉno saopštavam: neka niko ne ţivi po svojoj volji, neka niko nije ravnodušan prema delu spasenja, neka niko ne skuplja zlato, neka ne stiĉe robove, neka ne umnoţava konje i bikove i neka se ne obremenjuje nikakvim drugim sticanjem, od ĉega se poraĊaju najveći i najpogubniji gresi. MeĊutim, meĊu vama još uvek ima nekih koji su uporni i koji se protive istini. Ja, smireni, sam, meĊutim, ĉist od vaše krvi s obzirom da nisam prestajao da vam saopštavam pravdu Boţiju i da sam neućutno objavljivao o dolazećem maĉu na sinove protivljenja. Zar da razljutimo Gospoda? Jesmo li jaĉi od njega (1. Kor. 10, 22). A već i sekira kod korena drveću stoji; svako, dakle, drvo koje ne raĊa dobra roda, seĉe se i u oganj baca (Mt. 3, 10). Zar se ne bojite tog primera? Zar ne drhtite pred tom opomenom? Zar se ne bojite smrti koju kroz neko vreme nećemo zaobići? Kako ćemo susresti strašne anĊele koji po obiĉaju dolaze da nas uzmu iz tela? Kako ćemo proći onaj dugaĉki put ne stekavši neophodne zalihe? Kako ćemo sa neĉistom savešću stati pred sudište Hristovo, pred kojim će se pokloniti svako koleno i koga će svaki jezik ispovediti? Ukoliko se pokaţemo takvi, svakako ćemo biti poslani na [mesto] gde je oganj neugasivi, neuspavljivi crv i plaĉ i škrgut zuba. 3) Da se reĉeno ne bi desilo, doĊite, poklonimo se, pripadnimo i zaplaĉimo se pred blagim Bogom našim, susrevši Njegovo lice sa ispovedanjem, iskanjem, skrušenošću, suzama, molitvama, postom, ĉistotom i dobrim ponašanjem. Jer, On je oĉišćenje grehova naših. On još nije zatvorio vrata milosti svoje pred nama i ne odvraća se od onih koji mu se obraćaju, već ih milostivo prima kao bludnicu, kao razbojnika i kao bludnog [sina]. Da, molim vas, ustanimo, probudimo se, podvizavajmo se. Deca koja dobro uĉe radosno ţure u svoj dom kada ih otpuste iz škole. I mi, iskreni uĉenici JevanĎelja, po odrešenju od ovog ţivota, sa radošću treba da se preselimo u veĉni ţivot. 306. 1) On pohvaljuje poslušanje kao najplodniji podvig, prekorevajući one koji ţive van poslušanja; 2) potom svoje ubeĎuje da sve više napreduju u poslušanju, napominjući da će uskoro Gospod doći i svakome dati po delima njegovim 291

(4, 104) 1) Blagodaću sveblagog Boga vi verujete i povinujete se mom smirenju, ne ĉineći ništa osim onog što vam je zapoveĊeno. Za reĉeno radost i venac nemam samo ja, nego i vi, koji ste i pre mene vrlinu postavili kao cilj ţivota. Moţe li za poslušnika biti nešto slaĊe, poţeljnije i radosnije od ţivota po zapovesti i od [izbegavanja] da postupa po svojoj volji? Eto istinskog poslušanja i nelaţnog ţivota. Postoji mnogobriţni i bezbriţni podvig. Mnogobriţni se odnosi na one koji su još obuzeti svojim prohtevima. Bezbriţni se odnosi na one koji su uspeli potpuno da odseku svoju volju i koji imaju smelost da kaţu apostolski: A ţivim - ne više ja, nego ţivi u meni Hristos (Gad. 2, 20). Ne ţiveći po svojoj volji, on preko igumana ţivi za Boga i otkrivenim licem odraţava slavu Gospodnju, preobraţavajući se u taj isti lik, iz slave u slavu, kao od Duha Gospoda (2. Kor. 3, 18). Takav se ne stara o svetu, ne boji se smrti, provodi bezbriţan i niĉim ne opterećivan ţivot, svega sebe predajući Bogu. Onaj, pak, ko se oslanja na svoje ţelje, ko zakone poslušanja gura u zadnji plan i ko se pokorava svojoj volji i samougaĊanju [u stvari] vodi muĉni ţivot, ţiv se ulovivši da vrši volju Ċavola (2. Tim. 2, 26). I svi njegovi postupci su neodobravajući, premda ponekad izgleda da posti, da vrši bdenje ili da ĉini neko drugo dobro. Jer, sve što nije od vere greh je (Rim. 14, 23). Ono što nije po opštem ustavu pripada samom delatelju i tuĊe je bogougodnom blagoĉašću. 2) Stoga ja takve sa pravom prekorevam, dok vas hvalim i molim da sve više prebivate u dobrom poslušanju, u trpljenju, u odsecanju svoje volje, u veri, nadi i ljubavi i u svim ostalim poslušniĉkim delima na sopstveno spasenje i na dobri primer svemu bratstvu. Da, molim vas, jer još malo, vrlo malo, pa će doći Onaj koji treba da doĊe i neće odocniti (Jev. 10, 37). Doći će poslednji dan koji će i osvetliti što je sakriveno u tami i objaviti namere srca (1. Kor. 4, 5). Doći će strašni i nelaţni Sudija, koji će privesti poslušnika poslušniku, igumana igumanu, episkopa episkopu, velmoţu velmoţi, cara caru, te će jednog izobliĉiti ili opravdati preko drugog i svakome dati po delima njegovim: Ţivot

veĉni onima koji istrajnošću u dobrim delima traţe slavu i ĉast i besmrtnost; a jarost i gnev onima koji se uporno protive istini a pokoravaju se nepravdi. Nevolja i tuga na svaku dušu ĉoveka koji ĉini zlo (Rim. 2, 69). Reĉenog treba da se krajnje bojimo, te da se sa svakim

naporom postaramo da nas ĉas smrti ne zatekne praznim u dobrim delima, već da nas naĊe sa bogatim plodovima dobrih dela. Neka nam se neprijatelj protivi u dobrom ĉinjenju (s obzirom da je po reĉi Gospodnjoj ĉovekoubica od poĉetka, i da ne stoji u istini, jer nema istine u njemu - Jn. 8, 44). Mi, pak, protiv njega upotrebimo hrabrost i velikodušnost, suprotstavljajući mu se naporima, znojem, molitvama, moljenjima i suzama. I on neće ni u ĉemu uspeti protiv nas zbog Gospodnjeg sadejstva u našim borbama i Njegovog zastupništva u našoj nemoći. On će nam i dati veĉnu pobedu. 307. 1) Pomenuvši plodnost pouka, on sve priziva da se zajedno izgraĎuju u stanište Boţije; 2) potom ubeĎuje da postanemo hram Boţiji i da ne dozvolimo da se on u nama razori, ujedno navodeći i sredstva [za njegovo odrţavanje] (4, 105) 1) Neka niko ne govori da su naše pouke uzaludan trud. Ne, mi od njih dobijamo veliku korist. Plug za zemlju i voda za ţednog je ono što je naša pouĉna reĉ za onoga ko sluša otkrivenim srcem. Od ĉega duša obiĉno postaje gora? Od ĉega dolaze razdori, sukobi i deobe u bratstvu? Upravo stoga što nema pouka i saveta. Ukoliko, pak, postoji pouka i savet, naći će se i mir i poredak, na kojima, opet, poĉiva Duh Sveti. Stoga se ja smirni sa 292

strahom i ljubavlju staram da sa vama vodim besedu, da vas savetujem, tešim, opominjem, te da i sebi i vama pomognem da se spasemo od mnogorazliĉnih iskušenja Ċavola. Ispovedam da mi i vi mnogo pomaţete, naroĉito prvi u bratstvu, budući da ste mi saradnici u dobru. Sveti Pavle govori: Ja posadih, Apolos zali, ali Bog uĉini da uzraste (1. Kor. 3, 6). Prema tome, ne radi se samo o mom, već i o vašem dobrom delu, a više o svega - o Boţijem, od koga dolazi sve dobro ljudima. Stoga vas molim da prema danom vam poslušanju sve usmeravate ka opštoj koristi i da se uzajamno Duhom pripremate za Boţiju obitelj. Apostol opet kaţe: Jer temelja drugoga niko ne moţe postaviti osim

postojećeg, koji je Isus Hristos. Ako li ko zida na ovome temelju zlato, srebro, drago kamenje, drva, seno, slamu, svaĉije će delo izići na videlo; jer će Dan pokazati, jer će se ognjem otkriti, i svaĉije će se delo ognjem ispitati kakvo je (1. Kor. 3, 11-13). Vidite li kako

on vrlinu uporeĊuje sa zlatom, srebrom i dragim kamenjem, a porok - sa drvima, senom i slamom. Podvrgnuvši se ispitivanju ognja na sudu, jedni (zapaljivi) će izgoreti, a drugi (tvrdi) će se saĉuvati. 2) On potom dodaje još strašniju reĉ: Ne znate li da ste hram Boţiji i da Duh Boţiji

obitava u vama? Ako neko razara hram Boţiji, razoriće njega Bog; jer je hram Boţiji svet, a to ste vi (1. Kor. 3, 16-17). Veliki je dar što se udostojavamo da se nazovemo i da budemo

hram Boţiji. Velika, je, pak i pretnja ukoliko razorimo hram Boţiji, budući da će [utom sluĉaju] i Bog nas razoriti. Stoga nemojmo razarati hram Boţiji u sebi. Udostojivši se da u sebi imamo ţivog Duha Svetog, nemojmo dozvoliti da postanemo stanište strasti. Oslobodivši se od greha, nemojmo dozvoliti da nas Ċavo opet porobi. Naprotiv, budimo ĉisti i besprekorni. . . puni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Boţiju (Fil. 1, 10-11). Neka srce naše bude bodro, ispunjeno straha Boţijeg i napajano stalnim pomišljanjem na smrt. Jer, greh se ne moţe pojaviti [na mestu] gde postoji takav strah i takve pomisli. Ukoliko je, pak, srce neosetljivo i okamenjeno, u nas se lako seje pohota, koja nas razdraţuje i smućuje. I ona nas neće ostaviti sve dok se ne vratimo na ranije dobro nastrojenje. Latimo se stoga truda kako bismo napredovali u dobru i potom obreli neprekidni pokoj. Latimo se plaĉa kako bismo obreli radost u Gospodu. Latimo se hoĊenja tesnim i skorbnim putem kako bismo obreli prohladni ţivot, koji se iz njega raĊa. Eto najveće od svih trgovina. Eto najveće sreće: neznatnim trudom i podvigom u sticanju vrlina steći bezmerna i veĉna blaga. Neka bismo ih se udostojili svi mi.

308. 1) Naš ţivot liči na plovidbu morem; 2) krmanoš je um; kako on treba da upravlja laĎom ţivota da bi izbegao brodolom; 3) navedene pouke nisu samo za najmlaĎe, nego i za starije, s obzirom da opasnost ni od njih nije daleko; 4) pazimo da ne izgubimo ono što smo sakupili dugim trudom (4, 106) 1) Ţivot ĉovekov je kao neko drugo more po kome mi, sevši u ovo telo kao u neki brod, misleno plovimo. Oni koji plove po obiĉnim morima povremeno se sakrivaju u pristaništa, a mi plovimo neprestano, i danju i noću, i u nepogodi i u buri. I naše more je puno nevolja i veliko koliko je dugaĉak naš ţivot. U njemu je mnogo strašnih burnih talasa, koje podiţu duhovi zlobe, I uopšte se ne moţe reći koliko je na njemu pirata-demona, koji pokušavaju da nas potope. Videći reĉeno, sveti David molitveno kliĉe: Da se izbavim od

onih koji me mrze, i od voda dubokih. Da me ne potopi bura vodena, niti da me proguta bezdan, niti da bunar zatvori nada mnom usta svoja (Ps. 68, 15-16). Veliki muţ, David se 293

bojao i molio da ne bude potopljen, pa ipak je jednom zadremao i postradao. Šta tek da kaţemo mi smireni i koliko treba da se bojimo i molimo da ne postradamo na isti naĉin? 2) Naš um kao neki krmanoš odbija buru strasti ukoliko je budan i bodar, budući unekoliko poprskan kapima pomisli koje navaljuju. Ukoliko se, pak, preda lenjosti i nemaru, on prihvata strast koja udara kao besni potok. Napunivši se njome, on najzad trpi veliki grehovni brodolom o kome je ţalosno slušati, a još ţalosnije - iskusiti. Strašna je, dakle, i nevoljna plovidba našeg ţivota. Stoga paţljivo i bodro drţimo njegovo kormilo, daleko odbijajući strasti i odmah obarajući neumesne pomisli koje se potkradaju kako nas ne bi potopile {ukoliko ih zadrţimo). 3) Govoreći, ja imam u vidu ne samo mladiće, nego i starce koji su dugo vremena proveli u podviţništvu. Jer, Ċavo ni njih ne ostavlja nedirnute, i ĉesto ih dovodi do ţalosnog pada, kao što negde govori veliki i bogonosni Vasilije: "Zaista je najţalosnije videti da neko posle posta, posle surovog ţivota, posle dugotrajnih molitava, posle obilnih suza, posle dvadesetogodišnjeg ili ĉak tridesetogodišnjeg uzdrţanja usled nepaţnje i nemara duše odjednom svega bude lišen". Ja smireni sam reĉeno ĉuo i video, te sam ga oplakivao i oplakujem, pomišljajući [o okolnosti] da je bogatstvo vrlina koje je sabrano tokom tolikih godina lukavi Ċavo u jednom trenutku razgrabio, ostavljajući podviţnika blagoĉašća praznim i nepotrebnim. Velika je, dakle, tajna našeg spasenja i veliko je besnilo Ċavola protiv nas. On ne podnosi da vidi kako se mi penjemo na nebo, sa koga je on pao. 4) MeĊutim, neka njega sa njegovom velikom jarošću protiv nas. Mi se, pak, i mali i veliki, i mladi i stari jednodušno ĉvrsto rešimo da, uz Boţiju pomoć, ne dopustimo da iz nepaţnje propadne ono što smo mnogim naporima i podvizima sabrali, tj. odricanje od sveta, poslušanje, zdravoumlje [tj. celomudrenost], suze, prvo i poslednje ispovedanje. Naprotiv, neuspavljivo bdimo, drţeći podignuta jedra naše nade i upravljani vetrom Duha kako bismo stigli do kraja ţivota i stupili u pristanište besmrtnosti, bogatstvom vrlina stekavši Carstvo nebesko. 309. 1) Juče je došao poslanik od cara i mi svi smo se uznemirili, znajući da nam car nije naklonjen; kad bismo znali da nam je naklonjen, mi bismo ga drugačije susreli; slično će duša susresti i vesnika smrti: biće radosna ukoliko je uverena u Boţije blagovoljenje, ili će je spopasti uţas ukoliko nije uverena; 2) pomirimo se sa Bogom i učinimo anĎele prijateljima; rečenome pomaţu suze pokajanja, bdenje nad sobom, uzajamna molitva i naročito pričešćivanje Svetim Tajnama; 3) on izlaţe kako treba pristupati Svetim Tajnama i koliko su spasonosne, te kako mu je ţao što se retko pričešćuju, sa napomenom da ubuduće češće pristupaju (4, 107) 1) Juĉe je ovde stigao carski poslanik. I mi smo se krajnje uznemirili, dirnuti neoĉekivanošću njegovog dolaska. Pošto smo potom saznali da nije došao radi nas, mi smo se još brţe razrešili straha. Sada vas pitam zbog ĉega smo se uplašili? Svakako zbog znanja da car ne samo što nije zadovoljan sa nama, nego nas i mrzi i prezire. I obratno, da smo mili caru i da pripadamo broju njegovih bliskih, zar se ne bismo obradovali dolasku lica od njega, znajući da se prema nama odnosi blagonaklono? Zašto, pak, ja zapoĉinjem sliĉnu reĉ? Na sliĉan naĉin se ni duša koja je dobrim ţivotom stekla Boţije blagovoljenje neće uplašiti kad Car svih po nju pošalje anĊela, već će sa zadovoljstvom da pogleda na njega i sa radošću da ode svom Vladici. Ukoliko, pak, nije takva, uhvatiće je smućenost i 294

uţas, budući da u sebi nema ĉvrstine i da niotkuda ne oĉekuje pomoć i utehu. Jer, ovde brat ili prijatelj moţe da uspokoji dušu ili da otera strah. Tamo, pak, tako nešto nije moguće: anĊeo će nemilosrdno i ţestoko uzeti bednu dušu. Slušajući ovu reĉ ne osećamo li pokrete straha u duši? I kada samo slušanje izaziva strah, kako ćemo tek postradati kada se u samoj stvarnosti naĊemo u sliĉnom poloţaju? Kako će tada duša stati na sudištu Hristovom? Po proroku Danilu, reka ognjena izlazi i teĉe ispred Njega, hiljade hiljada mu sluţe i deset hiljada po deset hiljada stoje pred Njim (Dan. 7, 10). Sudija je strašan i neumoljiv i [traţi] odgovor ĉak i za praznu reĉ, kao što je reĉeno u JevanĊelju (Mt. 12, 36). Kako će tada duša istrpeti reĉeno? Zaista, strašno je pasti u ruke Boga ţivoga (Jev. 10, 31). Još će strašnije biti kad ĉuje pravednu odluku koja je predaje beskonaĉnom muĉenju. 2) Stoga vas molim i preklinjem da se pre smrti izmirimo sa Bogom, da steknemo Njegovo blagovoljenje, da anĊele koji će doći po nas uĉinimo prijateljima. Neka naše misleno oko bude budno i um nepobediv, ne pristajući na nagovaranja strasti. Ukoliko se ponekad i okliznemo, brzo ustanimo. Mi mnogim suzama treba da gasimo raspaljene strele lukavog, ljubavlju se uzvišavajući ka Hristu. Mnogo je moćna, kaţe se, usrdna molitva pravednika (Jak. 5, 16). Stoga postoji potreba da se molimo jedni za druge i da se molitveno pominjemo. Mnogo mogu i suze i skrušenost, a iznad svega - priĉešćivanje Svetim Tajnama. Ja se mnogo ĉudim što vidim da se nemarno odnosite prema reĉenome, ne znajući za razlog. Nedeljom još i pristupate Tajnama. Kada, pak, Liturgija biva drugog dana, niko ne prilazi. Nekada su se u manastiru po ţelji priĉešćivali svakog dana. Sada je reĉeno vrlo retko, ili se već više nigde ne moţe sresti. 3) Ja, uostalom, ne kaţem da ţelim da pristupate Tajnama prosto, tj. bilo kako. Jer, napisano je: Ali ĉovek neka ispituje sebe, i tako od hleba neka jede i od ĉaše neka pije. Jer koji nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije, ne razlikujući tela Gospodnjega (1. Kor. 11, 28-29). Ne, neću ja to. Nikako. [Ja hoću] da mi gorimo od ţelje da se priĉestimo, te da se po mogućnosti ĉistimo, udostojavajući se [velikog] dara. Jer, hleb koji predstoji jeste priĉešće ţivotom, kao što govori Gospod: Ja sam hleb ţivi koji siĊe s neba; ako ko

jede od ovoga hleba ţiveće vavek; i hleb koji ću ja dati telo je moje, koje ću ja dati za ţivot sveta (Jn. 6, 51), i opet: Koji jede moje telo i pije moju krv u meni prebiva i ja u njemu

