Istorija ludila u doba klasicizma

MISEL FUKO

ISTORIJA LUDILA U DOBA KLASICIZMA

NOLIT

BIBLIOTEКA

SAZVEZDA

70

UREDNIK

MILOs STAMBOLIC

CRTEZ NA KORICAМA: DUMN RISТIC 8 RECENZIJA: MILOS SТАМ· BOLIC

8 TEHNICKI UREDNIK:

DOBRILA SIMIC

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK:

NOVI

DANI,

BOGDAN CURCIN

8 KOREKTOR:

8 IZDAVAC: NOLIТ, BEOGRAD, TERAZIJE '1:1 8

BEOGRAD,

MILOS STAМBOLIC

VOJVODE

BRANE

PRIMERAКA

13

8

8 SТАМРА: ТIRAz:

5.000

MISEL FUKO

ISTORIJA LUDILA U DOBA KLASICIZMA

NOLIT

•

BEOGRAD

1980

Naslov originala MICHEL FOUCAULT

НISTOIRE DE LA FOLIE А L'AGE CLASSIQUE LiЬrairie Plon, Paris, 1961. © Gallimard

PREVELA

JELENA STAKic

NAPOMENA

Ova је knjiga skraceno izdanje 1storije ludila koje је izislo kod Libraire Plon 1961. Uz sve vo­ denje racuna о ukupnom oblmu knjige, davana је prednost ocuvanju onih odlomaka koji se ti· cu socioloskih i istorijskih strana prvobltne stu· dije.

Autor

PREDGOVOR

Paskal: »Sasvim је izvesno da su ljudi nиZno ludi, ра Ьi, ne Ьiti lud, Ьiо jos jedan oЬlik lu­ dila.« 1 jos ove reci, Dostojevskog, iz Piscevog dnevnika: »Ne dokazuje se sebl sopstveni zdrav razum tako sto se sused zatvara u ludnicu.« Treba naciniti istoriju tog drugog oЬlika ludila - tog drugog oЬlika preko kojeg se ljudi, pote­ zom neprikosnovenog razuma kojim zatvaraju svog suseda, saobracaju i prepoznaju kroz besposted­ ni jezik ne-ludila; otkriti trenutak te urote pre no sto se konacno ucvrstila u· vladavinu istine, pre no sto ju је oziveo polet pobune. Pokusati da se u povesti ponovo nade ona nulta tacka is­ torije ludila, kada је ono neraspoznatljiv doziv­ ljaj, dozivljaj јо5 neodeljen od same podele. Opi­ sati, od pocetka njegovog skretanja, taj »drugi oЬlik« koji, zamahom i � jedne i s druge strane, za sobom ostavlja, odsada otudene, gluve za sva­ ku promenu i kao mr.tve jedno za drugo, Razum i Ludilo. То је, sumnje nema, neugodna oЬlast. Da Ьi se njome. proslo valja se odreCi udobnosti konac­ nih istina, i nikada se ne prepustiti vodstvu ono­ ga sto moZda znamo о ludilu. Nijedan pojam iz psihopatologije ne Ьi smeo da, cak ni u preeutno.i

10

ISTORIH LUDILA

igri retrospekcija - pogotovu ne u njoj, obavlja ulogu organizatora. Jeste konstitutivan zamah ko­ ji odvaja ludilo, а ne nauka koja se, po§to је to odvajanje izvrseno, uspostavlja u povraeenome mi­ ru. Jeste prvobltan prelom koji uspostavlja rasto­ janje izmettu razuma i ne-razuma; §to se tice za­ hvata sto ga razum vrsi nad ne-razumom kako Ьi ти iscupao njegovu istinu ludila, nedostatka ili bolesti, on potice, i to iz daleka, iz tog preloma. Treba, dakle, govoriti о toj izvomoj raspri bez pretpostavljanja pobede, niti prava na pobedu; govoriti о tim u istoriji toliko puta pretresenim zamasima, ostavljajuci neresenim sve ono sto Ьi moglo liciti na dovrsenost, na poeinak u istini; govoriti о tom pokretu zasecanja, о tom zauze­ tom odstojanju, о toj praznini sto se umetnula izmedu razuma i onoga sto nije razum, i nikada se ne oslanjati о punocu onoga sto razum tvrdi da jeste. Tada, i tek tada, moci се da se ukafe oЬlast u kojoj covek ludila i covek razuma, razdvajajuci se, jos nisu razdvojeni, te jednim veoma prvoblt­ nim jezikom, jezikom tek u zametku, mnogo ra­ nijim no §to је to jezik nauke, zapodevaju raz· govor о svom raskidu, sto na nestalan nacin sve­ doei da oni jos uvek mettusobno govore. Ludilo i ne-ludilo, razum i ne-razum, tu se zbrkano pre· plieu: neodvojivi od trenutka u kojem јо§ ne po­ stoje, i postojeci jedno za drugo, jedno u odnosu na drugo, u ratmeni koja ih razdvaja. Usred neponшcenog sveta dusevne bolesti, moderan eovek vise ne opsti sa ludakom: tu је, s jedne strane, covek razuma, koji ka ludilu oda­ silje lekara, odobravajuci, tako, odnos samo pre­ ko apstraktne ukupnosti bolesti; tu је, s druge strane, eovek ludila, koji opsti sa onim drugim samo posredstvom jednog isto tako apstraktnog razuma, а to је red, fizicka i moralna prinuda. Ьezimeni pritisak grupe, zahtev za povinovanjem. Oblcnog jezika tu nema; ili, bolje receno, nema

PREDGOVOR

11

ga vise; ustanovljenje ludila kao dusevne bolesti, krajem osamnaestog stoleca, istice cinjenicu da је razgovor prekinut, otkriva razdvajanje kao nesto "·ес postignuto, i Ьаса u zaborav sve one nesa­ vrsene reci, reci bez utvraene sintakse, pomalo mucave, kojima se vrsila razmena ludila i razu· ma. Jezik psihijatrije, koji је monolog razuma о ludilu, mogao је da se uspostavi samo na takvoj cutnji. Nisam hteo da nacinim istoriju tog jezika; nego, pre, arheologiju te cutnje. * *

