Demetra Filosofska biblioteka Dimitrija Savića Atten,
u suradnji s Damirom Barbarićem
Platon
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ / PARMENID Prijevod i bilješke
Petar Šegedin φ—,
Hans-Georg Gadamer
Platonov Parmenid i njegov kasniji utjecaj Prijevod
Igor Mikecin
Demetra Filosofska biblioteka Dimitnja Savića
Zagreb 2002
Izvornik PLATONIS OPERA RECOGNOVIT BREVIQVE ADNOTATIONE C R m C A INSTRV
IOANNES BURNET
TOMVSII, OXFORD, 1967 (^Ol)
ISBN 953-225-009-3
Korektor Petar Šegedin
Grafička priprema MALEKOCI birotehničke usluge d. o. o. Zagreb, Trnsko 21e
Editor: © DEMETRA d.o.o.f Zeleni trg 2IXVI1, 10000 Zagreb Tel (+385-1) 65-222-96 i tel/fax. 61-993-47 E-mail:
[email protected] Sva prava pridržana
Platon
Sadržaj
Struktura dijaloga Parmenid
9
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ /PARMENID
17
Bilješke
131
Rječnik
221
Bibliografija
225
Pogovor prevoditelja
235
Η - G . Gadamer: Platonov Parmenid i njegov kasniji utjecaj
243
7
Struktura dijaloga Parmenid
I. Uvod (126al - 127d5) Kefal dolazi s prijateljima iz Klazomene u Atenu namjeravajući od Adimantova i Glaukonova polubrata Antifonta čuti razgovor koji su jednom ο Velikim Dionizijama vodili Sokrat, Parmenid, Zenon i mladi Aristotel. Antifont je pak taj razgovor zapamtio jer ga je više puta čuo od Pitodora, Zenonova prijatelja s kojim se dosta družio. II. Aporetičnost
bitka ideje (127d6 - 135c7)
1. Rasprava: Sokrat-Zenon
(127d6-
128e4)
Zenonov dokaz: ukoliko bi bića bila mnoga, morala bi biti i slična i neslična; budući daje to nemoguće, bića nisu mnoga. U Zenonovu pokušaju da dokaže nepostojanje mnoštva Sokrat prepoznaje ustvari pokušaj da se kaže ono isto do čega je stalo i Parmenidu u njegovim pjesmama, naime daje svejedno.
9
Struktura dijaloga Ρ a rm
2. Sokratova postavka ο idejama (128e5 - 130a2) Ideje (poput sličnosti i nesličnosti, jednoga i mnoštva itd.) postoje odvojeno (χοορί$) same po sebi (αυτά καθ' αυτά) i ona druga (τά άλλα) u njima sudjeluju. Po tom sudjelovanju u idejama, čak i onima suprotnim, ona druga su izložena svakoj akoj isprepletenosti: ona su slična, neslična, i slična i neslična, jedno, mnogo, i jedno i mnogo itd. U tomu stoga nema ništa čudno, no svakoga je čuđenja vrijedno pokaže li se da sami rodovi i ideje u sebi trpe te suprotne trpnje. 3. Rasprava: Sokrat - Parmenid (130a3 - 135c7). Parmenidova kritika. a) Prvi korak (130a3 - 130e4). Postavka ο idejama mora se proširiti na čitav raspon svega što jest. b) Drugi korak (130e4 - 131e7). Ona druga ne mogu sudjelovati u idejema niti uzmu li se ideje kao cijele (ideja bi onda bila odvojeno od sebe same) niti uzmu li se kao djeljive (paradoks veličine i malenosti). c) Treći korak (131e8 - 133al0). Tzv. dokaz "trećega čovjeka". Kritika sudjelovanja s obzirom na narav samoga zaključivanja na ideje: ideja kao ono jedno i isto pri mnogom. a) 131e8 - 132b2 Dokaz preko veličine (veličina kao ono jedno i isto pri svemu velikom). β) 132b3 - 132cll Ideja kao ono jedno i isto pri mnogomu ne može biti misao. γ) 132cl2 - 133a7 Ideja ne može biti uzor u kojemu bi ona druga (nalike, slike) sudjelovala po sličnosti. 11 101
enid
d) Četvrti korak (133a8 - 135c7). Aporija koja se otvara postave li se za ideje bića sama po sebi zaoštrava se na kraju u uvidu da se ideje kao takve od nas ne mogu ni spoznati. Štoviše, čak ni bog ne spoznaje ništa od onih drugih. Ideje i ona druga ostaju nepremostivo razdijeljeni; propada mišljenje, moć razgovaranja i filozofija. III Metoda (135c8 - 137c3) 1. Ocrtavanje temelja aporije (135c8 - 135d6) Aporija sudjelovanja određena je time što Sokrat poduzima omeđivati ideje kao bića po sebi prerano, naime prije nego što se izvježbao u onomu što mnoštvo naziva brbljanje (άδολεσχία). 2. Ocrtavanje metode adoleshia (135d7 - 136c5) Metoda adoleshia izvježbava se na način da se za nešto (ono jedno, ona mnoga, sličnost, nesličnost, kretanje, stajanje, postajanje, iščeznuće, ono biti, ono ne-biti) pretpostavi da jest i da nije te da se za svaki od oba slučaja ispituje što slijedi i za ono pretpostavljeno i za nešto drugo koje se izabere, i spram njih samih (πρό$ εαυτό) i u međusobnom odnosu (προς άλληλα). 3. Nagovaranje Parmenida i izbor sugovornika (136c6 -13 7c3) Budući da se radi ο tešku poslu, Sokrat, Pitodor i ostali mole i nagovaraju Parmenida da im na primjeru jedne vježbe izvede metodu. Parmenid se zbog svoje dobi isprva koleba, no potom ipak pri-
Struktura dijaloga
Ρarmenid
staje te odlučuje pretpostavljati s obzirom na ono svoje, dakle s obzirom na ono jedno samo. Za sugovornika bira najmlađega među prisutnima, Aristotela. IV. Vježba (137c4 - 166c5) Dvije su pretpostavke: ako jedno jest i ako jedno nije. U okviru svake pretpostavke kroz nekoliko ispitivanja-dokaza (λόγοι) razmatra se ono što na temelju same pretpostavke slijedi za ono jedno i za ona druga, i s obzirom na njih same i u međusobnom odnosu. PRVA PRETPOSTAVKA: ako jedno jest (137c4 - 160b4) 1. Prvo ispitivanje (137c4 - 142a8): ako jedno jest, što slijedi za ono jedno ukoliko je samo jedno? a) 137c4- 138al Ukoliko je samo jedno, ono jedno nije mnogo, nije cjelina i nema dijelova. Stoga nema ni početak ni sredinu ni završetak te ne sudjeluje ni u kakvu obliku. b) 139a2 - 138b6 Ono jedno nije nigdje: ni u sebi ni u drugomu. c) 138b7 - 139b3 Ono jedno je prema svakomu kretanju nepokretno, ali i ne stoji. d) 139b4 - e6 Ono jedno nije ni isto ni drugo, ni sebi ni drugomu. e) 139e7 - 140b5 Ono jedno nije ni slično ni neslično, ni sebi ni drugomu. f ) 140b6 - d8 Ono jedno nije ni jednako ni nejednako, ni sebi ni drugomu.
13 101
g) 140el - 141d6 Ono jedno nije ni starije ni mlađe ni jednake dobi, ni spram sebe samoga ni spram drugoga. Ono stoga nije ni u vremenu. h) 141d7 - 142a8 Ono jedno ne sudjeluje u jestvu; ono jedno niti je jedno niti jest. Ο njemu ne postoji ni ime, ni odredba, ni znanje, ni opažanje, ni mnijenje. 2. Drugo ispitivanje (142bl - 155e3): ako jedno jest, što slijedi za ono jedno ukoliko treba biti, tj. ako je ono jedno koje jest? a) 142bl - 143a3 Ono jedno koje jest sudjeluje u jestvu i cjelina je dvaju dijelova (ono jedno i ono biti) koji se nikad ne ostavljaju jedan drugoga; ono jedno je stoga mnogo i množinom bezgranično. b) 143a4 - 144e7 Ono jedno se i samo po sebi, bez jestva u kojemu sudjeluje, pokazuje kao mnogo. Jedno i jestvo nikada se ne ostavljaju i razdijeljeni su najviše od svega. c) 144e8 - 145b5 Ono jedno je jedno i mnogo, cijelo i dijelovi, ograničeno i množinom bezgranično. Ima početak, sredinu i završetak te sudjeluje u obliku. d) 145b6 - e6 Ono jedno je u sebi samomu i u drugomu. e) 145e7 - 146a8 Ono jedno se kreće i stoji. f ) 146a9 - 147b8 Ono jedno je isto sebi samomu i onima drugima te drugo od sebe samoga i onih drugih. g) 147cl - 148d4 Ono jedno je i slično i neslično, i sebi samomu i onima drugima. h) 148d5 - 149d7 Ono jedno se dotiče i ne dotiče sebe samoga i onih drugih. i) 149d8 - 151e2 Ono jedno je jednako i nejednako (veće i manje), i spram sebe i spram onih drugih.
j) 151e3 - 155e3 Ono jedno sudjeluje u vremenu. Ono bijaše, jest i bit će, te postajaše, postaje i postajat će. Ο njemu postoji ime, odredba, znanje, mnijenje i opažanje. 3. Treće ispitivanje (155e4 - 157b5): ako jedno jest, što slijedi za ono jedno ukoliko je ono jedno koje jest? Ovo ispitivanje je ustvari produbljivanje prethodnoga: što slijedi za ono jedno ukoliko je, kao ono jedno koje jest, i jedno i mnogo, niti jedno niti mnogo, te ako sudjeluje u vremenu. Preokret (μεταβολή), trenutak (τό εξαίφνης), ono između (τό μεταξύ). 4. Četvrto ispitivanje (157b6 - 159bl): ako jedno jest, što slijedi za ona druga ukoliko trebaju biti? j a) 157b6 - 158b4 Ona druga su druga od onoga jednog, no, da bi bila upravo druga, moraju sudjelovati u njemu. b) 158b5 - d8 Ona druga su po svojoj pravoj naravi množinom bezgranična, no sudjelovanjem u onomu jednom dobivaju granicu. c) 158el - 159bl Ona druga su i slična i neslična, i sebi samima i jedna spram drugih; ona su i ista i druga, kreću se i stoje i si. 5. Peto ispitivanje (159b2 - 160bl): ako jedno jestf što slijedi za ona druga ukoliko su samo druga? Ono jedno i ona druga su odvojeno jedno od drugoga i jedno u drugomu ne sudjeluju. Ona druga nisu niti jedno, niti mnoga, niti cijelo niti dijelovi, niti slična niti neslična, niti ista niti druga, niti
15 101
se kreću niti stoje, niti postaju niti nestaju, niti su veća, manja ili jednaka. Zaključak prve pretpostavke (160b2 - b4): ako jedno jest, ono jedno i sve jest i nije nijedno, i spram sebe samoga i spram onih drugih (te ona druga isto tako). DRUGA PRETPOSTAVKA: ako jedno nije (160b5 -166c2). 1. Prvo ispitivanje (160b5 - 163b6): ako jedno nije, što slijedi za ono jedno ukoliko upravo ono, ono jedno, nije? a) 160b5 - 161a5 Ο onomu jednomu koje nije postoji znanje i pripada mu drugost spram onih drugih. b) 161a6 - c2 Onomu jednomu koje nije pripada nesličnost spram onih drugih i sličnost spram sebe samoga. c) 161c3 - e2 Ono jedno koje nije sudjeluje u nejednakosti jer je nejednako onima drugima; no ono sudjeluje i u veličini, malenosti i jednakosti. d) 161e3 - 162b8 Ako ono jedno nije, nužno mu je sudjelovati i u jestvu i u nejestvu. e) 162b9 - 163b6 Ono jedno koje nije kreće se i stoji, mijenja se i ne mijenja, postaje i nestaje te niti postaje niti nestaje. 2. Drugo ispitivanje (163b7 - 164b4): ako jedno nije, što slijedi za ono jedno ukoliko ono nikako nije? Ono jedno koje nije nikako ne sudjeluje u jestvu. Ono stoga niti postaje, niti nestaje, niti se mijenja, niti se kreće, niti stoji, niti za njega postoji išta od onoga što pripada bićima.
3. Treće ispitivanje (164b5 - 165el): ako jedno nije, što slijedi za ona druga ukoliko trebaju biti druga? Budući da nema onoga jednoga, ona druga su druga jedino jedna od drugih, po skupinama. Svaka skupina se pojavljuje kao jedno i čini se da sudjeluje u broju. Ona druga jesu kao pojava i za njih se stoga čini da su bezgranična i da imaju granicu, da su jedno i mnoga, da su ista i druga, da se dotiču i da su odvojeno jedna od drugih, da se kreću i da stoje, da postaju i nestaju te da nisu ništa od toga. 4. Četvrto ispitivanje (165e2 - 166c2): ako jedno nije, što slijedi za ona druga ukoliko ono jedno nikako nije? Budući da ne sudjeluju u jednomu, ona druga niti jesu niti se čine kao jedno ili mnoga, ona druga su ništa. Niti ješu niti se za njih čini da su slična ili neslična, ista ili druga, da se dotiču ili da su odvojena. Zaključak obaju pretpostavki (166c2 - c5): ono jedno, bilo da jest ili da nije, i ono sdmo i ona druga; i spram samih sebe ijedni spram drugih sve na svaki način i jesu i nisu, i čine se i ne čine (kao sve).
ΠΛΑΤΩΝΟΣ ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ
PLATONOV PARMENID άγνοουσιν γάρ oi πολλοί δτι άνευ ταύτης της δια πάντων διεξόδου τε και πλάνης άδύνατον έντυχόντα τ φ άληθεΤ νουν σχεΤν. Parm.
16
136el-2
Π ΑΡΜΕΝΙΑ H 2 St. III
PARMENID
ΚΕΦΑΛΟΣ
KEFAL
ρ.126 a
5
b
5
C
Έ7Γ€ΐδτ7 Άθήναζε οϊκοθζν *κ Κλαζομ€νών άφικόμςθα, κατ άγοραν ένετνχομεν 9Αδ€ΐμάντ<ρ τ€ καϊ Τλαύκωνί' κα( μου λαβόμενος της χ€ΐρος 6 9 Αδείμαντος, Χαΐρ\ ίφη, ω Κ€φαλ€, και €Ϊ του berj των Trjbe ων ήμεΐς δυνατοί, φράζ€. 9 Αλλα μβν δ?/, eTirov έγω, πάρειμί ye iiτ αυτό τούτο, δ€ησ-όμ€νος υμών. Αέγοις άν, $φη, την Μησιν. Καϊ έγω €ΐπον Τ ω άδ€λφψ υμών τω δμομητρίψ τί ήν δνομα; ου γαρ μέμνημαι. παις bi 7του ήν, οτ€ το πρότερον έπεδήμησα be€po €Κ Κλαζομ€νών πολύς δ£ ηδη χρόνος ϊξ εκείνον. τω μεν γαρ πατρί, δοκώ, ΥΙνριλάμπης δνομα. ΤΙάνυ γ€, ίφη. Αύτω b4 γε; 'Αντιφών, άλλα τί μάλιστα πννθάν$; Οϊδε, εΐπον ϊγώ, ιτολΐταί τ ίμοί είσι, μάλα φιλόσοφοι, άκηκόασί τε δτι οΰτος δ 9Αντιφών Πυθοδώρω τινϊ Ζήνωνος έταίρω πολλά έντεττίχηκε, καϊ τους λόγους, οδ? ποτε Σωκράτης και Ζήνων καϊ ΙΙαρμενίδης διελέχθησαν, πολλάκις ακούσας του ΤίυΘοδώρου άπομνημονεύει. ΠΑΡΜΕΝΕΙΔ Η 2 constanter Β
b 5
τ
Proclus : om. Β
b 6 avT$54y€: αντιψών Β : αύτψ 5c γ* avrt
&y Τ Adimanto tribueng b 8 τ' 4μο\ ci. Stephanus: τ4 μοί Τ : μοί Β PLATO, VOL. II.
1
19 101
Kad u Atenu stigosmo od kuće iz Klazomene, na trgu se namjerismo na Adimanta i Glaukona. I taj Adimant, pruživši mi ruku1, reče: Zdravo Kefale, i kaži ako što trebaš od onoga što je ovdje u našoj moći. Ma, rekoh, upravo i jesam2 ovdje radi toga da vas nešto zamolim. Mogao bi, kaza on, reći svoju molbu. I ja rekoh: Kako bijaše ime onomu vašemu bratu po majci? Jer ne sjećam se. Bijaše nekako dječak kad zadnji put3 stigoh ovamo iz Klazomene, a već je dosta vremena od toga. Ocu mu zacijelo, držim, bijaše ime Pirilamp. Baš tako, reče.
126 a
5
b
5
A njemu? Antifont. Ali zašto upravo to pitaš? Ovi tu su, rekoh ja, moji sugrađani, pravi ljubitelji mudrosti4, i čuli su da je baš taj Antifont dosta blizak5 nekom Pitodoru, Zenonovu prijatelju, i da se sjeća riječi koje su jednom izmi- c jenili6 Sokrat, Zenon i Parmenid, budući da ih je često čuo od Pitodora.
126 c
5
ϋ
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ
PARMENID
3
'Αληθή, εφη, λέγεις. Τ όντων τοίννν, εΐπτον, δεόμεθα διακονσαι. 'Αλλ' ον χαλεπόν, εφη* μειράκιον γαρ ων αντονς μάλα διεμελέτησεν, επεϊ νυν γε κατά τον πάππον τε όμώννμον προς Ιππική τα πολλά διατρίβει. άλΛ* εΐ Χωμεν παρ' αντόν άρτι γαρ ενθένδε οΐκαδε οιχεται, οίκεΐ
126 c
Istina, reče. εν και δεΐ, δ£
10
^yyt»s· čz/ M€\CTTJ. Ταύτα είπόντες ίβαδίζομεν, και κατ ε λά β ομεν τον 9 Αντιφώντα οίκοι, χαλινόν τινα χαλκεΐ εκδίδοντα σκενάσαΐ' επειδή δ€ εκείνον άπηλλάγη οΖ τ€ αδελφοί ελεγον αντψ ων Ζνεκα παρεΐμεν, άνεγνώρισέν τέ μ€ εκ της προτέρας 5 επιδημίας καί με ήσπάζετο, και δεομένων ημών διελθεΐν τους λόγους, το μεν πρώτον ώκνει—πολυ γαρ εφη ίργον είναι έπειτα μέντοι διηγεΐτο. Μφη δε δη 6 'Αντιφών λέγειν τον ΤΙυθόδωρον δτι αφίκοιντό ποτε εϊς Τίαναθήναια τα μεγάλα b Ζήνων τε καϊ ΤΙαρμενίδης. τον μεν ονν ΤΙαρμενίδην εΖ μάλα ήδη πρεσβύτην είναι, σφόδρα πολιόν, καλόν δβ κάγαθόν την οψιν, περί ίτη μάλιστα πέντε και έξήκοντα· Ζήνωνα δ£ εγγύς τών τετταράκοντα τόγε είναι, ενμήκη 5 δ£ καϊ χαρίεντα Ιδεΐν, και λέγεσθαι αντον παιδικα τον Τϊαρμενίδον γεγονέναι. καταλνειν δ£ αντονς εφη παρά τω C Τίνθοδώρω έκτος τείχους iv Κεραμεικώ' οι δη καϊ άφικέσθαι τόν τε Έω κράτη και άλλους τινάς μετ αντον πολλούς, επιθνμονντας άκονσαι τών τον Ζήνωνος γραμμάτων—τότε γαρ αντα πρώτον νπ9 i κείνων κομισθήναι—Σ,ωκράτη δ£ είναι 5 τότε σφόδρα νέον. άναγιγνώσκειν ονν αντοΐς τον Ζήνωνα αντόν, τον δβ ΤΙαρμενίδην τνχεΐν εζω οντα· και είναι πάνν βραχν ετι λοιπον τών λόγων άναγιγνωσκομενων, ήνίκα đ αντός τε επεισελθεΐν εφη ό Πνθόδωρος εξωθεν καϊ τον ΤΙαρμενίδην μετ1 αντον καϊ * Αριστοτέλη τον τών τριάκοντα
127
C5 διακονσαι Β Proclus : άκονσαι Τ c 8 δ«?] ZoKeT Heindorf a 4 ιταρ*7μ*ν Β : τταρ(ίνμ€ρΤ : Ίταρνμ^ν G a 5 μ« Β : om. Τ Proclus a 8 άφίκοιντό Β : *<ρίκοντό Τ b atffrrjΤ : Β b 4 των G : 4τών Β Τ τετταράκοντα Τ: ττσσαράκοντα Β
21 101
3
Ε njih dakle, rekoh, molimo poslušati. No to nije teško, reče; još ih naime kao mladić vježbom osobito dobro usvoji7, dok sad međutim, po uzoru na svoga djeda i imenjaka, trati8 vrijeme ponajviše, na konje. Ali, ako treba, hajdemo do njega; jer baš evo ode odavde kući, a živi blizu, u Meliti. To rekavši zaputismo se9 i zatekosmo tog Antifonta kući gdje daje kovaču popraviti neke žvale. No pošto ga otpravi10 i braća mu rekoše poradi čega smo tu11, prepozna me od prijašnjeg dolaska i prijazno pozdravi. Kad pak zamolismo da izloži te riječi, isprva je oklijevao - jer težak da je, reče, to posao - no potom je ipak pripovijedao. I reče dakle Antifont da mu je Pitodor govorio kako su jednom za Panateneje, one Velike, došli Zenon i Parmenid12. Parmenid već bijaše dobrano star, vrlo sijed, no izgledom lijep i plemenit, godina najviše oko šez deset i pet. Zenonu pak bijaše tada blizu četrdeset, izgledom (bijaše) visok i pristao, a govorilo se za njega da je Parmenidov ljubavnik. Odsjeli bijahu kod Pitodora, reče, izvan gradskih zidina, u Keramiku, gdje dakle stigoše Sokrat i mnogo13 nekih drugih s njim, željni čuti Zenonov spis14 - tad je naime bio po prvi put po njima donesen a Sokrat onda bijaše vrlo mlad. Čitao im je dakle sam Zenon, a Parmenid je slučajno bio vani. I bijaše preostalo još posve malo od tih dokaza koji su se čitali15 kad i on sam, taj Pitodor, kako reče, uđe izvana te Parmenid s njim i Aristotel, onaj koji postade je-
5
10
127
5
b
5 c
5 d
5
e
5
10
128
5
b
γενόμενον, καϊ σμίκρ* άττα ίτι έπακοΰσαι τών γραμμάτων ου μην αυτός γ€, άλλα καϊ πρότερον άκηκοέναι του Ζήνωνος. Τον οΰν Σωκράτη άκούσαντα πάλιν Τ€ κελεΰσα ι την πρώτην υπόθεσιν του πρώτου λόγου άναγνώναι, και άναγνωσθείσης> ΤΙώς, φάναι, ω Ζήνων, τούτο λέγεις; εϊ πολλά ε<ττι τα οντά, ως αρα δει αυτά δμοιά τε εΐναι καϊ άνόμοια, τούτο δ€ δη αδύνατον ούτε γαρ τά ανόμοια ομοια ούτε τά όμοια ανόμοια οΐόν τε είναι; ούχ ούτω λέγεις; Ούτω, φάναι τον Ζήνωνα. Ουκοΰν εϊ αδύνατον τά τε ανόμοια ομοια εΐναι καϊ τά όμοια άνόμοια, αδύνατον δη καϊ πολλά εΐναι; εϊ γαρ πολλά ειη, πάσχοι αν τα αδύνατα. Άρα τοντό έστιν 6 βούλονταί σου ol λόγοι, ουκ άλλο τι η διαμάχεσθαι παρα πάντα τά λεγόμενα ως ον πολλά 2στι; καϊ τούτου αυτοϋ οϊει σοι τεκμήριον εΐναι εκαστον των λόγων, ωστε κάϊ ήγτ} τοσαΰτα τεκμήρια παρέχεσθαι, όσουσπερ λόγους γέγραφας, ως ουκ πολλά; οντω λέγεις, η έγω ουκ ορθώς καταμανθάνω; Ο i κ, αλλά, φάναι τον Ζήνωνα, καλώς συνηκας όλον το γράμμα ο βούλεται. Μανθάνω, είπεϊν τον Σωκράτη, ω Παρμενίδη, 8τι Ζήνων οδε ου μόνον τί) αλλγ σου φιλία βούλεται ψκειώσθαι, άλλά και τω συγγράμματι. ταυτόν γαρ γέγραφε τρόπον τινά όπερ σύ, μεταβάλλων δε ημάς πειραται εξαπαταν ως ίτερόν τι λέγων, συ μεν γαρ εν τοις ποιήμασιν φτ)ς εΐναι το πάν, καϊ τούτων τεκμήρια παρέχρ καλώς τε καϊ ευ· δδε δε αυ ού πολλά φησιν εΐναι, τεκμήρια δβ καϊ αυτός πάμπολλα καϊ παμμεγέθη παρέχεται. το ουν τον μϊν φάναι, τον δ£ μη πολλά, καϊ ούτως έκάτερον λέγειν ώστε μηδέν τών θ 9 «τον ol Β et in ras. Τ : σοι ol G a 5 «τον~) fort. σοι H e i n · dorf οικ*ιωσθαι pr. Β pr. Τ (corr. B a t) : οΙκ«ιουσθαι al. Proclus
a 7 δ-jrep Proclus : Svirep Β : $*ir*ρ Τ
Τ Proclus a8 b a κα\ Τ : om. Β
/χ«ταβάλΧα>ν Β : μ*τα&α\ζί>ψ
23
"bi r« Β : yc Τ
dan od tridesetorice16, pa poslušaše tek još nešto malo od spisa; ali sam Pitodor međutim je još prije čuo od Zenona. 5 17 Sokrat dakle, saslušavši do kraja , zatraži da se iznova pročita prva pretpostavka prvoga dokaza18. Kad bijaše pročitana, reče: Ta e kako to misliš Zenone? Ako su bića mnoga19, (misliš) da je onda nužno da sama budu i slična i neslična? A to je dakako nemoguće - ne mogu naime niti ona neslična biti slična niti ona slična neslična. Ne misliš li tako? (Upravo) tako, reče Zenon. ^ Onda je dakle, ukoliko je nemoguće i da ona neslična budu slična i (da) ona slična (budu) neslična, ustvari nemoguće i da budu mnoga? Ako bi naime bila mnoga, snalazilo bi20 ih ono nemoguće. Je li to ono što hoće ovi tvoji dokazi - ništa drugo do protiv svega što se obično misli odlučno tvrditi da (bića) nisu 10 mnoga? I misliš li da ti je potvrda21 samoga toga svaki pojedini od ovih dokaza, tako da i držiš da toliko potvrda pružaš koliko si napisao dokaza da ne postoji mnogo (bića)? Govoriš li tako, ili ja 128 (možda) točno ne razumijem? Ne, reče, već si lijepo shvatio što u cjelini taj spis hoće. Vidim22 Parmenide, reče Sokrat, da ti ovaj Zenon ne želi biti prisan samo običnim prijateljstvom, već i svojim pisanim 5 djelom. Jer napisao je nekako baš isto što (i) ti, no preokrećući23 (stvar) kuša nas zavesti kao da govori nešto drugo. Ti naime u svojim pjesmama kažeš daje sve24 jedno te lijepo i va- b ljano pružaš za to potvrde; ovaj pak opet kaže da ne postoji mnogo (bića), te i on pruža obilne i uvjerljive potvrde. To dakle da jedan tvrdi (da postoji) jedno, a drugi (da) ne (postoji) mnogo, i da svaki tako govori da se čini da ništa istoga nije re101
128 b
PARMENID
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ
5 αντών είρηκέναι δοκεΐν σχεδόν τι λέγοντας ταντά, νπ^ρ ήμίας τονς άλλους φαίνεται νμϊν τα εϊρημένα είρησθαι. ~Ναί, φάvat τον Ζήνωνα, ω Έώκρατες. σν δ' ονν την άλήθειαν τον γράμματος ον πανταχού ρσθησαι* καίτοι C ώσπερ γε αϊ Αάκαιναι σκνλακες εν μεταθεΐς Τ€ καϊ Ιχνενεις τα λεχθέντα* άλλα πρώτον μέν σε τοντο λανθάνει, St ι ον παντάπασιν οντω σεμνύνεται το γράμμα, ω στ ε &περ σν λέγεις διανοηθ^ν γραφήναι, τον ς άνθρωπου ς δέ έπικρυτττό5 μενον ως τι μέγα διαπραττόμενον άλλα σν μ£ν είπες τών σνμβεβηκότων τι, ίστι δ£ το γ€ άληθζς βσηθειά τις ταντα [τ& γράμματα] τψ Τϊαρμενίδον λόγψ προς τονς έπιχειρονντας d αντον κωμψδεΐν ώς εΐ iv icrrt, πολλά καϊ γελοία συμβαίνει πάσχειν τψ λόγω καϊ εναντία αντω. αντιλέγει δη ονν τοντο τό γράμμα προς τονς τα πολλά λέγοντας, και άνταποδίδωσι ταντά καϊ πλείω, τοντο βουλόμενον δηλονν, ώς 5 έτι γελοιότερα πάσχοι &ν αντών η νπόθεσις, εΐ πολλά εστίν, η -η τον kv είναι, ει τις Ικανώς έπε ζ ίο ι, διά τοιαντην δη φιλονικίαν νπά νέον οντο9 ίμοϋ έγράφη, και τις αντο εκλεψε γραφέν, ώστε ovbl· βονλενσασθαι έζεγένετο εϊτ e έζοιστέον αντο είς το φως εϊτε μη. τανττ) ονν σε λανθάνει, ω Εύκρατες, οτι ονχ νπο νέον φιλονικίας οίε ι αντο γεγράφθαι, άλλ* νπο πρεσβυτέρου φιλοτιμίας· έπεί, όπερ γ' εΐπον, ον κακώς άττρκασας* 5 5 ΑΛΛ* άποδέχομαι, φάναι τον Έωκράτη, καϊ ήγονμαι ώς λέγεις Μχειν. τόδε δέ μοι είπέ· ον νομίζεις είναι αντί* καθ' 129 αυτά εΐδός τι δμοιότητος, καϊ τψ τοιούτω αν άλλο τι Εναντίον, δ ίστιν άνόμοιον* τοντοιν δέ δνοΐν οντοιν καϊ iμ^ καϊ σε καϊ τάλλα & δη πολλά καλόν μεν μεταλαμβάνει; καϊ τά μ^ν της δμοιότητος μεταλαμβάνοντα ομοια γίγνεσθαι 5 ταύτη? τε καϊ κατά τοσοντον οσον &ν μεταλαμβάνρ, τά δ€ "b 7 δ' οΖν Β Τ: yovv Helndorf
0 7 τά γράμματα om. Proclus
d. 4 rabrh Schleiermacher : ταντα Β : om. Τ
ci 5 ci Β Τ Proclus:
^ cl vulg·. d. 7 ν4ου $VTOS Β* Τ 2 v€%fovros pr. Β Τ Proclus : γ* oZv Β a 1 al· Β Proclus : om. Τ
25
θ i odv
128 b
čeno premda govore gotovo isto - te su vam riječi, čini se, 5 izrečene iznad snage nas ostalih.25 Da, reče Zenon, Sokrate. Ti zacijelo26 istinu toga spisa nisi posve zapazio. Pa ipak, baš poput lakonskih kuja dobro goniš i njušiš ono što se misli. Ali kao prvo ti izmiče to da taj spis nikako nije tako uzvišen da bi bio - kao što ti kažeš da je smišljeno napisan - ljudima zakrit jer tobože razrađuje nešto veliko27; nego ti reče nešto sporedno, dok su uistinu ti spisi neka pomoć onomu Parmenidovu dokazu protiv onih koji ga navaljuju ismijavati da tobože, ako jedno jest, taj dokaz snalazi mnogo i smiješnoga i njemu samomu suprotnoga. Očito dakle taj moj spis proturječi onima koji dokazuju ona mnoga28 te im uzvraća isto i više, želeći pokazati kako bi još smješnije mogla proći29 ona njihova pretpostavka, ako mnoga jesu, nego ona da jedno jest, ako bi netko (to) primjereno izveo. Iz takve sam ga dakle pobjedoljubivosti30 napisao dok sam bio mlad31 i netko ga je napisana ukrao, tako da nije ni bilo moguće odlučiti se treba li ga iznijeti na svjetlo dana ili ne. U tomu se dakle varaš, Sokrate, zato što misliš da on nije napisan iz mladenačke pobjedoljubivosti, već iz staračka častohleplja32. Jer inače, kako baš rekoh, nisi loše prikazao.
c
5
d
5
e
Pa dobro, prihvaćam, reče Sokrat, i držim da stvar stoji ka- 5 ko kažeš. Ali ovo mi reci: ne smatraš li da postoji sama po sebi neka ideja sličnosti i opet nekoj takvoj neka suprotna, koja je 129 (ono) neslično33, a da u to dvoje bića zahvaćamo34 i ja i ti i (sva) ona druga35 koja dakle nazivamo mnogima? I da ona koja zahvaćaju u sličnost postaju po njoj slična, i (to) toliko koliko 5 bi zahvaćala, ona pak (koja zahvaćaju) u nesličnost neslična, a 101
b
5
C
5
d
5
e
της Ανομοιότητος Ανόμοια, τα δ£ Αμφοτέρων Αμφότερα; εί δ\ καϊ πάντα Εναντίων όντων Αμφοτέρων μεταλαμβάνει, καϊ %στι τω μετέχειν Αμφοΐν ομοια τε και ανόμοια αυτά αυτοΐς, τί Θανμααττόν; εί μεν γαρ αυτά τα όμοιά τις Απέφαινεν ανόμοια γιγνόμενα η τα Ανόμοια ομοια, τέρας &ν οΐμαι ήν· εϊ τα τούτων μετέχοντα Αμφοτέρων Αμφότερα Αποφαίνει πεπονθότα, ούδ\ν ίμοιγε, £ Ζήνων, άτοπον δοκεΐ, ουδέ γε εί άπαντα Αποφαίνει τις τφ μετέχειν τον ενος και ταύτα ταύτα πολλά τω πλήθους αυ μετέχειν. Αλλ9 ci b icrnv %ν, αυτό τοΰτο πολλά Αποδείξει και αΰ τα πολλά δη τούτο ήδη θαυμάσομαι. καϊ περϊ τών άλλων απάντων ωσαύτως· εί μεν αυτά τά γένη τε και εϊδη iv αντοΐς Αποφαίνοι τΑναντία ταϋτα πάθη πάσχοντα, άξιον θαυμάζειν εί δ* ίν τις Αποδείξει δντα καϊ πολλά, τί θαυμαστόν, λέγων, όταν μεν βούληται πολλά Αποφηναι, ως Ζτερα μϊν τα έπϊ δεξιά μού έστιν, ίτερα τά ίπ9 Αριστερά, καϊ ίτερα μεν τα πρόσθεν, Ζτερα δ£ τά όπισθεν, καϊ άνω καϊ κάτω ωσαύτως—πλήθους γαρ οΐμαι μετέχω όταν δ\ iv, έρεΐ ως Ιτττα ημών δντων εΐς έγώ είμι άνθρωπος μετέχων καϊ του ενός· &στε Αληθή Αποφαίνει Αμφότερα. εάν ουν τις τοιαύτα επιχειρτ} πολλά καϊ ταύτον Αποφαίνειν, λίθους καϊ ξύλα καϊ τά τοιαύτα, τϊ φήσομεν αυτόν πολλά καϊ Αποδεικνύναι, ου τό εν πολλά ονδε τα πολΧα £ν, ουδέ τι θαυμαστόν λέγειν, αλλ9 άπερ &ν πάντες όμολογοΐμεν iav δέ τις ών νυνδη Ιγω Ζλεγον πρώτον μϊν διαιρηται χωρϊς αυτά καθ9 αυτά τά εϊδη, οίον όμοιότητά τε καϊ Ανομοιότητα καϊ πλήθος καϊ το iv καϊ στάσιν καϊ κίνησιν καϊ πάντα τά τοιαύτα, εΐτα i ν έαυτοΐς ταϋτα δυνάμενα συγκεράννυσθαι και διακρίνεσθαι Αποφαίvrj, Αγαίμην άν ίγωγ9, 2φη, θαυμαστώς, ω ta ι άψτέφαινςν Τ : άιτ€φαίν€το Β ta Proclus C 4 καϊ ιτολλλ 6ντα pr. Τ
4 5o#ceT Τ : δοκ«? «Τναχ Β 0 5 άποφ-ηναι Simplicius:
άνοφαίντιν Β Τ Proclus d 1 ημών] μϊν Simplicius šy<& om. Simplicius da άποφαίν€ΐ Β: άττοφαίνοι Τ d.3 rabrbv scripsi: rttvrb Simplicius ( τ α ύ τ ώ D ) : r a v r A Β Τ d 4 r\ Simplicius : om. Β Τ d6
Β Τ : & Simplicius
ona (koja zahvaćaju) u oboje i slična i neslična? A ako i sva (bića) zahvaćaju u oba suprotna bića36 te su tim sudjelovanjem37 u obojemu i slična i neslična sebi samima, što je (tu) vrijedno čuđenja? Jer, da netko pokaže da su sama ona slična (postala) neslična ili ona neslična slična, to bi, mislim, bilo strašno čudo. Ali ako pokazuje da je ona koja sudjeluju u te obje (ideje) snašlo i jedno i drugo, bar meni se, Zenone, (to) ne čini ničim neobičnim, pa čak ni ako netko pokazuje da su sva (bića) jedno svojim sudjelovanjem u onom jednom38 te ista ta (da su) i mnoga svojim sudjelovanjem opet u mnoštvu39. No, bude li ono koje jest jedno, samč to pokazao kao mnogo, te opet ona mnoga kao jedno, tomu ću se već čuditi. I na isti način glede svega drugoga: ako bi zaista pokazao da sami rodovi i ideje40 u sebi trpe te suprotne trpnje, priliči čuditi se. Ali što je vrijedno čuđenja ako netko pokaže da sam ja jedno i mnogo, govoreći, kad me želi pokazati41 kao mnogo, kako je jedno na meni desno, a drugo lijevo42, jedno pak ono sprijeda, a drugo ono straga, te gore i dolje jednako tako - jer u mnoštvu, mislim, sudjelujem a kad (me želi pokazati) kao jedno, reći će da sam među nama sedmoricom ja jedan čovjek budući da sudjelujem i u onom jednom43, tako da bi uistinu pokazivao44 oboje. Ako dakle netko tako poduzme ono isto pokazivati kao mnogo i kao jedno - kamenje, drva i ono takvo, reći ćemo da on nešto pokazuje kao mnogo i jedno, ne ono jedno kao mnogo niti ona mnoga kao jedno, a ni da govori nešto vrijedno čuđenja, već (tako) kao što bismo se svi mogli suglasiti. Ali ako netko, od onoga ο čemu45 sam upravo govorio zaista prvo razluči odvojeno te ideje same po sebi, kao sličnost i nesličnost, mnoštvo, ono jedno, mirovanje, kretanje i sve takvo, a potom ih pokaže takvima da se mogu u sebi samima miješati i razdvajati, u čudu bih se divio, reče,
θ ΐ r i om. Simplicius
26
101
b
5
c
5
d
5
e
129 e
5 130
5
b
5
10 C
5
d
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ Ζήνων. ταϋτα bk ανδρείως μεν πάνυ ήγοϋμαι πεπραγματεϋσθαι· πολύ μεντ&ν ώδε μάλλον, ώς λέγω, άγασθείην εϊ τις έχοί την αυτήν ταύτην άπορίαν iv αυτοΐς τοΐς εΧδεσι παντοδαπώς πλεκομένην, ωσπερ iv τοΐς όρωμένοις διήλθετε, ούτως και iv τοΐς λογισμώ λαμβανομένου επιδεΐξαι. Λέγοντος δή, ίφη δ ΤΙυθόδωρος, τοϋ Σωκράτους ταϋτα αύτος μϊν ζ&ν} οΧεσθαι εφ9 Εκάστου άχθεσθαι τον τε ΊΊαρμενίδην καϊ τον Ζήνωνα, τους πάνυ τε αυτώ προσέχειν τον νοϋν καϊ θαμα είς άλλήλους βλέποντας μειδιαν ως άγαμένους τον Σωκράτη. όπερ ουν και παυσαμένου αύτοϋ είπεΐν τόν ΤΙαρμενίδην *S2 Σώκρατες, φάναι, ώς άξιος ει άγασθαι της δρμής της έπϊ τους λόγους. καί μοι είπέ, αυτός συ ούτω διήρησαι ώς λέγεις, χωρίς μεν εΧδη αύτα άττα, χωρίς δ£ τά τούτων αΰ μετέχοντα; καί τί σοι δοκεΐ εΐναι αύτη δμοιότης χωρίς ης ήμεΐς δμοιότητος εχομεν, και ^ν δή καϊ πολλά καϊ πάντα οσα νυνδή Ζήνωνος ήκουες; *Κμοιγε, φάναι τον Σωκράτη. καί τα τοιαϋτα, ειπείν τον ΤΙαρμενίδην, οίον δικαίου τι είδος αυτό καθ9 αυτό και καλοϋ και αγαθού fcal πάντων αν τών τοιούτων; Ναί, φάναι. Τ£ δ9, άνθρωπου εΐδος χωρίς ημών και τών οΐοι ήμεΐς έσμεν πάντων, αυτό τι εΐδος ανθρώπου ή πυρός ή και ύδατος; 9 Εν απορία, φάναι, πολλάκις δή, ω ΤΙαρμενίδη, περί αυτών γέγονα, πότερα χρή φάναι ωσπερ περί εκείνων ή άλλως. Τ Η καϊ περϊ τώνδε, ω Σώκρατες, ά και γελοία δόξειεν άν είναι, οΐον θρϊξ καϊ πηλός καϊ ρύπος ή αλλο τι άτιμότατόν τε καϊ φαυλότατον, απορείς είτε χρή φάναι καϊ τούτων Εκάστου εΐδος είναι χωρίς, δν άλλο αν ή ών ζτι) ήμεΐς μεταχειριζόμεθα, εΧτε καϊ μή; θ 6 ταύτ-ην Τ: om. Β &4 addidi a 5 τ« Β : ye Τ "b 4 a&r)/ * όμοιότ-ης Β : αντοομοιότης Τ "b 7 τοιαύτα Β : τοιάδ* Τ Proclus rbr Τ : τ6ν τβ Β C α τι Β : τδ Τ c 6 τι Τ : &τι Β d . i αΖ $ &ν τι scripsi (αδ των ων Heindori) : αύτών. ^ S f B T Proclus
29
Zenone. Το46 je, držim, zaista osobito snažno izvedeno47; međutim, mnogo više bih bio zadivljen na ovaj način kao što kažem: ako bi netko mogao istu tu besputnost (pokazati) svakojako isprepletenu u samim idejama, (naime, ako bi netko mogao) kako baš razložiste za vidljiva bića, pokazati tako i u tima razumom dohvatljivima.48 Dok je Sokrat to govorio, Pitodor je, kako reče49, očekivao da će se Parmenid i Zenon zlovoljiti na svaku riječ, no oni su ga i vrlo pozorno pratili i često se, međusobno se pogledavajući, smiješili, jer su se divili Sokratu. Baš to je dakle, kad je ovaj završio, i rekao Parmenid: Sokrate, reče, kako ti se priliči diviti zbog tvoje silovite revnosti50 za ispitivanjima51. Pa reci mi jesi li ti sam razlučio tako kako kažeš, odvojeno neke same ideje, a odvojeno opet ona koja u njima sudjeluju? I čini li ti se da jest nešto sama sličnost odvojeno od one sličnosti koju mi imamo, te onda i jedno, i mnogo, i sve što si ovaj čas od Zenona slušao? Meni bar (da), reče Sokrat.
5 130
5
b
5
Zacijelo i ono takvo, reče Parmenid, poput neke ideje pravednoga same po sebi, te lijepoga, dobroga i svega opet što je takvo? 10 Da, reče. A što, ideja52 čovjeka odvojeno od nas i svih onih koji su c kao mi, sama neka ideja čovjeka, ili vatre, ili vode? U bespuću sam, reče, baš često oko njih, Parmenide, treba li reći upravo kao ο onima ili drugačije. Zar i ο ovome, Sokrate, što bi se moglo činiti daje smiješno, 5 kao vlas kose, blato i nečistoća, ili što drugo najprezrenije i najništavnije, besputiš treba li reći da i od svakoga pojedinog od tih odvojeno postoji ideja kao (nešto) opet drugo od onoga d čime rukujemo53, ili pak ne? 101
5
C
5 131
5
10 5
Ουδαμώς, φάναι τον Σωκράτη, αλλά ταύτα μέν γ ε άπερ ορώ μεν, ταΰτα καϊ είναι.· είδος δέ τι αντών οίηθήναι είναι μη λίαν f j Ατοπον. τ}δη μέντοι ποτέ με καϊ έβραζε μη τι f j περί πάντων τ αντόν έπειτα όταν ταύττι στώ, φεύγων οϊχομαι, δείσας μη ποτε εϊς τινα βνθον φλυαρίας έμπεσών διαφθαρώ· έκεΐσε δ* ονν άφικόμενος, είς & νυνδη έλέγομεν εΐδη έχειν, περί έκείνα πραγματευόμενος διατρίβω. Νέος γάρ ει ετι, φάναι τον ΤΙαρμενίδην, ω Σώκρατες, και οϋπω σου άντείληπται φιλοσοφία ώς (τι άντιλήψεται κατ* iμη ν δόξαν, οτε ονδεν αντών άτιμιάσεις* ννν δ£ έτι προς ανθρώπων αποβλέπεις δόζας διά την ήλικίαν. τόδε δ* οΰν μοι είπέ. δοκεΐ σοι, ώς φής, εΐναι εϊδη άττα, ών τάδε τά άλλα μεταλαμβάνοντα τάς έπωννμίας αντών ϊσχειν, οίον δμοιότητος μϊν μεταλαβόντα ομοια, μεγέθονς δ£ μεγάλα, κάλλονς δε και δικαιοσύνης δίκαιά τε καϊ καλά γίγνεσθαι; ΤΙάνυ γε, φάναι τον "Σωκράτη. Ονκονν ήτοι δλον του είδους η μέρους έκαστον τ6 μετάλαμβάνον μεταλαμβάνει; η &λλη τις άν μετάληψις χωρίς τούτων γένοιτο; Καϊ πώς άν; εΐπεν. Τίότερον ονν δοκεΐ σοι δλον το εΐδος iv έκάστψ εΐναι τών πολλών £ν ον, η πώς; γάρ κωλύει, φάναι τον Σωκράτη, ω ΤΙαρμενίδη, [ti/ εΐναι]; *Ει> άρα δν και ταντον iv πολλοίς καϊ χωρίς ονσιν δλον άμα ένέσται, και οΰτως αντο αντον χωρίς άν εΐη. Ονκ άν, εϊ γε, φάναι, οΐον [eZ] ημέρα [εϊη] μία καϊ ή αντη ονσα πολλαχον άμα έστϊ καϊ ονδέν τι μάλλον αύτη d-3 μέν Β : om. Τ đ. 6 <ττώΤ: Ιστώ Β ČL7 τιναfivObvΒ : τινα Αβνθον Τ : τιν' &μνθον Aldina : τ ι ν* άβυθον Stephanus
1836, Procli C D, Synesius Origenes : ψΚυαρίαν Β Τ θ 3 airrbv pr. Β θ 5 Β* oZv Proclus: οΖν Β Τ «Τναι cf&Tj Β Proclus : Μη cTvai Τ a 2 δ* τ : T« Β a 10 tv cTvai seclusi : 4ν*ΐναι Schleiermacher
"b 1 καϊ χωρίς Τ: χωρίς Β
b 3 «Τ γ« Β Proclus : cTvai Τ
b a iv4
ci om. Proclus
31 101
cftf secl. Heindorf
Nikako, reče Sokrat, već ta i jesu upravo to što vidimo54, a pomisliti da postoji neka njihova ideja (bojim se da) bi bilo i odviše neobično55. Ipak, već me je negda i zaplašivalo56 da bi nešto glede svega moglo biti isto57. Stoga kad (god) tu zastanem, bestraga pobjegnem, pobojavši se da bi, upavši u kakav bezdan isprazne brbljarije, mogao propasti; a dospjevši potom ondje, k onima za koja upravo govorasmo da imaju ideje, provodim vrijeme nastojeći oko njih. Doista si još mlad Sokrate, reče Parmenid, i još te filozofija nije spopala kako će te, po mojemu sudu, već spopasti, kad ništa od njih nećeš zanemarivati; ali sad još paziš na mnijenja ljudi zbog svoje dobi. No, ovo mi dakle reci. Čini ti se, kako kažeš, da postoje neke ideje, zahvaćajući u koje ona druga imaju od njih svoja imena58, kao što (ona) koja zahvate u sličnost postaju slična, u veličinu velika, a u ljepotu i pravednost lijepa i pravedna? Bez sumnje, reče Sokrat. Dakle, svako pojedino koje zahvaća, zahvaća li cijelu ideju ili dio59? Ili bi moglo postojati neko drugo zahvaćanje60 mimo tih? A kako bi moglo? reče. Čini li ti se onda da je cijela ideja u svakom pojedinom od mnogih, premda je jedna, ili kako? Ta što doista priječi, Parmenide, da (cijela) bude unutra61? Naime kao jedna i ista bit će istovremeno cijela u mnogim i odvojeno postojećim bićima, te bi tako sama bila odvojeno od sebe. Ne bi, ako bi baš, reče, poput dana62, koji je jedan i isti istovremeno na mnogim mjestima, a ipak nije zato odvojen od sama
5
e
5 131
5
1° b
5 αυτής χωρίς i<mv, εί ούτω καϊ ίκαστον τών εΙδών iv iv 7τάσιν &μα ταντον εϊη. Ήδέως γε, φάναι, ω Σώκρατες, iv ταντον άμα πολλαχοΰ ποιείς, οίον εί ίστίφ καταπετάσας ιτολλούς ανθρώπους φαίης iv iiτϊ πολλοίς εΐναι όλον ή ου το τοιούτον ήγτ} λέγειν; C "Ισως, φάναι. ουν όλον i φ* έκάστψ τό Ιστίον εϊη &ν, η μέρος αντοΰ &λλο i π9 άλλω; Μέρος. 5 Μεριστά Άρα, φάναι, ω Σώκρατες, ίστιν αυτά τα εϊδη, καϊ τα μετέχοντα αυτών μέρους hv μετέχοι, καϊ ουκέτι iv ίκάστψ όλον, άλλα μέρος εκάστου &ν εϊη. Φαίνεται οΰτω γε. Ή ούν έθελήσεις, ω Σώκρατες, φάναι τό iv εΐδος ήμΐν 10 TJJ άληθεία μερίζεσθαι, καϊ έτι iv ίσται; Ονδαμώς, είπεΐν. "Ορα γαρ, φάναι· εί αυτό τό μέγεθος μεριεΐς καϊ ίκαστον d τών πολλών μεγάλων μεγέθους μέρει σμικροτέρω αντοΰ του μεγέθους μέγα έσται, αρα ουκ άλογον φανϊΐται; ΥΙάνυ γ9, έφη· Ύί δέ; του ϊσου μέρος έκαστο ν σμικρόν άπολαβόν τι 5 ίξει ω ελάττονι δντι αντοΰ του ϊσου τό έχον Ισον τω ίσται; 9 Αδύνατον. 9 Αλλα του σμικρού μέρος τις ημών εξει, τούτου δε αντοΰ τό σμικρόν μείζον ίσται &τε μέρους ε αντοΰ δντος, καϊ οΰτω δή αντό τό σμικρόν μείζον ίσται· & δ9 &ν προστεθρ τό e άφαιρεθέν, τοΰτο σμικρότερον έσται &λλ9 ου μείζον ή πριν. Ουκ &ν γένοιτο, φάναι, τοΰτό γεΤίνα oiv τρόπον, είπεΐν, ω Σώκρατες, τών είδών σοι ^Β
b η yc Β : Τ cη φβ α " ·ν·ίι» Τ Φ*»*ιταιΤζ φαίνεται Β d 4 μέρο* Proclus :
μέρον* Β : μίρΙΙ* Τ
d 7 Αλλλ . . . ea τοντό ym spuria iudicabant
nonnulli apud Proclum a l Schleiermacher
d
7
αύτον Β Τ Proclus : ahrb Heindorf s
33
sebe, tako i svaka pojedina od ideja (kao) jedna bila u svima istovremeno ista. Baš zgodno, reče, Sokrate, jedno činiš63 istim istovremeno na mnogim mjestima, kao ako bi, natkrilivši jedrom mnogo ljudi, rekao da je jedno (jedro) cijelo nad mnogima. Ili ne držiš da govoriš nešto takvo? Možda, reče. Bi li dakle to jedro moglo biti cijelo nad svakim ili bi jedan njegov dio bio nad jednim, a drugi nad drugim čovjekom? Jedan dio nad jednim, drugi nad drugim. Djeljive su dakle Sokrate, reče, same ideje, i ona koja u njima sudjeluju mogla bi sudjelovati u dijelu, i ne bi više u svakomu mogla biti cijela (ideja), već od svake dio. Tako se pokazuje. Zar ćeš onda htjeti reći, Sokrate, da nam se ta jedna ideja uistinu dijeli, a još će biti jedno? Nikako, reče. Naime gledaj, reče: ako budeš dijelio samu veličinu64 te svako od mnogih velikih bude veliko po dijelu veličine manjemu od veličine same, neće li se (to) pokazati nerazumnim? Baš posve, reče. A što? Ako svako pojedino zauzme65 neki mali dio onoga jednakog, hoće li ono stanjem66 koje je manje od samoga jednakog nečemu biti jednako? Nemoguće. Dalje pak67, netko od nas imat će dio onoga malenog, a od samoga6 toga (dijela) ono maleno će biti veće budući daje ono njegov dio69, te će tako očito sam5 ono maleno biti veće; a ono čemu biva pridodano ono oduzeto, to će biti manje a ne veće nego prije, To ne bi baš moglo biti, reče. Na koji će ti dakle način Sokrate, reče, ona druga zahvaćati u 101
5
5
d
5
e
τ α άλλα μεταλήψεται, μήτε κατά μέρη μήτε κατά Βλα 5 μεταλαμβάνειν δυνάμενα; Ον μά τ6ν Αία, φάναι, οΰ μοι δοκεΐ ενκολον είναι το τοιοντον ουδαμώς διορίσασθαι· Τ£ Se δή; προς τόδε -πώς έχεις; Τ ό ποιον; 132 Οΐμαί σε i κ του τοιοΰδε 2ν έκαστο ν είδος οϊεσθαι εΐναι· δταν πόλλ9 &ττα μεγάλα σοι δόξτ} εΐναι, μία τις ισως δοκεΐ Ιδέα ή αντη εΐναι έπΐ πάντα ίδόντι, όθεν tv το μέγα ηγfj εΐναι. 9 5 Αληθή λέγεις, φάναι· Τ ί δ9 αντ6 το μέγα και τ δ λ λ α τ ά μεγάλα, £άι/ ώσ-ατίτωί ττ} ψνχρ εττϊ πάντα ϊδρς, ονχι (ν τι αν μέγα φανεΐται, φ ταντα πάντα μεγάλα φαίνεσθαι; "ΥΖοικεν. 10 *ΑΧλο άρα εΐδος μεγέθους άναφανήσεται, παρ αντό τε τύ μέγεθος γεγονάς καϊ τά μετέχοντα αντον· και έπϊ τούτοις αν b πάσιν έτερον, φ ταντα πάντα μεγάλα ίσται· καϊ ονκέτι δη iv έκαστόν σοι τών ειδών (σται, άλλα άπειρα το πλήθος· 'Αλλά, φάναι, ω Τϊαρμενίδη, τον Σωκράτη, μη τών εΙδών έκαστον ff τούτων νόημα, καϊ ονδαμον αντώ προσήκτ} έγγί5 γνεσθαι άλλοθι η iv ψνχαΐς· ούτω γάρ άν έν γε έκαστον εϊη καϊ ονκ άν έτι πάσχοι ά νννδη έλέγετο. Ύί σΰν; φάναι, iv (καστόν έστι τών νοημάτων, νόημα δε ονδενός; 10 'Αλλ* άδύνατον, είπεΐν. ' Α λ λ ά τινός; Ν αί. C "Οντος η ονκ 8ντος; "Οντος. a a σοι δόξρ Β Proclus : δόξρ σοι Τ
a 3 ^ αύτ^ Β Proclus :
αΰτη Τ ' a 7 «δ Τ Proclus': αντον Β a 8 πάντα Β : πάντα &vkyicr) Τ Proclus b 4 $ τούτων Β Proclus : τούτων $ Τ προσήκρ Proclus : προσί,κ^ι Β Τ
b 5 T« Β : TC Τ
35
ideje ako ne mogu zahvaćati ni s obzirom na djelove ni s obzirom na cijele (ideje)70? Zeusa mi, reče, ne čini mi se da je lako nešto takvo ikako odrediti71. A što sad? Što držiš ο ovome? Čemu? Mislim da ti zbog nečega ovakvog pomišljaš daje svaka pojedina ideja jedna: kad god ti se čini da postoji mnogo nečega velikog, po svoj prilici ti, kad sve skupa sagledaš72, izgleda da postoji neka jedna i ista ideja73, odakle držiš da postoji jedno ono veliko. Istinu govoriš, reče. A što, samč ono veliko i ona druga velika, ako na isti način svojom dušom sva sagledaš, neće li se iznova pojaviti neko jedno veliko po kojemu je nužno da se sva ta74 pokazuju kao velika? Izgleda. Pojavit će se dakle druga ideja veličine, koja je75 preko76 i veličine same i onih što u njoj sudjeluju; a nad svima njima opet druga, po kojoj će sva ta biti velika; te ti, očito, više neće svaka pojedina od ideja biti jedno, nego (će ideje biti) množinom bezgranične77. Ali, Parmenide, reče Sokrat, da nije svaka pojedina od tih ideja misao78, te joj ne priliči igdje drugdje postati7 nego u dušama? Tako bi naime svaka pojedina bila jedno i ne bi više trpila ono što se upravo govorilo. Što dakle? Svaka pojedina, reče, od tih misli je jedna, a misao (je) ničega? Ali to je nemoguće, reče. Nego nečega? Da. Bića ili nebića? Bića. 101
5
132
5
10 b
5
10
c
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ
PARMENID
Ονχ ενός τίνος, δ έπΐ πάσιν εκείνο το νόημα iiτον νοεί, μίαν τινα ονσαν Ιδέαν; Ναι. ΕΤτα ονκ είδος έσται τοντο το νοούμενον iv είναι, άεϊ αν το αντο έπι πάσιν; 9 Ανάγκη αδ φαίνεται. Τ ί δε δη; είπεΐν τον ΤΙαρμενίδην, ονκ άνάγκρ f j τάλλα τών εΙδών μετέχειν η δοκεΐ σοι 2κ νοημάτων ίκαστον εΐναι καϊ πάντα νοεΐν, η νοήματα οντά ανόητα εΐναι; 9 Αλλ9 ονδε τοντο, φάναι, έχει λόγον, άλλ9, ω ΊΊαρμενίδη, μάλιστα έμοιγε καταφαίνεται ώδε έχειν τά μ\ν εϊδη ταντα ώσπερ παραδείγματα ϊστάναι iv ττ} φύσει, τά δϊ άλλα τούτοις έοικέναι και είναι όμοιώματα, καϊ ή μέθεξις αύτη τοις άλλοις γίγνεσθαι τών εΙδών ονκ άλλη τις η είκασθήναι αύτοΐς. Ε ί οΖν τι, εφη, έοικεν τω εϊδει, οΐόν τε έκεΐνο τ6 εΐδος μη δμοιον εΐναι τω εϊκασθέντι, καθ* όσον αντώ άφωμοιώθη; η έστι τις μηχανη τ6 δμοιον μη όμοίω δμοιον εΐναι; Ονκ ιίστι. Τ ό δ€ δμοιον τω όμοίω αρ9 ον μεγάλη άνάγκη %ν6ς τον αντον [et5ovs] μετέχειν; 9 Ανάγκη. Ο δ δ' άν τά δμοια μετέχοντα δμοια ονκ i κείνο έσται αντο το εΐδος; ΤΙαντάπασι μ\ν οΰν. Ονκ άρα οΐόν τε τι τω εϊδει δμοιον είναι, ονδϊ το εΐδος αλλω· ει δε μή, παρά το εΐδος άεϊ άλλο άναφανήσεται εΐδος, κα I έ^ΐνό τω δμοιον τ}, έτερον αν, και ονδέποτε παύσεται άεϊ καινόν εΐδος γιγνόμενον, έάν το εΐδος τω εαυτόν μετέχοντι δμοιον γίγνηται.
Zar ne nečega jednog, koje ona misao misli kao prisutno pri svemu80, kao neku ideju koja je jedna? Da. I neće li onda ideja biti to koje se misli kao jedno, budući da 81 je uvijek ono isto pri svemu? Opet se pokazuje nužnim. A što dalje? Nije li nužno82, reče Parmenid, ako tvrdiš da ona druga sudjeluju u idejama, da držiš ili da svako jest iz misli te sve misli ili da su, premda su misli, nemisleća83? Ali ni to, reče, nema smisla, nego se, Parmenide, bar meni ponajviše pokazuje da (stvar) stoji ovako: da te ideje poput uzora stoje u naravi85, a da ona druga njima sliče i jesu nalike86, te da to sudjelovanje onih drugih87 u idejama nije ništa drugo do biti im nalik88. Ako nešto dakle, reče, sliči ideji, je li moguće da ta ideja ne bude slična tomu što joj nalikuje toliko koliko joj je to slično? Ili pak ima neka mudrolija da ono slično bude nesličnomu89 slično? Nema. A zar nije velika nužnost da ono slično s onim sličnim sudjeluje u jednom istom? Nužno je. A neće li ono, sudjelujući u čemu bi ona slična bila slična, biti sama ona ideja? Posve, dabome. Nije dakle moguće da nešto bude slično ideji, a također ni ideja (nečemu) drugom; jer ako ne, preko90 te ideje uvijek će se pojavljivati druga ideja, a ako ona bude čemu slična, opet druga, te nikada neće prestati postajati uvijek nova ideja, ukoliko ideja bude slična onomu što sudjeluje u njoj samoj.
132 c <&?>>>
5
10
đ
5
e
5
133
C 3 iirbv voci Procli Β : tirbv voetv Τ : «Τrrov voc?v Β C 9 ανάγκρ £Waddell : άνάγκν JI Β : &vdyK7j ρ Τ : &νάγκ-η «ί Proclus C 10 δοκ«< Β Τ Proclus: 8οκ*ΐν vulg.
da
4ν "Β Τ Stobaeus : om. Proclus
ČL 6 ομοιον cTvat Β Proclus : clvat Ζμοιον Τ
θ i ttovs secl. Jackson
a 1 4κ*?νό τψ Τ Proclus : 4κ*ίνψ rb Β (sed ψ in ras.)
36
jf]^BT
101
132 C
5
10
d
5
e
^
133
9
5
10 b
5
C
5
d
5
Αληθέστατα λέγεις. Ονκ άρα όμοιότητι ταλλα τών εΙδών μεταλαμβάνει, αλλά τι άλλο δει ζητεϊν ω μεταλαμβάνει. "Εοικεν. *Ορ&ς ονν, φάναι, ω Σώκρατες, οση ή απορία εάν τις ώς εϊδη δντα αντά καθ9 αυτά διορίζηται; Kal μάλα. Εν τοίννν ϊσθι, φάναι, οτι ως έπος είπεΐν ονδέπω άπττ} αντης όση έστϊν ή Απορία, εί iv εΐδος έκαστον τών όντων άεί τι άφοριζόμενος θήσεις. Π ώ ϊ δή; είπεΐν. Π ο λ λ ά μεν καϊ άλλα, φάναι, μέγιστον δ£ τόδε. εϊ τις φαίη μηδϊ προσήκειν αντά γιγνώσκεσθαι δντα τοιαϋτα οΐά φαμεν δεΐν εΐναι τα εϊδη, τφ ταϋτα λέγοντι ονκ Αν έχοι τις ένδείζασϋαι ότι ψεύδεται, εϊ μη πολλών μεν τύχοι έμπειρος ων δ Αμφισβητών καϊ μη Αφνής, έθέλοι δ£ πάνν πολλά καϊ πόρρωθεν πραγματενομένον τον ένδεικνυμένου Ιπεσθαι, αλλ' Απίθανος εϊη δ Αγνωστα Αναγκάζων αντά είναι. ΓΙ τ) δή, ω Παρμενίδη; φάναι τον Σωκράτη. "Ότι, ω Σώκρατες, οΐμαι Αν καϊ cr£ καϊ Αλλον, όστις αντήν τινα καθ9 αντήν εκάστον ονσίαν τίθεται είναι, δμολογήσαι Αν πρώτον μεν μηδεμίαν αυτών εΐναι iv ήμΐν. Πώς γαρ Αν αντή καθ9 αντην έτι εϊη; φάναι τον Σωκράτη. Κ α λ ώ ; λέγεις, ειπείν. Ονκοϋν και οσαι τών Ιδεών πρδς Αλλήλας είσιν αϊ εϊσιν, ανταϊ πρδς αύτας την ονσίαν ίχονσιν, άλλ9 ον πρδς τά παρ9 ήμΐν εϊτε δμοιώματα εϊτε όπγι δή τις αντά τίθεται, ών ήμεΐς μετέχοντες εΐναι έκαστα έπονομαζόμεθα· τά παρ9 ήμΐν ταϋτα ομώνυμα δντα Iκείνοις αντά αν προς αντά έστιν ΑΧλ9 ού πρδς τά εϊδη, καϊ έαντών Αλλ9 ονκ εκείνων όσα αν ονομάζεται όντως. a 8 &s Τ Proclus : om. Β bi Proclus : $ Β b η μϊν Τ : om. Β Proclus c ι «ϊτι Β Proclus : ttv mtrt Τ &vayκάζων αντά
Β Proclus: aitrh άναγκάζων Τ
04 Εκάστου Β : αντοΰ ίκάστου Τ
38
Najistinitije govoriš. Dakle, ona druga ne zahvaćaju u ideje sličnošću, već treba tražiti nešto drugo čime zahvaćaju. Izgleda. Vidiš li dakle, Sokrate, koliko je to bespuće ako netko kao ideje određuje bića sama po sebi91. Još kako. Ali dobro znaj (i to), reče, da se još nisi tako reći ni dotakao toga bespuća koliko je (ono ustvari), ako jednu ideju budeš stavljao za svako pojedino od bića, uvijek je razlučujući kao nešto (od njih) zasebno. Ta kako? reče. Mnogo je i drugih (teškoća), reče, ali najveća je ova: ako bi netko rekao da uopće ne priliči ni da se ideje spoznavaju ako su takve kakve kažemo da trebaju biti, onomu koji to govori nitko ne bi mogao dokazati da se vara, ukoliko (taj) sumnjičavac92 ne bi slučajno bio u mnogim stvarima vješt i po naravi dobro ustrojen, a voljan slijediti dok se onaj koji dokazuje vrlo mnogo i izdaleka trudi, jer bi (inače) (ostao) neuvjeren (taj) koji sili na to da su (ideje) nespoznatljive. Ta zašto, Parmenide? reče Sokrat. Jer mislim, Sokrate, da bi i ti i bilo tko drugi tko postavlja da od svakoga pojedinog postoji neko jestvo93 samo po sebi zacijelo prvo mogao priznati da baš nijedno od njih nije u nama. Ta kako bi, naime, onda još moglo biti samo po sebi? reče Sokrat. Lijepo kažeš, reče. Dakle, i sve ideje, koje jedne spram drugih94 jesu koje jesu, (svoje) jestvo imaju same spram sebe samih95, ali ne spram onih (bića) kod nas96, postavljao ih netko za nalike ili kako god, sudjelujući u kojima97 mi bivamo imenovani kao svako pojedino. A ona kod nas, ta, premda su istoimena onima98, opet jesu sama spram sebe, ali ne spram ideja i od sebe se, a ne od njih, onda i nazivaju tako. 101
5
b
5
c
5
d 5
e
5 134
5
10 b
5
10
ΓΓα>9 λέγεις; φάναι τον Σωκράτη. Οίον, φάναι τον ΤΙαρμενίδην, εί τις ημών τον δεσπότης η δούλο? Εστιν, ονκ αντον δεσπότου δήπον, δ έστι δεσπότης, Εκείνον δοΰλός Εστίν, ονδϊ αντον δούλον, δ ε στ ι δονλος, δεσπότης δ δεσπότης, άλλ* άνθρωπος &>ν άνθρώπου αμφότερα ταϋτ* Εστίν αντη δ£ δεσποτεία αυτής δουλείας Εστίν ο Εστι, καϊ δουλεία ωσαύτως αντη δουλεία αυτής δεσποτείας, άλλ* ον τά Εν ημΐν προς Εκείνα την δύναμιν (χει ονδ% Εκείνα προς η μας, άλλ*, δ λέγω, αυτά αντών καϊ προς αντά Εκεΐνά τ4 Εστι, καϊ τά παρ* ημΐν ωσαύτως προς αντά. η ον μανθάνεις δ λέγω; ΤΙάνν γ*, είπεΐν τον Σωκράτη, μανθάνω. Ονκονν καϊ Επιστήμη, φάναι, αντη μεν δ εστι Επιστήμη της δ έστιν άλήθεια αντης άν Εκείνης εϊη Επιστήμη; ΤΙάνν γε. Εκάστη δ£ αν τών Επιστημών, ή έστιν, Εκάστου τών όντων, δ (στιν, εϊη άν Επιστήμη· η ον; ί Ναί· β Η δ£ παρ* ημΐν Επιστήμη ον της παρ* ημΐν άν άληθείας εϊη, καϊ αν Εκάστη η παρ* ημΐν Επιστήμη τών παρ* ημΐν όντων Εκάστον άν Επιστήμη σνμβαίνοι είναι; * Ανάγκη. *Αλλά μην αντά γε τά εϊδη, ώς δμολογεΐς, ούτε έχομεν οντε παρ* ημΐν οΐόν τε είναι· Ον γάρ ονν. Τιγνύσκεται δέ γέ που νπ* αντον του εϊδους του της Επιστήμης αυτά τά γένη h έστιν έκαστα; Ναι. "Ο γε ήμεΐς ουκ έχομεν. Ου γάρ. Ουκ άρα νπο γε ημών γιγνώσκεται τών εΙδών ουδέν, Επειδή αυτής Επιστήμης ον μετέχομεν. θ ι t 4 στ ι Τ : ίστι Β TC Β : οϊονται Τ
& 6 οΖ των Β : αύτων Τ
40
b 4 οΐόν
Kako (to) kažeš? reče Sokrat. (Tako), reče Parmenid, kao ako je netko od nas nečiji gospodar ili rob, zacijelo nije rob samoga gospodara - onoga koje jest gospodar, a ni gospodar nije gospodar samoga roba" - onoga koje jest rob100, već je, kao čovjek, to oboje spram čovjeka; dok je sam5 gospodstvo spram samoga ropstva (to) koje jest, i na isti načinje sam5 ropstvo ropstvo samoga gospodstva. Ali ona u nama nemaju spram onih101 (svoju) moć, a također ni ona spram nas, nego, kako kažem, ona (imaju svoju moć) od sebe te i jesu spram sebe, a ona kod nas isto tako spram sebe. Ili (možda) ne dokučuješ što govorim? Baš posve dokučujem, reče Sokrat. Ne bi li dakle i samč znanje102, reče, ono koje uistinu jest znanje, bilo znanje samoga onoga koje jest istina? Baš posve. A svako bi opet od tih znanja - ono koje jest znanje, bilo znanje svakoga pojedinog od bića - onoga koje jest biće? Ili pak ne? Da. A ono znanje kod nas, ne bi li bilo (znanje) istine kod nas, te bi opet slijedilo da je svako pojedino znanje kod nas znanje svakoga pojedinog od bića kod nas? Nužno. No upravo same ideje, kako priznaješ, niti imamo niti mogu biti kod nas. Ne, zaista. A upravo valjda od same te ideje, one znanja, bivaju spoznavani sami rodovi - ono koje jest svaki pojedini? Da. Baš (one ideje) koju mi nemamo. Nemamo, doista. Ne biva dakle od nas spoznavana nijedna od ideja, budući da ne sudjelujemo u znanju samom.