(Jn. 6, 56). Vidiš li neizrecivi i bezmerni dar? Gospod nije samo umro za nas, već nam je sebe predloţio i za hranu. Šta bi snaţnije moglo da projavi Njegovu ljubav prema nama? I ima li šta spasonosnije za našu dušu? Niko se ne lišava svakodnevne obiĉne hrane. Naprotiv, onaj ko je [jedan dan] ne okusi veoma se opterećuje. Šta, pak, znaĉi da smo ravnodušni kad nam se predlaţe hleb ţivota i ĉaša besmrtnosti, a ne obiĉan hleb i obiĉna ĉaša? Zar da se takvo delo ne smatra neophodnim? Takav [stav] sluţi kao svedoĉanstvo velikog nerazumevanja i besmislenosti. Ako smo do sada i postupali tako, molim da se ubuduće ukrepimo i ne dopustimo dosadašnje [drţanje], znajući silu dara Boţijeg. Naprotiv, uvek u skladu sa silama ĉistimo sebe i pristupajmo da se priĉestimo Svetim i Osvećujućim Tajnama, što će nam, kako mislim i kako jeste, mnogo pomoći da se odrţimo ĉisti. Jer, mi ćemo se [na ĉistotu] podsticati pripremanjem za Priĉešće i njegovim oĉekivanjem. Pri ravnodušnosti prema Priĉešću strastima se ostavlja veća sloboda i veći prostor da nas ulove. Osim toga, Priĉešće će nam biti svagdašnji zalog za veĉni ţivot, koga neka bismo se svi udostojili blagodaću i ĉovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista. 310. 295

1) Napred, napred po putu vrline; 2) kako - svaki dan provodeći u činjenju neophodnog, za šta se i daje primeran program; 3) on pobuĎuje [na ispravno delanje] krasotom i sladošću vrline i pogubnošću greha; 4) zbog čega izostaje uspeh zbog neiskrenosti ţelje (4, 108) 1) Vrlina je stalno ţivo delo koje se nikada ne zaustavlja u svom stremljenju ka napred i koja svoje privrţenike vuĉe ka sve većem savršenstvu. Ukazujući na reĉeno, apostol govori: Ne kao da to već postigoh ili se već usavrših, nego stremim ne bih li to dostigao, kao što mene dostiţe Hristos Isus, i dalje: Što je za mnom zaboravljam, a

stremim za onim što je preda mnom. I trĉim prema cilju radi nagrade gornjega prizvanja Boţijega u Hristu Isusu (Fil. 3, 12/14). Prema tome, u vrlini ne treba da bude nikakvog

zastoja, budući da zaustavljanje oznaĉava poĉetak skretanja na zlo. Ni mi nemojmo da stojimo na putu vrlina, već se uvek dobro krećimo i uvek kao novi ushodimo iz sile u silu, dok ne dostignemo svi, . , u ĉoveka savršena, u meru rasta punote Hristove (Ef. 4, 13). 2) Kako, dakle, treba postupati? Svakog dana treba revnosno da ĉinimo ono što smo duţni. Navedimo dva primera. Ustavši od sna, poţurimo na molitvu. Vrativši se, latimo se usrdno za posao pevajući u srcima našim Gospodu i ujedno radeći rukama. Po prolasku dana sa blagodarnu i skrušenošću poĊimo na spavanje. Takvim tokom stvari i na nama će se ispuniti reĉi svetog Davida: Dan danu govori reĉ, i noć noći objavljuje znanje (Ps. 18, 3). Neka nam ni jedan dan ne proĊe u ravnodušnosti prema poslu i u mislenoj i srdaĉnoj porobljenosti. Neka ni [jedna] noć ne proĊe u popuštanju pokoju i sramoti u mislima (a kamoli na delu). Jer, reĉ istine zahteva da nam bude ĉista i duša, a ne samo telo. 3) Hoćemo li uopšte nešto da ţelimo? Ţelimo, onda, vrlinu, budući da je njeno okušanje sladosno i nenasito. Ili moţda volimo da se naslaĊujemo lepotom? Šta je, pak, lepše od Gospoda, ĉijom lepotom se sve ukrašava? Zla pohota, meĊutim, dušu ĉini besnom i proţdire je surovije od bilo koje zveri. Od nje ne dolazi zadovoljstvo, nego muĉilaĉki ţivot. Apostol govori: Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Boţijega, niti raspadljivost nasleĊuje neraspadljivost (1. Kor. 15, 50). I kaţi mi da li postoji neko koga greh, pošto ga je porobio, nije osramotio, ponizio i predao smrti. I da li postoji neko koga vrlina nije uzvisila i pokazala divnim u svetu? Od mnogih uzmi dvojicu: Amnona i Josifa. Zar jednog blud nije doveo do smrtnog srama, a drugog oĉuvanje zdravoumlja [tj. ĉistote] pred Egipćankom do carske [krune]? Eto koliko je vrlina omiljena, poţeljna i spasonosna. Greh je, naprotiv, mrzak, odvratan i poguban. Pa ipak, mi ljudi upadamo u velike zablude, umesto ţivota birajući smrt, umesto svetlosti - tamu i umesto netruleţnosti - truleţnost. Šta moţe biti dostojnije ţaljenja? 4) Zbog ĉega, pak, iako ţelimo, mi ne moţemo da budemo ljubitelji dobra? Stoga što naša ţelja nije istinska, nego pritvorna. Jer, kao samovlasni [tj. slobodni], mi biramo ono što ţelimo. Prema tome, da istinski ţelimo dobro, mi bismo ga i izabrali. Doduše, rĊav ţivot od mladosti u nama stvara gotovo nesavladive strasti. Apostol, meĊutim, govori: Kao

ĉovek govorim zbog nemoći vašega tela. Jer kao što davaste udove svoje da robuju neĉistoti i bezakonju za bezakonje, tako sada dajte udove svoje da sluţe pravdi za osvećenje (Rim. 6, 19). Dakle, kao suprotnost sklonosti ka grehu, mi treba da pokaţemo stremljenje ka vrlini. Istrajmo u kucanju i sveblagi Bog će nam svakako otvoriti vrata, tvoreći u nama ono što mu je ugodno i dajući nam veĉni ţivot. 311. 296

1) Neko je skončao sa pohvalama i on iznosi pouku da ga podraţavamo; 2) potom savetuje da se sećanjem na kraj [ţivota] podgreva revnost, kao što su i svi sveti činili; 3) on ublaţava one koji tako čine i dodaje: "Budimo i mi takvi" (4, 109) 1) Sada smo se potpuno uverili da je naš brat Teosost umro. Stoga treba o njemu da kaţemo nešto ukratko. On beše iskusan muţ, imajući pohvalu kod mnogih - i monaha, i svetovnjaka. On je slušao i druge navodio da ga slušaju. Stekavši iskustvo stradanjem on je mogao, apostolski govoreći, da pomogne onima koji su u iskušenju. Stoga je stekao mnoga dobra ĉeda po Bogu. Potom se podvrgao velikim i teškim nevoljama i teskobama, progonima i iskušenjima za istinu, od kojih je i skonĉao i otišao Gospodu. Zbog ĉega ja reĉeno navodim? Da bismo na ovom bratu mi videli svoju budućnost. Naime, ukoliko dobro i prepodobno poţivimo, i mi ćemo, sliĉno njemu, po smrti dobiti pohvalu od drugih, leţeći kao podstrek dobre revnosti za poslušne. Ukoliko ne budemo dobro ţiveli ne samo da nećemo biti pohvaljeni, nego ćemo se pravedno podvrći beskrajnoj muci, o ĉemu je strašno i pomisliti, a ne govoriti. 2) Ti treba da vidiš kako mi jedan za drugim prelazimo odavde i da se [pitaš] kuda odlazimo. Naš ţivot se ovde ustrojava radi malobrojnih dana, tj. da bismo poţiveli radi ispitivanja i probe vrlina, a zatim prešli na [mesto] gde ćemo zauvek biti. Razmišljati o reĉenome jeste delo blagorazumnih. Onaj ko razmišlja plaši se i uvek drhti, svakodnevno umirući proizvoljenjem i svakodnevno oĉekujući razrešenje od tela, ĉime u sebi podstiĉe revnost za predstojeća dela po poslušanju koje mu je povereno i neprestano dodaje trud na trud. Jer, otkuda natprirodni podvizi kod svetih? Otkuda njihova poslušnost do same smrti? Otkuda nepobedivo trpljenje muĉenika pri odsecanju udova i prolivanju krvi? Svakako od pomišljanja na brzoprolaznost ţivota i na iznenadnu smrt, na stojanje pred strašnim sudištem i na beskrajnost veĉnih muka. Otuda je kod njih sve, tj. trpljenje najsurovijih stradanja kao u tuĊem telu. 3) Blaţena je duša koja o reĉenome pomišlja dan i noć, provodeći privremeni ţivot kao strankinja koja je na prolazu i koja ĉeka blaţeni i beskrajni ţivot, o kome govori apostol: Jer ţarkim išĉekivanjem tvorevina oĉekuje da se jave sinovi Boţiji. Jer se tvar

pokori taštini, ne od svoje volje, nego zbog onoga koji je pokori, sa nadom da će se i sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu slave dece Boţije (Rim. 8, 19-21). Vidiš li šta se obećava? Da će se sve pretvoriti u netruleţnost i da će se tvorevina iz ropstva izvesti na slobodu. Kakav će biti dan o kome sveti David govori: Jer je bolji dan jedan u dvorima tvojim, od hiljada (drugih) (Ps. 83, 11), i sveti apostol Petar: Jedan dan. . . je kao hiljada godina (2. Pt. 3, 8)? Tamo pruţajmo i mi svoj um i srce, tamo prenesimo svoju ĉeţnju, tamo preselimo svoje pomisli i ţelje kako bismo se sakrili od kneza ovoga veka, koji ima vlast da nas iskušava, ali ne i silu da nas sruši ukoliko smo ograĊeni oruţjem našeg podviţništva. Ja smireni ţelim ne samo da ga izbegnete, nego i da ga pobedite i dobijete venac pravde od Hrista Isusa, Gospoda našeg. 312. 1) Samo istinski monasi mogu da se raduju usled bezbriţnosti o ţitejskom i staranja jedino o ugaĎanju Bogu i čuvanju devstvenosti; 2) oni i nemaju razloga da se ţaloste: gresi su im oprošteni, a rane od pomisli i strasti presecaju 297

borbom koja im priprema vence; treba samo srčano da se bore i pobeĎuju neprijatelja; 3) obodrimo se: uskoro će doći Onaj što dolazi (4, 110) 1) Apostol svima zapoveda da se svagda radujemo u Gospodu (Fil. 4, 4). Raduju se obiĉno jedino istinski monasi, koji se ne staraju ni o ţeni, ni o deci, ni o robovima, ni o novcu, ni o imanju, niti o bilo ĉemu od onoga o ĉemu se staraju teloljupci. Oni imaju samo jednu brigu, tj. kako da ugode Gospodu. Briga o tome i jeste svagdašnja radost u Gospodu. Jer, pored braka, robova i svih nespokojstava koja se raĊaju iz njih, tj. pored muke duha koju je Bog, po reĉima Solomona (Prop. 1, 13), dao sinovima ljudskim da se upraţnjavaju u njoj, nije lako radovati se u Gospodu. Navedene stvari, naime, odvajaju um od prepodobnog sećanja na Boga, uz koje je jedino i moguće da se [ĉovek] raduje. Stojeći u redu onih koji se raduju u Gospodu, radujmo se u saradujmo se jedan drugom, od Nagradodavca Gospoda oĉekujući nagradu za devstvenost i siromaštvoljublje. On je obećao da će dati nagradu i za ĉašu hladne vode, a ne samo za velika i natprirodna dela. Jer, zaista je veliko i natprirodno delo devstvenosti: ona se dotiĉe anĊelskog ţivota i uvodi ĉoveka u prvobitno rajsko stanje, u kome nije bilo ni braka, ni ropstva, već je ţivot bio bez nevolja i ţalosti. 2) Moţda će neko reći da se ne raduje, već da je ţalostan. Molim da mi se kaţe odakle ta ţalost. Da li stoga što je ranije uĉinio mnogo grehova? MeĊutim, oni su već oprošteni zbog ispovedanja, odricanja od sveta i prihvatanja bremena poslušanja. Moţda stoga što te svakodnevno ranjavaju pomisli? MeĊutim, ukoliko ih odbijaš, [ti već imaš] predskazanje tvog ovenĉavanja. Jer, nikada se ne ovenĉava onaj ko nije stupio u borbu, nego onaj ko se srĉano borio i pobedio. Vidite li da je ono što ste mi naveli kao uzrok ţalosti u stvari za vas uzrok radosti? Radujmo se duhovnom radošću, srĉano ustajući i protiveći se zamkama Ċavoljim. Molitvama i moljenjima odbijajmo njegove priloge, smirenjem i poslušanjem kidajmo njegove zamke, suzama i skrušenošću ga potapajmo kao faraona, samoprekorevanjem i ispovedanjem ga odbacujmo daleko od sebe i svim drugim dobrim delanjem ga rušimo uz Boţiju pomoć. Neka je on raznovrsan u svojim zamkama, neka je iskusan u zlobi, neka zna vreme koje je najpogodnije da nas napadne, ištući našu smrt, neka ume da se pretvara da je pobeĊen kako bi potom neoĉekivano napao na nepripremljenu dušu kako bi sa njom ĉinio šta hoće. Mi stojmo na svojoj straţi, budimo trezvoumni i bodri, neka nam oko uma bude budno i srce plameno u ljubavi prema Bogu, te ćemo biti nepobedivi i nepromenjivi. 3) Da, molim da ne budemo malodušni u borbi i da ne slabimo u bici sa neprijateljem. Jer, blizu je kraj borbi i podviga. Još malo, tj. ili u ĉas konĉine svakoga od nas ili pri kraju veka (pri javljanju sa nebesa zajedno sa anĊelskim silama u plamenom ognju i u slavi neizrecivoj) doći je Onaj koji dolazi i neće zakasniti. I ugledaće ga svako oko, i oni koji ga probodoše; i zaplakaće zbog Njega sva plemena zemaljska (Otk. 1, 7). Strašnog li i neopisivog prizora. Tada će se obradovati oni koji su se podvizavali dobrim podvigom, koji su ostali ĉvrsti u iskušenjima, ljubitelji prepodobija, savršeni delatelji poslušanja i svi koji su u svemu Gospodu ugodili. Neka bismo se i mi ubrojali u njih i zajedno sa njima se nasladili veĉnim dobrima u Hristu Isusu, Gospodu našem. 313. 1) Naš zemaljski ţivot je promenjiv zbog prve neposlušnosti; 2) odričući se od sveta i obećavajući poslušnost, mi se izbavljamo od takve promenjivosti; ipak, 298

neophodno je srčano stojanje u podvizima; 3) drţimo se trezvoumlja i bodrosti, čuvajući se u čistoti; ukoliko i pogrešimo, pokajmo se i ispravimo se (4, 111) 1) Ĉujmo šta govori apostol: A ovo kaţem, braćo, daje ostalo malo vremena: od