*

Grci su imali odnos prema necemu sto su nazivali Щ3рt�. Тај odnos nije Ьiо samo osuda; postojanje Trasimaka ili Kaliklesa dovoljno је da nат to pokaze, cak i ako nат је njihov govor prenet vec uvijen u umirujucu dijalektiku Sokra­ tovu. Ali grcki Logos nije imao suprotnosti. Od pocetka srednjega veka ima evropski co­ vek odnos prema neeemu sto zbrkano naziva: Lu­ dilo, Mahnitost, Bezumlje. Mofda tom maglovi­ tom prisustvu, necemu poput · pretnje onoga б�рt�, dwrppoauv� sokratovskih priCala, zapadnjacki Raziun i duguje deo svoje dublne. U svakom slu­ eaju, odnos Razum - Bezumlje tvori, kada је о zapadnoj kulturi ree, jednu od dimenzija njene osoЬenosti; on ju је pratio jos mnogo pre Hijero­ nimusa Bosa, i sledice za njim jos dugo posle Nieea i Artoa. Sta је, dakle, to suceljavanje i�od jezika ra­ zuma? Cemu nas moze odvesti jedno ispitivanje koje ne Ьi sledilo razum u njegovom horizontal­ nom nastajanju, vec Ьi tezilo tome da u vremenu iznova nade trag one stalne vertikalnosti koja ra­ zum, tokom cele evropske kulture, sueeljava sa onim sto on nije, sa merom njegove sopstvene

ISTORIJA LUDILA

12

prekomernosti? Preina kakvoj Ьismo oЬlasti isli,

а koja nije ni istorija saznanja, ni istorija, kratko

receno, i kojom ne upravlja ni teleologija istine, ni racionalno povezivanje uzroka sto vrednost i smisao imaju samo s on;u stranu podele? Prema jednoj oЬlasti, sumnje nета, u kojoj Ьi pre Ьilo reCi о granicama no о identitetu jedne kulture. Doba klasicizma - od Vilisa (Willis) do Pi· nela, od besova Orestovф do Quinta del Sordo i Zilijete (Juliette) - obuhvata tacno ovo razdob· lje и kojem ta razmena izmeau lиdila i razиma preinacuje svoj jezik, i to korenito. U istoriji lи­ dila, dva dogaaaja sa neoblcnom jasnocom obe­ lezavajи tи izmenu: 1657, stvaranje Glavnog pri­ hvatilista (L'Hбpital General) ; i »veliko zatvara­ nje« siromasnih; 1794, oslobaaanje okovanih u Bisetr. Izmeau ta dva osoblta i simetricna doga­ G:aja, nesto se zblva; . nesto Cija је dvosmislenost ostavila istorieare medicine и nedoumici: slepo gиsenje u jednom apsolutistickom poretkи, ро jed­ nima, а ро drugima, postepeno otkrivanje, od stra· ne nauke i covekoljuЬlja, ludila u njegovoj pozi­ tivnoj istini. U stvari, ispod povratnih znacenja stva:ra se jedan sklop koji ne razresиje tи dvo· smislenost, ali koji odlucuje о njoj. Upravo tai sklop i govori о . prelasku. sa srednjovekovnog i hиmanistickog iskustva ludila na '-to iskџstvo koje jmamo mi i koje lиdilo zatvara· и dusevnu bolest. Od srednjega veka ра sve do renesanse raspra covekova sa ь�umljem Ьila је·. dramaticna raspra koja ga је sueeljavala sa slepim silama sveta; а dozivljaj ludila tada је Ьiо pomracen и predsta­ vama и kojima su posredi Ьili Pad i Izvrsenje, Zver, Preobrazaj i sve cudesne tajne Znanja. U nase doba do�ivljaj ludila umukao је u jednorn. spokoju znanja koje ga, previse ga poznajuci, za­ boravlja. Ali izmedu prvog i drugog dozivljaja doslo је do prelaza od jednog sveta bez predstava i pozitivnosti u neku vrstu tihe prqvidnosti koja ·

·

PREDGOVOR

13

omogucuje da se, kao nета ustanova, pokret bez objasnjenja, neposredno znanje, ukaie jedan ve­ lik nepomican sklop; to hije ni sklop drame ni sklop saznanja; to је tacka u kojoj istorija za­ staje u tragicnosti koju i pokrece i odbacuje u isti mah.

1 .

,,

PRVO POGI.AVLJB

»STULTIFERA NAVIS«

Krajem srednjega veka guba је i�cezla iz za­ padnog sveta. Na rubovima naselja, pri kapijama gradskim, otvaraju se prostori poput kakvih ve­ likih zala koje је zlo prestalo da pohodi, ali ih је za sobom ostavilo neplodne i za dugo јо� ne­ nastanljive. Vekovima се ta prostranstva pripada­ ti necovecnom. Od cetrnaestog do sedamnaestog stoleea, ona се ocekivati i cudnovatim bajalicama podsticati jedno novo ovaplocenje zla, drugo is­ krivljeno lice straha, obnovljene cini oci�cenja i iskljucivanja. Od ranog srednjega veka ра do, konca krsta�­ kih ratova, bolnice za gubavce namnozile su svo­ ja prokleta stani�ta �irom Evrope. Ро Metjuu Pe­ risu (Mathieu Paris), diljem celog hri�canskog sve­ ta Ьivalo ih је i do devetnaest hiljada. U svakom slucaju, oko 1266, u vreme kada је Luj VIII pro­ pisao za Francusku uredbu о leprozorijima, na broju ih је preko dve hiljade. Samo u pariskoj Ьiskupiji bilo ih је cetrdeset i tri: tu su spadale Bur l'Ren (Bourg-le-Reine), Korbei (Corbeil), Sen­ ·Valer, i jezivi Sam-Puri (Champ-Pourri); tu је spadao i Saranton (Charenton). Dva najveea na­ lazila su se tik uz Pariz: Sen-Zermen i Sen-La­ zar (1); ponovo cemo naiCi na njihove nazive u