101
e
5 134
5
5
Ονκ ioiKCV· *Αγνωστον &ρα ήμΐν καϊ αύτδ τδ καλόν 6 έστι καϊ C τδ άγαθδν καί πάντα & δή ώς Ιδέας αντας ούσας νιτολαμβάνομεν. Κινδυνεύει. "Ορα δή έτι τούτου δεινότερο ν τόδε. 5 Τά ποιον; Φαίης &ν που, είπε ρ ίστνυ αυτό τι γένος έπιστήμης, πολν αύτδ άκριβέστερον είναι ή τήν παρ9 ήμΐν έπιστήμην, και κάλλος καί τάλλα πάντα οΰτω. Ναί. 10 Ουκοΰν εϊπερ τι άλλο αυτής έπιστήμης μετέχει, ουκ αν τινα μάλλον ή θεδν φαίης έχειν την άκριβεστάτην έπιστήμην; 9 Ανάγκη. 19 d Αρ9 οΰν οΐός τε αΰ ίσται δ θεδς τα παρ9 ήμΐν γιγνώσκειν αυτήν έπιστήμην έχων; Τί γαρ ον; "Οτι, ίφη δ "Παρμενίδης, ωμολόγηται ήμΐν, ω Σώκρατες, 5 μήτε εκείνα τα εϊδη πρδς τα παρ9 ήμΐν τήν δύναμιν έχειν ην έχει, μήτε τα παρ9 ήμΐν πρδς i κείνα, &λλ9 αυτά πρδς αντα Ικάτερα. β Ωμολόγηται γάρ. Ούκοϋν εί παρά τω θεώ αύτη έστίν ή άκριβεστάτη 10 δεσποτεία καϊ αύτη ή άκριβεστάτη επιστήμη, οντ δ.ν ή δεσποτεία ή εκείνων ημών ποτϊ άν δεσπόσειεν, οντ9 &ν 9 e έπιστήμη ή μας γνοίη ονδέ τι άλλο τών παρ ήμΐν, άλλα ομοίως ήμεΐς τε i κείνων ονκ αρχομεν ττ} παρ9 ήμΐν άρχρ ονδϊ γιγνώσκομεν τον θείου ονδ\ν T f j ημετέρα έπιστήμτ}, i κεΐνο ί τε αν κατα τδ ν αντδν λόγον οντε δεσπόται ημών 5 είσΐν οντε γιγνώσκονσι τά άνθρώπεια πράγματα θεοί όντες.
b 14 ήμΐν Β : ήμΐν ίστι
Β : Λλλη Τ
Τ Proclus c 6 που Τ : ^οί/Β d ι ι οϋτ Uv Τ : οΰτ* ttv -η R Proclus
42
Cio &ΛΛο
Ne, izgleda. Nespoznatljivo nam je tad i sam5 ono lijepo, koje jest103, te ono dobro i sve ono dakle što uzimamo104 kao same ideje. Izgleda, bojim se. Gledaj tek ovo, još strašnije od toga. Što to? Mogao bi valjda potvrditi daje, ako doista postoji neki sami rod znanja, on puno točniji105 nego znanje kod nas, a tako i lijepo i sve ostalo. Da. Dakle, ako doista nešto drugo sudjeluje u znanju samom, ne bi li mogao reći da nitko drugi više nego bog nema to najtočnije znanje? Nužno. Pa ipak, hoće li i bog opet biti kadar spoznavati ona kod nas, imajući sam5 znanje? Zašto ne, doista? Jer, slažemo se Sokrate, reče Parmenid, da niti ideje imaju onu moć106 koju imaju spram bića kod nas niti bića kod nas spram njih, nego oboje sami spram sebe. Slažemo se, dakako. Dakle, ako je kod boga to najistinitije gospodstvo i to najistinitije znanje, ne bi to gospodstvo, ono njihovo, nama nikada moglo zagospodovati niti bi to107 znanje moglo spoznati nas, a niti nešto drugo od onih kod nas. No slično, ni mi njima ne vladamo vlašću108 (koja je) kod nas niti pak našim znanjem spoznajemo išta od onoga božanskog, a ni oni opet, po istom razlogu, niti su naši gospodari niti spoznaju ljudske stvari109, premda su bogovi110. 101
c
5
10
d
5
10
e
5
' Α λ λ ά μη λίαν, εφη, <#> Θαυμαστός ό λόγος, εϊ τις τον θεόν άποστερήσει του εΐδέναι. Ταυ τα μέντοι, ω Σώκρατες, έφη ό ΊΊαρμενίδης, καϊ έτι 135 άλλα προς τούτοις πάνυ πολλά άναγκαΐον Iχειν τά εϊδη, εΐ είσιν αύται αϊ Ιδέα ι των όντων και όριειταί τις αντό τι έκαστον εΐδος· ώστε άπορεΐν τε τον άκούοντα καϊ άμφισβη ΤΈΪν ώς ούτε (στι ταϋτα, ει τε οτι μάλιστα εϊη, πολλή άνάγκη 5 αυτά είναι T f j άνθρωπίνρ φύσει άγνωστα, καϊ ταϋτα λέγοντα δοκεΐν τε τι λέγειν και, ο άρτι Ελέγομεν, θαυμαστώ ς ώς δυσανάπειστον είναι. καϊ άνδρός πάνυ μΕν ευφυοϋς του δυνησομένου μαθεΐν ώς έστι γένος τι Εκάστον καϊ ουσία αύτη b καθ9 αυτήν, έτι θαυμαστοτέρου του ενρήσοντος καϊ άλλον δυνη σομένου διδάζαι ταϋτα πάντα Ικανώς διευκρινησάμενον. Συγχωρώ σοι, έφη, ω Τίαρμενίδη, ό Σωκράτης· πάνυ γάρ μοι κατά νουν λέγεις. 5 'Αλλά μέντοι, εΐπεν ό ΤΙαρμενίδης, εϊ γέ τις δη, ω Σώκρατες, αν μη έάσει εϊδη τών όντων είναι, είς πάντα τά νννδή και άλλα τοιαϋτα άποβλέψας, μηδέ τι όριεΐται εΐδος Ενός Εκάστου, ονδ% δποι- τρέψει την διάνοιαν έζει, μη Εών C Ιδέαν τών όντων Εκάστον την αντην άεϊ εΐναι, καϊ ούτως την τον διαλέγεσθαι δύναμιν παντάπασι διαφθερεΐ. τοϋ τοιούτον μϊν ονν μοι δοκεΐς και μάλλον τ}σθήσθαι. 9 Αληθή λέγεις, φάναι. 5 Ύί ουν ποιήσεις φιλοσοφίας πέρι; πτ} τρέψη άγνοουμένων τούτων; Ού πάνυ μοι δοκώ καθοράν έν γε τψ παρόντι. Πρψ γάρ, είπεΐν, πρϊν γνμνασθήναι, 2> Σώκρατες, όρίζεσθαι Επιχειρείς καλόν τέ τι καϊ δίκαιον και άγαθόν και iv d έκαστον τών εΙδών· Ενενόησα γάρ καϊ πρώην σον άκούων β 7 ff add. Heindorf θ 8 6.-κοστ*ρ4\σ*ί Stephanus : hitotrr^p^VM ΒΤ a 3 cicao'Tor ] an Εκάστου Heindorf a 7 cvvovs (Se?r)
Heindorf b a $υ*τησόμ*νον pr. Τ ταντα πάντα Β Proclus : Β πάντα ταντα Τ b 5 Τ® T t s Proclus : γ4 τis Τ "b 6 4άσρ ΒΤ b7 &4τι Β ι μη? Ζτι Τ c5 Β Τ : ποι Proclus C8 πρψ Β Τ : ιτρψτην Proclus (et mox 4π*χ*ίρ*ι*j : yp. πρφην Τ
44
Ali (bojim se), reče, da bi i odviše111 bilo čudno to obrazlaganje, ako će netko boga lišiti znanja112. Pa ipak Sokrate, reče Parmenid, idejama113 je nužno imati to, te uz to još vrlo mnogo drugoga ako postoje te ideje bića i (ako) netko bude svaku pojedinu ideju omeđivao kao nešto samo (po sebi); tako da onaj koji sluša i besputi i sumnja kako to i nije tako, a ako bi čak i bilo, (kako je) posve nužno da one budu ljudskoj naravi nespoznatljive, i tako114 da se za onoga koji to govori čini ne samo da kazuje nešto (smisleno), već i daje, ο čemu baš govorasmo, začudno kako je nepokolebljiv. I zaista, (osobina) je vrlo dobro ustrojena muža da će moći dokučiti da postoji neki rod svakoga pojedinog i jestvo samo po sebi, a (osobina) još izuzetnijega to iznaći i moći drugoga poučiti, sve to dobro prosudivši115. Slažem se s tobom Parmenide, reče Sokrat, jer osobito mi po 1--116 volji govoriš. Međutim Sokrate, reče Parmenid, ako, s druge strane, netko doista ne bude dopustio da jesu ideje bića, pripazivši na sve upravo (rečeno) i drugo takvo, a niti bude kao nešto117 omeđivao ideju svakoga pojedinog (bića), neće imati spram čega okretati svoje mišljenje118 budući da ne dopušta da postoji uvijek ista ideja svakoga pojedinog od bića119, te će tako moć razgovaranja120 potpuno do nestanka uništiti. Čini mi se da si ovo (zadnje) i osobito primio. Istinu govoriš, reče. A što ćeš onda činiti glede filozofije? Kamo ćeš se okrenuti ako se one ne znaju? Ne čini mi se da (to mogu) posve sagledati, bar zasada. Prerano se naime Sokrate, prije nego si izvježban, laćaš omeđivati i lijepo kao nešto121, i pravedno, i dobro, i svaku pojedinu od ideja. Pomislih to i onomad slušajući te gdje tu razgovaraš s 101
135
5
b
5
c
5
d
διαλεγομένου ενθάδε 9Αριστοτέλει τώδε. καλή μεν ουν και Θεία, εύ ϊσθι, ή ορμή ήν ορμάς έπϊ τους λόγους· έλκυσον δ£ σαυτον και γύμνασαι μάλλον bia της boKO-ύσ'ης αχρήστου εΐναι καϊ καλούμενης υπό τών πολλών Αδολεσχίας, έως έτι 5 νέος ει* εί δβ μή, σε biαφεύξεται ή Αλήθεια. Ύίς οΰν ό τρόπος, φάναι, ω I~Ιαρμεν&η, της γυμνασίας; Ούτος, εΐπεν, όνπερ ήκουσας Ζήνωνος. πλην τοΰτό γέ e σου καϊ προς τούτον ήγάσθην είπόντος, ότι ουκ ειας iv τοις δρωμένοις oirbš περϊ ταϋτα τήν πλάνην επισκοπεΐν, Αλλα περϊ εκείνα α μάλιστά τις Αν λόγω λάβοι καϊ ειbη αν ήγήσαιτο είναι. 5 Αοκεΐ γάρ μοι, έφη, ταύττ) γε ούδβ ν χαλεπό ν είναι καϊ ομοια καϊ Ανόμοια καϊ Αλλο δτιοϋν τά όντα πάσχοντα Αποφαίνειν. Kat καλώς γ9, έφη. χρή δ£ καϊ τόδε έχι πρδς τούτψ ποιεΐν, μή μόνον εί έστιν εκαστον νποτιθέμενον σκοπειν τα 136 συμβαίνοντα έκ της υποθέσεως, Αλλα καϊ εί μή έστι τδ αύτδ τοϋτο ύποτίθεσθαι, εί βούλει μάλλον γυμνασθήναι. Πώ$ λέγεις; φάναι. Οΐον, έφη, εί βούλει, περϊ ταύτης της υποθέσεως ήν 5 Ζήνων ύπέθετο, εί πολλά έστι, τί χρή συμβαίνει ν καϊ αύτοΐς τοΐς πολλοίς πρδς αύτα και πρδς τδ iv καϊ τω ενι πρός τε αύτδ καϊ πρδς τα πολλά' και αύ εί μή i στ ι πολλά, πάλιν σκοπειν τί συμβήσεται και τω ενϊ καϊ τοΐς πολλοίς και πρδς b αντά και πρδς άλληλα· καί αύθις αύ iav ύποθ-ρ ει έστιν δμοιότης ή εί μή έστιν, τί ίφ* ζκατέρας της υποθέσεως συμβή σεται καϊ αύτοΐς τοΐς υποτεθεΐσιν και τοΐς άλλοις καϊ πρδς αύτα καϊ πρδς Αλληλα. και περϊ Ανομο ίου δ αύτδς 5 λόγος καϊ περϊ κινήσεως και περϊ στάσεως καϊ περϊ γενέσεως καϊ φθοράς και περϊ αύτοϋ τοϋ εΐναι καϊ του μή εΐναι· καϊ ČL 4 *> ύμνασαι Β Proclus : γ\'/μναα·ον Τ
οντωε Β
clirev Β Τ : clrrciv Proclus
©3 «ϊδτι Β Τ Proclus: ήδη vulg.
"b ι adOis Τ : avrois Β
46
ČL 8 οντ os Τ Proclus:
θ ι ctas iv Τ : *ϊα<τ*ν Β
a 6 τβ Τ : «y« Β Proclus
ovim Aristotelom. Uistinu je, zbilja, lijepa i božanska, dobro znaj, ta silovita revnost kojom smjeraš122 ispitivanjima123, no napregni se i uvježbaj više u onoj za koju se mni da je nekorisna i koju mnoštvo naziva brbljanjem124. Dok si još mlad, jer ako ne, umaknut će ti istina. Koji je dakle, reče, Parmenide, način toga vježbanja? Upravo taj, reče, kojega si čuo od Zenona. Osim toga bio sam baš zadivljen tobom kad si i njemu rekao da ne dopuštaš u onim vidljivim (bićima), a ni oko njih, poduzeti ono zapleteno i tumarajuće ispitivanje125, već oko onih koja bi netko mogao zahvatiti poglavito razumom126 i uzeti127 da su ideje. Naime, čini mi se, reče, da tu baš nimalo nije teško pokazati da se onim bićima događa da su i slična i neslična, i kako god drugo. Vrlo dobro. No treba uz to činiti još i ovo: ne razmatrati samo što, ako postoji svako pojedino pretpostavljeno (biće), slijedi iz te pretpostavke, već i pretpostaviti da to isto nije, ako želiš biti bolje izvježban. Što govoriš, reče? Kao da, reče, ako želiš, glede one pretpostavke koju je Zenon pretpostavio - ako postoji mnogo (bića) - (treba razmatrati)128 što treba slijediti i samim onim mnogima spram sebe samih i spram onoga jednog, te onomu jednom i spram sebe samoga i spram onih mnogih; i opet, ako ne postoji mnogo (bića), (kao da treba) iznova razmatrati što će slijediti i onomu jednom i onima mnogima i spram sebe samih i jednima spram drugih; i iznova opet, ako se pretpostavi da postoji sličnost ili da ne postoji, što će pri obje te pretpostavke slijediti i samim onim pretpostavljenima i onima drugima, i spram sebe samih i jednima spram drugih. Te oko nesličnoga isto ispitivanje129, i oko kretanja i oko stajanja130, i oko postajanja i iščeznuća131, i oko samoga onoga biti i onoga ne biti132; 101
5
e
5
136
5
b
5
PARMENID
C
5
d
5
e
5
137
Ενϊ λόγφ, περί οτον άν άεϊ νποθτ\ ώς δντος καϊ ως ούκ όιττος καϊ ότιοϋν άλλο πάθος πάσχοντος, δει σκοπέΐν τά σνμβαίνοντα προς αντό καϊ προς iv έκαστον των άλλων, οτι άν προέλτι, καϊ προς πλείω καϊ προς σύμπαντα ωσαύτως· και τάλλα αν προς αντά Τ€ καϊ προς άλλο 8τι άν προαιρτ} άεί, Ε άντε ως ον νποθτ} δ νπετίθεσο, άντε ώς μη ον, εϊ μέλλεις τελέως γνμνασάμενος κυρίως διόψεσθαι το άληθές. Άμήχανόν y έφη, λέγεις, ω Παρμενίδη, πραγματείαν, καϊ ον σφόδρα μανθάνω. άλλά μοι τί ον διήλθες αντός νποθέμενός τι, ϊνα μάλλον καταμάθω; Πολύ έργον, φάναι, ω Σώκρατες, προστάττεις ώς τηλικώδε. 'Αλλά σύ, είπεΐν τόν Σωκράτη, Ζήνων, τί ον διήλθες ημΐν; Kat τον Ζήνωνα έφη γελάσαντα φάναι· Αντον, ω Σώκρατες, δεώμεθα Τϊαρμενίδον μη γάρ ον φανλον $ δ λέγει. η ονχ οράς όσον έργον προστάττειέ; εϊ μ\ν σΰν πλείονς ήμεν, ονκ άν άξιον ήν δεισθαι' άπρεπη γάρ τά τοιαντα πολλών Εναντίον λέγειν άλλως τε καϊ τηλικούτω· άγνοονσιν γάρ οι πολλοϊ οτι άνεν ταύτης της διά πάντων διεξόδου τ ε καϊ πλάνης άδύνατον Εντνχόντα τ φ άληθεΐ νουν σχεΐν. Εγώ μέν ονν, ω ΤΙαρμενίδη, Σωκράτει συνδέομαι, ϊνα καϊ αυτός διακούσω διά χρόνου. Ταύτα δη εϊπόντος του Ζήνωνος, έφη ό 'Αντιφών φάναι τον ΤΙυθόδωρον, αντόν τε δεισθαι τον Τϊαρμενίδον καϊ τον *Αριστοτέλη καϊ τονς άλλονς, Ενδείζασθαι b λέγοι καϊ μη άλλως ποιεΐν. τον ονν ΤΙαρμενίδην· Ανάγκη, φάναι, πείθεσθαι. καίτοι δοκώ μοι τό τον 'ΐβνκείον ϊππον πεπονθέναι, ω Εκείνος άθληττ} όντι καϊ πρεσβυτέρω, νφ9 άρματι μέλλοντι άγωνιεΐσθαι καϊ δι Εμπειρίαν τρέμοντι τό μέλλον, b7 Β : οΖν Τ c3 Τ: οΖν Β ιτροαιρρ aUl Β Proclus : alci irpoatpft Τ Ο 4 ύ**τΙθ€σο Τ : ύνοτΙθ€σθ€ Β C 5 διόψ^σθαι Τ : διάψ«σ0€ 6 C 6 y Τ : om. Β C 8 τ* Τνα Τ: τίνα Β : τίνα al. dL 5 **άμ€θα Τ: **όμ*θα Β θ 3 <τχ€Ϊν Τ : ϊχ*ιν Β Proclus θ 4 δι ακούσω Β Proclus : ακούσω Τ
49
jednom riječju, ο čemu god se svagda pretpostavi da jest ili da nije i (da) trpi bilo koju drugu trpnju, treba razmotriti ono što slijedi spram njega samog i spram svakoga pojedinog od onih drugih, koje god izabereš, pa spram više njih i spram svih skupa na isti način; i ona druga opet (treba razmotriti) i spram sebe i spram drugoga, koje god svagda izabereš, bilo da pretpostaviš kao da jest ono koje si pretpostavio, bilo kao da nije133, ako kaniš potpuno se uvježbavši točno razabrati134 ono istinito. Ο tešku poslu135 govoriš, Parmenide, reče, te ne dokučujem točno. Nego, što mi sam ne razložiš136, pretpostavivši nešto, da bolje dokučim? Velik posao mi nalažeš Sokrate, reče, kao (čovjeku) ove dobi. Onda ti Zenone, reče Sokrat, što nam (ti) ne razložiš? A Zenon, kako je rekao137, nasmijavši se, reče: Molimo Sokrate samoga Parmenida; jer (bojim se da) ne bi bilo neznatno to što govori138. Ili ne vidiš koliku stvar nalažeš? Da nas je više, ne bi bilo dolično moliti; neprilično je naime takve (stvari) pred mnogima govoriti i inače, a poglavito (čovjeku) ove dobi. Jer mnoštvo ne zna da je bez toga potpunog prolaženja i lutanja kroz sve nemoguće, namjerivši se na ono istinito, doći do uma139. Ja dakle, Parmenide, skupa sa Sokratom molim, da i sam nakon duga vremena saslušam. Kad to Zenon izreče, Antifont reče da je Pitodor kazao da je i on zamolio Parmenida, i Aristotel i oni drugi, da pokaže što govori i da ne čini drukčije. Stoga će Parmenid: nužno je pokoriti se. Ali čini mi se da me snašlo (isto) što i onoga Ibikova konja, s kojim se on, kao s pravim i starim trkačem što pred trku kolima iz iskustva dršće pred onim što dolazi, poredeći reče da i sam nera-
101
136 b
c
5
d
5
e
5
137
PARMENID
5 b
5
C
5
d
5
kavrbv Απεικάζων άκων έφη καϊ αύτος ούτω πρεσβύτης ων *1ς τον ίρωτα Αναγκάζεσθαι Ιέναι· κΑγώ μοι δοκώ μεμνημένος μόλα φοβεΐσθαι πως χρή τηλικόνδε δντα διανενσαι τοιούτον τε καϊ τοσούτον πέλαγος λόγων όμως δει γαρ χαρίζεσθαι, έπειδή καί, 6 Ζήνων λέγει, αυτοί έσμ^ν. πόθεν ονν δή άρζόμεθα καϊ τί πρώτον νποθησόμεθα; ή βούλεσθε, έπειδήπερ δοκεΐ πραγματειώδη παιδιάν παίζε ιν, απ εμαντον αρζωμαι καί της έμαυτοΰ -υποθέσεως, περϊ τον ένος αύτοϋ νποθέμενος, εϊτε εν έστιν εϊτε μή tv, τί χρή σνμβαίνειν; ΤΊάνυ μεν ονν, φάναι τ6ν Ζήνωνα. Ύίς ονν, είπεΐν, μοϊ άποκρινεΐται; ή ό νεώτατος; ήκιστα γάρ Αν πολυπραγμονοΐ, καϊ Α οϊεται μάλιστα Αν άποκρίνοιτοκαί άμα έμοϊ ανάπαυλα Αν εϊη ή έκείνου άπόκρισις. "Ετοιμος σοι, ω Παρμενίδη, φάναι, τ οντ ο, τον 9 Αριστοτέλη' έμϊ γαρ λέγεις τον νεώτατον λέγων. άλλα ερώτα ώς άποκρινονμένον. Εΐεν δή, φάναι· εί έν έστιν, άλλο τι ούκ hv εϊη πολλά το έν; Πώς γάρ αν; Οντε Αρα μέρος αντοΰ οντε όλον αυτό δει εΐναι.—Ύί δή; Τό μέρος που όλου μέρος έστίν. Ναι. Τί δε το όλον; ούχϊ ον Αν μέρος μηδέν Απ$ όλον Αν Πάνν γε.—9Αμφοτέρως άρα το iv έκ μερών Αν εϊη, €χη; 9 9 όλον τε 6ν καϊ μέρη έχον Ανάγκη. Αμφοτέρως Αν Αρα 9 9 όντως το iv πολλά εϊη Αλλ ονχ έν. Αληθή. Αεΐ δέ γε μή πολλά Αλλ9 iv αντά είναι. Λεΐ.—Οντ9 Αρα όλον έσται ούτε μέρη έξει, εί iv έσται το έν. Ον γάρ. Ουκοΰν εί μηδέν έχει μέρος, οντ Αν Αρχήν ούτε τελεντήν ούτε μέσον έχοι- μέρη γάρ Αν ήδη αντοΰ τά τοιαύτα εϊη. 9 Ορθώς. Καί μην τελευτή γε καϊ Αρχή πέρας Εκάστου.— ηώς δ9 ου;—νΑπειρον άρα το έν, εί μήτε Αρχήν μήτε τελεντήν έχει.—νΑπειρον.—Καί Ανευ σχήματος άρα· οντε γάρ as *tcurcv
et sic Proclus legisse videtur : ττΚτΐθο* Β Τ a 7 t Bekker : i B T b ι ίρξόμεθ A Τ (sed ο ex «) Proclus : άρξώμ*θα Β c i JOVTO Β Τ : τοντον vulff. C 6 8\ου μέρους Β : μ4ροs 8\ου Τ α 4 ίχει Χ : gxv Β d 8 $X€i Τ: %χχα Β yhp Β Τ : yhp kr vulg. PLATO,
VOL.
2
II.
51 101
do - naime tako star - biva prisiljavan ići putem erosa140. Prisjećajući se (toga), i ja se sebi činim vrlo prestrašen kako treba u ovakvoj dobi preplivati takvo i toliko debelo more riječi. A ipak, baš treba ugoditi, kad smo već, što Zenon kaže, svoji141. Odakle ćemo dakle započeti i što ćemo prvo pretpostaviti? Ili želite, kad je već, čini se, igrati mukotrpnu igru, da počnem od sebe i one moje pretpostavke, pretpostavivši glede jednoga samog, bilo da jedno jest bilo da nije142, što treba slijediti? Svakako, reče Zenon. Tko će mi dakle, reče, odgovarati? Da li onaj najmlađi? Najmanje bi naime muke zadavao143 i ponajviše bi odgovarao ono što misli; a meni bi ujedno svaki njegov odgovor bio predahom. Spreman sam ti na to Parmenide, reče Aristotel, jer mene spominješ spominjući onoga najmlađeg. Nego ispituj, da odgovaram. Dobro dakle, reče: ako jedno jest144, zar ne da ono jedno ne bi moglo biti mnogo? - Kako bi doista moglo? - Niti tad treba biti njegova dijela niti samo treba biti cijelo. - A zašto? - Svaki dio je valjda dio cijeloga. - Da. - A što je ono cijelo145? Ne bi li ono od čega ne nedostaje nijedan dio bilo cijelo? - Baš posve. - Na oba bi dakle načina ono jedno bilo iz dijelova, i kao cijelo i kao ono koje ima dijelove146. - Nužno. - Tako bi onda na oba načina ono jedno bilo mnogo, ali ne jedno. - Istina. - No ono treba biti ne mnogo, već jedno. - Treba. - Niti će dakle biti cijelo niti će imati dijelove, ako će jedno biti ono jedno. - Ne, doista. Ne bi dakle, ako nema nijednoga dijela, imalo ni početak, ni završetak, ni sredinu147; jer takvo što bi već bilo njegovi dijelovi. Ispravno. - A baš su završetak i početak granica svakoga pojedinog. - Ta kako ne? - Bezgranično je tad ono jedno ukoliko nema niti početka niti završetka. - Bezgranično. - 1 bez oblika onda, jer
137 a
e
5 138
5
b
5
C
5
στρογγύλον οντε ενθέος μετέχει.—Πώς;—Στρογγύλον γέ πον εστι τοντο ον άν τά έσχατα πανταχβ άπό τον μέσον Χσον άπέχρ.—ΝαΛ—Kat μην ενθύ γε, ον άν το μέσον άμφοΐν τοΐν έσχάτοιν έπίττροσθεν f j . Οντως. Ονκονν μέρη άν έχοι τό iv καϊ πολλά άν εϊη, εϊτε ενθέος σχήματος εϊτε περιφερούς μετ έχοι. Πάνν μεν ονν. Οντε άρα ενθν οντε περιφερές έστιν, έπείπερ ονδ£ μέρη έχει. 'Ορθώς. Kat μην τοιοντόν γε άν ονδαμον άν εϊη' οντε γάρ iv άλλω οντε iv έαντψ εϊη. Πώ* δή; 'Εν άλλω μεν δν κύκλω πον άν περιέχοιτο νπ9 έκείνον εν ω &ειη, καϊ πολλαχον άν αντον άπτοιτο πολλοίς· τον δ£ ενός τε καϊ άμερονς καϊ κύκλον μη μετέχοντος αδύνατον πολλαχί} κνκλω άπτεσθαι * Αδύνατοι;. ' Α λ λ ά μην αντό γε εν εαντώ δν καν εαντώ εϊη περιέχον ονκ άλλο η αντό, εϊπερ και iv Εαντώ εϊη· έν τω γάρ τι είναι μη περιέχοντι αδύνατον. *Αδύνατον γάρ. Ονκονν έτερον μεν άν τι εϊη αντό τό περιέχον, έτερον δ* τό περιεχόμενοι ον γάρ δλον γε άμφω ταντόν άμα πείσεται καϊ ποιήσει· καϊ οντω τό iv ονκ άν εϊη έτι εν άλλά δύο. Ο ν γάρ ονν. Ονκ άρα εστίν ιτον τό έν, μήτε iv αντώ μήτε iv άλλ<ρ ενόν.—Ονκ έστιν. "Ορα δή, όντως έχον εϊ οΐόν τέ έστιν έστάναι η κινεΐσθαι.—Ύί δη γάρ ον;—"Ο™ κινούμενόν γε η φέροιτο η άλλοιοΐτο άν· ανται γάρ μόναι κινήσεις Ν at. ' Αλλο tov 9 μενον δ* τό iv εαντον άδύνατόν πον iv έτι είναι. Αδύνατον.—Ονκ άρα κατ άλλοίωσίν γε κινείται. Ον φαίνεr a t . ' Α λ λ ' άρα τω φέρεσθαι;—"Ισως.—Kat μην ει φέροιτο τό έν, ήτοι iv τω αντψ άν περιφέροιτο κύκλω η μετάλ9 λάττοι χώραν έτέραν εξ ετέρας. Ανάγκη.—Ονκονν κύκλω μεν περιφερόμενον έπΐ μέσον βεβηκέναι άνάγκη, καϊ τά θ ι μ*τ4χ*ι Proclus : μ*τ4χοι Β Τ
θ 4 $ Τ : cti| Β
θ 3 ά»«Χ?7 Τ b :
a 4 4vmhi Heindorf:
%ν
Β :
pr. Β
etrj Τ
a 8 ίαυτψ Β : Uvrh Τ Proclus αύτό DieJs : αυτό Β Τ Proclus to ι «Iναι Τ : etrj Β bs αντον Schleiermacher b 6 4νόν Τ : %ν Β b 7 4στιρ Τ : om. Β b 8 - y f b Proclus al. : τ« pr. Β Τ Stobaeus
C a νου %v ίτι dva* Β : ξτι νου *1ναι Τ
53
ne sudjeluje ni u okruglom ni u ravnom. - Kako? - Okruglo je valjda to čiji su krajevi svugdje od sredine jednako udaljeni. Da. - A ravno pak (to) čija je sredina ispred148 oba kraja. - Tako je. - Dakle, ono jedno bi imalo dijelove i bilo bi mnogo, bilo da sudjeluje u ravnom bilo u okruglom obliku. - Posve, doista. Nije stoga, kad već nema dijelova, niti ravno niti okruglo. Ispravno. Dalje pak, budući da je upravo takvo149, ne bi moglo nigdje biti: ne bi naime moglo biti ni u drugomu, a niti u sebi samomu. Pa kako to? - Ukoliko bi bilo u drugomu, bilo bi po svoj prilici kružno obuhvaćeno od onoga u čemu bi bilo i na mnogim bi ga se mjestima doticalo mnogim (svojim dijelovima)150; no nemoguće je na mnogim mjestima kružno se doticati onoga koje je jedno, bezdijelno i ne sudjeluje u kružnom.151 - Nemoguće. - Ukoliko bi pak ono bilo u sebi samom, samomu sebi bi ništa drugo doli ono samo bilo (ono što) obuhvaća152, ako bi doista i u sebi bilo; jer nemoguće je da nešto bude u onomu što (ga) ne obuhvaća. - Baš nemoguće. - Dakle, jedno bi zacijelo bilo sam5 ono obuhvaćajuće, a drugo (bi bilo) ono obuhvaćeno, jer ono isto neće u cijelosti baš oboje - ujedno i trpiti i činiti153; i tako ono jedno ne bi više bilo jedno, nego dvoje. - Ne bi baš. - Nije dakle, po svoj prilici, ono jedno niti u sebi samom niti u drugomu. - Nije. Vidi sad, budući da se tako drži154, može li stajati ili se kretati. - Pa zašto ne bi (moglo)? - Jer bi se, krećući se, ili premiještalo ili mijenjalo155; to su naime jedina kretanja. - Da. - No, ukoliko se mijenja spram sebe sama, nemoguće je valjda da ono jedno još bude jedno. - Nemoguće. - Ne kreće se dakle glede mijene. Čini se da ne. - No, (kreće li se) premiještanjem? - Možda. - Samo, ako bi se ono jedno premiještalo, (onda) bi se ili kružno okretalo u istomu (mjestu) ili bi mijenjalo mjesto s jednoga na drugo. - Nužno. - Nije li pak nužno da, kružno se okrećući, u sredini 101
e
5
138
5
b
5
c
5
7repi τό μέσον φερόμενα άλλα μέρη έχειν έαντοΰ· ω δε <j μητε μέσον μήτε μερών προσήκει, rty μηχανή τούτο κύκλω ποτ έπι τον μέσον ένεχθήναι;—Ούδεμία.—Άλλα δή χώραν άμεΐβον άλλοτ άλλοθι γίγνεται και οΰτω κινείται;—Έ,ϊπερ γε δή.—Ονκονν είναι μέν που έν τινι αύτω αδύνατον 5 έφάνη; Ν aC.—*Αρ9 ούν γίγνεσθαι έτι άδυνατώτερον Ούκ έννοώ οπτ].-—Et εν τω τι γίγνεται, ούκ ανάγκη μήτε πω έν έκείνω είναι έτι έγγιγνόμενον, μήτ έτι έζω έκείνου παντά πασιν, εϊπερ ήδη έγγίγνεται; ' Ανάγκη. Ε Ζ άρα τι e άλλο πείσεται τούτο, εκείνο tiv μόνον πάσχοι ου μέρη εϊη· τό μεν γαρ άν τι αντοΰ ήδη έν έκείνω, τό δ£ έζω εϊη αμα' τό δε μή έχον μέρη ονχ οΐόν τέ που έσται τρόπω ούδενι όλον αμα μήτε εντός εΐναί τίνος μήτε έζω. 5Αληθή. 05 5 δ£ μήτε μέρη είσϊ μητε ολον τυγχάνει ον,· ου πολύ έτι άδυνατώτερον έγγίγνεσθαί που, μήτε κατά μέρη μήτε κατά όλον έγγιγνόμενον; Φαίζ^ται. Ούτ9 άρα ποι Ιόν καϊ έν 139 τω γιγνόμενον χώραν άλλάττει, ούτ9 έν τω αύτω περιφερόμενον ούτε άλλοιούμενον. Ονκ έοικε. Κατά πάσαν άρα 9 κίνησιν τό iv άκίνητον. Ακίνητον.—'Αλλά μήν και εΐναί γέ φαμεν εν τινι αντό αδύνατον. Φ α με ν γάρ. Ονδ9 άρα 5 ποτε έν τω αντω έστιν.—Τι δ?};—Ότ* ήδη άν έν έκείνω εϊη έν <δ τω αντω έστιν.—Πάνυ μεν ούν. ' Α λ λ ' ούτε έν αύτφ ούτε έν άλλω οΐόν τε ήν αύτω ένεϊναι.—Ου γάρ ούν.—Ονδέποτε άρα έστι τό iv έν τφ αύτω.—Ούκ έοικεν. b Ά λ λ ά μήν τό γ ε μηδέποτε έν τω αύτω όν ούτε ήσυχίαν άγει ούθ9 έστηκεν. Ου γάρ οΐόν τε.—Τό iv άρα, ώς έοικεν, ούτε έστηκεν ούτε κινείται.—Ούκουν δή φαίνεται γε. Ούδϊ μήν ταντόν γε ούτε έτέρω οντε έαντω έσται, ούδ9 5 αν έτερον ούτε αντοΰ ούτε έτέρον άν εϊη.—Π τ) δτ};—?Ετερον ĆL 3 &μ€ΐβον Τ: αμείβων Β d 6 μ·ήτ€ ττω Β : μτηΒ^ιτω Τ μ4\τ* τι vulg. d 8 tfdrj Τ : θ 5 «/
Heindorf
a 7 ivclvcu. b :
c7v«i Β Τ
ĆL 4 αύτψ pr. Β Τ : avrb b vulg. d. η μήτ 4τι Heindorf: μήτέτι Β Τ : Β iyyiyv*Tat Τ : ίν yiyv*Tai Β
a 6 τφ αύτψ Β Τ Proclus : τb airrb al.
b i t>y Τ : om. Β
55
b 5 ττρ Τ : τ/ν* Β
miruje156 i ima druge dijelove sebe samoga157 koji se premiještaju uokolo sredine? Ali na koji način će to čemu ne pripadaju ni sredina ni dijelovi ikada biti kružno premiještano oko sredine158? Ni na koji. - No ukoliko uopće159 mijenja mjesto, postaje sad ovdje sad ondje i tako se kreće? - Očito, ako (se) baš (kreće). - A nije li mu se pokazalo nemogućim da zaista ikako bude u nečemu? Jest. - Nije li onda još više nemoguće da postaje160? - Ne razumijem kako. - Ako nešto postaje u nečemu, nije li nužno i da u njemu još ne bude, budući da tek u njemu postaje, no i da ne bude više niti posve izvan njega, ako već u njemu postaje? - Nužno je. - Dakle, čemu god će se to događati, to bi se moglo događati samo onomu što bi imalo dijelove, jer bi nešto od njega već bilo u onomu, a nešto istovremeno vani; no ono što nema dijelova neće moći, po svoj prilici, ni na koji način u cijelosti biti istovremeno niti unutar niti izvan nečega161. - Istina. - A nije li još puno više nemoguće da ono koje niti ima dijelova niti je cijelo igdje u nečemu postane, ako ne postaje u nečemu ni po dijelovima ni kao cijelo? - Izgleda. - Ne mijenja dakle mjesto niti idući nekamo ili postajući u nečemu, niti okrećući se u istomu (mjestu) ili se mijenjajući162. - Ne, izgleda. - Glede svakoga kretanja je dakle ono jedno nepokretno163. - Nepokretno. - Ali dalje, mi kažemo daje nemoguće da ono ustvari164 i bude u nečemu. - Kažemo, doista. - Nije tad nikada ni u istomu165. - Ta zašto? - Jer bi već bilo u onomu u kojemu (kao) istomu jest. - Svakako. - A ne bijaše mu moguće biti niti u sebi niti u drugomu. - Baš ne. - Nikada dakle ono jedno nije u istomu. - Ne, izgleda. - No dalje, ono što baš nikad nije u istomu, (to) niti miruje niti stoji. - Nije moguće. - Ono jedno dakle, kako izgleda, niti stoji niti se kreće. - Zbilja nikako, čini se baš. A zacijelo, niti će biti isto166 drugomu ili samomu sebi, niti bi moglo opet biti drugo167 od sebe ili od drugoga168. - Pa kako? 101
d
5
e
5
139
5
b
5
139 b
C
5
d
5
e
5
140
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ μέν που kavrov δν ενδς έτερον άν εϊη και ονκ Siv εϊη έν.— 9 Αληθή. Κ αϊ μην ταντόν γε έτέρω δν εκείνο άν εϊη, αντο δ* ονκ άν εϊη· ώστε ονδ' άν όντως εϊη δπερ έστιν, έν, αλλ' έτερον ένός.—Ον γαρ ονν. Τ αντον μεν άρα έτέρω η έτερον kavrov ονκ έσται.—Ον γάρ.—"Ετερον δέ γε ετέρον ονκ έσται, έως άν rf έν ον γάρ ένϊ προσήκει έτέρω τίνος εΐναι, άλλα μόνφ ετέρφ ετέρον, αλλω δβ ονδενL 'Ορθώς. —Ύώ μεν άρα iv είναι ονκ έσται έτερον η οϊει; Ον δτ/τα.—'Αλλά μην εϊ μη τούτω, ονχ εαντώ έσται, εί δε μη αντώ, ονδϊ αντό· αντό δ£ μηδαμβ δν έτερον ονδενδς έσται έτερον.—'Ορθώς. Ονδε μην ταντόν γε εαντώ έσται. Πώς δ* ον;—Ονχ ήπερ τον ένδς φύσις, αντη δήπον καϊ τον ταντον.—Ύί δή;—"Οτι ονκ, έπειδάν ταντδν γένηταί τω τι, iv γίγνεται.—'Αλλά τί μήν; Τοΐς πολλοίς ταντδν γενόμενον πολλά άνάγκη γίγνεσθαι αλλ' ονχ έν. 'Αληθή. ' Α λ λ ' εϊ το iv καϊ το ταντδν μηδαμτ) διαφέρει, διτότε τι ταντον έγίγνετο, άει άν iv έγίγνετο, και οπότε έν, ταντόν. Πάνν γε. Et άρα το iv έαντφ ταύτδν έσται, ονχ iv εαντώ έσται· και οντω iv δν ονχ iv έσται. αλλά μην τοντο γε άδύνατον άδύνατον άρα και τψ ενι η ετέρον έτερον εΐναι ή εαντώ ταντόν.—'Αδύνατον.—Οντω δη έτερον γε η ταντδν τδ iv οντ άν αντώ οϋτ άν έτέρω εϊη. Ον γάρ ονν. Ονδ£ μην ομοιόν τινι εσται ονδ' άνόμοιον οντε αντώ οντε έτέρω.—Ύί δή;—"Οτι τδ ταντόν πον πεπονθδς δμοιον.— Ν α ί . — Τ ο υ δέ γε ένδς χωρίς έφάνη την φύσιν τδ ταντόν.—Έφάνη γάρ.—'Αλλά μην εϊ τι πέπονθε χωρίς τον iv είναι τδ έν, πλείω άν εΐναι πεπόνθοι η έν, τοντο δε άδύνατον.—Ναί.—Ουδαμώς έστιν άρα ταντδν πεπονθδς είναι τδ iv ούτε άλλω οντε ίαντώ. Ον φαίνεται. Ονδζ C 5 ercpov Τ Proclus: om. Β
d. ι ye Proclus : om. Β Τ
τον ταντον Τ : τ αντον Β
©7
θ4
C η τούτψ Τ: οντω Β
d a αυτή Proclus : oUttj Β : αυτή Τ
iavrtp Τ : οντ&ν αύτψ Β
57
^ Heindorf:
% Waddell
Ukoliko bi nekako zaista bilo drugo od sebe samoga, bilo bi drugo od jednoga i ne bi bilo jedno. - Uistinu. - I dalje, ako bi bilo baš isto drugomu, bilo bi to (drugo), a ne bi bilo ono samo, tako da ni tako ne bi bilo ono koje naime jest, jedno, nego drugo od jednoga. - Ne dakle. - Stoga jamačno neće biti isto drugomu ili drugo od sebe samoga. - Ne. - A drugo od drugoga neće biti dokle god bude jedno, jer ne priliči jednomu biti od čega drugo, već (to priliči) samo drugomu od drugoga i ničemu drugo. - Ispravno. - Po tome dakle što je jedno169 neće biti drugo. Ili? - Ne, doista. - Ali dalje, ako neće po tome, (onda) neće biti (drugo) po sebi samom, a ako neće po sebi, neće ni samo (biti drugo); a kad samo nikako nije drugo, neće biti ni od čega drugo. - Ispravno. - No neće zasigurno biti ni isto sebi samomu. - A kako ne? - Nije naime, rekao bih, ista ona (narav) koja je upravo narav onoga jednog i narav onoga istog170. - A zašto? - Jer, kad (god) nešto postane nečemu isto, ne postaje jedno. - Nego što? - Postane li onima mnogima isto, nužno je da postane mnogo, a ne jedno. - Istina. A ako se ono jedno i ono isto nikako ne razlikuju171, (onda) kad bi nešto postajalo isto, uvijek bi postajalo jedno, a kad bi (postajalo) jedno, (uvijek bi postajalo) isto. - Svakako, baš. - Ako će dakle ono jedno biti samomu sebi isto, neće biti samomu sebi jedno172; i tako, premda je jedno, neće biti jedno. Ali opet, to je upravo nemoguće. Nemoguće je dakle onomu jednom biti bilo drugo od drugoga bilo isto sebi samomu. - Nemoguće. - Tako ono jedno, očito, ne bi moglo biti ni drugo ni isto, ni sebi samomu ni drugomu. - Ne dakle. A neće zacijelo biti ni slično ni neslično173 čemu, niti sebi samomu niti drugomu. - A zašto? - Jer slično je ono kojemu se događa daje nekako isto.174 - Da. - A ono isto pokaza se po svojoj naravi odijeljeno175 od onoga jednog. - Pokaza se, dakako. - A uistinu, ako ono jedno snalazi nešto osim onoga biti jedno, snalazilo bi ga da je više nego jedno, a to je nemoguće. - Da. - Ni na kakav dakle način ne može ono jedno snaći to da bude isto, ni dru101
c
5
d
5 e
5
140
140 a <S®R»>
»Σ
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ
ομοιον άρα δυνατόν αύτδ εΐναι ούτε άλλψ ούτε έαντψ.—Ονκ έοικεν.—Ούδε μην έτερον γε πέπονθεν εΐναι το έν και γαρ ούτω πλείω Αν πεπόνθοι είναι ή έν.—Πλβίω γάρ.—Το γε μήν έτερον 7τεπονθδς ή εαυτού ή Αλλου Ανόμοιον Αν εϊη ή εαντω ή αλλω, είπε ρ το ταντον πεπονθδς ο μ ο ι ο ν . — ' Τ ό de γε έν, ω9 έοικεν, ουδαμώς έτερον πεπονθδς ουδαμώς ανόμοιον έστιν ούτε αύτω ούτε έτέρω. Ον γαρ ούν. Ούτε Αρα όμοιο ν ούτε Ανόμοιον ο ν θ* έτέρω ούτε έαντω Αν εϊη τό έν,—Ον φαίνεται· Καϊ μήν τοιούτον γε δν ούτε ϊσον ούτε Ανισον Μσται ούτε εαντω ούτε Αλλω.—Πτ};—·\σον μεν δν τών αυτών μέτρων έσται έκείν<ρ ω Αν ϊσον fj.—Ναι.—Met£bz> δε που ή έλαττον όν, οΐς μεν Αν σύμμετρον γ, τών μεν έλαττόνων πλείω μέτρα έξει, τών δέ μειζόνων έλάττω.—Ναί. Οΐς δ9 Αν μή σύμμετρον, τών μεν σμικροτέρων, τών δ£ μειζόνων μέτρων έσται. Πώί γαρ ου;—Ούκοΰν Αδύνατον τδ μή μετέχον του αυτού ή μέτρων τών αύτών είναι ή Αλλων 9 ώντινωνοϋν τών αύτών; Αδύνατον»——νΙσον μεν Αρα ούτ9 αν έαυτω ούτε αλλω εϊη μή τών αύτών μέτρων όν.—Ονκουν φαίνεταί γε.—'Αλλά μήν πλειόνων γε μέτρων δν ή έλαττόνων, οσωνπερ μέτρων, τοσούτων και μερών Αν εϊη· καϊ ούτω αύ ούκέτι iv έσται Αλλα τοorαντα όσαπερ καϊ τα μέτρα.—9Ορθώς. ΕI δε γε ένδς μέτρου εϊη, ϊσον Αν γίγνοιτο τω μέτρω* τούτο δε Αδύνατον έφάνη, ϊσον τω αύτδ είναι. 9 Εφάνη γάρ.—Οντ€ άρα ένδς μέτρον μετέχον ούτε πολλών ούτε ολίγων, ούτε τδ παράπαν τον αντοΰ μετέχον, ούτε έαυτω ποτε, ώς έοικεν, έσται ϊσον ούτε άλ\ω·. ούτε αν μείζον ούδε έλαττον ούτε εαυτού ούτε έτερον.—Τίαντάπασι μέν ούν ούτω· Τ ί δέ; πρεσβύτερον ή νεώτερον ή τήν αύτήν ήλικίαν έχειν τδ iv δοκεΐ τω δννατδν εΐναι;—Ύί δή γαρ ον;—-Οτι b7 » Β Τ : add. θ a τψ] τφ Β Τ
in marg. t
59
d. 3 *τψ} αύτψ Β : τψ Τ
PARMENID
1
gomu ni sebi samomu. - Ne, čini se. - Nije tad moguće ni da samo bude slično, ni drugomu ni sebi samomu. - Izgleda da ne. - No ono jedno ne snalazi također ni to da je drugo; i tako bi ga naime snalazilo to daje više nego jedno. - Više, doista. - Zacijelo bi ono koje snalazi to daje drugo ili od samoga sebe ili od drugoga bilo neslično ili sebi samomu ili drugomu, ako je doista slično ono kojemu se događa daje isto. - Ispravno. - A ono jedno, kako se čini, budući da mu se baš ni na koji način ne događa da je drugo176, nije ni na koji način neslično, ni sebi ni drugomu. - Doista nije. Ono jedno dakle ne bi moglo biti niti slično niti neslično, ni drugomu ni sebi samomu. - Pokazuje se da ne. A dalje, budući daje takvo, neće biti ni jednako ni nejednako177, ni sebi samomu ni drugomu. - Kako? - Ako će biti jednako, bit će istih mjera178 onomu čemu bude jednako. - Da. - A ukoliko će nekako biti veće ili manje, imat će, spram onih s kojima bude sumjerljivo179, od onih manjih više mjera, a od većih manje. - Da. A spram onih s kojima ne bude sumjerljivo, imat će od jednih manje, a od drugih više mjera180. - Kako da ne? - Nije li pak nemoguće da ono koje ne sudjeluje u onomu istom bude ili istih mjera ili ičega drugoga istog? - Nemoguće. - Ne bi onda, zasigurno, moglo biti jednako ni sebi samomu ni drugomu, budući da nije istih mjera. - Nipošto, pokazuje se baš. - Samo, bilo da ima više ili manje mjera, upravo od koliko (bude) mjera, od toliko bi bilo i dijelova; i tako opet neće više biti jedno, već toliko koliko je upravo i tih mjera. - Ispravno. - A ako bi imalo baš jednu mjeru, postalo bi jednako toj mjeri, a to se pak - da ono samo bude čemu jednako - pokazalo nemogućim. - Pokazalo se, doista. - Dakle, budući da ne sudjeluje ni u jednoj mjeri, ni u više, ni u manje (njih), i budući da ne sudjeluje u istomu uopće, nikad neće biti jednako, kako se čini, ni sebi samomu ni drugomu; te opet ni veće a ni manje, ni od samoga sebe ni od drugoga. - Doista je posve tako. A što? Čini li se da ono jedno može biti starije ili mlađe, ili s čim imati istu dob181? - Pa zašto ne? - Jer će po svoj prilici, ukoli101
140 a 5
b
5
c 5
d
5
e
5
141
5
b
5
C
5
d
ττον ήλικίαν μέν την αντην έχον η αντώ η άλλω Ισότητος χρόνον καϊ δμοιότητος μεθέξει, ών ελέγομεν ον μετ είναι τψ ένί, οντε δμοιότητος οντε Ισότητος. Ελέγομεν γαρ ονν. Kat μην καϊ ότι άνομο ιότητός τ ε και άν ισότητος ον μετέχει, και τοντο έλέγομεν. ΤΙάνν μεν ονν.—ΤΙώς οΖν οΐόν τε έσται τίνος η ττρεσβύτερον η νεώτερον είναι η την αύτην ήλικίαν έχειν τω τοιοντον ον;—Ονδαμώς.—Ονκ άρα άν εϊη νεώτερον γε ονδέ ττρεσβντερον ονδέ την αντην ήλικίαν έχον τδ iv ούτε αντώ οντε άλλω.—Ον φαίνεται.— *Αρ* ονν ονδε έν χρόνω τδ τταράτταν δύναιτο άν είναι τδ έν, εϊ τοιοντον εϊη; η ονκ ανάγκη, έάν τι fi έν χρόνω, άβΐ αυτό αντον ττρεσβντερον γίγνεσθαι;—'Ανάγκη. Ονκονν τό γε ττρεσβντερον άεϊ νεωτέρον ττρεσβντερον;—Ύί μην; — Τ ό ττρεσβντερον άρα εαντον γιγνόμενον καΧ νεώτερον έαντον άμα γίγνεται, εϊττερ μέλλει έχειν δτον ττρεσβντερον γίγνηται.—ΤΙώς λέγεις;—?ί2δβ· διάφορον έτερον έτέρον ονδέν δει γίγνεσθαι ήδη όντος διαφόρον, άλλα τον μεν ήδη όντος ΐ]δη εΐναι, τον δέ γεγονότος γεγονέναι, τον δε μέλλοντος μέλλειν, τον δέ γιγνομένον οντε γεγονέναι οντε μέλλειν οντε είναι ττω διάφορον, άλλα γίγνεσθαι καϊ άλλως ονκ είναι.—9Ανάγκη γάρ δή.—'Αλλά μην τό γε ττρεσβντερον διαφορότης νεωτέρον έστιν καϊ ονδενδς άλλον.—*Έ»στι γάρ. Τ ό άρα ττρεσβύτερον εαντον γιγνόμενον άνάγκη και νεώτερον άμα εαντον γίγνεσθαι-—"Ε,οικεν. 'Αλλά μην και μήτε ττλείω εαντον γίγνεσθαι χρόνον μήτε έλάττω, άλλά τό ν ϊσον χρόνον καϊ γίγνεσθαι έαντω και εΐναι καϊ γεγονέναι και μέ?\λειν έσεσθαι.—'Ανάγκη γάρ ονν και ταντα. 'Ανάγκη άρα εστίν, ώς έοικεν, όσα γε έν χρόνω εστίν καϊ μετέχει τον τοιούτον, έκαστον αυτών την αντην τε β 6 &.νισότ·ητο5 Τ Proclus : Ισότ-ητος Β
Τ : om. Β
a2
b 3 ylywTat scripsi : yiyv€Tai Β Τ
τψ Β Τ
a 3 V«
διάφορον
TW: διαφέρον Β Proclus "b 7 διάφορο ν "Β: τό διάφορον Τ c i yhp δ-f) Schanz : yb.p &v Β : γάρ Τ C 5 yiyvtaQat χρόνον Β : χρόνον yiyvea6ou Τ
61 101
ko ima istu dob sa sobom ili s drugim, sudjelovati u jednakosti vremena i sličnosti, u kojima govorasmo da onomu jednom nije sudjelovati, niti u sličnosti niti u nesličnosti. - Govorasmo, doista. - Ali također i da ne sudjeluje ni u nesličnosti ni u nejednakosti, i to govorasmo. - Svakako. - Pa kako će onda moći biti od nečega starije ili mlađe, ili istu dob s čim imati ukoliko je takvo? - Nikako. - Ne bi dakle ono jedno moglo biti ni mlađe ni starije ni iste dobi, niti spram sebe samoga niti spram drugoga. - Ne, čini se. - A zar ne opet da ono jedno ne bi uopće moglo biti ni u vremenu, ako bi bilo takvo? Ili možda nije nužno da, ako će nešto biti u vremenu, uvijek postaje samo od sebe starije? - Nužno je. A nije li pak ono starije uvijek starije od mlađega? - Zacijelo. Ono dakle koje postaje starije od sebe samoga postaje ujedno i mlađe od sebe samoga, ako baš treba imati štogod od čega postaje starije. - Kako to govoriš? - Ovako: ništa ne treba postajati različito od onoga koje već jest različito182, nego (treba) već biti (različito) od onoga koje već jest (različito), (treba) biti (ono različito) postalč183 od onoga (različito) postalčg, (treba) biti (u budućnosti različito) od onoga što će biti (različito), a od onoga što postaje (različito, ne treba) niti biti (ono različito) postalč, niti biti (u budućnosti različito), niti biti ikako različito, nego postajati (različito) i ne biti drukčije. - Nužno, doista. - No, ono starije je različitost od mlađega i ni od čega drugoga. - Jest, uistinu. Nužno je tad da ono koje postaje starije od samoga sebe postaje ujedno i mlađe od samoga sebe. - Izgleda. - Ali i da ne postaje ni više ni manje vremena od samoga sebe, već da i postaje, i jest, i postalo je, i bit će ono samomu sebi jednako vrijeme. - Nužno je uistinu i to. - Nužno je zbilja, kako izgleda, za ona koja su u vremenu i sudjeluju u nečemu takvom, da svako pojedino od njih samo
5
141
5
b
5
c
5
d
»Σ
5
C
5
10
142
5
b
αύτδ αύτψ ήλικίαν έχειν κ αϊ πρεσβύτερόν τε αντοΰ &μα καϊ νεώτερον γίγνεσθαι.-—Κινδυνεύει. 'Αλλά μήν τω γε ενϊ τών τοιούτων παθημάτων ούδέν μετήν.—Ον γάρ μετήν. Ονδ£ άρα χρόνου αντω μέτεχττιν, ούδ9 έστιν έν τινι χρόνψ. Ονκονν δ?;, ώς γε ό λόγος αίρει. Ύί ονν; το ήν καϊ το γέγον€ καϊ το έγίγνετο ον χρόνον μέθεζιν δοκεΐ σημαίνειν του ιτοτέ γεγονότος; Καί μάλα. Τ ι δέ; τό έσται καϊ τό γ€νήσ€ται καϊ τό γ€νηθή<Γ€ται ον τον έπει τα [τον μέλλοντος];—Ν αι.—Τό δ£ δή έστι και τό γίγνεται ον τον νΰν παρόντος; Τίάνυ μέν ούν. ΕΖ άρα τό iv μηδαμτ] μηδενός μετέχει χρόνου, ούτε ποτέ γέγονεν οντ' έγίγι>ετο ούτ9 ήν ποτέ, ούτε νΰν γέγονεν ούτε γίγνεται ούτε έστιν, ούτ9 έπειτα γενήσεται ούτε γενηθήσεται ούτε έσται.—9Αληθέστατα.—"Εστιν ούν ούσίας όπως άν τι μετάσχοι άλλως ή κατά τούτων τι;—Ονκ έστιν. Ούδαμώς άρα τό iv ουσίας μετέχει. Ονκ έοικεν. Ουδαμώς άρα έστι τό έν.—Ο ν φαίνεται.—Ονδ* άρα ούτως έστιν ώστε iv είναι· εϊη γάρ άν ήδη όν καϊ ούσίας μετέχον αλλ9 ώς έοικεν, τό iv ούτε έν έστιν ούτε έστιν, εί δει τω τοιώδε λόγ<ρ πιστεύειν.—Κινδυνεύει.—αΟ δ£ μή έστι, τούτω τω μή οντ ι εϊη άν τι αύτω ή αυτού; Kal πώς; Ονδ* άρα όνομα έστιν αύτω ούδ% λόγος ούδέ τις έπιστήμη ούδε αϊσθησις ούδε δόζα. Ο ν φαίνεται. Ονδ* όνομάζεται άρα ούδε λέγεται ούδέ δοξάζεται ούδε γιγνώσκεται, ούδέ τι τών όντων αύτοΰ αισθάνεται.—Ούκ έοικεν.— δυνατόν ούν περϊ τό iv ταύτα ούτως έχειν;—Ούκουν έμοιγε δοκεΐ. Β ούλε ι ούν επϊ τήν ύπόθεσιν πάλιν θωμεν, έάν τι ήμΐν έπανιοΰσιν άλλόΐον
έζ άρχής έπανέλφαντ); ΥΙάνυ μέν
d.6 β/ρ«ΓΒΤ: 4pei apogr. Stud. e z ^ c v i i ^ m a i ] ycyevri
B T : D αύτψ vulg.
b a φανχ} Τ : <paycirj Β
63
PARMENID
3
ima sa samim sobom istu dob i da postaje ujedno starije i mlađe od sebe samoga. - Čini se. - Međutim, upravo onomu jednom ne bijaše ni u kojoj od takvih trpnji184 sudjelovati. - Doista ne bijaše. - Niti mu je dakle sudjelovati u vremenu niti jest u nekom vremenu. - Doista ne, kako bar ovo ispitivanje pokazuje185. Što dakle? Ne čini li se da ono bijaše, ono postalo je i ono postajaše znamenuju sudjelovanje u vremenu koje je jednom bilo186? - Još kako. - A što? Ono bit će, ono postat će i ono bit će postalo187, zar ne (znamenuju sudjelovanje) u onomu poslije (vremenu)188? - Da. - A napokon, ono jest i ono postaje, zar ne (znamenuju sudjelovanje) u onomu sada prisutnom (vremenu)189? - Svakako. - Ako dakle ono jedno ne sudjeluje nikako ni u kojemu vremenu, (onda) niti je ikada postalo niti postajaše niti ikada bijaše, niti je sad postalo niti postaje niti jest, niti će poslije postajati niti će biti postalo niti će biti. - Najistinitije. - A je li pak moguće da bi u jestvu nešto sudjelovalo nekako drukčije nego na neki od tih (načina)? - Nije. - Tad ono jedno nikako ne sudjeluje u jestvu. Ne, izgleda. - Tad ono jedno nikako nije. - Ne, čini se. - A nije onda ni tako da je jedno; jer bi (tako) već bilo i u jestvu sudjelovalo190, ali, kako se čini, ono jedno niti je jedno niti jest, ako treba vjerovati ovakvom ispitivanju191. - Izgleda. - A ono što nije, može li išta postojati za to nebiće ili (biti) njegovo192? - Kako bi? Nema za njega dakle niti imena193, niti odredbe194, niti kakva znanja, niti opažanja195, niti mnijenja196. - Ne, pokazuje se. - I ne imenuje se tad, niti se zbori, niti se mni, niti se spoznaje, niti ga opaža ijedno od bića. - Ne, izgleda. - Zar je dakle moguće da to tako ima biti glede onoga jednog? - Nipošto, meni se bar čini.
141 d
5
e
5
10
142
5
Hoćeš li onda da se iz početka vratimo natrag na onu pretpo- b stavku, ne bi li nam se u ponovnom zahvatu pokazalo štogod druk101
PARMENID
5
C
5
d
5
e
ονν βούλομαι.—Ονκονν i ν c I έστιν, φ αμέ ν, τα συμβαίνοντα ττερϊ αντον, ττοϊά π ore τυγχάνει όντα, δι ομολογητέα ταντα· ονχ οντω;—Ναί.—"Ορα δη έξ άρχής. i ν εϊ έστιν, άρα οΐόν τε αντο εΐναι μέν, ονσίας δέ μη μετέχειν; Ονχ οΐόν τε.—Ονκονν και ή ονσία τον ένός εϊη άν ον ταντον ονσα τψ ένί* ον γάρ άν εκείνη rjv έκείνον ονσία, ονδ' άν έκεΐνο, τό έν, i κείνης μετεΐχεν, αλλ' ομοιον άν ην λέγειν έν τε εΐναι καϊ iv έν. ννν δέ ονχ αύτη έστιν ή νττόθεσις, el i ν έν, τί χρη σνμβαίνειν, άλλ' €i i ν έστιν ονχ ούτω;—ΤΙάνν μέν οΖν.—Ονκονν ώς άλλο τι σημαίνον ri έστι τον έν;—' Ανάγκη.—* Αρα ονν άλΧο η ότι ονσίας μετέχει τό έν, τοντ άν εϊη τό λεγόμενον, έττειδάν τις ατνλλήβδην εϊτττ} ότι iv έστιν;—ΤΙάνν γε.—ΤΙάλιν δη λέγωμεν, i ν ci έστιν, τί συμβή σεται. σκόττει ονν εϊ ονκ άνάγκη ταύτην την νττόθεσιν τοιοντον δν τό iv σημαίνειν, οίον μέρη έχειν;—Πώ d a \ĆY€TCU καϊ Τ : \4YETAI κά\ rb Iv τον 6VTOS Ae^erat καϊ Β ovB: om. ΤΓ d.4 αντό BT: αντον vulg. d8 %v % Τ : Ρ · ® d 9 μόριον] μόρια Heindorf θ a cTvai] $VTOS cTvat
Bekker μορίου pr. Τ : μόριον Β t Simplicius ; secl. Schleiermacher μορίου Β Τ Simplicius: μόριον vulg. : secl. Schleiermacher
65
čije197? - Svakako da hoću. - Dakle, jedno ako jest,m (kako) kažemo, moramo se suglasiti ο onome što glede njega slijedi199, ma kakvo bilo; nije li tako? - Jest. - Gledaj dakle iz početka. Jedno ako jest, može li ono biti a ne sudjelovati u jestvu? - Ne može. - Dakle, postojalo bi i jestvo onoga jednog, koje (jestvo) nije s onim jednim isto; jer ono (onda) ne bi bilo njegovo jestvo niti bi ono, ono jedno, u njemu sudjelovalo, već bi jednako bilo reći i jedno jest i jedno jedno200. No naša pretpostavka ustvari201 nije ta, ako jedno jedno, što treba slijediti, nego ako jedno jest\ nije li tako? - Svakako. - Dakle (u smislu) da ono jest znači nešto drugo od onoga jedno? - Nužno. - Bi li tad (što) drugo, doli da ono jedno sudjeluje u jestvu, moglo biti to što se kaže kad (god) netko, zajedno uzevši, reče da jedno jest? - Svakako (to). - Sad opet recimo što će slijediti jedno ako jest. Razmotri dakle nije li nužno da ta naša pretpostavka označava daje ono jedno takvo kao da ima dijelove? - Kako? - Ovako: ako se (za) ono jest kaže (da pripada) onomu jednom koje jest i (za) ono jedno (da pripada) biću koje je jedno, a jestvo i ono jedno nisu isto, no (pripadaju) istomu onomu koje pretpostavismo, onomu jednom koje jest, nije li nužno da cjelina bude samč jedno koje jest, a dijelovi toga ono jedno i ono biti?202 - Nužno je. - Hoćemo li sad svaki od tih dijelova nazvati samo dijelom ili se baš svaki dio mora nazvati dijelom onoga cijelog? - Onoga cijelog. - I cijelo je ustvari ono što je jedno i ima dijelove203. - Svakako. - Što dakle? Da li se ijedan od tih dijelova jednoga koje jest - ono jedno i biće - ostavlja drugoga, (naime) ono jedno onoga biti (dijela) ili biće onoga jednog (dijela)204? - Ne bi moglo biti. - Tad opet i svaki od tih dijelova
101
142 b
5
c
5
d
5
e
5
143
5
b
5
C
5
ϊσχει καϊ τό ον, καϊ γίγνεται το έλάχιστον έκ δυοΐν αύ μopiou/ τό μόριον, καί κατά τον αυτόν λόγον ούτως άεί, ότιπερ άν μόριον γένηται, τούτω τω μορίω άεϊ ϊσχει* τό τε γαρ iv τό δν άεϊ ϊσχει καϊ τό δν τό έν ώστε άνάγκη && άεϊ γιγνόμενον μηδέποτε iv είναι. ΥΙαντάπασι μεν ούν. Ούκοΰν Απειρον άν τό πλήθος ούτω τό iv δν εϊη; "Εοικεν. "Ιθι δή καϊ ΤΎ)δε έτι. Π f j ; Ούσίας φαμεν μετέχειν τό έν, διό έστιν;—Ναί.—Καϊ δια ταύτα δή τό iv δν πολλά έφάνη. Ούτω.—Ύί δέ; αυτό τό έν, h δή φαμεν ούσίας μετέχειν, έαν αύτδ rrj διάνο ία μόνον καθ9 αυτό λάβωμεν Ανευ τούτου ού φαμεν μετέχειν, αρά γε iv μόνον φανήσεται ή καϊ πολλά τό αυτό τούτο;—"Εν, οΐμαι έγωγε. "Ιδωμεν δή· Αλλο τι έτερον μεν άνάγκη τήν ούσίαν αύτού εΐναι, έτερον δε αυτό, εϊπερ μή ούσία τό έν, Αλλ9 ώς iv 9 ούσίας μετέσχεν. Ανάγκη. Ούκοΰν εί έτερον μ^ν ή ούσία, έτερον δέ τό έν, ούτε τφ iv τό iv της ουσίας έτερον ούτε τω ούσία εΐναι ή ούσία τοΰ ενός άλλο, άλλα τω έτέρω τε καϊ Αλλω έτερα αλλήλων.—ΤΙάνυ μεν ουν.—"Ω,στε ού ταύτόν έστιν οντε τω ενϊ ούτε TTJ ούσία τό. έτερον. Παι? γάρ; Τί ούν; έαν προελώμεθα αύτών εϊτε βούλει τήν ούσίαν καϊ τό έτερον εϊτε την ούσίαν καϊ τό εν εϊτε τό iv καϊ τό έτερον, άρ9 ούκ έν έκάσττ} TTJ προαιρέσει προαιρούμεθά τινε ώ όρθώς έχει καλεΐσθαι άμφοτέρω; Πώ$;—*Ω,δε' έστιν ούσίαν είπεΐν;—"Εστιν.—Καϊ αύθις είπεΐν έν;—Καϊ τούτο.—-Αρ9 ούν ούχ έκάτερον αύτοΐν εϊρηται;—Ναι.—Ύί δ9 όταν εϊπω ουσία τε καϊ έν, άρα ούκ άμφοτέρω;—ΤΙάνυ γε.—Ούκοΰν καϊ εάν ούσία τε καϊ έτερον ή έτερον τε καϊ έν, καϊ ούτω ττανταχώς εφ9 εκάστου άμφω λέγω;—Ν αι. θ 6 τούτψ τψ μορίψ Β pr. Τ a 3 ŠOIKCV Β : ίοικέ ye Τ a 6 τί Β4 Β : τί Η Τ t> ι ϊδωμ^ν] ςϊδωμςν Β Τ b α ούσία Β : ούσία* Τ ούσίαs Β Τ : kvbs ούσία vulg. Ο 3 τιν* &> Τ: τι ν4ψ Β C 4 V" φοτ4ρω Τ : αμφότερα Β C 9 Εκάστου Β : Έκαστον Τ
67
ima i ono jedno i biće, i svaki dio postaje opet najmanje iz dva dijela te na isti način uvijek tako - koji god dio postane, uvijek ima oba ta dijela; naime i ono jedno ima uvijek biće i biće ono jedno, tako da (svaki dio) nužno, budući da uvijek postaje (kao) dvoje, nikada nije jedno. - Posve. - Ne bi li tako dakle ono jedno koje jest bilo bezgranična množina? - Izgleda. Hajde sad još i na ovo. - Na što? - Kažemo li da ono jedno sudjeluje u jestvu zato što jest? - Da. - 1 upravo zato se ono jedno koje jest pokazalo (kao) mnogo. - Tako je. - A što? Ako sam5 ono jedno, za koje dakle kažemo da sudjeluje u jestvu, zahvatimo svojim mišljenjem samo po sebi205, bez toga u čemu kažemo da sudjeluje, hoće li se to isto206 pokazati baš samo kao jedno ili i kao mnogo? - Kao jedno, ja bar mislim. - Pogledajmo dakle: nužno je da je jedno to jestvo njegovo207, a (nešto) drugo ono samo, ako ono jedno doista nije jestvo, već kao jedno steče su-udjela u jestvu208. - Nužno. - Dakle, ako je jedno jestvo, a drugo ono jedno, niti je ono jedno drugo od jestva time (što je) jedno niti je jestvo različito od onoga jednog time što je jestvo209, nego su jedno od drugoga drugo po onomu drugom i različitom210. - Posve, baš. - Tako da ono drugo211 nije isto ni s onim jednim ni s jestvom. Kako (bi) naime (bilo)? -
5 143
5
b
5
Što dakle? Ako od njih izaberemo bilo, uzmimo212, jestvo i c ono drugo, bilo jestvo i ono jedno, bilo ono jedno i ono drugo, ne izabiremo li u tom svakom pojedinom izboru nešto što se s pravom ima nazivati oboje213? - Kako? - Ovako: moguće je reći jestvo? - Moguće je. - I onda opet reći jedno? - I to. - Nije li tako 5 izrečeno svako od njih oboje? - Jest. - A što kada rečem jestvo i jedno, nije li (izrečeno) oboje? - Svakako baš. - Dakle, i ako (rečem) jestvo i drugo ili drugo ijedno, i tako kažem na svaki način 101
143 d
d
5
e
5
144
5
b
5
1
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ
»Σ Α
ί2 δ* άν άμφω ορθώς προσαγορεύησθον, άρα οΐόν τε άμφω μεν αντώ εΐναι, δύο δέ μή; Ο ν χ οΐόν τε.—Αί2 δ* άν δύο ήτον, ίστι τις μηχανή μή ονχ έκάτερον αντοΐν iv εΐναι; Ονδεμία.—Τ όντων άρα έπείιτερ σύνδνο έκαστα συμβαίνει εΐναι, και έν άν εϊη έκαστον. Φαίνεται. ΕI δέ iv έκαστον αντών έστι, σνντεθέντος ένδς δποιονονν fjfriviovv συζυγία ον τρία γίγνεται τά πάντα; ~Ναί.—Τρία δέ ον περιττά καϊ δνο άρτια;—Πώί δ9 ον;—Ύί δέ; δνοΐν οντοιν ονκ άνάγκη εΐναι καϊ δίς, και τριών όντων τρις, εϊπερ υπάρχει τω τε δνο τδ δις iv και τω τρία τδ τρις έν;—9Ανάγκη. Ανοΐν δέ οντοιν και δις ονκ άνάγκη δύο δϊς είναι; και τριών και τρϊς ονκ άνάγκη αΖ τρία τρϊς εΐναι;—Πώί δ9 ον;—Τί δέ; τριών όντων και δις όντων και δνοΐν οντοιν καϊ τρις οντοιν ονκ άνάγκη τε τρία δις εΐναι και δύο τρίς; Πολλή γ€.—*Αρτιά τε άρα άρτιάκις άν εϊη καϊ περιττά περιττάκις καϊ άρτια περιττάκις καϊ περιττά άρτιάκις.—Έστιν οντω.—Et ονν ταντα όντως έχει, οϊει τινά άριθμδν νπολείπεσθαι ον ονκ άνάγκη είναι; Ονδαμώς 9 γε. Et άρα έστιν έν, άνάγκη καϊ άριθμδν εΐναι. Ανάγκη. Ά λ λ α μην αριθμόν γε όντος πολλά άν εϊη καϊ πλήθος άπειρον τών όντων ή ονκ άπειρος άριθμδς πλήθει και μετέχων ονσίας γίγνεται;—Kat πάνν γε.—Ονκονν ει πάς άριθμδς ονσίας μετέχει, και τδ μόριον έκαστον τον άριθμον μετέχοι άν αντής;—Ν at. Έπί πάντα άρα πολλά όντα ή ονσία νενέμηται κάί ονδενδς άποστατεΐ τών όντων, οντε τον σμικροτάτον οντε τον μεγίστον; ή τοντο μεν και άλογον έρέσθαι; πώς γάρ άν δή ονσία γε τών όντων τον άποστατοΐ; Ονδαμώς. Κατακεκερμάτισται άρα ώς οΐόν τε σμικρότατα καϊ μέγιστα καϊ d ι ΑΒ : £ Τ
d a Λ]
Β : ώΤ
d 3 Α^ Τ : o m . Β
d 4 <τύν-
Stephanus : οδν δύο Β : 5<5οΤ ©2 τβ . . . ©4 αΖ om. pr. Τ ©6 τβ τρία Β : τρία τ« Τ δυο Tpis in marg. b et legit Procl. suppl. :
τρία δις Β : ουσία Β
τρία Τ
a 6 &ir*ipos Β: &7rcipoy Τ
b 4 δ*ι Β Τ : η Stobaeus
του Τ : του Β
στατοί·η Stobaeus : άττοοττατίΊ Β : αττοστατςϊ Τ
69
a η ob
svaki put oboje? - Da. - A ono koje se s pravom nazove oboje, je li to može biti oboje a ne biti dva? - Ne može. - A ono koje je dva, ima li kakav način da svako od njih oboje ne bude jedno? Nema nikakav. - Budući dakle da je od tih svako pojedino (oboje) po dva214, svaki pojedini215 (član) bi bio i jedan. - Pokazuje se. - A ako je svaki pojedini od njih jedan, kad se kakvogod jedno pridruži kojemgod paru216, ne postaje li to sve tri? - Da. - A nije li tri neparno217, a dva parno218? - Ta kako ne? - A što? Ako postoji dva, nije li nužno da postoji i dvaput, te ako postoji tri, triput, ako doista pripada onom dva ono dvaput jedan a onom tri ono triput jedan? - Nužno. - A ako postoje dvoje i dvaput, nije li nužno da postoji dvaput dva? I ako postoje tri i triput, nije li opet nužno da postoji triput tri? - Ta kako ne? - A što? Ako postoje tri i dvaput te dvoje i triput, nije li nužno da postoje i dvaput tri i triput dva? - Osobito baš. - Parno bi dakle bilo umnoženo s parnim, neparno s neparnim, parno s neparnim i neparno s parnim. - Tako je. - Ako je dakle to tako, misliš li da preostaje neki broj za koji nije nužno da postoji? - Nikako baš. - Ako dakle jedno jest, nužno je da postoji i broj. - Nužno. - Ali, ako bi postojao broj, postojalo bi mnogo i bezgranična množina bića. Ili možda broj ne postaje bezgraničan po mnoštvu i po sudjelovanju u jestvu? - Bez sumnje. - Ne bi li dakle, ako sav broj219 sudjeluje u jestvu, i svaki pojedini dio (toga) broja sudjelovao u njemu? - Da.
d
5
e
5
144
5
Jestvo je dakle razdijeljeno na sva (bića), koja su mnoga220, i b ne usteže221 se ni od jednoga od bića, niti od onoga najmanjeg niti od onoga najvećeg; ili je to možda uistinu i nerazumno pitati? Jer kako bi se ustvari jestvo moglo ustegnuti od nekoga od bića? Nikako. - Dakle, (jestvo) je zbilja skroz rascijepano na, koliko je 5 101
πανταχώς όντα, καϊ μεμέρισται πάντων μάλιστα, καϊ έστι C μέρη απέραντα της ονσίας.—Έχ«ι ούτω.— Πλείστα άρα έστι τα μέρη αντί}?.—Πλ€ίσ-τα μέντοι· Ύί ονν; έστι τι αύτών ο έστι μέν μέρος της ούσίας, ονδέν μέντοι μέρος;—Kal πώς άν [τοι] τούτο γένοιτο;—'Αλλ' εϊπερ γε οΐμαι έστιν, άνάγκη 5 αύτδ άεί, έωσ-περ άν fi, έν γέ τι είναι, μηδέν αδύνατον.— 'Ανάγκη. Πρδς άπαντι άρα [£κάστω] τ φ της ονσίας μέρει πρόσεστιν το έν, ούκ άπολειπόμενον ούτε σμικροτέρον οντε μείζονος μέρονς ούτε άλλον οίδενός.—Ούτω.—'ψΑρα ούν έν d άν πολλαχού άμα όλον έστι; τούτο άθρει.—Άλλ* άθρώ καϊ ορώ οτι άδύνατον.—ΉΙεμερισμένον άρα, εϊπερ μή ολον άλλως γάρ που ουδαμώς άμα άπασι τοΐς της ούσίας μέρεσιν παρέσται ή μεμερισμένον.—Να£. Kat μήν τό γε μεριστόν 9 5 πολλή άνάγκη εΐναι τοσαύτα οσαπερ μέρη. Ανάγκη.—Ούκ άρα άληθή άρτι έλέγομεν λέγοντες ώς πλείστα μέρη ή ούσία νενεμημένη εϊη. ούδέ γάρ πλείω του ένός νενέμηται, αλλ9 e ϊσα, ώς έοικε, τω ένί' ούτε γάρ τό δν του ενός άπολείπεται ούτε τδ iv του όντος, αλλ9 έζισονσθον δύο οντε άεϊ παρά πάντα.—ΊΊαντάπασιν ούτω φαίνεται.—Τό έν άρα αύτδ κεκερματισμένον ύπδ της ούσίας πολλά τε και άπειρα τό 5 πλήθος έστιν.—Φαίνεται.—Ού μόνον άρα τό δν έν πολλά έστιν, άλλά και αύτδ τδ έν ύπδ του όντος διανενεμημένον πολλά άνάγκη εΐναι.—Τίαντάπασι μεν ονν. Kal μήν ότι γε ολον τά μόρια μόρια, πεπερασμένον άν εϊη κατά τδ όλον τδ έν ή ού περιέχεται ύπδ τον ολον τά 145 μόρια;—9 Ανάγκη.—* Αλλά μήν τό γε περιέχον πέρας άν εϊη.— Πώς δ9 ον;—Ύδ έν άρα &ν έν τέ έστί ιτον και πολλά, καϊ ολον καϊ μόρια, καϊ πεπερασμένον καϊ άπειρον πλήθει.— Φαίνεται.—?Αρ9 ονν ονκ, έπείπερ πεπερασμένον, και έσχατα
Ο 4 τοι τοντο
Hermann «tfirtp Β : 4ίrcforcp Τ Ο 5 cctfcrtrcp Β : Τ Ο 6 ίκάστψ vel delendum vel ίκάστοτς scribendum susp. Stallbaum ČL3 νου Τ : toj* Β &μα ττασι malit Heindorf θ 5 tv ty Β Procl. suppl. : ty Τ : ty tu Thomson : ty Stallbaum a a ty secl. Heindorf ΒΤ
: r i τοιούτο ci.