sada i oni koji imaju ţene neka budu kao da ih nemaju. I oni koji plaĉu kao da ne plaĉu, i koji se raduju kao da se ne raduju, i koji kupuju kao da ništa nemaju. I koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju; jer prolazi obliĉje ovoga sveta (1. Kor. 7, 2931). Šta znaĉi: Prolazi obliĉje ovoga sveta! On prolazi, teĉe i ni jednog dana nije postojan; jednog dana je vedro, drugog oblaĉno; juĉe je bilo lepo vreme, danas je nepogoda; jedan se penje na visinu, a drugi pada sa visine svog dostojanstva; bogataš postaje bednik, a bednik postaje bogataš. I beskrajnim izmenama i promenama se podvrgava naš bedni ţivot, nemajući postojanosti ni u ĉemu. Zbog ĉega? Zbog naše drevne neblagorazumnosti. Pošto u raju nismo obratili paţnju na svetu zapovest koja nam je data i pošto smo obmanuti zadovoljstvom lukave zmije, mi smo pravedno predani mnogostradalnom i izmenjivom ţivotu ovom. Zbog njega se, meĊutim, desio dolazak Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas uzvodi na prvobitno stanje i vaspostavlja beţalosni i beskorbni onaj ţivot. Stoga je mudro i razumno delo biti postajan usred nepostojanosti i nepromenjiv - usred promenjivosti. Kome je svojstveno reĉeno? Samo onima koji su se raspeli svetu i pošli za Gospodom. 2) Blagodaću Hristovom i mi smo takvi, dobrim odricanjem odrekavši se od sveta i predavši se prekrasnom poslušanju, kojim ushodimo u drevno stanje. Pošto smo zbog neposlušanja i nepokornosti izgnani iz raja, sveblagi Bog naš je blagovoleo da kroz poslušanje i blagopokornost ponovo ulazimo u njega. Radujmo se što smo u poslušanju, koje nas uvodi u veĉni ţivot. Neophodni su, uostalom, i istrajnost u podvizima i trpljenje u skorbima. Telesna pobeda se dobija uz mnoge napore i znoj. Utoliko pre pobedniĉki proći kroz poprište našeg [tj. monaškog] ţivota mogu samo hrabra i srĉana lica. 3) Stojmo, molim vas, hrabro, neprestano se drţeći trezvoumlja i bodrosti, jedinom Bogu ustremljujući našu ĉeţnju. Svoj um zaposlimo postojanim zrenjem [tj. sagledavanjem] Njega, omivajući se suzama i umiljenjem i prosvećujući se molitvama i moljenjima, kojima se privlaĉi blagodat Svetog Duha. Jer, Bog se najviše raduje zbog duše koja je ĉista od strasti. Duša koja blagouha vrlinama svakako je mirisnija od mnogocvetne livade. Ukoliko ponekad i zadremamo, poţurimo da se probudimo. Ako i sedam puta na dan sagrešimo, sedam puta se i pokajmo - i bićemo primljeni. Ako i sedamdeset puta sedam puta postradamo, srazmerno se i pokajmo i nećemo biti lišeni nade na pomilovanje po Boţijem obećanju. Molim samo da budemo postojani i da se ne olenjimo da ustajemo posle padova. Već je blizu kraj podviga, već su bliski radost i veselje i venci pravde, kojih neka bismo se udostojili svi mi blagodaću i ĉovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista. 314. Brat se iznenada upokojio: otuda nadahnuta pouka da [svako] bude spreman za ishod [iz ţivota] i da uvek pomišlja na njega, prebivajući u bogougodnim delima (4, 112) DoĊite da poloţimo spasonosni zavet u odnosu na poslednji dan i da se izmirimo sa Bogom pre negoli nastupi neodloţni ĉas smrti. Jer, kaţe se: Jer nema ko bi te u smrti spominjao; i u adu ko će te slaviti (Ps. 6, 6). Zar ne vidimo kako se svakog dana uzima neko od bratije? Zar ne vidimo kako danas ţivimo, a sutra nas nema, liĉeći na ovce odreĊene na zaklanje? Eto, uzet je i brat Liverije. Njegova konĉina je skrušila moju 299

smirenu dušu. Jer, kako priĉaju, njega su našli u keliji posle iznenadne smrti. Leţao je na boku kao da spava. Takav je njegov kraj. Mi ne znamo kakav će biti naš kraj i kakvom ćemo smrću umreti. Hoće li ona doći iznenada ili sa izvesnim predznanjem, na kopnu ili na moru, dok smo sami ili dok smo okruţeni bratijom? Onaj ko bi poznao um Gospodnji i ko mu bio savetnik mogao bi da zna i dan i ĉas i mesto i naĉin naše smrti. Zaista je strašna odluka smrti i strašno je upasti u ruke Boga ţivog. Stoga molim da uvek budemo u podvigu, uvek paţljivi, uvek na delima po Bogu. Jedan je dobio visok ĉin, drugi se obogatio, a neko je postao car. Pa šta? Sve prolazi kao san. Usniše san svoj i ne naĊoše ništa u rukama svojim svi ljudi bogati (Ps. 75, 6). Svaka slava ljudska je kao cvet travni (Is. 40, 6). Izabranici Boţiji su uĉinili najbolje delo i dobili neoduzimljive ĉinove. Kakve? Jedni su [dobili] apostolski, drugi proroĉki, jedni muĉeniĉki, drugi prepodobni [ĉin]. Drugi su, opet, dobili neki niţi [ĉin], no ipak spasonosan. Njihova imena su u knjizi ţivih, njihova slava je neuvenjiva i radost neizreciva. I mi treba da ih podraţavamo te ćemo svakako dobiti neki od tih ĉinova. Jer, blagodat je izobilna i svakome ko ţeli, i malom i velikom, i mudrom i prostom, i starcu i mladiću - predstoji dobri dar. Ukoliko ih, pak, ne budemo podraţavali, Vladika nas neće pustiti u nebesku braĉnu loţnicu, već će pred nama zatvoriti vrata njena. Gospod govori: Teško onome ĉoveku koji izda Sina Ĉoveĉijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio taj ĉovek (Mt. 26, 24). Svakome je jasno da se ova reĉ odnosi na izdajnika. Ona, meĊutim, pravedno moţe da se primeni i na svakog ko izdaje svoje sopstveno spasenje. Zar mi ne mislimo o javljanju Velikog Boga i Spasa našeg Isusa Hrista? Zar mi ne pomišljamo na strašnu odluku koju će izreći nepotkupljivi Sudija svima koji stoje s leve strane? Zar ne zamišljamo neugasivi oganj i nepredstavljive veĉne muke? Ko će ih razumeti? Ko je razumni krmanoš koji dobro upravlja sobom i koji dušu svoju spasava od brodoloma [koji mu spremaju] duhovi zlobe? Mi smo po blagodati Hristovoj izabrali tihi i bezmeteţni ţivot. Ipak, sve bolje prohodimo svoju plovidbu i sve blagodušnije susrećimo sve što nam dolazi, strahom Boţijim ograĊujući svaki ud. Oku zabranite da gleda radoznalo, uho neka ne prima sujetne zvuke, jezik neka ne osuĊuje (budući da brat Boţiji govori: Ko ogovara brata ili osuĊuje brata svoga ogovara zakon i osuĊuje zakon - Jak. 4, 11), ruka neka radi (s obzirom da po apostolskom prosuĊivanju onaj ko neće da radi, ne treba ni da jede - 2. Sol. 3, 10), noge neka idu pravo putem mira, srce neka ne skreće na reĉi lukave i neka ne izmišlja izgovore za grehe (Ps. 140, 4). Kod vas neka sve biva blagoobrazno i uredno (1. Kor. 14, 40) kako bismo se, poţivevši dobro, udostojili veĉnih dobara. 315. 1) Čuvajući veru treba da napredujemo i u dobrom ţivotu, naročito u zdravoumlju [tj. celomudrenosti], protiv koga najviše napada neprijatelj; 2) on započinje sramnim pomislima, a potom raspaljuje telo i dovodi do dela; kasnije on pohotljivog čini sličnim šugavcu; 3) kako izbeći [njegove napade]; treba da se protivimo pomislima, obraćajući se molitvi pri prvom njihovom pojavljivanju; 4) podstiči se na suprotstavljanje mišlju da si primio usinovljenje po blagodati, a da kroz greh postaješ rob Ďavola, te se protivi i navedenoj strasti i svim ostalim (4, 11Z) 1) Dve vrline grade spasenje ĉoveka: vera i ljubav. Kad bih video da grešite u neĉem protiv vere, ja bih poveo reĉ o njoj, starajući se na svaki naĉin da vas usmerim ka pravoslavnom mudrovanju. A bez vere nije moguće ugoditi Bogu; jer onaj koji prilazi Bogu, 300

treba da veruje da Bog postoji i da nagraĊuje one koji ga traţe (Jev. 11, 6). Pošto je

blagodaću Hristovom vaša vera zdrava, ja ću je ostaviti i ponešto pogovoriti o delatnom ţivotu, ĉiji pokretaĉ treba da bude ljubav. Prema tome, molim vas da i sada, kao i uvek, ne budete nemarni za podviţništvo, za gospodarenje nad pomislima, za mnogocenu riznicu devstvenosti, koju smo po milosti Boţijoj primili i protiv koje neprijatelj sa svom silinom usmerava svoje zamke ištući da njenim otimanjem otme i naše spasenje. On, naime, zna da se tom vrlinom upodobljujemo Bogu i da se, obrnuto, njenim gubitkom pribrojavamo beslovesnoj stoci, kao što je napisano: I ĉovek u ĉasti budući, ne razumede, izjednaĉi se sa stokom nerazumnom i postade joj sliĉan (Ps. 48, 13). 2) O, koliko je [ljudi] od vajkada naš prevarant zarobio telesnom pohotom. I sve do sada on ne prestaje da vara ne samo mlade, nego i stare, ne samo nemarne, nego i marljive, protiv svake duše se gotovo koristeći tim oruţjem. On taj otrov poĉinje da priprema sejanjem neumesnih pomisli. Raspalivši srce pohotama tela i krvi, on ga potom izaziva da kaţe nešto zabranjeno. Zatim nagovara na drsko dodirivanje udova. I najzad nanosi smrt. Jer, apostol govori: Tada ţelja zatrudnjevši raĊa greh, a greh uĉinjen raĊa smrt (Jak. 1, 15). Izbegavajmo tu veĉnu smrt i izbegavajmo tu mnogobolnu duševnu bolest. Meni izgleda da je ta bolest sliĉna šugi. Ĉešući se noktima, šugavi sebi navodno priĉinjava zadovoljstvo, iako u stvari zadobija muĉne rane, koje su utoliko veće ukoliko se više ĉeše. I onaj kojim je ovladala pohotna strast ne dobija zadovoljstvo nego pustoš, ne blagodušnost nego - bezdušnost. On je dostojan ţalosti, budući da je beznadeţan, strašljiv, bojeći se ĉak i senke, a ne samo budućeg suda. 3) Kako da se izbegne to zlo? Najpre treba sveusiljeno i neodstupno odbijati priloge svaki put kada se strast pojavi. Nije ĉudno što se ona pojavljuje. MeĊutim, ona silu poprima ili od nepaţnje uma (koji nije zauzet dobrim pomislima) ili od zavisti neprijatelja. Ma kako bilo, ranjeni treba što pre da ustane, da se moli, da uzdiše, da proliva suze, odluĉno odbijajući strasti. I one će se ubrzo stišati, a ti ćeš se uspokojiti u Gospodu. Tada ćeš poznati da je za dušu najsladosnije da nije obuzeta i porobljena strastima. 4) Zar ti nisi ĉuo šta govori Gospod? Svaki koji ĉini greh rob je grehu. A rob ne ostaje u kući vavek, sin ostaje vavek (Jn. 8, 34-35). Zar ćemo mi, oslobodivši se greha i dobivši usinovljenje, ponovo postati robovi greha? Zar ćemo postati podanici Ċavola kad smo već stali pod krepku ruku Boţiju? Nikako. Apostol negde kaţe: Jer ako opet zidam ono što razvalih, pokazujem se da sam prestupnik (Gal. 2, 18). Nemojmo dopustiti da budemo narušitelji zaveta Boţijih. Nemojmo opet postajati robovi Ċavola pošto smo već dobili slobodu od njega. Nemojmo sebi sabirati gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga (Rim. 2, 5). Jer, o takvima je napisano: Crv njihov ne umire, i oganj se ne gasi (Mk. 9, 44). Stojte, dakle, u slobodi kojom nas Hristos oslobodi (Gal. 5, 1), gnušajući se mrskih maštarija zmije. Svakodnevno se protivimo i borimo ne samo protiv te strasti, nego i protiv svih drugih, podavljujući zavist, kroteći lukavstvo, bratomrţnju i svaku drugu zlobu kako bismo izbegli veĉne muke i stekli Carstvo nebesko. 316. 1) On veliča monahe, nazivajući ih izabranim rodom i Hristovim vojnicima; 2) ko brani veru u svim jeretičkim progonima i ranije i sada - sve monasi; 3) budući takvi, čuvajmo se u čistoti i drţimo se iznad svakih strasti; 4) nemojte se smućivati što se ruše manastiri i što ne uspevamo da ih obnovimo u dovoljnoj meri; potrudimo se da odbranimo veru i sve ostalo će nam se dodati (4, 114) 301

1) Bratijo i oci. Ja neću prestati da vas imenujem dobrim imenom bratstva i oĉinstva, znajući da su u odnosu na vas istinska imenovanja, a ne samo laţno nazvanje. Jer, istinski oci i bratija su oni koji su više od roditelja, više od braće, više od svog roda, više od svoje otadţbine, više od svega vidljivog zavoleli Boga i prihvatili ţivot u zajednici u kojoj je jedno srce, jedna duša, jedan Otac - Bog i jedna otadţbina - nebeski Jerusalim. Takvi ste i vi, bratijo moja ljubljena. Nazvaću vas i reĉju Pisma: Rod izabrani, carsko sveštenstvo, narod sveti, narod zadobijen, koji objavljuje vrline Onoga koji ga dozva iz tame u ĉudesnu svetlost svoju (1. Pt. 2, 9). Zaista je ĉudesna svetlost monaški ţivot, u koji smo prizvani i u kome proiznosimo pohvale Onome koji svojom vrlinom pokriva nebesa. U njemu se nastanjuje razboritost, zdravoumlje, hrabrost i pravednost; u njemu su trofeji pobede nad lukavim u Hristu Isusu. Jer ţiveći u telu, ne vojujemo po telu; jer oruţje našeg

vojevanja nije telesno nego silno Bogom za rušenje utvrĊenja, obarajući pomisli i svaku oholost, koja ustaje protiv poznanja Boţijega, i pokoravajući svaku pomisao na poslušnost Hristu (2. Kor. 10, 35).

2) Ukoliko uzmemo u obzir vidljive neprijatelje, videćemo koliko je bilo gonjenja na Crkvu Boţiju. I zar nisu najviše bili gonjeni, bijeni i ubijani oni koji su se raspinjali svetu? Zaobići ću prošlost. I u sadašnjem rodu i tokom jeresi koja sada deluje ko se suprotstavio do krvi boreći se protiv greha (Jev. 12, 4)? Zar ne blaţeni oci i bratija naše i drugih obitelji? Zaista, takva dela i podvizi pripadaju prvenstveno monasima. Monasi su nervi i oslonac Crkve. Kolikog li dostojanstva koje nam je darovano blagošću Boţijom. 3) Lopovi su u blizini riznica. Riznica, pak, duše su vrline. Ja napominjem i molim da smo trezvoumni i bodri kako se ne bismo prelestili grehovnom slašću kako se ne bismo ozverili gnevom, kako se ne bismo pomraĉili neverjem, kako se ne bismo ogorĉili neispovedanjem i kako se ne bismo predali vlasti ni jedne strasti. Drţeći se iznad bednih strasti, usrdno se pruţajmo napred, sve dok ne dostignemo kraj ţivota. 4) Naš sluh se ţalosti zbog pustošenja manastira od strane neprijatelja Gospodnjih. No, zbog ĉega da se ţalostimo? Jer, manastir i hram Boţiji smo mi, kojima je i reĉeno: Ako neko razara hram Boţiji, razoriće njega Bog (1. Kor. 3, 17). Dostojno je saţaljenja i tuge što su i ti hramovi ĉesto bili rušeni od strane naših gonitelja. Ipak, većim delom oni su promislom Boţijim opet bili obnavljani. Moţda se neko smućuje zbog [okolnosti] da ne uspevamo da vaspostavimo i obnovimo sve manastire koji su pretrpeli gonjenje. MeĊutim, kako sadašnje gonjenje [hoće] da sruši veru, ĉitav naš podvig treba da bude obraćen na njenu zaštitu i opstanak. I sve dok to nije uĉinjeno, dok se još huli ime Boga našeg i dok se sveti oci predaju anatemi, nema koristi od njihovog obnavljanja. Zar neko od onih koji se takmiĉe na trkalištu dobija nagradu ukoliko pretrĉi polovinu poprišta? Jer, kazano je: Ako se ko i bori, ne dobija venac ako se ne bori po pravilu (2. Tim. 2, 5). Stoga ostavimo takve pomisli i ĉvrsto se drţimo ispovedanja vere i srcem i reĉju, verujući nelaţnom obećanju: Nego ištite najpre Carstvo Boţije i pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati (Mt. 6, 33). Neka bismo se reĉenog i udostojili blagodaću i ĉovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista. 317. Jedan brat je umro, a drugi je na samrti; a zar smo mi besmrtni; sećajmo se toga časa; sve što je sveto obitava uz sećanje na smrt, a jedino strasti se mogu naći [na mestu] gde njega nema; ne priliči nam da imamo pohote; sada je 302