STULTIFERA NAVIS

15

povesti drugog jednog zla. Tek, od petnaestog sto­ leea na sve strane nastaje praznina; vec u nared· nom stoleeu Sen-Zermen postaje kazneni dom za mladez; а u Sen-Lazaru se, јо� pre svetoga Ven· sana, nalazi svega jedan jedini gubavac, »gospo­ din Langloa, praktitar svetovnja�kog te�aja«. Bol· nica za gubavce u Nansiju, koja se ubrajala u najveee u Evropi, za vladavine Marije Medici drzi samo eetiri Ьolesnika. Ро Katelovim Seeanjima (Memoires) u Tuluzi је, krajem srednjega veka, Ьi· lo dvadeset devet Ьolnica: sedam su Ьile za gubav· се; ali pocetkom sedamnaestog _stoleca pominju se јо� svega tri: Sen-Siprijen, Arno-Bernar i Sen-Mi­ �el. Ljudi vole da proslavljaju nestanak gube: go­ dine 1635. stanovnici Remsa idu u svecanoj povorci da Ьi zahvalili Bogu �to је njihov grad izbavio od te napasti. Јо§ pre jednog stoleea kraljevska vlast po­ duhvatila se nadzora i preustrojavanja ogromnog bogatstva kakvo su }>redstavljala nepokretna dob­ ra leprozorija; naredbom od 19. decembra 1 543, Fransoa 1 је nalozio prebrajanje i popisivanje, »ka­ ko Ьi se otklonio veliki nered koji је tada vla­ dao ро Ьolnicama«; Anri IV, pak, jednim ukazom od 1606, narec1uje pregled racuna i namenjuje "novce koji се se otkriti takvim ispitivanjem iz­ ddavanju siromasnih plemica i osakacenih voj­ nika«. On 24. oktobra 16 12. cak zahteva i nad­ zor, ali sada pomislja na to da neopravdane pri­ hode iskoristi za ishranu sirotinje. U Francuskoj, u stvari, pitanje bolnica za gu­ bavce nije srec1eno pre kraja sedamnaestog stole­ ca; а privredni znacaj proЬlema izaziva vise su­ koba. Nisu li jos godine 1677, samo u pokrajinj Dofine postojala 44 leprozorija? Dvadesetog fe· bruara 1672, Luj XIV dodeljuje redovima Sen-La­ zara i Mon-Karmela dobra svih milosrdnih i voj­ nickih redova; stavlja im se u dufnost da uprav­ ljaju bolnicama za gubavce u celoj kraljevini. Dva­ desetak godina kasnije, ukaz od 1672. Ьiva ро· ·

ISTORIJA LUDILA

16

vucen i nizom mera razgodenih od marta 1693. do jula 1695. dobra leprozorija ubuduee se do­ deljuju ostalim bolnicama i ustanovama za zbri­ njavanje. Ono nekoliko gubavaca razmestenih ko· jekako ро preostalih 1200 domova, blce okuplj� no u Sen-Mesmenu kraj Orleana. Ovi se propisi najpre primenjuju u Parizu, gde Parlament pre­ nosi prihode о kojima је rec na domove Glavnog prihvatilista; ро ugledu na ovaj primer postupaju i oblasna pravosџ.da; Tuluza dodeljuje dobra svo­ jih leprozorija. Bolnici neizlecivih (1696); dobra Bolijea (Beaulieu) u Normandiji prelaze na Glavnu bolnicu u Kanu (Caen); dobra Volea (Voley) pre­ pisuju se bolnici Sent-Foa. Jedino щ Sen-Mestnen, ogradeno dobro Gane (Ganets), kraj Bordoa, osta­ ce kao svedok. Engleska i Skotska su, same, za milion i ро stanovnika u dvanaestome stoleeu, otvorile 220 bolnica za gubave Ali iec u eetrnaestome stolecu praznina pocinje da se� siri; u trenutku kada Ri­ card 111 riareduje da 'se ispita stanje bolnice u Riponu - gcidine 1342 - vise nema gubavih i on dobra tog zdanja namenjuje sitotinji. Krajem dvanaestog stoleca na4Ьiskup Puisel osnovao је jednu Ьolnicu u kojoj su 1434. �v.ega dva mesta cuvana za gubavce; ра i ona samo kada Ы se ovi mogli naCi.... Godiџe 1 348 veliki leprozorij Sen-Al­ bana ima svega tri ooolela; dvadeset i cetiri go­ dine kasnijё, posto nш� bilo gubavih, opustela је bolnica u Romenalu u Kentц. U Cetemu, leprozo­ rij Sen-Bartolome�; . osnovan 1078,: blo је jedan od najvecih u Engleskoj; pod EJ.iZabetom, u nje­ mu se drze јо5 svega· dve osobe; konacno је uki·· nut 1627. Jednako ..iscezava �:ьа 1 u Nemackoj, ne�to sporije mozda; takode ','Se javlja i isto preobra­ eanje leprozorija s�o ga� је,. kao i u Engleskoj, pospesila reformacija kaja је �radskim upravama poverila milosrdna dela i Ьohllcka zdanja; to se zbllo и Lajpcigu, Minhenu;,, Harnburgu. Godine .

.

.

·

.

·

·

· ... ··

.

.

.

STULТIFERA NAVIS

17

1542, dobra leprozorija Slezvig·Holstajna prenose se bolnicama. U Stutgartu, izvestaj jednog cinov· nika ukazuje 1589. na to da vec pedeset godina u kuCi odred:enoj za njih vise nema gubavih. U Liplingeџu, leprozorij Ьiva vrlo rano nastanjen neizleCivim bolesnicima i ludacima. Cudnovato isceznuce, koje nesumnjivo nije Ьilo ucinak za kojim su mutne lecnicke metode odavno tezile,. vec samonikli ishod tog izdvajanja obolelih а isto tako i posledica prekida, ро okon· canju krstaskih ratova, sa zaristima zaraze na ls· toku. Guba se povlaci i za njom, bez namene, ostaju. ta uniZena mesta i ti ooredi cija svrha ni­ kako nije Ьila da је zaustave, vec samo da је odrze na svetoj razdaljini, da је ucvrste u izve­ snom naopakom шdignucu. Ono sto се se, sum­ nje nema, zadrzati jos dugo iza gube i sto се se odriati i u vreme kada bolnice gubavih vec go­ dinama budu prazne, jesu vrednosti i predstave koje su vezivane uz licnost gubavaca; jeste smisao tog iskljucenja, vafnost koju је u drustvenoj sku­ pini imala ta nametljiva i grozna figura koja se uklanja tek posto se oko nje ocrta jedan sveti krug. Ako је gubavac i povucen iz sveta, i iz vid­ ljive crkvene zajednice, njegovo Ьitisanje ipak i dalje obznanjuje Boga jer, sve zajedno шеtо, ono odaje gnev bozji i obelezava njegovu dobrotu: »Prijatelju moj - kaZe obrednik crkve u Vijeni - Nasem Gospodu ро volji је da budes okuzen tom bolestinom i ukazuje ti Gospod . Nas veliku . te kazni za zla sto si ih po­ milost kada hoce da cinio na ovome svetu.« 1 tt istom onom trenutku kada on, rukama svestenika i njegovih pomocni­ ka, Ьiva izvucen iz Crkve gressu retrogrado, uve­ ravaju ga da i dalje svedoci u korist Boziju: »1 ma koliko odvojen Ьiо od Crkve i drustva Zdra­ vih, ti ipak nisi odvojen od milosti Bozije.« Broj­ gelovi gubavci prate izdaleka - ali za svagda onaj uspon na Golgotu kada citav jedan narod 2

18

JSTORIJ.\ LUDILA

ide za Hristom. 1, osvestali svedoci zla, oni po­ stizu vecni spas u samom tom iskljucivanju i kroza nj; cudnovatim preokretom, nasuprot zaslu­ gama i molitvama, njih spasava ruka koja se ne hvata. Gresnik koji napusta gubavca kraj njego· ve kapije, otvara mu put spasenja. »1 zato budi strpljiv u bolestini svojoj; jer Gospod Nas ne pre­ zire te sa tvoje bolesti, i nikako te ne udaljuje od drustva svojega; vec ako budes imao strplje­ nja, Ьices spasen, kao i onaj gubavac koji је um­ ro pred domom Skorojevica i Ьiо odnet pravo u raj.« Napustenost је spasenje za nj; njegova mu iskljucenost prиZa drugi oЬlik verske zajednice.