71 101
god moguće, i najmanja, i najveća, i svakako postojeća bića, te je podijeljeno najviše od svega i beskrajni222 su dijelovi jestva. Takvo je. - Stoga je njegovih dijelova najviše. - Najviše, dakako. - Što dakle? Postoji li neki od njih koji je uistinu dio jestva, međutim, nijedan dio223? - A kako bi to moglo biti? - Nego je, mislim, ako postoji, nužno da on224 uvijek, dokle god postoji, bude upravo neko jedno, dok je nemoguće (da bude) nijedno. Nužno. - Pri svakom pojedinom dijelu jestva prisutno je dakle ono jedno, ne ostavljajući se ni manjega ni većega dijela, ni ijednoga drugoga. - Tako je. - Je li onda, kao jedno, istovremeno na mnogim mjestima cijelo? To razmotri. - Ali razmatram i vidim daje (to) nemoguće. - Tad je razdijeljeno, ako naime nije cijelo; jer po svoj prilici neće istovremeno biti prisutno (pri) svim dijelovima jestva nikako drukčije doli razdvojeno. - Da. - A zaista, posve je nužno da je ono djeljivo toliko koliko (je) upravo dijelova. - Nužno. - Ne govorasmo onda maločas istinu govoreći da je jestvo razdijeljeno na najviše dijelova. Jer nipošto nije razdijeljeno više od onoga jednog, već, kako izgleda, onom jednom jednako; niti se, naime, biće ostavlja onoga jednog niti ono jedno bića, nego se, budući da su (kao) dvoje, uvijek u svemu izjednačavaju225. - Posve se tako pokazuje. - Tad je dakle sam5 ono jedno, iscijepano od strane jestva226, mnogo i bezgranična množina. - Pokazuje se. - Dakle, nije samo ono jedno koje jest227 mnogo, već je i sam6 ono jedno, razdijeljeno od strane bića, nužno mnogo. - Posve, zaista. Dalje, zato što su dijelovi upravo dijelovi cijeloga, ono jedno bi bilo ograničeno u pogledu cjeline228; ili možda dijelovi ne bivaju obuhvaćeni od onoga cijelog? - Nužno. - A upravo bi ono što obuhvaća bila granica. - A kako ne bi? - Dakle, ono jedno je, ako jest, po svoj prilici i jedno i mnogo, i cijelo i dijelovi, i ograničeno i množinom bezgranično. - Pokazuje se. - Zar neće on-
c
5
d
5
e
5
145
5 έχον; *Ανάγκη Ύί δέ; εϊ δλον, ον και αρχήν άν έχοι καϊ μέσον καϊ τελεντήν; ή οΐόν τέ τι δλον εΐναι avev τριών τούτων; καν τον iv ότιοϋν αντών άποστατ^, i Θελήσει έτι δλον εΐναι; Ονκ έθελήσει. Καϊ αρχήν δή, ώς έοικεν, και 9 b τελεντήν και μέσον Ζχοι άν τδ έν.—*Εχοι. Αλλά μην τό γ ε μέσον ΐσον τών έσχάτων άπέχει· ον γαρ άν άλλως μέσον εϊη Ον γάρ.—Καϊ σχήματος δή τίνος, ώς έοικε, τοιοντον δν μετέχοι άν τδ έν, ήτοι ενθέος ή στρογγύλον ή τίνος 5 μεικτον έξ άμφοΐν. Μετ4χοι γάρ άν. ρ9 ονν όντως έχον ονκ αντό τε έν εαντώ έσται καϊ έν άλλω; Π ώ ? ; — Ύ ώ ν μερών πον έκαστον έν τω δλω έστι και ονδέν έκτος τον δλον. Οΰτω. ΤΤάντα δέ τά μέρη ύπδ τον C δλον περιέχεται;—Ναί. Καϊ μην τά γε πάντα μέρη τά αντον τδ έν έστι, καϊ οντε τι πλέον οντε ελαττον ή πάντα. Ον γάρ.—Ονκονν καϊ τδ δλον τδ έν έστιν;—ΓΙώ? δ* ον;— Ε£ άρα πάντα τά μέρη έν δλω τνγχάνει όντα, έστι 5c τά τε 5 πάντα τδ έν και αντο τδ δλον, περιέχεται δέ νπο τον δλον τά πάντα, νπδ τον ένδς άν περιέχοιτο τδ έν, καϊ ούτως άν ήδη τδ έν αντο έν έαντφ εϊη.—Φαίνεται.—9Αλλά μέντοι τό γε δλον αΰ ονκ έν τοις μέρεσίν έστιν, οντε έν πάσιν οντε d έν τινί. εϊ γάρ έν πάσιν, άνάγκη και έν ένί· έν τινι γάρ ένι μή δν ονκ άν έτι πον δύναιτο έν γε άπασιν είναι· εϊ δέ τοντο μεν τδ έν τών απάντων έστί, τδ δ£ δλον έν τούτω μη ένι, πώς έτι έν γε τοις πάσιν ένέσται;—Ονδαμώς. 5 Ονδέ μην έν τισι τών μερών· εϊ γάρ έν τισϊ τδ δλον εϊη, τδ πλέον άν έν τω έλάττονι εϊη, δ έστιν άδύνατον.—9Αδύ9 9 νατον γάρ.—Μή δν δ έν πλέοσιν μηδ έν ένϊ μηδ9 έν άπασι τοις μέρεσι τδ δλον ονκ άνάγκη έν έτέρφ τινϊ εΐναι ή μηδαμον 9 e έτι εΐναι; Ανάγκη.—Ονκονν μηδαμον μεν δν ονδέν άν εϊη, δλον δέ όν, έπειδή ονκ έν αντώ έστιν, άνάγκη έν άλλω a 5 ci] BaC in ras. Β ; δ* «ί Τ ον καϊ Τ : ονκ Β α η τον Schleiermacher : τον Β Τ b i ϊχοι hv .. . ϊχοι Β : ϊχοι &ν. . . Τ c s τι Τ : Tb Β d i τινί] τισί Schleiermacher d 4 %νι corr. Ven. 189 : ivi Β : evl Τ Μσται Par. 1836 : %v ίσται Β Τ
73
da, kad je baš ograničeno, imati i krajeve? - Nužno. - A što? Ako je cijelo, ne bi li imalo i početak, i sredinu, i završetak? Ili možda nešto može biti cijelo bez toga trojeg? I ako se od čega ustegne ijedno od toga299, hoće li (to) više biti cijelo? - Neće. - Dakle, ono jedno bi, kako se čini, imalo i početak i završetak i sredinu. Imalo bi. - Ali upravo sredina je udaljena jednako od krajeva, jer inače ne bi bila sredina. - Ne bi. - Očito bi ono jedno dakle, budući daje takvo, sudjelovalo, kako izgleda, i u nekom obliku, bilo ravnom, bilo okruglom ili nekom smiješanom iz obojega. - Sudjelovalo bi doista. Zar ono neće tad, budući da je takvo, biti i u sebi samom i u drugomu? - Kako? - Svaki pojedini od dijelova je po svoj prilici u onomu cijelom i nijedan nije izvan onoga cijelog. - Tako je. A svi ti dijelovi obuhvaćeni su od onoga cijelog? - Da. - I zacijelo, upravo svi ti njegovi dijelovi čine ono jedno, te ni više ni manje nego svi.230 - Ne baš. - Nije li pak ono jedno (ujedno) i ono cijelo? - Kako da ne? - Ako su dakle svi ti dijelovi u cijelome te ono jedno jest i svi (dijelovi) i sam5 ono cijelo, a svi dijelovi bivaju obuhvaćeni od onoga cijelog, ono jedno bi bilo obuhvaćeno od onoga jednog, i tako bi već ono jedno bilo samo u sebi samom. - Pokazuje se. - Međutim, ono cijelo opet nije u svojim dijelovima, niti u svima niti u nekom. Jer ako je u svima, nužno je i u jednom; naime, ako nije u nekom jednom (dijelu), ne bi više, po svoj prilici, moglo biti baš u svima; jer, ako je taj (dio) jedan među svim (dijelovima)231, a ono cijelo nije u njemu, kako će biti baš u svim (dijelovima)? - Nikako. - A zasigurno nije ni u nekima od dijelova; jer kad bi ono cijelo bilo u nekima, ono veće bi bilo u onomu manjem, što je nemoguće. - Nemoguće baš. - A kad ono cijelo nije u više njih, također ni u jednomu, pače ni u svim (svojim) dijelovima, nije li nužno da bude u nečemu drugom ili da nigdje više ne bude? - Nužno je. - No, nigdje ne postojeći, bilo bi ništa, ali budući daje cijelo, zar nije nužno da bude u drugomu kad već nije u samomu sebi? - Svakako. - Ukoliko je 101
5
b 5
c
5
d
5
e
PARMENID
5
146
5
b
5
c
5
d
elvai;—ΤΙάνν γε.—Ή ι μέν άρα το iv όλον, i ν άλλψ έστιν* f j δέ τ α -πάντα μέρη όντα τυγχάνει, αύτό εν έαυτώ* καϊ οΰτω τό iv άνάγκη αύτό τε iv έαυτψ είναι καϊ iv έτέρψ.— 9 Ανάγκη. Οϋτω δή πεφυκός τό iv άρ ουκ άνάγκη και κινεΐσθαι καϊ έστάναι; Π τ};—-Εστηκε μεν που, εϊπερ αυτό iv έαυτψ i
*
Β : ούκ Τ
b4 ^T:
d. ι €Ϊ τού τι G : ci τοντϊ Β Τ
75
om. Β
c i ούδ*
dakle ono jedno cijelo, u drugomu je, a ukoliko je svi (svoji) dijelovi koji jesu, samo je u sebi samom; te je tako ono jedno nužno samo i u sebi samom i u drugomu. - Nužno. Budući dakle da je ono jedno po naravi takvo, nije li nužno i da se kreće i (da) stoji? - Kako? - Po svoj prilici zasigurno stoji upravo ako je samo u sebi samom; naime, ukoliko je u jednomu i iz toga ne prelazi, bilo bi u istomu, u samomu sebi. - Tako je. - A valjda je nužno da ono koje je baš uvijek u istomu bude tako da uvijek stoji232. - Svakako. - A što? Nije li nužno, naprotiv, da ono koje je uvijek u drugomu nikad ne bude u onomu istom, te da, budući da nikada nije u onomu istom, uopće i ne stoji, a budući da ne stoji, da se kreće? - Tako je. - Nužno je dakle da ono jedno uvijek i stoji i kreće se, jer je samo uvijek i u sebi samomu i u drugomu. - Pokazuje se. Dalje, ono treba biti sebi samomu isto i od sebe samoga drugo, te i spram onih drugih233 isto tako - (treba biti) i isto i drugo, ako mu se već i ono prethodno događa. - Kako? - Sve se po svoj prilici prema svemu skupa ovako drži: ili je isto ili (je) drugo; ili bi, ako nije ni isto ni drugo, bilo (kao) dio toga spram čega se tako drži, ili (bi bilo) kao cijelo spram dijela234. - Pokazuje se. - Je li dakle ono jedno samo dio sebe? - Nikako. - Tad ono ne bi kao spram dijela sebe samoga moglo biti cijelo na način da spram sebe samoga bude dio.235 - Ne bi moglo. - Ali, zar je ono jedno drugo od jednoga? - Ne, doista. - Ne bi tad moglo biti ni od sebe samoga drugo. - Ne, naravno. - Ako ono dakle nije niti drugo niti cijelo niti dio spram samoga sebe, nije li već nužno da bude isto sebi samom? - Nužno je. - A što? Nije li ono koje ie samo drugdje od samog sebe, koje je u istomu sa samim sobom , samo nužno od sebe drugo, ako će upravo i biti drugdje? - Čini mi se baš. - A ono jedno se zaista pokaza kao takvo, naime kao ono koje je ujedno samo i u sebi samomu i u drugomu. - Pokaza se, baš. - Po tome bi ono jedno, kako se čini, bilo zbilja drugo od sebe samoga. - Izgleda. - Sto dakle? Ako je nešto od nečega drugo, neće li biti drugo od onoga koje je drugo? - Nužno. - Nisu li dakle ona koja 101
145
5
146
5
b
5 c
5
d
e
ΙΕ 5
e
5
147
5
b
5
Ονκονν οσα μή έν έστιν, άπανθ9 έτερα τον ένός, καϊ τό έν τών μή έν; ΤΙώς δ* ού;—"Ετερον &ρα άν εϊη το έν τών άλλων.—"Ετερον.—"Ορα δ?;· αντό τε ταντον καϊ το έτερον άρ9 ονκ εναντία άλλήλοις;—ΤΙώς δ' ον;—Ή ούν έθελήσει ταντον έν τ ω έτέρω ή τό έτερον έν ταντω ποτέ είναι;—Ονκ έθελησει.—ΕI άρα τ6 έτερον έν τψ αντψ μηδεποτε έσται, ονδέν έστι τών όντων έν ψ έστϊν το έτερον χρόνον ovbiva' εϊ γάρ όντινονν εϊη έν τω, έκείνον άν τον χρόνον έν ταντψ εϊη το έτερον. ονχ ούτως;—Ούτως.—Επειδή δ9 ονδέποτε έν τω αύτώ έστιν, ονδέποτε έν τινι τών όντων άν εϊη το έτερον.—9Αληθή.—Οντ άρα εν τοις μή έν ούτε εν τω ένι ενείη άν τό έτερον Ον γάρ ούν.—Ονκ άρα τψ έτέρψ γ9 άν εϊη τό έν τών μή έν ονδέ τά μή έν τον ένός έτερα. Ο ν γάρ. Ονδέ μήν έαντοΐς γε έτερ9 άν εϊη άλλήλων, μή μετέχοντα τον έτέρον.—ΤΙώς γάρ;—ΕI δέ μήτε αντοϊς έτερά εστι μήτε τψ έτέρψ, ον πάντ-ρ ήδη άν έκφεύγοι τό μή έτερα είναι αλλήλων;—Έκφεύγοι.—Άλλα μήν ονδέ τον ένός γε μετέχει τά μή έν ον γάρ άν μή έν ήν, αλλά πγ άν έν ήν. 9Αληθή. Ονδ* άν άριθμός εϊη άρα τά μή έν ονδέ γάρ άν ούτω μή έν ήν παντάπασιν, άριθμόν γε έχοντα.—Ον γάρ ονν.—Τί δέ; τά μή έν τον ένός άρα μόριά εστίν; ή κάν ούτω μετείχε τον ένός τά μή έν;—Mere^eu. Et άρα πάνττ) τό μέν έν εστι, τ α δ€ μή έν, οντ άν μόριον τών μή έν τό έν εϊη ούτε όλον ώς μορίων οντε αν τά μή έν τον ένός μόρια, οντε όλα ώς μορίψ τω ένι.—Ον γάρ.—Άλλα μήν έφαμεν τά μήτε μόρια μήτε όλα μήτε έτερα άλλήλων ταντά έσεσθαι άλλήλοις.— " Ε φ α μ ε ν γάρ.—Φώμεν άρα καϊ τό έν προς τά μή έν ούτως έχον τό αντό εΐναι αντοΐς;—Φώμεν Τ ό έν άρα, ώς έοικεν, έτερόν τε τών άλλων έστιν και έαντον καϊ ταντόν εκείνοις τε καϊ έαντω.—Κινδννεύει φαίνεσθαι εκ γε τον λόγον. <17 rb Β : om. Τ
6 5 dvciv]
Φ Β : *ϊτι Τ
a a ff*i| hv
4κψ€ύγοι Β : hv ^κψύγοι Τ a 4 flv &λλ«£ Β : p άλλα Τ/ a 8 νάντρ Β : -καντί Τ b a μορίων corr. Ven. 189: μορίου Β Τ; μόριον vulg. μόρια Τ : μορίου Β "b 5 τά Τ : tb Β
77
PARMENID
3
146 d
nisu jedno sva skupa druga od onoga jednog i (nije li) ono jedno (drugo) od onih koja nisu jedno237? - A kako ne? - Drugo bi dakle bilo ono jedno od onih drugih. - Drugo. - Gledaj sad: zar nisu sa- 5 mo ono isto i ono drugo238 suprotni jedno drugomu? - A kako ne? - Hoće li onda ono isto igda biti u onomu drugom ili ono drugo u onomu istom? - Neće. - Ako dakle ono drugo nikada neće biti u onomu istom, nema bića u kojemu je ono drugo (kroz) ikakvo vrijeme; ako bi naime ma koliko vremena bilo u njemu, kroz to vri- e jeme bi ono drugo bilo u onomu istom. Nije li tako? - Tako je. A kad već nikada nije u onomu istom, nikada ono drugo ne bi moglo biti ni u kojemu od bića. - Uistinu. - Ne bi ono drugo dakle moglo biti niti u onima koja nisu jedno niti u onomu jednom Ne doista. - Ne bi stoga po onomu drugom ono jedno moglo biti 5 drugo od onih koja nisu jedno, a ni ona koja nisu jedno druga od onoga jednog. - Ne doista. - Ali zacijelo, ni po sebi samima ne bi mogli biti drugo jedni od drugih, ako (naime) ne sudjeluju u onomu drugom. - Kako bi dakle? - No ako niti po sebi niti po ono- 147 mu drugom nisu druga, ne bi li već posve izbjegli to da su drugo jedni od drugih? - Izbjegli bi. - Ali dalje, ona koja nisu jedno ne sudjeluju ni u onomu jednom; ne bi naime bila ne-jedno, već bi nekako bila jedno. - Uistinu. - Ne bi dakle ona ne-jedno mogla biti 5 ni broj; ne bi naime ni tako posve bila ne-jedno, ukoliko bi imala broj. - Ne bi doista. - A što? Da li su ona ne-jedno dijelovi onoga jednog? Ili bi možda i tako ona ne-jedno sudjelovala u onomu jednom? - Sudjelovala bi. - Ako je dakle ovo posve jedno, a ova ne-jedno, ne bi ono jedno moglo biti ni dio onih ne-jedno ni cijelo (spram njih) kao (svojih) dijelova; niti bi opet ona ne-jedno b mogla biti dijelovima onoga jednog ili cijela prema onomu jednom kao (svom) dijelu. - Ne baš. - Samo, mi govorasmo da će ona koja nisu niti dijelovi, niti cjela, niti druga jedna spram drugih, biti jedna drugima ista. - Govorasmo doista. - Da rečemo tad 5 daje i ono jedno, držeći se tako spram onih ne-jedno, njima isto? - Recimo. - Ono jedno je dakle, kako izgleda, drugo i od onih drugih i od samoga sebe te isto i njima i sebi samomu. - Izgleda da se baš pokazuje iz ovoga ispitivanja. 101
C
5
d
5
e
5 148
5
*Ap9 ουν καϊ ομοιον τε καϊ Ανόμοιον έαντψ re και τοΐς Αλλοις;—νΙ(τω9.—9 Επειδή γούν έτερον τών Αλλων έφάνη, καϊ ταλλά ττον έτερα Αν εκείνου εϊη.—Τί μην;—Ουκοϋν όντως έτερον τών Αλλων, ωσπερ καϊ τΑλλα εκείνον, καϊ ούτε μάλλον οντε ήττον;—Τί γαρ Αν;—ΕI Αρα μήτε μάλλον μήτε ήττον, όμοίως. Ναί. Ούκοΰν f j έτερον είναι πέπονθεν τών Αλλων καϊ ταλλα εκείνου ωσαύτως, ταύτ-ρ ταντόν Αν πεπονθότα εΐεν τό τε έν τοΐς Αλλοις καϊ ταλλα τω ένί.— Πώ? λέγεις;—*Ω.δεέκαστον τών ονομάτων ονκ επί τινι καλείς;—-Εγωγε.—Τί ούν; τό αύτό όνομα εϊποις αν πλεονάκις ή Απαξ;—"Εγωγε.—ΤΙότερον ούν έαν μεν άπαξ εϊπρς, έκεΐνο προσαγορεύεις ούπέρ έστι τούνομα, έαν δέ πολλάκις, ούκ έκεΐνο; ή έάντε Απαζ έάντε πολλάκις ταύτόν όνομα φθέγξτι, πολλή άνάγκη σε ταύτόν καϊ λέγειν άεί;—Τί μήν; —Ούκούν καϊ τό έτερον όνομά έστιν επί τινι;—Τ1άνν γε.— "Οταν Αρα αύτό φθέγγρ, έάντε Απαζ έάντε ψολλάκις, ούκ έπ9 άλλψ ούδέ Αλλο τι όνομάζεις ή έκεΐνο ούπερ ήν όνομα.— 9 Ανάγκη.—-Οταν δή λέγω μεν οτι έτερον μεν ταλλα τού ενός, έτερον δέ τό έν τών Αλλων, δϊς τό έτερον είπόντες ούδέν τι μ&λλον έπ9 άλλγι, Αλλ9 έπ9 έκείνρ r f j φύσει αύτό Αεϊ λέγομεν ήσπερ ήν τούνομα. ΤΙάνυ μέν ούν.—Ήί άρα έτερον τών άλλων τό έν καϊ τάλλα του ένός, κατ αύτό τό έτερον πεπονθέναι ούκ άλλο άλλα τό αύτό Αν πεπονθός εϊη τό έν τοΐς άλλοις· τό δέ που ταύτόν πεπονθός ομοιον* ούχί;—Ναί.— Ήι δή τό έν έτερον τών άλλων πέπονθεν εΐναι, κατ9 αύτό τούτο άπαν Απασιν ομοιον Αν εϊη· άπαν γαρ Απάντων έτερόν 9 έστιν.—"Εοικεν. Αλλα μήν τό γε ομοιον τω άνομοίψ εναντίον.—Ναί.—Ούκοΰν και τό έτερον τω ταύτψ.—Καϊ τούτο. Ά λ λ α μήν και τούτο γ9 έφάνη, ώς άρα τό έν τοΐς C 5 Λν Β : om. Τ
θ a ίκεΐνο Β : κ*ΐνο Τ
β 6 jj]
Β : ^ Τ ι ml
vulg. a ι κατ* αντ^ Tb Thomson : κατά ravrb Β Τ : κατά. τb ταντ& Heindorf: κατά ταύτbv τb Stallbaum : κατά τ* αΖ τ6 Waddell iccirovθ*ναι Β Τ : TC*TCOVQCV *ϊναι in marg. rec. t a a tv B T : ί ν vulg. a 6 άλΛά μΒ : $ν Τ τψ άνομοίψ] τψ όμοίψ Β : τών ά*'ομοίων Τ a 7 ταύτψ in marg. Τ : αύτψ Β Τ
79
Je li onda i slično i neslično, i sebi samomu i onima drugima? - Možda. - Budući da se pokazalo drugo od onih drugih, i ona druga bi valjda bila druga od njega. - Bez sumnje. - Zar nije dakle upravo toliko drugo od onih drugih koliko239 i ona druga od njega, te ni više ni manje? - A kako drukčije? - Ako pak ni više ni manje, onda slično. - Da. - Dakle, ukoliko mu se događa daje drugo od onih drugih i ona druga (da su druga) od njega na isti način, utoliko240 bi im se dogodilo da su isto, i ono jedno onima drugima i ona druga onomu jednom. - Kako kažeš? - Ovako: ne daješ li svako pojedino ime nečemu?241 - Ja da, baš. - Što dakle? Bi li isto ime mogao reći više puta nego jedanput242? - Da, baš. Da li dakle, ako jedanput rečeš, prozoveš ono čega je to ime, a ako više puta, ne to? Ili je pak, bilo da isto ime izustiš jednom ili više puta, posve nužno da i govoriš uvijek isto? - Bez sumnje. Nije li pak i ono drugo ime za nešto? - Svakako. - Kad god ga dakle izustiš, bilo jednom ili više puta, ne (izuščuješ ga) glede nečega drugog niti imenuješ što drugo do ono upravo čega bijaše ime. - Nužno. - Kad sad dakle govorimo da su ona druga drugo od onoga jednog, a ono jedno (da je) drugo od onih drugih, dvaput, istina, kazujemo ono drugo, no ne govorimo ga ni za kakvu drugu (narav)243, već za onu narav upravo koje bijaše ime. - Svakako. Ukoliko je dakle ono jedno drugo od onih drugih i (ukoliko su) ona druga (druga) od onoga jednog, po samoj toj trpnji da se jest drugo244 onomu jednom bi se dogodilo da je ne drugo već isto onima drugim; a ono kojemu se događa daje nekako isto je slično, zar ne? - Da. - Dakle, ukoliko ono jedno trpi (to) daje drugo od onih drugih, po samomu tomu bi bilo svima njima skupa posve slično; posve je naime od svih njih skupa245 drugo. - Izgleda. - Samo, ono slično je onomu nesličnom suprotno. - Da. - Nije li pak i ono drugo onomu istom (suprotno)? - 1 to. - No pokaza se 101
c
5
d
5
e
5
148
5
Ε b άλλοις ταντον.—Έφάνη γάρ Ύονναντίον δέ γε πάθος εστϊ τό είναι ταντόν τοις άλλοις τω έτερον εΐναι των άλλω ν — ΤΙάνν γε.—*Ηι γ€ μήν έτερον, δμοιον έφάνη.—Ναί.—Ή* άρα ταντόν, ανόμοιο ν έσται κατά τονναντίον πάθος τω 5 όμοιονντι πάθει. ωμοίον bi πον τό έτερον;—Ναί.—Άνομοιώσει άρα τό ταύτόν, ή ονκ έναντίον έσται τφ C Έοικεν. "Ομοιον άρα καϊ άνόμοιον έσται τό έν τοις άλλοις, rf μεν έτερον, δμοιον, $ δ* ταντόν, άνόμοιον Έχει γάρ ονν δή, ως εοικεν, καϊ τοιοντον λόγον.—Κ αϊ γάρ τόνδε έχει Τίνα; *Ηι ταντόν πέπονθε, μή άλλοΐον πεπονθέναι, μή 5 άλλοΐον δέ πεπονθός μή άνόμοιον, μή άνόμοιον δέ δμοιον είναι- f j δ* άλλο πεπονθεν, άλλοΐον, άλλοΐον δέ 0ν άνόμοιον εΐναι.—'Αληθή λέγεις.—Τ αντόν τε άρα Sv τό έν τοις άλλοις καϊ δτι ετερόν έστι, κατ άμφότερα καϊ κατά έκάτερον, δμοιον d τε άν εϊη καϊ άνόμοιον τοις άλλοις.—ΤΙάνν γε.—Ονκονν καϊ έαντω ωσαύτως, έπείπερ έτερον τε έαντρν καϊ ταντόν έαντω έφάνη, κατ άμφότερα καϊ κατά έκάτερον δμοιον τε καϊ άνόμοιον φανήσεται;—'Ανάγκη. 5 Ύί δέ δή; περϊ τον άπτεσθαι τό έν αντον καϊ τών άλλων καϊ τον μή άπτεσθαι περι πώς έχει, σκόπει. Έκοπώ. Αντό γάρ πον έν έαντω ολω τό έν έφάνη όν.—"Ορθώς.—Ονκονν καϊ έν τοις άλλοις τό έν;—Ναί.—Ήι μέν άρα έν τοις άλλοις, e τών άλλων άπτοιτο άν· $ δ* αντό έν έαντω, τών μέν άλλων άπείργοιτο άπτεσθαι, αντό δέ αντον άπτοιτο άν έν έαντω Φαίνεται.—Οντω μέν δή άπτοιτο άν τό έν αντον τε καϊ τών άλλων.—"Απτοιτο.—Ύί δέ τρδε; αρ' ον πάν τ ό 5 μέλλον άψεσθαί τίνος έφε£ής δει κεΐσθαι έκείνω ον μέλλει άπτεσθαι, ταύτην την ίδραν κατεχον τ} άν μετ έκείνην $ [έδρα] f j άν Kiηται, άπτεται;—'Ανάγκη. Και τ ό έν άρα, εϊ μέλλει αντό αντον άψεσθαι, έφεξής δει ενθνς μετά έαντό "b 5 άμοίου Β : όμοίου Τ
κατ* Τ: καϊ Β
θ 6 κατίχον Τ : om. Β : add. in marg. b
om. Bekker: % a v Heindorf
&ψ€ται Heindorf
"b 6
81 101
d.3 καϊ
θ 7 ^pa
itirrcraO ου
PARMENID
3
međutim i to daje ono jedno onima drugima upravo isto. - Pokaza se, doista. - A to da se onima drugima jest isto upravo je suprotna trpnja tomu da se od onih drugih jest drugo. - Posve baš. - A uistinu, ukoliko je drugo, pokaza se kao slično. - Da. - Dakle, ukoliko je isto, bit će neslično po trpnji suprotnoj onoj koja (ga) čini sličnim. A sličnim (ga) je valjda činilo ono drugo? - Da. - Nesličnim će (ga) dakle činiti ono isto, ili neće biti suprotno onomu drugom. - Izgleda. - Ono jedno će tad biti onima drugima uistinu slično i neslično: ukoliko je drugo, (bit će) slično, a ukoliko je isto, (bit će) neslično. - Doista, ono jedno ima dakle, kako izgleda, i takav odnos246. - Ima bogme i ovaj. - Koji? - (Taj da mu se), ukoliko (mu) se događa da je isto, ne događa (da je) različno247, a budući da mu se ne događa daje različno, nije neslično, (a ukoliko mu se ne događa daje) neslično, slično je; a ukoliko mu se događa daje različito, različno je, a ukoliko je različno, neslično je. - Istinu govoriš. Dakle, budući daje ono jedno onima drugima isto i jer (im) je drugo, s obzirom na oboje i na svako pojedino od toga 48, bilo bi onima drugima i slično i neslično. - Svakako baš. - Neće li se dakle na isti način, budući da se naime pokazalo i drugo od sebe samoga i isto sebi samomu, s obzirom na oboje i na svako pojedino od toga pokazati i sebi samomu i slično i neslično? - Nužno. A što dakle? Razmotri kako se ono jedno drži glede doticanja sebe samoga i onih drugih, te glede nedoticanja. - Razmatram. Naime, ono jedno se pokaza (kao takvo) daje samo u cijelomu sebi samomu. - Ispravno. - Nije li pak ono jedno i u onima drugima? Da. - Ukoliko je dakle u onima drugima, i doticalo bi se onih drugih; a ukoliko je samo u sebi samomu, spriječeno bi bilo doticati se onih drugih, ali bi se doticalo samo sebe jer je u sebi samomu. Pokazuje se. - Tako bi se zacijelo ono jedno doticalo i sebe samoga i onih drugih. - Doticalo bi se. - A što je s ovim? Zar se ne treba sve što će se čega doticati nalaziti redom uz249 ono čega će se doticati, zauzimajući onaj položaj250 koji će biti do251 onoga gdje se nalazi (ono čega) se dotiče? - Nužno. - 1 ono jedno dakle, ako će se samo sebe doticati, redom se treba nalaziti odmah do sebe sa-
148 b
b
5 c
5
d
5
e
5
PARMENID
10 149
5
b
5 C
5
d
κεΐσθαι, τήν ϊχομένην χώραν κατέχον i κείνης iv ff αυτό i(TTiv. Αεί γάρ ονν. Ούκοΰν δύο μέν δν τό iv ποιήσειεν άν ταύτα καϊ iv δνοΐν χώραιν άμα γένοιτο' έως δ* άν j} έν, ονκ έθελήσει; Ον γάρ ονν. Ή αυτή άρα άνάγκη τψ ένι μήτε δύο είναι μήτε άτττεσθαι αύτψ αυτού. Ή αυτή. 'Αλλ* ούδέ μήν τών άλλων άψεται.—Ύί δή;—-"Οτι, φαμέν, τό μέλλον άψεσθαι χωρίς δν έφεζής δει έκείνψ εΐναι ού μέλλει άψεσθαι, τρίτον δέ αύτών έν μέσψ μηδέν είναι. 'Αληθή. Αύο άρα δει τό όλίγιστον εΐναι, εί μέλλει άψις εΐναι. Αεί. Έαν δ€ τοΐν δνοΐν όροιν τρίτον προσγένηται έξης, αντά μέν τρία έσται, αϊ δ* άψεις δύο. Ναί. Καϊ ούτω δή άεϊ ένός προσγιγνομένον μία και άψις προσγίγνεται, και συμβαίνει τάς άψεις τον πλήθους τών άριθμών μι& έλάττους είναι. ω γάρ τά πρώτα δύο έπλεονέκτησεν τών άψεων είς τό πλείω εΐναι τον άριθμόν ή τάς άψεις, τω ϊσψ τούτψ και δ έπειτα άριθμός πάς πασών τών άψεων πλεονεκτεί· ήδη γάρ τό λοιπόν άμα έν τε τψ αριθμώ προσγίγνεται καϊ μία &ψις ταΐς άψεσιν.—*Ορθώς.—"Οσα άρα έστιν τα όντα τον άριθμόν, άει μια at άψεις έλάττσυς είσϊν αύτών 'Αληθή. ΕI δέ γε έν μόνον εστίν, δνάς δ* μή έ&τιν, άψις ονκ άν Πώ? γάρ; Ονκονν, φαμέν, τά άλλα τον ένός ούτε €ϊη. έν έστιν ούτε μετέχει αύτού, εϊπερ άλλα εστίν.—Ον γάρ. Ούκ άρα ένεστιν άριθμός έν τοΐς άλλοις, ένός μή ενόντος έν αύτοΐς Πώ* γάρ; Οντ' άρα έν έστι τά άλλα ούτε δύο ούτε άλλου άριθμοϋ έχοντα όνομα ουδέν Ο ν . — Τ ό έν άρα μόνον έστιν έν, καϊ δνάς ούκ άν εϊη.—Ον φαίνεται.—"Αψις άρα ονκ έστιν δνοΐν μή όντοιν.—Ονκ έστιν Οντ άρα τό έν τών άλλων άπτεται ούτε τά άλλα τον ένός, επείπερ άψις ούκ θ ο Τ : om. Β θ ίο yh.p οΖν Τ : yh.p Β iroijtreiev Τ : iroi^
tu Β
a 5 &*€σ·θαι Β : έίψα<Γ0α» Τ a 6 &W0ai Β : &irrc3 των αριθμών Β Τ : Tb ν ίφιθμ^ Heindorf to 4 &\\ων Β C ι Μν Β : TV Τ C 7 ŠVEO-TTV b : tv 4(ττιν Τ pr. Β MVTOS b: EV OVTOS pr. Β : tirros Τ d a *V secl. Schleiermacher a 7 b\lyi*Tov Τ : touyo*rbu Β
PLATO, VOL.
moga, zauzimajući susjedno mjesto uz252 ono na kojemu je ono samo. - Treba dakle, doista. - Ne bi li dakle ono jedno moglo to učiniti i biti istovremeno na oba mjesta kad bi bilo dva; no dokle god bude jedno, neće (moći)? - Neće, doista. - Po istoj tad nužnosti nije onomu jednom niti biti dva niti mu se doticati samoga sebe. - Po istoj. - Ali neće se doticati, zacijelo, ni onih drugih. - A zašto? - Jer, kako kažemo, ono što će se doticati, budući daje odvojeno253, treba biti redom uz ono čega će se doticati, a da u sredini među njima ne bude ničega. - Uistinu. Treba dakle biti najmanje dvoje ako će biti doticanja. - Treba. A ako se tim dvama članovima254 pridruži treći po redu, njih će biti tri, a doticanja dva. - Da. - I očito uvijek tako: kad se pridruži jedan (član), pridruži se i jedno doticanje pa slijedi da je doticanja za jedan manje od množine broja (članova)255. Po čemu su naime ta prva dva (člana) nadmašila256 doticanja, tako da2D/ ih je po broju više od doticanja, po istomu tomu će i svaki budući broj (članova) nadmašivati sva doticanja; jer ubuduće se sad pridružuje ujedno i jedan (član) tom broju i jedno doticanje doticanjima. - Ispravno. - Koliko je dakle bića na broj, doticanja je od njih uvijek za jedan manje. - Uistinu. - A ako je samo jedno, a ne dvoje, ne bi moglo biti doticanja. - Kako bi baš? A ona druga od onoga jednog, kako kažemo, nipošto nisu niti jedno niti u njemu sudjeluju, ako su doista druga. - Ne doista. Nema tad broja u onim drugima, jer u njima nema jednoga. Kako baš? - Stoga što ona druga nisu niti jedno niti dva niti imaju neko ime ikakvoga drugog broja258. - Nemaju. - Ono jedno je zbilja samo jedno i ne može biti dva. - Ne, pokazuje se. Doticanja pak nema ako ne postoji dvoje. - Nema. - Niti se onda ono jedno dotiče onih drugih niti ona druga onoga jednog, kad
8
II.
83
101
148 e
10 149
5
b
5
c
5
d
5 ίστιν Ον γάρ οΖν.—Οντω δή κατά πάντα ταντα τό έν των τ€ άλλων καϊ έαντοΰ άπτεταί τ€ και ονχ άπτεται.— Έοικεν. *Αρ9 ούν καϊ ϊσον έστϊ καϊ άνισον αντω τε και τοις άλλοις;—Πώς;—ΕI μείζον εϊη τό έν ή τάλλα ή έλαττον, e ή αν τά άλλα τον ένός μειζω ή έλάττω, άρα ονκ άν τω μέν έν είναι τό έν καϊ τάλλα άλλα τον ένός οντε τι μείζω ούτε τι έλάττω άν εϊη άλλήλων ανταΐς γε ταύταις ταις ονσίαις; αλλ9 εϊ μέν προς τω τοιαντα είναι έκάτερα ισότητα 5 έχοιεν, ϊσα άν ειη προς άλληλα· εϊ δέ τά μέν μέγεθος, τό δέ σμικρότητα, ή και μέγεθος μέν τό έν, σμικρότητα δέ τάλλα, όποτέρω μέν τω εϊδει μέγεθος προσείη, μείζον άν εϊη, ω σμικρότης, έλαττον;—"Ανάγκη.—Ονκονν έστόν γέ τινε τούτω εϊδη, τό τε μέγεθος καϊ ή σμικρότης; ον γάρ 10 άν πον μή οντε γε εναντίω τε άλλήλοιν εϊτην και εν τοις 150 ονσιν έγγιγνοίσθην.—Πώς γάρ άν;—ΕI άρα έν τω ένΙ σμικρότης έγγίγνεται, ήτοι έν όλω άν ή έν μέρει αντον 9 ένείη Ανάγκη.—Ύί δ9 εϊ έν όλω έγγίγνοιτο; ονχι ή έξ ϊσον άν τω ένϊ δι ολον αντον τεταμένη εϊη ή περιέχονσα 5 αντό;—Αήλον δή -Ά/>' ονν ονκ έξ ϊσον μέν ονσα ή σμικρότης τω ένι ϊση άν αντω εϊη, περιέχονσα δέ μείζων;— ΤΙώς δ9 ον; Αννατόν ονν σμικρότητα ϊσην τω εΐναι ή μείζω τινός, και πράττειν τά μεγέθονς τε καϊ Ισότητος, άλλα b μή τά έαντής;—9Αδύνατον.—Έν μέν όλω άρα τω ένι ονκ άν εϊη σμικρότης, άλλ9 εϊπερ, έν μέρει.—Ναί—Ονδέ γε έν παντϊ αδ τ φ μέρει· εϊ δέ μή, ταντά ποιήσει άπερ προς τό όλον· ϊση έσται ή μείζων τον μέρονς έν ω άν άεϊ έντ}.— 5 9Ανάγκη.—Ονδενί ποτε άρα ένέσται τών όντων σμικρότης, μή τ έν μέρει μήτ έν όλφ έγγιγνομένη' ονδέ τι έσται d 8 post ϊσον rasura quattuor litterarum in Β αδτά &λλα Β θ 3 ^ττω Τ : άλλο, 4\άττω Β τ ά δ* Β Τ μ4νου<τα Β Heindorf
θ ι αδ τάλλα Τ : θ 5 rb δ* Par. 1810 :
θ 9 Ύ* «1· ! r ć Β Τ a 5 οΖν Β : o m . Τ μ±ν οίσα Τ : b a ού&4 y« H e r m a n n : οΰτ* yc Β : o&ri yc Τ : οϋτοι y€ b 3 rroifaci Τ : Β b s 4ν4σται Τ : tv %σται Β
84
baš nema doticanja. - Ne dakle. - Tako se, očito, ono jedno, prema svemu tomu, i dotiče, i onih drugih i sebe samoga, i ne dotiče. - Izgleda. Nije li dakle i jednako i nejednako, i sebi samomu i onima drugima? - Kako? - Ako bi ono jedno bilo veće ili manje nego ona druga, ili opet (ako bi) ona druga (bila) veća ili manja od onoga jednog, zar ne da ne bi, zacijelo, bili jedni od drugih veći ili manji259 po tome što je ono jedno jedno i što su ona druga druga od onoga jednog, (dakle) upravo po samim tim svojim jestvima260? Nego bi, ako bi, uz to što su takvi, svaki od oboje imao jednakost, bili jednaki jedni spram drugih. A ako bi ona (imala) veličinu, a ovo malenost261, ili pak ono jedno veličinu, a ona druga malenost, ono bi kojemu od obojega svojom idejom bude prisutna veličina262 bilo veće, a kojemu malenost manje? - Nužno. Ne postoje li dakle upravo te neke dvije ideje, i veličina i malenost? Jer ne bi po svoj prilici, ako ih ne bi bilo, bile jedna drugoj suprotne niti bi u bićima posta(ja)le. - Kako bi doista? - Ako dakle malenost postane u onomu jednom, bila bi ili u cijelomu ili u njegovu dijelu. - Nužno. - A što ako bi postala u cijelome? Ne bi li ili bila izjednačeno263 s onim jednim po njemu cijelom rastrta ili ga obuhvaćala? - Jasno. - Zar ne bi dakle malenost, kao onomu jednom izjednačena, bila njemu jednaka, a ako bi ga obuhvaćala, (bila od njega) veća? - A kako ne? - Zar je pak moguće da malenost bude čemu jednaka ili od čega veća te da čini ono što spada u veličinu i jednakost264, no ne ono svoje? - Nemoguće. Malenost zacijelo dakle ne bi mogla biti u onomu jednom cijelom, nego, ako već jest, u dijelu. - Da. - No ne opet ni u cijelomu tomu dijelu; jer će inače265 uslijediti isto266 baš kao i glede onoga cijelog: bit će jednaka ili veća od dijela u kojemu uvijek bude. Nužno. - Malenost dakle neće nikad biti ni u jednomu od bića, budući da ne postaje niti u dijelu niti u cijelom; i ništa neće ni biti 101
5
e
5
10 150
5
b
5
150 b <&£>>
C
5
d
5
e
5 151
5
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ
σμικρόν πλην αντής σμικρότητος.—Ονκ έοικεν. Ονδ' άρα μέγεθος ένέσται έν αντω' μείζον γαρ αν τι εϊη άλλο καϊ 'πλην αντον μεγέθονς, έκεΐνο έν ω τό μέγεθος ένείη, και ταντα σμικρόν αντω ονκ όντος, ον άνάγκη νπερέχειν, έάνπερ ft μέγα· τοντο δ£ αδύνατον, επειδή σμικρότης ονδαμον ένι 9 Αληθή. Ά λ λ α μήν αντο μέγεθος ονκ άλλον μείζον ή αντής σμικρότητος, ονδέ σμικρότης άλλον έλαττον ή αντον μεγέθονς. Ο ν γάρ.—OVTC άρα τά άλλα μείζω τον ένός ονδέ έλάττω, μήτε μέγεθος μήτε σμικρότητα έχοντα, οντε αντώ τούτω προς τό έν έχετον τήν δύναμιν τήν τον νπερέχειν καϊ νπερέχεσθαι, άλλα προς άλλήλω, οντε αν τό έν τούτοιν ονδέ τών άλλων μείζον άν ονδ9 έλαττον εϊη, μήτε μέγεθος μήτε σμικρότητα έχον.—Ονκονν φαίνεταί γε.—Άρ' ονν, εϊ μήτε μείζον μήτε έλαττον τό έν τών άλλων, άνάγκη αντό έκείνων μήτε νπερέχειν μήτε νπερέχεσθαι;—'Ανάγκη. Ονκονν τό γε μήτε νπερέχον μήτε νπερεχόμενον πολλή άνάγκη έξ ϊσον είναι, έξ ϊσον δέ δν ϊσον είναι.—Πώς γάρ ον; Και μήν και αντό γε τό έν προς έαντό ούτως άν έχοι· μήτε μέγεθος έν έαντω μήτε σμικρότητα έχον οντ άν νπερέχοιτο οντ άν νπερέχοι έαντον, α λ λ ' εξ ϊσον ον ϊσον άν εϊη έαντφ.—Πάνν μεν ονν. Τ ό έν άρα έαντψ τε και τοις άλλοις ϊσον άν εϊη. Φαίνεται. Και μήν αντό γε έν έαντψ δν καϊ περί έαντό άν εϊη έξωθεν, καϊ περιέχον μέν μείζον άν έαντον εϊη, περιεχόμενον δέ έλαττον, καϊ οντω μείζον άν και έλαττον εϊη αντό έαντον τδ έν.—Εϊη γάρ άν.—Ονκονν και τόδε άνάγκη, μηδέν είναι έκτδς τον ένός τε καϊ τών άλλων;—ΤΙώς γάρ ον;—Άλλα μήν καϊ ειναί πον δει τό γε δν άεϊ. Ν α ί . Ονκονν τό γε έν τω δν έν μείζονι έσται έλαττον όν; ον γάρ άν άλλως έτερον έν έτέρω εϊη.—Ο ν γάρ.—Επειδή δέ ονδέν έτερον έστι χωρίς τών άλλων και b 7 αύτη* Β : αύτη Γ ΤΤ;$ Τ
d ι αντώ τούτω Τ : αν τψ τούτψ
d. a καϊ Β Τ : τ« καϊ vulg. aicl €Ϊφ Τ ©3 τψ Β : %ν τψ pr. Τ
Τ ; τ* Β
C a αύτψ Β Τ : αντον vulg. pr. Β
£χ«τον Τ : 4χ4τω
αΖ τδ Ιν Τ : αν τ φ Λj
87
Β
Β Τ : rb vuljr.
Θ3
Β
*ϊ·η Β : &
malo osim same malenosti. - Ne, izgleda. - No neće tad biti u njemu ni veličina; jer bi (onda) postojalo nešto drugo veće nego i sama veličina267 - ono u čemu bi veličina bila, i to nremda mu nema (ničega) malog, koje mu je nužno nadvećati2 ako je doista veliko; a to je nemoguće, jer malenost očito nije nigdje ni u čemu. - Istina. - Ali zacijelo, sama veličina nije veća ni od čega drugog do od same malenosti, a isto tako nije ni malenost ni od čega drugog manja do od same veličine. - Ne doista. - Niti su dakle ona druga veća ili manja od onoga jednog, jer nemaju ni veličinu ni malenost, niti sam5 to dvoje ima tu moć, naime nadvećavanja i bivanja nadvećanim, spram onoga jednog, nego (samo) jedno spram drugoga, a niti bi ono jedno opet moglo biti veće ili manje od to dvoje ili od onih drugih, budući da nema ni veličinu ni malenost. - Nikako, kako se baš pokazuje. - Ako ono jedno nije dakle niti veće niti manje od onih drugih, nije li nužno i da ih samo ne nadvećava i da ne biva nadvećano269? - Nužno je. - Posve je onda nužno da ono koje niti nadvećava niti biva nadvećano bude izjednačeno, a kao izjednačeno da bude jednako. - Kako da ne? - 1 zacijelo bi se upravo i sam5 ono jedno spram sebe samoga tako držalo: budući da nema u sebi samomu ni veličinu ni malenost, ne bi niti bilo nadvećano niti bi nadvećalo sebe samoga, već bi kao (sa sobom) izjednačeno bilo jednako sebi samomu. Svakako, zaista. - Ono jedno bi dakle bilo i sebi samomu i onima drugima jednako. - Pokazuje se. - Ali dalje, budući da je samo upravo u sebi samomu, bilo bi i izvana uokolo sebe samoga, te bi kao obuhvaćajuće bilo od sebe samoga veće, a kao obuhvaćeno manje, pa bi tako ono jedno bilo samo od sebe samoga veće i manje. - Bilo bi doista. - Nije li pak nužno i to da ništa ne bude osim onoga jednog i onih drugih? - Kako da ne? - Samo, biće uvijek treba i biti negdje. - Da. - Neće li dakle ono koje je u nečemu biti u (nečemu) većem, budući daje manje? Drukčije naime ne bi nešto moglo biti u (nečemu) drugom. - Ne baš. - A kad baš ništa drugo 101
c
5 d
5
e
5 151 5
»Σ b
5
C
5
(J
5
e
5
του έι>ός, δει δέ αυτά έν τψ είναι, ούκ άνάγκη ήδη i ν άλλήλοις είναι, τά τε άλλα iv τψ ενι καί το iv iv TOIS άλλοις, ή μηδαμού εΐναι;—Φαίνεται.—"Οτι μέν &ρα τά iv iv τοΐς άλλοις ένεστι, μείζω άν εϊη τά άλλα του ένός, περιέχοντα αύτό, τό δέ iv έλαττον τών άλλων, περιεχόμενον ότι δέ τα άλλα έν τψ ένί9 τό iv τών άλλων κατά τον αυτόν λόγο ν μείζον άν εϊη, τ α δέ άλλα του ένός έλάττω.—"Εοικεν. Τό iv άρα ϊσον τε καί μείζον καί έλαττόν έστιν αύτό τε αυτού καί τών άλλων.—Φαίνεται.— Kal μήν εϊπερ μείζον καϊ έλαττον καϊ ϊσον, ϊσων άν εϊη μέτρων καϊ πλειόνων καϊ έλαττόνων αύτψ καϊ τοΐς άλλοις, έπειδή δέ μέτρων, καϊ μερών.—Πώς δ* ον;—"Ισων μεν άρα μέτρων δν και πλειόνων καϊ έλαττόνων, και άριθμψ έλαττον άν καϊ πλέον εϊη αύτό τ ε αύτού καϊ τών άλλων καϊ ϊσον αύτψ τε και τοΐς άλλοις κατά ταύτά.—Πώς;—9Ω,νπ ερ μεΐζόν έστι, πλειόνων που καϊ μέτρων άν εϊη αύτών, όσων δέ μέτρων, και μερών καϊ ών έλαττον, ωσαύτως· καϊ οΐς ϊσον, κατά ταύτά. Ούτως.— Ούκοΰν έαυτοΰ μείζον καϊ έλαττον δν καϊ ϊσον ϊσων άν εϊη μέτρων καϊ πλειόνων καϊ έλαττόνων αύτψ, έπειδή δέ μέτρων, καϊ μερών; Πώί δ* ού;—νΙσων μέν άρα μερών δν αύτψ ϊσον άν τό πλήθος αύτψ εϊη, πλειόνων δέ πλέον, έλαττόνων δέ έλαττον τον άριθμόν αυτού.—Φαίνεται. Ούκοΰν καϊ πρός τάλλα ώσαύτως έζει τό έν; ότι μέν μείζον αύτών φαίνεται, άνάγκη πλέον εΐναι καϊ τον άριθμόν αύτών ότι δέ σμικρότερον, έλαττον ότι δέ ϊσον μεγέθει, ϊσον καϊ τδ πλήθος είναι τοΐς άλλοις;—9Ανάγκη.—Οΰτω δή αύ, ώς έοικε, τδ iv καϊ ϊσον καϊ πλέον καϊ έλαττον τό ν άριθμόν αύτό τε αυτού έσται και τών άλλων.—"Εσται. *Αρ9 ούν καϊ χρόνου μετέχει τό έν, καϊ έστι τε καϊ γίγνεται νεώτερόν τε καϊ πρεσβύτερον αύτό τε έαυτοΰ και τών άλλων, καϊ ούτε νεώτερόν ούτε πρεσβύτερον ούτε έαυτοΰ ούτε τών άλλων, χρόνου μετέχον;—Πώς;—Εΐναι μέν που Ο a μϊν Β : o m . Τ
C 7 ταύτά Τ : ταντα
89
Β
PARMENID
1
ne postoji osim onih drugih i onoga jednog, a oni trebaju biti u nečemu, nije li onda već nužno da budu jedno u drugomu, (naime) i ona druga u onomu jednom i ono jedno u onima drugima, ili da ne budu nigdje? - Pokazuje se. - Dakle, zato što je ono jedno u onima drugima, ona druga bi bila od onoga jednog veća, budući da ga naime obuhvaćaju, a ono jedno (bi bilo) od onih drugih manje, budući daje naime obuhvaćeno; a zato što su ona druga u onomu jednom, ono jedno bi prema istom razlogu od onih drugih bilo veće, a ona druga od onoga jednog manja. - Izgleda. - Ono jedno je dakle samo i jednako i veće i manje, i od sebe samoga i od onih drugih. - Pokazuje se. - 1 zacijelo, ako je doista veće, manje i jednako, imalo bi jednako, više i manje mjera od sebe samoga i od onih drugih, a kad već mjera, (onda) i dijelova. - A kako ne? - Budući pak da ima jednako, više i manje mjera, i brojem bi samo jamačno bilo manje i veće i od sebe samoga i od onih drugih, te jednako i sebi samomu i onima drugima na isti način. - Kako? - Upravo od onih od kojih je veće, od njih bi valjda imalo i više mjera, a od koliko (je) mjera, (od toliko je) i dijelova; te od kojih je manje, isto; i kojima je jednako, na isti način. - Tako je. - Zar ne bi dakle, budući daje od sebe samoga veće, manje i jednako, imalo jednako, više i manje mjera od sebe samoga, a kad već mjera, (onda) i dijelova? - A kako ne bi? Budući dakle daje od jednako dijelova spram sebe samoga, zacijelo bi sebi samomu bilo množinom jednako, budući da je od više, (bilo bi) veće, a od manje od sebe samoga po broju manje. - Pokazuje se. - Neće li se pak ono jedno držati isto tako i spram onih drugih? Zato što se od njih pokazuje veće, nužno je da od njih bude i po broju veće; zato što (se pokazuje) manje, manje; a zato što (se pokazuje) po veličini jednako, (nužno je) da bude onima drugima i po množini jednako? - Nužno. - Očito će tako opet, kako izgleda, ono jedno biti po broju i jednako i veće i manje, i od sebe samoga i od onih drugih. - Bit će. Potom, sudjeluje li ono jedno u vremenu, i samo, sudjelujući u vremenu, jest i postaje mlađe i starije, i od sebe samoga i od onih drugih, te niti mlađe niti starije, ni od sebe samoga ni od onih dru101
151a
b
5 c
5
d
5
e 5
151 e
152
5
b
5 C
5
d
5
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ
PARMENID
αντω -υπάρχει, εϊπερ έν έστιν.—Ναί.—Τό δέ είναι άλλο τί έστιν ή μέθεξις ονσίας μετά χρόνου του παρόντος, ωσπερ τό ήν μετα του παρεληλνθότος και αύ τό έσται μετα του μέλλοντος ουσίας έστΙ κοινωνία;—"Εστι γάρ.—Μετέχει μέν άρα χρόνου, εϊπερ καϊ του εΐναι. Πάιη; γε.—Ούκοΰν πορενομένου του χρόνου;—Ναί.—9Αεϊ άρα πρεσβύτερον γίγνεται έαυτοΰ, εϊπερ προέρχεται κατά χρόνον.·—Ανάγκη.—?Αρ* ουν μεμνήμεθα ότι νεωτέρου γιγνομένον τό πρεσβύτερον πρεσβύτερον γίγνεται;—Μεμνήμεθα.—Ούκοΰν έπειδή πρεσβύτερον έαυτοΰ γίγνεται τό έν, νεωτέρου άν γιγνομένου έαυτοΰ πρε9 σβύτερον γίγνοιτο; Ανάγκη. Τίγνεται μέν δή νεώτερόν τε καϊ πρεσβύτερον αύτοΰ οΰτω.—"Ναί.—"Εστι δέ πρεσβύτερον άρ ούχ όταν κατά τόν νΰν χρόνον f j γιγνόμενον τον μεταξύ τοΰ ήν τε καϊ έσται; ού γάρ που πορευόμενόν γε έκ τοΰ ποτέ είς τό έπειτα ύπερβήσεται τό νΰν.—Ού γάρ.— *Αρ9 ούν ούκ έπίσχει τότε τοΰ γίγνεσθαι πρεσβύτερον, έπειδάν τω νΰν έντύχρ, καϊ ού γίγνεται, άλΛ* έστι τότ ήδη πρεσβύτερον; προϊόν γάρ ουκ άν ποτε ληφθείη υπό τοΰ νΰν. τό γάρ προϊόν ούτως έχει ώς άμφοτέρων έφάπτεσθαι, τοΰ τε νΰν καϊ τοΰ έπειτα, τοΰ μέν νΰν άφιέμενον, τοΰ δ9 έπειτα έπιΧαμβανόμενον, μεταξύ άμφοτέρων γιγνόμενον, τοΰ τε έπειτα καϊ τοΰ νΰν.—9Αληθή. ΕΙ δέ γε άνάγκη μή παρελθεΐν τό νΰν πάν τό γιγνόμενον, έπειδάν κατά τούτο f j , έπίσχει άεϊ τοΰ γίγνεσθαι καϊ έστι τότε τούτο οτι άν τύχ-ρ γιγνόμενον. Φαίνεται. Καί τό έν άρα, όταν πρεσβύτερον γιγνόμενον έντύχy τω νΰν, έπέσχεν τοΰ γίγνεσθαι καϊ έστι τότε πρεσβύτερον.—ΤΙάνυ μέν ούν.—Ούκοΰν ούπερ έγίγνετο πρεσβύτερον, τούτου καϊ έστιν έγίγνετο δέ αντοΰ; Να£ —"Εστι δέ τό πρεσβύτερον νεωτέρου πρεσβύτερον;—"Εστιν. —Καί νεώτερον άρα τότ€ αύτοΰ έστι τό έν, όταν πρεσβύτερον γιγνόμενον έντύχrj τω νΰν.—9Ανάγκη.—Το γε μήν
gih? - Kako? - Pripada mu valjda da jest, ako jedno doista jest270 - Da. - A zar je ono biti što drugo doli sudjelovanje271 u jestvu kroz prisutno vrijeme, kao što je ono bijaše zajedništvovanje s jestvom kroz prošlo, a ono bit će kroz buduće (vrijeme)272? - Jest, doista. - Sudjeluje dakle u vremenu, ako već (sudjeluje) i u onomu biti. - Svakako baš. - U vremenu koje se kreće (naprijed)273, zar ne? - Da. - Tad uvijek postaje starije od sebe samoga, ako već ide naprijed274 s vremenom. - Nužno. - Sjećamo li se pak da ono starije postaje starije od onoga koje postaje mlađe? - Sjećamo se. - Ne bi li onda, budući da ono jedno naime postaje od sebe samoga starije, postajalo starije od sebe samoga koje postaje mlađe? Nužno. - Tako dakle postaje zapravo i mlađe i starije od sebe samoga. - Da. - A jest starije, zar ne, kad (god) je, dok postaje, pri sadašnjem vremenu275, koje je između onoga bijaše i bit će? Jer po svoj prilici, krećući se iz onoga prije u ono poslije, neće preskočiti ono sada. - Ne, doista. - A zar se ne uzdržava od postajanja starijim tada kad se namjeri na ono sada te ne postaje, nego tada već jest starije? Idući naime (samo) naprijed, nikad ne bi moglo biti zahvaćeno od onoga sada. Jer ono što ide naprijed takvo je da se dotiče obojega, i onoga sada i onoga poslije, onoga sada se ostavljajući, a onoga poslije se prihvaćajući, postajući između obojega276, i onoga poslije i onoga sada. - Istina. - No ako je upravo nužno da ništa što postaje ne mimoilazi ono sada, (onda) se, kad (god) je pri njemu, uvijek uzdrži od postajanja i jest tada ono koje upravo postaje. - Pokazuje se. - 1 ono jedno dakle, kad (god) se, postajući starije, namjeri na ono sada, uzdrži se od postajanja i jest tada starije. - Svakako. - Dakle, upravo od čega je postajalo starije, od toga i jest (starije); a postajalo je od sebe samoga? - Da. - A ono starije je starije od mlađega? - Jest. - I mlađe je ono jedno dakle od sebe samoga tada kad se, postajući starije, namjeri na ono sada. - Nužno. - No ono sada je uvijek pri
a a κοινωνία Β Τ : κοινωνίαs "b 9 αύτον] &ν τον Β : αύτον* Τ ιτβρ Τ : ον π4ρι Β
vulg. μ*τέχ€ΐ Β : μςτέχβιν Τ d. 3 τψ ννν Τ : τ6, νΰν Β α. 4 ο ί -
91 101
^ j f ^
151 e
152
5
b
5 c
5
d
5
152 e e
5
10 153
5
b
5
C
5
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ νυν άεϊ πάρεση τφ ένϊ διά παντός τον εΐναι· έστι γάρ άεϊ νυν ότανπερ $ ΤΙώς γάρ ον;—9Ael άρα έστι τε καϊ γίγνεται πρεσβύτερον εαντον καϊ νεώτερον το έν.—"Έ*οικεν. Τίλείω δέ χρόνον αντο έαντον έστιν ή γίγνεται, ή τον ϊσον;—Ύδν ϊσον. — Ά λ λ α μήν τον γε ϊσον χρόνον ή γιγνόμενον ή δν τήν αντήν ήλικίαν έχει Πώς δ9 ον; Τό δ£ τήν αντήν ήλικίαν έχον οντε πρεσβύτερον ούτε νεώτερον έστιν.—Ον γάρ.— Τό έν άρα τδ ν ϊσον χρόνον αντό έαντώ καϊ γιγνόμενον καϊ δν οντε νεώτερον οντε πρεσβύτερον έαντον έστιν ονδέ γίγνεται Ον μοι δοκεΐ.—Ύί δέ; τών άλλων; Ονκ έχω λέγειν. Τοδ€ γε μήν έχεις λέγειν, οτι τά άλλα τον ένός, εϊπερ έτερά έστιν, άλλα μή έτερον, πλείω έστιν ένός· έτερον μέν γάρ δν έν άν ήν, έτερα δ£ όντα πλείω ένός έστι καϊ πλήθος άν έχοι.—vEXot γάρ άν.—Πλήθος δέ δν άριθμον πλείονος άν μετέχοι ή τον ένός.—Πώς δ9 ον;—Τί ονν; άριθμον φήσομεν τά πλείω γίγνεσθαι τε καϊ γεγονέναι πρότερον, ή τά έλάττω;—Τα έλάττω.—Τό όλίγιστον άρα πρώτον τοντο δ* έστι τδ έν. ή γάρ;—Ναί. Πάντων άρα τδ έν πρώτον γέγονε τών άριθμδν έχόντων έχει δέ κ&ϊ τάλλα πάντα άριθμόν, εϊπερ άλλα καϊ μή άλλο έστιν.—νΕχ*ι γάρ Πρώτον δέ γε οΐμαι γεγονδς πρότερον γέγονε, τά δέ άλλα ύστερον, τα δ9 ύστερον γεγονότα νεώτερα τον πρότερον γεγονότος* καϊ ούτως άν εϊη τάλλα νεώτερα τον ένός3 τό δ£ έν πρεσβύτερον τών άλλων.—ΈΧη γάρ άν. Ύί δέ τόδε; άρ9 άν εϊη τδ έν παρά φύσιν τήν αντον γεγονός, ή άδύνατον;—9Αδύνατον.—Άλλα μήν μέρη γε έχον έφάνη τδ έν, εϊ δέ μέρη, καϊ άρχήν καϊ τελεντήν καϊ μέσον. Ναί. Ονκονν πάντων πρώτον αρχή γίγνεται, καϊ αντοϋ τον ένδς καϊ έκάστον τών άλλων, καϊ μετά τήν άρχήν καϊ τάλλα πάντα μέχρι τον τέλονς;—Τί μήν; Kal μήν μόριά γε φήσομεν ταντ9 εΐναι πάντα τάλλα τον όλον τε καϊ ένός, β 9 ovSh H e i n d o r f : otirc Β Τ
Procl. suppl.
a 7 6\ίγιστον
Τ b : o\iyo
b 5 τά δ' ΰστ^ρον Β : τά δ* ΰστ*ρα Τ
delendum ci. Stallbauro
92
pr. Β
b 6 ταλλα
onom jednom277 kroz svo ono biti: uvijek je naime sad, kad god bude. - Kako ne, doista. - Ono jedno dakle uvijek i jest i postaje starije i mlađe od sebe samoga. - Izgleda. - A je li ili postaje li samo od sebe samoga više vremena ili ono jednako (vrijeme sebi samomu)? - Ono jednako. - Samo, ono što postaje ili jest upravo ono jednako vrijeme, ima istu dob. - A kako ne? - A ono koje ima istu dob nije niti starije niti mlađe. - Ne, doista. - Ono jedno tad, budući da samo i postaje i jest sebi samomu ono jednako vrijeme, nije i ne postaje ni mlađe ni starije od sebe samoga. - Ne, čini mi se. - A što? Od onih drugih? - Ne mogu reći. - No možeš ipak reći bar to da su ona druga od onoga jednog, ako su upravo druga, a ne drugo, više nego jedno: naime, kao drugo, bila bi jedno, no budući da su druga, više su od jednog i imala bi množinu. - Imala bi, doista. - A budući da su množina, sudjelovala bi u broju većemu od onoga jednog278. - A kako ne? - Što dakle? Hoćemo li što se tiče broja 79 reći da postaje i daje postalo prije ono veće ili ono manje? - Ono manje. - Tad prvo (postaje i postalo je) ono najmanje; a to je ono jedno. Zar ne? - Da. - Od svega dakle što ima broj prvo je postalo ono jedno; no i sva ona druga imaju broj, ako su naime druga i nisu drugo. - Imaju, doista. - A postavši upravo prvo, postalo je, mislim, prije, ona druga pak poslije, a ona koja su postala poslije mlađa su od onoga koje je postalo prije; i tako bi ona druga bila mlađa od onoga jednog, a ono jedno starije od onih drugih. - Zaista bi bilo. A što je s ovim: bi li ono jedno moglo postati280 protiv naravi, one svoje vlastite, ili je to nemoguće? - Nemoguće. - No ipak se ono jedno pokaza (takvim) da ima dijelove, a ako (ima) dijelove, (ima) i početak i završetak i sredinu. - Da. - Ne postaje li pak od svega prvo početak, i samoga onoga jednog i svakoga pojedinog od onih drugih, te nakon početka i sve drugo281 do kraja282? Bez sumnje. - No mi ćemo sada ipak reći da su sve to drugo dijelovi onoga i cijelog i jednog, a daje ono samo postalo istovremeno
93
e
5
10 153
5 b
5
c
5
PARMENID
d
5
e
5
154
5
b
5
αντο δέ εκείνο άμα r f j τελεντ$ γεγονέναι, έν τε καϊ δλον.— Φήσομεν γάρ. Ύελεντή δέ γε οΐμαι νστατον γίγνεται, τούτω δ* άμα το έν πέφνκε γίγνεσθαι· ώστ εϊπερ άνάγκη αντο τδ έν μη παρά φύσιν γίγνεσθαι, άμα τελενττ} άν γεγονός ύστατον άν τών άλλων πεφνκός εϊη γίγνεσθαι.—Φαίνεται.—Νεώτερον άρα τών άλλων τό έν έστι, τά δ' άλλα τον ένός πρεσβύτερα. Οντως αν μοι φαίνεται.—Τί δέ δή; άρχήν ή άλλο μέρος ότιονν τον ένός ή άλλον ότονονν, έάνπερ μέρος $ άλλά μή μέρη, ονκ άναγκάίον έν είναι, μέρος γε δν; Άνάγκη. Ονκονν τό έν άμα τε τω πρώτω γιγνομένω γίγνοιτ άν καϊ άμα τω δεντέρψ, και ονδενός άπολείπεται τών άλλων γιγνομένων, δτιπερ άν προσγίγνηται ότψονν, έως άν προς τό έσχατον διελθόν δλον έν γένηται, οντε μέσον οντε πρώτον ούτε έσχάτον οντε άλλον ονδενός άπολειφθέν έν τίγ γενέσει. Αληθή.—ΐϊάσιν άρα τοις άλλοις τήν αντήν ήλικίαν ϊσχει τό έν ώστ εϊ μή παρά φύσιν πέφνκεν αντό τό έν, ούτε πρότερον ούτε ύστερον τών άλλων γεγονός άν εϊη, άλλ9 άμα. κ<ά κατά τοντον τον λόγον τό έν τών άλλων ούτε πρεσβύτερον οντε νεώτερον άν εϊη, ονδέ τάλλα τον ένός· κατά δέ τον πρόσθεν πρεσβύτερον τε καϊ νεώτερον, και τάλλα έκείνον ωσαύτως. Πάνν μέν ονν.—*Εο-τι μέν δή ούτως έχον τε και γεγονός. άλλά τί αν περϊ τον γίγνεσθαι αντό πρεσβύτερον τε και νεώτερον τών άλλων καϊ τάλλα τον ένός, και μη τε νεώτερον μήτε πρεσβύτερον γίγνεσθαι; άρα ώσπερ περϊ τον είναι, οντω καϊ περϊ τον γίγνεσθαι έχει, ή έτέρως; Ονκ έχω λέγειν.—'Αλλ* έγώ τοσόνδε γε· εϊ καϊ έστιν πρεσβύτερον έτερον έτέρον, γίγνεσθαι γε αντό πρεσβύτερον έτι ή ώς τό πρώτον ενθν ς γενόμενον διήνεγκε ττ} ήλικί% ονκ άν έτι δύναιτο, ονδ9 αν τό νεώτερον δν έτι νεώτερον γίγνεσθαι· άνίσοις γάρ ϊσα προστιθέμενα, χρόνω τε καϊ άλλω δτωονν, Ο8 γ€ οΐμαι Τ: δ* οΤμαί ye Β d ι rb p o s t atrb s e c l . Heindorf d a τβ뀫˷§ Β Τ : rf? rcAcin-f? al. e 3 %v γ ^ τ Τ : ίγγένηται Β πρώτον otfre ia-χάτου Β : ίσχάτου οΰτ« πρώτου b i ei κ άί %<ττιν s c r i p s i : 8τι cŽ καϊ ίστιν Τ : «ί καϊ %στιν Ζτι b a γ « Τ : rc Β b 4 β2 τλ Τ : αντ& Β
95
ci. αι 1 Β
^ j f ^
sa svojim završetkom i jedno i cijelo. - Reći ćemo, doista. - No baš završetak, mislim, postaje najposlije, a ono jedno po naravi postaje istovremeno s njim283; tako da bi, ako je upravo nužno da ono jedno samo ne postaje protiv (vlastite) naravi, (ono), postavši istovremeno sa završetkom, po naravi postajalo najposlije u odnosu na ona druga. - Pokazuje se. - Ono jedno je dakle od onih drugih mlade, a ona druga su od onoga jednog starija. - Tako mi se opet pokazuje. - A što sad? Nije li nužno da početak, ili koji god drugi dio onoga jednog ili čega god drugoga, ako je upravo dio a ne dijelovi, bude jedno, ukoliko je upravo dio? - Nužno je. - Dakle, ono jedno bi postajalo istovremeno i s onim koje prvo postaje i s onim koje drugo postaje, i ne ostavlja se ni od čega drugog koje postaje - što god da postaje pri kojemu god (dijelu) sve dok, prošavši do kraja, ne postane cijelo jedno, ne izostavši u svom postajanju niti iz sredine niti iz prvoga niti iz kraja niti iz ijednoga drugog (dijela). - Uistinu. - Ono jedno ima tad istu dob sa svima onima drugima, tako da, ako sam5 ono jedno po naravi nije protiv naravi, (ono) ne bi moglo postati ni prije ni poslije onih drugih, nego istovremeno. I prema tom razlogu ono jedno ne bi bilo od onih drugih niti starije niti mlađe, a ni ona druga od onoga jednog; ali (bi) prema onom prethodnom (razlogu bilo) i starije i mlađe, i ona druga od njega isto tako. - Svakako, dakle. Zbilja je takvo i (tako) je postalo. No što je opet glede postajanja: postaje li ono i starije i mlađe od onih drugih, i ona druga od onoga jednog, te niti mlađe niti starije? Je li i glede postajanja tako kao (što je) glede onoga biti, ili drukčije? - Nemam što reći. - Ali ja imam bar ovoliko: ako i jest nešto starije od nečega, ono ne bi moglo postati još više starije nego što je isprva, čim je postalo, bilo različito (svojom) dobi284, niti (bi) opet ono koje je mlađe (moglo) postati još mlađe: pridoda li se naime nejednakima jednako, po vremenu ili čemugod drugom285, slijedi da se razlikuju uvijek 101
153 c
d
5
e
5
154
5
b
5
PARMENID
C
5
d
5
e
5
155
5
Χσψ ποιεί διαφέρειν Αεϊ όσψπερ Αν τό πρώτον διενέγκτ).— Π ώς γαρ ον;—Ονκ Αρα το γε δν τον [ένόί] οντ os γίγνοιτ &ν ποτε πρεσβύτερον ούδέ νεώτερον, εϊπερ ϊσψ διαφέρει Αεϊ την ήλικίαν Αλλ9 έστι καϊ γέγονε πρεσβύτερον, τό δέ νεώτερον, γίγνεται δ9 ού.—9 Αληθή.—Kat τό έν Αρα Sv τών Αλλων όντων οντε πρεσβύτερον ποτε ούτε νεώτερον γίγνεται. — Ο ν γαρ ούν.—-Ορα δέ εί τρδε πρεσβύτερα καϊ νεώτερα γίγνεται.—ΊΊρ δή;—Ήι τό τε έν τών Αλλων έφάνη πρεσβύτερον καϊ τΑλλα τον ένός.—Τί ονν;—Όταν τό έν τών Αλλων πρεσβύτερον f j , πλείω Ίτον χρόνον γέγονεν ή τα Αλλα. Ναί. Πάλιν δή σκοπεί· έαν πλέον ι καϊ έλάττον ι χρόνψ προστιθώμεν τον ϊσον χρόνον, αρα τψ ϊσω μορίω διοίσει τό πλέον τον έλάττον ο ς ή σμι κροτέρω;—Σ/χι κροτέρψ. — Ο ν κ Αρα έσται, ότιπερ τό πρώτον ήν πρός ταλλα ήλικίφ διαφέρον τό έν, τούτο καϊ είς τό έπειτα, Αλλα ϊσον λαμβάνον χρόνον τοΐς άλλοις έλαττον Αεϊ ττ) ηλικία διοίσει αύτών ή πρότερον· ή ού;—Ναί.—Ονκονν τό γε έλαττον διαφέρον ήλικίς. πρός τι ή πρότερον νεώτερον γίγνοιτ Αν ή έν τω πρόσθεν πρός έκεΐνα πρός & ήν πρεσβύτερον πρότερον— "Νεώτερον. Εί δέ έκεΐνο νεώτερον, ούκ έκεΐνα αύ τα άλλα πρός τό έν πρεσβύτερα ή πρότερον;—ΤΙάνυ γε.—Τό μέν νεώτερον Αρα γεγονός πρεσβύτερον γίγνεται πρός τό πρότερον γεγονός τε και πρεσβύτερον όν, έστι δέ ούδέποτε πρεσβύτερον, άλλα γίγνεται Αεϊ έκείνου πρεσβύτερον έκεΐνο μέν γαρ έπϊ τό νεώτερον έπιδίδωσιν, τό δ9 έπϊ τό πρεσβύτερον. τό δ* αν πρεσβύτερον τοΰ νεωτέρου νεώτερον γίγνεται ωσαύτως. Ιόντε γαρ αύτοΐν είς τό έναντίον τό έναντίον άλληλοιν γίγνεσθον, τό μέν νεώτερον πρεσβύτερον τον πρεσβυτέρου, τό δέ πρεσβύτερον νεώτερον τοΰ νεωτέρου· γενέσθαι δέ ούκ Αν οΖω τε εϊτην. εί γαρ γένοιντο, ούκ Αν έτι γίγνοιντο, Αλλ9 εΐεν Αν· νΰν δέ γίγνονται μέν to 7 ©tfr« Τ
ras. Β o a τλ δ * Τ :
ivbs secl. Schleiermacher r6Zm Β
C3 yiyv*Tai
Εναντίον bis scripsit Τ : semel Β
96
Τ : om. Β
c ι οδδ* Β : a a
jednakim (razmjerom) kojim su upravo i isprva bili različiti. Kako ne, doista? - Ne bi dakle biće od bića286 nikad moglo posta(ja)ti ni starije ni mlađe, ako se naime po (svojoj) dobi razlikuju uvijek jednakim (razmjerom); nego (jedno) jest i postalo je starije, a (drugo) pak mlađe, ali ne postaje. - Uistinu. - Tad ni ono jedno, ako jest, nikada ne postaje ni starije ni mlađe od onih drugih koja jesu. - Ne, dakako. - No gledaj postaje li na ovaj način starije i mlađe. - Ta na koji sad? - Taj što se i ono jedno pokazalo starijim od onih drugih i (što su se) ona druga (pokazala starijima) od onoga jednog. - Pa što? - Kad je ono jedno od onih drugih starije, po svoj prilici postoji više vremena287 nego ona druga. - Da. - Razmotri sad iznova: ako budemo većem i manjem vremenu pridodavali jednako vrijeme, hoće li se ono veće od onoga manjeg razlikovati jednakim ili manjim dijelom? - Manjim. - Neće dakle upravo ono koje je isprva ono jedno po dobi razlikovalo spram onih drugih biti to (što ga po dobi razlikuje) i poslije, već će se, zahvaćajući s onima drugima jednako vrijeme, svojom dobi uvijek manje razlikovati od njih negoli prije; ili možda ne? - Da. - Ne bi li tad ono što se spram nečega po dobi razlikuje manje nego prije postajalo mlađe nego prije spram onoga spram čega prije bijaše starije? - Mlađe. - A ako ono (postaje) mlađe, neće li ona opet, ona druga, (postajati) spram onoga jednog starija nego prije? - Svakako. - Ono koje je postalo kao mlađe288 postaje dakle starije spram onoga prije postalčg i starijeg bića, ali nikad nije starije, već uvijek postaje od njega starije; onamo se naime pridodaje289 na onomu mlađem, a ovamo na onomu starijem. A ono starije opet postaje mlađe od onoga mlađeg na isti način. Naime, budući da oboje idu u ono suprotno, ono suprotno (i) postaju jedno drugomu: ono mlađe (postaje) starije od onoga starijeg, a ono starije (postaje) mlađe od onoga mlađeg; ali postati290 ne mogu. Jer, ako bi postali, ne bi više postajali, nego bi bili. No 101
154 b
c
5
d
5
e
5
155
5
b
5
C
5
d
5
e
5
ιτρεσβύτερα αλλήλων καϊ νεώτερα· τό μέν έν τών άλλων νεώτερον γίγνεται, άτι πρεσβύτερον έφάνη άν καϊ πρότερον γεγονός, τά δέ άλλα του ένός πρεσβύτερα, ότι ύστερα γέγονε. κατά δέ τον αντόν λόγον καϊ τάλλα ούτω προς τό έν ϊσχει, έπειδήπερ αντον πρεσβύτερα έφάνη καϊ πρότερα γεγονότα.—Φαίνεται γάρ ονν ούτως.—Ονκονν rf μέν ονδέν έτερον ετέρον πρεσβύτερον γίγνεται ονδέ νεώτερον, κατά τό ϊσω άριθμώ άλλήλων άεϊ διαφέρειν, ούτε τό έν τών άλλων πρεσβύτερον γίγνοιτ άν ονδέ νεώτερον, οντε τάλλα τον ένός' rj δέ άλλψ άεϊ μορίψ διαφέρειν άνάγκη τα πρότερα τών νστέρων γενόμενα και τά ύστερα τών προτέρων, ταύτρ δή άνάγκη πρεσβύτερά τε καϊ νεώτερα άλλήλων γίγνεσθαι τά τε άλλα τον ένός καϊ τό έν τών άλλων; ΤΙάνν μέν ονν. Κατα δή πάντα ταντα τό έν αντό τε αντον και τών άλλων πρεσβύτερον καϊ νεώτερον έστι τε καϊ γίγνεται, καϊ ούτε πρεσβύτερον ούτε νεώτερον ούτ έστιν ούτε γίγνεται ούτε αντον οντε τών άλλων.—Παι>τελώς μέν ούν.—Επειδή δέ χρόνον μετέχει τό έν καϊ τον πρεσβύτερόν τε καϊ νεώτερον γίγνεσθαι, άρ9 ονκ άνάγκη καϊ τον ποτέ μετέχειν καϊ τον έπειτα καϊ τον ννν, εϊπερ χρόνον μετέχει;—Άνάγκη *Ην άρα τό έν καϊ έστι καϊ έσται καϊ έγίγνετο καϊ γίγνεται καϊ γενήσεται Τί μήν; Και εϊη άν r t εκείνψ καϊ έκείνον, καϊ ήν καϊ έστιν καϊ έσται. ΤΙάνν γε. Και έπιστήμη δή εϊη άν αντον καϊ δόξα καϊ αϊσθησις, εϊπερ καϊ ννν ημείς περϊ αντον πάντα ταντα πράττομεν.— 9 Ορθώς λέγεις.—Καϊ όνομα δή καϊ λόγος έστιν αντω, καϊ όνομάζεται καϊ λέγεται· και όσαπερ καϊ περϊ τά άλλα τών τοιούτων τυγχάνει όντα, καϊ περϊ τό έν έστιν.—Παρτελώ? μέν ονν έχει ούτως. Έτι δή τό τρίτον λέγωμεν. τό έν εϊ έστιν οίον διεληλύθαμεν, άρ9 ονκ άνάγκη αντό, έν τε δν καϊ πολλά καϊ "b a οΰτω Β : τούτφ Τίρίττλ άλλα Β
Τ
θ ι νcpl
98
τά Λλλα b : *ep\ τ£λλα Τ :
sad zaista postaju stariji i mladi jedni od drugih: ono jedno postaje od onih drugih mlađe, jer se pokazalo daje starije i prije postalč, a ona druga (postaju) od onoga jednog starija, jer su postala kasnije. A prema istom se razlogu i ona druga drže tako spram onoga jednog, kad su se već pokazala od njega starija i prije postala. Pokazuje se doista tako. - Nije li dakle, ukoliko doista ništa ne postaje jedno od drugoga ni starije ni mlađe - s obzirom (naime) na to da se uvijek razlikuju jednakim brojem jedno od drugoga - , (nemoguće) i da ono jedno može od onih drugih postajati starije ili mlađe i (da) ona druga (mogu postajati starija ili mlađa) od onoga jednog; no (nije li opet), ukoliko je nužno da se ona prije od onih poslije postalih i ona poslije od onih prije (postalih) razlikuju uvijek drugim dijelom, utoliko sad nužno da i ona druga od onoga jednog i ono jedno od onih drugih postaju jedni od drugih i stariji i mlađi? - Svakako. - Prema svemu tomu tad, ono jedno samo i jest i postaje starije i mlađe, i od sebe i od onih drugih, te niti jest niti postaje starije ili mlađe, bilo od sebe bilo od onih drugih291. - Posve, zaista. - A kad već ono jedno sudjeluje u vremenu i u postajanju starijim i mlađim, zar nije nužno da sudjeluje i u onomu nekad, i (u) onomu poslije, i (u) onomu sada, ako naime sudjeluje u vremenu? - Nužno je. - Dakle, ono jedno bijaše i jest i bit će, te postajaše i postaje i postajat će. - Bez sumnje. - I moglo bi nešto biti za njega i od njega, te bijaše i jest i bit će. Svakako baš. - Sad bi dakle ο njemu moglo postojati i znanje i mnijenje i opažanje, ako naime mi upravo sada oko njega u svemu tomu i nastojimo. - Ispravno kažeš. - 1 pripadaju mu, očito, i ime i odredba, i imenuje se i zbori; i upravo sve takvo što vrijedi glede (bilo) čega drugoga292 vrijedi i glede onoga jednoga. - Doista se posve tako drži.