vreme, i ne odlaţi ga do sutra; sada se kaj; ustani i moli se protiv strasti, kao i Mojsije protiv Amalika (4, 115) Naš brat Jakov je već otišao Gospodu, a brat Vasilije je na samim vratima smrti. A zar smo mi besmrtni? Zar i mi nećemo popiti ĉašu koju su ispili oni koji su pre nas otišli? Blaţen je onaj ko se tim delom bavi u svojoj duši, sećanje na smrt imajući kao dušu svog ţivota. Jer, sećanje na smrt prate pokajna osećanja, skrušenost, suze, hlaĊenje prema svemu zemaljskom, naslaĊivanje nebeskim, prosvećenje, ĉeţnja za boljim i nebeskim. Ukoliko, pak, nema reĉenog niĉu zle pomisli koje je Gospod osudio u JevanĎelju (Mt. 14, 19) i kojima se love i porobljuju ţivotoljupci. Mi, pak, svagda i uz sve treba da se sećamo smrti i da se na svaki naĉin staramo da ostalo vreme ţivota u telu ne ţivimo više po ţeljama ĉoveĉijim, nego po volji Boţijoj. Jer smo dosta proteklog vremena ţivota proveli ĉineći volju tela i pomisli (1. Pt. 4, 23). Dovoljno smo se prelešćivali prelešću koju priprema Ċavo (koja nas udaljuje od dobrih raspoloţenja i poduhvata). [Dovoljno smo se prelešćivali] varljivim zlim pomislima, od kojih nikad nismo dobili nikakvu korist, već samo neprijatnosti i poniţenja. Evo sad je najpogodnije vreme, evo sad je dan spasenja (2. Kor. 6, 2). Zato, kako veli Duh Sveti: Danas, ako glas njegov ĉujete nemojte da budu tvrdokorna srca vaša (Jev. 3, 78). Videvši sklonost ka grehu naše prirode, koja ĉak ni jedan dan nema postojanost, On je sada i danas ĉovekoljubivo odredio za pokajanje, kako niko ne bi imao povoda da se uklanja od njega i kako bi se svako (bez obzira da li je mnogo ili malo grešio, da li je odavno pogrešio ili tek zapoĉinje), ĉuvši spasonosni poziv, sa svom usrdnošću svakodnevno obnavljao i ĉistio pokajanjem. Vidite li ĉovekoljublje blagog Boga našeg, koji nam pruţa brzo i lako leĉenje greha. Leĉe se i telesne rane. MeĊutim, za njihovo izleĉenje je neophodno duţe i kraće vreme. I tek potom [ljudi] mogu ponovo da stanu u [bojni] red protiv neprijatelja. Mi, pak, moţemo da se izleĉimo odmah, tj. ĉim dobijemo ranu, te da se bez zakašnjenja, ukoliko hoćemo, okrenemo na svoje neprijatelje. Nemojmo propustiti da se svakodnevno kajemo i obnavljamo duhom. Nemojmo dopustiti da pad umom, reĉju ili delom postane povod za raslabljenje i nemar. Naprotiv, ma koliko puta bili poraţeni, odmah ustajmo i, bojeći se suda Boţijeg, opet se sa svom silom naoruţajmo protiv strasti. Kada se sluga Boţiji Mojsije molio na gori sa rukama pruţenim ka nebu, Amalik je bio pobeĊivan. Kada ih je, pak, spuštao, [Amalik] je pridobijao silu. Ukoliko naš um uziĊe na goru molitve u [trenutku] kad ga budu pritešnjavale strasti, te svoje pomisli (kao ruke) pruţi ka Bogu, i mi ćemo pobeĊivati nevidljivog Amalika. Ukoliko, pak ne uĉini reĉeno, sam će biti pobeĊen. Vidiš li, dakle, šta treba da radimo? Kada nas napadnu neprijatelji, mi um i ruke treba da podiţemo prema Bogu, koji moţe da nas spase od smrti. Jedino time će neprijatelji biti naterani u bekstvo, a mi steći venac pobede i naslediti Carstvo nebesko. 318. 1) Pri glasinama da se pripremaju novi pritisci na veru, on izraţava oduševljenu gotovost da sve pretrpi; 2) potom prelazi na unutrašnju borbu i poziva da se obuku u oruţje pravde i da se hrabro bore, podstičući se [nadom] na spremnu pomoć odozgo (4, 116) 303

1) Mislim da nas opet oĉekuju iskušenja i skorbi. Apostol umesno primećuje: Ali se ni za što ne brinem, niti marim za svoj ţivot, samo da završim put svoj s radošću i sluţenje koje primih od Gospoda Isusa: da posvedoĉim jevanĊelje blagodati Boţije (Dap. 20, 24). I

mi po danoj nam meri vere sliĉno mudrujmo i govorimo, radujući se muĉenjima za Hrista i blagovoleći da stradamo za Njega. Nemojmo odbijati da opet podnesemo gonjenja, s obzirom da smo već mnogo puta bili proganjani. Slušajući da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Boţije (Dap. 14, 22), poţelimo da sve više stradamo i trpimo kako bismo se sa većom nadom udostojili da dobijemo blaţeni ulazak. Moţe biti da sa nama, po milosti Boţijoj, i neće da se desi ništa nepoţeljno. Ipak, dobro je pre stradanja da se oraspoloţimo za podnošenje onoga što je svojstveno stradanju kako bismo ga, ukoliko doĊe, doliĉno doĉekali. Jer, nepripremljena duša se lako savlaĊuje. [Ona će biti pobeĊena] ukoliko se bez dobre pripreme odjednom upusti u borbu. 2) Zašto, pak, ja govorim o borbama kao o neĉem sluĉajnom? Mi imamo svakodnevnu borbu, svakodnevni rat, premda ne vidljivi, nego nevidljivi, koji ne nanosi rane telu, već duši, pokušavajući da je pogubi. Stoga opasavši bedra naših pomisli i kao vojnici Hristovi obukavši se u oruţje pravde, ratujmo usrdno i nedremljivo. Jer, onaj ko spava ne zasluţuje trofeje. I onaj ko leţi na boku ne sabira bogatu ţetvu. I u jednom i u drugom neophodan je veliki trud i znoj. Utoliko pre su oni neizbeţni u našoj borbi u kojoj lete munjezraĉne strele zle pohote, teţnje ka slavi, zavisti i huli. Postoje i mnoge druge zamke Ċavola, koji na svaki naĉin pokušava da pokoleba i proguta dušu, usled ĉega [ĉovek ĉesto biva] u nedoumici i za ţivot (2. Kor. 1, 8). Stoga svakome priliĉi da uzvikne: Da mi Gospod nije pomogao, umalo se ne nastani duša moja u adu (Ps. 93, 17). Ali u svemu ovome pobeĊujemo kroz Onoga koji nas je zavoleo (Rim. 8, 37) Još [treba] davidski da govorimo: Bogom ćemo uĉiniti silu, i On će uništiti neprijatelje naše (Ps. 107, 14). Jer On

je mir naš, koji ijedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala, to jest neprijateljstvo, ukinuvši ga telom svojim (Ef. 2, 14-15), tj. pobedivši i satrvši Ċavola i

darujući nam silu da ga pobeĊujemo, uz obećanje ţivota veĉnog, koji neka bismo svi stekli u Hristu Isusu, Gospodu našem. 319. 1) U Vitiniji su se pojavila dva leoparda i napadaju ljude, što mi daje povod da vam napomenem o nevidljivim zverima koje posvuda riču hoteći da nas progutaju; 2) šta mi da radimo; da se nalazimo pod krovom Boţijim i da se krijemo, drţeći čula unutra; 3) eto ulovljenog, koga oplakujem kao mrtvog; zbog čega se to desilo; stoga što je ţiveo sam za sebe, odvajajući se od svih, protiv čega neću prestati da uzvikujem; 4) on ukoreva bratiju što su iznosili napolje ono što je nedavno rekao (verovatno o jeresi i progonima) (4, 117) 1) Ja veoma ţelim da vam u svakoj prilici pruţim reĉ utehe i pouke. Ĉuvši da se u Vitiniji desio neobiĉan sluĉaj, ja ću ga uzeti kao povod reĉi za vas. Šta se, naime, desilo? Kaţu da su se odjednom pojavila dva leoparda i da ne grabe volove, ovce ili druge ţivotinje, već samo ljude. Stoga se ondašnji stanovnici, pogoĊeni velikim strahom, svu noć do same zore zakljuĉavaju u svojim domovima. Takva nevolja je oĉigledan dokaz karanja Boţijeg. Ja ću vam, pak, reći zbog ĉega me ta vest posebno zanima. Stoga što i kod nas postoje mnoge ljute zveri, tj. duhovi zlobe. Ljuta zver je i gnev, i pohota, i zavist, i taština, i sve druge strasti, koje nas drsko napadaju ne samo noću, već i danju, nastojeći da dušu ugrabe sebi za hranu. Stoga blaţeni Petar nareĊuje: Budite trezveni i bdite, jer suparnik 304

vaš, Ċavo, kao lav riĉući hodi i traţi koga da proţdere (1. Pt. 5, 8). I sveti David se moli: Da ne zgrabe dušu moju kao lav, nemajući ko da izbavi, niti ko da (me) spase (Ps. 7, 3). 2) Šta mi treba da radimo? Mi treba da se nastanimo pod krovom Boga nebeskoga

(Ps. 90, 1), te da ostanemo unutra i da se ne rasejavamo lutanjem ĉula. Jer, kada oko luta, kada uho prima pokvarene zvuke, kada usta izgovaraju nepriliĉne reĉi i kada se um upušta u neumesne pomisli, duša kao da se vije po pustim mestima i lako postaje plen divljih zveri. 3) Eto, postradao je i jadni Memnon, koga je ulovio Ċavo. I ja ne gledam njegovu okrvavljenu odeću (kao što je u davnini patrijarh Jakov gledao odelo sina svoga Josifa), već njegovu dušu, koja je umrtvljena maĉem greha. Jer, greh je majka smrti. On je našeg praoca Adama uĉinio smrtnim, premda beše besmrtan po blagodati. Greh je na svet naveo opštu pogibiju vodom. On je popalio Sodomu i Gomoru i gradove oko njih. On i sada svakoga ko ga zaĉinje predaje veĉnoj smrti. Beţimo od njega kao od ognja. Jer, bolje je upasti u oganj, ili pod udar maĉa, ili u zube zveri, negoli u ruke pogubnih strasti. Od ĉega je pao naš jadni imenovani brat? Jedino zbog odvajanja od ostalih. Jer, nije laţna reĉ istine koja izriĉe: Teško usamljenome, jer kada padne nema drugog da ga podigne (Prop. 4, 10). Bojeći se reĉenog, ja smireni nisam prestajao da mu govorim ono što ni sada ne prestajem da govorim ostalima: neka niko ne ostaje sam, neka niko ne voli da putuje sam, neka niko ne luta bez posla, neka niko ne bude nasamo sa ţenom, od ĉega se kao oganj zapaljuje rĊavo prijateljstvo. Sin poslušanja pazi, povinuje se i spasava se u Gospodu, a nepokornog sina ţivog lovi Ċavo i predaje smrti. Ja nisam kriv za krv ovog jadnika, s obzirom da nisam ćutao, već sam predviĊao maĉ koji ide na njega. Ipak, ja plaĉem i ridam [zbog] njega kao zbog vlastitog uda. 4) MeĊutim, ljubljeni, ja i vama imam da kaţem nešto prekorno. Šta, naime? U Delima apostolskim je napisano: A kad proĊe oko tri ĉasa, posle smrti i pogreba Ananije, uĊe i ţena njegova, Sapfira, ne znajući šta se dogodilo (Dap. 5, 7). Ona nije saznala [šta se dogodilo] iako se [sve] desilo javno i premda je bilo prisutno mnogo naroda stoga što je svemu carovao red i strah Boţiji, pri ĉemu su se svi drţali paţljive opreznosti. Kod nas je, meĊutim, [drugaĉije]. Jer, ja sam pre nekoliko dana rekao nešto u poverenju i moja reĉ se odmah prenela u Carigrad, pa ĉak i u Prusu. Ja [osećam] teskobu i kada govorim i kada ne govorim: kada govorim - s obzirom da će se napolje izneti ono što ne treba da se iznese; a kada ne govorim - budući da ne znam kako je bolje po stupiti s obzirom da sam lišen saveta drugih. Zbog ĉega smo mi toliko neuzdrţljivi na jeziku? Zbog ĉega sami sebe pre vremena guramo u nevolju? To nije obeleţje iskrenih uĉenika, već pre neprijateljskih lica. Molim vas da prestanete da se podvrgavate takvoj sramoti. Neka od sada meĊu nama vlada uzdrţanje jezika, poredak, strah Boţiji, i red u svemu kako bismo, po volji Boţijoj poţivevši i Njemu ugodivši u svemu, postali naslednici veĉnih dobara. 320. 1) Svetovni [ljudi] se bave svojim poslovima, a mi svojim, koji su viši od svih; 2) budimo verni svom činu, boreći se sa svime što mu je protivno; 3) stoga činite svoje delo u svoje vreme (4, 118) 1) Svako se svojim povestima naslaĊuje i hvali: vojnici vojniĉkim delima, moreplovci - morskim, zemljoradnici - ratarskim, drugi majstori i zanatlije - onim što se odnosi na njih. Uopšte, nema nikoga ko se ne bi naslaĊivao delima svog zvanja. Nama nisu na radost priĉe o takvim delima. Jer, naše nije ništa telesno, nego se odnosi na spasenje 305

duše, na ugaĊanje Bogu, na preseljenje odavde, na useljenje tamo. I apostol govori: [Naše je] što god je istinito, što god je pošteno, što god je pravedno, što god je ĉisto, što god je dostojno ljubavi, što god je na dobru glasu, bilo koja vrlina, bilo što pohvale dostojno (Fil. 4, 8). Eto predmeta za naše razgovore, kao uostalom i za brigu i staranja. Ima li ĉega radosnijeg i blaţenijeg? Reĉeno svako moţe videti iz konĉine jednih i drugih stvari. Ni poĉetak ni kraj prvih stvari ne ide preko granica ovog veka. Poĉetak, pak, naših stvari je u drugom, gornjem svetu, u kome je i njihov beskrajni i veĉni kraj. Jer, njihova priroda je vrlina koja one koji je vrše ĉini bogovima. Istinit je, naime, Onaj koji je rekao: Ja rekoh: Bogovi ste i sinovi Višnjega svi (Ps. 81, 6). O, kakve smo se velike milosti mi udostojili.

Hodite, obradujmo se Gospodu, uskliknimo Bogu Spasitelju našem; preteknimo lice Njegovo i ispovedanju i u psalmima uskliknimo Njemu (Ps. 94, 12), jer nas je Bog izabrao od poĉetka za spasenje u svetinji Duha i veri istine na koje nas prizva kroz primanje shime naše, da zadobijemo slavu Gospoda našega Isusa Hrista (2. Sol. 2, 13-14).