I kada guba iscezne а gubavac bude izbrisan, ili gotovo izbrisan iz secanja, ti се se sklopovi zaddati. Cesto na istim mestima, dva Ш tri sto­ leca kasnije, ponovo се se naiCi na neoЬicno slic­ ne igre iskljucenja. Siromasi, skitnice, kafnjenici i »pomuceni umovi« preuzece ulogu koja је osta­ la za gubavcem, а videcemo kakav se spas oce­ kuje od toga iskljucenja, za iskljucene i za one koji ih iskljucuju. Sa potpuno novim znacenjem i u kulturi koja se veoma razlikuje, oЬlici се i dalje postojati - pogoto\тu onaj glavni oЬlik stro­ gog razdvajanja kakvo је sacinjavalo iskljucenje iz drustva, ali ponovno prisajedinjenje u duhu. * *

*

U imaginarnom pr:edelu renesanse upravo se роршlја jedan nov predmet; uskoro се on tu za­ uzeti povlasceno mesto: to је Brod ludaka, cud­ novata pijana lad:a koja plovi mimim rekama Ро· rajnja i flamanskim kanalima. Narrenschiff је, ocigledno, knjizevni sastav nesumnjivo preuzet iz starog kruga prica о Argo­ nautima koji је, med:u velikim mitskim temama. nedavno oziveo i podmladio se, i kojem је u Bur-

STULTIFERA NAVIS

19

gundskim drzavama upravo data ustaljena slika. Postao је oblcaj da se sastavljaju ti Brodovi ci­ ja se posada, koju tvore izmisljeni junaci, eticki uzori Ш drustveni tipovi, upusta u veliko simbo­ licno putovanje koje се јој doneti, ako vec ne sre­ cu, а ono makar sliku njene sudbe ili istine. Tako Simforijen Sampje (Symphorien Champier) sastav­ lja zaredom, 1502. Brod knezeva i Ьitaka velmo­ f.a, а zatim 1503. Brod cestitih gospi; imamo, ta­ kode, i jedan Brod zdravlja, pored Blauwe Schute Jakoba van Ustvorena (ЈасоЬ van Oestvoren) go­ dine 1413, Narrenschiffa od Brandta 1497. i jed­ nog dela Jossea Badea: Stultiferre naviculre scaphre fatuarum mulierum (1498) . Bosova slika, naravno, pripada svom tom brodovlju iz sna. Ali od svih tih romanesknih Ш satiricnih lada, Narrenschiff је jedina koja је odista i postojala, jer brodova sto su svoj bezumni tovar nosili od jednog grada do drugog zaista је Ьilo. Zivot lu­ daka .tada је lako postajao lutajuci. Gradovi su ih revno izganjali van svojih bedema; ludaci su, ako ne Ьi Ьili povereni skupini trgovaca i hodo­ casnika, ostavljani da tumaraju dalekim poljima. Тај је oblcaj narocito ucestao u Nemackoj; u prvoj polovini petnaestog stoleca u Nirnbergu је zabelezeno prisustvo 62 luda.ka; 3 1 је proteran; u sledecih pedeset godina nalazimo trag jos 21 prinudnog odlaska; а i tu је rec samo о ludacima koje su uhvatile gradske vlasti. Cesto se dogadalo da ludaci budu povereni ladarima: u Frankfurtu, brodarima је stavljeno u dШnost da grad oslo­ bode jednog ludaka koji је hodao go; prvih go­ dina petnaestog stoleca, jedan ludi zlocinac na isti је nacin izbacen iz Majnca. Кadikad su mornari, brze no sto su obecali, izbacivali na � opno te ne­ ugodne putnike; dokaz је onaj frankfurtski ko­ vac koji је dva puta odlazio i dva puta se vracao pre no s_to је konacno ispracen za Krojcnah. Evropski gradovi mora da su cesto gledali pri­ stajanje tih brodova ludaka.

20

IS'I'oRIJA LUDILЛ

Nije lako odrediti tacno znacenje tog оЬiса­ ја. Moglo Ьi se pomisliti da је posredi opsta me­ ra proterivanja kojom opstine nagone lиdake u polozaj skitnica; pretpostavka koja ne moze sama da objasni cinjenice, posto se dogada da neki lи­ daci, cak i pre nego sto sи se ljиdi latili toga da za njih sagrade posebne domove, Ьivаји prim­ ljeni п bolnice i leceni kao takvi; и Glavnoj bol­ nici и Parizи, oni imajи svoje lezajeve, postavlje­ ne и spavaonicama; а и veCini evropskih gradova, иostalom, tokom celoga srednjega veka i renesan­ se postojao је ро jedan zatvor koji se ostavljao za bezumne; to sи, recimo, Satle и Меlиnи ili cи­ vena Киlа lиdaka и Каnи; to sи bezbrojne Narrtiir­ mer и Nemackoj, kao kapije LiЬeka ili Jиngpfer Hambиrga. Lиdaci se, dakle, ne najиrujи svi bez razlike. Moze se stoga pretpostaviti da se medt1 njima najиrujи jedino tиdini, s tim sto је svaki grad prihvatao da na sebe preuzme samo one koji sи pripadali njegovom stanovnistvu. Zar se и racиnovodstvenim knjigama nekih srednjovekov­ nih gradova ne izdvajajи novcane potpore name­ njene lиdacima, ili podaci о poklonima и korist bezumnih? Pitanje, и stvari, i nije tako prosto: postoje, naime, mesta zЬiranja na kojima lиdaci, mnogobrojniji no drugde, nisи starosedeoci. Ova­ mo и prvom redи spadajи mesta hodoeasnistva: Sen Matiren de Larsan (Saint-Mathurin de Lar­ chant), Sen Ildever de Gиme (Saint-Hildevert de Goиrnay), Bezanson, Gel (Gheel); ta hodocasca sи priredivali, nekad i noveano potpomagali, gradovi ili bolnice. Те је moguce da sи oni brodovi lиda­ ka, kojima је Ьila obuzeta masta najranije rene­ sanse, Ьile lade hodocasnika, izuzetno slikovite la­ de bezumnih koji tragajи za razиmom: jedne sи plovile niz reke Porajnja риt Belgije i Gela; dru­ ge sи Ше uzvodno Rajnom ka Jиri i Bezansonи. No ima i drugih gradova, kao sto је Nim­ berg, koji nikako nisи Ьili mesta hodocasca, i и kojima se okиpija velik broj lиdaka, и svakom