b
5
c
5
d
5
e
Sad još i po treći put recimo. Ono jedno ako jest (tako) kako smo prošli, zar nije nužno da samo - kao (ono koje je) i jedno i 5 101
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ
155 e
10 156
5 b
5
c
5
d
3
μήτε έν μήτε πολλά καί μετέχον χρόνον, ότι μέν έστιν έν, ονσίας μετέχειν -ποτέ, ότι δ' ονκ Ιστι, μτ} μετέχειν αν ποτε ονσίας;—'Ανάγκη.—?Αρ ονν, οτε μετέχει, οΐόν τε έσται τότε μή μετέχειν, ή οτ€ μή μετέχει9 μετέχειν;—Ονχ οΐόν τε. Έν άλλψ &ρα χρόνω μετέχει και έν ί λ λ φ ον μετέχει· οντα> γαρ άν μόνως τον αντοΰ μετέχοι τε και ον μετέχοι 'Ορθώς. Ούκοΰν έστι και ούτος χρόνος, ότε μεταλαμβάνει τοΰ εΐναι καϊ ότε άπαλλάττεται αντοΰ; ή πώς οΐόν τε έσται τοτέ μέν έχειν τό αύτό, τοτέ δέ μή έχειν, έαν μή ποτε καϊ λαμβάντ) αύτό καϊ άφίν; Ούδαμώς.—Τό δή ούσίας μεταλαμβάνειν αρά γε ού γίγνεσθαι καλείς;—"Εγωγε.—Τό δέ άπαλλάττεσθαι ούσίας αρα ούκ άπόλλνσθαι;—Καϊ πάνυ γε. Τό έν δή, ώς έοικε, λαμβάνον τε καϊ άφιέν ούσίαν γίγνεται τε καϊ άπόλλνται.—'Ανάγκη.—Εν δέ καϊ πολλά $ν καϊ γιγνόμενον καϊ άπολλύμενον άρ ούχ, όταν μέν γίγνηται έν, τό πολλά εΐναι άπόλλνται, όταν δέ πολλά, τό έν εΐναι άπόλλνται;—Πάνυ γε.—Έν δέ γιγνόμενον καϊ πολλά άρ' ονκ άνάγκη διακρίνεσθαί τε καϊ σνγκρίνεσθαι;—Πολλή γε.— Καί μήν άνόμοιόν γε καϊ ομοιον όταν γίγνηται, δμοιοΰσθαί τε καϊ άνομοιοΰσθαι; Ναι. Καί όταν μείζον καϊ έλαττον καϊ ϊσον, αύξάνεσθαί τε καϊ φθίνειν καϊ Ισονσθαι; Οντα>9. "Οταν δέ κινούμενόν τε ϊστηται καϊ όταν έστός έπϊ τό κινεΐσθαι μεταβάλλρ, δει δήπον αύτό γε μηδ* έν ένϊ χρόνω Πώς δή;—Έστός τε πρότερον ύστερον κινεΐσθαι καϊ €1ναι. πρότερον κινούμενον ύστερον έστάναι, άνεν μέν τον μεταβάλλειν ούχ οΐόν τε έσται ταύτα πάσχειν Πώς γάρ;— Χρόνος δέ γε ονδεϊς έστιν, έν ω τι οΐόν τε άμα μήτε κινεΐσθαι μήτε έστάναι.—Ον γάρ ονν 'Αλλ* ούδέ μήν μεταβάλλει άνευ τοΰ μεταβάλλε ιν.—Ονκ εΙκός.—Ποτ ονν μεταβάλλει; ούτε γάρ έστός όν ούτε κινούμενον μεταβάλλει, ούτε έν χρόνω όν.—Ον γάρ ούν.—*Αρ' ούν έστι τό άτοπον τούτο, e II ού μιτέχοι Β : ού Τ Τ : om. Β a 7 yiyy*Tai y(yvcT
τ€ Β :
100
mnoga, (a ujedno) i niti jedno niti mnoga, te kao ono koje sudjeluje u vremenu - , jer je jedno, sad sudjeluje u jestvu, a jer nije jedno, sad opet ne sudjeluje u jestvu? - Nužno je. - Hoće li dakle tada kad sudjeluje moći ne sudjelovati, ili, kad ne sudjeluje, sudjelovati? - Neće moći. - Tad jedno vrijeme sudjeluje a drugo ne sudjeluje; samo bi tako naime moglo u onomu istom i sudjelovati i ne sudjelovati. - Ispravno. - Ne postoji li dakle i to vrijeme kad zahvaća (u) ono biti i kad se otpušta od njega? Jer inače, kako će moći sad imati, a sad nemati ono isto, ako ga nikad ne zahvaća i ne otpušta? - Nikako. - Sad, zar zahvaćanje u jestvo ne zoveš postajanje? - Ja bar, da. - A otpuštanje294 od jestva nestajanje295, zar n e ? _ Svakako. - Ono jedno dakle, kako izgleda, budući da i zahvaća i otpušta jestvo, i postaje i nestaje. - Nužno. - A budući da je jedno i mnoga, te da i postaje i nestaje, zar, kad (god) postaje jedno, ne nestaje (kao) biti-mnoga, a kad (postaje) mnoga, (zar ne) nestaje (kao) biti-jedno296? - Posve, baš. - A nije li nužno da se, postajući jedno i mnoga, rastavlja i sastavlja297? - Vrlo, doista. - 1 dalje, kad postaje neslično i slično, (nije li nužno) i da nalikuje i da se razlikuje? - Da. - 1 kad (postaje) veće, manje i jednako, (zar nije nužno da) se povećava, smanjuje i izjednačava ? - Tako je. - A kad se, krećući se, zaustavi, i kad se, stojeći, preokrene299 u kretanje, nužno je jamačno da samo ne bude ni u jednom vremenu. - Kako sad? - Zacijelo mu se ne može bez preokretanja300 događati to da se, prethodno stojeći, kasnije kreće, i da, prethodno se krećući, kasnije stoji. - Kako (bi moglo), naime? - A nema baš nikakva vremena u kojemu bi nešto moglo istovremeno niti kretati se niti stajati. - Ne dakle. - Ali se zacijelo i ne preokreće bez preokretanja301. - Nije izgledno. - Kada se dakle preokreće? Ne preokreće302 se naime niti dok stoji niti dok se kreće niti dok je u vremenu. - Nikako. - Da li je pak ono čudnovato303 to
101
10 156
5
b
5
c
5
d
PARMENID
5
C
5
157
5
b
5
έν ώ τότ άν εϊη, οτε μεταβάλλει;—Τό ποιον δή;—Τό έξαίφνης. τδ γαρ εξαίφνης τοιόνδε τι έοικε σημαίνειν, ώς εξ έκείνον μεταβάλλον είς έκάτερον. ον γαρ έκ γ ε τον έστάναι έστώτος έτι μεταβάλλει, ονδ9 έκ της κινήσεως κινονμένης έτι μεταβάλλει· άλλά ή έξαίφνης αντη φύσις άτοπος τις έγκάθηται μεταξύ της κινήσεώς τε και στάσεως, έν χρόνψ ονδενι ονσα, και είς τ αντην δή και έκ τ αντη ς τό τε κ ινονμε νο ν μεταβάλλει έπϊ τδ έστάναι καϊ τό εστδς έπϊ τό κινεΐσθαι. Κινδννεύει. Kat τό έν δή, εϊπερ εστηκέ τε κάί κινείται, μεταβάλλοι άν Ιφ9 έκάτερα•—μόνως γαρ άν όντως άμφότερα ποιοι—μεταβάλλον δ9 έξαίφνης μεταβάλλει, κάί οτε μεταβάλλει, εν ονδενι χρόνω άν εϊη, ονδέ κινοΐτ άν τότε, ονδ9 άν σταίη. Ον γάρ.—*Αρ9 ονν οντω και προς τάς άλλας μεταβολάς εχει, όταν έκ τοΰ είναι είς τδ άπόλλνσθαι μεταβάλλρ ή έκ τον μή είναι εις τό γίγνεσθαι, μεταξύ τίνων τότε γίγνεται κινήσεών τε και στάσεων, καϊ ούτε έστι τότε ούτε ονκ έστι, ούτε γίγνεται οντε άπόλλνται; —Έοικε γονν.—Κ ατά δή τδν αντόν λόγον καϊ έξ ένδς έπϊ πολλά Ιόν καϊ έκ πολλών i φ* έν ούτε έν έστιν οντε πολλά, ούτε διακρίνεται ούτε σνγκρίνεται. κάί i ξ δμοιον έπϊ άνόμοιον καϊ έξ άνομοίον έπϊ ομοιον Ιόν οντε ομοιον ούτε άνόμοιον, ούτε δμο ιούμενον οντε άνομο ιούμενον και έκ σμικρόν έπϊ μέγα καϊ έπϊ ϊσον καϊ είς τα έναντία Ιόν ούτε σμικρόν οντε μέγα ούτε ϊσον, οντε ανξανόμενον ούτε φθΐνον ούτε Ισούμενον εϊη άν.—Ούκ έοικε.—Ταντα δή τά παθήματα πάντ άν πάσχοι τό έν, ει έστιν.—Πω; δ* ού; Τί δ£ το Γ? άλλοις προσήκοι άν πάσχε ιν, έν εϊ έστιν, άρα ον σκεπτέον;—ΈκεΊττέον.—Αέγωμεν δή, έν εί έστι, τάλλα τον ένός τί χρή πεπονθέναι; Αέγωμεν. Ονκονν d 3 τοιόνδ* Β : τοιοντον Τ Ć4 Β (et mox) a ι μ*ταβά\\·ρ μ*ταβά\·ρ al. b 4 &Γτιν] %ν
« Τ θ ι ovtievl Τ : ονδ* Β : μ^ταβαίη pr. Τ (ut videtur) : ίστί H e i n d o r f
103 101
u čemu bi moglo biti tada kad se preokreće? - Ta koje to? Trenutak.304 Izgleda naime da trenutak označava nešto takvo iz čega bi se zbivao preokret u svako od obojega. Jer ništa305 se ne preokreće iz stajanja dok još stoji, a ni iz kretanja dok se još kreće; već ta neka čudna narav trenutno usjeda306 između kretanja i stajanja, ni u jednom vremenu ne postojeći, te se očito u nju i iz nje i ono koje se kreće preokreće k stajanju i ono koje stoji ka kretanju. - Izgleda. - I ono jedno bi se tad, ako baš i stoji i kreće se, preokretalo k svakomu od obojega - samo bi tako naime činilo oboje - a preokrećući se, preokreće se trenutno, i kad se preokreće, ne može biti ni u jednom vremenu, niti se može tada kretati niti može stajati. - Ne doista. - Drži li se dakle tako i spram drugih preokreta: kad (god) se preokreće iz onoga biti u ono nestajati ili iz onoga ne biti u ono postajati, biva li tada između nekih kretanja i stajanja, te tada niti jest niti nije, niti postaje niti nestaje? Izgleda baš. - Po istom očito razlogu i kad ide iz jednoga k mnogima i (kad ide) iz mnogih k jednom, niti je jedno niti je mnoga, niti se rastavlja niti se sastavlja. I kad ide iz sličnoga k nesličnom i iz nesličnoga k sličnom, niti (je) slično niti (je) neslično, niti nalikuje niti se razlikuje307; i kad ide iz maloga k velikom i k jednakom i u ono suprotno, niti bi moglo biti malo niti veliko niti jednako, niti bi se moglo povećavati niti smanjivati niti izjednačavati. - Izgleda da ne. - Sve bi te trpnje dakle snalazile ono jedno ako jest. - A kako ne? A zar se ne mora razmotriti što bi onima drugima priličilo trpiti Jedno ako jesti - Mora. - Pa kažimo dakle, jedno ako jest, što se treba događati onima drugima od onoga jednog? - Kažimo. - Dakle, kad su baš druga od onoga jednog, ona druga niti308 jesu
156 d
5 e
5
157
5
b
5
C
5
d
5
e
5 158
5
έπείπερ άλλα τον ένός έστιν, ούτε τδ έν έστι τδλλα· ού γάρ άν άλλα τον ένός τ}ν.—'Ορθώς.—Ούδέ μήν στέperaC γ ε 7ταντάπασι τον ένός τάλλα, άλλα μετέχει Trp.-—Π77 δή;—. "Οτι που τά άλλα τον ένός μόρια έχοντα άλλα έστιν εί γάρ μόρια μή έχοι, παντελών άν έν εϊη.—'Ορθώς*—Μόρια δέ γε, φαμέν, τούτον έστιν δ άν όλον ή. Φαμέν γάρ.—.'Αλλα μήν τό γε ολον έν έκ πολλών άνάγκη εΐναι, ού έσται μόρια τά μόρια· έκαστον γάρ τών μορίων ον πολλών μόριον χρή είναι, άλλα όλον.—ΙΙώ? τούτο;—E? τι πολλών μόριον εϊη, έν οΐς αύτό εϊη, έαντοΰ τε δήπον μόριον έσται, ό έστιν άδύνατον, καϊ τών άλλων δή ένός έκάστον, εϊπερ καϊ πάντων. ένός γάρ μή δν μόριον, πλην τούτον τών άλλων έσται, καϊ ούτως ένδς έκάστον ούκ έσται μόριον, μή δν δέ μόριον έκάστον ούδενός τών πολλών έσται· μηδενός δέ δν πάντων τούτων τι είναι, ών ούδενός ούδέν έστι, καϊ μόριον και άλλο δτιοΰν άδύνατον [civai].—Φαίνεται γε δή.—Ούκ άρα τών πολλών ούδέ πάντων τό μόριον μόριον, άλλα μιας τινός Ιδέας και ένός τίνος δ καλοΰμεν όλον, έ£ άπάντων έν τέλειο ν γεγονός, τούτον μόριον άν τό μόριον εϊη. Τίαντάπασι μέν ούν. ΕI άρα τάλλα μόρια έχει, κάν τοΰ όλον τε καϊ ένός μετέχοι.—ΤΙάνυ γε.—Έν άρα όλον τέλειον μόρια έχον άνάγκη είναι τάλλα του ένός.—9Ανάγκη. Καϊ μήν καϊ περϊ τοΰ μορίου γε έκάστον δ αυτός λόγος· καϊ γάρ τούτο άνάγκη μετέχειν τοΰ ένός. εί γάρ έκαστον αύτών μόριόν έστι, τό γε έκαστον είναι έν δήπου σημαίνει, άφωρισμένον μέν τών άλλων, καθ9 αύτό δέ δν, εϊπερ έκαστον έσται.—9Ορθώς.—Μετέχοι δέ γε άν τοΰ ένός δήλον ότι άλλο δν ή έν· ού γάρ άν μετεΐχεν, άλλ* ήν άν αύτό έν. νΰν δέ ένϊ μέν εΐναι πλην αύτψ τψ ένϊ άδύνατον που.—9Αδύνατον.—Μετέχειν δέ γε τοΰ ένός άνάγκη τψ τε ολψ καϊ τψ μορίψ. τό μέν γάρ έν ολον έσται, ού "b 9 οΰτ*] ζοΰτ* τ2λλα icrrl Tb tv) οϋτ€ Buttmann: ούδϊ Stallbaum c a fi€T€xciT : μ€τ4χ*τα(Β C5 δ tty Τ : ikv Β d 6 S>v Τ : bv Β secl. Heindorf 0 4 tv T : tkv Β β 6 τοντο Β : τούτον Ύ
d-7 cfrcu
a i γ ί Τ : τ« Β
a 5 «δτδ
rby Heindorf
105 101
a 6 γ β Τ : om. Β
ono jedno309 - inače naime ne bi bila druga od onoga jednog. - Ispravno. - No ona druga nisu, zacijelo, niti baš posve lišena onoga jednog, već sudjeluju nekako (u njemu). - Ta kako? - Jer su ona druga od onoga jednog po svoj prilici druga zato što imaju dijelove; ako naime ne bi imala dijelove, potpuno bi bila jedno. - Ispravno. - A dijelovi su, kažemo, (dijelovi) toga što je cijelo. - Kažemo, doista. - Dalje pak, nužno je da ono cijelo bude jedno (sastavljeno) iz mnogo (dijelova), kojega će dijelovi biti ti dijelovi; naime svaki pojedini od dijelova ne treba biti dio mnogih, nego cijeloga. - Kako to? - Ako bi nešto bilo dio mnogih, među kojima bi samo bilo, jamačno će biti dio i samoga sebe, što je nemoguće, i, očito, svakoga pojedinog (jednog) od onih drugih, ako već i svih. Jer ako nije dio jednoga, bit će (dio) onih drugih osim toga, te tako neće biti dio svakoga pojedinog (jednog), a ako nije dio svakoga pojedinog, neće biti (dio) nijednoga od mnogih. A budući da nije (dio) nijednoga, nemoguće je da bude išta od svih tih od kojih nijednomu nije ništa, ni dio ni što mu drago. - Pokazuje se baš, zaista. - Taj dio nije tad dio ni mnogih ni svih, nego neke jedne ideje i nečega jednog koje zovemo cijelo, (koje jest kao) iz svih (dijelova) postalč310 potpuno jedno - toga bi taj dio bio dio. - Posve, dakle. - Ako dakle ona druga imaju dijelove, i sudjelovala bi i u onomu cijelom i jednom. Posve, baš. - Nužno je dakle da ona druga od onoga jednog budu jedno i potpuno cijelo koje ima dijelove. - Nužno. - Također i glede svakoga pojedinog dijela na isti način: nužno je naime da i taj sudjeluje u onomu jednom. Ako je naime svaki pojedini od njih dio, (onda) upravo (ovo) svaki pojedini jamačno znači (to) da je (neko) jedno koje je odijeljeno od onih drugih (dijelova), a jest po sebi samomu, ako će naime biti svaki pojedini.3 1 - Ispravno. - No sudjelovao bi u onomu jednom, jasno, upravo jer je drugo nego jedno3 ; inače naime ne bi sudjelovao, već bi sam bio jedno. A ustvari je posve nemoguće biti jednim (ičemu) osim samom onom jednom. - Nemoguće. - Međutim, upravo sudjelovati u onomu jednom nužno je i onomu cijelom i dijelu. Naime, ono će biti jedno cijelo čiji
c
5
d
5
e
5 158
5
PARMENID
μόρια τά μόρια· τό δ' αν έκαστον έν μόριον τον ολον, h άν τ} b μόριον όλον.—Ούτως.—Ονκονν έτερα όντα τον ένός μεθέξει τα μετέχοντα αντον;—Πώϊ δ* ον;—Τα δ' έτερα τον ένός πολλά πον hv εϊη· εϊ γαρ μήτε έν μήτε ένός πλείω εϊη τάλλα τον ένός, ονδέν άν εϊη.—Ον γάρ ονν. s 5 Eirel δέ γ ε πλείω ένός έστι τά τε τον ένός μορίον και τά τον ένός ολον μετέχοντα, ονκ άνάγκη ήδη πλήθει άπειρα είναι αντά γε εκείνα τά μεταλαμβάνοντα τον ένός; Πώί; ϊδωμεν. άλλο τι ονχ έν όντα ονδέ μετέχοντα τον ένός τότε, οτε μεταλαμβάνει αντον, μεταλαμβάνει; Λήλα δή. C Ονκονν πλήθη όντα, έν οΐς τό έν ονκ ένι; ΤΙλήθη μέντοι. —1Τί ονν; εϊ έθέλοιμεν ΤΎ} ΔΙΆΝΟ ία τών τοιούτων άψελεΐν ώς οιοί τέ έσμεν ότι όλίγιστον, ονκ άνάγκη καϊ τό άφαιρεθέν έκεΐνο, εϊπερ τον ένός μή μετέχοι, πλήθος είναι καϊ ονχ έν;—. 5 * Ανάγκη.—Ονκονν ούτως άεϊ σκοπονντες αντήν καθ3 αντήν τήν έτέραν φύσιν τον εϊδονς οσον άν αντής άεϊ ορώ μεν άπειρον έσται πλήθει;—ΤΙαντάπασι μέν ονν.—Καϊ μήν έπειδάν γε d έν έκαστον μόριον μόριον γένηται, πέρας ήδη έχει προς άλληλα καϊ προς τό όλον, καϊ τό όλον πρρς τα μόρια.— Κομιδΐ) μέν ούν. Τοις άλλοις δή τον ένός συμβαίνει έκ μέν τον ένός καϊ έξ έαντών κοινωνησάντων, ώς έοικεν, έτερον τι 5 γίγνεσθαι έν έαχττοΐς, ό δή πέρας παρέσχε προς άλληλα· ή δ' έαντών φύσις καθ' Ιαντα άπειρίαν.—Φαίνεται. Ούτω δή τά άλλα τον ένός και όλα κάί κατά μόρια άπειρά τέ έστι κάί πέρατος μετέχει.—ΤΙάνν γε. e Ονκονν κάί ομοιά τ ε καϊ άνόμοια άλλήλοις τε καϊ έαντοΐς; Πτ} δή;—μεν πον άπειρά έστι κατά τήν έαντών φύσιν πάντα, ταντόν πεπονθότα άν ειη ταύττ).—ΤΙάνν γε.—Καϊ μήν f j γε άπαντα πέρατος μετέχει, καϊ ταύτης πάντ άν εϊη ταντόν a 8 ft] ον a l . B e k k e r b ι μόριον ο\ον] μορίον v e l μορίων Β \ ο ν S c h l e i e r b 3 &ν Β : * ϊ · η hv Τ t> 6 Β : Τ ττΚήθςι &τταρα Β : &ττ€ΐρα ν\·ήθ€ΐ Τ b 8 Χ$ωμ*ν] ςϊδωμεν Β Τ C3 yt 7) : o\iy?a-rov Τ C5 CKOirodvres pr. Τ D a m a s c i u s : σκοιτονντι Β ČL t μόριον b i s Β : s e m e l Τ d . 6 άν€ΐρίαν m a c h e r
Τ
: farttpia
Β
e
a
f
T
i
t
/
B
Θ 4
J T :
107 101
e i B
dijelovi (su) ti dijelovi, dok će ovaj opet svaki pojedini koji je dio cijeloga (biti) jedan dio onoga cijelog. - Tako je. - Neće li dakle ona koja sudjeluju u onomu jednom sudjelovati u njemu kao ona koja su od njega druga?314 - A kako ne? - Ta ona druga od onoga jednog bi valjda bila mnoga; jer ako ona druga od onoga jednog ne bi bila niti jedno niti više od jednog, bila bi ništa. - Bila bi, doista. A kad su pak i ona koja sudjeluju u onomu jednom kao dijelu i ona koja sudjeluju315 u onomu jednom kao cijelom upravo više nego jedno, nije li onda očito316 nužno da sama ona koja u ono jedno zahvaćaju budu mnoštvom bezgranična? - Kako? - Vidimo ovako. Budući da nisu jedno i ne sudjeluju u onomu jednom tada kad zahvaćaju u njega, zahvaćaju kao nešto drugo? - Jasno. - Zar ne kao mnoštva u kojima nema onoga jednog? - Mnoštva, zacijelo. - Što dakle? Ako bismo htjeli svojim mišljenjem od takvih (mnoštava) oduzeti najmanje koliko možemo, nije li nužno da i ono oduzeto, ako naime ne sudjeluje u onom jednom, bude mnoštvo, a ne jedno? - Nužno je. - Neće li dakle, budemo li uvijek tako razmatrali samu po sebi tu drugu narav ideje317, ma koliko od nje uvijek vidjeli, (to biti) mnoštvom bezgranično? - Posve, dakle. - Ali također, kad (god) dio postane upravo (kao) jedan pojedinačan dio318, istom već ima granicu spram drugih dijelova i spram onoga cijelog, te ono cijelo (ima granicu) spram dijelova. - Dakako. - Dakle, onima drugima od onoga jednog slijedi da, kako se čini, iz zajedništvovania njih samih i onoga jednog u njima samima nastaje nešto drugo , koje pruža upravo granicu u odnosu jednih spram drugih, dok njihova narav po sebi (pruža) bezgraničnost. - Pokazuje se. - Tako su dakle ona druga od onoga jednog, i cijela i po dijelovima, i bezgranična i sudjeluju u granici. - Posve baš.
158 a
b
5
c
5 d
5
Nisu li dakle i slična i neslična i jedna drugima i sebi samima? - e Ta kako? - Jamačno, ukoliko su sva nekako po svojoj naravi bezgranična, utoliko bi trpila isto. - Posve, baš. - A opet, upravo ukoliko sva sudjeluju u granici, i utoliko bi sva trpila isto. - Ta kako
5
πεπονθότα.—.ΤΤώ$ δ* ον;—bi γε πεπερασμένα, τε είναι και άπειρα πέπονθεν, έναντία πάθη άΧλήλοις οντά ταντα τα 159 πάθη πέπονθεν.—Ναί.—Ύά δ9 έναντία γε ώς οίον τε άνομοιότατα.—Ύί μήν;—Κara μέν άρα έκάτερον το πάθος ομοια άν εϊη αντά τε αντοΐς καϊ άλλήλοις, κατά δ9 άμφότερα άμφοτέρως ii>αντιώτατά τε καϊ άνομοιότατα.—Κινδυνεύει.— 5 Οΰτω δή τά άλλα αντά τε αντοΐς καϊ άλλήλοις δμοιά τε καϊ άνόμοια άν εϊη.—Οίτω?.—Kal ταύτά δή κάί έτερα άλλήλων, καί κινούμενα καϊ έστώτα, καί πάντα τά έναντία πάθη ούκέτι χαλεπώς ενρήσομεν πεπονθότα τάλλα του ένός, έπείπερ καϊ b ταύτα έφάνη πεπονθότα.—9Ορθώς λέγεις.
5
C
5
d
Ούκοΰν, εί ταύτα μέν ήδη έφμεν ώς φανερά, έπισκοποΐμεν πάλιν εI έστιν, άρα καϊ ούχ ούτως έχει τά άλλα τοΰ ένός ή οΰτω μόνον;—ΤΙάνυ μέν ουν, —Λέγω μεν δή έξ άρχής έν εί έστι, τί χρη τά άλλα τοΰ ένός πεπονθέναι.—Αέγωμεν γάρ.—ρ9 ουν ού χωρίς μέν τό έν τών Άλλων, χωρίς δέ τάλλα τοΰ ένός εΐναι;—Ύί δή;—»On που ούκ έστι παρά ταύτα έτερον, ό άλλο μέν έστι τοΰ ένός, άλλο δ£ τών άλλων· πάντα γάρ εΐρηται, όταν ρηθτι τό τε έν καϊ τάλλα. Τίάντα γάρ.—Ουκ άρα έτ έστιν έτερον τούτων, έν ω τό τε έν άν εϊη τω αύτψ καϊ τ α λ λ α — Ο ύ γάρ. Ούδέποτε άρα έν τ αύτω έστι τό έν καϊ ταλλα. Ονκ έοικεν.—Χωρίς άρα;—Ναί.— Ούδέ μήν μόριά γε έχειν φαμέν τό ώς άληθώς έν. Πώ? γάρ;—Οΰτ άρα όΚον εϊη άν τό έν έν τοΐς άλλοις ούτε μόρια αύτοΰ, εί χωρίς τέ έστι τών άλλων καϊ μόρια μή έχει.—ΊΊώς γάρ;—Ούδενϊ άρα τρόπω μετέχοι άν ταλλα τοΰ ένός, μήτε κατά μόριόν τι αντοΰ μήτε κατά ολον μετέχοντα. Ονκ έοικεν.—Ουδαμτ} άρα έν τάλλά έστιν, ονδ9 έχει έν έαντοΐς έν ούδεν.—Ον γάρ ούν.—Ονδ* άρα πολλά έστι ταλλα· έν θ 5 77 Τ :
Β
ai νέιτονΘ*ν. ναί. Β : ιτατονθέναι Τ
άλλα αυτά τ€ Β : τ3λλα ταντά τ β Τ «ZBT:om.al. ^cv]
b 7 cTvat Β : om. Τ
c η Ιχ€ΐ]
a 5 τά
b a ούκοΰν^ fort. τί oZv Heindorf ίιτΗτκοιτοΐμςν Β Τ: ίττισκοίΓώμ** al.
ΒΤ
109 101
ČL ι ydp Β : yh.p οΰ Τ
ne? - No upravo ukoliko trpe i da su ograničena i da su bezgranična, trpe one trpnje koje su suprotne jedne drugima. - Da. - A baš ono suprotno je koliko je god moguće i najnesličnije. - Bez sumnje. - Dakle, prema toj svakoj trpnji pojedinačno bila bi slična i sama sebi i jedna spram drugih, a prema obje zajedno i najsuprotnija i najnesličnija. - Izgleda. - Očito bi tako ona druga bila sama i sebi samima i jedna spram drugih i slična i neslična. - Tako je. - A ista ona tad i druga jedna od drugih, i u kretanju i u stajanju, i nećemo više teško naći da ona druga od onoga jednog trpe sve te suprotne trpnje, budući da se već i pokazalo da ih trpe. - Pravo kažeš. Dakle, ako bismo to sad ostavili kao jasno, a iznova razmatrali jedno ako jest, (ne treba li razmotriti) drže li se ona druga od onoga jednog i drukčije ili samo tako?320 - Posve, doista. - Kažimo tad iz početka jedno ako jest, što treba snaći ona druga od onoga jednog. - Kažimo, doista. - Zar ne zacijelo to da (je) ono jedno odvojeno3 1 od onih drugih, a ona druga (da su) odvojeno od onoga jednog? Ta zašto? - Jer po svoj prilici uz njih ne postoji (ništa) drugo koje je s jedne strane različito od onoga jednog, a s druge različito od onih drugih; sve se naime kaže kad je kazano ono jedno i ona druga. - Sve, doista. - Ne postoji dakle više ništa drugo od njih, u čemu bi kao istomu322 mogli biti i ono jedno i ona druga. - Nikako. Nikada tad ono jedno i ona druga nisu u onomu istom. - Ne, izgleda. - Dakle, odvojeno (su)? - Da. - A također kažemo da ono istinski jedno nema ni dijelova. - Kako (bi) doista (imalo)? - Niti bi zasigurno ono jedno moglo cijelo biti u onima drugima niti (bi) njegovi dijelovi (mogli biti u onima drugima), ako je i odvojeno od onih drugih i nema dijelova. - Kako (bi moglo), doista? - Ni na koji način dakle ne bi ona druga mogla sudjelovati u onomu jednom, jer ne sudjeluju (u njemu) niti s obzirom na neki njegov dio niti s obzirom na cjelinu. - Ne, izgleda. - Nikako tad ona druga nisu jedno niti u sebi samima imaju išta jedno. - Ne, dakle. - Ali
5 159
5
b 5
c
5
d
159 d 5
e
5
160
5
b
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ γάρ άν ήν έκαστον αντών μόριον τον όλον, εί πολλά ήν ννν δ£ ούτε έν οντε πολλά οντε ολον οντε μόρια έστι τάλλα τον ένός, έπειδή αντον ονδαμβ μετέχει.—'Ορθώς, Ονδ* άρα δύο ονδέ τρία οντε αντά έστι τά άλλα ούτε ενεστιν έν αντοΐς, εϊπερ του ένός πανταχτ} στέρεται. Ούτως. Ονδ£ όμοια άρα κάί άνόμοια ούτε αντά έστι τω ένι τ α άλλα, οντε ενεστιν έν αντοΐς όμοιότης κάί άνομοιότης· εί γάρ ομοια κάί άνόμοια αντά εϊη ή έχοι έν έαντοΐς ομοιότητα καϊ άνομοιότητα, δύο πον εϊδη εναντία άλλήλοις έχοι άν iv έαντοΐς τά άλλα του ένός.—Φαίνεται.—*Η.ν δέ γε άδύνατον δνοΐν τινοΐν μετέχειν ά μηδ9 ένός μετέχοι. 'Αδύνατον.—. Οντ9 άρα ομοια οντ9 άνόμοιά έστιν ούτ άμφότερα τάλλα. όμοια μέν γάρ άν όντα ή άνόμοια ένός άν τον έτερον εϊδονς μετέχοι, άμφότερα δέ όντα δνοΐν τοΐν έναντίοιν ταντα δ€ 1 άδύνατον έφάνη. Αληθή. Ουδ* άρα τά αντά ονδ9 έτερα, ονδέ κινούμενα ονδέ έστώτα, ονδέ γιγνόμενα ονδέ άπολλύμενα, ονδέ μείζω ονδέ έλάττω ονδέ ϊσα· ονδέ άλλο ονδέν πέπονθε τών τοιούτων εϊ γάρ τι τοιοντον πεπονθέναι νπομένει τά άλλα, καϊ ένός καϊ δνοΐν καϊ τριών καϊ περιττον καϊ άρτίον μεθέξει, ών αντοΐς άδύνατον έφάνη μετέχειν τον ένός γε πάντρ πάντως στερομένοις.— 'Αληθέστατα.—Ούτω δή έν εί έστιν, πάντα τέ έστι τό έν καϊ ονδέ έν έστι καϊ προς έαντό καϊ προς τά άλλα ώσαύτως. Πα^τβΛώ? μέν οΖν.
ΕΓβ2>· ει δε δή μή έστι τό έν, τί χρή σνμβαίνειν άρ9 ον σκεπτέον μετά τοντο; Έκεπτέον γάρ.—Ύίς ονν άν εϊη αύτη ή νπόθεσις, εί έν μή έστιν; άρά τι διαφέρει τήσδε, εί μή έν μή έστιν;—Διαφέρει μέντοι. Αιαφέρει μόνον, ή καϊ πάν C τονναντίον έστιν ειπείν εί μή έν μή έστι τον εί έν μή 5
d 8 ϊν^στιν] cv 4*TLV Β Τ θ 3 ϊν*στιν Β : tv 4<ττιν Τ θ 4 ^Β : Τ a ι ybp &ι/ Τ : γάρ Β a 3 άδύνατον Τ : άδύνατα Β b 3 ούδί cv Τ : ούδ4ν Β τά άλλα] τ2λλα, κάί τ2λλ.α Heindorf b 6 τοντο Τ : ταϋτα Β
111 101
zbilja, ona druga nisu ni mnoga; svako pojedino od njih bilo bi 5 naime jedan dio onoga cijelog323 da su mnoga; no ovako, ona druga od onoga jednog nisu niti jedno niti mnoga, niti cijelo niti dijelovi, budući da baš nikako u njemu ne sudjeluju. - Ispravno. I ona druga nisu ni dva ni tri, niti sama, niti (oni)324 u njima postoje, ako su doista na svaki način lišena onoga jednog. - Tako je. e A nisu ona druga tad ni slična ili neslična onomu jednom, niti sama, niti postoji u njima sličnost i nesličnost; jer ako bi sama bila slična i neslična ili u sebi samima imala sličnost i nesličnost, ona druga od onoga jednog bi po svoj prilici u sebi samima imala 5 dvije međusobno suprotne ideje. - Pokazuje se. - Ali bijaše upravo nemoguće da ona koja uopće ne sudjeluju u jednom sudjeluju u nečemu dvojem. - Nemoguće. - Niti su dakle ona druga slična niti neslična, niti (to) oboje. Ako bi naime bila slična ili neslična, 160 sudjelovala bi u jednoj od te dvije ideje, a ako bi bila oboje, u obje te suprotne; a to se pokazalo nemogućim. - Uistinu. A tad također nisu ni ista ni druga, niti se kreću niti stoje, niti postaju niti nestaju, niti su veća, manja ili jednaka; i ništa drugo 5 od takvoga ih ne snalazi; jer ako ona druga podnose da ih snalazi nešto takvo, sudjelovat će i u jednom i u dva i u tri, i u neparnom i u parnom, u čemu im se, na svaki način baš posve lišenima ono- b ga jednog, pokazalo nemoguće sudjelovati. - Najistinitije. - Tako dakle, jedno ako jest, ono jedno i jest sve i nije ni jedno, i spram sebe samoga i spram onih drugih isto tako325. - Posve, uistinu. Dobro. A sad, zar se nakon toga ne mora razmotriti što treba 5 slijediti ako ono jedno nije? - Mora, baš. - Što bi dakle bila ta pretpostavka, ako jedno nije326? Razlikuje li se što od ove, ako ne-jedno nijeml - Razlikuje, naravno. - Samo razlikuje, ili je i posve suprotno reći ako ne-jedno nije od onoga ako jedno nije? - c
PARMENID
5
d
ίστιν;—Πάν τουναντίον.—Τί δ* εϊ τι* λίγοι εί μέγεθος μή ίστιν tj σμικρότης μή έστιν ή τι άλλο τών τοιούτων, άρα έφ9 έκάστον άν δηλοΐ 8τι έτερόν τι λέγοι τό μή δν;— Πάνυ γε.—Ούκοΰν καϊ νΰν δήλοι ότι έτερον λέγει τών άλλων τό μή δν, όταν εϊπρ έν εί μή έστι, καϊ ϊσμεν 0 λέγει;— "Ισμεν. Πρώτον μέν &ρα γνωστόν τι λέγει, έπειτα έτερον τών Άλλων, όταν εϊπτ, έν, εϊτε τό εΐναι αύτω προσθεϊς εϊτε τό μή εΐναι· ο ύ δ έ ν ήττον γιγνώσκεται, τί τό λεγόμενον μή εΐναι, καϊ ότι διάφορον τών άλλων, ή ού;—Ανάγκη.— Ώδε άρα λεκτέον έξ άρχή9, έν εϊ μή έστι, τί χρή είναι, πρώτον μέν ούν αύτψ τούτο ύπάρχειν δει, ώς έοικεν, είναι αύτοΰ έπιστήμην, ή μηδέ ότι λέγεται γιγνώσκεσθαι, όταν τις εϊπτι έν εί μή έστιν.—Αληθή Ούκοΰν καϊ τα άλλα ετερα αύτοΰ εΐναι, ή μηδέ έκεΐνο έτερον τών άλλων λέγεσθαι;— Πάνυ γε Κ αϊ έτεροιότης άρα έστϊν αύτψ πρός ττ) έπιστημ ού γάρ τήν τών άλλων έτεροιότητα λέγει, όταν τό έν έτερον τών άλλων λέγχι, άλλά τήν έκείνου.—Φαίνεται Καϊ μήν τοΰ γε έκείνου καϊ τοΰ τινός καϊ τούτου καϊ τούτψ καϊ τούτων καϊ πάντων τών τοιούτων μετέχει τό μή $ν ίν ού γάρ αν τό έν έλέγετο ούδ9 άν τοΰ ένός έτερα, ούδ9 έκείνψ άν τι ην ούδ9 έκείνου, ούδ9 άν τι έλέγετο, εί μήτε τοΰ τινός αύτω μετήν 9 μήτε τών άλλων τούτων Ορθώς. Εΐναι μέν δή τω ένϊ ούχ οΐόν τε, εϊπερ γε μή έστι, μετέχειν δέ πολλών^ ούδέν κωλύει, άλλά καϊ άνάγκη, εϊπερ τό γε έν έκεΐνο^ καϊ μή άλλο μή έστιν. εί μέντοι μήτε τό έν μήτ έκεΐνο μή έσται, άλλα περϊ άλλου του ό λόγος, ούδέ φθέγγεσθαι δει ούδέν εί δέ τό έν έκεΐνο καϊ μή άλλο ύπόκειται μή εΐναι, καϊ τοΰ έκείνου και άλλων πολλών άνάγκη αύτω μετεΐναι.—Και πάνυ γε.^ Καϊ άνομοιότης άρα έστϊν αύτψ πρός τά άλλα- τα γάρ άλλα τοΰ ένός έτερα δντα έτεροΐα καϊ εϊη άν.—Ναί.—Τα ( γ ά ρ )
5
e
5
161
5
C3 τχ &\\ο Β : άλλο η Τ C 4 \έγοι_Β : °5 Τ ΤχΖοι Β d ι ούδ^ . . . d a Τ : om. Β (add. in marg. b) yhp apogr. : om. T b 04 cv Β : om. Τ a a ίσται Β ; μήτ' ίσται
Τ
a 6 ίστ\ν
αύτψ Β : αυτψ 4στιν
113 101
1
Posve je suprotno. - A što ako bi netko rekao: ako veličina nije, ili, (ako) malenost nije, ili bilo što takvo, ne bi li svaki pojedini put očitovao da za nešto drugo kaže (da je) nebiće328? - Svakako. - Ne bi li dakle i sad očitovao da za drugo od onih drugih kaže (da je) nebiće kad kaže jedno ako nije, i mi znamo ο čemu govori? - Znamo. - Dakle, kao prvo, zacijelo govori nešto znano , a zatim (govori) drugo od onih drugih kad kaže jedno, pridjenuvši mu bilo ono biti bilo ono ne-biti. Naime, ništa se manje ne saznaje što je to za što se kaže da nije330 i daje različito od onih drugih. Ili možda ne? - Nužno. - Ovdje se dakle iz početka mora reći što treba biti Jedno ako nije. Prvo što mu zasigurno treba pripadati je to, kako izgleda, da postoji znanje ο njemu, ili se inače neće ni saznati ο čemu se govori kad netko kaže jedno ako nije. - Uistinu. - Zar ne i (to) da su ona druga druga od njega, ili se inače ni za njega neće kazati (daje) drugo od onih drugih? - Posve, baš. - Uz znanje mu dakle pripada i drugost331. Naime, ne govori se ο drugosti onih drugih kad se za ono jedno kaže (daje) drugo od onih drugih, već ο onoj njegovoj. Pokazuje se. - Također, ono jedno koje nije sudjeluje u 'ono', i u 'nešto', i u 'od toga', i u 'za to', i u 'od tih'332, te u svemu takvom; ne bi se naime govorilo ο onomu jednom, a ni ο drugima od onoga jednog, i ne bi ništa bilo ni za njega ni od njega, niti bi se (o njemu) govorilo (kao) ο nečemu, ako mu nije sudjelovati niti u 'nešto' niti u čemu drugomu od toga. - Ispravno. - Dakle, onomu jednom zacijelo nije moguće biti, ako naime doista nije, no ništa (mu) ne priječi sudjelovati u mnogima, već je (to) i nužno ako naime ono, baš ono jedno, a ne (nešto) drugo, nije333. Ako međutim neće postojati niti ono jedno niti ono, nego je ovo ispitivanje ο nečemu drugom, ne treba pak ništa ni izustiti; no ako se postavlja da ono, ono jedno, a ne (nešto) drugo, nije, nužno mu je sudjelovati i u 'ono' i u mnogo drugoga. - 1 te kako. Tad mu spram onih drugih pripada i nesličnost; naime, ona druga bi od onoga jednog, budući da su druga, i bila334 drukčija335. -
160 C
5
d
5
e
5
161
5
b
5
C
5
d
5
e
δ* έτεροΐα ονκ άλλοΐα; ΤΙώς δ* ον;—Τα δ' άλλοΐα ονκ ανόμοια; Ανόμοια μέν ονν. Ονκονν εϊπερ τψ ivi άνόμοιά έστι, δήλον οτι άνομοίω τά γε άνόμοια άνόμοια άν εϊη. Αήλον. Εϊη δή άν καϊ τω ένϊ άνομοιότης, προς ήν τά άλλα άνόμοια αντώ έστιν.—*Εοικεν. Ε2 δ£ δή τών άλΧων άνομοιότης Μστιν αντψ, άρ9 ονκ άνάγκη έαντον ομοιότητα αντψ εΐναι; ΤΙώς; Ε2 ένός άνομοιότης έστι τψ ένι, ονκ άν π ον περί τον τοιοντον ό λόγος εϊη οϊον τον ένός, ονδ9 άν ή νπόθεσις εϊη περί ένός, άλλα περϊ άλλου ή ένός. Πάι>υ γ Ου δει δέ γε. Οΰ δήτα. Αεί άρα ομοιότητα τω ένι αντον έαντω είναι. Αεΐ. Kal μήν ονδ9 αΰ ϊσον γ9 έστϊ τοις άλλοις· εί γάρ εϊη ϊσον, εϊη τε άν ήδη καϊ δμοιον άν εϊη αντοΐς κατά τήν Ισότητα. ταντα δ9 άμφότερα άδύνατα, εϊπερ μή έστιν έν. 9 9 Αδύνατα. Επειδή δ£ ονκ έστι τοις άλλοις ϊσον, άρα ονκ 9 άνάγκη καϊ τάλλα εκείνω μή ϊσα είναι; Ανάγκη. Τ ά δέ μή ϊσα ονκ άνισα; Ν αί.—Τά δέ άνισα ον τω άνίσω άνισα;—Πώς δ9 ον; Κα! άν ισότητος δή μετέχει τ δ έν, 9 προς ήν τάλλα αντω εστίν άνισα; Μετέχει. Αλλά μέντοι άνισότητός γε έστι μέγεθος τε και σμικρότης.—Έστι γάρ. —?Εστιν άρα καϊ μέγεθος τε και σμικρότης τψ τοιούτψ ένί; Κινδννεύει. Μέγεθος μήν κάί σμικρότης άεϊ άφέστατον άλλήλοιν.—ΤΙάνν γε. Mera£v άρα τι αντοΐν άει έστιν.—*Έ,στιν.—Έχεις ονν τι άλλο ειπείν μεταζν αντοΐν η Ισότητα; Ούκ, άλλά τοντο.—*Οτω άρα έστι μέγεθος και σμικρότης, έστι καϊ Ισότης αντψ μεταζν τούτοι ν ονσα. Φαίνεται. Τ ω δή ένϊ μή όντι, ώς έοικε, και ισότητος άν μετείη καϊ μ εγέθονς #ca! σμικρότητος.—*Εοικε ν. Κα2 μήν και ονσίας γε δει αντό μετέχειν πρ. ΤΙώς δ ή ; — α ν τ ό δει ούτως ώς λέγομεν εί γάρ μή ούτως έχει> b 4
αί/τοΐν
Τ: ^ Β
C a cTva>. Τ : om. Β
Heindorf
θ a μςreirj Τ : μ€τ(ρ Β
c 3 V Τ : om. Β
d6fort.
θ ΐ ^ Par. 1810 Heindorf e Ficino : J i B T
θ3
M-h" καϊ Β : καϊ μ^ν Τ
θ 4
Μχρ Β Τ : Μχοι Coisl. PLATO, VOL.
4
ΙΙ.
115 101
Da. - A nisu li ona drukčija različna? - A kako ne? - A nisu li ona različna neslična? - Neslična su, dakako. - Dakle, ako su onomu jednom neslična, jasno da bi ona neslična bila nesličnomu neslična. - Jasno. - Očito bi tad i onomu jednom pripadala nesličnost po kojoj su mu ona druga neslična. - Izgleda. - A ako mu pak pripada nesličnost spram onih drugih, nije li nužno da mu pripada sličnost spram sebe samoga? - Kako? - Ako onomu jednom pripada nesličnost spram jednoga, ne bi po svoj prilici ovo ispitivanje moglo biti oko nečega takvog kao što je ono jedno, a niti bi ona pretpostavka mogla biti ο jednom, već ο (nečemu) drugom od jednoga. - Posve. - A to ona ne treba (biti). - Ne, doista. - Onomu jednom dakle treba pripadati sličnost njega samoga samomu sebi. - Treba. A također, nije opet onima drugima ni jednako; jer ako bi bilo jednako, već bi i postojalo i bilo im slično po jednakosti. No to je oboje nemoguće, ako naime jedno nije. - Nemoguće. - A kad već nije onima drugima jednako, nije li nužno da i ona druga ne budu jednaka njemu? - Nužno je. - A nisu li ona koja nisu jednaka nejednaka? - Da. - A nisu li ona nejednaka onomu nejednakom nejednaka? - A kako ne? - Ono jedno dakle sudjeluje i u nejednakosti po kojoj su mu ona druga nejednaka? - Sudjeluje. - Međutim, upravo nejednakosti pripadaju veličina i malenost. - Pripadaju. - Pripadaju li tad i veličina i malenost i takvomu jednom? Izgleda. - Ali, veličina i malenost su uvijek udaljene jedna od druge. - Posve. - Tad je uvijek nešto između njih. - Jest. - Imaš li pak za što drugo reći da je između njih do jednakost? - Ne, već to. - Čemu god dakle pripadaju veličina i malenost, pripada mu i jednakost, koja je između to dvoje. - Pokazuje se. - Dakle, onomu jednom, ako nije, bilo bi, kako izgleda, moguće sudjelovati i ujednakosti i u veličini i u malenosti. - Izgleda. Ali zacijelo, ono treba nekako sudjelovati i u jestvu. - Ta kako? - Ono je nužno takvo kako kažemo; ako naime nije takvo336, mi ne
b
5
c
5
d
5
e
161 e
ΠΑΡΜΕΝΙΔΗΣ
5 ονκ άν άληθή λέγοιμεν ημείς λέγοντες τό έν μή είναι· εί tk άληθή, δήλον ότι οντά αντό. λέγομεν. ή ονχ όντως; Ο0τα> μέν οΰν.—Επειδή δέ φαμεν άληθή λέγειν, άνάγκη 162 ήμΐν φάναι καϊ όντα λέγειν.—9Ανάγκη.—"Εστιν άρα, ώς έοικε, τό έν ονκ όν* εί γάρ μή έσται μή ον, άλλά πτ) τον είναι άνήσει προς τό μή είναι, ενθν ς έσται όν Τίαντάπασι μέν ονν. Δ*ι άρα αντό δεσμόν έχειν τον μή εΐναι τό εΐναι 5 μη όν, εί μέλλει μή είναι, ομοίως ώσητερ τό όν τό μή όν έχειν μή εΐναι, ϊνα τελέως α® [εΐναι] f j · όντως γάρ άν τό τε Sv μάλιστ άν εϊη καϊ τό μή όν ονκ άν εϊη, μετέχοντα τό μέν όν ονσίας τον είναι ον, μή ονσίας δέ τον (μη) είναι μή b όν, εϊ μέλλει τελέως εΐναι, τό δέ μή δν μή ονσίας μέν τον μή είναι [μή] όν, ονσίας δέ τον είναι μή όν, εί κάί τό μή δν αν τελέως μή έσται.—'Αληθέστατα.—Ονκονν έπείπερ τω τε οντ ι τον μή εΐναι κάί τω μή όντι τον είναι μέτεστι, κάί τω 5 ένί, επειδή ονκ έστι, τον είναι άνάγκη μετ είναι εϊς τδ μή εΐναι. 'Ανάγκη. Κα! ονσία δή φαίνεται τω ένί, ει μή έστιν. Φαίνεται.—Κα! μή ονσία άρα, εϊπερ μή έστιν. ΤΙώς δ9 ον; Οΐόν τε οΰν τό έχον πως μή έχειν οντω, μή μεταβάλλον 10 έκ ταύτης της έξεως; Ονχ οΐόν τε. Παι> άρα τδ τοιοντον μεταβολήν σημαίνει, δ άν ούτω τε κάί μή ούτως έχ-ρ. c Πώς δ' οΰ;—Μεταβολή δέ κίνησις* ή τί φήσομεν; Κίνησες.—Ονκονν τδ έν όν r e κάί ονκ δν έφάνη;—Ναί.—Οντως άρα κάί ονχ ούτως έχον φαίνεται.—-Εοικεν.—Κα! κινού5 μενον άρα τδ ονκ δν έν πέφανται, έπείπερ κάί μεταβολήν έκ τον είναι έπί τδ μή εΐναι έχον.—-Κινδυνεύει ' Α λ λ ά μήν εί μηδαμον γέ έστι τών όντων, ώς ονκ έστιν εϊπερ μή έστιν, ονδ9 άν μεθίσταιτό ποθέν ποι.—Πώ* γάρ;—Ονκ άρα τψ γ* d μεταβαίνειν κινοΐτ άν Ον γάρ Ονδέ μήν έν τψ αντψ a a τον Ίτο Procl. suppl. : rrjs τον Β : τι τον Β 2 Τ
dendum vel scribendura ci. Shorey add. Shorey b s ^ secl. Shorey <π4φανται~] 4μπ4φα»ται Β : tAc^a»ται σταιτό Τ : μτ}0' Χσταιτό Β τψ Τ :
Τ
116
Β
b9
a 6 *ΐναι seclul·-
a 8 μ±ν %vB Β : μ*ν Τ 5 Τi™ ,
θ7γ{|τ€ΒΤ
c8
μεθί-
bismo govorili istinu govoreći da ono jedno nije; no ako (govorimo) istinu, jasno je da govorimo ono što jest337. Ili možda nije tako? - Tako je, doista. - Kad dakle kažemo da govorimo istinu, nužno nam je reći i da govorimo ono što jest338. - Nužno. - Postoji dakle, kako izgleda, ono jedno kao nebiće; naime ako neće biti kao nebiće, već će nešto od onoga biti prepustiti onomu ne biti, odmah će biti kao biće339. - Posve. - Ono treba stoga (kao) svezu s onim ne-biti340 imati ono biti kao nebiće, ako hoće ne biti, slično kao što biće (treba) imati ne-biti nebiće, da opet potpuno bude; naime i biće bi najbolje moglo biti i nebiće ne biti tako da sudjeluju: biće u jestvu onoga biti kao biće, a nejestvu onoga biti kao nebiće, ako će potpuno biti, a nebiće pak u nejestvu onoga ne biti kao nebiće, a jestvu onoga biti kao nebiće, ako će i nebiće opet potpuno ne biti.341 - Najistinitije. - Dakle, kad je već i biću sudjelovati u onomu ne biti i nebiću u onomu biti, i onomu jednom je, budući da nije, u svrhu onoga ne biti342 nužno sudjelovati u onomu biti. - Nužno je. - 1 jestvo se dakle pokazuje (pripadno) onomu jednom, ako nije. - Pokazuje se. - 1 nejestvo baš, ako naime nije. - A kako ne? Dalje, je li moguće da ono što je u nekom stanju343 ne bude (više) tako, ne preokrećući se iz toga stanja344? - Nije moguće. Dakle sve ono takvo koje je sad u jednom sad u drugom stanju pokazuje preokret346. - A kako ne? - A preokret je kretanje; ili, što ćemo reći? - Kretanje. - Ne pokaza li se pak ono jedno (takvim) da i jest i nije347? - Da. - Dakle pokazuje se sad u jednom sad u drugom stanju. - Izgleda. - Ono jedno koje nije pokazuje348 se tad dakle kao ono koje se kreće, budući da ima upravo i preokret iz onoga biti u ono ne biti. - Izgleda. - Samo, ako baš nigdje nije među bićima, kao što nije ako upravo nije, ne bi se moglo ni premještati od nekuda nekamo. - Kako bi, doista? - Ne bi se tad dakle moglo kretati prelaženjem. - Ne, doista. - Ali ne bi se zacijelo
101
5
162
5
b
5
10 c
5
d
5
e
163
5
b
5
άν στρέφοιτο· ταντον γάρ ούδαμοΰ άπτεται. δν γαρ έστι το ταντόν τό δέ μή δν έν τω τών όντων αδύνατον εΐναι.—. 'Αδύνατον γάρ. Ούκ άρα τό έν γε μή δν στρέφεσθαι άν δνναιτο iv έκείνω iv ω μή έστιν. Ού γάρ ούν.—Ούδέ μήν άλλοιοΰται πον τό έν έαντοΰ, ούτε τό δν οντε τό μή όν· ού γάρ άν ήν δ λόγος έτι περϊ τοΰ ένός, εϊπερ ήλλοιοΰτο αύτό έαντοΰ, άλλά περϊ άλλον τινός. 'Ορθώς. ΕΖ δέ μήτ άλλοιοΰται μήτε έν ταντω στρέφεται μήτε μεταβαίνει, άρ9 άν 7ΓΎ] έτι κινοΐτο;—ΥΙώς γάρ; Το γε μήν άκίνητον άνάγκη ήσνχίαν άγειν, τό δέ ήσνχάζον έστάναι * Ανάγκη Τ ό έν άρα, ώς έοικεν, ονκ δν έστηκέ τε και κινείται.—"Εοικεν.—. Kat μήν εΐπερ γε κινείται, μεγάλη άνάγκη αντω άλλοιοΰσθαι· Ο7ΓΎ) γάρ άν τι κινηθτ}, κατά τοσούτον ούκέθ' ωσαύτως έχει ώς εΐχεν, άλλ9 έτέρως. Οΰτω?. Κινούμενον δή τό έν καί άλλοιοΰται. Ναί. Kal μήν μηδαμτ} γε κινούμενον ούδαμτ} άν άλλοιοΐτο. Ού γάρ.—*Ηι μέν άρα κινείται τό ούκ δν έν, άλλοιοΰται· 77 δ€ μή κινείται, ονκ άλλοιοΰται. Ον γάρ. Τ ό έν άρα μή δν άλλοιοΰται τε και ούκ άλλοιοΰται.—Φαίνεται Τ ό δ* άλλοιούμενον άρ9 ονκ άνάγκη γίγνεσθαι μέν έτερον ή πρότερον, άπόλλνσθαι δέ έκ της προτέρας έξεως· τό δ* μή άλλοιούμενον μήτε γίγνεσθαι 9 μήτε άπόλλνσθαι; Ανάγκη.—Kal τό έν άρα μή δν άλλοιούμενον μέν γίγνεται τε καϊ άπόλλνται, μή άλλοιούμενον δέ ούτε γίγνεται ούτε άπόλλνται· καϊ ούτω τό έν μή δν γίγνεται τε καϊ άπόλλνται, και ούτε γίγνεται οντ9 άπόλλνται. Ού γάρ ούν.
Αύθις δή έπϊ τήν άρχήν ϊωμεν πάλιν όψόμενοι εί ταύτά ήμΐν φανεΐται άπερ και νΰν ή έτερα. Ά λ λ ά χρή. Ούκοΰν C έν εI μή έστι, φαμέν, τί χρή περϊ αντοΰ σνμβαίνειν; Ν αί. Τό δέ μή έστιν όταν λέγω μεν, άρα μή τι άλλο a s «ΓχβνΤ:
om. Β ytyvcrat
Β
J T : eiB
Β
Sij Heindorf e Ficino :
a s j f T : «ΪΒ
b 6 yitp oZv Β : ydp Τ
119 101
BT
b 4 otfr« y(yv*rai
c a τι &\\o
λκΤ: Τ : ού
Β : ά λ λ ο r«
moglo ni u istomu okretati; nigdje se naime ne dotiče istoga. Naime, ono isto je biće349; a nemoguće je da nebiće bude u nekomu od bića. - Nemoguće, doista. - Ne bi se dakle ono jedno, ako nije, moglo okretati u onomu u čemu nije. - Ne, uistinu. - A niti se, po svoj prilici, ono jedno mijenja spram sebe samoga, niti kao biće niti kao nebiće; jer ne bi ovo ispitivanje više bilo ο onomu jednom, već 0 nečemu drugom, da se uistinu mijenja samo spram sebe samoga. - Ispravno. - A ako se niti mijenja niti okreće u istomu niti prelazi, da li bi se još nekako moglo kretati? - Kako baš? - A zacijelo je nužno da ono nepokretno miruje, a da ono mirujuće stoji. - Nužno je. - Dakle, ono jedno, ako nije, kako izgleda, i stoji i kreće se. - Izgleda. - Dalje, ako se pak kreće, posve mu je nužno da se mijenja; ukoliko se naime nešto kreće, utoliko više nije u stanju u kojemu je bilo, nego je u drukčijem (stanju)350. Tako je. - Krećući se, ono jedno se očito i mijenja. - Da. - No, ako se baš nikako ne kreće, nikako se ne bi moglo mijenjati. Ne, doista. - Dakle, ukoliko se ono jedno koje nije kreće, mijenja se; a ukoliko se ne kreće, ne mijenja se. - Ne, doista. - Ono jedno se dakle, ako nije, i mijenja i ne mijenja. - Pokazuje se. - A zar nije nužno da ono koje se mijenja (s jedne strane) postaje drugo nego prije, a (s druge strane) nestaje iz prethodnoga stanja, dok ono koje se ne mijenja niti postaje niti nestaje? - Nužno je. - I ono jedno dakle, ako nije, kao ono koje se mijenja, i postaje i nestaje, a kao ono koje se ne mijenja, niti postaje niti nestaje; te tako ono jedno, ako nije, i postaje i nestaje, i niti postaje niti nestaj e . - N e , uistinu.