2) Stojmo ĉvrsto u veri, prihvatimo nelaţno poslušanje, saĉuvajmo nepovredivo zdravoumlje. Mi imamo jedan predmet ljubavi - Ţenika Hrista, koji je krasan lepotom većma od sinova ljudskih i jedno nasleĊe - Carstvo nebesko, tj. dobra gornjeg Jerusalima. Neka telo i krv, bogatstvo i slava i sva sujeta daleko odstupe od nas. Uostalom, sve dok smo u telu imaćemo borbu. Jer, da nema vrlina ne bi bilo ni borbe. Ukoliko se desi da nas zarobe tuĊe pomisli, brzo se prizovimo trezvoumlju, više od svega se bojeći greha na delu, koji je smrtonosni otrov i korak koji nas daleko odbacuje od Boga. Pomisli odbijajmo pomislima i protiv ţelja privodimo ţelje bez lenjosti i slabljenja. Cilj demona koji nas napada je da nas neprestanošću borbe gurne u mrzovolju i raslabljenost, kako bismo prestali da mu se protivimo. MeĊutim, ukoliko istrajemo u nepokolebivom protivljenju Ċavolu i suprotstavljamo mu se, mi ćemo nesumnjivo pobediti i dobiti pobedni venac koji nam je pripremljen na nebesima. Brat Boţiji govori: Blaţen je ĉovek koji pretrpi iskušenje, jer kad bude oproban primiće venac ţivota, koji Gospod obeća onima koji ga ljube (Jak. 1, 12). 3) Prema tome, radujte se u Gospodu. Vi koji nosite velika poslušanja znajte da se u njima za vas krije velika nagrada. Vi koji uĉite pazite da ne oţalostite Gospoda. Ĉim nastupi vreme posla odmah pristupajmo radu. Ĉim nastane vreme uĉenja odmah se prihvatimo lekcije. MeĊutim, ukoliko tvoj brat pristupa poslu, a ti se hvataš uĉenja, već ne hodiš putem ljubavi nego se odvajaš od bratstva. Zar ti ne ĉuješ šta govori apostol: Ako jelo sablaţnjava brata moga, neću jesti mesa do veka, da ne sablaznim brata svoga (1. Kor. 8, 13). Ti, pak, ne samo da sablaţnjavaš brata svog, već se ne javljaš ni kad te zovu, izmišljajući opravdanja i ne pomišljajući da u stvari sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga (Rim. 2, 5). Da se tako nešto ne bi dešavalo, poslušajmo apostola koji govori: A sve neka biva blagoobrazno i uredno (1. Kor. 14, 40): najpre posao, a potom i uĉenje. Pomaţimo se uzajamno kao što priliĉi svetima. Polaţimo duše jedni za druge kao iskrena bratija kako bi se Bog proslavio u nama i mi, dejstvujući u Njegovu slavu, postali naslednici veĉnog ţivota. 321. 1) Pribliţava se poslednji čas: nemojmo biti nemarni; 2) ištimo Boga ispunjavanjem zapovesti: jer, tada nećemo imati nikakve zaštite izuzev vrlina; 3) sećajmo se smrtnog časa i umrtvljujmo udove na zemlji: telo i sve telesno je 306

truleţno; jedino vrlina prebiva večno; 4) on ukazuje na znak razlikovanja istinskih znamenja od prividne lepote (4, 119) 1) Nama nesumnjivo predstoji smrt, tj. opšta epitimija za sve. Mi sa jedne strane imamo nadu na sticanje Carstva Boţijeg, dok nam sa druge strane preti geena ognjena. Da li je stoga uopšte meni umesna lenjost da govorim, a vama da slušate? Nikako. Treba ĉiniti i jedno drugo, utoliko pre što vidimo da se pribliţava onaj dan. Jer, neprestano se svakog ĉasa i svake minute pribliţava poslednji ĉas svakog ĉoveka i strašno oĉekivanje suda i jarost ognja koji će progutati protivnike (Jev. 10, 27), kao što govori apostol. Nemojmo se lenjiti i nemojmo ni jedan dan izgubiti bez dela ili nerazumno, već uvek budimo trezvoumni i bodri. 2) Recimo psalamski: Traţite Boga, i ţiva će biti duša vaša (Ps. 68, 33). Kako da traţimo Boga? Ĉuvanjem Njegovih zapovesti po ukazanju jevanĊelskih blaţenstava, tj. smirenoumljem, plaĉem, krotošću, ĉistotom srca, mirom i svetošću (up. Jev. 12, 14). Dostigavši njih, iskatelj Boţiji je našao Boga, te je u vreme ishoda [iz tela] bez straha, ne plašeći se demona. On se neće smutiti ni zbog prisustva anĊela, već će im pristupiti kao prema svojima, te će radosno otići svom Vladici, imajući kao dobru saputnicu dobru savest. Onaj, pak, ko se nije pripremio na takav naĉin upašće u nezaobilazne teškoće, nemajući kome da obrati svoje oĉi niti da od koga zatraţi pomoć. Nadovezujući se na primer, reći ću da onaj ko upadne u ruke zlih ljudi, ili u morske talase, ili u bedu od zemljotresa ili u neku drugu nevolju ipak ne gubi nadu da će se izbaviti. Tamo je, pak, oduzeta svaka nada na spasenje i nema nikoga ko bi pomogao - ni anĊela, ni ĉoveka, ni oca, ni majke, ni brata, ni druga - savršeno nikoga. I bedna duša u potresnom uţasu i neutešnom razdiranju srca odlazi odavde i tamo sreće nešto ĉiju stvarnost zaista nikakva reĉ ne moţe predstaviti. Jer, i na dobra koja je Bog pripremio onima koji ga ljube i na njihovu suprotnost, koja je pripremljena sinovima protivljenja [podjednako se odnose reĉi]: Što oko ne vide, i uho ne ĉu, i u srce ĉoveku ne doĊe. . . (1. Kor. 2, 9). 3) Stoga molim da nezaboravno imate sećanje na smrt kako biste umrtvili udove svoje koji su na zemlji (Kol. 3, 5) i kako biste istrgli slastoljublje iz duše. Jer, kakva nam je korist od teloljublja? Od njega ćemo imati samo bolnu muku. Takvo je svako telo: zaĉinje se u truleţnosti i završava u truleţnosti. I svaka slava ljudska je kao cvet travni. Jedino je vrlina nerazrušiva i neoduzimljiva. Zavolevši je, sveti su ugodili Bogu, zbog ĉega su njihovi duhovi na nebesima u slavi, a tela - naše pribeţište na zemlji, [izdajući] znamenja, ĉudesa i silu. 4) Moja reĉ se kosnula znamenja. Pomenuću vam da se, kako ĉujemo, ona i danas dešavaju. Pa i sasvim nedavno. Jer, blagodat Duha i sada dejstvuje neoskudno, kao što je nekada dejstvovala. Ipak, ne treba bez razboritosti verovati svakoj glasini koja se pronosi. Naime, napisano je: Ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga; jer mnogi su laţni proroci izišli u svet (1. Jn. 4, 1). Mnogim jereticima i narušiocima zapovesti Boţijih se i ranije (pa i danas) (na naĉin koji je poznat jedino Boţijem promislu) dopuštalo da ĉine znamenja koja liĉe na ĉuda. Njima ne treba da se zavodimo. Naprotiv, treba ispitivati da li su oni istiniti uĉenici Gospodnji po znacima koje nam je sam Gospod predao. On govori: Po tome će se i poznati da ste moji uĉenici ako budete imali ljubav meĊu sobom (Jn. 13, 35). Nauĉen tom reĉju apostol je potom pisao: Ako jezike ĉoveĉije i

anĊeoske govorim, a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje jeĉi, ili kimval koji zveĉi. I ako imam dar proroštva i znam sve tajne i sve znanje, i ako imam svu veru da i gore premeštam, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam telo 307

svoje da se saţeţe, a ljubavi nemam, ništa mi ne koristi (1. Kor. 13, 13). Vidite li visinu

ljubavi? Kao neka carica ona stoji iznad svih darova Duha i nikada ne moţe da otpadne. Oni, pak, koji ĉine znamenja ponekad otpadaju. Jer, Gospod govori u JevanĎelju: Mnogi

će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom ĉudesa mnoga tvorili? I tada ću im javno kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji ĉinite bezakonje (Mt. 7, 22-23). Strašnog li

odgovora! Neprijatne li odluke! Ustremimo se sticanju ljubavi i njenih saveznika - vere i nade, te ćemo poţiveti pouzdanije od onih koji ĉine ĉuda. I pošto budemo prepoznati kao istinski uĉenici Gospodnji mi ćemo naslediti Carstvo nebesko. 322. Vreme juri i smrt prilazi: zašto se uzalud smućujemo; potom sledi izobličavanje lakomosti meĎu monasima (4, 120) Naši dani prolaze kao sati, nedelje kao dani, meseci kao nedelje i godine kao meseci. Vreme trĉi i sa sobom tera sve ka poslednjem danu javljanja Gospoda našeg Isusa Hrista, u koji će, kako govori Reč [Boţija], sve biti obnaţeno i otkriveno pred oĉima Njegovim (Jev. 4, 13). Zašto se ĉovek uzalud mete? Zašto se car uzda u zlato i u vojsku svoju? Zašto se vlastelin hvali imanjima i pašnjacima? Zašto se bogataš nada na nepouzdano bogatstvo? Zašto se slastoljubac pogruţava u grehovno blato? Treba svakodnevno da plaĉemo i tugujemo, te da se prema silama ĉistimo pre nego što nastane sud smrti kako bismo izbegli gnev koji ide na sinove protivljenja. Pismo govori: A ovi hule

na ono što ne znaju; a što po prirodi kao beslovesne ţivotinje znaju, u tome se razvraćaju, Teško njima, jer putem Kainovim poĊoše i u prevaru Valaamove plate upadoše, i pobunom Korejevom izgiboše (Jd. 1011).

Bojim se da se ova reĉ, poriĉući njih, ne dotakne i vas koji smatrate da ste nešto (up. Gal. 2, 6). Jer, jedan se stara o oĉevom nasleĊu i preduzima dugaĉka putovanja, drugi preduzima velike brige i upotrebljava veliko usrĊe ţeleći da uveća prihode, treći se ponaša lakomo i nemonaški da bi nešto stekao. Ne zasluţuju li oni isti prekor? Oni prethodni još mogu da navedu neki slab izgovor za svoje ponašanje s obzirom da imaju brigu o ţeni i deci. Kakvo ćete, pak, izvinjenje imati vi koji ste se raspeli svetu i kojima je krst ĉitavo bogatstvo? Nisu li dostojni najteţih muka oni koji postupaju na reĉeni naĉin? Jer, napisano je: Jaki će jaĉe biti ispitivani (Mud. 6, 6), i: Stroţiji sud će biti na starešinama (Mud. 6, 5), i opet: A kome je povereno mnogo, od njega će se više iskati (Lk. 12, 48). Sinovi ljudski, dokle ćete biti teškosrdni? Zašto ljubite sujetu, i traţite laţ (Ps. 4, 3), pronalazeći opravdanja radi zaštite svojih strasti?

Pogledajte na drevni rod i vidite da li se postideo neko ko je verovao Gospodu. Ili da li je ostavljen neko ko je prebivao u strahu Njegovom? Ili da lije neko prizvao i bio prezren (Sir. 2, 10). Nije li se patrijarh Avraam preselio iz svoje zemlje po naredbi Boţijoj?

Pa ipak je postao otac mnogih naroda. Nije li patrijarh Jakov samo sa ţezlom sišao u Mesopotamiju? On se, meĊutim, vratio bogat. Nije li Josif bio odveden u Egipat radi prodaje? Pa ipak je tamo postao jednak sa carem. Gonjen Jezaveljom, nije li prorok Ilija pobegao ĉak bez torbe? Pa ipak je bio hranjen gavranom. Nisu li blaţeni apostoli na propoved izašli bez iĉega i bez oruţja? Pa ipak su pobedili celu vaseljenu. Nismo li i sami pre nekoliko godina pretrpeli progon i otimanje? Ipak, i u odnosu na nas vi morate da priznate da obećanja Boţija nisu laţna. Otkuda, pak, to zlo? I otkuda takva sujeta? Oĉigledno stoga što smo zaboravili dobroĉinstva Boţija, sliĉno drevnom 308

Izrailju. Mi iskušavamo Boga, kao što su ga neki od njih iskušali. Šta se, pak, o njima kaţe?

Ĉetrdeset godina negodovah naraštaju onom, i rekoh: Vazda se zabluĊuju srcem (svojim), i oni ne poznaše puteve moje, tako se zakleh u gnevu svome: Neće ući u pokoj moj (Ps. 94, 10-11). Pazite da se i nama ne kaţe nešto sliĉno ukoliko smo nezahvalni Dobroĉinitelju i ukoliko nismo zadovoljni sa onim što imamo. Stoga naše noge ovde ne nalaze pokoja i lutamo tamo-amo; stoga su meĊu nama suĊenja i rasprave, kao kod svetovnjaka; stoga volimo da ţivimo usamljeno, a ne sa bratom (ili da smo samo pritvorno sa bratom). I moţe li onaj ko za saputnicu ima srebroljublje sa bratom da ţivi u iskrenoj jednodušnosti? Nikako. Teško takvim nerazumnicima. Ja ne govorim o vama, bratijo moja, ni o onima koji i ovde i tamo ţive bogolepno, nego o onima koji ţive rĊavo, tj. mimo zapovesti koja im je data. Njih molim da najzad poĉnu da hode ispravno i da se poprave kako niko od njih ne bi poginuo i kako bismo se svi nerazdvojno spasli.

323. 1) Skončao je starac visokog ţivota; on ga je pohvalio zbog podviţništva i trpljenja muka od ikonoboraca; 2) potom bratiji daje savet da sećanjem na smrt od sebe odbacuju sve svetsko i bude revnost za sticanje svih vrlina; 3) na rečeno on ih podstiče dobrim plodovima navedenog dejstvovanja i rĎavim plodovima suprotnog; 4) on pominje da je brat koji se vratio iz Jerusalima opet poslan natrag i da se moli za njih (4, 121) 1) Postoje mnoga korisna kazivanja od kojih duša dolazi do umilenja i skrušenosti. Ipak, ni jedno nije korisno koliko najavljivanje smrti. Jer, smrt je za nas strašna tajna i kada slušamo i kada razmišljamo. Pošto se i sada upokojio ĉasni starac, neophodno je reći makar nešto kratko na opšte nazidanje. Dovoljna pohvala starcu je [ĉinjenica] da je od mladosti do duboke starosti sluţio Gospodu. Osim toga, on je bio jedan od najhrabrijih ispovednika. Njega je neĉastivi Lav priliĉno muĉio. Sa trista udaraca njemu su izranjavili leĊa i grudi, a pesnicama i šamarima su mu ugruvali lice i izbili dva zuba, da bi ga posle nekoliko godina pustili iz tamnice na slobodu. On se vratio na svoj raniji naĉin ţivota, tj. na stubništvo i zakljuĉao se u svoju keliju. U njoj je u velikoj nevolji i teskobi bio do kraja svog ţivota i u miru predao svoj duh Gospodu. Neĉastivi gonitelj je uzalud vršio bezakonje. Srĉani borac je uzišao na nebesa ukrašen vencem ispovedništva. 2) Šta ćemo, pak, mi uĉiniti i pomisliti, bratijo? Koliko ćemo još vremena ţiveti? Još dugo, ili kratko? I ko zna šta će roditi današnji dan? Stoga primimo pouku koju pruţa smrt starca. Jer, ono što smo videli kod njega, uskoro će biti i sa nama. I nema nikoga ko bi prestupio granicu smrti koja mu je odreĊena. Nemojmo nikada zaboravljati smrt kako nas ne bi šĉepala veĉna smrt. Nemojmo voleti sadašnji vek kako ne bismo postali neprijatelji Bogu. Jer, napisano je; Koji hoće svetu prijatelj da bude, neprijatelj Boţiji postaje (Jak. 4, 4). Zar ne znate da ljubav prema svetu duši ne dozvoljava da ĉezne za izlaskom iz tela? Izrailj je stremio da se oslobodi iz egipatskog ropstva i da uĊe u obećanu zemlju. I mi treba silno da ţelimo da se oslobodimo od sluţenja truleţnosti u ovom telu i da uĊemo unutar iza zavese gde kao preteĉa za nas uĊe Isus (Jev. 6, 19-20), tj. u raznicu dobara gornjeg Jerusalima. Zamrzimo sujetu sveta, rado stiĉimo vrline, obogatimo se bogougodnom trgovinom, tj. molitvama, suzama, oĉišćenjem, prosvećenjem i bestrašćem, koji ĉine zalihe budućeg ţivota. O jelu i piću, o odeći i o svemu neophodnom za telo brinimo samo koliko moţemo da ţivimo i ispunjavamo zapovesti Boţije. 309

3) Ukoliko vreme budemo provodili po reĉenome, za nas će svaki dan biti praznik i slavlje. Ĉak da na nas naiĊe neizbrojno mnoštvo nevolja, naša dobra savest se neće pomraĉiti. Ukoliko, pak, budemo ţiveli u zlobi i zavisti, u ogorĉenju i svakom lukavstvu, mi ćemo svakodnevno imati smrt i sud i osudu još pre suda. Potom će doći smrt kao neki lav koji riĉe. I kako će duša podneti svoju veĉnu bedu? Jer, napisano je: Vreme je da poĉne

sud od doma Boţijeg; ako li preo poĉne od nas, kakav li će tek biti kraj onima što se protive jevanĊelju Boţijem? I ako se pravednik jedva spasava, bezboţnik i grešnik gde će se javiti (1. Pt. 4, 17-18). Budimo svagda oprezni i bodri, hrabri i istrajni neprestano napredujući u delu Gospodnjem, znajući da trud naš nije uzalud u Gospodu (1. Kor. 15, 58).