STULTIFERA NAVIS

21

slисаји mnogo vise lиdaka no sto Ьi ih sam taj grad mogao dati. Ti lиdaci konace i сиvаји se na racиn gradskog bиd.Zeta, ali i pored toga nisи leceni; oni sи prosto-naprosto baceni и tamnice. Moze se poverovati da sи и neke vece gradove prolazna i trgovacka mesta - lиdake и poprilic­ nom Ьrоји dovodili trgovci i brodari ра ih tи »gu­ Ьili«, cisteCi tako grad odakle sи ovi rodom, nji­ hovog prisиstva. Mozda se dogadalo da se ta me­ sta »obrnиtog hodocasnistva« pobrkajи sa mesti­ rna na koja sи lиdaci dovodeni и svojstvu hodo­ casnika. Briga za isceljenje i briga za iskljиcenje ponovo se sjedinjиjи; lиdaci se zatvarajи и osve­ ceni prostor сиdа. Moguce је da se selo Gel bas tako i razvilo - mesto hodocasnistva postajalo је ogradeno dobro, sveta zernlja na kojoj lиdilo осеkије izbavljenje, ali gde covek, kao i nekada, izvodi nesto рориt obrednog razdvajanja. То znaci da ovo krиZenje lиdaka, pokret ko­ jirn sи najиreni, njihov odlazak i иkrcavanje na brod, nernajи и potpunosti smisla sarno na ravni drustvene korisnosti ili sigurnosti gradana. Ти svakako postoje jos neka znacenja, Ьliza obredи; а i dan danji rnoguce im је odgonetnиti neke tragove. Tako је, recimo, lиdacima zabranjeno da kroce и crkvи, ali im crkveno pravo ne zabranjи­ je koriscenje sakramenata. Crkva ne preduzima kaznene mere protiv nekog svestenika koji је iz­ gиblo razиm; ali и Nirnbergи sи 1421, jednog po­ lиdelog svestenika najиrili narocito svecano, kao da posvecena priroda licnosti иmnozava necist, а grad је иnapred odvojio novac koji је imao da ти slиzi za popиtninи. Dogadalo se da neki be­ zиmnici Ьиdи javno Ьicevani, а da potom, и ne­ koj vrsti igre, Ьиdи otpraceni pod prividom иtrke i siЬama najиreni iz grada. Mnogo је znakova da se odlazak lиdaka иvrscivao и ostala obredna iz­ gnanstva. Stoga је lakse shvatiti neoblcno breme zna­ cenja koje pritiskиje plovidbи lиdaka i podaruje

ISTORIJA LUDILA

22

ЈОЈ, sumnje nema, onu njenu caroliju. S jedne strane, ne treba umanjivati udeo neosporne prak­ ticne koristi; poveriti ludaka brodarima, to sa­ svim pouzdano znaci ukloniti ga da se ne smuca, bez kraja i konca, pod zidinama gradskim; to zna­ Ci Ьiti siguran da се on otici daleko, znaci uciniti ga zatocenikom sopstvenog odlaska. Ali voda to· те pridodaje nejasno mnostvo sopstvenih vredno­ sti; ona odnosi, ali postiZe i viSe, ona ociscuje; а osim toga, plovidba prepusta coveka neizvesnosti udesa; tu је svak poveren sopstvenoj sudblni i svako ukrcavanje na brod moglo Ьi Ьiti i posled­ nje. Put drugoga sveta polazi ludak u svome lu­ dome cunu; sa drugoga sveta dolazi kada se iskr­ cava. Ova plovidba ludaka jeste i stroga podela, i apsolutan Prelazak u isti mah. U izvesnom smi­ slu ona samo, ро jednom poluzblljskom, poluza­ misljenom zemljopisu, razvija praini polozaj lu­ daka na obzorju brige srednjovekovnog coveka polozaj koji је jednovremeno simboliC:no pred­ stavljen i u stvarnosti izveden povlasticom koja se daje ludaku da bude zatvoren na kapijama gra· da: njega treba da ogradi njegovo iskljucenje; ako ne moze i ne treba da ima druge tamnice doli samoga praga, drze ga na mestu prolaza. Оп је stavljen u unutrasnjost spoljasnjosti, i obratno. Veoma simbolican polozaj u kojem се on, sum­ nje nema, ostati sve do nasih dana, samo ako нshtednemo da priznamo da је ono sto је nekada Ьilo vidljiva tvrdava reda sada postalo zamak na· se svesti. Voda i plovidba zaista imaju tu нlogu. Za­ tvoren u ladi, odakle se ne moze uteCi, ludak је poveren reci s hiljadu rukн, moru s hiljadu pu­ teva, toj velikoj neizvesnosti sa spoljasnje strane svega. On је zatocenik usred najslobodnijeg, naj­ otvorenijeg puta: cvrsto okovan uz beskrajno ra­ skrsce. On је pravi pravcati Prolaznik, to jest za­ toC:enik prolaza. А zemlju na kojoj се se iskrcati ne poznajemo, bas kao god sto ne znamo, kada -­

·

STULТIFERA NAVIS

23

stupi na kopno, ni iz koje је zemlje do�ao. Nje· gova је istina i postojblna samo u tom neplod­ nom prostranstvu izmedu dveju zemalja koje ne mogu da mu pripadnu. Da li mi taj obred koji је, ро vrednostima svojim, u korenu dugog ima� ginarnog srodstva, mozemo da pratimo tokom се� le zapadnjacke kulture? Ili, obrnuto, pratimo Ьа� to srodstvo koje је, od pradrevnih vremena, po­ vukJo za sobom, а potom i ucvrstilo, obred ukrca­ vanja? No bar jedno је sigurno: u snevanju evro� skog coveka, voda i Iudilo odavno su zdгuZeni. Jos је Tristan nekada, preru�en u ludaka, pu­ stio da ga brodari izbace na obalu Kornualije. 1 kada se pojavljuje na dvoru kralja Marka, niko ga ne prepoznaje, ni�o ne zna odakle dolazi. Ali on izgovara previse cudnovatih, znanih i dalekih reci; toliko poznaje tajne dobro-poznatog da mo­ ra da је iz nekog drugog, veoma Ьliskog sveta. On ne dolazi sa cvrstog k.Opna na kojem su cvrsti gradovi; vec dolazi sa neprestanog nespokoja mo­ ra, sa njegovih neznanih puteva koji kriju u sebl toliko cudnovatih znanja, sa te fantasticne ravni­ ce, nalicja sveta. Izolda, prva, zna da је taj ludak sin mora i da su ga obesni mornari bacili tu, sto sluti na nesrecu: »Prokleti da su mornari koji su doveli tog ludaka! Sto ga nisu bacili u more!« (2) А vremenom, ista se tema ponavlja u vise navra­ ta: kod mistika petnaestog stoleca ona је postala motiv duse-cuna, napustenog na beskrajnome mo­ ru zelja, na jalovome polju briga i neukosti, me­ du lainim odsjajima znanja, sred-srede nerazum­ nosti sveta - cuna koji, ako ne uzmogne da baci sigurnu kotvu, veru, Ш da napne svoja duhovna jedra kako Ьi ga Bozji dah odveo u luku, postaje Zгtva velikog ludila mora. Krajem 8esnaestog sto­ Ieca De Lankr (de Lancre) је u moru video vrelo sklonosti jednog celog naroda ka davolskom: ne· sigurne morske Iade, iskljucivo poverenje u zvez· de, prenete tajne, udaljavanje od zena, konacno i slika te velike uzburkane pucine, sve to navodi