5
e
163
5
b
5
Hajdemo pak sad opet natrag na početak kako bismo vidjeli hoće li nam se pokazati ono isto kao i sada ili drugo. - Ako već treba, (hajdemo). - Dakle, jedno ako nije, pitamo, što treba glede c njega slijediti? - Da. - Kad dakle kažemo nije351, ne znamenuje li
5
d
5
β
5
164
5
σημαίνει ή ονσίας άπονσίαν τούτω φ άν φ ωμεν μή εΐναι;—i Ονδέν άλλο. Τίότερον ούν, όταν φώμεν μή εΐναί τι, πώς ούκ εΐναί φαμεν αντά, πώς δέ εΐναι; ή τούτο τό μή έστι λεγόμενον απλώς σημαίνει ότι ούδαμώς ονδαμτ} έστιν ούδέ 7ΓΤ7 μετέχει ούσίας τό γε μή ον;—eΑπλούστατα μέν ονν. Ούτε άρα εΐναι δύναιτο άν τό μή όν ούτε άλλως ούδαμώς ονσίας μετέχειν.—Ον γάρ.—Τό δ£ γίγνεσθαι καϊ τό άπόλλυσθαι μή τι άλλο ήν ή τό μέν ούσίας μεταλαμβάνειν, τό δ9 άπολΧύναι ούσίαν;—Ονδέν άλλο.—*Ω,ι δέ γε μηδέν τούτον μέτεστιν, οντ άν λαμβάνοι ούτ άπολλνοι αύτό.— Πω? γάρ;—Τω ένϊ άρα, έπειδή ούδαμβ έστιν, ούτε έκτέον οντε άπαλλακτέον ούτε μεταληπτέον ούσίας ονδαμώς.— Kl KOS. Ούτε άρα άπόλλνται τό μή όν έν ούτε γίγνεται, έπείπερ ονδαμτ\ μετέχει ούσίας. Ου φαίνεται.—Ούδ* άρ9 άλλοιοΰται ονδαμ-fj· ήδη γάρ άν γίγνοιτό τε καϊ άπολλνοιτο τούτο πάσχον.—? Αληθή. -Ει δέ μή άλλοιοΰται, ούκ άνάγκη μηδέ κινεΐσθαι;—9Ανάγκη.—Ούδέ μήν έστάναι φήσομεν τό μηδαμοΰ όν· τό γάρ έστός έν τψ αντω τινι δει άεϊ είναι. Ύψ αύτω· πώς γάρ ον;—Ούτω δή αν τό μή όν μήτε ποτέ έστάναι μήτε κινεΐσθαι λέγωμεν. Μ.ή γάρ ούν.—'Αλλά μήν ούδ9 έστι γε αντω τι τών όντων ήδη γάρ άν τούτον μετέχον [OVTOS] ούσίας μετέχοι.—*Λήλον. Ούτε άρα μέγεθος οντε σμικρότης ούτε ίσότης αύτψ έστιν. Ον γάρ. Ούδέ μήν όμοιότης γε ούδέ έτεροιότης ούτε πρός αύτό οντε πρός τάλλα εϊη άν αντω.—Ον φαίνεται.—-Τι δέ; τάλλα έσθ9 όπως άν εϊη αύτψ, εί μηδέν αύτψ δει εΐναι;—Ονκ έστιν·—OvTe άρα όμοια οντε ανόμοια ούτε ταντά ονθ9 έτερά έστιν αύτψ τά άλλα.—Ον γάρ.—Ύί δέ; τό έκείνον ή τό έκείνψ ή τό τϊ ή τό τούτο ή τό τούτον ή άλλον ή άλλψ ή ποτέ ή C3«?B:ftT J ΒΤ
d4
ο 8 «?ναι Τ : om. Β λαμβάνοι
Τ : άναΚαμβάνοι
d a Β
Heindorf :
θ 4 Se? ά*1 Β Τ :
iel δ€? vulg. θ 5 τφ αντφ' Β Τ (alteri tribuit Β) : Tb αύτό. al. θ 7 τούτου Β : τοντο Τ : τον al. Heindorf a ι· 6VTOS seclusi τον HVTOS Stallbaum a 3 γ* Β : r« Τ ονδέ Τ : otfre Β a 4 τϊλλα cft} Τ : άλλα *ϊ-η Β
121 101
(to) ništa drugo do odsustvo jestva352 tome za koje kažemo da nije? - Ništa drugo. - Potom, kad kažemo da nešto nije, kažemo li da ono na nekakav način nije, a na nekakav jest? Ili to pak nije, kad se govori, jednostavno znamenuje da nebiće baš nikako ni na kakav način nije i da nikako ne sudjeluje u jestvu. - Najjednostavnije, dakle. - Nebiće dakle ne bi moglo niti biti niti ikako drukčije sudjelovati u jestvu. - Ne, doista. - A ne bijahu li postajanje i nestajanje što drugo do ovo zahvaćanje jestva, a ono gubljenje jestva? - Ništa drugo. - No kojemu baš ni u čemu od toga nije sudjelovati, (to) samo ne bi moglo ni zahvaćati ni gubiti. Kako bi, doista? - Onomu jednom tad, budući da uistinu ni na kakav način nije, nije dopušteno nikako niti imati niti izgubiti niti zahvaćati jestvo. - Izgleda. - Dakle, ono jedno koje nije niti nestaje niti postaje, kad već nikako ne sudjeluje u jestvu. - Ne, pokazuje se. - I tad se također nikako ni ne mijenja; već bi naime i postajalo i nestajalo ako bi to trpilo. - Uistinu. - A ako se ne mijenja, nije li nužno da se i ne kreće? - Nužno je. - A nećemo zacijelo reći ni da stoji ono koje nije nigdje; jer ono koje stoji treba uvijek biti u nečemu istom. - U nečemu istom; kako ne, doista? Tako onda opet kažimo da nebiće niti ikad stoji niti se kreće. Ne dakle, doista. - Κ tome pak, ne pripada mu ništa (što pripada) bićima353, jer bi već, sudjelujući u tomu354, sudjelovalo u jestvu. Jasno. - Ne pripada mu dakle ni veličina ni malenost ni jednakost. - Ne, doista. - A niti bi mu pak mogle pripadati sličnost ili drugost - niti spram sebe samoga niti spram onih drugih. - Ne, pokazuje se. - A što? Ima li načina da bi mu mogla pripadati ona druga, ako mu ne treba ništa pripadati? - Nema. - Ona druga mu tad dakle nisu ni slična ni neslična, ni ista ni druga. - Ne, dakle. A što? Hoće li glede nebića postojati ono 'od njega', ili ono 'za njega', ili ono 'nešto', ili ono 'to', ili ono 'od toga', ili 'od drugoga',
5
d
5
e
5
164
5
b έπειτα ή ννν rj έπιστήμη rj δόζα ή αϊσθησις ή λόγος ή όνομα ή άλλο ότιονν των όντων περϊ τό μή όν έσται; Ονκ έσται.—Οντω δή έν ονκ δν ονκ έχει πως ονδαμτ}.—Ονκονν δή έοικέν γε ονδαμτ\ έχειν. 5
C
5
d
5
e
ν
Ε τι δή λέγω μεν, έν εί μή έστι, τάλλα τί χρή πεπονθέναι.—Αέγωμεν γάρ.—"Αλλα μέν πον δει αντά εΐναι· ει γάρ μηδέ άλλα έστιν, ονκ άν περϊ τών άλλων λέγοιτο. Οΰτω. ΕI δέ περϊ τών άλλων ό λόγος, τά γε άλλα έτερά έστιν. ή ονκ επί τω αντω καλείς τό τε άλλο κάί τό έτερον;—*Εγωγε.—"Ετερον δέ γέ πον φαμεν τό έτερον είναι έτερον, και τό άλλο δή άλλο είναι άλλον;—Ναι.—Κα! τοί? άλλοις άρα, εί μέλλει άλλα είναι, έστι τι οΰ άλλα έσται. 'Ανάγκη. Ύί δή ονν άν ειη; τον μέν γάρ ένός ονκ έσται άλλα, μή όντος γε. Ον γάρ. Άλλήλων άρα εστί· τοντο γάρ αντοΐς έτι λείπεται, ή μηδενός εΐναι άλλοις.—'Ορθώς. — Κ α τ ά πλήθη άρα έκαστα άλλήλων άλλα έστί· κατά έν γάρ ονκ άν οΐά τε εϊη, μή όντος ένός. άλλ* έκαστος, ώς έοικεν, δ όγκος αίιτών άπειρος έστι πλήθει, κάν τδ σμικρότατον δοκονν είναι λάβγι τις, ώσπερ όναρ έν νπνω φαίνεται έξαίφνης άντϊ ένός δόζαντος εΐναι πολλά κάί άντϊ σμικρότάτον παμμέγεθες προς τά κερματιζόμενα έζ αντον. *Ορθότατα.'—Ύοιούτων δή όγκων άλλα άλλήλων άν εϊη τάλλα, εί ένός μή όντος άλλα εστίν.—Κομ,ιδτ} μέν ονν. Ονκοΰν πολλοί όγκοι έσονται, εις έκαστος φαινόμενος, ών δ£ ον, ειπερ έν μή έσται;—Οντω.—Κα! άριθμδς δέ εΐναι αντών δόζει, εϊπερ κάί έν έκαστον, πολλών όντων.—ΤΙάνν γε.—. Κα! τά μέν δή άρτια, τά δέ περιττά έν αντοΐς όντα ονκ άληθώς φαίνεται, εϊπερ έν μή έσται.—Ον γάρ οΰν.—Κα! μήν κάί σμικρότατόν γε, φαμέν, δόζει εν αντοΐς ένεΐναι· b 5 τί Β : o m . Τ b 6 &\\α μ4ν που Τ : &\Xh μ^ν -κου Β C ι τ2> Τ: om. Β c 6 ^ Τ : Β d 8 οΰτω Τ : o m . Β θ ι δόξα Τ : δόξαα/ Β 6 3
123 101
ili 'za drugoga', ili 'nekad', ili 'poslije', ili 'sad', ili znanje, ili mni- b jenje, ili opažanje, ili odredba, ili ime, ili bilo što drugo (što pripada) bićima355? - Neće. - Jedno tad dakle, kao nebiće, nikako nije ni u kakvu stanju356. - Zaista nije, kako izgleda, ni u kakvu stanju. Sad još kažimo što treba snaći ona druga, jedno ako nije. Kažimo dakle. - Ona zacijelo trebaju biti različita; jer ako pak nisu različita, ne bi se moglo govoriti ο onima drugima. - Tako je. - A ako je ovo ispitivanje ο onima drugima, onda su upravo ona druga druga. Ili možda ne nazivaš isto i onim različitim i onim drugim? - Ja da. - A po svoj prilici kažemo da je ono drugo od drugoga drugo i ono različito, očito, od različitoga različito? Da. - I onima drugima tad, ako će biti različita, postoji nešto od čega će biti različita. - Nužno. - Što bi dakle to moglo biti? Naime, od onoga jednog zasigurno neće biti različita, budući da (ono) nije. - Ne doista. - Dakle (različita) su jedna od drugih; jer im to još ostaje, ili da su različita od ničega. - Ispravno. - Po mnoštvima su tad različita jedna od drugih; jer pojedinačno ne mogu biti, budući da jedno nije. No svaka pojedina, kako izgleda, njihova ?^ upina3 . 58 J e m n o š t v o m bezgranična, i ako bi tko uzeo ono što se čini da je najmanje, (to) se poput snoviđenja u snu trenutno pojavljuje - umjesto jednoga koje se činilo da jest - kao mnogo, te umjesto najmanjega kao posve veliko spram iz njega se (dalje) razdjeljujućih dijelova359. - Najispravnije. - U takvim bi dakle skupinama ona druga mogla biti različita jedna od drugih, ako su, premda jedno ne postoji, (ipak) različita. - Posve, doista. - Neće li dakle postojati mnoge skupine, (od kojih) se svaka pojedina (prividno) pojavljuje kao jedna, a da (to) nije, ako naime jedno neće postojati? - Tako je. - A činit će se da postoji i njihov broj, ako se već (za) svaku pojedinu (čini da je) i jedno, a ima ih mnogo. - Svakako, baš. - 1 pojavljuju se, očito neistinito, među njima jedne kao parne, a druge kao neparne, ako naime jedno neće postojati. - Ne, dakle. - Štoviše, kako kažemo, činit će se daje u njima
5
c
5
d
5
e
5 φαίνεται δέ τοντο πολλά καϊ μεγάλα -προς έκαστον τών 165 πολλών ώς σμικρών όντων. Πώς δ ' ον; Καί Ισος μήν τοΐς πολλοίς καϊ σμικροΐς έκαστος όγκος δοζασθήσεται είναι· ον γαρ άν μετέβαινεν εκ μείζονος εις έλαττον φαινόμενος, πριν είς τό μεταξύ δόζειεν έλθεΐν, τοντο δ* εϊη άν 5 φάντασμα Ισότητος EIKO'S.—Ονκονν καϊ πρός άλλον όγκον πέρας έχων, αντός γε πρός αυτόν οντε αρχήν οντε πέρας οντε μέσον έχων;—Ufj δή;—"Οτι άεϊ αύτών όταν τις τι λάβρ τρ διανοίς, ώς τι τούτων όν, πρό τε της άρχής άλλη b άεϊ φαίνεται άρχή, μετά τε τήν τελεντήν ετέρα νπολειπομένη τελεντή, έν τε τω μέσω άλλα μεσαίτερα τον μέσον, σμικρότερα δέ, διά τό μή δύνασθαι ένός αύτών έκάστον λαμβάνεσθαι, άτε ούκ όντος τον ένός.—'Αληθέστατα.—θρύπτεσθαι 5 δή οΐμαι κερματιζόμενον άνάγκη πάν τό όν, ό άν τις λάβγ ΤΎ) διανοίφ όγκος γάρ πον άνεν ένός άεϊ λαμβάνοιτ άν ΤΊάνν μέν ούν.—Ονκονν τό γε τοιούτον πόρρωθεν μέν C όρώντι καϊ άμβλν έν φαίνεσθαι άνάγκη, έγγνθεν δέ καϊ όξν νοονντι πλήθει άπειρον έν έκαστον φανήναι, εϊπερ στέρεται τον ένός μή όντος; Άναγκαιότατον μέν ούν. Ούτω δή άπειρά τε καϊ πέρας έχοντα καϊ έν καϊ πολλά έκαστα τάλλα 5 δει φαίνεσθαι, έν εϊ μή έστιν, τάλλα δέ τον ένός Αεί γάρ Ούκούν καϊ ομοιά τε καϊ άνόμοια δόξει εΐναι; I l f } δή;
Οΐον
έσκιαγραφημένα
άποστάντι
μεν έν πάντα
φαινό-
μενα ταντόν φαίνεσθαι πεπονθέναι καϊ όμοια εΐναι.—ΤΙάνν d γε. Προσελθόντι δέ γε πολλά καϊ ετερα καϊ τω τού έτέρον φαντάσματι έτερο ΐα καϊ άνόμοια έαντοΐς.—Ούτω.—Καί όμοίονς δή καϊ άνομοίονς τονς όγκονς αύτούς τε αύτοΐς άνάγκη φαίνεσθαι καϊ άλλήλοις.—ΤΙάνν μέν ούν Ούκονν 5 καϊ τονς αύτονς καϊ έτέρονς άλλήλων, καϊ άπτομένονς καϊ a 9 σμικροί Τ: <τμ Β : δ* Τ b 6 a M T : o m . B b 7 πόρρωθ*ν μϊν Β : *όρρ*>θ*ν Τ C ζ *ν φαίνεσθαι b : ίμφαίνςσθαι Τ pr. Β νοονντι Τ : οξύνοντι Β Procl. s u p p l . Ο5 φαίνεσθαι Τ : φαίνεσθαι Β τ α λ λ α corr. V e n . 189 : ά λ λ α Β : άλλά Τ
125 101
i (nešto) upravo najmanje, a to se (prividno) pokazuje kao mnogo i 5 veliko spram svakoga pojedinog od mnogih (njegovih dijelova) 165 koji su (spram njega) kao mali. - A kako ne? - 1 držat će se da je svaka pojedina skupina zacijelo jednaka tim mnogima i malima; jer ne bi, ukoliko se naime pojavljuje (i kao velika i kao mala)361, prelazila iz većega u manje prije nego što bi se činilo daje dospjela u ono između, a to bi bio pričin jednakosti362. - Izgleda. - Dalje pak, 5 neće (li se činiti kao) da i spram druge skupine ima granicu, premda upravo sama spram sebe nema ni početak ni granicu ni sredinu?3 - Ta kako? - Jer uvijek kad netko nešto od njih (troje) u svom mišljenju uzme kao da postoji364, uvijek se pojavi i ispred toga početka drugi početak, i poslije toga završetka drugi preostali b završetak, i u toj sredini druge, od te sredine središnjije a manje (sredine), zbog toga naime što se ne može svako pojedino od njih uzeti kao jedno, jer ono jedno nije. - Najistinitije. - Dakle, nužno je, mislim, da se, budući da se razdjeljuje, posve raspe svako biće365 5 koje netko uzme svojim mišljenjem; jamačno bi se, naime, uvijek mogla uzeti (tek) skupina bez jednoga. - Posve sigurno. - Nije li dakle nužno da se onomu koji gleda izdaleka i tupo ono (što je) tak- c vo pričinja kao jedno, a da onomu koji izbliza i oštro umuje svako pojedino jedno na vidjelo izađe kao mnoštvom bezgranično366, ako je već lišeno onoga jednog, koje nije? - Ponajviše nužno, doista. Tako se, očito, sva pojedina ona druga trebaju činiti i bezgranična i ograničena, i jedno i mnoga, jedno ako nije, a (jesu) ona druga od 5 onoga jednog. - Trebaju. - Neće li se dakle činiti i da su i slična i neslična? - Ta kako? - Kao što se ocrti sjenama367, budući da se onomu koji je udaljen svi čine kao jedno, pojavljuju kao isto i kao slični. - Posve, baš. - Ali onomu pak koji se približi (pojavljuju se d kao) mnogi i drugi, te po pričinu onoga drugog različiti i neslični sebi samima. - Tako je. - 1 nužno je tad da se te skupine pojavljuju (kao) i slične i neslične, i same sebi i jedne spram drugih. - Svakako. - (Pričinja se) dakle i da su iste i da su različite jedne od drugih, 5
χωρίς έαντών, καϊ κινονμένονς πάσας κινήσεις και έστώτας 7τάνττι, καϊ γιγνομένονς κάί άπολλνμένονς και μηδέτερα, κάί πάντα πον τά τοιαντα, & διελθεΐν ενπετές ήδη ημΐν, ει ένός β μή όντος πολλά έστιν. 'Αληθέστατα μέν ονν.
5
166
5 b
5
C
5
"Έτι δή άπαξ έλθόντες πάλιν έπϊ τήν άρχήν εϊπωμεν, έν εI μή έστι, τάλλα δέ τον ένός, τί χρή είναι. ΈΧπωμεν γάρ οΰν. Ονκονν έν μέν ονκ έσται ταΧλα. Πώ? ya/>;— Ονδέ μήν πολλά γε· έν γάρ πολλοίς ούσιν ένειη άν καϊ εν. ει γάρ μηδέν αντών εστίν έν, άπαντα ονδέν έστιν, ώστε ονδ9 άν 7τολΛά εϊη. 9Αληθή. Μτ) ένόντος δ£ Ινός έν τοις άλλοις, οντε πολλά οντε έν έστι ταλλα.·—Ου γάρ.—Ονδέ € Ύ φαίνεται έν ονδέ πολλά. Ύί δή;—-Οτι τάλλα τών μή όντων ονδενι ονδαμί) ονδαμώς ονδεμίαν κοινώνίαν έχει, ονδέ τι τών μή όντων παρά τών άλλων τψ έστιν· ονδέν γάρ μέρος εστί τοις μή ούσιν. 9Αληθή. Ονδ9 άρα δόξα τον μή όντος παρά τοις άλλοις έστιν ονδέ τι φάντασμα, ονδ£ δοξάζεται ονδαμτ] ονδαμώς τό μή 0ν έπί τώγ άλλων. Ον γάρ ονν.—ΑΕι> άρα εί μή έστιν, ονδέ δοξάζεται τι τών άλλων έν εΐναι ονδέ πολλά' άνεν γάρ ένός πολλά δοξάσαι 9 άδόνατον. Αδύνατον γάρ.—*Εν άρα εί μή έστι, τάλλα ούτε έστιν οντε δοξάζεται έν ονδέ πολλά. Ονκ έοικεν. Ονδ' άρα ομοια ονδέ άνόμοια.—-Ου γάρ.—Ουδ£ μήν τά αντά γε ονδ9 έτερα, ονδέ άπτόμενα ονδέ χωρίς, ονδέ άλλα όσα έν τοις πρόσθεν διήλθομεν ώς φαινόμενα αντά, τούτων ούτε τι έστιν ούτε 9 φαίνεται τάλλα, έν εί μή έστιν. Αληθή. Ονκονν και σνλλήβδην εί εϊποιμεν, έν εί μή εστίν, ονδέν έστιν, ορθώς άν εϊποιμεν; ΥΙαντάπασι μέν ονν. Έ,ίρήσθω τοίννν τοντό τε κσΐ ότι, ώς έοικεν, έν ειτ έστιν εϊτε μή έστιν, αντό τ ε καϊ τάλλα κάί προς αντά κάί πρός άλληλα πάντα πάντως έστί τε και ονκ έστι κάί φαίνεται τε κάί ον φαίνεται. * Αληθέστατα. d. 7 ιτάντχι Β : ΊΓανταχ-ρ Τ Č L8 νμιν Β : ημιν Τ θ 3 πάλιν ο 3 τάλλα Β : άλλα Τ θ5 tv cftf Β : *ΐη Τ a 9 ονδ4 τι Τ: ονδ' ?τ* Β a 6 4ΨΓ\ Schleiermacher : virb Β Τ Β : om. Τ
a 7 obtt Β : οΰτc Τ
b 5 *λλα Β : τάλλα Τ
126
i da se dotiču i da su odvojene same od sebe, i da se svim kretanjima kreću i da na svaki način stoje, i da postaju i nestaju i da nijedno od toga (ne trpe), te jamačno da su sve ono takvo, koje bi nam sad bilo lako proći ako, premda jedno nije368, postoje mnoga.369 Najistinitije, doista.
e
Sad pak, vrativši se još jednom opet na početak, kažimo što treba biti jedno ako nije, a (jesu) ona druga od onoga jednoga. Kažimo, svakako. - Dakle, ona druga zacijelo neće biti jedno.370 Kako bi naime (bila)? - Ali također ni mnoga; naime u mnogima bi 5 bilo i jedno. Jer ako nijedno od njih nije jedno, sva skupa su ništa, tako da ne bi mogla biti ni mnoga. - Uistinu. - Ako dakle u onima drugima ne postoji jedno, ona druga nisu ni mnoga ni jedno. Ne, doista. - A i ne čine se ni kao jedno ni kao mnoga. - Ta zašto? - 166 Jer ona druga nemaju ni s jednim od nebića nikako ni na kakav način nikakvo zajedništvo, a niti išta (što pripada) nebićima371 postoji pri nekomu od onih drugih; nijedan naime dio ne pripada nebićima. - Uistinu. - A tad također ne postoji pri onima drugima ni mnijenje 5 ο nebiću, a ni neki pričin, i nebiće se (uopće) ni na kakav način i ne pomišlja kod onih drugih372. - Ne, doista. - Dakle, ako jedno nije, ne pomišlja se ni za što od onih drugih ni da je jedno ni da je mno- b go; bez jednoga je, naime, nemoguće pomisliti mnogo. - Nemoguće, dakako. - Dakle, ako jedno nije, ona druga niti jesu niti se pomišljaju, ni kao jedno ni kao mnoga. - Ne, izgleda. - A tad pak ni kao slična ni kao neslična. - Ne, doista. - Također ni kao ista ni kao druga, ni kao doticajuća se ni kao odvojena, ni kao išta drugo 5 što prethodno prođosmo a kao što su se sama pokazala - ona druga od toga niti nešto jesu niti se (kao nešto od toga) čine, jedno ako nije. - Uistinu. - Ne bismo li dakle, i ako bi, sve zajedno sabravši, c rekli, jedno ako nije, ništa nije, ispravno rekli? - Posve, uistinu. Neka dakle bude rečeno to, te i (to) da, kako izgleda, jedno, bilo da jest ili da nije, i ono samo i ona druga, i spram samih sebe i jedni spram drugih, sve na svaki način i jesu i nisu, i čine se i ne čine 5 (kao sve).3 3 - Najistinitije.
101
BILJEŠKE •
RJEČNIK —
BIBLIOGRAFIJA -
—
POGOVOR PREVODITELJA
Bilješke 1 μου λαβόμενος της χειρός; doslovno: uhvativši mi se ruke. Doslovnijim prijevodom moguće je međutim izgubiti iz vida da se jednostavno radi ο Adimantovu odzdravljanju pri rukovanju prilikom susreta s Kefalom. 2 πάρειμι sa Schleierm. (bin ich hier) i Jowettom (/ am here; tako i Gill) razumijem kao biti tu; Cornford (/ have come) i Pegone (vengo qui) pak kao stići tu. Apelt, Zeki: Was mich hierher gefiihrt hat. 3 τό πρότερον razumijem, suprotno Schleierm. (das erste Mal), Apeltu (zum ersten Male) i Pegoneu (per la prima volta), a s Jowettom (last) kao posljednji, prethodni put. Zeki prevodi damals, a Cornford i Gill before. 4 μάλα φιλόσοφοι; čitam kao apoziciju s određenom dozom ironije što i kod ostalih prevoditelja rezultira nešto plastičnijim prijevodima. Schleierm.: sehrphilosophische Manner; Apelt, Zeki: warme Freunde der Philosophie; Cornford: deeply interested in philosophy\ Jowett: lovers of philosophy\ Gill: keen philosophers; Pegone: filosofi senza dubio. 5 έντετύχηκε; unutar temeljnoga značenja glagola έντυγχάνω - namjeriti se na nekoga, susretati nekoga - ovdje treba misliti prvenstveno zbližavanje u susretima, gdje zbližavanje opet ima široki raspon značenja: od razgovarati, suobraćati preko boraviti,, živjeti (gdje se ne treba isključiti ni biti intiman u najširem mogućem značenju, kako to sugerira Jowettov prijevod) pa do
131
biti s nekim. Zanimljivo je da svi prevoditelji osim Pegonea (si e incontrato ćori) drže da je ovdje riječ ο radnji, odnosno zbivanju u prošlosti premda perfekt upućuje ustvari na sadašnjost. Schleierm.: habe ... mit (...Pythodoros) ... gelebt\ Apelt, Zeki: habe ... verkehrt; Cornford: has been much in the company of\ Jowett: was intimate with; Gill: met many times with. 6 τους λόγους, ους ... διελέχθησαν; λόγος ovdje s ostalim prevoditeljima još ne razumijem u smislu dokaza, kako će to biti slučaj kasnije (usp. 127c7, bilj. 15). Schleierm.: die Unterredungen, welche einst Sokrates, Zenon und Parmenides gehalten; Apelt: den Gedankenaustausch, der (Zeki: ein Gesprach, das) sich einst zwischen Sokrates, Zenon und Parmenides abgespielt habe; Cornford: that conversation which Sokrates once had with Zeno and Parmenides; Jowett: that conversation which took place between Socrates, Zeno, and Parmenides; Gill: the discussion that Socrates and Zeno and Parmenides once had; Pegone: i discorsi che allora Socrate, Zenone, e Parmenide avevano tenuto. 7 διαμελέτησεν; glagol διαμελετάω ima značenje izvježbavanja i promišljanja cjeline stvari, a budući da se ovdje javlja u aktivnom konfektumu, nužno ga je prevesti svršenim aspektom. Schleierm.: hat er sie sich sehr zu eigen gemacht; Apelt: hat er sich sehr eingehend damit beschaftigt; Cornford: worked hard at getting that conversation by heart; Jowett: he made a careful study of the piece; Gill: he practiced it to the perfection; Pegone: e gVa rifletteva assai attentamente intorno a tali questioni. 8 U drugom dijelu rečenice treba prepoznati ironiju pa je διατρίβω primjereno razumjeti u smislu prijekora i prezira. 9 έβαδίζομεν; imperfekt u ingresivnoj funkciji. Budući da u hrv. jeziku impf. tvore samo nesvršeni glagoli te da glagol zaputiti se nije takav, dotičnom grč. obliku odgovara ustvari aorist.
ίο έκείνου άπηλλάγη; radi se ο pasivu pa je doslovno značenje: pošto je od njega bio oslobođen (riješen). u παρεΐμεν čitam kao optativus obliquus. 12 Antifont priča Kefalu i prijateljima razgovor za koji je njemu pričao Pitodor da su ga vodili Sokrat, Zenon i Parmenid. Daljnje akuzative s infinitivom s ostalim prevoditeljima prevodim u indikativu. 13 Ponuđeni prijevod prati Burneta. Cornford čita ου πολλούς: "They cannot have been more than two, since the whole company were only seven (129d) after the arrival of Parmenides, Aristoteles and Pythodorus." (Cornford, nav. djelo, str. 65, bilj. 2) Tako i Zeki: ein paar andere (usp.: "Nach 129dl sind es nicht mehr als im Ganzen sieben Teilnehmer; 136d6 f. betont ihre geringe Anzahl. Fur die ganze Untersuchung ist Esoterik typisch." Zeki, nav. djelo, str. 129, bilj. 7). Koliko je međutim ovdje riječ ο "ezoteriji" a koliko ο stvarnom Platonovu "migu", mora ipak biti ostavljeno slobodi interpretacije. Schleierm.: einige andere; Apelt: viele andere; Jowett: many others\ Gill: a number of others; Pegone: molte altre persone. 14 τών του Ζήνωνος γραμμάτων; teško da bi se γράμματα ovdje moglo bez pobližeg objašnjenja uzeti jednostavno kao knjiga kako to prevodi Gill. Ona ovdje uz του Ζήνωνος primišlja i particip άναγιγνώσκοντος (to hear Zeno read his book). No ukoliko bi se na tom tragu čitalo του Ζήνωνος αναγιγνώσκοντος (izvor opažaja) kao objekt od άκοΰσαι, onda bi τών ... γραμμάτων (sadržaj opažaja) moralo stajati u akuzativu. Ispravnije je dakle s ostalim prevoditeljima za objekt od άκουσαι čitati τών ... γραμμάτων, a τοΰ Ζήνωνος razumjeti posvojno. Schleierm., Apelt i Zeki: die Schrift des Zenon; Cornford: Zeno 's treatise; Jowett: the writings ofZeno\ Pegone: opera di Zenone.
132
133
15
τών λόγων άναγιγνωσκομένον; λόγος prevodim kao dokaz u čemu treba misliti ustvari dokazivanje u obliku rasprave, naime svojevrsno obrazlaganje i ispitivanje "stvari", i time imati u vidu razliku spram pojedinačnog dokaza, argumenta, potvrde ili svjedočanstva (τεκμήριον; usp. 127d7 i bilj. 18 te 127ell i bilj. 21). U tom smislu λόγος razumijem na većini mjesta u dijalogu (usp.: 127c7, d7, e9, ell, el2 dokaz; 134e7 obrazlaganje; 130bl, 135e2, 135d3, 136b4, 141d6, 147b8, 142al, 161a3, b7, 162d7, 164b8 ispitivanje). Schleierm.: von der Vorlesung sei iibrig gewesen; Apelt: der Vortrag seifast schon zu Ende gewesen; Zeki: hatten sie nur noch einen kleinen Rest der Schrift mit angehort; Cornford: The reading of the arguments was very nearly over; Pegone: mancavano ancora poche righe al termine della lettura. Jowett i Gill τών λόγων uopće ne prevode: (Zeno op. pr.) had nearly finished, odnosno: Very little remained to be read. 16 τ 5ν Tč)v τριάκοντα γενόμενον; particip aorista koji ukazuje na prošlu svršenu radnju, pri čemu je iz konteksta jasno da se ona dogodila poslije navodnoga razgovora s Parmenidom. 17 άκουσαντα; Schleierm.: Nachdem nun Sokrates zu Ende gehort; Pegone: doppo che ebbe ascoltato. Gill: after he had heard it. Spram izvornika pak posve drugačije prevode Apelt, Zeki (Nach Beendigung des Vortrags), Cornford (When Zeno had finished) i Jowett (when the recitation was completed). 18 την πρώτη ν ύπόθεσιν του πρώτου λόγου; Schleierm.: den ersten Abschnitt des ersten Beweisgangs\ Apelt: den ersten Satz der ersten Beweisreihe; Zeki: die erste Setzung der ersten Beweisreihe; Cornford, Gill: the first hypothesis of the first argument; Jowett: the first thesis of the first argument; Pegone: la prima ipotesi del primo discorso. Ovdje je pri prijevodu korisno imati na umu Cornfordovu napomenu: "Both Plato and Simplicius speak as if they knew of only one treatise by Zeno. It appears to have
been divided into several arguments (λόγοι), each of which contained more than one section. A section was called a hypothesis because it opened with a sentence of the type: Ifthe things are many, they must be both like and unlike' (Parm. 127e). Each of the two contrary consequences was established by a short argument. The conclusion was then drawn, that since the consequences are contradictory, the hypothesis is false." (Cornford, nav. djelo, str. 57) 19 ει πολλά έστι τά όντα; Schleierm.: Wenn das Seiende Vieles ware; Apelt, Zeki: Wenn das Seiende Vieles ist; Cornford, Gill (koja u bilješci ipak nudi nešto bolji prijevod: If things that are are many. M. L. Gill, nav. djelo, str. 126, bilj. 2): If things are many\ Jowett: ifbeing is many; Pegone: che se sono molte le cose che sono. 20 πάσχοι άν; Schleierm.: wurde ... begegnen; Apelt, Zeki: wurde ... behaftet sein\ Cornford, Gill: they would have; Jowett: would involve; Pegone: capiterebbe loro di trovarsi. Široki opseg značenja glagola πάσχω je dobro pokušati misliti iz temeljnog značenja riječi πάθος: bitna pogođenost ili zgođenost time da se nekako ili nešto jest. Sukladno tome, a ovisno opet i ο kontekstu, πάσχω prevodim na tri načina: snalazi me, događa mi se, trpim. 21 τεκμήριον; Schleierm.: einen Aufiveis; Apelt: einen Beweis; Zeki: einen Beleg; Cornford: evidence; Jowett, Gill: proof Pegone: unaprova. (Usp. bilj. 15) 22 μανθάνω; ponešto neuobičajen prijevod teži ukazati na to da se radnja glagola zbiva istovremeno s razgovorom i slijedi iz njega. Schleierm., Apelt, Zeki: Ich merke\ Cornford, Jowett: I see; Gill: lunderstand; Pegone: capisco. 23 S većinom prevoditelja čitam μεταβάλλων; Proklo pak μεταβολών.
132
135
24
τό πάν; Schleierm.: das Ganze; Apelt: das Ali; Cornford: the Ali; Jowett: The Ali; Gill: the ali; Pegone: il tutto. 25 Doslovno: iznad (snage, mogućnosti) nas ostalih pokazuje se (čini se) da je rečeno ono iskazano od vas (dativ auctoris). Schleierm.: das ist offenbar uns andern zu hoch, wie ihr es durchgefurt habt; Apelt, Zeki: so habt ihr, scheint es, Dinge gesagt, fiir deren Verstandnis uns anderen die rechte Fassungkraft fehlt; Cornford: That is why your exposition and his seem to be rather over the heads of outsiders like ourselves; Jowett: This is a strain of art beyond the reach of most of us; Gill: what you ve said you appear to have said over the heads of the rest of us; Pegone: mi sembra che le cose che avete detto siano dette per superare Vintelligenza di noi altri. 26 Čitam γοϋν i rečenicu razumijem kao Zenonov zaključak koji slijedi iz prethodnoga Sokratova govora. Jowett čitavu rečenicu prevodi kao glavnu rečenicu kojoj je dopusni zavisni dio sljedeća rečenica: (But although ...), you do noi fully aprehend the true motiv of the composition. Slično i Gill: Still, you haven 't ..., even thou. Schleierm.: so ... auch du; Apelt, slično Zeki: Indes hast du das wahre Absehen der Schrift doch nicht vollig erfafit; Cornford: but you have not quite seen the real character of my book; Pegone: tu pero... 27 ώστε povezujem s έπικρυπτόμενον shvaćajući cijeli dio kao posljedičnu rečenicu u koju je umetnuta poredbena rečenica άπερ ... γραφήναι. διανοηθέν u razlici spram ostalih prevoditelja ne razumijem poimeničeno u smislu svrhe, namjere ili sadržaja već priloški uz γραφήναι koje povezujem s τό γράμμα. Schleierm.: dafi die Schrift sich ganz und gar nicht so wichtig macht, dafi sie, obschon nichts anderes, als was du anfuhrst, besagend, dieses den Leuten zu verheimlichen suchte, als wollte sie etwas Grofies ausrichten; Apelt, slično Zeki: dafi sie ihren eigentlichen Zweck,
den du richtig bezeichnet hast, vor der Welt verbergen und sich als wer weifi was Grofiartiges darstellen mochte; Cornford: The book makes no pretence of disguising from the public the fact that it was written with the purpose you describe, as such deception were something to be proud of; Jowett: you do not fully aprehend the true motive of the composition, which is not really such an artificial work as you imagine; Gill: the book doesn 't at ali preen itself of having been written with the intent you described, while disguising it from the people, as if that were some great accomplishment; Pegone: che la mia opera non vuolle affatto pretendere di essere scritta e concepita come tu dići, nascondendosi agli uomini, come se realizzasse un qualcosa di grande. 28 χους τά πολλά λέγοντας; doslovnije: onima koji tvrde ona mnoga, onima koji govore da ona mnoga jesu. U prijevodu oblika τά πολλά zadržavam množinu poimeničenoga pridjeva jer držim daje potrebno naglasiti τά, ona tj. bića koja su mnoga. Prijevod se oslanja i na slično razumijevanje τά άλλα (usp. bilj. 35). Uostalom, hrv. riječi mnoštvo ili množina prije odgovara τό πλήθος negoli τά πολλά, koji oblik u grčkom najčešće znači najveći dio, većina (usp. Senc, πολύς, A 2., 3.; Lidell-Scott, πολύς, II. 3. d). Usp. bilj. 38. Schleierm.: welche das Viele behaupten; Apelt, Zeki: welche das Sein des Vielen behaupten; Cornford: those who assert plurality; Jowett: to the partisans of the many; Gill: those who assert the many; Pegone: a quanti affermano la molteplicitd.
132
137
29
πάσχοι άν ... trpila bi, snalazilo bi (pretpostavku). Prijevod je ovdje ponešto slobodniji. 30 φιλονικία; Schleierm.: Streitlust; Cornford: that controversal (Gill: competitive) špirit; Jowett: zeal for my master; Pegone: inclinazione alla polemica. 31 ύπό νεου όντος έμοΟ έγράφη; doslovno: napisan je od mene dok sam bio mlad.
32 ύπό πρεσβιτέρου φιλοτιμίας; Schleierm.: mit der Ehrliebe des reiferen Alters; Apelt: dem Ehrgeiz eines alteren Mannes; Zeki: dem Ehrgeiz des gereiften Mannes; Cornford: the more dispasionete aims of an older man; Jowett: the ambition of an older man; Gill: out of a mature mans vainglory; Pegone: dalV ambizione presuntuosa di un vecchio. 33 Schleierm.: dafi an undfur sich ein Begriff der Ahnlichkeit ist, und wiederum ein anderer diesem entgegengesetzter, welcher das Unahnliche ist; Apelt, slično Zeki: dafi es einen fur sich bestehenden Begriff der Ahnlichkeit gibt und einen anderen, ihm entgegengesetzten, namlich der Unahnlichkeit; Cornford: there exists, just by itself a form of Likeness and again another contrary Form, Unlikeness itself Jowett: there is an idea of likeness in itself and another idea of unlikeness, which is the opposite of likeness; Gill: that there is a form, itself by itself of likeness, and another form, opposite to this, which is what unlike is; Pegone: sia una certa specie in se della somiglianza, e sua volta un' altra opposta a quella, ovvero quella della disomiglianza. Oblike prijevoda za αυτό pišem s naglaskom samo ukoliko postoji opasnost da se zamijene sa samo (μόνον), dakle: samč (npr. samo ono jedno) i samo (npr. samo po sebi). 34 Premda se naoko radi ο zanemarivoj značenjskoj razlikovnoj nijansi, jedan od upravo odlučujućih momenata u ovomu dijalogu je strogo razlikovanje glagola zahvaćati (μεταλαμβάνειν) i sudjelovati (μετέχειν), kao i njihovih izvedenica. Naime, glagol zahvaćati u sebi nosi prijelazno značenje glagola λαμβάνειν, dakle ukazuje na radnju usmjerenu ka nečemu. Za razumijevanje pak glagola μετέχειν nužno je imati na umu da njegovo osnovno značenje leži u neprijelaznom značenju glagola εχω - držati se, nahoditi se. Još se u antici ta izvorna punina značenja svela na formalno biti, kako se uglavnom i danas shvaća i prevodi (usp. Senc, εχω Β, str. 386 te Lidell-Scott εχω Β, str. 750). To pak zna-
čenje jednoga u sebi smirenog stanja-nahođenja-bitka (usp. εξις i τό έχον, bilj. 66) biva ovdje, kao što je to slučaj i s glagolom μεταλαμβάνειν, bitno određeno prijedlogom μετά. Njega pak treba uzeti u značenju tijesna zajedništvovanja, tješnjega nego što to označava uobičajeno συν (usp. Lidell-Scott, μετά Α. II, Senc μετά II). Sudjelovanje stoga treba razumjeti kao stanje-držanje-bitak koji biva bitno određen su-imanjem onoga zajedničkog, zahvaćanje pak kao dolaženje u taj bitak. Usp. Cornford: "As in the Phaedo, μεταλαμβάνειν (μετάσχησις, Phaedo 101c, μετάληψις Parm. 131a, Aristotle, quoted below, p. 79) means beginning to partake when the thing becomes like (γίγνεσθαι), whereas μετεχειν is used of having a share and corresponds to being like (είναι). Μετέχειν and μεταλαμβάνειν are clearly distinguished again at 155e,l 1-156a, 1." (Cornford, nav. djelo, str. 69, bilj. 1) Usp. bilj. 60, i 315.1 većina prevoditelja poštuje ovu razliku μεταλαμβάνειν/μετάληψις prema μετέχειν/μέθεξις. Schleierm.: aufnehmen, anteilnehmen!die Aufnahme, die Anteilnahme prema an sich haben/das Ansichhaben; Zeki: teilnehmen/die Teilnahme prema teilhabenldie Teilhabe; Cornford: come to partake/partaking prema have a share/having a share; Gill: get a share!getting a share prema partake/partaking. Apelt oblike doduše razlikuje, no pri prijevodima nije dosljedan, dok uopće ne razlikuju Jowett (participate, participation) i Pegone (partezipare, partezipazione). 3 5 τάλλα razumijem već ovdje kao Platonov terminus tehnicus koji kroz čitav dijalog (osim 153c5 i c6, usp. bilj. 281, te 155el) prevodim zadržavajući oblik množine poimeničenoga pridjeva, ona druga. Takav prijevod je bitno određen mjestima 153al-5, b3 i 158b 1-4. Schleierm., Zeki: alles andere (kasnije die Anderen); Apelt: alles andere (kasnije das Andere, die Anderen); Cornford: ali the things (kasnije the Others); Jowett: ali other things (kasnije the others); Gill: the other things (kasnije the others); Pegone: le altre cose.
132
139
36
4
εναντίων όντων άμφοτέρων; ili: u obje suprotnosti koje jesu. No i tu, kao i prethodno na 129a2, ostavljam glagol biti u svojstvu atributivnoga participa, jer je Platonu, čini se, ovdje do toga da naglasi Sokratovo uvjerenje da ideje postoje kao bića po sebi. Schleierm.: diese beiden einander entgegengesetze Begriffe; Apelt, Zeki: diesen beiden entgegengesetzten Begriffe; Cornford: both, contrary as they are; Jowett: on both oposites; Gill εναντίων όντων razumije adverbijalno: both, thou they are opposites; Pegone: di queste due specie che sono due. τ φ μετέχειν; usp. bilj. 34 i bilj. 315. 38 Neki prevoditelji ovdje i u dijelu teksta koji slijedi τό εν prevode kao jednota ili jedinstvo. Tako Schleierm., Apelt, Zeki: die Einheit; Cornford: unity\ Gill: oneness (usp. ovdje i njezinu bilješku u kojoj se ukazuje na razlikovanje "the one", "oneness" i "one", Gill, nav. djelo, str. 128-129, bilj. 6). Ipak sam mišljenja daje prijevodom ovdje bolje ne upućivati na moguća tumačenja i time ustvari filologijski ograničavati ono što spada u filozofiju. Ono jedno ostavljaju Jowett (the one) i Pegone (tuno). 39 πλήθους; Schleierm: Menge; Apelt: an der Vielheit; Zeki: an der 'VielzahlCornford: in plurality (no kasnije ponegdje prevodi multitude); Jowett: of many\ Gill: of multitude; Pegone: della molteplicita. 40 αυτά τά γένη τε και είδη; Schleierm.: den Gattungen und Begriffen selbst; Apelt: von den Gattungs- und Artbegriffen selbst; Zeki: von den Gattungen und Arten selbst; Cornford, Gill: the kinds and forms themselves; Jowett: the natures or ideas themselves; Pegone: i generi e le specie, presi in se. 41 Čitam άποφαίνειν s većinom rukopisa; jedino Simplikije ima άποφήναι. 42 Tj. moja desna i lijeva strana.
3 μετέχων και του ένός čitam u smislenoj svezi s prethodnim πλήθους ... μετέχω (c8), dakle adverbijalno s uzročnim smislom. Jedino Jowett (and that I am one and partake of the one) čita izrično, odnoseći na έρεΐ. Ostali prevoditelji slično kao i u ponuđenom prijevodu. Schleierm.: an mir habend insofern auch Einheit; Apelt, Zeki: da ich eben auch an der Einheit teilhabe; Cornford: since I partake also of unity; Gill: because I also partake of oneness; Pegone: partecipando anche delV uno. 44 άποφαίνοι; sa Schleierm. čitam optativ: so dafi er beides ganz richtig gezeigt hatte. 45 Većina prevoditelja ovdje sa Simplikijem čita ό koje se odnosi na έλεγον. Schleierm.: wie ich eben sagte; Apelt, Zeki: wie eben bemerkt; Cornford: as I said just now\ Jowett: as Ijust now suggested. U ponuđenom prijevodu ipak pratim Burnetovu verziju teksta po kojoj se ων ima razumjeti kao objektni dijelni genitiv od διαιρήται. Tako jedino Gill (of the things I was talking about a moment ago) i Pegone (delle cose di cui ora ho parlato). 46 Misli na prethodno pročitano dokazivanje iz Zenonova spisa ο kojemu s njim raspravlja. 47 άνδρείως μέν πάνυ ... πεπραγματευσθαι; doslovno: vrlo muški učinjeno. Schleierm.: sehr wacker durchgefurt; Apelt, Zeki: Die Ausfuhrungen deiner Schrift halte ich fur eine ganz wackere Leistung; Cornford: you have dealt with this subject very forcibly; Jowett: to be treated... in a very spirited manner; Gill: have been handled with great vigor; Pegone: sia stata compiuta in modo ardito. 48 Poteškoće pri prijevodu ove rečenice proizlaze iz toga što postoje umetnutom rečenicom razdvojena dva sinonimna dijela - έν αυτόϊς τοις ειδεσι i έν τοϊς λογισμφ λαμβανομένοις - na koja se odnosi čitav ostali dio rečenice. Schleierm.: weit mehr abert wie gesagU wurde es mich auf diese Art erfreuen, wenn jemand
132
141
diese namliche Schwierigkeit auch als in Begriffe selbst auf vielfache Art verflochten, wie ihr an den sichtbaren Dingen sie durchgegangen seid, ebenso auch an dem, was mit dem Verstande aufgefafit wird, aufzeigen konnte; Apelt, slično Zeki: aber weit mehr, wie gesagt, wurde ich den bewundern, der die namliche Schwierigkeit als eine auch den Ideen selbst in mannigfacher Verflechtung innewohnende dartun, also auch in dem Gebiete des rein Gadachten vorhanden nachweisen wurde, wie ihr sie fiir das Gebiet des Sichtbaren durchgesprochen habt; Cornford: but, as I say, my admiration would be much greater if anyone could show that these same perplexities are everywhere involved in the Forms themselves - among the objects we apprehend in reflection, just as you and Parmenides have shown them to be involved in the things we see; Jowett: I should be far more amazed if any one found in the ideas themselves which are apprehended by reason, the same puzzle and entanglement which you have shown to exist in visible objects; Gill: but I would, as I say, be much more impressed if someone were able to display this same difficulty, which you and Parmenides went through in the case of visible things, also similarly entwined in multifarious ways in the forms themselves - in things that are grasped by reasoning; Pegone: nondimeno, dico, rimarrei ancor piu ammirato, se uno sapesse chiarire quella stessa difficolta che si trova implicata nel modo piu svariato nelle stesse specie, come le avete mostrate negli oggetti visibli, cosi anche in quelle che si colgono con il ragionamento. 49 Ponešto slobodniji prijevod kako bi se izbjeglo krivo razumijevanje, naime, daje Pitodor to rekao dok je Sokrat govorio. 50 της όρμής; Schleierm., Apelt: wegen deines Eifers; Zeki: deinen Drang; Cornford: eagerness; Jowett: the bent ofyour mind; Gill: your keenness; Pegone: per lo zelo. 51 τους λόγους; Schleierm.: die Forschungen; Apelt: wissenschaftliche Erorterungen; Zeki: wissenschaftlichen Unterredun-
gen; Cornford: discussion; Jowett: philosophy; Gill: argument; Pegone: ai discorsi. 52 Poput 130b7, ovo je eliptična rečenica, na početku koje treba primisliti pitanje postavljeno u 130b3-4 (čini li ti se da jest nešto?). 53 Cornford ovdje čita όν άλλο αυ τών οίον ήμεΐς μεταχειριζόμεθα i prevodi (from) things like those we handle, dok ostali prevoditelji zadržavaju Burnetovu varijantu koju i ja slijedim. 54 ταύτα μέν γε άπερ όρώμεν, ταϋτα και είναι; Schleierm.: diese eben das sind, was wir sehen; Apelt, Zeki: deren Sein beschrankt sich auf das, was wir sehen; Cornford: the things are just the things we see; slično Gill: these things are in fact just what we see; Jowett: visible things like these are such as they appear to us; Pegone: queste cose, come noi le vediamo, cosi esistono anche in realtd. 55 μή λίαν ή άτοπον čitam kao rečenicu bojazni, dakle uz pretpostavljeno φοβούμαι. Izričito tako jedino Jowett (/ am afraid that there would be an absurdity) i Pegone (ho timore che questa supposizione sarebbe assai assurda). Schleierm.: und das zu glauben ... doch garzu wunderlich sein mochte; Apelt: ware doch gar zu wunderlich (Zeki: zu ungereimt); Cornford: it would surely be too absurd; Gill: Surely it's too outlandisch. Mišljenja sam da čitanje φοβούμαι treba zadržati i u prijevodu jer bi se u suprotnom μή λίαν moglo uzeti jedino kao litotu (ne odveć = malo) pa bi se tu radilo ustvari ο ironiziranju: bilo bi malo neobično. Usp. i 134e7. 56 έθραξε; aorist koji izražava svršenu kompleksivnu radnju koja se u prošlosti ponavljala. 57 Drugi dio rečenice prevoditelji (osim Zekla: ob nicht doch fur alle Dinge das gleiche gelte; donekle i Gill: that the same thing might hold in ali cases) prevode uglavnom slobodno premda se čini da upravo doslovan prijevod ponajbolje pogađa samu stvar. Schleierm.: ob es sich nicht bei allen Dingen auf gleiche
132
143
Art verhalten; Apelt: ob nicht fur alle Dinge die namliche Annahme gelte; Cornford: whether what is true in one case may not be true in ali; Jowett: and begin to think that there is nothing without an idea; Pegone: si dovesse applicare il medesimo principio per tutte le cose. 58 Poteškoća je u shvaćanju ών: može se shvatiti kao genitiv podrijetla ili uzroka, pri čemu je nužno particip μεταλαμβάνοντα razumjeti atributivno (po kojima ona druga koja u njih zahvaćaju svoja imena od njih imaju/dobivaju), ili pak kao objektni genitiv cjeline (kao u gore ponuđenom prijevodu), na koji se odnosi particip koji onda treba razumjeti adverbijalno. Schleierm.: durch deren Aufnahme in sich diese andern Dinge den Namen von ihnen erhalten; Apelt, Zeki: von denen diese irdischen Dinge hier infolge ihrer Teilnahme an ihnen ihre Namen erhalten; Cornford: of which these other things come to partake and so be called after their names; Jowett: of which ali other things partake, and from which they derive their names; Gill: by getting a share of them, derive their names; Pegone: di cui queste cose, diverse da quelle specie, prendono parte ricevendone il nome. 59 U izvorniku stoje genitivi (όλου του είδους ή μέρους) što bi opravdavalo prijevod s u (u cijelu ideju ili u dio), no takva konstrukcija naglašava dijelno značenje objekta, dok sam smisao ukazuje na njegovu cjelovitost te stoga traži prijevod akuzativom. U tom smislu Cornford navodi: "The construction of μεταλαμβάνειν with the genitive of the share taken is unusual, but occurs at Phedrus 248e, άμείνονος μοίρας μεταλαμβάνειν. The normal construction is accus., ApoL 36b, μεταλαβών τό πέμπτον μέρος. But μέρους μεταλαμβάνειν here can have no other meaning, and μετέχειν with the gen. is used in the same sense below, 131c." (Cornford, nav. djelo, str. 84, bilj. 3.) 60 μετάληψις; zahvaćanje, koje razlikujem od sudjelovanja (μέθεξις); usp. bilj. 34. Schleierm.: eine ... Aufnahme; Apelt, Zeki:
der Teilnahme; Cornford: partaking; Jowett: participation; Gill: getting a share; Pegone: partecipazione. 61 Uzimajući u obzir prethodno pitanje i Parmenidov odgovor u sljedećoj rečenici, čitam sa Schleierm. (darin zu sein) i Zeklom (dass sie darin sein solite) ένεΐναι. Gill prema rukopisima čita εν είναι (What's to prevent its being one). Ostali prevoditelji taj dio ne čitaju, premda Cornford navodi daje Schleiermacherovo ένεΐναι perhaps more naturah 62 S ostalim prevoditeljima ne čitam ni ει ni εϊη budući da umetnutu rečenicu razumijem kao usporedbu u indikativu koja rastavlja protazu potencijalne pogodbe. 63 ποιείς; ovdje može stajati i prikazuješ. 64 άυτό τό μέγεθος; Schleierm., Apelt, Zeki: die Grofie selbst; Cornford, Gill: Largeness itself; Jowett: absolute greatness; Pegone: la grandezza presa in se. 65 άπολαβόν; doslovno: oduzme.
132
145
66 Doslovno: držanjem koje je manje od onoga istoga samog da li će ono držeće (ono koje se drži) jednako nečemu biti? Ovdje treba imati na umu intranzitivno značenje izraza εξις (držanje, stanje) i τό έχον (ono držeće, ono što je u nekom stanju). Usp. bilj. 34. 67 Cornford čita dio Άλλα ... όντος kao pitanje i prevodi: Well, take Smallness: is one of us to have a portion ofSmallness, and is Smallness to be larger than that portion, which is a part ofit? 68 s ostalim prevoditeljima čitam αύτου; jedino Schleierm. čita au: wiederum. 69
άτε μέρους έαυτου όντος (doslovno: budući je dio sebe sama) odnosi se na τούτου ... αυτου (sdmoga toga dijela).
70 μήτε κατά μέρη μήτε κατά δλα; Schleierm.: weder teilweise ... noch auch ganz; Apelt, Zeki: weder an Teilen noch an dem Ganzen; Cornford: neither in part nor as wholes; Jowett: neither as parts or as wholes; Gill: neither by getting parts nor by getting wholes\ Pegone: ηέ delle loro parti, ne della loro interezza. 71 διορίσασθαι, ustvari: nešto među sobom odrediti, ustvrditi. Najpreciznije Schleierm.: dies ... auseinanderzusetzen. 72 έπι πάντα ίδόντι razumijem adverbijalno i razrješavam umetnutom zavisnom rečenicom: Schleierm.: wenn du auf alle siehst; Apelt i Zeki poimeničeno: bei dem Blick auf die Gesamtheit; Cornford: when (Gill: as) you look at them ali; Pegone: se le osservi tutte quante insieme. Jedino Jowett povezuje έπι πάντα s είναι, pri čemu je onda teško smisleno prevesti ίδόντι: when you look at them there seems to you to be one and the same idea (or nature) in them ali. 73 μία τις ... ιδέα ή αύτή; Cornford ovdje prevodi a certain single character i navodi: "ιδέα here (as in the Phaedo) means character supposed to be possessed both by the Form and by the things which partake of the Form." (Cornford, nav. djelo str. 88, bilj. 1) Slično i Gill: some one character (u popratnoj bilješci ukazuje se na razlikovanje Ιδέα, character - εϊδοs,form - γένος, kind. Gill, nav. djelo, str. 133, bilj. 10) U svom prijevodu i 'ιδέα i είδος prevodim kao ideja jer mi se svaki mogući prijevod jednostavno čini preuskim, a i pitanje je koliko je do tako strogih terminologijskih razlikovanja Platonu i bilo stalo. Schleierm.: eine und dieselbe Gestalt; Apelt, Zeki: eine einheitliche Form; Jowett: one and the same idea (or nature); Pegone: un unico e identico tratto distinivo. 74 Čitam άνάγκη, što omogućava prijevod rečenice konstrukcijom akuzativa s infinitivom; Schleierm.: wodurch notwendig
ist, dafi dieses alles dir grofi erschient?; Apelt: welches den Notwendigen Grund daβr abgibt, dafi beide als grofi erscheinen. Cornford (by virtue of which they ali appear large), Jowett (by virtue of which they will ali be great), Gill (by which ali of them will be large) i Pegone (grazie alla qualle tutte queste cose appaiono grandi) ne čitaju άνάγκη pri čemu je onda sam prijevod teško objasniti, osim ukoliko se φαίνεσθαι ne čita kao φαίνεται ili φανεΐται. 75 γεγονός; sr. rod participa aktivnoga perfektuma: postalo je i jest. 76 Schleierm. (iaufier), Apelt (neberi), Gill (alongside) i Pegone (sorta accanto) razumiju παρ' kao mimo, uz; Cornford i Jowett (over and above) pak kao preko i iznad, kako i ja prevodim (usp. i mjesto 132e7). 77 άπειρα τό πλήθος (naime τά είδη). Osim Gill (unlimited in multitude) ostali prevoditelji ne čitaju tzv. akuzativ obzira: Schleierm.: ein unbegrenzt Vielfaches; Apelt: eine unzahlige Menge; Cornford: an indeflnite number; Jowett: infinitely multiplied; Pegone: infinita e multiplice. 78 νόημα, Schleierm.: ein Gedanke; Apelt: ein blofier die Dinge zusammenfassender Gedanke; Cornford, Gill: a thought; Jowett: thoughts; Pegone: un atto dipensiero. 79 έγγίγνεσθαι je u prvom redu u nečemu se roditi, naći ili postati, a u oblicima za perfekt znači biti. Schleierm.: zu sein; Apelt: seine zustandige Statte ... hatte; Cornford: properly exist\ Gill: properly occurs; Jowett: have ... proper existenze; Pegone: di trovarsi. Pitanje je ipak je li Platonu ovdje do naglašavanja postanka ili baš bitka, postojanja ideje u duši. 80 Sa svim prevoditeljima čitam έπι πάσιν ... έπόν νοεϊ; Schleierm.: an allen jenen Dingen befindlich bemerkt; Apelt: allen die-
132
147
BILJEŠKE
sen Dingen anhaftet erkennt; Zeki: alle diese Dinge zusammenfassend denkt; Cornford: observes to cover ali the cases; Jowett: recognizes as attaching to ali; Gill: Isn't it of some one thing, which that thought thinks is over ali the instances; Pegone: che viene pensato come presente in tutte le cose. Druga rukopisna tradicija donosi inf. νοεΐν, pri čemu bi mogući prijevod bio: koje je (biće) kao onu misao pri svim (bićima) misliti prisutnim. 81 άει όν τό αύτό έπι πάσιν; sa Schleierm. (immer dasselbe seiend in allem) i Gill (being always the same over ali the instances) razumijem adverbijalno. Apelt prevodi atributivno: das immer als dasselbige allen Dingen anhaftet. Cornford (and always the same in ali cases), Jowett (and the same in ali) i Pegone (e sempre identica) povezuju s prethodnim ένεΐναι, pri čemu je teško razumjeti zarez i cijelu intonaciju završnoga dijela. 82 čitam s Proklom άνάγκη ει. Tako Schleierm. (wenn du behauptest..., mufit du nicht entweder glauben, dafi..., oder dafi...), Apelt (mufi nicht...,wenn..., entweder..., oder mufi es nicht), Cornford (according to the way... must you not...either..., or), Jowett (if you say that..., must you not say either that..., or that...) i Gill (Given your claim that ..., won 't you necessarily think either that..., or that...). Moguće je i čitanje s Waddellom: άνάγκη ή pa bi prijevod bio: ne čini li ti se, iz nužnosti po kojoj tvrdiš da ona druga sudjeluju u idejama, ili da..., ili da... U tom smislu Pegone: In base alla necessita per cui affermi che..., non ti pare forse ο che..., ο che... 83 άνόητα razumijem kao ona koja ne mogu misliti (slobodniji prijevod bi dakle bio nešto nemisleće). Schleierm. undenkend sind?\ Apelt, Zeki: ohne Denken; Cornford: do not think?', Jowett: have no thought?; Gill: they are unthinking; Pegone jedini prevodi trpno: non vengono pensate?
132 148
84
ώσπερ παραδείγματα; Schleierm.: als Urbilder; Apelt: als Musterbilder; Cornford, Jowett: as it were (Gill: like) patterns; Pegone: come modelli. 8 5 S rukopisima i ostalim prevoditeljima čitam έν τη φύσει. Schleierm.: in der Natur; Apelt: in voller Wirklichkeit\ Cornford: in the nature of things; Jowett, Gill: in nature; Pegone: in natura. Proklo izostavlja έν razumijevajući, očito, svojom naravlju. 8 6 ομοιώματα; pod nalikom razumijem biće kojega sa svojim uzorom povezuje sličnost po kojoj mu nalikuje, ali je ustvari ipak nešto od njega drugo te mu može, u većoj ili manjoj mjeri, samo i tek nalikovati. U tom smislu bi naliku trebalo misliti u bitnoj svezi sa slikom (εικών), kojom kao terminom biva naglašen više sam čin odslikavanja nego sveza sličnosti i nalikovanja koja povezuje uzor i ono u čemu se on odslikava. Dublje međutim u taj odnos ovdje se ne može ulaziti, a i pitanje je je li on Platonu uopće i bio od ikakve važnosti (usp. malo niže Cornford). Hrvatsko nalika u ovomu značenju rabi i Ladan (v. Grčko-latinsko-hrvatski rječnik temeljnih pojmova ili nazivaka uz njegov prijevod Nikomahove etike: ομοίωμα - similitudo - nalika; Aristotel, Nikomahova etika, prijevod, bilješke i rječnik nazivlja Tomislav Ladan, Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada, 1992; str. 353. Ladan doduše isti prijevod navodi i za grč. άναλογία - ν. isto, str. 342: άναλογία - proportio - nalika - , no upravo u svim slučajevima pojave dotične grčke riječi u tekstu - prema: Index verborum, isto, str. 304 - ustvari prevodi razmjer, odnosno razmjernost, što je svakako smislu primjerenije.). Schleierm.: Nachbilder; Apelt: Abbildungen; Cornford, Gill: likenesses, usp.: "I have used the word 'image' (= εικών) in rendering έοικέναι, είκασθέν, and 'like' (ομοιον) where ομοίωμα, άφωμοιώθη occur, because two things may be alike without the one being an image or copy of the other. But Plato does not clearly mark this difference by his choice of
Ε
PARMENID
i
terms, for ομοίωμα, άφομοιοϋσθαι usually mean 'copy' (image)." Cornford, nav. djelo, str. 93, bilj. 1; Jowett: resemblances; Pegone: copie. 87 τοΐς άλλοις s Apeltom (die Teilnahme der Einzeldinge), Cornfordom (they come to have), Jowettom (participation of other things) i Pegoneom (partecipazione delle altre cose) razumijem kao dativ auctoris. Schleierm. očito ne, jer prevodi: die Aufnahme der Begriffe in die andern Dinge. Gill prevodi jednostavno for the other things. 88 Ovdje treba imati na umu da glagol ε'ικάζειν u pasivu znači: nalikujući nečemu s time se izjednačavati. Stoga najpreciznije Jowett: really assimilation to them. Schleierm.: dafi diese ihnen nachgebildet werden; Apelt: in dieser Nachbildung; Cornford: their being made in their image; Gill: being modeled on them; Pegone: Vessere ad esse somigliante. 89 Ponuđeni prijevod se drži Schleierm., Zekla (dafi das Ahnliche einem nicht Ahnlichen ahnlich ist?) i Gill (is there any way for something like to be like what is not like it?), koji μή povezuju s όμοίω. Moguće je međutim i to da se s Apeltom (das Ahnliche dem Ahnlichen nicht ahnlich ist), Cornfordom (must it not be like something that is like it), Jowettom (That which is like, cannot be conceived of as other than the like of like.) i Pegoneom (il simile non sia simile al simile) μή odnosi na είναι. 90 usp. bilj. 76. 91 ώς είδη δντα αύτά καθ' αυτά διορίζηται; ώς odnosim onako kako to stoji u tekstu, dakle na είδη. Tako međutim jedino Zeki {fur sich seiende Bestimmungen als Ideen gesondert setzt) i Gill (if one marks things off as forms, themselves by themselves), dok ostali odnose na δντα αυτά καθ' αυτά ili prevode našto opisnije. Schleierm.: die Begriffe als an und fur sich seiend erklart.
Apelt: Begriffe als jur sich selbst bestehende Ideen bestimmt. Cornford: asserting their existence as Forms just by themselves. Jowett: affirming the ideas to be absolute. Pegone: le si determinano come specie esistenti diper se sole. 92 ό άμφισβητών; Schleierm.: der Bezweifelnde; Apelt: der Urheber dieses Einwurfes; Jowett: he who denies their existence; Gill: the objector; Pegone: colui che contesta. 93 αυτήν τινα καθ' αυτήν ... ουσίαν; Schleierm.: ein Wesenjur sich; Apelt: ein selbststandiges Sein ... fur sich; Cornford: a real being just by itself; Jowett: absolute essences; Gill: some being, itself by itself; Pegone: Γ essere in se. 94 πρός άλλήλας; Schleierm.: in Wechselbeziehung aufeinander; Apelt, Zeki: (deren Bedeutung) auf einem Verhaltnis der Gegenseitigkeit (beruht); Jowett: in relation to one another; Gill: in relation to each other; Cornford: with reference to another; Pegone: nelle loro relazioni reciproche. 95 αύται πρός αύτας; Schleierm: in Beziehung auf einander; Apelt, Zeki: in ihrer Beziehung auf einander; Jowett: by a relation among themselves; Cornford: in such references among themselves; Gill: in relation to themselves; Pegone: in relazionefra loro. 96 τά παρ' ήμΐν (133e5 τά έν ήμΐν); Schleierm.: ihre unter uns befindlichen Nachbilder; Apelt: die Sinnendinge; Zeki: die Dinge bei uns; Cornford: those likenesses (or whatever we are to call them) in our world; Jowett: the resemblances, or whatever they are to be termed, which are in our sphere; Gill: things that belong to us; Pegone: le cose che sono preso di noi. 97 Ukoliko se ima u vidu temeljno značenje glagola μετέχω (usp. bilj. 34) te podjela čitavoga odjeljka na dva dijela, od kojih je u prvome riječ ο idejama, a u drugome ο onima kod nas, ών (d2) bi trebalo čitati kao objekt od μετέχοντες i odnositi na όσαι τών
132
151
£
PARMENID
ι
ιδεών, kako prevodi Apelt: von denjenigen Wesenheiten ..., an denen wir teilhaben. Takvu čitanju ide u prilog i moguće Parmenidovo ironiziranje temeljne Sokratove teze (129a, 130e5-6) pa bi rečenica mogla imati i dopusni smisao: premda mi, u njima (inavodno) sudjelujući, bivamo imenovani... Međutim, Cornford (not with reference to those likenesses which we possess and...), Jowett {and has nothing to do with the resemblances, or whatever they are to be termed, which are in our sphere, and from which we...) i Gill (And whether one posits these as likenesses or in some other way, it is by partaking of them...) ών jasno odnose na τά παρ' ημΐν. Kod ostalih prevoditelja, kao uostalom i u samom izvorniku, nije jasno odnosi li se genitiv na ideje ili ona kod nas pa je u konačnici razumijevanje ovoga mjesta ipak stvar interpretacije. Prijevod pak završnoga dijela rečenice ne smije zavarati: radi se ο konstrukciji akuzativa s infinitivom. Doslovno dakle: sudjelujući u kojima mi bivamo imenovani da smo svako pojedino. Vrijednost doslovnoga prijevoda je u tomu što čuva smisao infinitiva είναι, no budući da zvuči odveć "tvrdo", odlučio sam se za ponešto slobodniju varijantu. U dosloviiu smislu jedino Schleierm: durch dessen Aufnahme in uns wir dies und das zu sein gennant werden. Zeki čita aktiv έπονομάζομεν: an denen wir teil haben und nacht denen wir ein jedeš, das es gibt, benennen. Apelt: an denen wir teilhaben und von denen die Bennenungen antlehnt werden, mit denen man uns und unsere Zaustande bezeichnet. Conford: which se possess and so come to be called by their several names. Jowett: receive this or that name when we partake of them. Gill: it is by partaking of them that we come to be called by their various names. Pegone: di cui partecipando abbiamo ognuno un nome particolare. ταύτα ομώνυμα όντα έκείνοις čitam dopusno; tako jedino Gill i Zeki dok ostali prevoditelji ovdje razumiju atributivni particip. Schleierm.: Das aber bei uns befindliche jenen Gleich-
namige; Apelt: die mit jenen Wesenheiten gleichnamig sind; Zeki: Die Dinge bei uns aber sind jenen Ideen zwar gleichnamig, haben aber...; Jowett: which are within our sphere and have the same names with them; Cornford: which bear the same names as the Forms; Gill: although they have the same names as the forms; Pegone: che... hanno nomi identici a quei caratteri distintivi. 99 αυτου δούλου (el)/a\!rrou δήσπότου (d8); Schleierm., Apelt, Zeki: des Knechtes (Apelt: des Sklaven) an sich/des Herrn an sich; Cornford, Jowett, Gill: of Slave itself/of Master itself; Pegone: dello schiavo in seldelpadrone in se. Slične konstrukcije: e3, e4, 134a3-4, b3 i d. 100 δ εστι δούλος (el)/o εστι δεσπότης (d8); Schleierm., Apelt, Zeki: welcher Herr/Knecht (Apelt: Sklave) ist; Cornford, Jowett, Gill: the essential Slave/the essential Master; Pegone: di cio che esiste come schiavo/di cio che esiste come padrone. Slične konstrukcije: 134a3-4, a6-7, b7. ιοί Tj. ideja. 102 επιστήμη... αυτή; Schleierm.: die Erkenntnis an sich; Apelt, Zeki: das Wissen an sich; Cornford,Gill: Knowledge itself; Jowett: absolute knowledge; Pegone: la scienza ... presa in se. 103 αυτό τό καλόν ό εστι; Schleierm.: das Schone an sich, was 'ist'; Apelt: das Schone an sich; Zeki: das Schone selbst, was wirklich ist; Cornford, Gill: Beauty itself; Jowett: the nature of beautiful in itself; Pegone: U bello in se. 104 ύπολαμβάνομεν; Schleierm.: wir vorstellen; Apelt: wir annehmen; Cornford, Gill: we take; Jowett: we suppose; Pegone: abbiamo assunto. 105 άκριβέστερον; Schleierm.: genauer; Cornford: much more perfect (precise); Jowett: exact; Gill: more precise; Pegone: perfetto.
132
153
98
106 τήν δυναμιν; Schleierm.: dasjenige Vermogen; Apelt: ihre Beziehung; Cornford: significance with reference; Jowett: not valid in relation to; Gill: their power; Pegone: l'influenza. 107 Čitam s Proklom ουτ άν ή; tako i svi prevoditelji. 108 xfj πα ρ' ήμΐν άρχή; Schleierm.: mit unserer Herrschaft; Apelt: mit unserer Art von Herrschaft; Cornford: by virtue of rule as it exists in our world; Jowett: our authority; Gill: by our governance; Pegone: con ilpotere di cui noi disponiamo. 109 τά άνθρώπεια πράγματα; Schleierm.: die menschlichen Dinge; Apelt: die menschlichen Angelegenheiten; Cornford: human concerns; Jowett: the things of men; Pegone: gli ajfari umani. no θεοι δντες shvaćam, suprotno Schleierm. i Apeltu (als Gotter), adverbijalno; Zeki: und das, wo s/e doch Gotter sind; Cornford, Gill: being gods; Pegone: essendo apunto divinitd. ni Usp. bilj. 55. u 2 U prvom dijelu rečenice čitam s Heindorfom voluntativni konjunktiv ή (kao 130d5), a u drugom dijelu futur άποστερήσει. Prevoditelji rečenicu prevode uglavnom indikativom, prebacujući naglasak s bojazni na zapanjenost i iznenađenje: Schleierm.: Aber, sagte er, dafi das nur nicht eine allzu wunderliche Rede ist, wenn einer die Gottheit des Wissens beraubt! Apelt: Aber das, erwiderte er, klingt denn doch gar zu unglaublich, wenn man der Gottheit das Wissen abspricht. Cornford: But surely, said Socrates, an argument which would deprive the gods of knowledge, would be too strange. Jowett: Yet, surely, said Socrates, to deprive God of knowledge is monstrous. Gill: If god is to be stripped of knowing, he said, our argument may be getting too bizarre. Pegone: Ma fa' attenzione, disse, che il discorso non sia troppo strano, dal momento che si vuole privare il dio del sapere. 113 άναγκαΐον εχει τά είδη; Schleierm.: mufi ... von den Begriffen gelten; Apelt: mufi ... notwendig im Gefolge der Ideen auf-
treten; Zeki: ziehen die Ideen notwendig nach sich; Cornford: are inevitably involved in the Forms; Gill: the forms inevitably involve; Pegone: riferiscono di necessita alle specie. 114 Nastavak posljedične rečenice započete u 135a3. H5 Cijelu konstrukciju genitiva kao predikatnog imena u svojstvu pripadanja nemoguće je doslovnije prevesti, što ne čine ni ostali prevoditelji. Schleierm.: und sehr wohl begabt mufi der sein, der dies soli begreiffen konnen, dafi eine Gattung jedeš einzelnen ist und ein Wesen an sich; noch vortrefflicher aber der, welcher es ausfindet und dies alles gehorig auseinander setzend auch andere lehren kann. Apelt: Es gehort schon eine besonders gute Begabung dazu, um einsehen zu konnen, dafi es fur jedeš Gebiet des Seienden eine bestimmte Gattungseinheit und eine fur sich bestehende Wesenheit gibt, und noch mehr Bewunderung verdient der Mann, welcher imstande ware dies alles selber auszufinden und es einem anderen in deutlicher und wohlgegliederter Darlegung klarzumachen. Cornford: Only a man of exceptional gifts will be able to see that a Form, or essence just by itself, does exist in each case; and it will require someone still more remarkable to discover it and to instruct another who has thoroughly examined ali these difficulties. Gill: Only a very gifted man can come to know that for each thing there is some kind, a being itself by itself; but only a prodigy more remarkable still will discover that and be able to teach someone else who has sifted ali these difficulties thoroughly and critically for himself Pegone: Ed e proprio di un uomo ben dotato di ingegno avere la capacita di capire che vi e un genere per ciascuna cosa, e un essere in se, e ancora piu degno di ammirazione sara colui che scoprira tutto cio, e potra insegnarlo ad un altro, dopo averlo adeguatamente esaminato.
132
155
H6 κατά νουν; prijevod je ponešto slobodniji. Schleierm., Zeki: nach meinem Sinn. Apelt: mir ganz aus der Seele; Corn-
ford: I quite agree with whatyou are saying\ Jowett: to my mind; Gill: That's very much what I think too; Pegone: con i miei pensieri. 117 μηδέ τι όριεΤται εΐδος ένός έκάστου; moguća su tri prijevoda: kao nešto omeđivati ideju svakoga pojedinog (gornji prijevod kojega zadržavam prema 135a2-3 i 135c9), zatim: nešto omeđivati kao ideju svakoga pojedinog, te konačno: omeđivati neku ideju svakoga pojedinog. Ostali prevoditelji ovdje nisu toliko precizni. Schleierm.: keinen Begriff fur jedeš Besondere bestimmt setzen will; Apelt: keine besondere Idee fur jedeš Gebiet bestimmen will; Cornford: to distinguisch a definite Form in every case; Gill: won 't mark off a form for each one; Pegone: non determini la specie di ciascuna cosa. 118 ουδέ όποι τρέψει την διάνοιαν εξει; doslovno: niti će imati (ono) kamo će okretati svoje mišljenje. Schleierm.: so wird er nicht haben, wohin er seinen Verstand wende; Apelt: so fehlt einem ... jeder Richtpunkt fur das Nachdenken; Zeki: so wird ihm ja jeder Richtpunkt fur das Nachdenken fehlen; Cornford: he will have nothing on which to fix his thought; Jowett: he will have nothing on which his mind can rest; Gill: he won't have anywhere to turn his thought; Pegone: non sapra neppure dove rivolgere U pensiero. 119 Doslovno: ne dopuštajući da ideja svakoga pojedinog od bića uvijek ista jest/postoji. Schleierm.: wenn er nicht eine Idee fur jegliches Seiende zulast, die immer dieselbe bleibt; Apelt: bei diesem Fortfall einer bleibenden Idee fur jede Klasse des Seienden; Zeki: wenn er eine identische, bleibende Idee fur ein jedest das es gibt, nicht zulassen will; Cornford, slično Gill: so long as he will not allow that each thing has a character which is always the same; Jowett: will not admit that every individual thing has its own determinate idea which is always one and the same; Pe-
gone: poiche non ammette che U carattere distintivo di ciascuna delle cose che sono e sempre identico. 120 του διαλέγεσθαι δυναμιν; Schleierm.: das Vermogen der Dialektik; Apelt: jedem wissenschaftlichem Streben; Zeki: die Moglichkeit, iiberhaupt noch vernunftig zu untersuchen; Cornford: the significance of ali discourse; Jowett: the power ofreasoning; Gill: the power of dialectic; Pegone: U potere del regionamento dialettico. 121 Usp. bilj. 117. 122 ή όρμή f|V όρμας; doslovno: revnost koju revnuješ. Prevoditelji (osim Zekla, Gill i donekle Cornforda) u odnosu na izvornik uglavnom zamjenjuju subjekt i objekt, tako da objekt revnovanja nije revnost već Sokrat. U ponuđenom prijevodu pokušao sam zadržati izvornu konstrukciju. Schleierm.: der Trieb, der dich treibt; Apelt: der Trieb, ... der dich beseelt; Zeki: der Drang ... den du in dir hast\ Cornford: your passion; Jowett: the impulse that carries you; Gill: the impulse you bring to argument; Pegone: Vimpeto che ti muove. 123 χους λόγους; Schleierm.: diesen Forschungen; Apelt: hoherer Erkenntnis; Zeki: vernunftiger Erkenntnis; Cornford, Gill: argument; Jowett: philosophy\ Pegone: i discorsi. 124 άδολεσχίας; Schleierm.: Geschwatz; Jowett: idle talking; Pegone: vana loquacita. 125 την πλάνην έπισκοπεΐν; prijevod je ovdje ponešto slobodniji i u svezi je s mjestom 129e6 - 130al. Schleierm.: die Untersuchung durchzufuhren; Apelt: das bestandige Hin und Her der Untersuchung zu iiben; Cornford: the survey to be conftned; Jowett: to examine theperplexity; Gill: wandering; Pegone: l'indagine. 126 λόγω; Schleierm.: mit dem Verstande; Apelt: mit dem reinen Verstande; Cornford: by discourse; Jowett: of thought; Gill: by means of reason; Pegone: con il ragionamento.
132
157
134
ήγήσαιτο razumijem kao ingresivni aorist. Ovdje bi moglo stajati i: povjerovati, pomisliti te nesvršeno smatrati, držati. Schleierm.: was man fur ... Begriffe halt; Apelt: was man ... a/s / đ f e e « anzuerkennen habe; Zeki: u o s man ... fur Ideen halten werde; Cornford: those objects which ... regarded as Forms; Jowett: to what may be called ideas; Gill: those things that ... mzg/tf think to be forms; Pegone: c/ze si potrebbero ritenere che siano le specie. 128 Ovdje se radi ο eliptičnoj rečenici kojoj treba primisliti χρή ... σκοπειν iz 135e8-9. 129 ό αυτός λόγος; prevoditelji ovo mjesto redom prevode opisno, jedino Pegone ima lo stesso discorso, a Gill the same method. 130 περί κινήσεως και στάσεως; Schleierm., Apelt, Zeki: von der Bewegung und Ruhe; Corford, Jowett, Gill: of motion and rest; Pegone: sull moto e sulla quiete. 131 περι γεύέσεως και φθοράς; Schleierm., Ap$lt: von dem Entstehen und Vergehen; Zeki: mit Werden und Untergehen; Cornford: Coming-to-be and Perishing; Jowett, Gill: of generation and destruction; Pegone: sulla generazione e sulla corruzione. 132 περι αυτου του είναι και του μή είναι; Schleierm., Apelt: von (Apelt: mit) dem Sein selbst und dem Nichtsein\ Zeki: mit dem Sein und dem Nichtsein selbst; Jowett: even of being and not-being; Gill: being itself and not-being Pegone: sull' essere stesso e sul non essere. 133 ώς όντος και ώς μή όντος; Schleierm., Zeki: als seiend ... als nichtseiend; Apelt: sowohl bei bejahender wie bei verneinender Annahme; Cornford: to exist or not to exist; Jowett: to be or not to be; Gill: as being or as not being; Pegone: Γ esistenza ο la non esistenza.