4) Vi znate da je brat Sokrat došao sa istoka vršeći svoje poslušanje i izvinjavajući se zbog zakašnjenja. Kao iskusnog brata mi smo hteli da ga ostavimo ovde. MeĊutim, s obzirom da je napisano: Blaţen je onaj ko ima seme u Sionu i srodnike u Jerusalimu (Is. 31, 9), mi smo rasudili da ga opet pošaljemo [nazad], oĉekujući da preko njega dobijemo milost. Mi treba da se radujemo što je jedan iz našeg bratstva tamošnjim najsvetijim patrijarhom postavljen za sveštenika u svetom Sionu, majci svih Crkava. Neka blagi Bog i njega i nas saĉuva i ispuni svaku blagu nameru dobrote i delo vere u sili, da se proslavi ime Gospoda našega Isusa Hrista (2. Sol. 1, 11-12). 324. 1) Kada nas napadnu nevidljivi neprijatelji, pribegnimo Onome koji moţe da nas spase, i On će nas zaštititi; jedino budimo postojani u sluţenju Njemu, 2) nemoj se čuditi što ti dosaĎuju rĎave pomisli i strasti; rečeno se dešava od Adamovog pada; iako se mi obnavljamo u Hristu Isusu, staro pri nepaţnji opet podiţe glavu; 3) uostalom, svetitelji Boţiji su blagodaću Boţijom pobeĎivali sva grehovna nadiranja; podraţavajmo ih i mi (4, 122) 1) Jaĉajte u Gospodu, i u sili moći Njegove. Obucite se u sveoruţje Boţije, da biste se mogli odrţati protiv lukavstva Ċavolskoga (Ef. 6, 10-11). Jer, on ne spava, već uvek bodro stoji protiv nas. I on je utoliko uporniji ukoliko vidi duše koje se hrabro podvizavaju protiv njega. Prema tome, kada poĉne da nastupa (a nastupa danonoćno) ustanimo bodro i priljeţnom molitvom i vrelim suzama pribegnimo Onome koji moţe da nas spase od grehovne smrti. I neprijatelj će brzo pobeći. Je3, u Psaltiru se kaţe: Prizovi me u dan ţalosti, i izbaviću te, i proslavićeš me (Ps. 49, 15). Moţda te je ranio neprijatelj? Isceliće te Gospod. Moţda te je smutio? MeĊutim, Onaj ko je rekao moru: Ćuti, prestani, te - postade tišina velika (Mk. 4, 39), umiriće i naše uznemirene pomisli. Koliko su velika dobroĉinstva Boţija! Mi ne uspevamo ni da ga pozovemo, a On, blagi, već dolazi sa milošću i štedrošću, te daje molitvu onome ko se moli, rasejava oblak tuge i kroz dobre pomisli svetlošću ispunjava srce. I šta sve On nije uĉinio za nas? Uostalom, drugaĉije i ne moţe biti. On je i sebe samog predao na Krsnu smrt za nas. Zar nam i sve ostalo neće dati? Stoga istrajmo u svedušnom sluţenju Gospodu, brzo ustajući od sluĉajnih padova i usrdno hodeći po poprištu podviţništva sa znanjem da su na kraju podviga pripremljeni venci. Ponaroĉito se koristimo ispovedanjem koje predstavlja uzdu za grehe. Ĉuvajmo smirenoumlje kojim se uništavaju sve strele lukavog raspaljivanja. Ĉuvajmo veru s obzirom da bez vere nije moguće ugoditi Bogu (Jev. 11, 6). 2) Poneko se moţe ĉuditi i nedoumevati što nas [ponekad] love neumesne pomisli i pored usrdnih podviga. Mi meĊutim, stradamo zbog prestupa Adamovog. Jer, [apostol] 310

govori: Ali smrt carova od Adama do Mojsija i nad onima koji ne sagrešiše sliĉnim prestupom kao Adam (Rim. 5, 14). Naša priroda se krajnje razbolela slastoljubljem. MeĊutim, po dolasku Hristovom mi smo se banjom novoga roĊenja i obnovljenja Duhom Svetim (Tit. 3, 5) opet uzvisili do prvobitnog stanja. MeĊutim, pošto je jednom obolela i pošto se nauĉila bolesti, ona pri nepaţnji lako sklizne u grehovnu slast. 3) Uostalom, sveti oci su se ukrepili strahom Boţijim i ljubavlju prema Njemu, usled ĉega su ne samo sami istrajali u nepokolebivosti, već su i drugima pruţali ruku pomoći, izgoneći demone i ĉineći mnoštvo drugih ĉuda. Potrudimo se da ih podraţavamo prema svojoj sili, premda smo daleko od njihovog ţivota. Blagi Bog će i naš mali prinos primiti kao što prima njihova velika dobra dela, zajedno sa njima nas udostojavajući Carstva svoga. 325. Slično običnim putnicima, i mi, stranci na zemlji, koji stremimo u nebesku otadţbinu, ne treba da se vezujemo ni za šta ovdašnje, ne treba da se obremenjujemo ničim, već da stremimo pravo ka očekivanom, podstičući se neopisivošću tamošnjih dobara i uţasima koji nas očekuju ukoliko ne doĎemo do njih (4, 123) Uobiĉajeno je da se putnici meĊusobno bodre i podstiĉu tokom puta, ne skrećući ni levo ni desno, već hodeći carskim putem. Osim toga, oni [se podstiĉu] i da umereno jedu i piju kako bi umerenošću ishrane sebi uĉinili lakšim teškoće putovanja. MeĊutim, zašto navodimo takav primer? Vi sami vidite da smo i mi putnici u ovom ţivotu, nailazeći na bezbrojne teškoće. Mi jedni druge treba da tešimo i podstiĉemo na podvige, na nezabludno hoĊenje, na uzdrţanje u jelu, piću i snu kako se ne bismo opteretili i postali lenjivi za dalje hoĊenje i kako se ne bismo vratili prijatnostima ovdašnjeg ţivota. I obiĉni putnici se ne vraćaju nazad, niti skreću levo ili desno, već se drţe jednog pravca, stremeći da dostignu do odreĊenog mesta odmora. O, koliko je prekrasno mesto našeg upokojenja! I kako je blaţeno prebivanje u njemu! Ono nije privremeno, već veĉno. Ono je puno netruleţnih, a ne truleţnih dobara. U njemu je radovanje, mir i neprestani praznik. Evo šta govori Gospod u JevanĊelju: U kući

Oca moga stanovi su mnogi. A da nije tako, zar bih vam rekao: Idem da vam pripremim mesto. I ako otidem i pripremim vam mesto, opet ću doći, i uzeću vas k sebi da gde sam ja, budete i vi. I kuda ja idem znate, i put znate (Jn. 14, 24). Vidiš li neizrecivo i

nezamislivo obećanje. Ko neće ustati i potrĉati kako bi dostigao te veĉne stanove? Njih je poţeleo blaţeni David i zapevao: Kako su mila naselja tvoja, Gospode nad vojskama. Ţedni i topi se duša moja za dvorovima Gospodnjim (Ps. 83, 23). Eto zaista ţeljenih prebivališta. Mi smo ovde kao na progonstvu. I naš boravak ovde nije dugaĉak. I ĉitav ovdašnji vek u poreĊenju sa budućim jeste kao jedan dan. Zašto bismo se mi druţili sa svetom? Zašto da se divimo sadašnjem? Zašto da obraćamo pogled ne samo na jednu ili drugu stvar, već i na nebo, na zemlju, na more, na sunce, na mesec i zvezde ili na sve ostalo vidljivo? Zar uskoro nećemo ostaviti ono za šta smo se uzalud vezivali? Sveti David govori: Jedno molih od Gospoda, i to traţah: da ţivim u domu

Gospodnjem sve dane ţivota moga, da gledam krasotu Gospodnju i da posećujem hram sveti Njegov (Ps. 26, 4). Onaj ko se udostoji da stupi u njega izbaviće se od onog teškog dana o kome govori neko od proroka: Šta će vam taj dan Gospodnji? On je tama, a ne videlo (Am. 5, 18). I blaţeni apostol ga naziva danom gneva, govoreći: [Svojom upornošću 311

i nepokajanim srcem] sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga koji će dati svakome po delima njegovim (Rim. 2, 56). Upotrebićemo jedan primer od onoga što se desilo meĊu nama kako biste unekoliko sebi predstavili muĉnost onog dana. Naime, setimo se onog ĉoveka koji je, prolazeći ovuda, bio poraţen demonom, te je osećao davljenje i ţegu po celom telu, usled ĉega je vapijao dan i noć, ni u ĉemu ne nalazeći utehu i olakšanje. Zar mislite da je muĉenje tog ĉoveka bilo lako? Naravno, ne. Ipak, ono je kao san u odnosu na buduće. Kako ćemo mi izdrţati neugasivi oganj, neuspavljivog crva i bezbrojno mnoštvo drugih veĉnih muka? Ipak, po milosti tvojoj, Gospode, molitvama svetih tvojih i našeg blaţenog oca neka se izbavimo od svih njih i dobijemo dobra obećana vernima. 326. Gde je utočište od neprijateljskih zamki; u udaljavanju od svega grešnog, od pomisli i poročnih sklonosti; činimo rečeno, podstičući se blaţenstvom mira srca i pogubnošću strasnih talasa (4, 124) Bojeći se da ne upadnemo u ruke Agarjana, mi smo pobegli sa ranijeg mesta i sada ţivimo ovde. MeĊutim, mi treba da osećamo mnogo veći strah da ne upadnemo u ruke nevidljivih neprijatelja. I mi od njih treba da beţimo u još dalje i još bezbednije mesto. U ĉemu se sastoji to beţanje? U udaljavanju od greha, kojim Ċavo kao nekim maĉem na svaki naĉin pokušava da nam ubije dušu. Izbegavajmo ga najmarljivije, ĉak i na [nivou] pomisli. Jer, greh zapoĉinje u pomislima, da bi potom prešao na reĉi, i najzad na dela. Teško je ne biti ulovljen neumesnim pomislima, budući da je [njihovo dejstvo gotovo] neprimetno. MeĊutim, ĉim primetimo da smo zavedeni, poţurimo da se izbavimo od njih molitvama, suzama i srdaĉnim bolom koji raĊa strah Boţiji. Jer, ukoliko se zadrţe u nama, one mogu da izazovu smrt duše svakog trenutka. U nama se neprestano vodi bezglasna borba. I poraz mi moţemo izbeći jedino ukoliko se um uz pomoć odozgo neoslabno i svagda protivi grehu. Zar mi ne vidimo kako su ova tri dana talasi besneli na moru. Sliĉno je i besnilo strasti. Ono je, uostalom, mnogo opasnije, s obzirom da je i brodolom duše pogubniji. Ipak, vinovnik morske bure je Bog, koji radi koristi na more šalje vetrove u blagopotrebno vreme. Duševne bure, pak, vinovnici smo mi sami. Za nas je bolje da prebivamo u pokoju, kao u nekom pristaništu, i da ne otvaramo vrata strastima. Jer, ĉim ih otvorimo duhovi zlobe će zaduvati kao neki burni vetrovi i u nama će se podići velika bura. Mi nećemo moći da se spasemo ukoliko ne poţurimo da utišamo taj meteţ. Kakvu potrebu imamo mi da dopuštamo da dospemo u takav meteţ, da se podvrgavamo takvoj buri i da budemo u strahu da ne pretrpimo brodolom? Nije li bolje naslaĊivati se mirom i spokojnom tišinom, na navlaĉeći proizvoljno na sebe lakodostupnu bedu? Zar mi ne prekorevamo za nerazumnost one koji u vreme morske bure izlaze iz pristaništa i podvrgavaju se opasnosti da budu potopljeni od valova? Ipak, mi sebe treba da smatramo neuporedivo nerazumnijim ukoliko se guramo u talase strasti. Jer, ne podiţe li strašne valove zla pohota kada dune u našem srcu? Zar nas ona ne koleba i ne potapa, spuštajući nas do dna? Ne izvodi li na takav naĉin iz sebe um i zavist, ranjavajući i srce i telo? Ne pomraĉuje li takoĊe dušu neverje, ĉineći je tromom i raslabljenom? Ne izvodi li i svaka od ostalih strasti ĉoveka iz njegovog prirodnog stanja i ne ĉini li ga najnerazumnijim? Izbegavajmo pogubne strasti kako se i o nama ne bi reklo ono što je Bog rekao o prepotopnim [ljudima]: Neće Duh moj prebivati sa ovim ljudima doveka jer su plot (Post. 312

6, 3). Bog ih ne naziva telom stoga što su imali plotsko telo (s obzirom da je i Bog Slovo postao telo - Jn. 1, 14), nego zbog njihovog telesnog mudrovanja, koje je ogrezlo u nepriliĉne pohote i ostalo bez sile i raspoloţenja da se uznosi ka Bogu. Mi koji smo se posvetili Bogu po napisanom: Naše ţivljenje je na nebesima (Fil. 3, 20) neka bismo ĉuli; Oni nisu od sveta, kao ni ja što nisam od sveta (Jn. 17, 14). Šta je blaţenije od [ţivota] koji je tuĊ nepriliĉnim pohotama i od upravljanja Duhom, a ne telom ne samo u budućem, nego i u sadašnjem veku? Ono je blaţenstvo, sladost, dobrobit, anĊelsko ţivljenje. Takav po izgledu ţivi kao i svi u svetu, iako je po duhu dostojniji od onih koji nose dijademu, budući da je vladar sveta koji je ukrašen boţanstvenim odlikama, uvek spreman za ishod [iz tela] i lišen straha od smrti. Podvizavajmo se po svojim silama da postanemo takvi. Jer, reĉeno je moguće ukoliko ga svecelo poţelimo. Postavši takvi, mi ćemo se ovde ĉitav ţivot naslaĊivati utešnim raspoloţenjem duha, ma kakve spoljašnje nevolje susreli, a u budućem veku ćemo naslediti Carstvo nebesko sa svima svetima. 327. 1) On podstiče na bespogovorno poslušanje, primerima dokazujući njegovu blagotvornost kao i pogubnost neposlušanja; 2) on uporeĎuje bratstvo sa telom u kome svaki ud vrši svoje delo, usled čega telo ţivi; stoga i navodi: "Činite i vi tako, i biće vam dobro" (4, 125) 1) Bojeći se osude koju [je primio] onaj ko je svoj talanat sakrio u zemlju i kome je Gospod rekao: Zli i leni slugo. . . Trebalo je zato moje srebro da daš menjaĉima; i došavši, ja bih uzeo svoje sa dobitkom (Mt. 25, 26-27), ja vam po neophodnosti govorim kratke pouke, a vi kao dobri menjaĉi govoreno treba da sprovodite u delo, što i ĉinite bdagodaću Boţijom kroz svoje dobro poslušanje. MeĊutim, meĊu vama postoje neki koji ne samo što dobijeno ne umnoţavaju, već i svoje gotovo pogubljuju. Ko su oni? Oni koji odbijaju poslušanja i koji kao opravdanje navode jedino: "Oprosti". Šta ti govoriš, brate? Ti si obećao da ćeš do smrti biti poslušan, a sada odbijaš posao za koji si sposoban po blagodati Boţijoj. Tvoj [izgovor] da se "bojiš da preplivaš more" jeste [delo] bezverja, budući da si se ustrašio straha, gde straha nema (Ps. 13, 5). Jer, da si veran poslušanju ti bi ne samo na ĉunku preplovio more, već bi i, skinuvši odelo, nag preplivao vodu, podraţavajući stalnopominjanog poslušnika koji se, oslanjajući se na otaĉku zapovest, nije uplašio da prepliva bujicu. Naime, on ju je preplivao bez ikakve opasnosti na divljenje onih koji su ga videli. Poslušanje ukroćuje i zveri. Neka kao dokaz posluţi onaj ko je po naredbi svog starca vezao hijenu. Poslušanje deluje i kod mrtvih, kao što potvrĊuje Akakije, koji se javio iz groba. MeĊutim, zbog ĉega navoditi razne sluĉajeve? Sam Jedinorodni Sin Boţiji je ostvario domostroj spasenja ljudi budući poslušan do smrti, i to do smrti na krstu (Fil. 2, 8). Takva su divna dela i plodovi poslušanja. Hoćeš li da sada saznaš i za pogubne posledice neposlušnosti? Seti sa Adama koji je neposlušnošću prema Bogu okusio zabranjeni plod i uveo smrt u svet. Seti se Saula koji nije poslušao svetog Samuila i koji je izgubio ne samo carstvo, nego i ţivot u Gelvujskim gorama. Seti se i onog ĉoveka Boţijeg, koji je bio obmanut laţnim prorokom i pao u neposlušnost zapovesti, usled ĉega je predan na hranu lavu. I zar blaţeni apostol (iz poboţnosti odbivši da mu Gospod opere noge) nije ĉuo: Ako te ne operem, nemaš udela sa mnom (Jn. 13, 8)? Nije li i [monah] koji je kod svetog Evtimija iz navodno opravdanih razloga odbio poslušanje stoĉara odmah zadobio demona i poĉeo da ispušta penu? Eto 313