24

ISTORIJA LUDILA

coveka da izgubl veru u Boga i svaku postojanu vezu sa domovinom; tada se on predaje Davolu i okeanu njegovih lukavstava (З}. U doba klasi­ cizma, englesku setu rado obja$njavaju uticajem morskog podneЬlja: studen, vlaga, promenljivost vremena, sve one sicusne vodene .kapljice koje pro­ diru u pore i tkiva tela covecjeg i cine da ono izgubl jedrinu, unapred utiru put ludilu. Konac­ no, izostavljajuci onu ogromnu knjirevnost $to ide od Ofelije do Lorelaj, navedimo samo velike na­ pola antropoloske, napola kosmoloske analize Hajn­ rota, (Heinroth), koje od ludila tvore nesto poput ispoljavanja, u coveku, jednog mutnog i vodenog elementa, mracnog nemira, nestalne zbrke, zamet• ka i smrti svih stvari, koji se suprotstavlja sjajnoj i zreloj postojanosti duha. Ali ako se plovidba ludaka povezuje, u zapad·· njackoj masti, sa toliko vajkada:snjih inotiva; ot­ kuda, tako naglo, krajem . petnaestog stoleca, to iznenadno iskazivanje ove teme u knjizevnosti i ikonogra{iji? Otkud da odjednom iskrsne ta silue­ ta Broda: ludaka i njegove Ъezumne posac:le; te da osvoji i najpoznatije predele? Zasto је iz sta­ rog saveza vode i ludila jednoga dana, i bas toga dana, nastala ta barka? ·

.

• *

•

Zato sto ta Ьarka simbolizuje jedan istinski nespokoj, koji se krajem srednjega veka iznenada pojavio na obzorju evropske kulture. Ludilo i lu­ dak postaju, u svojoj dvosmislenosti, glavne .lic­ nosti: pretnja i poruga, cudljivo bezumlje sveta i sitno ismevanje ljudi. Pre svega, tu је citava knjizevnost prica i mortaliteta. Njeno poreklo, sumnje nema, seze da" leko u proslost. Ali koncem srednjega veka, ona se znatno rasprostranjuje: dug niz »ludorija« ko­ je, zigosuci poroke i mane kao nekada, sve ove

STULTIFERA NAVIS

25

dovode u vezu ne vise sa oholoscu, ne vise sa po­ manjkanjem milosrda, ne vise sa zaboravljanjem hriscanskih vrlina, vec sa nekom vrstom velikog bezumlja kojem niko, zapravo, nije pravi vinov­ nik, ali koje svakoga nekom tajnom privlacnoscu povlaci za sobom; Obznana od strane ludila po­ staje opsti oblik pokude. U farsama i sotijama, licnost Ludaka, Sakalude i Budale poprima svc veci znacaj. То vise nije naprosto smesna i pozna­ ta senka negde u prikrajku: ona zauzima mesto usred pozorista, kao pritezalac istine - igrajuci ovde ulogu koja је obrnuta od uloge kakvu је lu­ dilo igralo u pricama i satirama i koja· tu raniju ulogu dopunjuje. Ako ludilo svakoga vuce u iz­ vesnu zaslepljenost u kojoj се se izgublti, ludak, bas naprotiv, svakoga podseca na njegovu istinu; u komediji u kojoj svako vara druge а i sam Ьi­ va nasankan, on је komedija drugoga reda, ob­ mana u obmani; svojim jezikom sakalude, koja nema razuman lik, on· govori razumne reci koje, u komicnom, razresuju komediju: on govori lju­ bav zaljuЬljenima, istinu о zivotu mladima; istin­ sku osrednjost stvari oholima, obesnima i laZljiv­ cima. Cak i stare svetkovine ludaka, onako viso­ ko stovane u Flandriji i na severu Evrope, odvi­ jaju se na pozornici i ono sto Ьi u njima moglo Ьiti samonikla parodija na veru pretvaraju u dru­ stvenu i moralnu kritiku. U naucnoj literaturi, takode, Ludilo је na de· lu, u samoj srzi razboritosti i istine. Bas ludilo ukrcava sve ljude, bez 1-azlike, na svoj bezumni brod i zavetuje ih pozivu jedne zajednicke odise­ je (Blauwe Scћute od Van Ustvorena, Narrenschiff od Branta); njegovu kobnu vladavinu priziva Mur­ ner u svome Narrenbeschworung-u; ona ima udeo povezan sa Ljubavlju u Koroovoj (Corroz) satiri Prativ lude ljubavi (Contre Fol Amour), ili se spo­ ri sa ljubavlju oko . toga koje је od njih dvoje prvo, koje od njih omogucuje ono drugo i voda ga ро svojoj volji, kao u razgovoru Luiz Labe ·