κυρίως διόψεσθαι τό άληθές; Schleierm.: die Wahrheit grundlich durchschauen; Apelt, slično Zeki: recht eigentlich der Wahrheit auf den Grund kommen; Cornford: to make out the truth; Jowett: see the real truth; Gill: to achieve a full view of the truth; Pegone: osservare a fondo la verita. 135 Άμέχανόν ... πραγματείαν; Schleierm.: ein unendliches Geschaft; Apelt: eine schier unlosbare (Zeki: schier uniibersehbare) Aufgabe; Cornford: there would be no end to such an undertaking; Jowett: a tremendous business; Gill: scarcely manageable... this task\ Pegone: immensa ... la materia di studio. 136 διήλθες (usp. i 136d2); aorist iza pitanja τί ου izražava iznenađenje i poticanje, a na hrvatski se može prevesti aoristom ili svršenim prezentom. 137 Tj. Pitodor. 138 Premda se ovdje radi ο rečenici bojazni i slutnje, kojoj treba primisliti glagol glavne rečenice (φοβούμαι), prevoditelji je, osim Cornforda (What he means is no light matter, I am afraid) i Gill (What hefs proposing won't be easy, Im afraid.), ipak ne prevode tako. Schleierm.: denn das ist nichts Geringes, was er sagt; Apelt: denn die Aufgabe, von der er spricht, ist wahrlich kein Kinderspiel; Jowett: you are hardly aware of the extent of the task which you are imposing on him; Pegone: e badiamo che non e dapoco l'impresa di cuiparla. 139 Schleierm.: Denn die Menge weifi nicht, dafi, ohne so das ganze Gebiet durchzugehen und zu umwandeln, es nicht moglich ist, die Wahrheit treffend richtige Einsicht wirklich zu erlangen; Apelt: hat doch die grofie Menge keine Ahnung davon, dafi ohne diese allseitige Durchsprechung, ohne dies unablassige Auf- und Abwogen dar Untersuchung es nicht moglich ist die Wahrheit zu erfassen und zur Einsicht zu galangen. Cornford, po smislu slično i Gill: because most people are unaware that you cannot hit upon
132
159
127
the truth and gain understanding without ranging in this way over the wholefield. Jowett: most people are not aware that this round-about progress through ali things is the only way in which the mind can attain truth and Wisdom. Pegone: La maggior parte della gente non si rende conto che senza questa via che passa attraverso ogni cosa, senza questo divagare, e impossibile che la mente s' imbatta e s' impossessi della verita. Prijevod završnoga dijela rečenice ovisi ο shvaćanju mjesta έντυχόντα τφ άληθεΐ νουν σχεΐν. Moj prijevod prati većinu prevoditelja povezujući έντυχόντα s τφ άληθεΐ. Moguće je međutim tekst shvatiti i tako da se νουν σχεΐν odnosi na τφ άληθεΐ (namjerivši se, umom se istini primaknuti). 140 εί$ τον έρωτα ... ίέναι; Schleierm.: die Bahn der Liebe zu gehen; Apelt: seinen Willen ... wieder unter das Joch der Liebe gebeugt; Cornford: forced into the lists of love; Jowett: he fell in love; Gill: against his will to compete in Love 's game; Pegone: a muoversi verso Γ amore. 141 αυτοί; doslovno: sami (glavom). Schleierm.: unter uns\ Cornford: we are ali friends here; Jowett: we are alone; Gill: by ourselves; Pegone: siamo soltanto noi. 142 s većinom prevoditelja čitam εϊτε εν έστιν είτε μή (ili είτε μή έστιν). Cornford u svojoj bilješci dodaje: "None of the Hypotheses starts from the assumption that One is not one (μή εν)." (Cornford, nav. djelo str. 108, bilj. 3.) Usp. i Zeki, nav. djelo, str. 139, bilj. 61: "Die negierte hypothesis ist nicht Nicht-Eins ist, sondern Eins ist nicht..." Schleierm.: wenn es ist und wenn es nicht ist; Apelt: sowohl aus dem Sein des Eins wie aus dem Nichtsein des Eins; Zeki: "wenn Eins ist" und "wenn es nicht ist,f; Cornford: that there is, or is not, a One; Jowett: either of being or of not being of one. Jedino Gill (ifit is one or ifit is not one) čita po Burnetu, a Pegone ima: sia che Vuno sia uno, sia che non lo sia.
132 160
143 άν πολυπραγμονοΐ; Schleierm.: wiirde ... Vorwitz treiben; Apelt: er wird am wenigsten Seitenspriinge machen\ Cornford: he will be likely to give the least trouble; Jowett: he will not make difficulties; Pegone: Sara meno zelante. 144 εί εν έστιν; s gotovo svim prevoditeljima čitam εί εν έστιν. Schleierm., Apelt, Zeki: wenn 'Eins' ist; Cornford: if there is a One; Jowett: If one is. Jedino Pegone (se Vuno e luno) i Gill (ifit is one) čitaju εί εν έστιν. Narav prevoditeljskoga prijepora koji ovo mjesto čini klasičnim leži u dvojbi treba li pridjev εν čitati kao subjekt, kao u ponuđenom prijevodu, ili kao dio predikata, kako to rade Pegone i Gill. Obje varijante imaju svoja opravdanja i uporišta i u samomu tekstu i u grčkoj gramatici pa je vjerojatno da će, dokle god se Parmenid bude čitao i prevodio, dvojba oko čitanja ostati otvorenom. Nužno je međutim imati na umu da, kako god se pretpostavka na razini filologijske analize shvatila i prevela - ako jedno jest/postoji ili ako je (ono jedno) jedno - , to ni na koji način ne utiče na filozofijsko tumačenje prvoga razmatranja prve pretpostavke, oslonac kojemu svakako treba vidjeti, prije negoli u ovoj početnoj formuli, u mjestu 137d3. Svoje čitanje nastojat ću opravdati s četiri razloga. Kao prvo, mišljenja sam da sam oblik pogodbene protaze kojim se uvodi svako od ispitivanja dviju pretpostavki ni na koji način ne određuje sam njegov karakter. Stiče se, štoviše, dojam da Platonu i nije bilo stalo dati tim izrazima jedan čvršći smisao koji bi težio nečemu više od jednostavnog, gotovo formulaičnog razgraničenja i preciziranja dviju temeljnih pretpostavki. U tom smislu Cornford: "In Hyp. III and IV, two different suppositions are both expressed by εν εί έστιν (157b, 159b). In Hyp. V (160b) we find εί μή εστι τό εν, εί εν μή έστιν, εν εί μή έστι for the same supposition. In Hyp. VII and VIII εν εί μή έστι is used for two different suppositions (164b, 165e)." (Cornford, nav. djelo, str. 116, bilj. 2) Drugo, očito je da
Pegone i Gill idu za tim da već samim prijevodom naglase nedvojbenu ishodišnu razliku između prvoga ispitivanja, koje nastoji oko same "apstraktne kvalitete" biti jedno, i drugoga, koje za svoju temu ima biće koje je jedno. Gill izrijekom navodi: "Evidence from the Parmenides itself suggests that the hypothesis in the first deduction should be translated as "if (the one) is one," and following deductions as "if one is." (Gill, nav. djelo, str. 65-66) Međutim, ukoliko je grčki tekst bio izvorno napisan bez naglaska, onda, kako to navodi Cornford, "the difference between εί έν έστιν i έν ει έστιν (varijanta kojom započinje druga pretpostavka, op. pr.) may be only a matter of emphasis." (Cornford, isto.) Treće, u svrhu podupiranja svoga čitanja Gill upućuje na mjesta 127el2 (εί πολλά έστι τά όντα), 128a8—bi (εν φής είναι τό πάν) te 128dl (ώς εί εν έστι) i d5-6 (εί πολλά έστι). (Usp. Gill, nav. djelo, str. 66) Ne može se dovesti u pitanje da se, barem u prva dva navoda, πολλά, odnosno εν trebaju razumjeti predikativno (druga dva navoda ne mogu se uzeti u razmatranje jer im oblik odgovara onom raspravljanom), no ona propušta navesti mjesta 127el2-128al (ώς ουκ έστι πολλά) i 128b2 (ου πολλά φησιν είναι), gdje nije tako očito da se u prvomu slučaju za subjekt mora uzeti τά όντα, a u drugomu τό πάν, kako to Gill čini u svomu prijevodu. Odlučujuće je ipak sljedeće: ima li se pred očima nekoliko mjesta na kojima se ocrtava metoda άδολεσχία-e (135e8-136a2, 136a5-b4, 137b4), jasno je da čitavo dokazivanje počiva na dvije pretpostavke (ako jedno jest/postoji i ako jedno nije/ne postoji), koje se dalje razvijaju u svojim varijantama. Gill se ovdje, istina, pri prijevodu mjesta 137b4 strogo drži Burnetova teksta, no ipak bi trebalo uzeti u obzir Cornfordovu i Zeklovu primjedbu da niti jedna pretpostavka nema smisao εί τό εν μή εν έστιν, gdje bi se μή εν trebalo čitati predikativno (usp. bilješku 142). Četvrto, drugo i treće ispitivanje prve pretpostavke izrijekom se vraćaju na prvo
162
ispitivanje kao vlastito ishodište (142bl-2, c2-3 te 155e4), što bi bilo nemoguće ako bi ono polazilo od onoga što svojim prijevodima sugeriraju Pegone i Gill. Ovdje usp. i bilj. 198, 200 i 270. 145 τ 6 όλον; Schleierm., Apelt, Zeki: das Ganze; Cornford, Jowett, Gill: a whole; Pegone: il tutto. 146 όλον τε όν και μέρη εχον; ponuđeni prijevod ovdje ponajviše prati Cornforda (whether you speak of it as 'a whole' or as 'having parts i Jowetta (both as being a whole, and also as having parts). Schleierm. (wenn es ganz ist und wenn es Teile hat), Apelt, Zeki (sowohl wenn es ein Ganzes ist wie wenn es Teile hat) i Gill (both ifit is a whole and ifit has parts) participima daju pogodbeni smisao, a Pegone ima: poichć e un tutto, ed ha parti. 147 ουτ άν άρχήν ουτε τελευτήν ουτε μέσον έχοι; Schleierm., Apelt, Zeki: so hat es doch weder Anfang noch Ende noch eine Mitte; Cornford, Jowett, Gill: it cannot have a beginning or an end or a middle\ Pegone: non avra ne principio, ne fine, ηέ mezzo. 148 άν ... άμφόϊν τόϊν έσχάτοιν έπίπροσθεν ή; Schleierm.: vor beiden Enden davor ist? Apelt, slično Zeki: den beiden Enden so vorgelagert ist, dafi es beide deckt. Cornford: is in front of both extremities. Jowett: the centre intercepts the view of the extremes? Gill: in the way of the two extremities. Pegone: e posto come uno schermo fra i due punti estremi. 149 Izraz τοιούτον γε όν, ustvari apozicija, kao i one njemu slične (usp. npr. niže ούτως έχον, 138b7 i dr.), obično prevodim uzročnom ili pogodbenom zavisnom rečenicom. Usp. ovdje i Cornford, nav. djelo, str. 119, bilj. 2: "This phrase (and similar phrases frequently used elsewhere) should be noted. It means that the present negation of an attribute follows logically from the previous negations and from the definition." 150 ττολλαχοΰ άν αύτου άπτοιτο πολλοίς; Schleierm.: miisste ... es vielfach an vielen Orten beriihren; Apelt: wurde dasselbe
132 162
vielfach und mit vielen Teilen beru/tren; Zeki: wurde es vielfach an vielen Punkten beruhren\ Cornford: would have many contacts with it at many points; Jowett, slično Gill: would touch it at many places and with many parts; Pegone: in molte parti verebbe a contatto con esso in moltipunti. 151 Ponuđeni prijevod ovdje se drži Cornforda (but there cannot be contact at many points ali round with a thing which is one and has no parts and is not rund) i Jowetta (but that which is one and indivisible, and does not partake of a circular nature, cannot be touched ali round in many places), koji konstrukciju u genitivu zadržavaju kao objekt od άπτεσθαι, kako to stoji i u originalu. Ostali prevoditelji međutim, slijedeći vjerojatno kontekst prvoga dijela rečenice (Έν άλλφ ... πολλοίς) i želeći izbjeći prividno proturječje spram njega, uzimaju tu konstrukciju za subjekt navedenoga glagola. Schleierm.: Dem Einen aber und Tefllosen und vom Runden nichts an sich Habenden ist es unmoglich, rings herum an vielen Orten zu beruhren. Apelt: was aber Eins ist und ohne Teile und am Runden (Zeki: am Kreisrunden) keinen Anteil hatt fur das ist eine ringsherum gehende, an vielen Stellen stattfindende Beriihrung unmoglich. Gill dio του ... μετέχοντος tumači kao genitiv apsolutni uzročnoga smisla što je vrlo "nategnuto", budući da kod genitiva apsolutnog rijetko dolazi do odstupanja od temeljnog pravila da subjekti moraju biti različiti: but since it is one and without parts and does not partake of circularity, it cannotpossibly touch in many places ali around. Tako i Pegone: ma siccome Γ uno e privo di parti e non partecipa di cio che e circolare, e impossibile che abbia contatti intorno in molte parti. 152
καν έαυτφ εϊη περιέχον ουκ άλλο ή αυτό; čitam s Proklom αυτό, a ne indirektni refleksiv. Ponuđenom prijevodu su najbliži Schleierm. (ware ihm als Umgebendes nichts anderes als es selbst), Zeki (so ware nichts anderes als es selbst sein eigenes Umschliefiendes) i Gill (its container would be none other than
132 164
itself), dok ostali prevoditelji prevode ponešto slobodnije: Apelt: so schlosse es sich mit sich selber ein; Cornford: it would havet to encompass it, none other than itself Jowett: it would also be contained by nothing else but itself Pegone: nient' altro lo circonderebbe se non se stesso. 153 οu γάρ όλον γε άμφω ταύτόν πείσεται και ποιήσει; Apelt ovdje ima pravo kad upozorava: "Hier haben die Herausgeber und IJbersetzer den Sinn des άμφω nicht erkannt: es kiindigt, wie haiifig άμφότερον und δυόϊν θάτερον das folgende an. ... Es ist also im Griechischen ein Komma hinter άμφω zu setzen." (Apelt, nav. djelo, str. 144, bilj. 40.) άμφω se naime mora odnositi na πείσεται και ποιήσει. No Apelt pritom uzima όλον za apoziciju subjekta (tako Cornford i Gill), a ταύτόν za objekt, te prevodi: denn es kann doch als zusammengehoriges Ganzes nicht beides zugleich leisten, namlich dasselbe zugleich erleiden und tun. Slično prevodi i Zeki: denn ein einheitliches Ganzes kann doch nicht beides: dasselbe zugleich erleiden und tun. Ipak, ovdje se čini malo pretjeranim nepoimeničeno όλον prevesti kao zusammengehoriges Ganzes ili ein einheitliches Ganzes. U ponuđenom prijevodu uzeo sam stoga ταύτόν za subjekt, dok όλον shvaćam priloški uz άμφω, tj. uz πείσεται και ποιήσει, pa bi u ovoj varijanti zarez došao iza ταύτόν. Najbliže tomu Schleierm.: Denn ganz kann nicht dasselbe leiden und auch tun. Cornford (for the same thing cannot as a whole both encompass and be encompassed at the same time), Jowett (for the same whole cannot do and sujfer both at once), Gill (since the same thing will not, as a whole at any rate, undergo and do both at once) i Pegone (infatti cio che e identico non potrd, nella sua totalita, fare due cose contemporaneamente ovvero subire e agire) povezuju, čvršće ili labavije, όλον i ταύτόν. 154 Usp. bilj. 66 i 149.
155 ή φεροιτο ή άλλοιόϊτο άν; Schleierm.: es sich entweder bewegt oder sich verandert; Apelt: es ... entweder seinen Ort wechseln oder sich verandern musste; Zeki: es ... entweder seinen Ort wechseln oder Eigenschaften verandern musste; Cornford: it would have to be either moving in place or undergoing alteration; Jowett: would be either moved in place or changed in nature; Gill: it would either move spatially or be altered; Pegone: ο si sposterebbe, ο diventirebbe altro da se. 156 έπι μέσου βεβηκέναι; glagol βαίνω ustvari znači stupam, idem, koračam, no u perfektu, sukladno njegovu gotovu aspektu, dobiva rezultativno značenje te njegov inf. perf. akt. znači stajati, mirovati, boraviti itd. Schleierm: auf seine Mitte ruhen; Zeki: doch einen feststehenden Mittelpunkt haben; Cornford: rest on a centre; Jowett: rest upon a centre; Gill: it must be poised on its middle; Pegone: stare al centro; Apelt pak ima: sich um einen Mittelpunkt drehen. 157 U prijevodu zadržavam dijelni genitiv. Tako jedino Cornford (different parts of itself) i Gill (other parts of itself), dok ostali prevoditelji prevode ili posvojno ili uopće ne prevode. Jowett međutim razumije: and that which goes round upon a centre must have parts which are different from the centre. 158 κύκλφ ... έπι του μέσου ένεχθήναι; zadržavam pasiv. Poteškoća je u prijevodu έπι, koje je ustvari nužno razumjeti kao περί (prema 138c8). Čita li se naime έπι u svom osnovnom značenju kao na, u ili pri, zapada se u nesklad s prethodnim mjestom 138c7, gdje se kaže da ono što se kružno okreće u sredini miruje (usp. bilj. 156). Schleierm.: sich um die Mitte herumbewegen; Apelt: sich ... im Kreise um seine Mitte drehen; Zeki: sich um den Mittelpunkt drehen; Cornford, Jowett: be carried round on its centre; Gill: round its middle; Pegone: muoversi intorno facendo perno sul centro.
132 166
159 'Αλλά δή; ovdje je vrlo teško točno prenijeti smisao ovoga izraza pa ga prevoditelji uglavnom ne prevode. Najbolje, čini se, Cornford: Ifit moves at ali, then ... 160 Većina prevoditelja, vodeći se vjerojatno za prethodnom rečenicom, primišlja i prevodi ovdje έν τινι ili čita έγγίγνεσθαι, što, ima li se u vidu sljedeća rečenica, nije nužno, a i ne odgovara tekstu. 161 τό δέ ... μήτε έξω; smisao je, kako se čini sljedeći: ono što nema dijelova ne može kao nešto cijelo, tj. kao cjelina koja u nečemu nastaje, biti istovremeno i dijelom u onome u čemu nastaje i dijelom izvan njega, odnosno, ne može kao cjelina biti istovremeno niti u njemu niti izvan njega, što ustvari nije drugo do primjena rečenoga u d6-8 i e2. Ne radi se dakle ο tome da ono što nema dijelova ne može biti niti u cijelosti unutar niti u cijelosti izvan nečega. Ponuđenom prijevodu su najbliži Apeltov (Was aber keine Teile hat, das kann auf keine Weise als Ganzes zugleich in einem anderen sein und aufierhalb desselben.) i Zeklov (Was aber weder Teile an sich hat, das kann auf ganz und gar keine Weise zugleich ganz in etwas und auch ausserhalb desselben sein. Usp.: "Der Satz vom Widerspruch verhindert das: Es ist als ganzes entweder drinnen oder draufien; zugleich drinnen und draufien oder weder drinnen noch draufien zu sein, ist unmoglich." Zeki, nav. djelo, str. 142, bilj. 76) Schleiermacher: was aber keine Teile hat, das ist nicht imstande, auf irgendeine Weise zugleich ganz entweder innerhalb oder aufierhalb von etwas zu sein. Cornford: and a thing which has no parts surely cannot possibly be, at the same time, neither wholly inside nor wholly outside something. Jowett: but that which has no parts can never be at one and the same time neither wholly within nor wholly without anything. Gill: But the thing that doesn 't have parts will not by any means be able to be, at the same time, neither wholly inside nor wholly outside something. Pegone: ma cio che non ha parti
non potra in alcun modo essere completamente dentro, ηέ fuori di qualcosa. 162 Ponuđeni prijevod prati Cornforda (Hence it does not change its place either by travelling anywhere and comming to be in something, or by revolving in the same place or by changing), Jowetta (Then it does not change place by revolving in the same spot, not by going somewhere and coming into being in something; nor again, by change in itself?) i Pegonea (Pertanto ne procedendo verso qualche luogo, e venendo ad essere in qualcosa, esso muta posizione, ne girando intorno nello stesso punto, e neppure diventando altro da se). Sve četiri participske konstrukcije odnose se naime adverbijalno prema χώραν άλλάτει i u tekstu nema uporišta da bi se dva zarezom odvojena dijela trebala povezati s određenim razlikovanjem kretanja, kako to, primišljajući u drugom dijelu άλλοιουται (Schleierm.) ili κινείται (Apelt, Gill), rade Schleierm. (Weder also kann es wohin gehend und in etwas hineinkommend seinen Ort vertauschen, noch durch Herumdrehung an demselben Ort oder durch Veranderung wechseln), Apelt (Also weder irgendwohin fortschreitend und in irgend etwas eintretend wechselt es seinen Platz noch bewegt es sich durch Umdrehung an derselben Stelle oder durch Veranderung) i Gill (Therefore it doesn't change places by going somewhere and coming to be in something, nor does it move by spinning in the same location or by being altered). 163 άκίνητον; Schleierm., Apelt, Zeki: unbeweglich; Cornford, Jowett: immovable; Gill: unmoved; Pegone: immobile. 164 Ovdje se čini nužnim s Cornfordom (actually) prevesti γέ, premda ostali prevoditelji to ne čine. 165 έν τ φ αυτφ; prevoditelji različito shvaćaju ovo mjesto (kao i malo niže u a6, a8 i bi) i svaki slobodniji prijevod spada već u interpretaciju. Schleierm.: in demselben; Apelt: in Einem und
Demselben; Zeki: in Ein und Demselben; Cornford: in the same (place or condition); Jowett: in the same; Gill: in the 'same' thing; Pegone: nello stesso punto. 166 ταύτόν; Schleierm.: einerlei; Apelt, Zeki: dasselbe; Conford, Jowett, Gill: the same; Pegone: identico. 167 έτερον; Schleierm. Apelt, Zeki: verschieden; Conford, Jowett: other; Gill: different; Pegone: diverso. 168 Prijevod je ponešto slobodniji da bi se izbjeglo gomilanje veznika niti. Doslovno: A zacijelo, niti će biti isto, niti drugome niti sebi samom, niti bi moglo opet biti drugo, niti od sebe niti od drugoga. 169 Τφ μέν άρα εν είναι; konstrukcija u dativu s uzročnim značenjem. Tako Apelt, Zeki (Durch sein Einssein), Cornford (in virtue of its being one), Gill (by being one) i Jowett (by virtue of being one), dok Schleierm. (Insofern es also Eins ist) i Pegone (in quanto e uno) prevode više pogodbeno. 170 Gornje čitanje s većinom prevoditelja ima u d2 αύτη te u d3 του ταύτου. Najbliže Schleierm.: Die Natur des Eins ist nicht dieselbe wie die des Einerlei. Zeki (Was die Natur des Eins ist, das ist doch bestimmt nicht auch die des Selben.), kako se čini, u d2 čita αύτη. Ostali prevode slobodnije. Apelt: Die Natur des Eins deckt sich nicht vollig mit der des Einerlei; Cornford: For the character (φύοις) of unity is one thing, the character of sameness another; Jowett: Surely the nature of the one is not the nature of the same; Gill: The nature of the one is not, of course, also that of the same; Pegone: La natura delVuno non e la stessa di quella dell'identico. 171 ει ... διαφέρει; realna pogodba, premda kontekstu možda više odgovara ireal, kako prevode Schleierm.: (wenn ... nicht... verschieden waren) i Cornford (if there were no difference). Hrv. prijevod bi u tom sličaju bio: da se ... ne razlikuju, ili: kad se ne
132
169
bi ... razlikovali. Indikativ zadržavaju Apelt (Wenn das Eins und das Einerlei sich in nichts voneinander uterscheiden), Gill (if the one and the same in no way differ) i Pegone (se non differiscono). 172 ούχ εν έαυτώ έσται; Schleierm.: wird es nicht Eins sein, insofern es Es selbst ist. Apelt: wiirde es nicht Eins mit sich sein; Zeki: wird es nicht mehr eins mit sich selbst sein; Cornford, Jowett, Gill: it will not be one with with itself; Pegone: non sara uno con se stesso. 173 δμοιόν ... άνόμοιον; Schleierm., Apelt, Zeki: ahnlich ... unahnlich; Cornford, Jowett, Gill: like ... unlike; Pegone.: simile ... dissimile. 174 Ova rečenica ponavlja se još u 140bl i 148a3. Schleierm.: Weil dasjenige, dem irgend einerlei zukommt, ahnlich ist. Apelt: Weil ahnlich dasjenige ist, was einerlei Beschaffenheit hat; Zeki: Nun, ahnlich ist doch wohl das, was eine selbe Beschaffenheit hat; Cornford: A like thing is a thing which has an identical character; Jowett: Because likeness is sameness of affections; Gill: While whatever has a property the same is surely like; Pegone: Perche cio che e oggetto di identica condizione e simile. 175 χωρίς; ovdje može stajati i nešto drugo. Schleierm.: aufierhalb; Apelt: als verschieden; Zeki: als etwas ... Abgesondertes. Jowett: distinct. Gill: separate; Cornford (that the character 'same9 is distinct from) i Pegone (/' identico ha la natura separata da) την φύσιν ne čitaju kao akuzativ obzira. 176 ουδαμώς ετερον πεπονθός; konstrukciju razrješavam adverbijalno, tj. zavisnom uzročnom rečenicom. Tako jedino Gill: since it in no way has a property different: Jowett (never being affected otherwise) i Pegone (non essendo affatto oggetto di diversa condizione) ostavljaju particip. Cornford prevodi posebnom rečenicom: And the One, it appears, cannot be said to be different in any way. Ostali prevoditelji razumiju mahom atri-
butivno. Schleierm.: welchem auf keine Weise Verschiedenes zukommt; Apelt: das ojfenbar gar keinen verschiedenen Zustanden unterworfen ist; Zeki: das ojfenbar gar keine verschiedenen Beschajfenheiten an sich hat. 177 ίσον ... άνισον; Schleierm.: gleich ... ungleich; Apelt: gleich grofi ... ungleich an Grdfie; Zeki: gleichgrofi ... ungleichgrofi; Cornford, Jowett, Gill: equal ... unequal; Pegone: uguale ... disuguale. 178 τών αυτών μέτρων έσται (usp. slične izraze u čitavu odjeljku); slobodniji prijevod bio bi: imat će iste mjere. Tako prevode svi osim Schleierm. (wird es von einerlei Mafien sein mussen), Gill (it will be of the same measures) i Pegonea (sard delle stesse misure). 179 οίς μέν άν σύμμετρον ή (usp. i niže c3); Schleierm.: in Beziehung auf gleiches Mafi enthaltende Dinge; Apelt: wenn es sich um kommensurabele Grofien handelt; Zeki: wenn es sich um mefibare Grofien handelt; Cornford, Jowett: than things ... which are commensurable with it; Gill: things with which is commensurate; Pegone: rispetto a cio cui viene misurato. 180 τών μέν σμικροτέρων, τών δέ μειζόνων μέτρων έσται; Ponuđeni prijevod drži se Schleiermachera (miifite es von kleineren Mafien als die einen, von grofieren als die anderen sein), Cornforda (it will have smaller measures in the one case, greater in another), Gill (it will be of smaller measures in the one case, and of larger measures in another) i Pegonea (sara di misure piii piccole rispetto ad alcuni, piii grandi rispetto ad altri), dok Apelt, Zeki (so wird es im Vergleich zu dem Grofieren aus kleineren, im Vergleich zu dem Kleineren aus grofieren Mafienheiten bestehen) i Jowett (the one will have greater measures than that which is less and smaller than that which is greater) ustvari interpretiraju. 181 πρεβυτερον ή νεώτερον ή την αυτήν έλικίαν έχειν; Schleierm.: alter oder junger sein oder auch das namliche Alter ... ha-
132
171
Ε ben zu kdnnen; Apelt: dlter oder junger sein oder von einerlei Alter (Zeki: dasselbe Alter haben kdnnen) mit irgend etwas; Cornford, Jowett, Gill: older or junger than anything or of the same age with anything; Pegone: piu vecchio, ο piu giovane, ο abbia la stessa etd di qualche cosa. 182 ήδη όντος διαφόρου; ponuđeni prijevod prati prvenstveno Gill (from a thing that is already different) i Pegonea (che sia gia differente). Schleierm.: wovon es schon verschieden ist. Apelt, slično Zeki: Zwei Dinge konnen nicht verschieden werdent wenn sie schon verschieden sind. 183 του δέ γεγονότος γεγονέναι; perfekti ukazuju na gotovost radnje. Schleierm.: wovon es geworden ist, davon ist es geworden; Apelt: ist sie (die Verschiedenheit; op. pr.) erst entstanden, so sind sie verschieden geworden; Zeki: sind sie (zwei verschiedene Dinge, op. pr.) es (unterschiedlich; op. pr.) 'geworden so 'sind' sie es 'geworden'; Cornford: or they both have been ... different; Jowett: if its different has become, it has become different; Gill: have come to be different from what has come to be different; Pegone: di cio che e diventato differente, esso lo e diventato. Usp. bilj. 280. 184 τών τοιούτων παθημάτων; Schleierm.: von allen diesen Beschaffenheiten; Apelt: mit allen diesen Erscheinungen; Zeki: mit allen diesen Zustanden; Cornford: none of these characters; Jowett: those affections; Gill: had no share of any of that; Pegone: tali condizioni. 185 ćog γ ε ό λόγος αιρεΐ; Schleierm.: wie unsere Rede zeigt; Apelt: wie wenigstens die Gedankenfolge (Zeki: jedenfalls der Gedankengang) erweist; Jowett: So the argument shows; Gill: as the argumentproves; Pegone: come vuole il discorso. 186 του ποτέ γεγονότος; Schleierm.: einer einmal gewesenen Zeit; Apelt: mit der Vergangenheit; Zeki: an der vergangenen Zeit; Cornford, Jowett, Gill: past time; Pegone: tempo passato.
172
BILJEŠKE
3
187 Lidell-Scott (str. 349., uz γίγνομαι) navodi daje ovo jedino mjesto gdje se γίγνομαι javlja u obliku pasiva u futuru. Teško je preciznije predstaviti što bi takav jedan oblik dotičnoga glagola uopće značio pa se nudi i varijanta po kojoj se čita 3. 1. sg. fut. perf. med. γεγενήσεται, po kojoj bi se dakle naglasila gotovost a ne pasivnost u budućnosti (jednako i 141e6). Schleierm.: Wirdgewordensein; Apelt, Zeki: Wird geworden sein; Cornford: 'will become'; Jowett: will have become; Gill: will be coming to be; Pegone: "il sara diventato 188 Čitam του έπειτα, t j u onom budućem (vremenu). Schleierm.: einer hernach kommenden; Apelt: mit der Zukunft; Zeki: an der zukunftigen Zeit; Cornford, Jowett: future time; Gill: time hereafter; Pegone: del tempo che verra in seguito. 189 του νυν παρόντος, tj. u sadašnjem vremenu. Schleierm., slično Zeki: einer jetzt gegenwartigen; Apelt: mit der Gegenwart\ Cornford, Jowett, Gill: the time now present; Pegone: al tempo presente. 190 ειη ... αν ... όν και ούσίας μετέχον; participe čitam predikativno uz εϊη ... άν pa se ustvari radi ο opisnim oblicima. Schleierm.: ware es ... doch seiend und Sein an sich habend. Cornford razumije atributivno: it would be a thing that is and has being. Apelt i Zeki prevode: ware es ... seiend und hatte Anteil am Sein, dok Jowett (for ifit were and partook of being, it would already be), Gill (because it would then, by being and partaking of being, be) i Pegone (se avesse esistenza epartecipasse ali'essere) čitaju adverbijalno. Usp. 153b8-cl i bilj. 280. 191 Prevodim prema 141d6. Usp. bilj. 185. 192 τούτορ τφ μή όντι ειη άν τι αύτφ ή αύτου; Schleierm.: kann wohl fur dieses Nichtseiende etwas sein oder von ihm?; Apelt, Zeki: kann dann diesem Nichtseienden irgend etwas zukommen oder kann ihm etwas eigen sein?; Cornford: that it 'has'
132 172
PARMENID anything or that there is anything 'of it.\ Jowett: But that which is not admits of no attribute or relation?\ Gill: could anything belong 'to' this thing that is not, or be (of it?\ Pegone: puo possedere, questo non essere, qualcosa di suo, οproprio di lui stesso? 193 όνομα; Schleierm.: Wort\ Apelt, Zeki: Name; Cornford, Jowett, Gill: name; Pegone: nome. 194 λόγος; Schleierm., Zeki: Erklarung; Apelt,: Aussage; Cornford: (icannot) ... be spoken of\ Jowett: expression\ Gill: account; Pegone: discorso. 195 αΐσθησις; Schleierm., Apelt, Zeki: Wahrnehmung\ Cornford, Jowett, Gill: perception; Pegone: sensazione. 196 δόξα; Schleierm.: Vorstellung; Apelt, Zeki: Meinung; Cornford, Jowett, Gill: opinion; Pegone: opinione. 197 έάν τι ήμΐν έπανιουσιν άλλοΐον φανή; prijevod je slobodniji. Schleierm.: ob sich uns etwas verandert darstellen wird, wenn wir sie noch einmal durchgehen? Apelt, Zeki: ob sich uns nicht bei erneuter Betrachtung Folgerungen anderer Art ergeben? Cornford: (and reconsider it) from the beginning, in the hope ofbringing to light some different result?; Jowett: (let us see whether,) on a further review, any new aspect of the question appears. Gill: in the hope that another kind of result may come to light as we go back over it? Pegone: nel caso che, tornando indietro, ci risulti qualcosa di diverso? 198 εν εί εστίν; ovu pretpostavku uzimam onako kako je to naznačeno u bilj. 144. Usp. posebno Zeki: "Sie (tj. die Hypothesis, op. pr.) geht von der gleichen hypothesis aus; 142bl greift auf 137c4 zuriick. Die Umstellung der Stiicke (142b3; 5; c8) ist nur eine scheinbare Anderung, wie wohl man das seit Proklos, 1040, lff. immer wieder so mifiverstanden hat, als gehe es hier von einer neuen Voraussetzung los. DaB sachlich das Gleiche zugrunde liegt, sagt Autor selbst (142bl), und 142c3; 151e7 setzt er auch
wieder einfach die Formulierung aus 137c4." (Zeki, nav. djelo, str. 145., bilj. 102.) Usp. ovdje bilj. 200 i bilj. 270. 199 τά συμβαίνοντα περι αυτου; Schleierm.: was dann fur dasselbe folge; Apelt, Zeki: die Folgerungen daraus; Cornford: what sort of consequences follow concerning it; Jowett: ali the consequences; Gill: the consequences for it; Pegone: cio che ne consegue per esso. 200 εν εν; "In Greek the word 'is' (the 'copula') can be omitted, as here. εί εν εν would be a more accurate expression than ει εν έστιν for what was our supposition in Hyp. I." (Cornford, nav. djelo, str. 136. bilj 1) Završne riječi ove napomene ipak ne smiju zavarati: ovdje se ne radi ο prijevodu, već ο smislu prve pretpostavke. Cornford naime u već citiranoj bilj. 2 uz mjesto 137c4 (nav. djelo, str. 116) nedvosmisleno kaže: "I should print ει έν έστιν here, as at 137B, 4 and 142C, 3." (Usp. bilj. 144.) 201 νυν δέ; doslovno: no sada. Ovdje se ne radi ο tome da bi se uvodila nova hipoteza εί έν έστιν u odnosu na "staru" εί έν εν, čime bi se onda u 137c4 mogao opravdati prijevod: ako je jedno, tj. ako je jedno jedno. U tom smislu Zeki: "An diesen, schon grammatisch sinnlosen, Kontrast wird die hypothesis gehalten, um auf dieser Folie ihre Bedeutung und Implikation deutlich zu machen. Auf keinen Fali ist da gegen die 1. Reihe abgehoben, wie in falscher Auffassung des νυν δέ (c2), das danach nur auf die 2. Reihe gehen soli, immer wieder gemeint worden ist.... νυν δέ steht hier nicht anders als 158a5 und bezieht sich auf die hypothesis iiberhaupt." (Zeki, nav. djelo, str. 146, bilj. 104.) Tako prevode Apelt, Zeki (Tatsachlich) i Cornford (in fact\ dok Schleierm. i Jowett uopće ne prevode. Naravno, u skladu sa svojom analizom (usp. bilj. 144) Gill razumije: this time, a Pegone: ora. 202 Ei ... είναι; ponuđeni se prijevod drži Cornfordove upute: "του αυτου δέ ... του ένός όντος, possessive genitive with the pre-
132
175
ceding εστι. The genitive in τό εστι του ένός όντος λέγεται above cannot be governed by λέγεται, but must also be possessive, unless some parallel can be found for λέγεσθαι with the genitive meaning 'to be predicated of. The point is that two different attributes belonging to the same subject (the εν όν) must be two parts of one whole." (Cornford, nav. djelo, str. 137, bilj. 1) Schleierm.: Wenn vom 'Ist' des seienden Eins gesprochen wird und vom 'Eins' des Eins-Seienden, es ist aber das Sein und das Eins nicht dasselbe, sondern nur desselben, eben jenes Vorausgezetzten, des seienden Eins, ist es dann nicht notwendig als das Ganze seiendes Eins, und werden nicht das Eins und das Sein hiervon Teile? Apelt, Zeki: wenn das Ist von dem seienden Eins und das Eins von dem Einsseienden ausgesagt wird und wenn das Sein und das Eins nicht einerlei sind, aber doch zu dem namlichen Gegenstand gehoren, namlich zu dem vorausgesetzten seienden Eins, mufi dann nicht notwendig das Ganze das seiende Eins selber sein, wahrend das Eins und das Sein sich als Teile darstellen? Cornford: Since 'is' asserted to belong to this "One" which is, and 'one' is asserted to belong to this "Being" which is one, and since 'being' and 'one' are not the same thing, but both belong to the same thing, namely that 'One which is' that we are supposing, itfollows that it is One being' as a whole, and 'one' and 'being' will be its parts. Jowett: If being is predicated ofthe one, if the one is, and one of being, if being is one; and if being and one are not the same; and since the one, which we have assumed, is, must not the whole, ifit is one, itself be, and have for its parts, one and being? Gill: if we state the 'is' of the one that is, and the 'one' of that which is one, and if being and oneness are not the same, but both belong to that same thing that we hypothesized, namely, the one that is, must it not itself, since it is one being, be a whole, and the parts of this whole be oneness and being? Pegone: se l"'e" viene detto dell'uno che e, e Vuno" di cio che e uno, e 1'essere e l'uno non sono l'identica cosa, ma apar-
tegnono a quella stessa cosa di cui abbiamo formulato l'ipotesi, l'uno che e, non e allora necessario che il tutto corrisponda ali'uno che e, di cui l'uno e 1'essere diventano delleparti? 203 μόριον έχει s Heindorfom i svim prevoditeljima (osim Gill: a pari) čitam μόρια έχει, dok Apelt u bilješci dodaje: "Das Richtige diirfte also wohl sein μόρΓ άν έχοι." (Apelt, nav. djelo, str. 146., bilj. 49.) 204 ή τό εν του είναι μορίου ή τό όν του ένός μορίου; čitanja ovoga mjesta su različita. Gornji prijevod drži se čitanja prema 144el-2: ουτε γάρ τό όν του ένός άπολείπεται ουτε τό εν του όντος; μορίου razumijem kao apoziciju od του είναι, odnosno od του ένός. Tako jedino Cornford (unity can never be lacking to the part 'being', nor being to thepart 'unity'.) i Gill (Is oneness ever absent from the being part or being from the oneness part?) Schleierm. čita μόριον: (Wird ... jemals ablassen,) entweder das Eins ein Teil zu 'sein' oder das Seiende 'ein' Teil zu sein? Tako i Zeki: wird da etwa das Eins davon ablassen, Teil zu 'sein', oder das Seiende, 'ein' Teil zu sein? Apelt (entbehrt da etwa das Eins eines Anteils am Sein oder das Seiende eines Anteils an dem Einen?) i Pegone (ovvero l'uno dellaparte di cio che e, e cio che e della parte dell'uno?) čitaju μορίου kao objektni genitiv a του είναι i του ένός kao dijelni (usp. ovdje i Apelt, nav. djelo, str. 146., bilj. 50: "Hier bleiben die Hss., wie meine Obersetzung zeigt, durchaus im Recht gegen Schleiermacher und Heindorf, welche μορίου sowohl an erster wie an zweiter Stelle streichen wollen; die Konstruktion namlich ist folgende: άρα άπολείπεσθον ή τό εν του είναι ή τό όν μορίου του ένός."). Jowett ima: is the one wanting to being, or being to the one? 205 μόνον καθ' αύτο; Schleierm., slično Zeki: allein und fur sich; Apelt: rein fur sich; Cornford: just by itself alone; Jowett:
132
177
£
BILJEŠKE
let us abstract the one ... and try to imagine it apart; Gill: alone by itself; Pegone: solo dipersć. 206 TJ. samo ono jedno zahvaćeno samo po sebi. 207 αυτου; ovdje čitam nenaglašenu nerefleksivnu posvojnu zamjenicu u predikativnom položaju. Tako Zeki (sein Sein), Cornford, Gill (its being) i Pegone (il suo essere). Schleierm.: das Sein desselben; Apelt: Mufi nicht das Seindes Eins sich von dem Eins selbst unterscheiden; Jowett: the being ofone. 208 ώς εν ουσίας μετέσχεν; nešto slobodniji prijevod teži naglasiti μετέσχεν kao aorist koji treba misliti u ingresivnom i kompleksivnom značenju. U tom smislu ovdje može stajati i zasudjelova u jestvu, otpoče sudjelovanje u jestvu. Ostali prevoditelji ne skreću pozornost na taj čisto gramatički karakter izraza, premda se čini daje njegova važnost za dotično razlikovanje jednoga \ jestva neupitna. Schleierm.: das Sein an sich hat, Apelt: nur Anteil hat am Sein; Zeki: am Sein nur 'teil hat9; Cornford: 'has9 being; Jowett: partook; Gill: partakes of being', Pegone: partecipa. 209 τ φ gv ... τφ ουσία είναι; Schleierm.: vermoge des Einsseins ... vermoge des Seinsseins; Apelt: durch das Einssein ... noch ... dadurch, dafi es Sein ist; Zeki: durch das Eins ... noch ... dadurch, dass es Sein ist; Cornford: in virtue of being one ... in virtue of being 'being'; Jowett: because the one is one ... because being is being; Gill: by its being one ... by its being being', Pegone: in quanto uno ...in quanto essere. 210 τ φ έτέρφ τε και αλλω; Schleierm.: vermoge des Verschiedenen und Anderen; Apelt: die Begriffe des Verschiedenen und Anderen; Zeki: durch das Verschiedene und Andere; Cornford: in virtue of being 'different9 and 'other9; Jowett: in virtue of otherness and difference; Gill: by difference and otherness; Pegone: in quanto diverso e in quanto altro.
211 τό έτερον; Schleierm.: das Verschiedene; Apelt: die Verschiedenheit; Cornford: (the term) 'different9; Jowett: the other; Gill: difference; Pegone: il diverso. 212 βουλει; doslovno: hoćeš li, ako hoćeš. Schleierm.: wie du willst; Apelt: wenn wir ... eine beliebige Auswahl treffen; Cornford: (say). 213 άμφοτέρω; Schleierm.: Beides; Apelt, Zeki: "beide"; Cornford, Jowett, Gill: both; Pegone: ambedue. 214 συνδυο έκαστα συμβαίνει είναι; Schleierm.: diese als je zwei zusammen sind; Apelt: diese Zusammenstellungen immer eine Vereinigung von Zweien darstellen; Zeki: jedeš dieser Bestimmungspaare eine Verbindung von zweien ist; Cornford: since each set forms a couple; Jowett: (if) the individuals of the pair are together two; Gill: since in fact each pair taken together turns out to be two; Pegone: ciascuno fa parte della diade. 215 Ovo έκαστον (kojemu odgovara έκάτερον u d3) treba razlikovati od έκαστα iz prvoga dijela rečenice (kojemu odgovara έκαστα u d4; usp. prethodnu bilješku). Ovdje se naime misli na svaki pojedini član para. Schleierm.: jedeš fur sich; Apelt: jedeš Glied derselben; Cornford: each term; Jowett: severally. Gill: each member; Pegone: ciascuno sara anche uno. 216 ήτινιουν συζιγία; Schleierm.: zu irgendeiner von den Verbindungen; Apelt: irgendeinem beliebigen Paare; Cornford: to any pair; Pegone: a una qualsiasi coppia. 217 περιττά; Schleierm., Apelt, Zeki: ungerade; Cornford, Jowett, Gill: odd; Pegone: dispari. 218 άρτια; Schleierm., Apelt, Zeki: gerade; Cornford, Jowett, Gill: even; Pegone: pari. 219 πας άριθμός; gornji prijevod, vodeći se smislom čitave rečenice, prati Cornforda, Jowetta, Gill (ali number) i Pegonea (tutto
132
179
PARMENID
Ε
i
221 άποστατεϊ; Schleierm., Zeki: verlafit; Apelt: lafit; Cornford: is lacking to; Jowett: fa devoid of Gill već ovdje čita početak pitanja: and is it missingfrom ...; Pegone: manca. 222 άπέραντα; ovdje može stajati i: nebrojeni. Schleierm., Apelt, Zeki: unzahlige; Cornford: illimitable; Jowett: no /z/m7; Gill: countless; Pegone: infinite. 223 ουδέν μέντοι μέρος; Schleierm., Apelt, Zeki: after 'fei/T 7fei7; Cornford: anrf ^ef ηοί 'α' (one) part; Jowett: and no part; Gill: noi one part; Pegone: e non e nessuna parte. 224 Tj. Λο. 225 Moguće je nekoliko čitanja drugoga dijela ove rečenice. Ponuđeni prijevod drži se čitanja koje nudi Gill, a po kojemu se δυο όντε razumije adverbijalno, a έξισουσθον odnosi na άει παρά πάντα: being two, they are always equal throughout ali things. άει se može međutim odnositi i na δύο όντε: nego se, budući da su uvijek (kao) dvoje, u svemu izjednačavaju. Zeki (sondern immer zu zweit bei allem dabei halten sie einander das Gleichgewicht) i Pegone (ma si equivalgonof poiche sono sempre due in ogni cosa) čitaju δύο όντε άει παρά πάντα. Hrvatski prijevod bi u tom slučaju bio: nego sut budući da su uvijek pri svemu kao dvoje, izjednačeni. Jowett prevodi: but being two they are co-equal and coextensive. Schleierm. (sondern diese zwei werden immer
iiberall in allem gleich) i Cornford (the two maintain their equality ali through) razumiju δύο όντε ustvari kao subjekt. Apelt: sondern gepaart halten sie einander durchweg das Gleichgewicht. 226 κεκερματισμένον ύπό της ούσίας; Schleierm.: von dem Sein zerschnitten; Apelt: zerstiickelt durch das Sein; Zeki: zerhauen von dem Sein; Cornford: is parcelled out by being; Jowett: having been broken up into parts by being; Gill: chopped up by being; Pegone: una volta frazionato in parti dali1essere. 227 Prema 143a5 s Thompsonom čitam τό εν δν. Schleierm., Apelt, Zeki: das seiende Eins; Cornford: a One which is'; Jowett: the one which has being. Pegone ima cio che e uno. Jedino Gill ovdje prevodi: the one being. 228 κατά τό δλον; doslovno: glede onoga cijelog, prema onome cijelom. Schleierm.: in Beziehung auf das Ganze; Apelt: insofern es ein Ganzes ist; Cornford: in respect of its wholeness; Jowett: as a whole; Gill: as the whole; Pegone: secondo il tutto. 229 Prijevod prati Schleiermacherovo čitanje του: Und wem irgendein von diesen fehlt. 230 Doslovno: i zacijelo, ono jedno jest svi svoji dijelovi, te ni što više ni manje nego svi. Gornji prijevod je zbog "tvrdoće" doslovnoga nešto slobodniji, no tu, kao i u sljedeće dvije rečenice, kao subjekt treba prepoznati τό εν. U tom smislu dobro upozorava Apelt: "Τό εν ist hier wie auch in dem kurz vorhergehenden Satz Subjekt. Durch die Hereinziehung des δλον soli der Mittelbegriff gewonnen werden, der dann folgerecht im Schlufisatz verschwindet. Der Schlufisatz namlich lautet: ύπό του ένός άν περιέχοιτο τό εν και οϋτως άν ήδη τό εν αύτό έν έαυτφ εϊη. Die (jbersetzer gehen irre. Auch im folgenden ist τό εν Subjekt; man darf sich nicht durch die Wortstellung (ούκουν και τό δλον τό εν έστι fur ούκουν τό εν κ. τ. δ. έστι) irremachen lassen." (Apelt, nav. djelo,
132
181
il numero), koji πάς razumiju u smislu cjeline, dok Schleierm., Apelt i Zeki razumiju svaki: jede Zahl. 220 Έπι πάντα ... πολλά όντα; slobodniji prijevod bi bio: na mnoštvo svega što jest. Schleierm.: Unter Alles also, welches als Vieles ist; Apelt: Uber alles also was viel ist; Zeki: IJber alles also, was viel ist; Cornford: throughout ali the members of a plurality of beings; Jowett: over iAe whole multitude of things; Gill: to a// iAmgs, wA/cA are Pegone: in tutta la molteplic/id
c a s e cAe soho.
BILJEŠKE
str. 146., bilj. 57.) Tako prevode svi prevoditelji osim Schleierm.: ferner sind doch alle seine Teile das Eins, und weder mehr noch weniger als sie insgesamt. 231 ει δέ τούτο μέν τό έν τών άπάντων έστι; Schleierm.: und wenn dies Eins zu ihnen insgesamt gehort; Apelt, slično Zeki: Gehort aber dieser eine Teil zu der Gesamtheit der Teile; Cornford: But if this one part is one among ali the parts; Jowett: for the part in which it is wanting is one of ali; Gill: And ifthis one is among them ali; Pegone: Se questa une e una fra tutte. 232 έστός δήπου άνάγκη είναι; έστός shvaćam kao adverbijalni particip s načinskim značenjem. Tako prevode Schleierm. (das mufi immer ruhend sein) i Zeki (das mufi doch notwendig immer stillstehend sein). Apelt razumije predikativno: das mufi doch notwendig stillstehen. Cornford, slično Gill: must ofcourse always be at rest; Jowett: must be ever at rest; Pegone: e necessario che sempre stia fermo. 233 τοΐς άλλοις; radi se ο svim ostalim bićima koja nisu ono jedno te su stoga od njega druga. Schleierm.: mit den Anderen; Apelt: mit den anderen Dingen; Zeki: wie 'die Anderen'; Cornford: the Others; Jowett, Gill: the others; Pegone: alle altre cose. 234 μέρος ... άν εϊη; Schleierm.: so mufi es ein Teil dessen sein, zu dem es sich so verhalt, oder auch fur dieses als fur seinen Teil das Ganze; Apelt: so ist es ein Teil dessen, zu dem es in diesem (neutralen) Verhaltnis steht, oder es verhalt sich zu ihm wie das Ganze zum Teil; Zeki: so wird es wohl ein Teil' dessen sein, zu dem es sich so verhalt, oder es wird sich wie ein 'Ganzes' zum Teil verhalten; Cornford: it must štand as part to whole, or as whole to part; Jowett: then in the relation of a part to a whole, or of a whole to a part; Gill: it would be related as part to a whole or as a whole to a part; Pegone: sara parte di cio con cui e in tale relazione, oppure sara come un tutto in relazione con una parte.
235 αυτου čitam kao dijelni genitiv uz μέρος, a ne uz ολον, jer se radi ο zaključivanju koje slijedi iz odgovora na prethodno pitanje. Tako prevode Zeki (Es wird sich also auch nicht wie ein Ganzes zu dem Teil von sich selbst verhalten, als ware es im Verhaltnis zu sich selbst Teil), Gill (So neither could it be a whole in relation to itself as part of itself, because then it would be a part in relation to itself) i donekle Apelt (Es kann sich also als Ganzes zu sich selbst auch nicht so verhalten als ware es zugleich ein Teil von sich). Schleierm.: Auch nicht also als for seinen Teil ist es selbst sein eigenes Ganzes, indem es auch so zu sich selbst als Teil ware. Cornford prevodi slobodnije, povezujući s prethodnom rečenicom: Now the One cannot be part of itself, nor can it štand as whole to itself as part. Jowett: Since it is not a part in relation to itself it cannot be related to itself as whole to part? Pegone: Esso non sara come un tutto in relazione ad una sua parte, essendo una parte in relazione a se stesso. 236 Τ ό έτέροοθι δν αύτό έαυτοΰ έν τώ αυτώ όντος έαυτώ; smisao čitave rečenice je ovaj: ono koje je drugdje od samoga sebe drugo je stoga od samoga sebe, koje je na istome mjestu sa samim sobom. Schleierm.: Was selbst anderwarts ist als es selbst, welches in demselben mit sich selbst ist; Apelt: was sich anderwarts befindet als es selbst, wahrend es selbst mit sich an demselben Orte befindet; Zeki: was sich an verschiedener Stelle als es selbst befindet, verglichen mit der Lage, wenn es in dem Selben, namlich sich selbst, ist; Cornford: if a thing is in a place the same with itself and also in a place other than that itself; Jowett: a thing which is in another place from "itself," if this "itself' remains in the same place with itself; Gill: Must not that which is in something different from itself - the self that is in the same thing as itself- be different from itself; Pegone: Cio che e altrove da se, dal se che e nello stesso luogo di se stesso.
132
183
237
τών μή εν; Schleierm., Zeki: von den Nicht-Eins; Apelt: von allem Nichteins; Cornford: the things which are 'not One'; Jowett: the not-one; Gill: the things not-one; Pegone: da tutto quanto non e uno. 238 αυτό τε ταύτόν και τό ετερον; αύτό čitam samo uz ταύτόν kako prevodi i većina prevoditelja. Schleierm.: Das Einerlei selbst und das Verschieden; Apelt: Das Einerlei selbst und das Verschiedene; Zeki; Das Selbe selbst und das Verschiedene; Cornford: Sameness itself and Difference; Gill: the same itself and the difference. Jedino Jowett (the absolute same, and the absolute other) i Pegone (Γ identico e il diverso, presi in se) αύτό povezuju i s ταύτόν i s τό ετερον. 239 οϋτως ... ώσπερ; doslovno: tako ... baš kao. Schleierm.: (Zeki: genau) so ... wie; Apelt: in demselben Grade ... wie; Cornford slobodnije (slično i Gill): And it differs from them neither more nor less than they differ from it, but just 'as' they do; Jowett: in the same degree; Pegone: cosi come. Ovoj eliptičnoj rečenici primišljam sa Schleiermacherom (verschieden ist), Cornfordom (it differs) i Jowettom (the one is other) predikat u prezentu, dok Apelt, Zeki (es wird ... verschieden sein) i Pegone (sara diverso) u futuru. Gill ima: Wouldn't it be different. 240 ή ... ταύτη; doslovno: čime ... time. Schleierm.: inwiefern ... insofern; Cornford: in so far... in so far; Jowett: In virtue of... the one will be; Pegone: Come... cosi. 241 Rečenicu prevodim prema Lidell-Scott, str. 866. (v. također i str. 1232., uz riječ όνομα), gdje se uz glagol καλέω navodi upravo ovaj primjer: "κ. όνομα επί τινι give a name to something". Jasno je međutim da ni prijevod ne nazivaš li svakim pojedinim imenom nešto? nije pogrešan. Veću poteškoću predstavlja smisao i prijevod riječi όνομα. U ponuđenom prijevodu zadržavam njezino osnovno značenje imena, kako prevode jedino Jowett (a na-
me) i Pegone (ciascun nome). Ostali prevoditelji razumiju u širem smislu - kao riječ: Schleierm.: Mit jedem Worte; Apelt: jede Wortbeziehung; Cornford: any word. 242 ή άπαξ; Jedino Apelt ovdje očito čita δις, jer prevodi: mehr als zweimal. Za to se međutim u tekstu ne nalazi razloga. 243 ούδέν τι μάλλον έπ άλλη; doslovno: ništa (ga) više (ne govorimo) za neku drugu (narav). 244 Prema Thompsonu čitam κατ αύτό τό ετερον πεπονθέναι. Tako Apelt (vermoge der Eigenschaft verschieden zu sein), Zeki (eben im Hinblick auf diese Beschaffenheit, verschieden zu sein), Cornford (just in respect ofhaving character 'different *), Gill (on the basis of having the property difference itself) i Jowett, koji prevodi nešto slobodnije (Then in virtue of the affection by which the one is other than the others, every thing will be like every thing, for every thing is other than every thing). Schleierm. prema Stallbaumu čita κατά ταύτόν τό (weil beiden einerlei, namlich Verschiedenes, zukommt), a Pegone prema Heindorfu κατά τό ταύτό (in base a questa stessa diversita). 245 άπαν άπασιν ... άπαν γάρ άπάντων; άπαν se ovdje može naravno shvatiti u svom osnovnom značenju kao sve skupa, pa bi prijevod bio: po samomu tomu bi sve skupa bilo svemu skupa slično; sve skupa je naime od svega skupa drugo. Tako prevode Apelt (in Bezug auf welche schlechthin alles allem ahnlich ist; denn alles ist von allem verschieden), Jowett (every thing will be like every thing, for every thing is other than every thing) i približno Schleierm.: (eben insofern ware alles und jedeš allem und jedem ahnlich. Denn Jegliches ist ja von Jeglichem verschieden). Imajući međutim u vidu kontekst čitavoga pasusa, točnijim se čini Cornfordovo razumijevanje, koje uzima άπαν άπασιν "as equivalent to the common παντά-πασιν, άπαν being singular to
132
185
PARMENID
£
BILJEŠKE
suit εν." (Cornford, nav. djelo, str. 165, bilj. 2.) i u skladu s tim prevodi: just in that respect it and they must be entirely alike, because they are entirely different. U tom slučaju subjekt it and they, odnosno they9 ostaje ipak nedovoljno jasan. U ponuđenom prijevodu čitam stoga άπαν oba puta priloški, a άπασιν, odnosno άπάντων, odnosim na τών άλλων, pri čemu kao subjekt zadržavam τό εν iz prvoga dijela rečenice. U tom smislu prevode Zeki (im Hinblick ebendarauf wird es ganz ihnen allen ahnlich sein. Denn es ist ja ganz von ihnen allen verschieden), Gill (it would be altogether like them ali because it is altogether different from them ali) i donekle Pegone (proprio per questo motivo, esso sara in tutto simile a tutte le altre cose: preso nella sua totalita, e infatti diverso da tutte le altre cose). 246 λόγον; Schleierm.: eine solche Bewandtnis; Apelt slobodnije: Allem Anschein nach stimmt das; Zeki: diese Ausfuhrung; Cornford: Yes, it seems possible to argue the case in that way; Jowett, Gill: argument; Pegone: proporzione. 247 άλλοΐον; Schleierm. poimeničeno: Andersartiges; slično i Zeki: nichts andersartiges; Apelt: andersartig; Cornford: a diverse character; Jowett: otherwise; Gill: it has a property that is not of another kind; Pegone: differente. 248 Κατ' άμφότερα και κατά έκάτερον; Schleierm.: in beider Hinsicht und in jeder; Apelt: sowohl nach beiden Bestimmungen wie auch nach jeder von beiden fur sich; Zeki: nach beiden Hinsichten, aber auch nach jeder einzelnen von ihnen; Cornford (slično i Gill): on both grounds together or on either singly; Jowett: on either of these two grounds and on both of them; Pegone: in entrambi i casi, e dunque nelV uno e nell' altro caso. 249 ε φ ε ξ ή ς ; Schleierm.: dicht an; Apelt: unmittelbar an; Zeki: unmittelbar anschliefiend an; Cornford, Jowett, Gill: next to; Pegone: subito dopo.
250 τήν εδραν; Schleierm., Apelt, Zeki: die Stelle; Cornford: theposition; Jowett: the (Gill: a) place; Pegone: la posizione. 251 Sa Schleierm. (neben), Cornfordom (adjacent to), Gill (next to) i Jowettom (nearest to) ovdje i u 148e8 razumijem μετά kao do; dok ostali prevoditelji čitaju na, odnosno iza. Apelt, Zeki: die unmittelbar auf die Stelle folgt; Pegone: dopo. 252 Τ ή ν έχομενην χώραν; Schleierm.: die angrenzende Stelle; Apelt: denjenigen Platz (Zeki: diejenige Stelle ... die) ... der unmittelbar ... zusammenhangt; Cornford: the place adjacent to; Jowett: the (Gill: a) place next to; Pegone: il luogo che venga immediamente dopo. 253 χωρίς δν prema svom položaju razumijem kao apoziciju s uzročnim smislom od τό μέλλον άψεσθαι. Tako samo Gill (while being separate). Većina ostalih prevoditelja čita, uz veće ili manje razlike u smislu, predikativno, dakle δει χωρίς όν και/άλλά εφεξής είναι. Schleierm.: mufi getrennt von, aber dicht an ... sein; Apelt: sich aufierhalb dessen befinden mufi ... und doch sich unmittelbar anschliefien mufi; Cornford: a thing must be distinct from, but next to; Jowett: must be in separation from, and next to. Zeki pak prevodi: das, was etwas von aufien beriihren soli, unmittelbar anschliefiend an ... sein mufi, a Pegone: cio che sta per venire in contatto con qualcosa, ed e separato, deve stare immediamente dopo. 254 τοϊν δυοΐν όροιν; όρος bi ovdje najispravnije bilo prevesti kao termin ukoliko bi se u toj riječi još čulo lat. terminus u smislu onoga omeđavajućeg i razgraničavajućeg (usp. prethodno χωρίς όν), te stoga i određujućegpojma (usp.: "'Term' seems to recall the original sense of όρος.... This concrete sense of όρος is specially relevant to our context, where the units or terms are to be imagined as in physical contact." Cornford, nav. djelo, str 169., bilj. 1.). U hrv. jeziku je međutim taj značenjski aspekt neprepo-
132
187
znatljiv. Schleierm.: zu den zwei Angrenzenden; Apelt: zu den zweien; Zeki: zu den zwei begrenzten Dingen; Cornford: to the two terms; Gill: to the two items; Pegone: a questi due termini. 255 x o o πλήθος τών άριθμών; Schleierm.: als die Menge der Zahlen; Apelt: als die Summe der Glieder; Zeki: als die Menge der Dinge; Cornford: than the amount of the numbers; Jowett: in number than the terms; Gill: than the multitude of the numbers; Pegone: il numero di contatti sia inferiore di uno rispetto a cio che e in contatto. 256 έπλεονέκτησεν; Schleierm.: ubertrafen; Apelt: der ... (Jberschufi; Zeki: hinter sich liefien; Cornford, Jowett, Gill: exceeded; Pegone: superarono. 257 TO; doslovno: w to (da ih je više). 258 ουτε άλλου άριθμοΰ έχοντα όνομα ουδέν; ustvari: niti imaju ikakvo ime (nekog) drugog broja. Schleierm.: noch haben sie einen Namen von irgendeiner andern Zahl; Apelt: noch tragt es die Beziehung irgendeiner anderen Zahl; Zeki: noch haben sie den Namen einer anderen Zahl an sich; Cornford: nor any other number you could name; Jowett: nor are they called by the name of any number; Pegone: e non hanno alcun nome di alcun altro numero. 259 ουτε τι μείζω ουτε τι έλλάτω doslovno: niti što veće niti što manje. 260 αυταΐς γε ταύταις ταΐς ούσίαις; Schleierm: eben durch dieses ihr Wesen; Apelt: durch sein eigenes Wesen; Zeki: durch ihr blofies eigenes Wesen; Cornford: merely in virtue of being what they are; Jowett: in virtue of their being the one and the others; Gill: by their own being; Pegone očito čita ταύταΐς: in virtii del loro stesso essere. 261 σμικρότητα; Schleierm., Apelt, Zeki: die Kleinheit; Cornford, Jowett, Gill: smallness; Pegone: la piccolezza.
132
262 όποτέρορ μέν τφ εϊδει μέγεθος προσείη; ponuđeni prijevod temelji se na čitanju po kojemu bi se όποτέρφ odnosilo na ono jedno i ona druga, a τφ εϊδει bilo dativ sredstva od μέγεθος. Za razliku od toga svi prevoditelji povezuju όποτέρφ s τφ εϊδει, razumijevajući pod tim: kojoj od tih (dviju) ideja (naime, ono jedno i ona druga) bude prisutna veličina. Schleierm.: welchem von beiden Begriffen dann auch noch die Grofie beiwohnte; Apelt: dasjenige von beiden, dem die Grofie zukame; Cornford: whichever posseses greatness; Jowett: whichever kind had greatness; Gill: whichever form had largeness attached; Pegone: la specie cui si aggiungesse la grandezza. Taj prijevod međutim, premda gramatički ispravan, zapada u nesklad sa sljedećom rečenicom u kojoj se postavlja da postoje upravo te (τούτω) neke dvije ideje, i veličina i malenost, dakle zaključuje se ukazujući na već spomenuto (te ideje). U obje rečenice treba stoga, kako se čini, είδος shvatiti u istom smislu, naime kao ideju veličine, odnosno malenosti, a ne kako to pokušava sugerirati npr. Cornford pozivajući se na Taylora: "As Taylor remarks here, εΐδος is 'used, as often by Plato, colourlesly, with little more meaning than a something or other.' He renders it by entity." (Cornford, nav. djelo, str. 172., bilj. 1.) Neosporno je naime da se u Platona može naići na različite značenjske razine riječi εΐδος, no ukoliko bi se ovdje radilo ο tome, u e9 bi trebalo stajati ιδέαι, jer εΐδος tu sasvim bjelodano ne može značiti "little more ... than a something or other". U tom smislu i Cornford uz εϊδη u e9 kaže: "είδη can mean either the separate Forms or the immanent characters, or both. Since they 'come to be in things', 'characters' is the more suitable translation." (ibid., str. 173., bilj. 1.), pri čemu ostaje poprilično nejasno kako to dovesti u svezu s rečenim u njegovoj prije navedenoj bilješci. 263 έξ ίσου; Schleierm.: gleichlaufend; Apelt: gleichmafiig; Zeki: von gleicher Ausdehnung; Cornford: throughout the whole
189
extent; Jowett: co-equal; Gill: equally throughout; Pegone: in ugual modo. 264 τά μεγέθους τε και ίσότητος; Schleierm.: das Geschaft der Gleichheit oder der Grofie; Apelt: die Rolle der Grofie oder der Gleichheit; Zeki: das Werk der Grofie oder der Gleichheit; Cornford, Jowett: (function) of greatness or equality; Gill: the jobs of largeness and equality; Pegone: le funzioni di grandezza e di uguaglianza. 26 5 U tekstu ustvari stoji εί δέ μή koje se odnosi na čitav prethodni dio: jer ako nije tako (tj. ako je u cijelom tom dijelu). Schleierm.: weil sonst; Apelt: andernfalls; Cornford, Gill: otherwise; Jowet: for then; Pegone: altrimenti. 266 ταύτά ποιήσει; doslovno: učinit će isto. Tako Gill: it will do exactly the same. Schleierm.: dasselbe erfolgen wurde; Apelt: wurden sich hier dieselben Folgen einstellen; Zeki: wird sie dasselbe tun; Cornford: the effect would be the same; Jowett: the difficulty of the whole will recur; Pegone: fara le stesse cose. 267 μείζον ... μεγέθους; imajući u vidu komparativ μείζον čini se daje πλήν ispravnije shvatiti kao nego ili preko (drugi mogući prijevod je: jer bi onda postojalo nešto drugo veće i preko same veličine), nego kao osim ili izuzevši. Naime doslovan prijevod, koji bi πλήν uzimao u svom osnovnom značenju {jer bi onda postojalo nešto drugo veće i osim same veličine), mogao bi navesti na to da je sama veličina veća, što je ovdje, držim, pogrešno. Schleierm.: denn sonst miifite ein anderes Grofieres sein noch aufier der Grofie selbst; Apelt: denn dann gabe es etwas anderes, was grofier ware als die Grofie selbst; Zeki: denn sonst ware ja auch etwas anderes grofier aufier der Grofie selbst; Cornford: for there would be something else, besides Greatness itself that would be 'greater*; Jowett: there will be something greater other and besides greatness itself; Gill: something else, apart from lar-
geness itself would be larger than something, namely, that which largeness is in; Pegone: potrebbe esserci infatti qualcos' altro di piii grande oltre la grandezza stessa. 268 ύπερέχειν; ustvari nadrasti, nadmašiti. Schleierm.: hervorragen; Apelt:, Zeki uberragen; Cornford: surpass; Jowett, Gill: exceed; Pegone: supererebbe. 269 Ustvari niti da ih samo nadvećava niti da biva nadvećano. 2 ?o εϊπερ εν έστιν; prevodim prema 142b3 (usp. bilj. 144, 198 i 200.). Tako Schleierm. (wenn Eins 'ist'), Apelt (wenn anders es Eins 'ist'), Zeki (wenn es denn Eins 'ist'), Jowett (If one is), Gill (Ifin fact one is) i Pegone (se Vuno e). Jedino Cornford prevodi Since the one 'is' one. 2 ?ι μέθεξις; Schleierm.: Teilhabung; Apelt: Teilnahme; Zeki: Teilhabe; Cornford: having existence in conjunction with; Jowett: paticipation; Gill: partaking; Pegone: la partecipazione. Usp. bilj. 34. 272 Različite varijante prijevoda ove rečenice uglavnom ovise ο razumijevanju μέθεξις ούσίας i μετά. Ponuđeni prijevod čita ούσίας kao objektni genitiv od μέθεξις, dok bi μετά kao prijedlog s genitivom ovdje trebalo čuti u smislu koji prethodi prostorno-vremenskom značenjskom razgraničenju, dakle kao supripadnost, subitak (u smislu tješnjem nego σύν). Međutim, budući daje tako nešto nemoguće očuvati u hrv. prijevodu, μετά prevodim kao prijedlog kojim se označava istovremenost nekoga stanja ili neke radnje (kod, kroz, u). Najbliže tome prevodi u prvom redu Zeki (Teilhabe am Sein in der gegenwartigen Zeit, so wie das "war" die Gemeinschaft mit der Sein in der vergangenen, und schliefilich das "wird sein " die in der zukunftigen Zeit) te onda Jowett (participation of being in present time, and to have been is the participation of being at a past time, and to be about to be is
132
191
the participation of being at a future time, gdje at treba razumjeti vremenski), Schleierm. (Teilhabung am Wesen in der gegenwartigen Zeit, so wie das War fur die vergangene und das Wirdsein fur die kiinftige Zeit das Ansichhaben des Wesens ist, gdje fur treba razumjeti vremenski) i Cornford (having existence in conjunction with time present, as 'was' or 'will be' means having existence in conjunction with past or future time), premda se tek iz njegova komentara uz tekst vidi da μετά uzima u gore navedenom smislu: "The word 'is' or 'being' ... is now confined to existence in, or at, or during some time, which must be either past or present or future." (Cornford, nav. djelo, str. 186.) Apelt razumije μετά u njegovu "prostornom" značenju, dakle kao u svezi, zajedno s: Teilnahme am Sein in Verbindung mit der Gegenwart, wie das "War" die Gemeinschaft mit dem Sein ist in Verbindung mit der Vergangenheit und das "Wird sein" in Verbindung mit der Zukunft. Slično i Gill: But is Ίο be' simply partaking of being with time present, just as 'was' is communion with being together with time past, and, in turn, 'will be' is communion with being together with time future. Pegone čita ουσίας u smislu posvojnoga genitiva, a μετά kao Apelt: la partecipazione dett'essere con il tempopresente, cosi come l'"era" segnava l'unione con il tempo passato, mentre il "sara " con il tempo futuro.
275
πορευομένου του χρόνου s Apeltom, Zeklom (an der fortschreitenden Zeit), Gill (Of time advancing?) i Pegoneom (del tempo che procede) čitam kao objektni genitiv od μετέχει (dl). Cornford (Time, moreover, is advancing.) i Jowett (And is not time always moving forward?) prevode slobodnije, a Schleierm. razumije genitiv apsolutni: Doch wohlt indem die Zeit fortgeht? 274 προέρχεται; Schleierm.: fortgeht, Apelt, Zeki: fortschreitet; Cornford, Jowett: moves forward; Gill: goes forward; Pegone: procede.
όταν κατά τον νυν χρόνον ή γιγνόμενον; ovdje se mora čitati γιγνόμενον, kako to čine Schleierm. (wenn es werdend in der Zeit des Jetzt ist), Cornford (when, in this process of becoming, it is 'at' the present time), Jowett (when in becoming, it gets to the point of time ... which is "now") i Gill (whenever, in coming to be, it is at the now time). Apelt: wenn es sich in der Gegenwart, in dem Jetzt befindet; Zeki: wenn es in die 'jetztige' Zeit gerat; Pegone: quando viene ad essere nel tempo presente. 276 μεταξύ άμφοτέροον γιγνόμενον; Schleierm.: zwischen beiden werdend; Apelt (slično Zeki): so dafi es sich zwischen beiden befindet; Cornford: and so passing between the two; Jowett: while in process of becoming between them; Gill: while coming to be between the two; Pegone: e dunque viene a trovarsi tra l'uno e l'altro. 277 πάρεστι τ φ ένι; ustvari: je prisutno (pri) onomu jednom. Schleierm.: wohnt dem Eins bei; Apelt: kommt... dem Eins ... zu; Zeki: ist... bei dem Eins; Cornford: is with the One; Jowett: is present with (Gill: to) the one; Pegone: si trova ... presso l'uno. 278 ή sa svim prevoditeljima osim Cornforda razumijem komparativno uz του ένός pri čemu se genitiv upravlja od άν μετέχοι. Jedino on του ένός čita posesivno, a uz ή primišlja του (άριθμου): Hence they have a number greater than that of the One. Schleierm.: so mussen sie auch einer grofieren Zahl teilhaftig sein als des Eins; Apelt: so hat es an einer grofieren Zahl teil als am Ein; Zeki: so wird sie an einer Zahl teilhaben, die grofier ist als die Eins; Jowett: a number larger than one; Gill: of a greater number than the one; Pegone: prenderanno parte di un numero piu grande dell'uno. 279 άριθμου čitam, vodeći se njegovim položajem u rečenici, kao genitiv u adverbijalnoj funkciji koji označava ono ο čemu je u rečenici riječ. Tako jedino Gill (in connection with number) i
132
193
273
Ε
PARMENID
3
Pegone (riguardo al numero), dok ostali prevoditelji ovdje razumiju posesivni genitiv od τά πλείω ... τά έλάττω ili prevode slobodnije. Schleierm.: von der Zahl das Mehrere ... das Wenigere; Apelt: Wie steht es nun mit der hoheren Zahl im Verhaltnis zur niederen?; Zeki: das an Zahl Grofiere ... das an Zahl Kleinere; Cornford: of a number the lesser part... the greater part; Jowett: And shall we say that the lesser or the greater (numberl op. pr.) is the first to come or to have come into existence? 280 αν εϊη ... γεγονός; doslovno: bi bilo postalč, bi moglo biti postalo, γεγονός treba razumjeti predikativno pa se ovdje ustvari radi ο opisnom obliku kojim se iskazuje potencijalna gotovost "radnje". Schleierm.: Ware... geworden; Apelt: Kann (das Eins ...) geworden sein; Zeki: Konnte (das Eins ...) entstanden sein; Cornford: can have come to be; Jowett: Can the one have come into being; Gill: could the one have come to be; Pegone: Sarebbe possibile che Vuno fosse diventato. 281 ταλλα πάντα ovdje i u c6 (dijelom još i u d3) treba, kako se čini, razumjeti kao sve ostalo osim početka, a ne kao ona druga u odnosu spram kojih se razmatra ono jedno. No, budući da se taj prijelaz-poistovjećivanje svega ostalog i onih drugih zbiva bez ikakve vanjske naznake dijelom već u d3, a onda konačno u d4 i dalje, pa bi prijevod različitim terminima možda previše naglašavao ovo iznijansirano razlikovanje u značenju, τάλλα prevodim kao ono drugo. Usp. ovdje i Cornford: "But 'the One' and 'the Others' have of course, been used in other senses. This statement and the statement just below that 'ali the rest' (ali the Others) means the parts of the one whole, are really definitions for the purpose of the present argument." (Cornford, nav. djelo str. 189., bilj. 1.) Schleierm.: die Anderen alle; Apelt: dies alles; Zeki: 'alles Andere'; Cornford: ali the rest; Jowett: the others; Gill: ali the others; Pegone: tutte le altre cose.