suda nad svakim ko odbija poslušanje, tj. nad onim ko se prepire: Prepiranje podiţe svaki zli poslušnik: Gospod će na njega poslati nemilostivog anĊela (Priĉ. 17, 11). 2) Uopšte reĉeno, mi mnogi smo jedno telo u Hristu, a pojedinaĉno smo udovi jedni drugima (Rim. 12, 5). Jedan zauzima mesto oka, drugi - uha, jedan - nosa, drugi jezika, jedan - ruke, drugi noge. Ukoliko svi udovi ne budu vršili svoje delo, tj. ukoliko poĉnu da se prepiru i da oĉi traţe da slušaju, uši - da mirišu, nos - da govori, jezik - da pipa i ruka - da ide - zar neće sve da se raspadne i da pogine telo? Stoga neka svako nosi svoje poslušanje. Neka svako darom koji je primio od Boga sluţi na opštu korist svima, imajući u misli da je naš udeo u ruci Boţijoj. Onaj ko plovi neće [obavezno] skonĉati na moru, kao što ni onaj ko ţivi na kopnu neće [obavezno] na njemu naći smrt. Naprotiv, kraj svakoga će nastupiti po opredeljenju Boţijem, koje je u odnosu na vreme, mesto i naĉin smrti odreĊeno još pre stvaranja sveta. Ja reĉeno nisam izloţio toliko radi onih o kojima je reĉ, s obzirom da sam ih već prihvatio radi pokornosti, već radi onih koji slušaju kako bismo marljivo pazili na sebe. Zavete koje smo dali pred Bogom i Njegovim izabranim anĊelima mi treba delatno da ispunjavamo, ne odbijajući naredbu ĉak i ako sa sobom donosi smrtnu opasnost. Tako zapovedaju sveti oci, ponajpre sveti Vasilije Veliki. Ţiveći na taj naĉin, mi nećemo pasti u grehovnu smrt, već ćemo pravedno poţiveti i udostojiti se Carstva nebeskog. 328. 1) Posle dolaska [Gospodnjeg] smrt Hrišćana je radosna, ukoliko je dočekuju spremni; 2) pripremimo se kako priliči (4, 126) 1) Ja sam unekoliko zanemoćao. Moje srce se pomerilo i izgledalo mi je kao da ću da odem od vas. Koliko ću još vremena poţiveti ja smireni? Vidite li da je već i starost moja došla i da su moji vršnjaci već otišli. Šta, dakle? Da li da se ţalostim? Nikako. Neka se ţaloste ako hoće oni koji ţive po telu, razdvajajući se od ţena, dece, slugu, imanja i svih naslada ovog ţivota, kojima se i porobljuju. Za nas, kojima se svet razapeo i kojima, s obzirom da odricanje od sveta i zavet poslušanja, predstoji jedino krst, tajna uspenja pre treba da bude radosna, negoli ţalosna. I zašto kaţem - za nas? I svi Hrišćani treba da se sa radošću odnose prema svom ishodu. Pre dolaska Gospoda našeg Isusa Hrista smrt je, carujući kroz prestup Adamov nad našim rodom, bila strašna i neprijatna ĉak i za svetitelje. MeĊutim, pošto je Hristos, tj. ţivot svih okusio smrt za sve (Jev. 2, 9) i pošto nam je put novi i ţivi otkrio i obnovio zavesom, tojest telom svojim (Jev. 10, 20) (po pisanome: Pobeda proţdre smrt - 1. Kor. 15, 54), mi se umirući više ne spuštamo u carstvo ada, nego se uzvodimo u Carstvo nebesko. Mi se više ne postavljamo u mesta mraĉna, i u senku smrti (Ps. 87, 7), nego uzlazimo ka svetlosti nepristupnoj i ţivotu neprestanom, koji je Bog obećao onima koji ga ljube. Prema tome, prestavljenje samo po sebi sada nije odbojno i ne treba ga izbegavati, već ljubazno celivati, naravno, ukoliko smo spremni u srcu. Bez te pripreme ono je i sada strašno, budući da ćemo u vreme ishoda biti prinuĊeni da prizivamo godine i dane u koje je trebalo sticati dobra dela. Ono je strašno i teško s obzirom da će zateĉeni u takvom stanju da se smuti srcem i obespokoji budući da ne prelazi ka nagradama za dobre podvige, neko ka kazni za grehe. O, kakav strašan prizor će on susresti! 2) Da ne bismo postradali i mi, ja napominjem i molim da uvek budemo gotovi za blaţeni ishod, svaki dan smatrajući poslednjim danom ţivota našeg, kao što nas uĉi sveti Antonije. Jer, ukoliko budemo delovali na [opisan] naĉin, mi nikada nećemo biti raspušteni, 314

nemarni, lenjivi, isprazni, prkosni, nepokorni, neobuzdani i izazivaĉi smeha. Naprotiv, mi ćemo biti blagopokorni, suzdrţani, skrušeni, blagonastrojeni, krotki, mirni, iskreni, nesablaţnjivi i gotovi na svako dobro delo kroz podraţavanje svetih, koji su kroz sliĉan ţivot dobili obećana nebeska blaga. Ja sam sve reĉeno izloţio ne samo radi vas, već starajući se da i sebe utvrdim u dobru kako bismo, provevši ţivot u pripremi za ishod, u njegovo vreme bili bez smućenja strahom i trepetom, već da bismo u radosti uzvikivali sa Davidom: Povrati se, o dušo moja, u spokoj tvoj, jer ti Gospod uĉini dobro, i: Ugodiću pred Gospodom u zemlji ţivih (Ps. 114, 7; 9). Neka bismo svi mi dobili reĉeno. 329. Odsecanje vlastite volje je najveći hristopodobni i apostolski podvig, premda sada svi ne vide njegovu visinu (4, 128) Pouĉna reĉ navodi na skorb oskudne vrlinom, i ujedno uĉi isceljenju od vlastitih nemoći. Jer, sama ţalost zbog nedostatka u vrlinama neprimetno dušu podstiĉe na staranje oko samoispravljenja. Apostol govori: Jer ţalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje (2. Kor. 7, 10). Pogledajmo, uostalom, u ĉemu se sastoji ono što nas ţalosti. [Nas ţaloste] nepriliĉne pomisli koje ustaju na nas i kao neka neprijateljska vojska opsedaju dušu našu? MeĊutim, napisano je: Ako se postroji na me tabor (neprijatelja), neće se uplašiti srce moje; ako se podigne rat na me, ja ću se i tada nadati (Ps. 26, 3). Ili [nas ţalosti] teško breme poslušanja? No, opet je napisano: Blaţen je ĉovek koji ponese breme od mladosti svoje (Plaĉ. 3, 27), i još: Jaram je moj blag, i breme je moje lako (Mt. 11, 30). Ili [nas ţalosti] što nam naš ţivot pod bremenom poslušanja ne dozvoljava ništa liĉno? Ali, evo opet reĉi apostolske: Eto mi smo ostavši sve i za tobom pošli; šta će, dakle, nama biti (Mt. 19, 27). I njima je dano i divno i strašno obećanje. No, zar nismo i mi sliĉno njima ostavili sve i pošli za Gospodom? Nije li jedan ostavio roditelje, a drugi braću? Nije li jedan [ostavio] ţenu i decu, a drugi kuće i polja? I nisu li svi ostavili ono što je više od svega - svoju volju i svoje prohteve, tj. ono što je za ljude delo koje je najteţe za ispunjavanje. Jer, [moţda] će neko pomenuti usiljeni post, ili bdenje, ili spavanje na goloj zemlji, ili izbegavanje kupanja, ili pustoš mesta, ili neko drugo boţanstveno delo. Ipak, sve [nabrojano] biva po vlastitoj volji delatelja. Ono što se vrši po vlastitoj volji ĉak i ako je teško biva lako ostvarivano, [pomagano] sopstvenom ţeljom. Ono, pak, što se ĉini uz odsecanje vlastite volje biva sa velikim trudom, ĉak i ako po sebi nije teško. Takvo delanje su sveti oci nazvali prolivanjem krvi. I ono je svojstveno jedino istinskom poslušniku, koji sa apostolom moţe da kaţe: A ţivim - ne više ja, nego ţivi u meni Hristos (Gal. 2, 20). Pošto ne ţivi po svojoj volji, on kroz volju igumana ţivi Bogu i postaje podraţavalac Onoga koji je rekao: Jer sam sišao s neba ne da tvorim volju svoju, nego volju Oca, koji me posla (Jn. 6, 38). Vidite li visinu našeg ţivota? Ili vas laţem kada tako govorim? Ne, sama istina svedoĉi o istinitosti mojih reĉi. Slava ljudi koji se upokojavaju u navedenom naĉinu ţivota uopšte se ne smanjuje zbog [ĉinjenice] da im ljudi ne pletu pohvale. Jer, Bog ne gleda kao ĉovek i drugo je sud Boţiji, a drugo ljudski. I koliko će neznatnih za navodno znatne u ovom svetu u dan nagrade biti slavniji od svih, po napisanom: Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi (Mt. 19, 30). Prema tome, radujte se i drhtite: jedno radi dara Boţijeg, a drugo radi prevrtljivosti uma, budući da nismo svagda jednaki. Stoga, starajmo se jedan o drugome u podsticanju na ljubav i dobra dela (Jev. 10, 24), ne opterećujući se (što stalno govorim) 315

odsecanjem svoje volje. Nemojmo se lenjiti u vršenju poslušanja, već se podstiĉimo revnošću, podrţavajući jedni druge i noseći bremena jedni drugih kao braća, kao jednodušni i kao sutelesnici. Podvizavajući se iz dana u dan na navedeni naĉin i ispunjavajući hoĊenje svoje, vi ćete, kao što dobro znam, nesumnjivo dobiti neuvenljivi venac slave. 330. 1) U duhovnoj nevidljivoj borbi neustrašivo i hrabro uzdajuće protivljenje neprijatelju uvek odnosi pobedu: od takvih neprijatelji beţe; 2) u borbi protiv jeresi uopšte ne treba stupati u opštenje sa jereticima, niti ih pominjati: ja sam rečeno zabranio (4, 129) 1) Ja sam nemoćan i reĉju i delom. Ipak, neophodnost mi nalaţe da vam tešim i budim duhovno prema silama. Oni koji se u ratu bore sa neprijateljem imaju potrebu za bodrenjem od strane saboraca. Utoliko pre vi koji vodite borbu sa nevidljivim neprijateljima imate potrebu da vas pomazuju pouĉnim reĉima i da se usmeravate u duhu. Vaša borba nije jednodnevna, nego na ĉitav ţivot, zbog ĉega vam, ukoliko odnesete pobedu, [pripada] venac netruleţnosti. MeĊutim, ukoliko budete pobeĊeni, [nasledićete] veĉno teret besmrtne sramote. Neka nam se ne desi da postradamo i da se posramimo u nadi našoj! Naprotiv, nemojmo sumnjati da ćemo, uz Boţiju pomoć, odneti pobedu nad Ċavolom postojanom paţnjom prema sebi i neprekidnim protivljenjem neprijatelju. Vama je poznato da se i obiĉni vojnici nalaze u krajnjoj bodrosti kada se hvataju u koštac, menjajući se u licu i izgledajući drugaĉiji negoli ranije. U taj ĉas na sećanje im ne dolazi ni ţena, ni deca, ni roditelji, ni braća niti bilo ko, već im je um, i srce, kao uostalom i telo usmereno na borbu. I mi smo po unutrašnjem ĉoveku duţni da se sliĉno nastrojimo, ni malo se ne bojeći protivnika i pruţajući se na njih sa revnošću i plamenim duhom, kao dobri vojnici Hristovi. Videći nas takvima, naši neprijatelji se udaljuju, ne smejući da krenu u napad. MeĊutim, ukoliko vide da se kod nas umanjila hrabrost i oslabio napon sila i paţnje, oni nateţu svoje lukove i dušu ranjavaju strelama, tj. neumesnim pomislima. Ipak, ni u takvom sluĉaju mi ne treba da oĉajavamo, već treba da se brzo, shvativši svoj propust, pokajemo i opet napregnemo sile, te stupimo u neuspavljivu borbu. I tako treba uvek ĉiniti. 2) I sada je jeretiĉka borba razlivena po ĉitavoj vaseljeni. I ako hoćete, podignite oĉi uma vašeg te će te ugledati svo podnebesje puno ranjenih u toj borbi. Jer, zmija uzima pod svoju vlast ne samo neverne jeretike, bludnike i preljuboĉince i druge koji ĉine sliĉne nepriliĉnosti, već i one koji se ravnodušno odnose prema takvima i stupaju u opštenje sa njima, budući da je istinita reĉ: Onaj ko se dotiĉe smole pocrneće i ko opšti sa gordim postaće mu sliĉan (Sir. 13, 1). Stoga sam ja, premda me prekorevaju, zabranio da se pominje kao pravoslavan na sveštenim spominjanjima i na Boţanstvenoj Liturgiji onaj ko se pretvara da je pravoslavan i ne prestaje da opšti sa jeresju. Kad bi on ispovedio greh svoj i priĉestio se Svetom Tajnama, ĉak i u ĉasu smrti, pravoslavni bi mogli za njega da vrše prinos. MeĊutim, on je otišao u opštenju sa jeresju. Kako bi se, dakle, on mogao uvesti u pravoslavno opštenje? Sveti apostol govori: Ĉaša blagoslova koju blagosiljamo nije

li zajednica Krvi Hristove? Hleb koji lomimo nije li zajednica Tela Hristova? Jer jedan je hleb, jedno smo telo mnogi, pošto se svi od jednoga hleba priĉešćujemo (1. Kor. 10, 1617). Sudeći prema reĉenome, priĉešćivanje jeretiĉkim hlebom i ĉašom ĉini da priĉesnik pripada skupini koja je protivna pravoslavnoj. Naime, od svih takvih priĉesnika sastavlja se jedno telo koje je tuĊe Hristu. Apostol na drugom mestu uzvikuje: Jer šta ima pravednost 316

sa bezakonjem; ili kakvu zajednicu ima svetlost s tamom? Ili kakav deo ima verni s nevernikom? I kakvo je slaganje hrama Boţijeg sa idolima (2. Kor. 6, 1416). Zbog njih

treba plakati. Za one, pak, koji su još meĊu ţivima treba da se molimo da im se da da se istrgnu iz zamki Ċavola. Za sebe, najzad, treba da zahvaljujemo što nas je Bog izabrao od poĉetka za spasenje u svetinji Duha i veri istine (2. Sol. 2, 13) kako bismo mu sluţili u Pravoslavnoj veri do pravog ispovedništva. I ukoliko ga ostvarimo neporoĉno i besprekorno On će nas udostojiti svog nebeskog Carstva. 331. 1) Ostala dela imaju svoje vreme, ali delo spasenja uvek treba da se vrši; 2) nemojmo ga odlagati videći da smrt kosi sve i pomišljajući na mudre i lude devojke; 3) ustanimo i porevnujmo da se pripremimo za susret sa Ţenikom (4, 130) 1) Za razna dela odreĊuju se razna vremena: jedno je vreme za setvu, a drugo za ţetvu; jedno je vreme za mir, a drugo za rat; jedno je za delanje, a drugo da bezdejstvo. Za graĊenje duševnog spasenja, pak, pogodno je svako vreme i, ukoliko hoćemo, podesan je svaki dan. Budimo uvek pokretni i dobro nastrojeni za dobro, ispunjavajući se mladićkom revnošću za ostvarivanje reĉi Boţijih: Jer nisu pravedni pred Bogom oni koji slušaju zakon, nego će se opravdati oni koji ispunjavaju zakon (Rim. 2, 13). Prema tome, pošto nam predstoji duhovna borba, mi treba da ratujemo blagodušno i da uz Boţiju pomoć progonimo demonske pomisli koje ustaju na nas. Jer, ukoliko se ustale u nama, one izazivaju duševnu smrt. Ukoliko predstoji duhovna ţetva, mi treba usrdno da ţanjemo kako bismo u duhovne ţitnice sabrali dovoljno zaliha za veĉni ţivot i kako ne bismo veĉno umirali od gladi. Uvek je i vreme molitve, i vreme suza, i vreme ĉišćenja od padova i vreme zadobijanja Carstva nebeskog. 2) Zašto se premišljamo? Zašto kasnimo? Zašto odlaţemo dane svog ispravljenja? Ne prolazi li obliĉje ovoga sveta (1. Kor. 7, 31)? Nisu li bezbrojni oni koji od nas odlaze svakodnevno? Ne slave li grobovi koji se neprestano otvaraju pobedu nad našom bednom prirodom? Ne ĉini li isto i zemlja, primajući tela naša koja su joj srodna? Zar ćemo mi ovde ostati do kraja? Zar ne vidimo koliko je već [monaha] otišlo iz našeg bratstva? Gde su blaţeni oci naši? Gde su duhovna i telesna braća? Gde su drugovi naši i prijatelji u naporima, rukodeljima i psalmopojanju? Kako smo mi zaboravni. Kada nastupi smrt nekog brata ili oca, mi odmah dolazimo sebi, skrušavamo se i dajemo zavet da ćemo ubuduće ići pravo. No, posle izvesnog vremena, mi zaboravljamo na skrušenost i na svoje dobre namere. Svetitelji Boţiji, meĊutim, nisu postupali tako. Oni su ĉitav ţivot razmišljali o smrti, svakodnevno umirući, svakodnevno se raspinjući svetu i svakodnevno proizvoljenjem odlazeći Bogu. Stoga sada tamo ţive blaţenim i neveĉernjim ţivotom. I zar vas ne plaši primer deset devojaka? Evo ţenik dolazi, izlazite mu u sretanje. I mudre ga doĉekaše i uĊoše s njim na svadbu. A lude su zbog nedostatka dobrih dela zakasnile. I kad su povikale: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam, ĉule su odgovor: Zaista vam kaţem, ne poznajem vas. Tako su i ostale napolje. Gospod je još dodao: Straţite, dakle, jer ne znate dana ni ĉasa (Mt. 25, 6; 10-13). 3) Prema tome, treba da bdimo, da dušu budimo iz sna, da se drţimo trezvoumlja, da se skrušavamo, da se ĉuvamo u ĉistoti i neporoĉnosti, da idemo u svetlosti kako nas smrt ne bi postigla iznenada i pred nama zatvorila vrata milosti. I već neće biti nikoga ko bi otvorio i pomogao. Stoga poţurimo da za ishod pripremimo dela koja su ugodna Bogu. 317