ISTORIJA LUDILA

26

(Louise Labe) Prepirka Ludila i Ljubavi (Debat de Folie et d'Amour). Ludilo ima i svoje akademske

igre: ono је predmet govora, i samo ih о sebl drzi; prokazuje ga, ono se brani, ono polaze pra­ vo na to da је Ьlize sreCi i istini negoli razbori­ tost, da је Ьlize razboritosti negoli razboritost sa­ ma; Vimpfeling (Wimpfeling) prireёtuje Monopo­ lium Philosophorum, а Judokus Galus (Judocus Gallus) Monopolium et societas, vulgo des Licht­ schiffs. Najzad, usred tih ozblljnih igara, velika stiva humanista: Flaydera i Erazma. Naspram svih tih reci, njihove neumorne dijalektike, naspram svih tih govora ponavljanih i obrtanih bez kraja i konca, duga povorka slika - od Hijeronimusa Bosa sa Vadenjem kamena ludosti i Brodom lu­ daka, do Brojgela i njegove Dulle Griet; а gravira prevodi na svoj jezik ono sto su pozoriste i knji­ zevnost vec preuzeli: zapletene teme Svetkovine, i Plesa ludaka. Utoliko је istina da је od petnaestog stoleca lice ludila pocelo da opseda mastu cove­ ka sa Zapada. Reёtanje datuma govori za sebe: Ples mrtva­ ca sa GroЬlja nevinih nesumnjivo potice iz prvih godina petnaestog stoleca; onaj iz crkve u Sez-di­ je (Chaise-Dieu) trebalo Ьi da је sastavljen oko 1460; а 1485. Gijo Marsan (Guyot Marchand) оЬ· javljuje svoju Mrtvacku igru (Danse macabre). Тih sezdesetak godina Ьilo је, jamacno, pod vlas­ cu cele te tvorbe iskezenih slika smrti. Godine 1492. Brant је napisao Narrenschiff; pet godina docnije ovaj је preveden na latinski. Pred sam kraj stoleca Hi 'eronimus Bos slika svoj Brod lu­ daka. Pohvala udosti potice iz 1509. Redosled је jasan. Do druge polovine petnaestog stoleca, ili i ne­ sto kasnije, tema smrti caruje sama. Kraj cove­ kov, kraj vremena ima izgled kuga i ratova. Nad covekovo Ьitisanje nadnose se bas taj svrsetak i poredak kojem niko ne izmice. Prisutnost koja preti и samoj ntttrini S\'eta jeste pristttnost ko-

J

STULТIFERA NAVIS

27

stura. А poslednjih godina stoleea, gle, taj veliki nespokoj obrce se oko sebe; poruga ludila sme­ njuje smrt i njenu ozЬiljnost. Od otkrica te koЬi koja neminovno svodi coveka na nista, preslo se na prezrivo posmatranje tog nicega kakvo је sa� mo Ьitisanje. Uzas pred tom neprikosnovenom granicom smrti uvlaci se u neprestani podsmeh; unapred se stisava; i sam је izvrgnut poruzi time sto mu se pridaje svakidasnji i ukroceni vid, ti­ me sto se u prizoru zivota obnavlja svakog tre­ nutka, time sto se razvejava ро porocima, na­ stranostima i smesnim stranama svakoga. Porica­ nje smrti vise nije nista, posto је vec Ьilo sve, posto је i sam zivot tek jedna samozaljuЬljenost, beslovesna rec, zvek praporaca i palica dvorskih budala. Glava, koja се postati lobanja, vec је praz­ na. Ludilo, to је najava skore smrti (4). Ali ono је, takode, i njeno pobedeno prisustvo kojem se covek izmigoljio putem tih svakida§njih znakova koji, obznanjujuci da ona vec caruje, ukazuju ka­ ko се to sto се ona ugraЬiti Ьiti prilicno bedan plen. То sa cega је smrt zderala o'Бrazinu Ьila је samo obrazina i nista vise; da se otkrije kezenje kostura, Ьilo је dovoljno smaci nesto sto nije Ьilo ni istina ni lepota, vec jedino lik od sadre i laz­ noga sjaja. Od varljive obrazine do lesine nastav­ ljao se jedan te isti osmeh. Ali u smehu ludaka postoji to sto se on unapred smeje smehu smrti; а bezumnik, predskazujuci је, obezorиZava jezovitost smrti. Krici Lude Grete likuju, usred renesanse, nad onim Likovanjem smrti koje se krajem sred­ njega veka pevalo na zidinama Kampo-Santa. Zamena teme smrti temom ludila ne obele­ iava tek jedan prekid, ,-ес vise izvesno skretanje unutar istog nespokoja. Rec је uvek о nistavnosti postojanja, ali na tu se nistavnost vise ne gleda kao na .vanjski i konacan kraj, kao na pretnju i svrsetak u isti mah; ona se dozivljava iznutra, kao neprekidan i trajan vid postojanja. 1 dok је nekada ludilo ljudi Ьilo u tome sto oni nikako ·

28

ISTORIJA LUDILA

nisu uvidali da se priЬliZava samrtni cas, dok ih је trebalo dozvati u pamet prizorom smrti, sada se pamet sastoji u tome da se ludilo svuda obzna­ njuje, da se ljudi poucavaju tome da vec i sad nisu nista doli mrtvi, i da, ako је kraj blizu, on­ da se Ьlizi onako kako ludilo, posto је postalo sveopste, postaje jedno te isto sto i smrt. То је ono sto predskazuje Estas Desan (Eиstache De­ schamps): ·

Mlitavi smo, slabacki i tromi, Matori, poZиdni i govora mиtnog. Vidim samo lиdake i lиde Uistinи kraj se Ьlizi Sve је poslo naopako. Sada sи se elementi izokrenuli. Vise nece kraj vremena i sveta unazad otkrivati ljиdima da su Ьili lиdi sto se nisи brinuli zbog njega; иspon lиdila, njegovo potmиlo nastиpanje, sad иkazujri na to da se svet ЬliZi . konacnoj propasti; иpravo је bezumlje ljиdi i priziva i cini neminovnim. * *

*

Ovakvo dozivljavanje bezиmnika kao da је, и razlicitim svojim oЬlicima - likovnim Ш knjife:v· nim - izuzetno cvrsto povezano. Slika i stivo ne­ prestano ирuсији jedno na drugo - ovde tиma­ cenje, onde ilиstracija, Narrentanz је jedna te is­ ta tema koja . se stalno srece i presrece и narod­ nim svetkovinama, pozorisnim prikazivanjima, na gravirama, а сео poslednji deo Pohvale ludosti sa­ stavljen је ро uzoru na dиgacak ples lиdaka и ko­ jem se svako zvanje i svaki stalez nizи jedan za drugim i tvore veliko kolo nerasиdnosti. Mnoge figure bajoslovnog zivotinjskog sveta koje prekri­ ljujи lisabonsko Isku!enje verovatno sи preиzete sa tradicionalnih obrazina; neke sи mozda prene-