194
282 μέχρι του τέλους; Schleierm., Apelt, Zeki: bis zum Ende; Cornford, Gill: up to the end; Jowett: until ... the end; Pegone: fino alla fine. 283 τουτφ δ' άμα τό έν πέφυκε γίγνεσθαι; ustvari: narav je onoga jednog (ili: ono jedno je po naravi takvo) da postaje istovremeno s njim. Schleierm.: und erst mit diesem zugleich wird seiner Natur nach das Eins; Apelt: mit seinem Eintritt tritt auch das Eins seiner Natur nach als solches hervor; Zeki: und mit dem zugleich erst entsteht naturlicher Weise das Eins; Cornford: it is the nature of the One to come into being simultaneously with the last; Jowett: its nature will require that it should come into being after the others, simultaneously with the end; Gill: and the one naturally comes to be at the same time as it; Pegone: diventerd ultimo, secondo natura. 284 ή ... τή ηλικία; prevoditelji prevode ovu rečenicu uglavnom slobodnije. Ponuđeni prijevod ipak nastoji što vjernije pratiti tekst: τό πρώτον čitam priloški, a ne odnosim ga na ευθυς γενόμενον, koje razumijem adverbijalno. Schleierm.: als schon bei dem ersten Gewordsein der Unterschied des Alters betrug; Apelt: (so kann sein Altwerden nicht mehr) iiber den urspriinglichen Altersunterschied (hinausgehen); Zeki: (so wird es doch wohl) iiber den anfdnglich entstandenen Altersunterschied (hinaus nicht weiter alter werden konnen); Cornford: than their original difference in age; Jowett (it could not become older or younger in a greater degree) than it was at first; Gill: (it could not come to be still older by an amount greater) than the original difference in age; Pegone: della differenza di eta che aveva non appena si genero. 285 Jedino Cornford χρόνορ τε και αλλω ότωουν odnosi na ΐσω (b6): the difference that results, in time or any other magnitude. Gornji prijevod prati ostale prevoditelje koji odnose na ϊσα (b5).
195
PARMENID 286 χό γε δν του [ένός] όντος; čitam doslovno i bez ένός. ένός čitaju Schleierm. (ein Seiendes ... als ein anderes) i Apelt (Kein Seiendes ... als ein anderes Seiendes). Odlučujuće je ovdje biće čuti u svom doslovnom značenju, naime kao ono što jest, te u tom smislu u opreci spram γίγνοιτ άν. Tako Zeki (etwas, das etwas 'ist' ...als etwas anderes, das ist), Cornford, Gill (what 'is' older or junger... than what 'is' older or junger'), Jowett (that which is ... than that which is) i Pegone (cio che e piu vecchio ο piu giovane ... di cio che e piu vecchio ο piu giovane). Usp.: "It is clear from the context that τό γε όν του όντος must mean τό γε όν (πρεσβύτερον ή νεώτερον) του όντος (νεωτέρου ή πρεσβυτέρου). So again with τό έν όν τών άλλων όντων below (c3)." (Cornford, nav. djelo, str. 190., bilj. 1.) 287 πλείω που χρόνον γέγονεν; ovaj perfekt razumijem i prevodim rezultativno: postalo je i stoga jest, postoji Schleierm.: ist es ... mehrere Zeit geworden; Apelt: ist es ... langere Zeit gewesen; Zeki pak: so ist es doch wohl vor einer langeren Zeit entstanden; Cornford: it has, of course, been in eiistence for a longer time than they; Jowett: has come into being a longer time; Gill: it has surely come to be for more time than they; Pegone: e divenuto per un periodo di tempo piu grande. 288 Τό μέν νεώτερον άρα γεγονός Cornford prema e6 čita kao τό μέν νεώτερον άρα (όν και ύστερον) γεγονός: what has come to be younger. Ostali prevode po Burnetu, kojega se drži i gornji prijevod. 289 έπιδίδωσιν čitam intranzitivno: povećava se, napreduje. Tako i svi prevoditelji. Schleierm.: jenes namlich nimmt zu im Jungeren, dieses aber im Alteren; Apelt: denn das letztere nimmt zu in der Richtung auf das Jiingere hin, das erstere in der Rich tung auf das Altere; Zeki: denn jenes nahert sich stets dem Jungeren, es aber dem Alteren; Cornford: since that other is prog-
ressing towards being younger, while it is progressing towards being older, Jowett: for the one is always growing on the side of youth and the other on the side of age; Gill: for the older andvances toward the younger, while the younger advances toward the older; Pegone: quello progredisce verso Γessere piu giovane, l'altro verso Γessere piu vecchio. 290 γενέσθαι razumijem kao inf. aorista u terminativnom značenju. Schleierm.: geworden sein kdnnen sie aber niemals; Apelt: es aber wirklich geworden zu sein, das kdnnen sie nicht fertig bringen; Zeki: Es aber damit zu Ende zu bringen; Cornford: but they can never finally become so; Jowett: They cannot, however have become; Gill: But they could not come to 'be9 so; Pegone: ma non sono in građo di essere diventati. 291 Prijevod je ponešto slobodniji da bi se izbjeglo ponavljanje veznika niti. 292 Nije posve jasno što se ovdje točno ima misliti pod τά άλλα pa je prijevod ipak stvar interpretacije. Schleierm.: von allem andem; Apelt: von einem andern; Zeki: von den Anderen; Cornford: to any other things of which the above statements are true; Jowett: to other; Gill: to the others; Pegone: per le altre cose. 293 Έν αλλφ άρα χρόνορ ... έν άλλψ; akuzativi se imaju shvatiti priloški. U ponuđenom prijevodu odstupio sam od doslovna čitanja jer bi ono (u jednom vremenu ... u drugom vremenu) moglo zavesti na to da se dativi u hrv. jeziku ne razumiju priloški (vremenski), već u smislu objekata od sudjelovati. U ovoj rečenici međutim objekt je jestvo (ούσίας) iz e7, e8. Tako i ostali prevoditelji. 294 To ... άπαλλάτεσθαι; Schleierm.: (vom Sein) ablassen; Apelt: (Dem Sein) entsagen; Zeki: das (vom Sein) Ablassen; Cornford: losing (existence); Jowett: the relinquishing (of being); Gill: partingfrom being; Pegone: Vabbandonare (dfessere).
132
197
295 άπόλλυσθαι; Schleierm., Apelt: Vergehen; Zeki: Untergehen; Cornford: 'ceasing to exist'\ Jowett: destruction; Gill: (ceasing-to-be'; Pegone: perire. 296 ά ρ ' ούχ (b2)... άπόλλυται (b4); subjekt ove rečenice, naznačen tek u apoziciji 'Έν δέ (bi) ... άπολλύμενον (b2), je Τό έν (a7), pa bi άπόλλυται u oba slučaja trebalo misliti prijelazno {prestajati) na τό πολλά είναι, odnosno na τό έν είναι. U tom smislu prijevod bi glasio: zar, kad postaje jedno, ne prestaje biti mnoga, a kad {postaje) mnoga, ne prestaje biti jedno, kako stoji kod Jowetta it becomes one, it ceases to be many, and when mait ceases to be one). Poteškoća je međutim u tomu što med.-pas. oblik άπόλλυμαι ima prvenstveno neprijelazno značenje, u ovom kontekstu: prestajem biti, nestajem, kako se to vidi i iz prethodne bilješke. Budući da je u hrv. jeziku nemoguće primjereno povezati oba značenja, gornji prijevod se drži ovoga drugog, duhu uporabe dotičnoga glagola, čini se, bližeg značenja. Tomu najbliže Zeki: wird es da nicht, wenn es Eins ist, in seinem Vieles-Sein untergehen, wenn es aber Vieles wirdin seinem Eins-Sein untergehen; Ostali prevoditelju uzimaju τό πολλά είναι/τό έν είναι za subjekt. Schleierm.: wird nicht, wenn es Eins wird, das Viel-sein vergehen, wenn es aber Vieles wird, das Einssein vergehen; Apelt: mufi da nicht, es Eins wird, das Vielsein vergehen und wenn es Vieles istt das Einssein vergehen; Cornford: when it comes to be onef its being many ceases to be, and when it comes to be manyt its being one ceases to be; Gill: doesn 't its being many cease to be whenever it comes to be one, and doesn 't its being one cease to be whenever it comes to be many\ Pegone: qualora divenga uno, perisce il suo essere molti, mentre, quando diviene molti, perisce il suo essere uno. 297 διακρίνεσθαι τε και συγκρίνεσθαι; Schleierm.: (wird es ... nicht) gesondert und vermischt; Apelt, Zeki: (mufi es sich ...
195
nicht) auflosen und zusammenziehen; Cornford: (it must be) combined... separated; Jowett: (must it not...) experience separation and aggregation; Gill: must it not separate and combine; Pegone: (non e necessario che) si separi e si ricongiunga. 298 αυξάνεσθαι τε και φθίνειν και 'ισουσθαι; φθίνειν se ovdje ne može uzeti u svom osnovnom značenju kao intr. iščezavati (sinonomno s άπόλλυσθαι: nestajati), već se treba razumjeti u odnosu spram αυξάνεσθαι {povećavati se) i ισουσθαι (izjednačavati se). Schleierm., slično Zeki: mufi es auch wachsen und abnehmen und sich angleichen; Apelt: wird, sich vermehren und vermindern und angleichen; Cornford: it must be increased or diminished or equalised; Jowett: it must grow or diminish or be equalized\ Gill: must it not increase and decrease and be made equal\ Pegone: si acrescera, decrescera, sara equivalente. 299 μεταβάλλη; ovdje, kao i u obliku poimeničenoga infinitiva (usp. sljedeću bilj.), treba čuti i izvorno prebaciti se. Schleierm.: ubergeht; Apelt: tritt; Zeki: umschlagt; Cornford, Jowett, Gill: changes; Pegone: muta. 300 του μεταβάλλειν; Schleierm.: t)bergang\ Apelt: Veranderung\ Zeki: ein VmschlagenCornford, Jowett, Gill: changing; Pegone: mutamento. 301 Cornford tek ovdje τό μεταβάλλειν prevodi preciznije kao transition, primjećujući da je ova neobična tvrdnja "intelligible only if we suppose that Plato shifts here from the common use of μεταβάλλειν for 'change' in general to the stricter sense of 'transition' or passing from any one state to another." (Cornford, nav. djelo, str. 200., bilj. 2.) Uvažavajući ovo razlikovanje, ipak se čini ispravnijim držati se ovoga drugoga značenja kroz čitav odjeljak. Jowett i Gill zadržavaju changing. 302 μεταβάλλει; jedino Schleierm. (es kann ... nicht iibergeheri) i Apelt (kann es sich verandern) ovdje čitaju άν ... μεταβά-
199
λλοι, dok svi ostali prevoditelji čitaju indikativ, čega se drži i ponuđeni prijevod. 303 τό άτοπον; u ovom kontekstu je, kako se čini, dobro čuti i doslovno značenje izraza: ono bezmjesno. Schleierm. (Jenes Unfafibare) i Apelt, Zeki (dies unbegreifliche Etwas) ukazuju pak na nespoznatljivu, nepristupačnu narav onoga ο čemu je riječ, što svakako treba imati u vidu, no možda je ovdje previše jednostrano. Cornford, Gill: that (Gill: this) queer thing; Jowett: this strange thing; Pegone: questa cosa singolare. 304 Τό έξαίφνης; ustvari ono trenutno, ono odjedanputno. Schleierm., Apelt: Der Augenblick; Zeki: Das "Plotzlich "; Cornford, Gill: the instant; Jowett: The moment; Pegone: L9 istante. 305 Ovu rečenicu s većinom prevoditelja uzimam kao općenitu tvrdnju iz koje se zaključuje na ono jedno (usp. e3: Και τό έν δή ...). Jedino Zeki i ovdje uzima τό εν za subjekt: denn šolange es noch stillsteht, schlagt es aus... 306 άλλά ή έξαίφνης αϋτη φύσις άτοπος τις έγκάθηται μεταξύ; svi prevoditelji, s manje ili više odstupanja, čitaju (ή) έξαίφνης kao subjekt, a (ή) αϋτη φύσις άτοπος τις kao relativnu apoziciju ili obratno. Schleierm.: sondern dieses Unfafibare Weseny der Augenblick liegt zwischen...; Apelt: vielmehr hat zwischen Bewegung und Ruhe der Augenblick seinen Sitz, dies unbegreifliche Etwas...; Cornford: but this queer thing, the instant, is situated between...; Jowett: but there is this curious nature, which we call the moment lying between...; Gill: this queer creature, the instant, lurks between...; Pegone: ma questa singolare natura delVinstante risiede in un punto mediano... Ti prijevodi pretpostavljaju da se kao trenutak prevede ili έξαίφνης ili poimeničeno ή έξαίφνης. Treba međutim biti oprezniji: έξαίφνης kao poimeničeni prilog može biti samo u sr. r. (τό έξαίφνης), dok nepoimeničeno ima nužno priloško značenje (kao npr. niže u e5 ili
164d3): trenutno, iznenada, odjedanput. Ponuđeni prijevod čita stoga ή ... αϋτη φύσις άτοπος τις kao subjekt, a έξαίφνης priloški uz έγκάθηται. 307 ούτε όμοιούμενον ούτε άνομοιούμενον; Ovdje treba primisliti ili έστίν, prema a5, ili ειη άν, prema b3, tako da se participi trebaju čitati predikativno. Schleierm. čita atributivno: (ist es) weder ein Verahnlichendes noch ein Verunahnlichendes. Apelt, Zeki: noch verahnlicht es sich oder verunahnlicht sich; Cornford: and it is neither becoming like nor becoming unlike; Jowett: neither in a state of assimilation nor of dissimilation; Gill: nor is being made like or unlike; Pegone: ne rende se stesso simile, ne dissimile. 308 ούτε treba razumjeti u odnosu na Ούδέ μήν (cl): "Das anscheinend beziehungslose ούτε erhalt sein Komplement durch das folgende ούδέ μήν στέρεται κ. τ. λ. ... Es ist also von jeder Anderung abzusehen, wie sie von Buttman, Stallbaum und anderen vorgenommen worden sind." (Apelt, nav. djelo, str. 157., bilj. 93.) 309 ούτε τό εν έστι τά άλλα; s većinom prevoditelja ovdje ustvari čitam ούτε τά άλλα έστι τό εν. Usp.: "Es ist im folgenden zunachst nur von dem Verhaltnis der τάλλα zum εν und nicht des εν zu den τάλλα die Rede." (Apelt, nav. djelo, str. 157., bilj. 94.) Apelt: ist also (das Andere, op. pr.) einerseits nicht das Eins; Zeki: so sind die Anderen weder das Eins; Cornford: they are not the One; Jowett, Gill: the others are not the one; Pegone: le altre cose non sono l9 uno. Jedino dakle Schleierm. prevodi: so ist das Eins nicht die Anderen, u korist kojega prijevoda svakako ide ponavljanje τάλλα u c2, što bi bilo nepotrebno da su subjekti isti. Usp. 165e4. 310 γεγονός; particip perf. akt.: postalo je i jest/postoji.
132
201
311 Usp.: "This sentence is hard to translate. The meaning seems to be that 'each' (έκαστον) is equivalent to 'any one thing'; as a thing (δν) it has its own being, is an entity; and as afty one it is 'distinct from the rest'." (Cornford, nav. djelo, str. 207., bilj. 3.) Ponuđeni prijevod čita τό γε έκαστον kao subjekt glavne rečenice, a είναι έν δήπου σημαίνει kao predikat, pri čemu se daljnji participi atributivno odnose na έν. Sličnoga su smisla prijevodi Apelta (Wenn namlich jeder einzelne von ihnen ein Teil ist, so bezeichnet dieses ' jeder einzelne " doch eine Einheit, ein von dem Anderen Getrenntes, for sich Bestehendes, wenn anders es ein Einzelnes sein soli), Zekla {Wenn namlich ein jeder von ihnen Teil ist, so bedeutet ja doch das '"ein jeder" ganz bestimmt "einen der abgegrenzt ist von den Anderen und for sich selbst ist wenn er doch ein jeder ist), Cornforda (For if each of them is a part, 'each' means that it 'is one' thing, distinctfrqm the rest and having its independent being, ifwe are to call it 'each'.), Jowetta (for if each of the parts is a part, this means, I suppose, that it is one separate from the rest and self-related; otherwise it is not each), Gill (For if each of them is a part, 'each', of course, signifies that it is one thing, detached from the others and being by itself, if in fact it is to be 'each'.) i Pegonea (Dire infatti che ciascuna di queste parti e una parte, significa affermare che ciascuna e una, separata dalle altre e presa di per se, se e vero che ciascuna parte sara una parte.), dok jedino Schleierm. (Namlich wenn jedeš Einzelne davon Teil ist, so bedeutet dieses <ein Einzelnes sein> ein Eins, namlich, dafi es ein von den Andern abgesondertes for sich Seiendes, wenn anders ein Einzelnes, ist.) čita τό γε έκαστον εΤναι, a σημαίνει odnosi izravno i na έν i na participe. 312 Rečenica zadržava subjekt (τούτο, tj. τό έκαστον μόριον) iz prethodnog 157e5-158al pa se ότι ne može razumjeti kao
veznik kojim se uvodi izrična rečenica, kako prevodi Zeki (JVas aber am Eins 'teil hat', von dem ist klar, dafi es etwas 'anderes' ist als Eins), budući da je onda nužno jedno nejasno preoblikovanje početnoga dijela, ότι se naime treba čitati ili pogodbeno, kako to stoji u Schleiermachera (An sich kann es also offenbar das Eins haben, wenn es auch ein anderes als das Eins 'ist'), Apelta (Doch seine Teilnahme am Eins stunde doch offenbar unter der Bedingung, dafi es vom Eins verschieden ist) i Pegonea (Ed e evidente che potra prendere parte dell'uno, in quanto e diversa dell'uno), ili uzročno, kako prevodi Gill (But clearly it would partake of the one, while being something other than one), a čega se drži i ponuđeni prijevod. Jowett (But when we speak of the part participating in the one, it must clearly be other than one) i Cornford (As having unity, it will plainly be other than unity) prevode slobodnije. 313 τό μέν (a7) ... όλου (bi); postoji nekoliko različitih čitanja ove rečenice. Schleierm. čita prvo τό έν (a7), zatim τό έκαστον έν (a8) i na kraju μορίυ όλου (bi): Jenes Eins wird namlich als Ganzes sein, dessen Teile eben die Teile sind, und wiederum jenes Einzelne Eins als Teil des Ganzen, das eines Teiles Ganzes ist. Apelt u e8 čita έκαστον έν μόριον kao dio predikata te po Bekkeru umjesto ό čita ou, koje nadovezuje na prethodno του όλου: Denn das erstere wird doch ein Ganzes sein, von dem die Teile Teile sind, der letztere aber je ein Teil desjenigen Ganzen, dessen Teil als eines Ganzen es ist. Slično tome čita Zeki, samo što zadržava o: was denn Teil eines Ganzen ist. Ponuđeni prijevod drži se doslovno Burnetova teksta: povezujući s prethodnom rečenicom čitam τό μέν (a7) - τό δ' αυ έκαστον (a8), te ό, koje odnosim na τό δ' αυ έκαστον. Tako jedino Cornford (for the whole is 'one' whole, of which the parts are parts; while every part that is part of a whole is 'one' part of the whole) i Gill (for
132
203
the whole will be one thing of which the parts are parts, and in turn each thing that is part of the whole will be one part of the whole). Smisao Jowettova prijevoda u prvom dijelu je isti, no na kraju čita μορίου δλον: which is the whole of the part. Pegone, uz sličan prvi dio, ima: mentre ciascuna parte del tuttof quale che siat sara una parte del tutto. 314 Prijevod je ponešto slobodniji, no zadržava doslovni smisao: Neće li dakle kao druga od onoga jednog sudjelovati ona koja u njemu sudjeluju? 315 Korisno je ovdje, u svrhu točnijeg razumijevanja glagola μετέχειν u ovom dijalogu (usp. bilj. 34 i 66), imati na umu i sljedeću Cornfordovu napomenu: "Just as του δικαίου μετέχειν is exactly equivalent to είναι δίκαιον, so του ένός-μορίου (or ένός-όλου) μετέχειν is equivalent to είναι εν μόριον (or έν όλον). The phrase means the subjects (as we should say), whether wholes or parts, which have unity as predicate." (Cornford, nav. djelo, str. 210., bilj. 1.) 316 Umjesto ήδη čitam δή. 317 χ ήν έτέραν φύσιν του είδους; postoje dva načina čitanja ovoga mjesta, koja se temelje više u razlici interpretacije, nego u samomu tekstu. Prema prvom čitanju του είδους je genitiv koji ide komparativno uz έτέραν (dakle: tu narav koja je druga od ideje); pretpostavlja se dakle da je bezgraničnost kao narav nešto posve drugo od ideje. Tako prevode Cornford (the nature other than the form), Gill (its nature, itself by itself different from the form) i Pegone (quella natura ... diversa dalla specie delluno). Drugi način čitanja του είδους uzima za posesivni genitiv uz φύσιν. Mogućnost takvoga prijevoda u svojoj bilješci otvorenom ostavlja i Cornford: "τήν έτέραν φύσιν του είδους, la nature etrangere ά Ια forme (Dies), das von dem Eidos verschiedene Wesen (Friedlander). If the words are so rendered, 'the form' is the element of
unity or limit, from which we are to abstract the other nature (the unlimited), which can acquire unity. It would also be possible to translate: 'the other element in the thing (or entity, είδος)', i.e. the element other than its unity." (Cornford, nav. djelo, str. 210., bilj. 4.) Zeki pak, polazeći od svoje interpretacije teksta, obrazlaže na sljedeći način: "Gemeint sind die Anderen in dieser ihrer anderen Auffassung; είδους ist abhangig von φύσιν, nicht von έτέραν, wie man gewollt hat. Die Formulierung taugt nicht dazu, die Anderen als etwas Nicht-Eidetisches, als 'das vom Eidos verschiedene Wesen' (Friedlander, III S. 193) oder gar als 'formlose Materie' (Speiser, S. 56; ahnlich Wyler, S. 156) anzusprechen; sie sind eine 'Art' wie das Eins auch (vgl. 149e7) und haben zweierlei Auffassung (begriffliche Natur, φύσις): einmal die bis 158b4 entwickelte, die sie vom Eins durchsetzt sein laBt; davon unterscheiden ihre eigene (vgl. 158d6; e2), die auf Unfixierbarkeit im Sinne der 4. Reihe hinauslauft." (Zeki, nav. djelo, str. 165., bilj. 224.) U tom smislu prevode Apelt (der eigentumlichen Natur der vom Eins verschiedenen Gattung), Zeki (diese verschiedene Art des Begriffs) i Jowett (the other side of their nature). Oba čitanja počivaju dakle na širim interpretacijama, no gornji prijevod vodi se prvenstveno samim tekstom dotičnoga mjesta, kojemu je, kako se čini, primjerenije ovo drugo čitanje. Pritom međutim držim da valja ostaviti otvorenim trebaju li se pod του είδους misliti upravo ona druga (mogući nešto slobodniji prijevod bi tada bio: tu drugu narav te njihove ideje). Takav "neutralan" prijevod nudi Schleierm: die verschiedene Natur des Begriffs. 318 έπειδάν γε έν έκαστον μόριον μόριον γένηται; ponuđeni prijevod vodi se mjestom 157e5-158a3, gdje se kaže da svaki pojedini dio upravo kao pojedinačan dio nužno već mora sudjelovati u onom jednom. Teško bi stoga pojedinačan dio mogao postati jedan dio, budući da on to bitno već jest. Schleierm.: wenn Eins jeder einzelne Teil als Teil geworden ist; Apelt: Ιαβ nun
132
205
jeden Teil wirklich Teil geworden sein; Zeki: wenn doch nun jeder einzelne Teil Teil geworden ist; Cornford: when each single (Jowett: several) part becomes a part; Gill: whenever each part comes to be one part; Pegone: Non appena ciascuna parte diviene parte. 319 έτερον τι γίγνεσθαι έν έαυτοΐς; sa Schleierm. (ein Verschiedenes in ihnen selbst entsteht), Apeltom (dafi ... in ihm ein von ihm Verschiedenes entsteht), Cornfordom (there comes to be in them something fresh), Jowettom (to create a new element in them), Gill (something different comes to be in them) i Pegoneom (si generi qualcosa di diverso in loro stesso) razumijem έτερόν τι kao subjekt, dok Zeki prevodi: Den Anderen geschieht es also ... in sich selbst verschieden zu werden. 320 Čitam ει ... μέν έφμεν ..., έπισκοπόϊμεν δέ k^o pogodbenu potencijalnu protazu za kojom u obliku pitanja slijedi apodoza u indikativu. Njoj pak na početku treba primisliti ου σκεπτέον. Jedino se tako, kako se čini, u prijevodu može zadržati i pogodbeni smisao početnoga dijela, i suprotstavljanje μέν ... δέ, koje taj dio ipak drži zajedno, i narav odgovora u sljedećoj rečenici. Kod ostalih prevoditelja većina toga se gubi. Schleierm.: Wie nun, wenn wir dieses als schon offenbar liefien und wiederum betrachteten: ...; Apelt: Lafi uns also nicht noch langer bei diesen Punkten venveilen, die ja aufgeklart sind; lafi uns vielmehr zusehen, ob ...; Zeki: Sollen wir das nun nicht auf sich beruhren lassen, da es ja klar ist, dafur aber erneut zusehen, wenn Eins ist, ob ...; Cornford: Suppose, then, we pass over those further consequences as obvious and consider once more whether...; Jowett. Suppose, now, that we leave the further discussion of these matters as evident, and consider again ...; Gill: Well, then, suppose we now concede those results as evident and examine again, if one is:...; Pegone: Dunque, se lasciassimo ormai queste cose, come chiare, potremo considerare di nuovo se l funo e:...
321 χωρίς ovdje prevodim priloški, premda je teško uvijek dokučiti njegovo stvarno značenje. Usp.: "In diesem χωρίς liegt die Zweideutigkeit, welche die Handhabe fur die nun folgenden Tauschungen bietet; denn χωρίς wird einmal raumlich genommen, zugleich aber auch = έτερον." (Apelt, nav. djelo, str. 157, bilj. 102.) 322 έν φ ... τφ αύτφ; ponuđeni prijevod upravlja se sljedećim έν ταύτφ. Tako Schleierm. (in welchem als demselben), Zeki (in dem als dem Selben), Gill (in which same thing) i Pegone (in cui Vuno e le altre cose siano come in qualcosa di identico), dok Apelt (in welchem das Eins und das Andere zusammen Unterkunft finden konnten), Cornford (in which the One and the Others alike migt be) i Jowett (in which both the one and the others might exist) razumiju više priloški. 323 Ponuđeni prijevod prati ostale prevoditelje, dok jedino Schleierm., očito želeći dodatno naglasiti έν, razumije μόριον του όλου kao apoziciju: so ware Eins jedeš von diesen als Teil des Ganzen. 324 Naime, dva i tri, tj. broj. 325 Ovdje treba uputiti na Heindorfovo čitanje: και πρός ταλλα, και τάλλα ώσαυτος: te ona druga na isti način (tj. jesu i sve i nisu ni druga). Tako jedino Apelt i Zeki: und mit allem Anderen verhalt es ebenso. Usp.: "Der Wortlaut zeigt klar, dafi hier nicht bloB das Ergebnis des letzten Abschnittes, sondern der ganzen bisherigen Verhandlung von 137C ab zusammengefafit wird." (Apelt, nav. djelo, str. 158, bilj. 108.) Premda tako ne prevodi, upozorava i Cornford: "A more complete statement of the conclusions is given by Heindorf s conjectural addition:... και πρός τά άλλα, <και τά άλλα> ώσαυτος: '.. and to the Others, and the same is true of the Others(Cornford, nav. djelo, str. 217, bilj. 1.) 326 ei £v μή έστιν; ponuđeni prijevod prati sve prevoditelje osim Cornforda, koji prevodi: 'if a One (one thing) does not exist'?
132
207
Čini se da on ovdje zapada u iskušenje slično onomu Gill i Pegonea uz mjesto 137c4 (usp. bilj. 144), iskušenje naime da se iz interpretativnog razumijevanja čitavoga daljnjeg razmatranja (koja interpretacija pritom ne mora biti pogrešna) zaključuje na prijevod pretpostavke, koji kao takav više ne odgovara stvarnom tekstu. To se da jasno vidjeti iz njegova komentara: "What needs to be explained is that, when you deny the existence of something, there must be a something whose existence you are denying. The subject of your statement is not a blank nothing; you have something before your mind and moreover a something that you can distinguish from other things." (Cornford, nav. djelo, str. 219.) Usp. i: "So we must translate εί έν μή εστίν, which Plato here substitutes for the εί μή εστίν τό εν of the opening sentence. 'If one thing (εν) or a thing (as opposed to nothing) does not exist' is the real meaning." (Ibid., bilj. 1.) 327 Cornford opet: 'if a not-one (no-thing) does not exist\ 328 & τι ετερόν τι λέγοι τό μή δν; ili da nešto drugo naziva (čitam iterativni optativ λέγοι) nebiće. Premda prevodi ponešto slobodnije, smisao je, čini se, najbolje pogođen u Apelta: wurde er dann ... das Nichtseiende nur als etwas Verschiedenes bezeichnen; Schleierm.: dafi ein Verschiedenes das Nichtseiende nennt; Zeki: dafi da jedeš Mal etwas Verschiedenes nicht sein soli; Cornford: it is a different thing that is spoken of as non-existent; Jowett ετερόν τι povezuje s τάλλα: that "what is not" is other than other things; Gill: would it be clear in each case that what he is saying is not is something different; Pegone: che ... dira qualcosa di diverso dicendo cio che non e. 329 γνωστόν τι; prema prethodnom ϊσμεν (c6) i naknadnom επιστήμη (d5) γνωστόν razumijem u smislu sadržaja koji je već znan i poznat, a ne sadržaja koji je tek znatljiv i spoznatljiv. Tako jedino Jowett: something which is known. Svi ostali prevoditelji naglašavaju ovaj drugi karakter izraza. Schleierm.: etwas Erkenn-
bares; Apelt, Zeki: etwas Verstandliches; Cornford, Gill: something knowable; Jowett: Pegone: qualcosa di conoscibile. 330 Naime od onoga za što se kaže da jest. 331 έτεροιότης; Schleierm., Apelt: Verschiedenheit; Zeki: eine Verschiedenartigkeit; Cornford, Jowett, Gill: difference; Pegone: la diversita. 332 του γε εκείνου και του τινός και τούτου και τούτορ και τούτων; prijevod prati Apelta (an dem Jenes und dem Etwas und dem Dieses und Diesem und Derer), Zekla (an dem "jenes " und dem "etwas" und "dieses" und "diesem " und "dieser") i Gill (partakes of'that'and of'something', 'this'/to this', 'these*). Schleierm.: an dem Jenes und an dem Etwas und an dem Davon und Dafur und Daraus; Cornford: characters of being 'that' and 'something', and of being related 'to this' or 'to these'; Jowett: partakes of relation to "that," and "this," and "these," and the like, and is an attribute of "this"; Pegone: "di quello", "di qualcosa", "diquesto", "aquesto", "di queste cose". 333 εϊπερ τό γε έν έκεΐνο και μή άλλο μή εστίν; teško je "uhvatiti" smisao ovoga έκεΐνο i njegovu svezu s τό γε έν. Schleierm: wenn doch jenes Eins und nicht Anderes nicht is; Apelt: wenn anders eben jenes Eins nicht ist, und auch nicht ein anderes; Zeki; wenn doch eben 'jenes Eins', und nicht etwas anderes, nicht ist; Cornford: ifit is 'this' one, and not another, that does not exist; Jowett: ifit and nothing else is not; Gill: ifin fact it's that one and not another that is not; Pegone: se e vero che l'uno, proprio quello e non un altro, non e. 334 Και ειη άν; jedino Cornford (For the Others, being different, will actually be of different character) i Gill (would also be different) uvažavaju položaj od και. Usp: "και from its position should go with εϊη, not with έτεροϊα. It can be understood with
132
209
reference to the point made below (161c), that the One cannot actually be unlike, unequal, etc., because it does not exist; but the Others, which are assumed to exist, can actually be so." (Cornford, nav. djelo, str. 223, bilj. 1) Svi ostali prevoditelji και povezuju s έτεροΐα. 335 έτεροΐα; Schleierm., Apelt, Zeki: verschiedenartig; Cornford: be of different character; Jowett: have unlikiness; Gill: different; Pegone: di specie differente. 336 Doslovno: Ono se treba držati tako kako kažemo; ako se naime tako ne drži... Usp. bilj. 66. 337 Ustvari όντα: ona koja jesu. 338 v. prethodnu bilješku. 339 "Εστιν (al)... όν (a3); u a2 čitam τι του; ima li se u vidu položaj riječi u tekstu, "Εστιν ovdje ne bi trebalo razumjeti kao kopulu i, slijedom toga, participe čitati atributivno (što se dijelom vidi čak i iz Apeltova prijevoda). Ponuđeni prijevod razumije "Εστιν kao biti/postojati, a participe uzima adverbijalno (usp. bilj. 347); doslovnije dakle: Postoji dakle, kako izgleda, ono jedno nepostojeći; naime ako neće biti nepostojeći, već će nešto od onoga biti prepustiti onome ne biti, odmah će biti postojeći. Od ostalih prijevoda najbliže Zeki: Es 'ist' also, wie es scheint, das Eins 'nichtseiend'. Denn wenn es 'nicht' nichtseiend 'sein' wird, sondern irgendwie von dem Sein in Richtung auf das Nichtsein ablassen wird, so wird es ja sofort 'seiend' sein. Schleierm.: Also 'ist', wie es scheint, das Eins-Nichtseiende. Denn wenn es 'nicht' Nichtseiendes 'ist', sondern von dem Sein etwas nachlafit zum Nichtsein: so wird es sogleich Seiendes sein; Apelt: Es ist also allem Anschein nach das Eins etwas Nichtseiendes. Denn ware es nicht nichtseiend, sondern gabe es nur das Geringste von seinem Sein in Beziehung auf das Nichtsein auf, so mtifite es sofort ein Seiendes werden; Cornford: So it appears that the One 'is' non-
132
-existent. Ifit 'is not' non-existent, ifit somehow slips away from being so to not being so, it will at once follow that it 'is' existent; Jowett: Then, as would appear, the one, when it is not, is; for ifit were not to be when it is not, but were to relinquish something of being, so as to become not-being, it would at once be; Gill: Therefore, as it seems, the one 'is' a not-being; for ifit is not to 'be' a not-being, but is somehow to give up its being in relation to not-being, it will straightway be being; Pegone: Dun-que e, pare, l'uno che non e: se infatti non sara uno che non e, ma dali'essere si sciologlierd verso il non essere, sara diretta-mente cio che e. 340 δεσμόν ... του μή είναι; Schleierm.: ein Band... mit dem Nichtsein; Apelt: als Band seines Nichtseins; Zeki: als Band des 'Nichtseins'; Cornford: to secure its non-existence; Jowett: as the bond of not-being; Gill: as a bond in regard to its not-being; Pegone: come legame che lo lega al non essere. 341 μετέχοντα (a7)... έσται (b3); ne čitam μή u a8, a čitam u b2. Schleierm.: wenn dem Seienden das Sein des Seiendseins eignet und das Nichtsein des Nichtseiendseins, wofern es vollstandiglich sein soli: dem Nichtseienden aber das Nichtsein des NichtseiendNichtseins und das Sein des Nichtseiendseins, wenn auch dieses, das Nichtseiende, vollstandiglich nichtsein soli; Apelt: dafi einerseits das Seiende teilhat an dem Sein des Wirklichseins und an dem Nichtsein des Nichtwirklichseins, wenn es in vollem Mafie sein soli, anderseits das Nichtseiende an dem Nichtseins des Nichtwirklichseins und an dem Sein des Wirklichseins, wenn auch das Nichtseiende in vollem Mafie nicht sein soli; Zeki: wenn das Seiende auf der einen Seite teil hat am 'Sein des Seiend-Seins' und am \Nichtsein des Nicht-seiend-Seins' - wenn es wahrhaft sein soli - das Nichtseiende auf der anderen Seite an dem 'Nichtsein des Nicht-seiend-nicht-Seins' und am 'Sein des Nichtseiend-Seins ' - wenn auch das Nichtseiende wahrhaft nicht sein soli; Cornford: the existent must have the 'being' implied in
211
'being existent', ifit is to have complete existence; and the non-existent, if it is to have complete non-existence, must have the 'not-being' implied in 'not being existent' and the being implied in 'being not-existent'; Jowett: when being partakes of the being of being, and not of the being of not-being-that is, the perfection of being; and when not-being does not partake of the not-being of not-being but of the being of not-being-that is the perfection of not-being; Gill: This is how what is would most of ali be and what is not would not be: on the one hand, by what isf if it is completely to be, partaking of being in regard to being a being, and of not being in regard to being a not-being; and, on the other hand, by what is not, ifin its turn what is not is completely not to be, partaking of not-being in regard to being a not-being (usp. ovdje: "We have followed the manuscript readings printed in the text of the Bude edition by Dies 1923. The Oxford text follows Shorey in deleting a negative at 162b2 and inserting it at 162a8", Gill, nav. djelo, str. 170, bilj. 29); Pegone: partecipando, cio che e, dell9essere peculiare dell'essere cio che e, e non dell'essere peculiare cio che non e, se vuole essere in modo compiuto; mentre, partecipando, cio che non e, non dell'essere peculiare del non essere cio che non et ma dell'essere peculiare dell'essere cio che non e vuole a sua volta non essere in modo compiuto. 342 είς τό μή είναι; Schleierm.: fur das Nichtsein; Apelt: mit Rucksicht auf sein Nichtsein; Zeki: zum Zwecke seines Nichtseins; Cornford: in order to be non-existent\ Jowett: in order not to be; Gill: in regard to its not-being; Pegone: in relazione al non essere. 343 τό εχον πως; doslovno: ono što se nekako drži Usp. bilj. 66 i 335. 344 έκ ταύτης της εξεως; Schleierm.: aus dieser Beschaffenheit; Apelt: aus dem ersteren Zustand; Zeki: aus diesem Zustand; Cornford: out of it (condition op. pr.); Jowett: in that state; Gill: from that state; Pegone: da questa condizione. Usp. prethodnu bilj.
212
345 Prijevod je ponešto slobodniji, doslovno: koje se drži i tako i ne tako. 346 μεταβολήν; prevodim kao μεταβάλλειν, τό; usp. bilj. 299. Schleierm.: einen Obergang; Apelt: eine Umwandlung, Zeki: einen Umschlag; Cornford: transition; Jowett, Gill: change; Pegone: mutamento. 347 δν τε και ούκ δν έφάνη; Čitam predikativne participe, no moguće ih je razumjeti i adverbijalno: ono jedno se pokaza i postojeći (kao biće) i nepostojeći (kao nebiće). Schleierm., Apelt, Zeki: zeigt sich als seiend und nichtseiend; Cornford: Now we have seen that the One is existent and also is not existent; Jowett: And the one has been proved both to be and not to be; Gill: Now wasn't the one shown both to be and not to be; Pegone: Ε l'uno non risulto forse dotato di essere e di non essere? 348 πέφανται, med. perf.; ustvari: pojavilo se i jest/postoji kao tako pojavljeno. 349 Prijevod je ovdje određen kopulativnim έστι. 350 Doslovno: utoliko se više ne drži isto kako se je držalo, nego drukčije. 351 Τό δέ μή έστιν; protiv Apelta ("es ist nicht"), a sa svim ostalim prevoditeljima, razumijem To upravo kao član, a ne kao osobnu ili pokaznu zamjenicu. Tako i c5. 352 ούσίας άπουσίαν; Schleierm.: eine (Apelt, Zeki: die) Abwesenheit des Seins; Cornford, Jowett, Gill: the absence of being; Pegone: non l'assenza d'essere. 353 τι τών όντων; doslovno: niti mu (za njega) postoji išta (nešto) od bića (posesivni genitiv), τι razumijem u imenskoj (nešto) a ne u pridjevskoj (neko) ulozi (tako 164b2, slično i 166a3). Smisao svih prijevoda ide međutim za tim da τι čita pridjevski, odnosno uz pretpostavljeni određeni subjekt τό δν. Za takvo što u
132 212
samomu tekstu ipak nema razloga, osim ukoliko se ne zaključuje iz sljedećeg τούτου ... όντος, što, kako se čini, većina prevoditelja i radi (usp. sljedeću bilješku). Schleierm.: etwas Seiendes; Apelt: nichts von dem Seienden; Zeki: nichts ... von demt was es gibt; Cornford, Gill: nothing that is; Jowett: any existing thing; Pegone: neppure qualcuna delle cose che sono. 354 όντος; ukoliko se prethodno τι τών όντων čita kao u ponuđenom prijevodu (dakle ne kao neko od biča), ovdje se ne može čitati όντος. Schleierm.: wenn es etwas als Seiendes an sich hatte; Apelt: hatte es an diesem als Seiendem teil; Zeki: hatte es an irgend etwas Seiendem teil; Cornford: to have a character that 'is'; Jowett: for if there had been; Gill (by partaking of that) i Pegone (se partecipasse di questa cosa) ne čitaju όντος, premda prethodno τι čitaju kao i ostali prevoditelji. 355 άλλο ότιουν τών όντων; Schleierm.: irgend etwas anderes Seiendes; Apelt: irgend etwas von dem Seienden; Zeki: irgend etwas anderes von dem, was es gibt; Cornford: anything that is; Jowett: any other thing that is; Gill: anything else that is; Pegone: qualcos 'altro fra le cose che sono. 356 ουκ έχει πώς ουδαμή; doslovno: nikako se ni na koji način ne drži. 357 Κατά πλήθη; Schleierm.: Als Menge genommen; Apelt: nach Vielheiten; Zeki: Nach 'Mengen'; Cornford: as multitudes from multitudes; Jowett: as being plural and not singular; Gill: as multitudes; Pegone: In base a singoli gruppi. 358 έκαστος ... ό όγκος αυτών; Schleierm.: jedeMasse davon; Apelt: jede einzelne Masse desselben; Zeki: jede Masse von ihnen; Cornford, Cornford: each mass of them; Jowett: every particle of them; Pegone: ciascun gruppo di esse.
359 π ρ ό ς τά κερματιζόμενα έξ αυτου; Schleierm.: gegen das aus ihm noch weiter Zerteilbare; Apelt; im Vergleich zu den Teilchen, in die es immer wieder zerstuckt und zerpfliickt wird; Zeki: im Vergleich zu den Stiicken, die sich aus ihm spalten lassen; Cornford: in comparison with the small change of it; Jowett: in comparison with the fractions into which it is split up; Gill: in relation to the bits chopped from it; Pegone: nel suo fracionarsi in piccole parti. 360 δοξασθήσεται; ustvari pasiv: bit će pomišljeno, držano, mnijeto; Schleierm.: wird ...vorgestellt werden; Apelt, Zeki: wird ... scheinen; Cornford, Jowett: will be imagined; Gill: will be coneived; Pegone: sara ritenuto. 361 Teško je precizno dokučiti smisao ovoga φαινόμενος, što i rezultira različitim prijevodima. Gornji prijevod ravna se neposredno prema prethodnoj rečenici. Schleierm.: scheinend. Apelt i Zeki čitaju priloški uz άν μετέβαινεν: scheinbar. Cornford: it could not pass in appearance from (larger to smaller); Jowett: it could not have appeared to; Gill: in appearance: Pegone: in apparenza. 362 φάντασμα ίσότητος; Schleierm., Apelt, Zeki: der Schein der Gleichheit; Cornford: a semblance of equality; Jowett, Gill: the appearance of equality; Pegone: parvenza di uguaglianza. 363 Όυκουν (a5)... έχων (dl); prevoditelji različito čitaju ovu rečenicu. Schleierm. (Wird nicht auch jede Masse als begrenzt gegen eine andere und fur sich selbst erscheinen, obwohl sie weder Anfang noch Mitte noch Ende hat?) i Apelt (Wird sie nicht auch sowohl gegen jede andere Masse als auch gegen sich selbst begrenzt zu sein scheinen, wahrend sie weder Anfang noch Ende noch Mitte hat?) u a6 iza αυτός čitaju τε, a zarez stavljaju iza αυτόν. Jowett (And having neither beginning, middle, nor endt each separate particle yet appears to have a limit in relation to itself and other.) čita Hermannovo γε koje zadržava i Burnet, no prije-
132
215
vod mu u bitnome prati Schleiermacherov i Apeltov. Ponuđeni prijevod čita po Burnetu: εχων u a6 čitam predikativno uz primišljeno ούκουν δόξει/φανεΐται (ili: δοξασθήσεται, prema 165a2), a εχων u a7 razumijem adverbijalno. Tako jedino Pegone: Ε non sembrera che un gruppo sia fornito di limite verso un altro gruppo, pur no avendo esso stesso, rispetto a se, principio, ηέ limite, ne mezzo? Gill (Now won 9t it appear to have a limit in relation to another mass, but itself to have no beginning, limit, or middle in relation to itself) prevodi također prema Burnetu, no kao da primišlja jedno μέν ... δέ. Zeki (Scheient sie nun nicht, indem sie zwar gegen eine andere Masse eine 'Grenze9 hat, selbst fur sich genommen dagegen weder 'Anfang9 noch 'Grenze9 noch eine \Mitte9 zu haben?) pak, obrnuto nego u ponuđenom prijevodu, uzima εχων u a6 adverbijalno, a εχων u a7 predikativno. Cornford (Also each mass will appear as having a limit in relation to another mass. With respect to itself, it has neither beginning nor end nor middle.) razdvaja u dvije rečenice. 364 ώς τι τούτων δν; ustvari: kao da je nešto od toga. 365 Poteškoća pri prijevodu ovoga mjesta izvire iz moguće dvoznačnosti riječi παν. Naime, razumije li se πάν u smislu cjeline (sve biće, tj. sve što jest), vrlo je teško smisleno nadovezati relativnu rečenicu δ άν τις... Druga mogućnost je da se πάν razumije distributivno, što se, uzimajući u obzir poredakriječi(πάν τδ δν, gdje već određeni član sugerira moguću distributivnost; sve biće bi tražilo prije τό πάν δν ili samo πάν δν - usp. πάς άριθμος, 144a8, bilj. 219), čini gramatički ispravnijim. Gornji prijevod nastoji povezati obje varijante: πάν dakle čitam u smislu totaliteta, no odnosim ga na τό δν, koje razumijem distributivno. Međutim, budući da doslovan prijevod (raspe sve svako biće) zvuči dosta nezgrapno, odlučio sam πάν prevesti priloški. Schleierm.: Und
ganz zermalmt wird, glaube ich, notwendig durch Zerstiickelung alles Seiende, was nur irgend jemand in seinem Verstande auffafit\ Apelt: Alles Seiende also, was man mit dem Gedanken erfafit, wird, so will es mir scheinen, notwendig vollig zerstort; Zeki: Zerstiickelt und zerspalten wird also, glaube ich, notwendig alles, was es gibt - was immer man sich in Gedanken vornimmt; Cornford: So anything there is, upon which you may fix your thought, must be frittered away in subdivision; Jowett: And so ali being, whatever we think of, must be broken up into fractions; Gill: So every being that you grasp in thought must, I take it, be chopped up and dispersed; Pegone: Si sminuzza necessariamente in frazioni di parti sempre piu piccole, credo, cio che uno intenda cogliere con il pensiero. 366 πλήθει άπειρον εν έκαστον φανήναι; ovdje se εν može čitati sa Schleierm. (dem erscheint jedeš Einzelne als eine unendliche Menge) uz πλήθει άπειρον ili pak s ostalim prevoditeljima uz έκαστον, čega se drži i ponuđeni prijevod. 367 έσκιαγραφημένα je particip peri. med. glagola σκιαγραφέω, paint with the shadows, so as to produce an illusion of solidity at a distance (Lidell-Scott, str. 1609). Oblik se javlja i u Politeia 323b6, gdje ga Schleierm. prevodi: was nach Licht und Schatten gezeichnet ist, a Apelt: auf Tauschung berechnete Bilder. Schleierm.: gewisse Gemalde', Apelt: eines perspektivischen Gemaldes (usp.: "Ein perspektivisches Gemalde macht nur aus einer gewissen Entfernung den beabsichtigen Eindruck als einheitliches und die Gestalten im Raume richtig verteilendes Ganzes. Aus unmittelbarer Nahe gesehen zerfallt es gleichsam in unzusammengehorige und unverstandliche Gruppen und Einzelheiten." Apelt, nav. djelo str. 160, bilj. 132); Zeki: als ob sie gezeichnet waren; Cornford: As with scene-paintings; Jowett: a picture; Gill: ali things in a painting (usp: "Plato's word here refers specifically to painting
132
217
BILJEŠKE that aims at the illusion of volume through the contrast of light and shadow." Gill, nav. djelo, strl74, bilj. 30); Pegone: le raffigurazioni prospetttiche. 368 ένός μή όντος; ili: a da jedno nije. 369 Prijevod čitave rečenice je ponešto slobodniji. 370 Rečenica je slična mjestu 157b9 (v. bilj. 309), prema kojemu zadržavam i oblik prijevoda. Schleierm., Zeki: Also Eins werden die Anderen nicht sein; Apelt: Eins wird doch das Andere nicht sein; Cornford: The Others will not be one; Jowett: In the first place, the others will not be one; Gill: Well, the others won't be one; Pegone: Le altre cose non saranno uno. 371 τι τών μή όντων; doslovno: išta od nebića. Prevodim prema 163e7, usp. bilj. 353. Schleierm.: etwas von dem nicht Seienden; Apelt: das Nichtseiende; Zeki: nichts von dem Nichtseienden; Cornford: any element of nonentity; Jowett: dnything which is not; Gill: none of the things that are not; Pegone: alcuna delle cose che non sono. 372 S Zeklom (iiber die Anderen), Cornfordom, Jowettom (to the Others), Gill (in the case of the others) i Pegoneom (in rellazione alle altre cose) zadržavam Schleiermacherovo έπι τών άλλων (an den Anderen). Jedino Apelt čita ύπό: von seiten der Anderen. Usp.: "Wadell and Dies keep the MS. ύπό: congue par les Autres (Dies). But there is not the faintest suggestion elsewhere that the Others could possibly conceive anything. Prof. Taylor kindly informs me that the word 'of (not 'by') has been omitted by a misprint after 'entertained', in his version." (Cornford, nav. djelo, str. 243, bilj. 1). 373 Schleierm.: So sei demnach dieses gesagt, und auch, dafi, wie es scheint, ob Eins nun ist oder nicht ist, es selbst und die Anderen, und zwar fur sich sowohl als in Beziehung aufeinander, alles auf alle Weise ist und nicht ist und scheint sowohl als nicht
132 218
scheint. Apelt: So sei denn dies ausgesprochen, und nicht nur dies, sondern auch das folgende: mag das Eins nun sein oder nicht sein, so ist es selbst und das Andere, wie es sich zeigt, sowohl im Verhaltnis zu sich selbst wie zueinander alles auf alle Weise und ist es auch wieder nicht, und erscheint als alles dies und erscheint auch wieder nicht so. Zeki: So soli also das gesagt sein, und auch dies, dafi - wie es scheint -, 'ob das Eins nun ist oder nicht ist 9, es selbst und die Anderen sowohl im Verhaltnis zu sich selbst als auch zu einander 'alles auf alle Weise ist9 und auch 'nicht ist9 und 'scheint9 auch nicht scheint. Cornford: To this we may add the conclusion: it seems that, whether there is or not a One, both that One and te Others alike are and are not, and appear and do not appear to be, ali manner of things in ali manner of ways, with respect to themselves and to another. Jowett: Let thus much be said; and further let us affirm what seems to be the truth, that, whether one is or is not, one and the others in relation to themselves and one another, ali of them, in every way, are and are not, and appear to be and appear not to be. Gill: Let us then say this - and also that, as it seems, whether one is or is not, it and the others both are and are not, and both appear and do not appear ali things in ali ways, both in relation to themselves and in relation to each other. Pegone: Si dica dunque questo, e si dica anche che, a quanto pare, che Vuno sia, ο che non sia, esso stesso e le altre cose, rispetto a sie fra di loro, sono tutto, in relazione ad ogni aspetto dell9essere, e non sono, e appaiono e non appaiono.
Rječnik άπέραντος beskrajan άπολείπομαι ostavljam se (od čega, τινός) άπολλύναι τό tranz. gubljenje άπόλλυσθαι, intr. nestajanje άπόλλυμαι, intr. nestajem; άπόλλυμι tranz. gubim άποστατέω ustežem se (od čega, τινός) άπτομαι dotičem se (čega, τινός) άπτεσθαι,τό doticanje άρτιος paran άρχή, ή vlast; 137d3 početak άφίημι tranz. otpuštam
αΐσθησις, ή opažanje αισθάνομαι opažam άκίνητος nepokretan άλλα, τά (τάλλα) ona druga; τάλλα 153c5, c6 sve drugo (ostalo); τά άλλα 155el-2 bilo što drugo άλλοίομαι mijenjam se (krećem se spram sebe sama) άλλοίωσις, ή mijena άλλοΐος različan άλλος različit; 165b2 drugi άνισος nejednak άνισότης, ή nejednakost άνόμοιος nesličan άνομοιότης, ή nesličnost άνομοιόω činim nesličnim; med.-pas. razlikujem se άπαλλάτομαι otpuštam se (od čega, τινός) άπαλλάτεσθαι, τό otpuštanje (od čega, τινός) άπειρος bezgraničan
γένεσις, ή postojanje γένος, τό rod γίγνομαι postajem, nastajem; 157a2 bivam γίγνεσθαι, τό postojanje γιγνώσκο spoznajem, saznajem; med.-pas. bivam spoznat, spoznajem se, saznajem se
221
διακρίνομαι rastavljam se διάνοια, ή mišljenje διάφορος različit διαφορότης, ή različitost δόξα, ή mnijenje δοξάζω mnijem, držim; med.pas. mnijem se δύναμις, ή moć έγγίγνεσθαι posta(ja)ti u čemu είναι, τό ono biti έξαίφνης, τό trenutak έξαίφνης trenutno εξις, ή stanje (držanje) έπιστημη, ή znanje εσχατον, τό kraj έτερόϊος drukčiji έτεροιότης, ή drugost ετερος drugi ετερον, τό ono drugo ηλικία, ή dob ίσος jednak ισότης, χ\ jednakost ϊστημι stojim κίνησις, ή kretanje κινεΐσθαι, τό kretanje κινέομαι krećem se
μέγεθος, τό veličina μέθεξις, ή sudjelovanje μέσον, τό sredina μεταβάλλειν intr. preokrenuti se; tranz. preokrenuti μεταβάλλειν, τό preokretanje μεταβολή, ή preokret (obrat) μεταλαμβάνω zahvaćam μεταλαμβάνειν, ιό zahvaćanje μετάληψις, ή zahvaćanje μετεΐναι sudjelovati, biti među μετέχω sudjelujem μετέχειν, τό sudjelovanje μέτρον, τό mjera μή είναι, τό ono ne biti μή εν, τά ona ne-jedno (ona koja nisu jedno) μή όν, τό nebiće (ono koje nije) νέος mlad όγκος, ό skupina όλον, τό ono cijelo όμοιος sličan, naličan ομοίωμα, τό nalika όμοιότης, ή sličnost όμοιόω činim sličnim; med.pas. nalikujem όν, τό biće (ono koje jest) όνομα, τό ime
132 222
ονομάζω imenujem; med.pas. bivam imenovan, imenujem se πάθημα, τό trpnja πάθος, τό trpnja πάσχω događa mi se, trpim, snalazi me πέρας, τό granica περιέχω obuhvaćam, med.pas. obuhvaćam se, bivam obuhvaćen, obuhvaćen sam περιττός neparan πλεονεκτέω nadmašujem πλήθος, τό množina, mnoštvo πολλά, τά ona mnoga πρέσβυς star σμικρότης, ή malenost στάσις, ή stajanje συζιγία, ή par συμβαίνοντα, τά ono što slijedi (dosl.: ona koja slijede, posljedice) σύμμετρος sumjerljiv (koji se može podvesti pod iste mjere)
συγκρίνομαι sastavljam se σχήμα, τό oblik ταύτόν isto τεκμήριον, τό potvrda τελευτή, ή završetak τέλειος potpun τελέως potpuno ύπερέχω nadvećavam; med.pas. nadvećan sam, bivam nadvećan ύπόθησις, ή pretpostavka ύποτίθεσθαι pretpostaviti φαίνομαι pokazujem se, pojavljujem se, na vidjelo izlazim, činim se φάντασμα, τό pričin φέρομαι premiještam se (krećem se glede mjesta) φθορά, ή iščeznuće φύσις, ή narav
Bibliografija Izbor važnijih izdanja grčkoga teksta (Ponovna izdanja se ne navode.) Platonis opera quae exstant omnia, ex nova Ioannis Serrani interpretatione. Bd. III. Genf 1578 (Stephanus). Platonis Parmenides sive de ideis et uno rerum principio graece et latine studio J. G. Thompson. Oxford 1728. Platonis dialogi selecti cura L. F. Heindorf. Bd. III. Berlin 1806. Platonis et quae vel Platonis esse feruntur vel Platonica solent comitari scripta graece omnia rec. I. Bekker. Bd. II. London 1826 (Berlin 1816/7). Platonis Parmenides cum quattuor libris prolegomenorum et commentario perpetuo. Accedunt Procli in Parmenidem commentarii nunc emendatius editi cura G. Stallbaumi. Leipzig 1848. Platonis dialogi secundum Thrasylli tetralogias disposti ex rec. C. F. Hermanni. Bd. II. Leipzig 1858. The Parmenides of Plato after the paging of the Clarke Manuscript ed. By W. W. Wadell. Glasgow 1894. Platonis opera recogn. brevique adnotatione critica instruxit I. Burnet. Bd. II. Oxford 1901. Platon, Oeuvres completes. Tome VIII, 1. Parmenide. Texte etabli et traduit par A. Dies. Pariš 1923.
225
PARMENID Plato on the One. The Hypothesis in the Parmenides by R. S. Brumbaugh. Yale University Press, New Haven 1961. (Samo drugi dio dijaloga.) Plato. With an English Translation. Parmenides by Η. N. Fowler. The Loeb Classical Library, London 1963. Izbor prijevoda i komentara Latinski Platonis dialogi latine iuxta interpretationem Ficini aliorumque. 10. svezak gore navedenoga Bekkerova izdanja. London 1826. Procli commentarius in Platonis Parmenidem ed. V. Cousin. Pariš 1864 (pretisak: Hildesheim 1961). / Platonicum medii aevi. Plato latinus Bd. III: Parmenides usque ad finem primae hypothesis nec non Procli commentarium in Parmenidem pars ultima adhuc inedita interprete G. De Moerbeka ed R. Klibansky et C. Labowsky. London 1953. Njemački Platons Werke. Von F. Schleiermacher. Berlin 1804 ff., dio 1., sv. 2. Platons samtliche Werke. iibersetzt von H. Miiller, mit Einleitungen begleitet von K. Steinhart. Bd. III. Leipzig 1852. Platons Werke. Dritte Grupe: Dialektische Gesprache, iibersetzt von H. Susemihl. Sv. 5. Stuttgart 1865. Platon, Samtliche Werke, Bd. IV. Platons Dialog Parmenides, neu iibersetzt und erlautert von Otto Apelt, zweite durchgesehene Auflage. Leipzig, 1922. Speiser, Α.: Ein Parmenideskommentar. Studien zur platonischen Dialektik. Stuttgart 1937, 2. erw. Ausg. 1959.
132 226
Gauss, H.: Philosophischer Handkommentar zu den dialogen Platons, 3. dio. Bern, 1960. Platon, Samtliche Werke, Bd. 3. iibersetzt von Friedrich Schleiermacher und Hieronymus und Friedrich Miiller (Briefe). Auf der Grundlage der Bearbeitung von Walter F. Otto, Ernesto Grassi und Gert Plambock neu herausgegeben von Ursula Wolf. Reinbek bei Hamburg 1994. Platon, Parmenides, iibersetzt und herausgegeben von Hans Giinter Zeki. Hamburg 1972. Hagler, R.P.: Platons 'Parmenides'. Probleme der Interpretation. Berlin/New York 1983. Wundt, M.: Platons Parmenides. Stuttgart/Berlin 1935. Zimmermann, O.: Platons Parmenides und der Kommentar des Proklos. Heidelberg 1936. Engleski The Dialogues of Plato. Transi, into Engl. with Analyses and Introductions by Benjamin Jowett. Oxford 1871 The Parmenides of Plato. Transi. Into Engl. with Introduction and Appendixes by E. A. Taylor. Oxford 1934. Plato and Parmenides, Parmenides' Way of Truth and Plato's Parmenides translated with an introduction and a runnung commentary by Francis M. Cornford. London 1939. Taran, L.: Platon: Parmenides. A Text with Translation, Commentary and critical Essays. Princeton/N.Y. 1965. Allen, R. E., Plato's Parmenides, Minneapolis 1983. Meinwald, C., Plato's Parmenides, Oxford 1991. Plato, Parmenides, translated by Mary Louise Gill and Paul Ryan; introduction by Mary Louise Gill. Indianapolis/Cambridge, 1996.
Coxon, A.H.: The Philosophy of Forms. An Analytical and Historical Commentary on Plato's Parmenides with a new English Translation. Assen 1999. Francuski Le Parmenide, dialogue de Platon. Traduit et explique par J. A. Schwalbe. Pariš 1841. Platon, Oeuvres completes. Tome VIII, 1. Parmenide. Texte etabli et traduit par A. Dies. Pariš 1923. Brisson, L.: Platon, Parmenide. Pariš 1994. Talijanski II Parmenide. Trad. e comm. da E. Turolla. Milano 1942. Platone, Tutte le opere, Parmenide, premessa e traduzione di Enrico Pegone. A cura di Enrico Maltese, con un saggio di Francesco Adorno. Newton & Compton s. r. 1. Prima edizione: ottobre 1997. Izbor iz sekundarne literature Zeller, E.: Ober die Komposition des Parmenides und seine Stellung in der Reihe der platonischen Dialoge. U: Platonische Studien. Tubingen 1839. Fischer, K.: De Parmenide platonico. Diss. Stuttgart 1851. Deuschle, J.: Ober die Echtheit des platonischen Parmenides, Jbb. f. Philol. und Padagogik 85 (1862). Planck, K. C.: Ober die Bedeutung und Echtheit des platonischen Parmenides, Jbb. f. Klass. Philol. 105 (1872). Apelt, O.: Untersuchungen iiber den Parmenides des Platon, Weimar 1879. (Ponovno u: Apelt, Beitrage zur Geschichte der
132 228
griechischen Philosophie, Leipzig 1891. Uključeno kao uvod i bilješke uz prijevod.) Shorey, P. On Parmenides 162 A.B., American Journal of Philology 12(1891). Jackson, H.: On Parmenides page 52, Journal of Philology 21 (1893). Waddell, W. W.: Phe Place of the Parmenides in the Order of the Platonic Dialogues, Class. Rev. 10 (1896). Dietrich, K. W.: Der platonische Dialog Parmenides und die Ideenlehre. Diss. Erl./Nurnberg 1910. Dyroff, Α.: Zu Platons Parmenides, Festgabe fur Martin Schanz, Wurzburg 1912. Hoffding, H.: Bemerkungen iiber den platonischen Dialog Parmenides, Biblioth. f. Philos. 21, Berlin 1921. Taylor, A. E.: On the Interpretation of Plato's Parmenides. U: Plato. The Man and his Work. London 1926. Wahl, J.: Etude sur le Parmenide de Platon. Pariš 1926,41951. Dodds, E. R.: The Parmenides of Plato and the Origin of the neoplatonic One, Class. Quart. 22 (1928). Klibansky, R.: Ein Proklosfund und seine Bedeutung, Sitz.-Ber. Heid. Akad. Philos.-hist. Kl. 1929. - Plato's Parmenides in the Middle Age and the Renaissance, Mediaeval und Renaissance Studies I, London 1942. Toepliz, O.: Das Verhaltnis von Mathematik und Ideenlehre bei Platon, Quellen und Studien z. Gesch. D. Math., I, 1 (1929). Cherniss, H.: Parmenides and the Parmenides of Plato, Am. Journ. of Philol. (1932). - The Relation of the Timaeus to Plato's later Dialogues, Am. Journ. of Philol. 78. Ponovno u: Allen (ed., 1965).
- Die altere Akademie (iibers. v. J. Derbolav). Heidelberg 1966 Hardie, W. F. R.: A Study in Plato. Oxford 1936. Dehn, M.: Beziehungen zwischen der Philosophie und der Grundlegung der Mathematik im Altertum. Quellen und Studien zur Geschichte der Mathematik, IV, 1 (1937). Speiser, Α.: Ein Parmenideskommentar. Studien zur platonischen Dialektik, Stuttgart 1937. Walker, M. G.: The One and Many in Plato's Parmenides, Philosophical Review 47 (1938). Ryle, G.: Plato's Parmenides, Mind 48 (1939). Robinson, R.: Plato's Parmenides, Class. Philol. 37 (1942). Chen, C. H.: On the Parmenides of Plato, Class. Quart. 38 (1944). Liebrucks, B.: Zur Dialektik des Einen und des Seienden in Platons Parmenides, Z. ph. F. 2 (1947). Klemm, W.: Platos Ideenkritik und die Neuformung der Idee in seinem Dialog Parmenides. Diss. Gottingen 1949. Huber, G.: Platons dialektische Ideenlehre nach dem zweiten Teil des Parmenides. Diss. Basel 1952. Eslick, J. L.: The dyadic Character of being in Plato, Modern Schoolman 31 (1953/4).
Sellars, W.: Vlastos and the Third Man, Philosophical Review 64 (1955). Geach, Ρ. T.: The Third Man again, Philosophical Review 65 (1956). Ackrill, J. L.: Plato and the Copula, Journal of hellenic Studies 77 (1957). Ponovno u: Allen (ed., 1965) i Vlastos (ed., 1971). Volkmann-Schluck, Κ. H.: Plotin als Interpret der Ontologie Platons, Philos. Abhandl. Heft 10, Frankfurt/M. 1957 (2. izdanje). - Das Wesen der Idee in Platons Parmenides, Philos. Jb. 69 (1961). Lynch, W. F.: An Approach to the Metaphysics of Plato through the Parmenides. Washington 1959. Runciman, W. G.: Plato's Parmenides, Harvard Studies in Class. Philol. 64 (1959). Wyller, Ε. Α.: Platons Parmenides in seinem Zusammenhang mit dem Symposion und der Politeia, Oslo 1959. - Platons Parmenides. Form und Sinn, Z. ph. F. 17 (1963).
- The platonic Dialectic of Non-being, New Scholasticism 29 (1955). Hoflich, E.: Die Prinzipienlehre des platonischen Dialogs Parmenides. Diss. Miinchen 1954. Vlastos, G.: The Third man Argument in Plato's Parmenides, Philosophical Review 63 (1954).
- La philosophie de l'instant chez Platon ou la troisieme hypothese du Parmenide, Revue de Synthese 85 (1964). Falus, R.: Parmenides-Interpretationen, Acta Antiqua Academiae Scientarum Hungaricae VIII (1960). Frankel, H.: Zenon von Elea im Kampf gegen die Idee der Vielheit. U: Wege und Formen des friihgriechischen Denkens, Miinchen 1960. Brumbaugh, R. S. B.: Plato on the One. The Hypotheses in the Parmenides. New Haven 1961 (21973). Moravcsik, J. Μ. E: The Third Man Argument and Plato's Theory of Forms, Phronesis 8 (1963).
-Platonic Studies. Princeton 1973.
- (ed.) Patterns in Plato's Thought. Dordrecht 1973.
132 230
- Forms and Dialectic in the Second Half of the Parmenides, u: Schofield and Nussbaum (eds.), Language and Logos, Cambridge 1982. Allen, R. E.: The Interpretation of Plato's Parmenides. Zeno's Paradox and the Theory of Forms, Journal of the History of Philosophy II (1964). - (ed.) Studies in Plato's Metaphysics, London 1965. - Unity and Infinity: Parmenides 142b-145a, Review of Metaphysics 27. Frede, M.: Pradikation und Existenzaussage. Gottingen, 1967. Meinhardt, H.: Teilhabe bei Platon. Munchen/Freiburg 1968. Cohen, S. M.: The Logic of the Third Man, Philosophical Review 80(1971). Zeki, H. G.: Der Parmenides. Untersuchungen iiber innere Einheit, Zielsetzung und begriffliches Verfahren eines platonischen Dialogs. Marburg/L 1971. Vater, H.: Die Dialektik von Idee und Teilhabe in Platons "Parmenides". Hamburg 1972. Bostock, D.: Plato on Change and Time in the Parmenides, Phronesis, 23 (1978). Nehamas, Α.: Self-Predication and Plato's Theory of Forms, American Philosophical Quarterly 16 (1979). Prior, W. J. Parmenides 132c-133a and the Development of Plato's Thought, Phronesis 24 (1979). - Unity and Development in Plato's Metaphisics, London 1985. Fine, G.: The One over Many, Philosophical Review 89 (1980). - Separation, Oxford Studies in Ancient Philosophy 2 (1984). - Immanence, Oxford Studies in Ancient Philosophy 4 (1986).
132 232
- On Ideas. Oxford 1993. Kahn, C. H.: Retrospect on the Verb "To Be" and the Concept of Being. U: Knuutila and Hintikka (eds.), The Logic of Being, Dordrecht 1986. Owen, G. E. L.: Logic, Science and Dialectic. Ithaca and London, 1986. Miller, M.H.: Plato's "Parmenides". The Conversation of the Soul. Princeton 1986. Gardeya, P.: Platons Parmenides. Interpretation und Bibliographie. Wiirzburg 1991. Gill, C. and McCabe, Μ. M. (eds.): Form and Argument: Studies in Late Plato, 1996 Schudoma, I.: Platons Parmenides. Kommentar und Deutung. Wiirzburg 2001.
Pogovor prevoditelja Gedanke steht nicht still Paul Natorp Ovaj prijevod Platonova Parmenida ima gotovo neozbiljan početak: izvorno naime nije imao nikakve druge svrhe doli biti jedna proljetna vježba u jeziku i mišljenju. Zasluga pak za to da je ta sebična nakana ipak našla puta k mogućem stjecanju i nešto šire vrijednosti pada u udio prof. Damiru Barbariću, na čiji sam se poticaj dotičnoj "stvari" posvetio ozbiljnije. Pitanje je međutim: koliko ozbiljno? Jer možda je, upravo s onu stranu sve - ma koliko nužne i nezaobilazne - filološke umješnosti i strogosti, ono jedino ozbiljno u prijevodu nekoga filozofskog teksta to da se čuva spomen na načelnu neozbiljnost takva pothvata. Štoviše, postane li se bar toliko domaći u grčkomu jeziku (i mišljenju) da se smogne naslutiti golemi jaz koji svaki takav prijevod pokazuje upravo kao nešto spram izvornika drugo, teško je moguće ne zapitati se: čemu uopće prijevodi? Pod budnim "okom" toga pitanja nastajao je hrvatski tekst Platonova Parmenida. No, onima koji unatoč toj sumnji ipak, paradoksalno, prevode, poteškoća postaje još većom: što je ono što se uopće prevodi? Jer, ukoliko bi se stvarno s jezika na jezik prevodio tek pojavni jezični izraz, a ne ono što ustvari u tomu izrazu dolazi doriječi,dakle tekst u najširem smislu te riječi, onda bi se i uz jedno osnovno po-
235
POGOVOR PREVODITELJA znavanje rječničke i gramatičke strukture jezika moglo napraviti dobar i ozbiljan, naime točan i odgovarajući prijevod. Nije nemoguće da bi se u okviru tzv. "živih" jezika, katkad i do krajnosti pojednostavljenih u svrhu puka sporazumijevanja, ponegdje moglo raditi upravo ο tomu. Pri susretu međutim s jednim misaono, jezično i stilski upravo preobilnim djelom, primjerice jednim Platonovim dijalogom, bitna nemoć i nedostatnost takva pristupa postaju gotovo samorazumljive. Tekst se, očito, u tom slučaju ne da tako lako svesti na ono u čemu biva izražen, na ono izrečeno i napisano. Filozofski tekstovi imaju smisla jedino ako pozivaju na mišljenje onoga što se njima izriče. Čitati onda ustvari i nije drugo do sumisliti, to će reći: kroz tekst prepoznavati i snova misliti ono isto koje je jednom bilo mišljeno te u jezično i stilski jedinstvenu splitanju i tkanju teksta iznašlo sebi primjeren način da bude. Sve je sada na umijeću da se to isto prevede, naime da se, nasljedujući koliko je moguće izvorni stil, sačuvano misli i izrazi, tj. pusti sebi primjereno biti u drugomu jeziku, tako da bi opet moglo biti mišljeno. Koliko toga se tu mora ostaviti za sobom, bolno će iskusiti svatko tko se odluči na takav korak, no nije s druge strane zanemarivo ni ono što otkriva bogatstvo moguće drugosti onoga istog. Ali, kako stoji sa samim temeljem na kojemu uopće počiva tako shvaćeno prevođenje: je li i, ako jest, kako je moguće da se ono mišljeno nanovo misli i izražava u mnoštvu različitih jezika, a da pritom ipak ostaje isto? Ili, još dalje: nije li već i svaki mogući jezični izraz onog mišljenog spram njega samog nešto drugo, i to unatoč tomu što bi narav jezika i mišljenja mogla biti upravo istovrsna, naime neko spajanje, splitanje, logos...? Ostavimo međutim ovdje ova pitanja slobodno po strani. Njihovo promišljanje odvelo bi nas daleko izvan zamišljenih granica ovoga pogovora.