Lenjivi neka ustane na delo, neposlušni neka poĉne da sluša, nadmeni neka se smiri, surovi neka smekša, nepokajani neka se skruši, neispovećeni neka se ispovedi, besposleni neka poĉne da se trudi. Neka se svi isprave i late za dobra dela. Dodaću još nešto: ţenoljubivi neka se otrezni, tj. neka ne prebiva ĉesto sa ţenama i neka se ne zadrţava dugo sa njima. Jer, od toga se zapaljuje oganj greha, kao što slušamo u Pismu, koje govori: Dali će ko staviti oganj u nedra, a da ne izgori svoju odeću? I da li će ko ići po raspaljenom ugljevlju, a da ne opeĉe noge? Tako [prolazi] onaj ko ide ţeni udatoj (Priĉ. 6, 27-29). MeĊutim, i devstvenica je udata ukoliko je stupila u monaštvo, kao i ona koja je dala monaške zavete: njihov Ţenik je Gospod slave. Ja govorim onima koji su se rasejali levo desno i ţive svojevoljno, izmišljajući opravdanja za svoje grehe i ne shvatajući da je Gospod naredio da izvadimo i oko koje sablaţnjava (Mt. 5, 29), a kamoli šta drugo. Vama, pak, evo šta ću reći: Duţni smo pak mi jaki slabosti slabih nositi (Rim. 15, 1), i za neuredne predstavljati obrazac dobrog postupanja. Vi ste blagodaću Hristovom, uostalom, već takvi. Ipak, sve više napredujte, te ćete se spasti u Gospodu našem Isusu Hristu. 332. 1) On ukazuje da su ciljevi i delatnosti monaštva iznad svih drugih činova i zvanja; 2) ono sve sebi privlači, bez obzira na teškoće; 3) on priziva na radost i blagodarenje Gospodu što smo ga se udostojili i na staranje da budemo pravi monasi (4, 131) 1) Bogu uznesimo slavu stoga što smo se udostojili da izaberemo dobri deo, tj. da sedimo kod nogu Isusovih i slušamo besedu Njegovu (Lk. 10, 42; 39). Drugi se staraju i uznemiravaju za mnogo, tj. za ţenu i decu, za imanje i novac, dok mi imamo jednu brigu kako da ugodimo Gospodu. Drugi ratuju za zemaljskog cara i prinuĊavaju se da robuju njegovim naredbama ĉak do prolivanja krvi. Mi smo, pak, u proizvoljnom ratu u kome sa svom slobodom ispunjavamo zapovesti Svecara Hrista u nadi na dobijanje beskonaĉnog Carstva nebeskog. Drugi preduzimaju duga i naporna putovanja radi ništavnih i kratkotrajnih imanja, a mi jedino treba da danju i noću pritiĉemo u hram Boţiji kako bismo uznosili hvale veliĉini Boţijoj, stiĉući duhovne, neukradive i veĉne riznice, a ne zlato koje propada. 2) Mi ponekad susrećemo ponešto skorbno i teskobno po spoljašnjem poloţaju ili po unutrašnjem stanju. Mi, pak, [sve] lako podnosimo zbog Reči Boţije i naše nade. Mi, naime, znamo da se radujemo u nevoljama i da se ne osećamo teskobno u teskobama. Naš ţivot samim svojim neprijatnostima privlaĉi one koji imaju um. Ko ne voli roditelje i ko nije raspoloţen prema njima? Ipak, ostavljajući ih iz ljubavi prema Bogu, sinovi ljudski dolaze ovamo. Šta je tesnije od supruţništva u kome, po reĉi Gospodnjoj, dvoje postaju jedno telo? Ipak, jevanĊelski maĉ i takve raseca i šalje ovamo. Ovde velikaš napušta svoje imanje, bogati bogatstvo smatra za trice, bedni zaboravlja svoju bedu i siromašni prestaje da je siromašan. Ovde i car skida svoju porfiru i postaje ravan ostalima. Jer, naše bratstvo je jednako ĉasno telo Hristovo i obitelj naša je opšte pristanište spasenja, koje je podjednako spasonosno za sve. Kod nas je sve drugaĉije, tj. suprotno svetu. Kada se desi smrt, ovde se ne ĉuje vapaj i plaĉ, kao kod ljubitelja ţivota, već se u tišini vrši pogreb poĉivšeg. Jer, ovde ni ţena ne uzvikuje, ni deca ne vrište, ni srodnici ne pletu plaĉevne pesme sećajući se ĉas jednog, ĉas drugog, već ishod biva sa radošću i sprovod sa dobrom nadom. Doduše, ima i suza zbog duhovne ljubavi prema upokojenom. MeĊutim, u njima nema niĉeg neumesnog, s obzirom da je i Gospod plakao kod groba Lazarevog po svojstvu 318

naše prirode (Jn. 11, 35). Da li je od veka postojao neki blaţeniji ţivot? Da li je neki drugi naĉin ţivota više pribliţavao ljude Bogu? Stoga je umesno da davidski uzvikujemo: Jer ovde zapovedi Gospod blagoslov, i ţivot do veka (Ps. 132, 3). 3) Radujmo se i saveselimo se jedni drugima, neućutno blagodareći i bezmerno voleći sveblagog Boga našeg budući da nas je prizvao iz tame u svetlost, iz poniţenja u slavu, iz neznatnosti u priznanje. Svako od vas zna od koga se rodio, otkuda se ovamo ustremio, sa kim je potom stupio u opštenje, koga imenuje bratijom i sa kime je nastanjen. I ta preimućstva su samo predverje budućih obećanja. Ukoliko dobro završimo podvig koji nam predstoji, ukoliko se na sve moguće naĉine podvizavamo da podnosimo napore i da prinosimo plodove poslušanja po ĉinu i ustavu koji vaţi meĊu nama, mi ćemo na kraju obresti ono što oko nije videlo, što uho nije ĉulo i što ĉoveku na srce nije dolazilo, tj. ono što je Bog pripremio onima koji ga ljube (1. Kor. 2, 9). Neka bismo svi dobili reĉeno. 333. 1) Učestala umiranja učvršćuju sećanje na smrt, a sećanje na smrt i dodir sa njom donosi strah Boţiji; strah Boţiji, pak, čisti srce od strasti; 2) idimo rečenim putem ka blaţenom bestrašću (4, 132) 1) Uĉestale su vesti o smrti koje se ĉuju i izdaleka i izbliza, a naroĉito o smrti naše duhovne braće i otaca. Eto, pored drugih ostavio nas je i brat Grigorije. Njegov ţivot je bio pohvalan, a smrt - blaţena. Jer, on se upokojio u izgnanstvu za Hrista. Šta, dakle? I mi, naravno, i mali i veliki, i stari i mladi moramo da preĊemo odavde. Svi imamo istu epitimiju smrti. I jedni ranije, a drugi kasnije odlaze iz ovog ţivota. Prema tome, kako da ne razmišljamo o smrti i o onome što ćemo susresti po izlasku duše iz tela? Kako ćemo izdrţati predstojanje anĊela ukoliko se nismo obukli u oruţje svetlosti? Kako ćemo poći onim putem ukoliko sa sobom ne ponesemo zalihe veĉnog ţivota? Kako ćemo mimoići kneza ovog veka, o kome je Gospod rekao: Dolazi knez ovoga sveta, i u meni ništa nema (Jn. 14, 30), ukoliko ne budemo slobodni od strasti koje nas ĉine robovima? Gospod govori: Blago tome slugi koga gospodar njegov, došavši, naĊe da ĉini tako. Zaista vam kaţem: postaviće ga nad svim imanjem svojim. O, milog li glasa. Ako li taj rĊavi sluga reĉe

u srcu svome: Neće moj gospodar još zadugo doći; i poĉne tući drugove svoje, a jesti i piti s pijanicama. Doći će gospodar toga sluge u dan kada se ne nada, i u ĉas kada ne misli, i raseći će ga napola, i daće mu udeo sa licemerima; onde će biti plaĉ i škrgut zuba (Mt. 24, 46-51). Zar nas ova priĉa ne plaši? Zar ova opomena ne izmoţduje naša tela? Jer, ne radi se o basni i o pustim reĉima. Naprotiv, reĉ uopšte ne dospeva do taĉnog izraţavanja onoga što će se tada desiti. Jer, onaj plaĉ nije isto što i ovaj, i tamošnji škrgut zuba nije isto što i ovdašnji. IzmeĊu njih je veća razlika negoli izmeĊu sna i jave. Stoga se tamošnji oganj ne gasi, a ovdašnji gasi, i ondašnji crv ne umire, a ovdašnji umire. MeĊutim, ko o tome misli i rasuĊuje? Ko to vidi i ĉuje? Jer, moguće je gledajući ne videti i slušajući ne ĉuti usled okamenjenosti srca i strastoljublja srca. Ko ima plaĉ koji ublaţava Gospod i ko se svakodnevno ĉisti od oskrnavljenja koja dolaze sa raznih strana, ne odlaţući oĉišćenje za sutra? Kaţe se: Dostaje svakom danu zla svoga (Mt. 6, 34). Ko ĉeţnji za Bogom da daje bogoĉeţnjivost odbacujući svaku ovdašnju pristrasnost kako bi sa Davidom mogao da kaţe: Prilepi se duša moja uz tebe, a mene prihvati desnica tvoja (Ps. 62, 9)? O blaţene bespristrasnosti. Eto kakvi treba da budemo, braćo. Slovo oĉekuje da se tako nastrojimo, tj. da budemo plameni duhom, obuĉeni u oklop vere, okriljeni nadom i potpuno spremni za ishod. 319

2) Stoga molim i preklinjem da, kao oni koji svakodnevno umiru, prinuĊavamo sebe prema silama na sve priliĉno, znajući da vrlina po prirodi zahteva podvizavanje i da podiţe gore, dok samougodljivi greh vuĉe u preispodnju. Steknimo oĉišćujuće suze koje raĊa skrušeno srce i smirenoumlje. Uĉinimo svete anĊele svojim prijateljima bestrasnim ţivotom kako bi nas u vreme ishoda druţeljubivo uzneli ka Vladici. I ja ne govorim kao da sam što dobro uĉinio, nego ţeleći da zajedno sa vama [dobro] ĉinim. Najzad, ja sam duţan da govorim, a ne da ćutim, budući da vas ljubim ljubavlju Boţijom. [Ja ţelim] da svi mi, ĉineći dobro, postanemo naslednici veĉnog ţivota. 334. 1) On ukoreva [bratiju] što su prestali da otkrivaju pomisli; 2) potom navodi primere groznih karanja Boţijih na one koji se ne kaju kako bi dao podstrek za ispovedanje (4, 133) 1) Ja sam se ovih dana oţalostio zbog vas neizdrţljivom ţalošću, budući da ste prestali sa uobiĉajenim ispovedanjem, koje je najveće i najspasonosnije delo u našem ţivotu. I kad bih video da ste postali bolji i svršeni, ja bih se obradovao budući da bih dobio olakšanje u poslu. Jer, leĉenje nemoći drugih zahteva veliki trud. MeĊutim, kako kod vas vidim suprotno, ja se pitam u ĉemu je uzrok. Jer, kaţite mi odakle kod vas drskost i neredi koji od nje proizilaze. Zar njihov uzrok nije u neispovedanju i skrivanju pogubnih pomisli? Poĉetak, naime, i koren sagrešenja naših jeste neumesna pomisao. Ukoliko se otkriva, ona se milošću Boţijom progoni, a ako se skriva - postepeno prelazi u dela tame. Otuda duševne smrti, otuda meĊusobne deobe, otuda reĉi samoopravdavanja, koje poraĊa neznanje i zabluda. 2) O, ĉoveĉe. Ţivotinje koje nemaju razuma same po sebi, kao što vidimo, znaju koja jela su im štetna i izbegavaju ih. Ne treba li utoliko pre ĉovek [da zna šta mu je štetno] s obzirom da se od samog krštenja obogatio svakim poznanjem dobra? Zar ti ne ĉuješ da Pismo govori da Bog ne poštede stari svet, nego saĉuva propovednika pravde Noja, i sedmoro s njim, i navede potop na svet bezboţniĉki (2. Pt. 2, 5). Zar nisi ĉitao da Gospod gradove Sodom i Gomor osudi na propast i u pepeo pretvori, postavivši ih za primer budućim bezboţnicima (2. Pt. 2, 6). Zar nisi ĉesto slušao da apostol uzvikuje: Ne

varajte se: ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni rukobludnici, ni muţeloţnici, ni lakomci, ni lopovi, ni pijanice, ni opadaĉi, ni otimaĉi, neće naslediti Carstvo Boţije (1. Kor. 6, 9-10). Slušajući reĉeno, kako moţeš reći da ne znaš šta je rĊavo? To je samo pretvaranje i izbegavanje [odgovornosti]. Zar se ne bojite opomena? Zar ne drhtite pred Onim pred kojim drhti sva tvar? Neka se, dakle, niko ne udaljuje od ispovedanja. 335. 1) Rekavši da voli bratiju, i da je uveren da i oni njega vole, on priziva da blagodare Bogu za takav savez i da pretrpe ukoliko se desi da ih strogo prekoreva; 2) potom ih ubeĎuje da uopšte rado podnose napore i skorbi u graĎenju spasenja, budući da drugačije ne moţe biti; zbog velikih obećanja koja su sa njima sjedinjena, oni ne mogu da naruše radost koja je svojstvena svetima; 3) verno hodimo putem Boţijim i poţurimo da ustanemo ukoliko se desi da se spotaknemo (4, 134) 1) Reĉ Boţanstvenog Pisma [iznosi]: Ja volim one koji me vole i oni koji me traţe obrešće blagodat (Priĉ. 8, 17). Na drugom mestu ono ukazuje i na obeleţje ljubavi, 320

govoreći; Onaj ko voli priljeţno kara (Priĉ. 8, 17). Budući da sam ja smireni postavljen za vašeg nastojatelja, po neophodnosti sam vas u prošloj pouci izobliĉavao i korio, premda ne da biste se, po reĉi apostolskoj, oţalostili, nego da biste poznali preizobilnu ljubav koju imam prema vama (2. Kor. 2, 4). Jer, i ja se ţalostim sa vama u vreme ţalosti vaše, kao što se i tešim u radosti vašoj. Ili, na koga drugog da gledam, ili zbog koga drugog da se ţalostim i radujem? Vi ste i moja braća, i ĉeda, i oci, i prijatelji, i srodnici, i voljeni, i ţeljeni, i radost, i venac, i sve što moţe izraziti iskrenost mog opštenja sa vama. Ja vam svedoĉim svoju uverenost da ste i vi prema meni takvi. Vi niste privezani ni za roditelje, ni za braću, ni za rod, ni za otadţbinu, ni za bilo šta vidljivo, već samo za Boga i za moje smirenje po Bogu. Stoga uznosimo blagodarnost Bogu u Duhu Svetom, koji nas je sjedinio u meĊusobnoj ljubavi da budemo jedno telo, jedan duh, kao što smo i pozvani u jednu nadu zvanja svoga (Ef. 4, 4). Radujmo se i saradujmo se jedni drugima. I nemojmo se otuĊivati jedni od drugih stoga što se ponekad dešava da vam govorim prekorno. S obzirom da sam podstaknut ljubavlju i opštom korišću, vi karanje podnosite trpeljivo. Jer, napisano je: Sine,

nemoj prenebregavati karanje Gospodnje i nemoj slabiti kada te izobliĉava. Jer, Gospod voli onoga koga kaţnjava i kara svakog sina koga prima (Priĉ. 3, 11-12), I apostol dodaje: Ako podnosite karanje, Bog postupa sa vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne kara?Ako li ste bez karanja, koje su svi iskusili, onda ste kopilad a ne sinovi (Jev. 12, 78).

2) Bogatstvo i vlast i ostale ţitejske stvari koje su poţeljne za ljude ne dobijaju se na dar, nego zahtevaju velike napore i znoj. Moţe li se, stoga, pretpostaviti da je dostizanje Boga i boţanstvenih nagrada lako i jednostavno delo, ili da nije ispunjeno bezmernim naporima i znojem? Zar takva pretpostavka ne bi bila svedoĉanstvo krajnje prostote i kratkovidosti? Zbog ĉega mi ĉujemo da nam kroz mnoge nevolje valja ući u Carstvo Boţije (Dap. 14, 22), i da su uska vrata i tesan put što vode u ţivot veĉni (Mt. 7, 14)? Koji je uzrok reĉenog? Mi, naime, sami nismo hteli da prebivamo u raju bezbriţnog ţivota i bezmerne radosti koja nam je bila data na poĉetku, već smo nesavesno radije izabrali da padnemo u sadašnji mnogostrasni i mnogoskorbni ţivot, iz koga opet ne moţemo da izaĊemo ukoliko ne proĊemo školu nevolja, podraţavajući Gospoda našeg Isusa Hrista, koji umesto predstojeće mu radosti pretrpi krst, ne mareći za sramotu (Jev. 12, 2). Skorbi po Bogu nama se olakšavaju nadom na veĉna dobra, usled ĉega obiĉno nisu suviše teške. Stoga se za svete sadašnje vreme naziva [vremenom] praznika. Sveti David svedoĉi, govoreći: Radujte se pravedni u Gospodu (Ps. 32, 1). On, dakle, ukazuje na svagdašnju radost. Sliĉno i blaţeni apostol potvrĊuje: Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: Radujte se (Fil. 4, 4). I navedeno se govori o onima koji su bili u nevoljama i plakali, koji su se podvizavali i prebivali u borbi i koji su mnogoobrazno stradali. Jer, tuga po Bogu kod vrlinskih [ljudi] pruţa povod za radost. 3) I mi svaki dan provodimo kao praznik, blagodušno podnoseći skorbi radi Boga i ne slabeći zbog Ċavolskih zamki i napada. Ukoliko se desi da poneko zadrema ili se umom, reĉju ili delom zavede na nešto nepriliĉno, neka poţuri da ustane i da se vrati na prethodno dobro nastrojenje, te da opet sa vrelim usrĊem poĉne da sluţi Gospodu, znajući da od cara poĉasti dobija vojnik koji se bori i suprotstavlja, a ne onaj ko beţi sa polja bitke. Prebivajući, dakle, do poslednjeg izdisaja u nevidljivoj borbi, i mi ćemo se udostojiti veĉnih dobara po milosti Boţijoj, te dobiti Carstvo nebesko u Hristu Isusu, Gospodu našem. 321

322