132
U prijevodima se dakle ono mišljeno jednoga teksta pokazuje i jest kao drugo, ostajući ipak sa sobom samim isto. Pritom tu nije riječ tek ο različitosti jezika, već je, kako se čini, i samo mišljenje, u kojemu ono isto biva mišljeno i tako jest, uvijek već nekako drugo i novo. Naime, ukoliko su misaoni zaleti koji smjeraju i sabiru se na ono isto ipak po svom ishodištu bitno mnogi i drugi, tad je i samo sumišljenje onoga istog već jedan prijevod. Stoji li međutim stvar uistinu tako da ono mišljeno ima biti samo na način da se tek kroz mnoštvo svojih drugosti sabire u bitak sebe istoga? Bismo li se time već donekle približili tomu što su zapravo i čemu služe prijevod i interpretacija? Naposljetku: ima li i može li uopće biti nekog teksta istog po sebi, teksta koji ne bi morao, da bi uopće i bio on sam, uvijek iznova zaživljavati u novom i drukčijem iskustvu mišljenja i razgovora? Ovim pitanjima smo, i ne sluteći, već zakoračili unutar temeljne problematike dijaloga Parmenid, točnije, unutar prvoga ispitivanja prve pretpostavke. Dalje je međutim svakomu tko želi misliti na istom tragu pustiti da ide svojim putem. Svaki prijevod filozofskog (i ne samo filozofskog) teksta počiva na interpretaciji, uvijek je naime izraz mislećega susreta s tekstom samim. Nijedan prijevod stoga, ma kako težio biti jedini konačan i nezamjenjiv, ne smije biti toliko "ozbiljan" da bi sebe lišio svijesti ο tome daje tek jedan među mnogima mogućima. Imajući to u vidu, najuputnijim se činilo uz ponuđeni hrvatski prijevod obilno navoditi i rješenja drugih prevoditelja, i to prije svega zato da bi se u sugledu s drugima pokušalo nekako nadići ograničenja i nedostatnosti vlastita mišljenja i izraza te na taj način pustilo da sama "stvar" Parmenida možda lakše iskrsne pred oči. Pritom naravno treba imati na umu da se ni približno nisu mogle iscrpiti upravo sve mogućnosti pristupa tekstu, no čini se da i ovakav izbor
237
PARMENID prijevoda, otvoren dakako svakom prigovoru, ipak može poslužiti navedenoj svrsi. Prijevodi koji se citiraju su sljedeći: Platon, Samtliche Werke, Bd. 3. Obersetzt von Friedrich Schleiermacher und Hieronymus und Friedrich Miiller (Briefe). Auf der Grundlage der Bearbeitung von Walter F. Otto, Ernesto Grassi und Gert Plambock neu herausgegeben von Ursula Wolf. Rowolth Taschenbuch Verlag GmbH, Reinbek bei Hamburg, Dezember 1994. (Prijevod se citira pod Schleiermacherovim imenom.) Platon, Samtliche Werke, Bd. IV. Platons Dialog Parmenides, neu iibersetzt und erlautert von Otto Apelt, zweite durchgesehene Auflage, Felix Meiner Verlag, Leipzig, 1922. Unveranderter Nachdruck, Felix Meiner Verlag, Hamburg, 1998. Platon, Parmenides, iibersetzt und herausgegeben von Hans Giinter Zeki, Felix Meiner Verlag, Hamburg, 1972.
cesco Adorno. Newton & Compton s. r. 1. Roma, ottobre 1997. (Prijevod se citira pod Pegoneovim imenom.) Od prijevoda Parmenida na hrvatskom nešto srodnije jezike nijedan se izravno ne navodi. Srpski prijevod dr. Ksenije Atanasijević, uz to što ponegdje nedopustivo pojednostavljuje, obiluje filozofski odveć bremenitom terminologijom (transcendentno, apsolutno, realnost, afekcija, identitet, kategorija i dr.), a da bi mogao primjereno i čisto izraziti misao grčkoga teksta. Do nedavno izašloga slovenskog prijevoda Borisa Vezjaka (Ljubljana, 2001) došlo se pak prekasno da bi ga se ovdje moglo uvrstiti, no na njega treba uputiti svako ozbiljnije bavljenje dotičnom tematikom na ovim prostorima. Prijevod je rađen prema Burnetovu izdanju grčkoga teksta: Platonis opera recognovit brevique adnotatione critica instruxit Ioannes Burnet. Sv. II. Oxford 1901. Sva odstupanja u čitanju navode se u bilješkama.
Plato and Parmenides, Parmenides' Way of Truth and Plato's Parmenides translated with an introduction and a runnung commentary by Francis M. Cornford, The Liberal Arts Press, New York, 1957. (!1939. g.) Plato, Parmenides, translated by Benjamin Jowett. Tekst se odnosi na treće izdanje Jowettova prijevoda Platonovih dijaloga iz 1891.g., a dostupan je na internet adresi: http://ancienthistory. about.com./library/bl/bl_text_plato_dialogues_intro.htm Plato, Parmenides, translated by Mary Louise Gill and Paul Ryan; introduction by Mary Louise Gill. Hackett Publishing Company, Inc. Indianapolis/Cambridge, 1996. (Prijevod se citira pod imenom Gill.) Platone, Tutte le opere, Parmenide, premessa e traduzione di Enrico Pegone. A cura di Enrico Maltese, con un saggio di Fran-
Prevođenje bi išlo protiv svoje vlastite naravi ako ne bi upravo i samo nastojalo dohvatiti, sačuvati te u vlastitu mišljenju i jeziku obrazovati ono mišljeno u tekstu kojega prevodi. Koliko će se međutim u tomu uspjeti, uvelike ovisi ο prevoditeljevoj filozofskoj i filološkoj doraslosti samoj "stvari", no, ako igdje, to nužno izlazi na vidjelo tek i jedino kroz tekst prijevoda samog. Ono mišljeno u tekstu Platonova Parmenida ne prestaje biti nepoznanicom već više od dvije tisuće godina. Malo koji filozofski tekst se, poglavito nijedan Platonov, toliko prešućivalo, ismijavalo ili pak unaprijed žrtvovalo kojekakvim interpretacijama, bilo da je zasmetao nekoj školskoj predodžbi sustava Platonove filozofije bilo da ga se, obratno, upravo htjelo iskoristiti u svrhu neke takve predodžbe - teologijske na primjer. Rijetko se smoglo
132
239
dovoljno snage da se Parmenid jednostavno čita, tj. misli iz svog teksta i stavi u kontekst cjeline Platonova filozofiranja. Zasigurno nije čudno da je Parmenid bio ozbiljno mišljen možda jedino u sklopu Hegelova filozofiranja. Vođen uvjerenjem da se ono mišljeno, onako kako se pri prevođenju uspjelo dohvatiti, sačuvati i izraziti, treba moći razabrati jedino kroz sam tekst, hrvatski prijevod Parmenida teži vlastito razumijevanje na kojemu se gradi do krajnosti potisnuti u drugi plan. Ovdje će se stoga naći malo onoga što bi spadalo u filozofski komentar uz tekst i bilješke su svjesno svedene uglavnom samo na filološki sadržaj. Veći kompromis napravljen je glede "Strukture dijaloga Parmenidi to u svrhu lakšega snalaženja u dijalogu. Nastanku prijevoda pridonijeli su, svatko na svoj način, Luka Boršić, Pavel Gregorić, Davor Ljubimir te upravo odlučujuće Damir Barbarić. Ovom prilikom im se svima zahvaljujem. Ne manju zahvalnost dugujem gosp. Dimitriju Saviću, koji je prijevod odlučio objaviti u svojoj Filosofskoj biblioteci Demetra.
Sokrat
240
Hans-Georg Gadamer
Platonov Parmenid i njegov kasniji utjecaj
Zenon
Platonov Parmenid i njegov kasniji utjecaj Ima li se na umu da je Platonov dijalog Parmenid po njegovu kasnijem antičkom utjecaju bio nešto posve drugo od onoga što danas možemo u njemu razabrati, nalazimo se pred pravom zagonetkom. Nije riječ ο tomu da danas točno znamo što taj dijalog zapravo hoće reći. Njegovo se shvaćanje kreće između dviju krajnosti: najvećeg priznanja u njemu pokazanog dijalektičkog umijeća i stanovite bespomoćnosti u odnosu na u njemu intendiran filozofijski sadržaj. Osobito je prvi dio dijaloga - kateheza mladog Sokrata što je provodi stari Parmenid - historijsko mišljenje novijeg vremena naveo na to da u cijelom dijalogu uoči neku vrstu Platonove samokritike i krizu njegova učenja ο idejama. Ovdje nije mjesto za kritiziranje nedostatnosti tog shvaćanja. Dalo bi se pokazati da se Plotinova teorija ο μίμησις i ο εικών može prikazati kao daljnji razvitak Platonova mišljenja samo zato što Plotin odviše doslovno razumije χωρισμός ideja. Morao bih se ponavljati kad bih htio dokazati da su novoplatoničari u tom pitanju loši platoničari.1 Kasniji platonizam svoju bitnu inspiraciju zapravo uopće nije dobio od tog kritičkog aspekta što ga dija1 Usp. "Die Idee des Guten zwischen Plato und Aristoteles", u: H.-G. Gadamer, Plato im Dialog (Gesammelte Werke, sv. 7: Griechische Philosophie III), Tubingen 1991, str. 136 i d.
245
log nudi, nego od dijalektičkih vježbi koje tvore glavni dio cjeline dijaloga. Dijalog se čitao kao temeljna knjiga negativne teologije, a to znači da su se u bitnomu iz njega preuzimali izvodi dokaza za apsolutnu transcendenciju jednog, tj. onog božanskog. U razlici spram toga, u novom se vijeku pošlo posve drugim putovima. S pojavom historijskog načina mišljenja rastvorio se jedinstveni tradicionalni lik platonizma te se iza povij esno-djelatnog Platonova lika tražio izvorni Platon. Time je taj kasniji platonizam dobio vlastiti profil, što je došlo do izražaja u nazivu 'novoplatonizam'. Hegel, istinski začetnik filozofijskog pisanja povijesti i filozofijski poštovatelj kasnih platoničara starog vijeka, već je doduše poznavao taj naziv. Ali i on je smisao dijaloga Parmenid vidio posve u njegovu teologijskom istumačenju u novoplatoničara: "Zapravo to samo nije izrijekom rečeno; jer stvar je dakako prisutna" - uz ograničenje da se čini kako "ta jednostavna bivstva te njihov odnos i kretanje izražavaju samo momente predmetnoga, a ne duh".2 Hegelovoj je filozofijskoj energiji dakle uspjelo da u spekulativnom principu svoje dijalektike prepozna teologiju kasnog Platona te da na taj način dijalogu Parmenid dade smisleno mjesto u Platonovu djelu. Novokantovstvo (Natorp, Hartmann) je u tomu Hegela slijedilo samo djelomice kad je pravim smislom cjeline dijaloga proglasilo drugu argumentaciju (Parm. 142b-155e), koja konstruira sistem svih temeljnih pojmova. Mi smo u težem položaju. Lučenje Platona od novoplatonizma za nas je prepuno problema. Iako razabiremo daje Platonova filozofija tijesno i plodno povezana s religijskom tradicijom grštva,
ipak nitko neće previdjeti posve novi smisao religijske transcendencije koji se razvio u kasnijem starom vijeku i omogućio novi priključak na Platona. Stoga nitko neće moći prihvatiti to neposredno posezanje za Platonovim djelom. Jer unatoč svečanom zanosu Platonovih dijaloga, ono što u Platona spekulativno nadilazi sve tradicionalne religijske tvorbe jest samo filozofijsko mišljenje i ustrajnost sokratovskog zahtjeva za obrazloženjem; premda se, s druge strane, to mišljenje, sankcionirajući narodnu religijsku predaju, svjesno suprotstavlja prosvjetiteljskom obilježju grčkoga mišljenja. Oboje je posve različito od religijskoga patosa 3. stoljeća poslije Krista - toliko različito da izravno pozivanje novoplatonizma na Platona nameće vlastite zagonetke. U velikoj je mjeri zbunjujuće to da uopće nemamo jasnih uvida ο počecima novoplatonizma, a time i teologijske interpretacije Platona u smislu krajnje transcendencije. Pisanje povijesti grčkog mišljenja koje je započelo u Aristotela i njegovih nasljednika doista ne vidi Platona u svjetlu njegova religijskog podrijetla ili budućnosti, iako kasniji komentatori, kojima zahvaljujemo naše najdragocjenije znanje ο povijesti grčkog mišljenja, uvijek iznova pokazuju utjecaj novoplatoničkih misli. Ipak, novija su istraživanja (Dodds, Theiler, Merlan, Dorrie, Kramer)3 pokazala da obrat što ga zapažamo tek u Plotinovim spisima ima dugu pretpovijest. Da, teško se može osporiti da su se u neposrednom nasljedstvu Platona, barem u Ksenokrata, pojavile dogmatsko-religijske ten3
G.W.F. Hegel, Vorlesungen iiber die Geschichte der Philosophie, u: G.W.F. Hegel, Werke, sv. XIV, str. 245.
E.R. Dodds, "The 'Parmenides' of Plato and the Origin of the neoplatonic One'", u: Class. Quart. XXI (1928), str. 129-142. P. Merlan, From Platonism to Neoplatonism, Den Haag 31968. H. J. Kramer, Der Ursprung der Geistmetaphysik. Untersuchungen zur Geschichte des Platonismus zwischen Platon und Plotin, Amsterdam 1964. W. Theiler, Forschungen zum Neuplatonismus, Berlin 1966. H. Dorrie, Von Platon zum Platonismus. Ein Bruch in der Oberlieferung und seine Oberwindung, Opladen 1976.
132
247
2
PLATONOV PARMENID
dencije koje gotovo upućuju na to da bi se počeci novoplatonizma mogli datirati unatrag sve do Akademije. U svakom slučaju, kasnije premještanje ideja u νους, što predstavlja odlučujući obrat prema novoplatoničkom mišljenju, bilo je već tamo anticipirano, u tom smislu što Platonovi nasljednici u Akademiji Speusip i Ksenokrat matematičke likove smještaju u νοΰς. U Plotina je oslon na Aristotelovo učenje ο νοΰς-u sasvim jasan - toliko da mu ponekad ono Jednog prelazi u on, dakle neutrum u masculinum, što se ipak ne mora razumjeti kao anticipacija osobnoga Boga židovsko-kršćanske religije, kao što nas je u to nastojao uvjeriti zaslužni izdavač Plotina P. Henry. U svakom slučaju, dijalog Parmenid ne nudi podlogu za takva tumačenja. U Timeju je to drukčije, utoliko što je njegov demijurški mit barem dao povoda takvoj internalizaciji ideja - doduše ne bez toga da se pritom učini nasilje nad tekstom. Takvom stanju stvari odgovara to da se dijalog Parmenid u Plotina spominje samo rijetko i da ga tek Porfirije iscrpno razmatra. Ipak, iz Prokla znamo daje dijalog već duže vrijeme bio shvaćan kao teologijski traktat. Zapravo je čudno da i moderni istraživači dijalog Parmenid uvijek iznova pokušavaju interpretirati teologijski (Jean Wahl, Max Wundt, Hardie, Speiser, Enzo Paci).4 To se može objasniti time što baš i ne uspijeva ozbiljno filozofijsko istumačenje dijalektičkog sadržaja dijaloga, koje bi doista objasnilo cjelinu te umješne kompozicije. I Cornfordov oštroumni rad, koji je snažnije orijentiran prema natrag, to znači prema Parmenidovu spjevu i 4
M. Wundt, Platons Leben und Werk, Jena 1914. J. Wahl, Etude sur le Parmenide de Platon, Pariš 1926. W.F.R. Hardie, A Study in Plato, Oxford 1936. A. Speiser, Ein Parmenideskommentar. Studien zur platonischen Dialektik, Leipzig 1937. E. Paci, II significato del Parmenide nella fllosofia di Platone, Milano 1938. F.M. Cornford, Plato and Parmenides, London 1939.
132
prema pitagorovskom učenju ο brojevima, mogao je doduše otkriti logičku evidenciju mnogih mislenih koraka u tim nizovima argumentacija, ali nije predstavljao rješenje pravog pitanja. Da se u Parmenidu više ne vidi puka pojmovna igra, nego da se prizna ozbiljnost logičke vježbe u kojoj se pokazuju dijalektički zapleti eleatskoga učenja, to je zacijelo napredak, ali ne može vrijediti kao zadovoljavajući odgovor na pitanje što ima biti pozitivno postignuće tih argumentacija. Neosporno je ipak da je Parmenid u ovom dijalogu prikazan kao čovjek koji je stekao zbiljsku nadmoć nad samim sobom. Doduše, posjedujemo opsežan Proklov komentar, koji nam daje pregršt podataka, među inim i ο predšasnicima njegova vlastita teologijskog tumačenja dijaloga Parmenid. Ali taj sačuvani komentar ne obrađuje cjelinu dijaloga, niti ju je ikad obrađivao. Od Klibanskyjeva otkrića završetka Proklova komentara, sačuvanog na latinskom jeziku, znamo sa sigurnošću da je Proklo od drugog dijela dijaloga obradio samo takozvanu prvu hipotezu. To je dovoljno znakovito. Tko je u tom dijalogu tražio božanske stvari morao se ograničiti na prvu argumentaciju, koja jedan bitak odvaja od svih zamislivih predikata. To se moglo čitati kao specimen negativne teologije. Važniji je Porfirije, posebno ako je komentar uz Parmenida iz torinskoga palimpsesta, koji je poznat od 1898. godine, pisan njegovom rukom, kako je to vjerojatnim učinio Hadot.5 U njemu je jednostavno i izolirano jedno, ο kojemu je riječ u prvom dijalektičkom hodu, bilo shvaćeno kao 'duh', tj. kao νοΰς. No naš bi glavni interes naravno bio znati kako je najveći kasnoantički platoničar Plotin razumio dijalog Parmenid, a osobito što je učinio s njegovim prvim dijalektičkim hodom. 5 P. Hadot, "Etre, Vie, Pensee chez Plotin et avant Plotin", u: Les sources de Plotin, Vandoeuvres-Geneve 1960, str. 105-157.
249
U slučaju Plotina nalazimo se na sigurnom tlu, utoliko što je do nas dospjelo njegovo sveukupno djelo. Tako možemo sa sigurnošću reći kako njegovo nadovezivanje na Platona ne znači da se zadovoljio tek sekundarnom eksplikacijom Platonova mišljenja. Štoviše Plotin se posve temelji na vlastitim iskustvima mišljenja i kad upućuje na Platona služi mu to više kao potvrda vlastitih misli nego što bi predstavljalo njihovo ishodište. Povrh toga je jasno da Platonu pristupa s vlastitim pitanjima još i onda kad se na njega izričito poziva. Pritom nerijetko kao potkrepu navodi ono što ne možemo kao takvo prihvatiti. Ni znamenito έπέκεινα iz Politeie, ni mitski način govora što se nalazi u Fedru i prije svega u Timeju, a posebno u ovome posljednjemu premještanje ideja u νους (za koje se Plotin poziva na Tim. 39e7!), ne dopušta, po našem sudu, da se Platona shvati kao svjedoka Plotinova učenja. Moja je teza da unatoč tomu Plotinovo nadovezivanje na Platona nije tek nategnuto - ono seže daleko preko svakog izričitog pozivanja na Platona i omogućuje da na vidjelo izađe sam Platon, dakako u novom svjetlu i u odnosima koji su izmijenjeni te se protežu u novim smjerovima. Nažalost, dijalog Parmenid pritom ne igra gotovo nikakvu ulogu. I dok se Plotin opetovano poziva na uvodni razgovor, dotle se na pitanje koje mu postavljamo povodom njegova razumijevanja dijalektike što ju iznosi Parmenid nalazi samo vrlo shematski i neprecizan odgovor, koji je kao takav ipak tvorio epohu. Sadržan je u spisu ο tri hipostaze (Enn. V l).6 6 Plotin, Schriften (gr.-dt.), sv. 1, Hamburg 1956, str. 208-237. Za interpretaciju usp. prije svega K.-H. Volkmann-Schluck, Plotin als Interpret der Ontologie Platos, 3. proš. izd. Frankfurt 1966, kao i u međuvremenu dobro komentirano grčko-njemačko izdanje dijaloga Parmenid: H.G. Zeki, Philosoph. Bibl., sv. 279, Hamburg 1972.
132
Tu Plotin kao potvrdu za svoje tri hipostaze (pored Platonova Drugog pisma, Šestog pisma i Timeja) navodi i dijalog Parmenid. Platonu se odaje priznanje zbog toga što je - u usporedbi s izjednačavanjem onoga δν i νους, koje je Parmenid izvršio u svom spjevu - postupio pomnije, i to tako daje razlikovao troje, naime jedno, jedno-mnogo, te jedno i mnogo. To se očito odnosi na dva prva dijalektička hoda u Parmenidu, koje je dakle već Plotin, kao i njegovi kasniji nasljednici, razumio kao tri hoda, time što je dodatak uz drugu argumentaciju shvatio kao treću, samostalnu argumentaciju i kao sintezu (155e). Tako je to razumio Plotin vođen svojim trinitarnim pitanjem. Takva koncentracija na prva dva ili tri hoda nije sasvim neutemeljena i ima za sebe stanovitu formalnu evidenciju. Jer Platonov tekst izričito započinje: "A kao treće hoćemo reći...", te se potom i pozitivna argumentacija, koja je izvedena u drugom hodu, i negativna, u prvom hodu razvijena teza u nastavku na tu najavu spominju tako da zvuče kao pretpostavke treće argumentacije (Parm. 155e). Unatoč tomu tekst se ne može tako razumjeti. Novi treći argument može, shodno stvari, pripadati samo drugom hodu i opet se odnosi na sudjelovanje u vremenu, koje se ondje nalazi. Da jedno jest mnogo te da opet to i nije, ukoliko ima udjela u vremenu, to postaje temom, a pritom na vidjelo izlaze novi dijalektički zapleti. Međutim, daje to treće, kao što bi prema Plotinovu istumačenju moralo biti, psyche, koja nakon jednog i nakon νοΰς-a treba tvoriti treću hipostazu (i za nas prvo iskustvo), za to se ne nalazi ni najmanja naznaka u dijalektičkim hodovima što ih Parmenid izvodi i koji nipošto tim 'trećim' ne završavaju kao u zaključku ili prekretnici. I za cjelinu se Plotinova spisa ο tri hipostaze može reći da njegov naslov baš ne odgovara sadržaju i da u osnovi samo treća hipostaza, psyche, predstavlja njegovu
251
PLATONOV PARMENID
temu. Upravo stoga veza s dijalogom Parmenid ostaje dosta štura i oskudna. Prije je sam Parmenidov spjev ono što Plotin ovdje uzima u obzir, i to za drugu hipostazu, za νοΰς. Dakle iz tog će se Plotinova pozivanja na dijalog Parmenid teško dobiti nešto u prilog dubljem nadovezivanju Plotina na Platonovo mišljenje. Još manje će se na tom putu saznati nešto ο tomu što zapravo hoće Platonov dijalog Parmenid. Za oba ta pitanja valja ići drugim putom te će se ispostaviti da je put koji može voditi do oba cilja isti. Neupitno je sljedeće. Ostavi li se po strani upotreba mitske metafore ο demijurgu u Timeju i ο putovanju duša u Fedru, ono što u Plotina doživljava točan i produktivan daljnji razvitak jest učenje ο pet rodova iz Platonova Sofista. Svakako se može reći da velika rasprava ο rodovima bitka (Enn. VI 1-3), u kojoj se Plotin kritički sučeljuje prije svega s Aristotelovim i stoičkim učenjem ο kategorijama i u tu se svrhu oslanja na učenje ο rodovima iz Sofista, ne samo daje krajnje teška i školnička, nego joj i uvelike nedostaje neponovljivi duševni ton, koji inače odlikuje Plotina kad se poziva na učenja velikih mislilaca. No s druge strane treba reći da on ovdje slijedi argumentaciju Sofista na način čija se primjerenost stvari ne da u cjelini osporiti, te da jedva pokazuje nešto od onoga nasilnog i približnog pozivanja na Platona koje inače u njega često nalazimo. Ovdje doista slijedi Platona. No unatoč tomu to je najpraviji Plotin, budući da i ovdje, kao i uvijek, za ishodište svojeg nadovezivanja na Platona uzima tajnu psyche. Riječ je ο njenom jedinstvu i mnoštvu. Ona je kao jedinstvo uzdignuta nad raspadljivost tjelesnog i svakako se odlikuje novom jedinstvenošću. Ali nasuprot jednostavno jednom, ona je opet razlučivo mnogo, te je tako moguće pitanje ο tomu što je i koliko je ono što se u njoj može vidjeti. Jasno je da se u njoj može naći 'bitak'. Bitak i život su u cijeloj duši nešto zajedničko.
132 252
3
Oni čine ono zajedničko duše same. Rod bitka se dakle nalazi u njoj. Kao prvo što pored bitka i života, bitkovnoga života duše, izlazi na vidjelo kao navlastiti genos ističe se zatim κίνησις. Argumentacija se, u općenitom oslonu na Platonova Sofista, odvija tako da se κίνησις i στάσις, te drugost i istost, pored ούσία, ističu kao navlastiti rodovi, i to samo one. Moglo bi se pomisliti da istumačenje koje pritom doživljavaju κΐνησις i στάσις, naime kao mišljenje i ono mišljeno, više nije Platon, nego da je to već izraz one internalizacije i transformacije u psihičko putem koje Plotin pretumačuje cijelu Platonovu i Aristotelovu ontologiju. Osobito se ishodištem u psyche eleatsko-heraklitovska suprotstavljenost στάσις i κΐνησις, izvrće u posredovanje mišljenja i onog mišljenog. Je li ta sumnja doista opravdana? Tim pitanjem želimo pristupiti Platonovu tekstu i iznova ga ispitati. Pitam se sljedeće. Ako Platon u dijalogu Parmenid i izmiče teologijskom istumačenju, nije li možda ipak već on otkrio ontologiju psychel U osnovi je to staro pitanje, koje se uvijek iznova postavlja u Sofistu, naime kako se zapravo objašnjava neujednačeni niz ondje obrađivanih najviših rodova. 'Όν, κίνησις στάσις istost, drugost - što dva određenja bitka kao što su kretanje i mirovanje (tj. stajanje), koja se međusobno tako isključuju, imaju tražiti u istomu nizu s bitkom, istosti, drugosti i nebitkom? Kako mogu sudjelovati u njihovoj univerzalnoj dijalektičkoj protkanosti? Zacijelo su κΐνησις i στάσις za Platona od fundamentalnog značenja. U Teetetu on izlaže univerzalno učenje ο protjecanju, ontologiju procesa, da bi, polazeći od njene neodrživosti, neizravno ukazao na eleatski protustav kao korektiv. Isto je tako dijalektika najviših određenja bitka koju Platon razvija u Sofistu pripremljena dokazom da ni materijalisti ni prijatelji ideja ne mogu braniti jednostranost svojih
£
H.-G. GADAMER
3
stavova.7 Ne da se misliti ni poricanje mirujućega bitka ni poricanje kretanja. No dijalektika ideja, koja se potom izvodi, unatoč tomu κίνησις i στάσις obrađuje kao dvije suprotnosti koje se međusobno posve isključuju, a ta je obrada samo neizravno u službi preplitanja bitka, istosti i drugosti, te time priznanju nebitka. Nema ni riječi ο preplitanju κίνησις i στάσις koje bi odgovaralo preplitanju onih drugih (Soph. 250a8; 254d7; 255al0 d.!). Zar doista nema? Bilo bi ipak čudno da su materijalisti baš bili prisiljeni na priznavanje φρόνησις, što ipak znači savez s onim u sebi identičnim, te da su prijatelji ideja morali priznati kretanje zato jer se bitak ne bi mogao misliti bez νοΰς-a, dakle bez života, duše. Vrijedi li na koncu ipak i za kretanje (κίνησις) i stajanje (στάσις) neko univerzalno sudjelovanje, tako da se može misliti upravo sudjelovanje stasis u kinesis, a kinesis u stasis! U Soflstu se to odvaguje barem kao mogućnost (Soph. 256b6). Krije li se iza toga nešto više? Naime, pitanje je koje bih volio postaviti ima li već u Platonovu djelu, a ne tek u Plotina, kinesis nešto zajedničko s mišljenjem (a time i sa stasis), i u kojem smislu. Sam Sofist već upućuje u tom smjeru utoliko što pozivanje na φρόνησις nasuprot materijalistima (Soph. 247b9) i na ζωή i νοΰς nasuprot prijateljima ideja (Soph. 249a) na obje strane implicira nerazdvojivost onog mišljenog od kretanja mišljenja. Očita suprotnost i uzajamno isključenje, što u običnom nazoru pripada kinesis i stasis, ne može biti zadnja riječ, kako to nagovješćuje i mjesto Soph. 256b7. Ima li u Platonovu djelu i daljnjih nagovještaja u tom smjeru i može li im pripadati čak i Platonov Parmenid} 7
Za praćenje unutarnje dosljednosti tog razgovora i načina na koji ga usmjerava 'stranac' iz Eleje usp. moju raspravu «Dialektik ist nicht Sophistik», u: H.-G. Gadamer, Plato im Dialog (Gesammelte Werke, sv. 7: Griechische Philosophie III), Tubingen 1991, str. 338-369.
254
Počnimo s potonjim. Čini mi se nepobitnim da evidentnost kompozicije promašuju sva tumačenja ovoga dijaloga koja u korist jedne ili druge strane zanemaruju simetričnu konstrukciju dijalektičkih hodova što ih izlaže Parmenid. Ne može biti valjano novoplatoničko davanje prednosti prvom hodu, koji pokazuje apsolutnu onostranost jednoga, baš kao ni davanje prednosti drugom hodu, koje se oslanja na Albina, a slijede ga Hegel i novokantovci, uočavajući u dijalogu Parmenid anticipaciju Aristotelova učenja ο kategorijama i u posljednjoj instanciji ideal Hegelove logike. U suprotnosti spram toga, mora se inzistirati na tomu da tu postoji ravnoteža. Antitetičke krajnosti sve-rastavljenosti i sve-povezivosti ideja, kako ih izlaže Sofist (25 ld), tu se pojavljuju zato da bi ciljale u jedno središte koje se kao takvo ne pojavljuje i koje bi bilo istinska dijalektika ideja. Čini se da to shvaćanje najviše odgovara simetričnoj građi eleatske dijalektike. To je tim upadljivije što u razvoju te dijalektike u dijalogu Parmenid ipak postoji očita asimetrija. To je upravo onaj sporni odjeljak (155e-157b) koji se nekad shvaća kao sinteza prvih dvaju hodova a nekad kao puki dodatak uz drugi hod, i koji vremenost sveg kretanja, prijelaz, smješta u έξαίφνης, što znači "ni u koje vrijeme". Čemu taj dodatak? Takva se asimetrija kod jednog tako komponiranog djela ne može smatrati slučajnošću. Ona mora nešto značiti. Taj je dodatak točno povezan i s onim što slijedi. Nakon što je prodiskutirano što jedno "trpi" ako "jest", ispituje se sad što "trpe" ona "druga". Izraz "ona druga" pojavljuje se već ranije, bez posebnog uvođenja, naime na mjestima 136b3 i 146b 1. Doduše, tamo se u najavi ne upotrebljava izraz πάσχειν i njegove izvedenice. Naprotiv, tamo stoji συμβαίνειν. Ipak, πάσχειν se u argumentaciji susreće često, počevši od mjesta 139e.
255
H.-G. GADAMER Zacijelo je točno da argumentacija pretpostavlja sudjelovanje jednog u kretanju kao i u mirovanju, te da je u tomu neizravno implicirano svagda naizmjenično isključenje bilo kretanja bilo mirovanja. To je, shodno samoj stvari, sadržano već u sudjelovanju u vremenu. Ali upravo ovdje nastaje nov dijalektički zaplet, utoliko što iz sudjelovanja u vremenu slijedi uzimanje udjela u vremenu, iz μετέχειν slijedi μεταλαμβάνειν. To se izvodi počevši s nastajanjem i nestajanjem, dakle sa sudjelovanjem u bitku, preko sudjelovanja u jednom i mnogom, u sličnom i u nesličnom, u većem, jednakom i manjem, te se time pokazuje u svojem univerzalnom važenju. Tada, međutim, započinje argumentacija na koju je sve usmjereno i koja se pojmovno utvrđuje na prijelazu iz kretanja u mirovanje i iz mirovanja u kretanje. To mi se čini značajnim. To je pojam μεταβάλλειν, koji nam je tako dobro poznat iz Sofista (255a) i iz Aristotela. Taje riječ još od Homera omiljeni izraz grčkog jezika koji izriče grčko povjerenje i nepovjerenje u bitak te time također ex negativo odgovara eleatskom pojmu bitka. Parmenid u Platonovu dijalogu temporalnu strukturu tog preokreta razotkriva kao ono 'iznenadno', koje između kretanja i mirovanja nije ni u kojem vremenu (Parm. 156e). Ta struktura vrijedi za sve μεταβολαί, sve vrste preokreta. Svi ti prijelazi iz jednog u drugo nisu ni u kojem vremenu, a to znači da je tu neko 'između' za koje ne vrijedi ni jedno ni drugo određenje. To je upravo suprotno svim poznatim predodžbama ο isključujućoj suprotnosti između κίνησις i στάσις. I u Sofistu se jakim riječima proglašava nemogućim to da bi se bitak mogao pojaviti izvan tih dviju suprotnosti (Soph. 250d).
mora ozbiljno postaviti, a onda glasi ovako: Je li uzajamno prožimanje κίνησις i στάσις opća strukturna shema u kojoj Platon vidi upravo obilježje onog ψυχή i νοΰς? Ako bi bilo tako, iz toga bi doista proizlazilo daje Plotin, uza svu proizvoljnost i samostalnost koju pokazuje u svojem slijeđenju Platona, ipak dalje razvijao prave Platonove postavke. Doduše, dijalog Parmenid daje za to malo potkrepe, iako nerastavljivost onog είναι od νοεΐν, koju Plotin razvija, vrijedi već i za Parmenidov spjev. Mislivost bitka tvori samorazumljivo ishodište i za Platona u Sofistu, iz kojeg ishodišta razvija svoju dijalektičku diferencijaciju teze ο bitku. Pa ipak je uočljivo da κίνησις ima vodeću ulogu ne samo u Sofistu nego i u onom spornom ekskursu dijaloga Parmenid. To se najbolje uklapa u ontologijsku konstrukciju kojom Platon u Teetetu relativizira učenje ο protjecanju, pozivajući se pritom na časnog Parmenida, a u Sofistu ublažava krutost prijatelja ideja. U Teetetu učenje ο protjecanju svoju zadnju granicu nalazi u onomu što duša uviđa čisto od same sebe (Theaet. 185d). Isto tako materijalisti u Sofistu svoje ograničenje nalaze u psyche i u bitku koji je zahvaćen mišljenjem (φρόνησις). Suprotna riječ, na kojoj prijatelji ideja posrću i koja izriče samo-stojnu životnost onog psyche, opet je κΐνησις. Što je ona? Što je ona za Platonove prijatelje ideja? Zar doista samo μή δν, nasu-prot kojemu je δν istinski bitak? Je li Platon doista antiherakli-tovac?
Upravo to slijedi i ovdje. Bitak nije ni u kretanju ni u mirovanju. No pitam se je li to možda negativna opreka stajaćem kretanju, ο kojemu zagonetno govori mjesto Soph. 256b? Pitanje se
Strukturni izraz μεταβολή, koji je Platon vjerojatno kao prvi uveo u filozofijsku diskusiju (sva su ranija pojavljivanja sumnjiva i čini se da su puki refleks iz Aristotela), u ekskursu u Parmenidu uzdignut je do pravog univerzalnog pojma, koji očito nadilazi puku ništavnost nebitka. Doista, ono naglo, ono iznenadno preokreta
132
257
govori uvijek nešto ο nečemu zajedničkom i jednom, ο nečemu što suprotnosti jedne od drugih ne razdvaja toliko koliko ih jedne s drugima povezuje. To nije obično postajanje drugim - to je neko postajanje drugim sebe sama, 'refleksija u sebi'. U Parmenidu se ne ide ni koraka dalje od toga. Ono izvanvremeno έξαΐφνες deducira se čisto argumentativno; ono što se isključuje, naime στάσις i κίνησις, međusobno je povezano samo tim 'između', koje je izvan svakog vremena. Uzme li se u obzir da se univerzalni princip svakog preokreta najprije demonstrira na κίνησις i στάσις, te da one u Sofistu fungiraju slično, otvaraju se novi horizonti. Postajanje drugim u sebi, kretanje u sebi - to mi se doista čini tajnom samokretanja, a time i života i duše. U argumentaciji Sofista (249a i dalje) zvuči to tek veoma izvanjski, kao puki argument za priznanje univerzalne prisutnosti kretanja u bitku. No ukazuje li se time zapravo na implikacije koje se kriju u dijalektičkom razvoju samog eleatskog pojma bitka? Kretanje nije, kao promjena vremena, samo nešto negativno, ižnenadni preokret koji dezavuira ono pouzdano prisustvujuće. Takav preokret može predstavljati čak i neko pojavljivanje, neko sebepokazivanje bitka, i osobito je odlika onog živog to da jest tako da to 'može', naime preokrenuti se iz mirovanja u kretanje, sasvim od sebe sama, a ne od nečega drugog što ga pokreće. Prava je bit živoga to da posjeduje samokretanje. Platon na to aludira već ranije, kad u Harmidu (Charm. 168e) takvu δύναμις koja se odnosi spram same sebe smatra doduše zagonetnom, ali ipak neotklonjivom, pomisli li se na to kako se viđenje, čuvenje, kretanje koje samo sebe pokreće, te vrućina koja vodi do zapaljenja drveta odnose spram samih sebe, a Sokrat misli da bi se tom nizu moglo pridružiti i znanje koje zna samo
132
sebe.8 Neobičan je taj niz u kojemu se samoodnošajnost kretanja i svjesnosti vide ujedno sa samozapaljenjem pregrijanog drveta. No samozapaljenje, samokretanje i samosvijest doista imaju istu zagonetnu narav, naime tu da su μεταβολή. Kao što plamen iz komada drveta izbija iznenadno i bez prijelaza, tako se i samokretanje živoga pojavljuje bez posredujućeg prijelaza, primjerice u prijelazu iz sna u javu, ili u prijelazu iz vrebajućeg mirovanja u kretanje, kao pri skoku mačke. Takvim shvaćanjem δύναμις koja se odnosi spram same sebe Platon upućuje unatrag, kao i prema naprijed, unatrag na Heraklita, kako bi se dalo pokazati,9 a prema naprijed na učenje ο samokretanju duše, na osnovi kojeg u Fedru razvija veliki mit ο dušama, a naposljetku i na učenje ο kretanju u Zakonima te na Aristotelovu Fiziku i njegovo učenje ο νοΰς. Ne dolazimo li time doista u blizinu Plotinova učenja ο tri hipostaze, koje, čini se, na tako osebujan način spaja Platonovu dijalektiku i Aristotelovo učenje ο νοΰς? Ne znači li to da Plotin razvija zajedničku istinu toga dvoga? To da dijalektiku jednog i mnogog sam Platon dovodi u povratnu vezu s Heraklitom odaje prije svega izričita aluzija na njega u Sofistu (Soph. 242e), koja je u potpunoj suprotnosti spram Platonova vlastitog modela konstrukcije heraklitovstva. U skladu s tim jonske su Muze smatrale sigurnijim da jedno i mnogo isprepletu te kažu kako je bitak ujedno jedno i mnogo. To se onda ilustrira očito autentičnim citatom Heraklita: διαφερόμενον άει συμφέρεται. To bi se uistinu dalo u potpunosti potvrditi kao pra8 Uz to mjesto u Harmidu usp. moj rad "Vorgestalten der Reflexion", sada u: H.-G. Gadamer, Gesammelte Werke, sv. 6: Griechische Philosophie II, Tubingen 1991, 116-128. 9 Usp. ο tomu moje rasprave "Heraklit-Studien", u: H.-G. Gadamer, Plato im Dialog (Gesammelte Werke, sv. 7: Griechische Philosophie III), Tubingen 1991, str. 80 i d.
259
Jean Wahl je već u svojem komentam Parmenida na str. 170 i d. upozorio na tu povezanost Platonove analize s Heraklitom te posebno s tom Heraklitovom riječi. Usp. i N. Hartmann, Platos Logik des Seins, str. 360 i d.
svodi na spontanost, dakle na samokretanje, a time i na "dušu". Svaki početak jest početak samo ako počinje "od sebe". Tako Platon u Fedru dospijeva do duše kao onog nepostalog i besmrtnog jer inače bi cijelo nebo i cijela zemlja propali u jedno i sve bi se zauvijek zaustavilo (Phaedr. 245e). Odatle ne iznenađuje da u iscrpnoj teoriji kretanja u Zakonima (Legg. 895a), kada se samokretanje prikazuje kao ono najviše i najizvornije, kao ono koje tvori svaki početak kretanja, pojam μεταβολή izričito zadobiva prvenstvo: μών αρχή τις αύτών έσται της κινήσεως άπάσης άλλη πλην ή της αυτής αύτήν κινησάσης μεταβολή. Prvenstvo samokretanjem odlikovane psyche u odnosu na tijelo, na što smjera izvod dokaza u Zakonima, stoji u svezi koja snažnije od ičega drugog potvrđuje kontinuitet grčkog mišljenja od Parmenida sve do Plotina. Zacijelo je sam Platon dao povoda kasnije tako znamenitoj izreci daje Sokrat filozofiju spustio s neba i našao je među ljudima. To posebno pokazuje njegov portret Sokrata u Apologiji. A u svjetlu naših razmišljanja pokazuje se daje to na što se Plotin oslanja kada dramu duše vidi kao kozmičko zbivanje ipak zapravo Platonova baština, ma koliko često on pritom Platonov mitski način pripovijedanja uzimao dogmatski i pretvarao ga u psihologiju. Pa ipak ostaje istina da i sam Platon ljudsku dušu i njezinu umnost svrstava u umni poredak univerzuma. To se ne zbiva samo tako što on izvodi veliku analogiju duše, polisa i svijeta, i što u svim područjima prvenstvo priznaje najvišoj moći duše, naime νοΰς-u koji zahvaća ono umno. Ono što se u tom poretku prvenstva i vladavine νοΰς-a ima u vidu uvijek je cjelina bitka, pa je odatle i racionalnost cjeline kretanja ono na čemu se prikazuje umnost uma. Pouzdano kruženje zviježđa, dakle kružno kretanje, a posebno sjedinjenje stalnosti stajanja i pokrenutosti okretanja sama sebe, koje pripada kružnom kretanju, ono je što se Platonu pokazuje kao prispodoba umskoga mišljenja.
132
261
vo Heraklitovo učenje ο jednom, koje se u preokretu u svoju suprotnost pokazuje kao istinsko jedno, kao έν σοφόν. Nisu samo dan i noć jedno, što Hesiod nije znao - vatra i stijenj koji gori, spavanje i bdijenje, biti živ i biti mrtav, rat i mir, glad i sitost prelaze bez prijelaza jedno u drugo i time posvjedočuju da su jedinstvo. Napokon, isto to pokazuje i onaj bljesak koji svime kormilari:10 To je "bljesak munje iz apsolutnog", u kojemu se mijene vatre (πυρός τροπαί) uzdižu u ono svoje krajnje i najviše, u πυρ φρόνιμον, u kojemu sjaji zagonetka i tajna onog ψυχή. Jedno se rastavlja i sastavlja: έν τε δν και πολλά και μήτε έν μήτε πολλά (Parm. 155e5). Kao daje tu artikuliran Heraklit, u sažetku dodatka ο onom iznenadnom, koje nije ni u kojem vremenu, stoji: ούτε έν έστιν ούτε πολλά, ούτε διακρίνεται ουτε συγκρίνεται (Parm. 157a5). Krije li se u tom iznenadnom duša kao bljesak? Ψυχής έστι λόγος έαυτόν αύξων (Heraklit, fr. 115 DK). / Moment koji povezuje ove iznenađujuće podudarnosti jest to da samokretanje u Platonovu Fedru nije uvedeno samo kao obilježje duše, nego se na kraju krajeva ističe kao početak sveg kretanja, pa i onoga kretanja koje je pokrenuto od drugog. Doduše, u dokazivanju u Fedru, koje tako odlučno naglašava početak kretanja (αρχή), u kojemu je nužno impliciran preokret iz nebitka u bitak, nedostaje svaka aluzija na dijalektički paradoks. Ali očito je da se u biti početka krije dijalektika preokreta. Što se same stvari tiče, čini se uvjerljivim da svaki početak nekog kretanja ili nekog stajanja izmiče fiksiranju njegove vremenske točke, kako to kaže i Aristotel u šestoj knjizi Fizike (Phys. Ζ 5, 236al4 i d.), te da se 10
PLATONOV PARMENID
Doduše, u Platona se ne susreće baš ista podjela mišljenja i onog mišljenog na kinesis i stasis kakvu poduzima Plotin. Ali krug istosti, koji se u Timeju (Tim. 37c) pridružuje spoznaji i istinskom znanju, a suprotstavlja krugu drugosti, tj. uvijek drugim nazorima i mnijenjima, pojavljuje se kao pravilni krug dnevne putanje sunca pored nepravilnog kruga njegova godišnjeg kretanja, a to se u Zakonima (Legg. 898a) ponovno preuzima kao lijepa slika za bit mišljenja. Ono što Platona pritom fascinira je postupno širenje kretanja od mirujućeg središta preko sporog kretanja unutarnjih krugova sve do najveće brzine krajnje periferije kruga. Ta ujednost stajanja i kretanja, koju pokazuje krug, predočuje zagonetnu bit mišljenja, koje samo doista nije ni u kojem vremenu. Kao što je poznato, Plotin je cijelog života spekulirao ο sukladnosti između mišljenja i kružnog kretanja. Svoje postavke ο tomu mogao je naći u Platona i Aristotela, a još ih je više dobio od fenomena zagonetnih antičkom učenju ο kretanju, onih naime što ih pokazuje krug sa svojom ujednošću mirovanja te sporog i brzog kretanja. Očito je daje raspodjela kretanja na cjelinu, ο kojoj je riječ u Zakonima (Legg. 893d), ono što prema Plotinu dovodi do osjetilne pojave jedinstvo života, duše i duha. Tako rezultat našeg istraživanja Platonova Parmenida kao pripreme novoplatonizma nije ograničen na to da se utvrde pretumačenja i preobrazbe Platonovih motiva.11 Ono što u čitavom tom premještanju u novi medij u Plotina doživljava daljnji razvoj ipak su pravi Platonovi impulsi. U skladu s tim je i to da se već u 11 Istraživanje ο počecima novoplatonizma koje je 1928. započeo Dodds, a nastavili ga Theiler, Merlan i Kramer, svakako je te početke više približilo Platonu, ali što se tiče Parmenida nije dovelo do jasna rezultata. U tom pogledu mi izgleda da ovdje iznesena studija čini korak naprijed. Usp. i W. Deuse, Untersuchungen zur mittelplatonischen und neuplatonischen Seelenlehre (Akademie der Wissenschaften und der Literatur, Mainz 1983), osobito str. 118.
132
i
neposrednih Platonovih nasljednika uloga duše sve više pomiče u središte, kao što je to prije svega pokazao Merlan.12 To što se sad Plotin na tako posve samorazumljiv način poziva na dijalog Parmenid ne mora se objašnjavati nekom starijom tradicijom. No ipak je stanoviti Moderatus13 već κατά τους Πυθαγορείους razlikovao tri jedinstva - έν, νοΰς i ψυχή. To zvuči veoma blisko Speusipu, koji je prema Aristotelu (Met. Ζ 2, 1028b21) za matematički, fizički i psihički bitak uzimao svagda zasebnu αρχή. Aluzivnom stilu Platonovih spisa odgovara to da se u njegovim dijalozima nalaze samo rasute aluzije i da se ni u Parmenidu ni u Sofistu u dijalektici κίνησις i στάσις ne susreće jasna veza s ψυχή ili s νοΰς. Ovdje možemo bez daljnjega računati s njegovim nepisanim učenjima. U svakom je slučaju sigurno da je dijalog Parmenid kao takav teško mogao dati povoda da se u njega unese tema ψυχή. Čini se daje kasnije doba u tomu slijedilo Plotina, ne koristeći se osobitom brizantnošću pojma εξαίφνης. Jedini komentar uz onu diskusiju ο εξαίφνης što ga posjedujemo - onaj Damaskijev14 pojam vremena koji se tu javlja svrstava na posve samorazumljiv način u problematiku duše. U kršćanskom se pretumačenju, koje se susreće u Pseudo-Dionizija (u trećem pismu Kaju), taj pojam doduše upotrebljava, ali ipak samo kao jedan među ostalim pojmovima što opisuju kršćanski misterij postajanja Boga čovjekom. Veze s mističkim "trenutkom" nisu mi poznate. Puna problematika tog εξαίφνης je dijalektičkim sredstvima njemačkoga idealizma i u kritici tog idealizma razvijena tek u Kierkegaarda, u djelu Pojam tjeskobe. 12 13 14
Ph. Merlan, From Platonism to Neoplatonism, nav. dj. Prema: Symplicius, In Phys. 230, 36 i d. (Diels). Damascius, Dub. etsolut. II, 262 i d. (Ruelle).
263
H.-G. GADAMER Međutim, upadljivo je da je Plotin očito posve odbacio dijalektičko zaoštrenje koje je prisutno u biti preokreta. Ni sam pojam preokreta ne igra u njega nikakvu ulogu. U tomu je sadržano značajno upozorenje na ono što je u njega najvlastitije i novo. Tko govori ο preokretu, ma koliko mnogo skrivene istine zapažao u njegovoj tajni, ipak se čvrsto drži pojma bitka što gaje formulirao Parmenid - bitak je ono što se ne preokreće. Plotinov pojam duše je, tomu naprotiv, pojam bitka posve ukinuo u pojmu možnosti koja se odnosi spram same sebe, jedne δύναμις koja misli sebe samu.15 Time je on po prvi put u polju ontologijskih pitanja prvenstvo dao refleksivnosti. On stoji na pragu novog doba. - I mi danas zacijelo stojimo na pragu nove epohe, koju vidimo kako se tek polako pomalja. Ali ona upućuje u obrnutom smjeru, na razgradnju suverene samosvijesti moderne i utemeljenja sve spoznaje u subjektivnosti. Tako bi nam se Platon danas ponekad mogao činiti bliskijim od modernog mišljenja subjektivnosti, a možda čak i bliskijim od platonizma kasne antike, koja se priklanja kršćanskom razdoblju unutarnjosti.16
15
Ο jednom daljnjem aspektu značenja što ga pojam δύναμις zadobiva u Plotina usp. moju raspravu "Denken als Erlosung", u: H.-G. Gadamer, Plato im Dialog, nav. dj., str. 414 i d. 16 Ο teo-logijskom obratu pojma έξαίφνες kod Pseudo-Dionizija Areopagite valja usporediti: Werner Beienvaltes, Die Paradoxie des Augenblicks (Philos. Jb. der Gorresgesellschaft 74 [1966/67]). Je li tu doista utjecao odjeljak iz Parmenida? Jasna veza s Parmenidom prisutna je dakako kod Damaskija (Dub. et solut. II, 264, 25), ali nema oslonca u samoj stvari: έξαίφνες = έκ τών αφανών. Ipak valja obratiti pažnju na ontologijski problem bezvremenog prijelaza i na citat iz Parmenida koji se pojavljuje u razgovorima j^Aula Gelija (Noct. Att., VII, pogl. XIII, 10d.).
264
DEMETRA A. Filosofska biblioteka Dimitrija Savića - Branko Despot: SITNICE. 23 članka. 1991.171 str. 1 ilustracija, ISBN 86-901161-1-7. - Platon: ΡΟΙΙΊΠΕΙΑ- Knjiga VI. i VII. Preveo Damir Barbarić. Bilingv. izd. 1991. 248 str. 1 ilustracija. ISBN 86-81877-1-1. - Damir Barbarić: VARIA PHILOSOPHICA. 11 studija. 1992. 202 str. 1 ilustracija. ISBN 86-81877-5-4. - Renć Descartes: METAFIZIČKE MEDITACIJE. Preveo Tomislav La dan. Bilingv. izd. 1993. 206 str. 5 ilustracija. ISBN 86-81877-4-6-1. - F. W. J. Schelling: MINHENSKA PROPEDEUTIKA. Tri spisa: Ο povijesti novije filozofije. Prikaz filozofskog empirizma. Prvo predavanje u Miinchenu. Preveo Kiril Miladinov. 1993. 256 str. 1 ilustracija ISBN 953-6093-00-6. - Vanja Sutlić: UVOD U POVIJESNO MIŠLJENJE (HEGEL-MARX). 1994. 193 str. 4 faksimila i portret autora. ISBN 86-81877-02-Χ. - Albertus Magnus: PHILOSOPHIA REALIS. Svezak prvi: Uvod. Ο petnaest problema. Ulomci ο alkemiji, kozmografiji i geografiji. Albert Veliki u tri dokumenta. Bibliografija. Priredio i preveo Tomo Vereš. Bilingv. izd. 1994. 243 str. 17 autografa, minijatura, crteža i slika Alberta Velikoga. ISBN 953-6093-05-7. - Branko Despot: FILOZOFIRANJE? - Filozofija u potrazi za samom sobom. 1995. 283 str. 1 portret i 1 "sebevid"
te 5 kolor reprodukcija slikarskih djela Branka Despota. ISBN 953-6093-
-11-1.
- Emile M. Cioran: VOLJA Κ NEMOĆI. Dvije knjige: Historija i utopija. Pad u vrijeme. Prevela Gordana V. Popović. 1995. 256 str. 1 portret Emila Ciorana i 32 reprodukcije duborezS Albrechta Durera. ISBN 953-6093-09-Χ. - Damir Barbarić: IDEJA DOBRA. PLATONOVA POLITEIA VI I VII. Bilingv. izd. Prijevod s filološkim i filozofskim komentarom. 1995. 304 str. 1 reprodukcija Platonova lika. ISBN 953-6093—25-1. - Platon: EROS I FILIA. Simpozij ili Ο ljubavi. Lisis ili Ο prijateljstvu. Bilingv. izd. Preveo Zdeslav Dukat. 1996. 247 str. 10 reprodukcija, od toga 4 u koloru. ISBN 953-6093-10-3. - Zdeslav Dukat: GRČKA TRAGEDIJA. Eshil. Sofoklo. Euripid. 1996. 288 str. 13 reprodukcija, od toga dvije u koloru. ISBN 953-6093-26-Χ. - F. W. J. Schelling: BERLINSKA PROPEDEUTIKA. Tri spisa: Uvod u filozofiju objave ili utemeljenje pozitivne filozofije. Druga dedukcija principđ pozitivne filozofije. Prvo predavanje u Berlinu. Preveo Kiril Miladinov. 1996. 201 str. 2 ilustracije. ISBN 953-6093-07-3. - Milan Galović: SOCIJALNA FILOZOFIJA - Društvenost i povijesnost čovjeka u razdoblju kraja moderne. 1996. 356 str. 1 portret autora i 10 reproduk-
cija likova filozofa. ISBN 953-6093-27-8. - Toma Akvinski: OPUSCULA PHILOSOPHICA. Svezak prvi: Ο jednosti uma. Ο odijeljenim bivstvima. Ο gibanju srca. Bilingv. izd. Preveo Augustin Pavlović. 1995. 401 str. 3 Tomina autografa i 13 reprodukcija Tomina lika od velikih majstora evropskog slikarstva. ISBN 953-6093-19-7. - Toma Akvinski: OPUSCULA PHILOSOPHICA. Svezak drugi: Ο počelima naravi. Ο spajanju prapočelđ. Ο počelu pojedinjenja. Ο tajnovitim radnjama naravi Ο rasuđivanju pomoću zvijezda. Ο ždrijebanju. Ο biću u bitu Ο \sedmicamaBilingv. izd. Preveo Augustin Pavlović. 1996. 452 str. 1 Tomin lik s bakroreza Philippa Galla i 31 gravira Otta Van Veena ο životu sv. Tome Akvinskog. ISBN 953-6093-20-0. - Μ. T. Ciceron: LIBRI POLITICI. Svezak prvi: Ο državi (knjiga I-VI). Bilingv. izd. Preveo Daniel Nečas Hraste. 1995. 264 str. 12 rimskih portreta, 6 ukrasnih reprodukcija i fiksimil 4 lista Države. ISBN 953-6093-13-8. - Μ. T. Ciceron: LIBRI POLITICI. Svezak drugi: Ο zakonima (knjiga I -III). Bilingv. izd. Preveo Daniel Nečas Hraste 1996. 224 str. 15 reprodukcija iz života Rimljana i Karta svijeta rimskog kozmografa Castorijusa. ISBN 953-6093-14-6. - Ernst Cassirer: DESCARTES. Osnovni problemi kartezijanstva. Descartes i njegovo stoljeće. Preveo Kiril Miladinov. 1997. 238 str. 1 portret autora i 10 reprodukcija Descartesa i njegovih suvremenika. ISBN 953-6093-28-6. - Hans Kramer: PLATONOVO UTEMELJENJE METAFIZIKE - Studija
ο Platonovu nepisanom učenju i teoriji počela. Bilingv. izd. Priredio te s njemačkog i s grčkog preveo Borislav Mikulić. 1997. 454 str. 1 portret autorski 11 reprodukcija likova filozofa. ISBN 953-6093-30-8. - Damir Barbarić: S PUTA MIŠLJENJA. Knjiga duge. Susreti Osvrti. Κ vlastitoj stvari 1997. 480 str. 2 kolor reprodukcije. ISBN 953-6093-29-4. - Anselmo Canterburyjski; QUOD VERE SIT DEUS. Svezak prvi: Uvod. Monologion. Proslogion. Bilingv. izd. Priredila i prevela Marina Miladinov. 1997. 327 str. 1 portret autora, 4 faksimila, 2 kolor reprodukcije. ISBN 953-6093-33-2. - Anselmo Canterburyjski: QUOD VERE SIT DEUS. Svezak drugi: Ο istini Ο slobodi volje. Ό padu đavla. Poslanica ο utjelovljenjuriječiKomentar za sv. I. i II. Bilingv. izd. Priredila i prevela Marina Miladinov. 1999. 336 str. 5 ilustracija, 2 kolor reprodukcije. ISBN 953-6093-73-1. - Ivan Duns Škot: RASPRAVA Ο PRVOM PRINCIPU. Uvod i komentar Wolfgang Kluxen. Bilingv. izd. S latinskog i njemačkog preveo te studiju ο Škotu napisao Mile Babić. 1997. 414 str. 9 ilustracija iz života i djela Dunsa Škota, 1 slika u koloru. ISBN 953-6093-32-4. - F. W. J. Schelling: FILOZOFIJA MITOLOGIJE. Svezak prvi: Prva knjiga; Monoteizam (predavanja 1-6). Druga knjiga: Mitologija (predavanja 7-13). Preveo Damir Barbarić. 1997. 241 str. 1 Schellingov portret. ISBN 953-6093-38-3. - F. W. J. Schelling: FILOZOFIJA MITOLOGIJE. Svezak drugi: Druga
knjiga: Mitologija (predavanja 14-29). Preveo Damir Barbarić. 2000. 371 str. 1 Schellingov portret. ISBN 953-6093-39-1. - Kiril Miladinov: AUTOPSIJA APSOLUTNOGA - Schellingov nedovršeni projekt. 1998. 177 str. 1 kolor ilustracija. ISBN 953-6093-41-3. - Oskar Becker: VELIČINA I GRANICA MATEMATIČKOG NAČINA MIŠLJENJA. Preveo Kiril Miladinov. Priredio Damir Barbarić. 1998.180 str. ISBN 953-6093-46-4. - Sfijren Kierkegaard: FILOZOFIJSKO TRUNJE. Priredio i preveo Ozren Žunec. 1998. 168 str. ISBN 953-6093-45-6. - Ernst Cassirer: UZ EINSTEINOVU TEORIJU RELATIVNOSTI. Preveo Dario Škarica. Priredio Damir Barbarić. 1998. 162 str. ISBN 953-6093-47-2. - Oswald Spengler: PROPAST ZAPADA. Svezak prvi: Oblik i zbiljnost. Preveo Nerkez Smailagić. Priredio i prijevod redigirao Dimitrije Savić. 1998. 510 str. 11 ilustracija. ISBN 953-6093-35-9. - Oswald Spengler: PROPAST ZAPADA. Svezak drugi: Svjetsko-historijske perspektive. Preveo Nerkez Smailagić. Priredio i prijevod redigirao Dimitrije Savić. 1998. 520 str. 9 ilustracija. ISBN 953-6093-36-7. - Aurelije Augustin: Ο SLOBODI VOLJE. Uvod. De libero arbitrio. Preispitivanja. Analitičko kazalo. Odakle teodiceja. Bilingv. izd. Priredio i preveo Stjepan Kušar. 1998. 448 str., 1 kolor ilustracija i 10 crno-bijelih reprodukcija s Augustinovim likom. ISBN 953-6093-54-5.
- Michel de Montaigne: ESEJI. Prva knjiga: Uvod i 57 eseja. Prevela Gordana V. Popović. Priredio Dimitrije Savić. 1998. 544 str. 10 ilustracija. ISBN 953-6093-52-9. - Μ. T. Ciceron: LIBRI THEOLOGICI. Svezak prvi: Ο prirodi bogova (knjiga I—III). Bilingv. izd. Preveo Daniel Nečas Hraste. Priredio Dimitrije Savić. 1999. 328 str. 2 kolor ilustracije i 13 crno-bijelih reprodukcija. ISBN 953-6093-56-1. - J. G. Fichte: Ο ODNOSU LOGIKE PREMA FILOZOFIJI ILI TRANSCENDENTALNA FILOZOFIJA. Priredio i preveo Kiril Miladinov. 1999. 272 str. 1 ilustracija s Fichteovim likom. ISBN 953-6093-59-6. - Damir Barbarić: ŽIVO OGLEDALO BESKONAČNOG. LEIBNIZOVA MONADOLOGIJA. Bilingv. izd. Uvod, prijevod i filozofski komentar Damir Barbarić. 1999. 184 str. 8 crno-bijelih reproduk-cija. ISBN 953-609362-6.
- G. W. F. Hegel: PREDAVANJA Ο PLATONU (1825-1826). Izdao, napisao uvod i popratio napomenama Jean-Louis Viellard-Baron. Priredio i preveo Damir Barbarić. 1999.172 str. 7 crno-bijelih reprodukcija. ISBN 953-6093-63-4. - Eugen Fink: IGRA KAO SIMBOL SVIJETA. Prevela Darija Domić. Priredio Damir Barbarić. 1999. 304 str. ISBN 953-6093-68-5. - Al-Farabi: KNJIGA Ο SLOVIMA. Priredio i preveo Daniel Bučan. 1999. 316 str. 2 kolor ilustracije i 1 crno-bijela reprodukcije. ISBN 953-6093-74-Χ. - Ibn Sina (Avicenna): KNJIGA NAPUTAKA I OPASAKA. Priredio i
preveo Daniel Bučan. 1999. 371 str. 1 kolor ilustracija i 4 crno-bijele reprodukcije. ISBN 953-6093-69-3. - Blaise Pascal: MISU / PENSEES. Prema izdanju Jacquesa Chevaliera. Bilingv. izd. Svezak prvi: Uvod u Pascala (str. 1-182.). Misli (str. 183-425). Prevela Rada Zdjelar. Priredio Dimitrije Savić. 2000. 448 str. 2 Pascalova portreta u koloru i 14 crno-bijelih ilustracija. ISBN 953-6093-71-5. - Benedikt de Spinoza: ETIKA. Bilingv. izd Prijevod i pogovor Ozren Žunec. 2000.552 str. 1 Spinozin kolor portret i 6 crno-bijelih ilustracija. ISBN 953-6093-76-6. - Branko Despot: FILOZOFIJA? - Filozofija u Hrvatskoj od osnutka Sveučilišta. Filozofija Gjure Arnolda. Albert Bazala. Filozofiranje Vladimira Dvornikoviča. Filozofi kao profesori u bespuću. 2000. 420 str. 4 portreta i 1 kolor ilustracija. ISBN 953-6093-75-8. - Moses Mendelssohn: OPERA SELECTA. Svezak prvi: Moses Mendelssohn. Razgovori Ο evidenciji u metafizičkim znanostima. Ο vjerojatnosti. Fedon ili Ο besmrtnosti duše. Prevela Vlasta Ratković. Priredio Dimitrije Savić. 2000. 353 str. 20 portreta i ilustracija. ISBN 953-6093-83-9. - Moses Mendelssohn: OPERA SELECTA. Svezak drugi: Ο netjelesnosti duše. Jutarnji satovi ili Predavanja ο tubitku Boga. Lessingovim prijateljima. Stvar Boga Hi Spašena promisao. Preveo Antun Slavko Kalenić. Priredio Dimitrije Savić. 2001. 296 str. 4 portreta. ISBN 953-6093-95-2. - Moses Mendelssohn: OPERA SELECTA. Svezak treći: Pisma ο osjećajima. Rapsodija. Ο temeljnim načelima
lijepih umjetnosti i znanosti Manje rasprave filozofskog i estetskog sadržaja. Prevela Marija Kalenić. Priredio Dimitrije Savić. 2000. 370 str. 5 portreta i 4 ilustracije. ISBN 953-6093-78-2. - Moses Mendelssohn: OPERA SELECTA. Svezak četvrti: APOLOGIJA ŽIDOVSTVA - Uvod. Jeruzalem ili Ο religioznoj moći u židovstvu. Uvod uz prijevod Menasseova spisa "Rettung der Juden". Iz korespondencije s Lavaterom, Bonnetom i Ferdinandom. Razmatranja ο Bonnetovoj "Palingeneziji". Prevela Vlas ta Ratković. Priredio Dimitrije Savić. 2001. 244 str. 6 portreta i 1 ilustracija. ISBN 953-6093-94-4. - Donald Davidson: ISTRAŽIVANJA Ο ISTINI I INTERPRETACIJI. 18 eseja. Priredio i preveo Kiril Miladinov. 2000. 382 str. 1 ilustracija. ISBN 953-6093-79-0. - Henri Bergson: OGLED Ο NEPOSREDNIM DATOSTIMA SVIJESTI. Prevela Sanja Grahek. Priredio Dimitrije Savić. 2000. 307 str. 8 crno-bijelih ilustracija. ISBN 953-6093-24-3. - Martin Heidegger: PROLEGOMENA ZA POVIJEST POJMA VREMENA. Priredio i preveo Borislav Mikulić. 2000. 448 str. 1 portret autora. ISBN 953-6093-82-0. - Platon: OBRANA SOKRATOVA. Bilingv. izd. Preveo Luka Boršić. Priredio Dimitrije Savić. Uvod Giovanni Reale. Bibliografija Claudio Marcellino. 2000.180 str. 1 Platonov portret i 15 ilustracija s likom Sokratovim. ISBN 953-6093-67-7. - Vilim Ockham: OPERA POLITICA. Kratak spis ο tiranskoj vladavini Dijalog. Ο carskoj i papinskoj vlasti Može li vladar prisvojiti crkvena dobra. Bi-
lingv. izd. Priredila i prevela, uvod napisala i dva indeksa sastavila Marina Miladinov. 2001. 548 str. 1 kolor portret autora, 3 kolor ilustracije i 1 crno-bijela. ISBN 953-6093-84-7. - A. Pavlović: PARIŠKE RASPRAVE TOME AKVINSKOGA. Raspravljena i kvodlibetalna pitanja. Studija: Sveučilišne rasprave u srednjem vijeku. Odabrani Tomini tekstovi: Ο istini Ο slobodi volje. Ο izlaženju božanskih osoba. Ο zlu. Treći kvodlibetum. 2001. 662 str. 1 crno-bijeli portret autora, 1 kolor portret sv. Tome i 6 ilustracija. ISBN 953-6093-22-7. - Goran Gretić: SLOBODA I VREMENITOST BITKA. Bergson i Heidegger. 2002. 286 str. 1 Gretićev kolor portret i dva crno-bijela portreta: Bergsonov i Heideggerov. ISBN 953-6093-23-5. - Damir Barbarić: PRIBLIŽAVANJA. Ogledi u filozofiji. 20 eseja. 2001. 357 str. ISBN 953-6093-85-5. - F. D. E. Schleiermacher: HERMENEUTIKAI KRITIKA S PRIMJENOM NA NOVI ZAVJET. Svezak prvi: Predgovor, Prvi dio - Hermeneutika. Priredio i preveo Željko Pavić. 2002. 380 str. 1 crno-bijeli portret autora i dva autografa. ISBN 953-6093-06-5. - F. D. E. Schleiermacher: HERMENEUTIKA I KRITIKA S PRIMJENOM NA NOVI ZAVJET. Svezak drugi: Drugi dio - Kritika, Pogovor\ Bibliografija. Kazalo za sv. /-//. Priredio i preveo Željko Pavić. 2002. 405 str. 5 crno-bijelih portreta autora. ISBN 953-6093-08-1.
- Martin Heidegger: HOLDERUNOVE HIMNE "GERMANIJA" I "RAJNA". U dodatku: M. Heidegger: Holderlin i bit pjesništva i "...pjesnički obitava čovjek..." te Otto Poggeler: Heideggerov susret s Holderlinom. Preveo Ivan Bubalo. 2002.352 str. 1 crno-bijeli portret autora. ISBN 953-6093-88-Χ. - Erwin Hufnagel: FILOZOFIJA PEDAGOGIKE. Studije ο Kantovom, Natorpovom i Homgswaldovom temeljnom pedagoškom nauku. Preveo Željko Pavić. 2002.476 str. 1 kolor portret autora. ISBN 953-225-000-Χ. - Milan Galović: BOG KAO UMJETNIČKO DJELO. Povijest svjetova u iskustvu mitske i religijske umjetnosti. 2002. 392 str. 1 portret autora te 2 crno-bijele i 7 kolor ilustracija. ISBN: 953-6093-97-9. - Platon: PARMENID. Bilingv. izd. Prijevod, bilješke, iječnik i bibliografija Petar Šegedin. U dodatku: H.-G. Gadamer: "Platonov Parmenid i njegov kasniji utjecaj". Preveo Igor Mikecin. 2002. 264 str. Platonov, Sokratov i Zenonov portret. ISBN 953-225-009-3
Β. Faustovska biblioteka Dimitrija Savića - Ε. T. A. Hoffmann: DVIJE BAJKE, JEDNA ČUDNA I JEDNA PORNOGRAFSKA PRIČA (Majstor Buha. Mali Zaches zvan Zinnober. Datura fastuosa. Sestra Monika.). Preveo Antun Slavko Kalenić. 1998. 493 str. 6 ilustracija. ISBN 953-6093-40-5. - Jack London: PUSTOLOVINA. Roman sa Salamunskih otoka. Preveo Antun Slavko Kalenić. 1999.284 str. 1 Londonov portret u boji i Život Jacka Londona u 36 crno-bijelih slika i dvije mape. ISBN 953-6093-64-2. - Thomas Mann: KRALJEVSKA VISOST. Roman. Preveo Antun Slavko Kalenić. 2000. 366 str. 1 Mannov portret u boji i Život Thomasa Manna u 36 crno-bijelih slika. ISBN 953-6093-21-9. - Miguel de Unamuno: MAGLA. Roman ili nivola. Prevela Ana Kalenić. Priredio Dimitrije Savić. 2000. 336 str. 1 autoportret, 1 crtež, 4 autografa i Život Miguela de Unamuna u 22 slike. ISBN 953-6093-61-8. - Peter Sloterdijk: ČAROBNO DRVO. Nastanak psihoanalize godine 1785. Epski pokušaj uz filozofiju psihologije. Prevela Štefica Martić. 2001. 309 str. 1 Sloterdijkov portret. ISBN 953-6093-86-3. - Bernardo Atxaga: OBABAKOAK Roman. Prevela Valentina Otmačić. Priredio Dimitrije Savić. 2001. 362 str. 1 Atxagin portret i 1 ilustracija. Putokaziza euskaru: Atxagina autobiografija, 2 Atxagina intervjua i Sarasolov kratki uvod u baskijsku književnost. ISBN 953-6093-92-8.
- 1001 NOĆ. Svezak prvi: Od 1. do 31. noći. Preveo Antun Slavko Kalenić. 1998. 432 str. 2 ilustracije. ISBN 953-6093-44-8. - 1001 NOĆ. Svezak drugi: Od 31. do 106. noći. Preveo Antun Slavko Kalenić. 1998. 526 str. 4 ilustracije. ISBN 953-6093-45-6. - 1001 NOĆ. Svezak treći: Od 107. do 169. noći. Preveo Antun Slavko Kalenić. 1998. 456 str. 3 ilustracije. ISBN 953-6093-50-2. - 1001 NOĆ. Svezak četvrti: Od 170. do 270. noći. Preveo Antun Slavko Kalenić. 1998. 629 str. 119 ilustracija. ISBN 953-6093—15—4. - 1001 NOĆ. Svezak peti: Od 271. do 371. noći. Preveo Antun Slavko Kalenić. 1999. 528 str. 116 ilustracija. ISBN 953-6093-16-2. - 1001 NOĆ. Svezak šesti: Od 371. do 482. noći. Preveo Antun Slavko Kalenić. 2000. 588 str. 100 ilustracija. JSBN 953-6093-81-2. - BUDDHINE BESJEDE. Uvod. Buddhine besjede. Mahayanske sutre. Priredila i prevela Ksenija Premur. 2002. 360 str. 11 crno-bijelih i 10 kolor ilustracija. ISBN 953-6093-90-1. - Ramćn del Valle-Inclšn: SVJETLA BOEMIJE. Esperpento. Uvod: Alonso Zamora Vicente. Prevela Ana Kalenić. Priredio Dimitrije Savić. 2002. str. 180.4 Valle-Incl£nova portreta i 13 ilustracija. ISBN 953-6093-96-0. - G. A. Bćcquer: LEGENDE. Uvod: Pascual Izquierdo. Pogovor: Josć Luis Varela. Prevela Valentina Otmačić. Priredio Dimitrije Savić. 2002. 344 str. 1 kolor i 1 crno-bijeli portret, 14 ilustraci-
ja i Život Gustava Adolfa Becquera u sli- Izreke praoca Lua. Priredila i prevela Ksenija Premur. 2002.324 str. 14 crnokama i rimama. ISBN 953-6093-99-5. - DAOIZAM. Pripovijesti unutarnjeg -bijelih i 11 ilustracija u boji. ISBN 953značenja. Lie Zi. Čuang Ce. Zhuang Zi. -6093-91-Χ. C. Sibyllinska biblioteka Dimitrija Savića - Biserka Witte: POETESA. 1998.120 str. 3 kolor reprodukcije. ISBN 953-6093-42-1. - Zvjezdana Čagalj Utrobičić: NEGDJE IZMEĐU. 1999. 152 str. 6 kolor reprodukcija. ISBN 953-6093-55-3. - F. G. Lorca: LUNA I SMRT. Priredio i preveo Jordan Jelić. 1998. 272 str. 20 Lorcinih i 2 Jelićeva crteža. ISBN 953-6093-58-8. - Jordan Jelić: IRIS. Pjesme. 2000. 208 str. Durantesov portret autora i 9 Jelićevih ženskih likova u koloru. ISBN 953-6093-65-0.
- Ksenija Premur: LJUBAVNICI. Dnevnički zapisi. 2000. 184 str. 1 kolor portret autorice i 8 reprodukcija crteža i skulptura Salvadora Dalia. ISBN 953-6093-66-9. - Pero Čimbur: SABOR NA MJESEČINI. 21 priča. 2000. 299 str. 23 ilustracije Pere Čimbura. ISBN 953-6093-80-4. - Jablanka Sršen: VRIJEME JE ČUDAN GOST. 124 zapisa. 2001.128 str. 1 kolor portret autorice. ISBN 953-6093-93-6.
D. Filološka biblioteka Dimitrija Savića - Slavomir Sambunjak: GRAMATOZOFIJA KONSTANTINA FILOZOFA SOLUNSKOGA. Hipoteza ο postanku i značenju glagoljice. 1998. 480 str. 51 kolor i 50 crno-bijelih reprodukcija. ISBN 953-6093-48-0.
- Plutarh: DREVNE IZREKE. Izreke kraljeva i vojskovođa. Izreke Spartanaca. Drevni običaji Lakedemonjana. Izreke Spartanki. Bilingv. izd. Preveo Zdeslav Dukat. Priredio Dimitrije Savić. 2000. 420 str. 18 ilustracija, 9 kolor reprodukcija. ISBN 953-6093-60-Χ.