STULTIFERA NAVIS

29

te iz Malleusa. $to se cuvenog Broda ludaka tice, zar on nije preveden pravo iz Brantovog Narren­ schiffa, ciji naslov i nosi, i za koji izgleda da sa­ svim tacno ilustruje njegovo pevanje XXVII, po­ sveceno, i ono, zigosanju potatores et edaces? lSlo se cak dotle da se pretpostavljalo da је Bosova slika bila deo celog niza zivopisa kojim su ilustro­ vana glavna pevanja Brantovog speva. Ne treba, ipak, dopustiti da nas zavede stro­ ga neprekidnost tema, niti pretpostavljati vise no sto kazuje sama istorija. Verovatno је da se po­ vodom tog predmeta ne Ьi ponovo mogla izvesti analiza poput one koju је dao E!Dil Mal (tmile Male) za prethodna razdoЬlja, а posebno povo­ dom teme smrti. Izmedu reci i slike, izmedu ono­ ga sto је predstavljeno jezikom i onoga sto је re­ ceno slikovitim putem, negdanje lepo jedinstvo pocinje da se raskida; jedno te isto znaeenje nije im otprve zajednicko. Ра ako је i tacno da slika jos uvek ima zvanje da kaze, da nesto ро sustini zajednicko i istovetno prenese jeziku, ipak treba priznati da ona, vec, ne kazuje isto; i da seЬi svojstvenim likovnim vrednostima slikarstvo zadi­ re и dozivljaj koji ее иvek ici dalje negoli jezik, ma koliko tema, povrsno gledano, Ьila istovetna. Lik i rec i dalje ilustrujи istи gatkи о lиdilи i istome moralnome svetи; ali oni vec krecи dvama razlicitim smerovima koji naveseujи, jednom jos иvek jedva opazivom naprslinom, ono sto се и zapadnjackom doZivljajи lиdila Ьiti velika c:rta razvoda. Uspon lиdila na horizontи renesanse najpre se primecиje ро izandalosti goticke simbolike; kao da је taj svet, и kojem је isprepletenost duhovnih znacenja Ьila toliko gusta, росео da se komesa tako da sи se иkazali likovi ciji se smisao odaje jos samo pod vidom bezumnika. Goticki oblici opstajи jos neko vreme, ali, malo-pomalo, i oni ёе zanemeti, prestati da kаzији, podseeajи i ро­ исаvаји i otkrivace jos jedino - mimo svakog

30

ISTORIJA LUDILA

mogиceg jezika, vec samo onim sto је оkи blisko - svoje fantasticno prisиstvo. Oslobodena razbo· 1·itosti i pouke ро kojima se иpravljala, slika po­ cinje da se vrti oko sopstvenog lиdila. Paradoksalno, ovo oslobaёl:anje potice iz na· dolaska znacenja, iz иmnozavanja smisla njim sa­ mim, sto izmeёl:и stvari izatkiva tako mnogobroj­ ne, иkrstene, slozene odnose, da se oni jos mogu odgonetnиti samo и ezotericnosti znanja, а stva­ ri se, pak, pretrpavajи oznakama, obelezjima, smeranjima te tako na krajи gиЬе sopstveni lik. Smisao se vise ne hvata iz neposrednog opafa­ nja, lik prestaje da govori za sebe; izmeёl:и znanja koje ga nadahnjиje zivotom i oЬlika и koji se prenosi, siri se pиkotina. Otvoren ти је риt ka oniricnom. Jedna knjiga svedoci о tom иmnaza­ njи znacenja potkraj gotickog sveta, to је Specu­ lum human(E salvationis, i ona, izvan svih veza иtvrёl:enih tradicijom svetih otaca, otkriva, izmeёl:и Starog i Novog zaveta, citavu jednи simbolikи ko­ ja ne spada и red Prorostva, vec је istoznacna sa imaginamim. Hristovo stradanje nije unapred pred­ stavljeno samo zrtvom Avramovom; ono oko sebe saziva sve opsene mиcenja i bezbrojnih snivanja о njemи; kovac ТиЬаl i tocak Isaijin smestajи se oko krsta stvarajиCi, mimo svih роиkа о zrtvo­ vanjи, fantasticnи sliku ostrvljenosti, izmucenih telesa i bola. Eto slike bremenite dodatnim zna­ cenjima i prinиёl:ene da ih oda. Ali san, bezиmnik, nerazboritost, mogи da se uvиkи u tu prekomer­ nost znacenja. Simbolicni likovi zacas postaju pri­ Hke iz more. Dokaz је ona stara predstava mud­ rosti koja se na nemackim gravirama tako cesto prikazuje kao ptica dugacke sije za cije misli, dok se polako uzdizu od srca ka glavi, ima vremena da budu odmerene i prosuaene; simbol cije su vrednosti otezane time sto su prenaglasene: dugi put razmisljanja postaje na slici cediljka kroz kо­ ји kaplje jedno istancano znanje, sprava kroz ko­ ju se preciscavaju sustine. Sija Gutemenscha une-

STULTIFERA NAVIS

31

dogled se izduiиje da Ьi, povrh mиdrosti, pred­ stavila i sve istinske posredne puteve znanja; а simbolicni covek postaje fantasticna ptica ciji se preterano dиg vrat presavija hiljadи puta preko samog sebe - bezumno Ьiсе, na ро puta izmedu zivotinje i stvari, Ьlize opsenama svojstvenim sli­ ci negoli strogosti smisla. Та simbolicna mиdrost zatocenica је lиdila sna. Bitan preobraZaj sveta slika: stega umnoze­ nog smisla oslobada ga zapovesti oblika. Pod po­ vrsinи slike zavlaci se toliko raznih znacenja da ona ne odaje vise nista sem jednog zagonetnog li­ ca. А njena moe vise nije moc poиcavanja, nego moc opcinjavanja. Karakteristican је razvoj gri­ la *, cuvenog grila, poznatog vec и srednjem veku, grila iz engleskih psaltira, iz �artra i ВиГZа. Ta­ da је on исiо tome kako је и coveka punog zelja dusa postajala zatoeenica zveri; njena izoblicena lica polozena na trbuh cudovista pripadala su sve­ tи velike platonovske metafore i obznanjivala su unizenost duha u ludilu greha. U petnaestome sto­ lecu, medutim, gril, slika ludila covekovog, posta­ je jedan od omiljenih likova bezbrojnih Iskusenja. Ne jиrisajи zelje na mir pustinjaka; njega spo­ padajи ti oblici ludila, zapreteni tajnom, izdignиti iz sna, koji ostajи tи, na povrsini sveta, nemi i prituljeni. Na lisabonskom Jsku.Senju pred svetog Antonija sela је jedna od tih prikaza rod:enih iz ludila, iz njegove usamljenosti, njegove pokore, njegovih lisavanja; jedan laki osmeh osvetljava to Jice bez tela - prisutnost sustog nespokoja pod vidom zivahnog bekeljenja. Upravo ta prilika iz more, medutim, jednovremeno је i predmet i svrha iskusenja; upravo ona opcinjava oko ispo­ snika - а i jedno i drugo ostaju zatocenici neke vrste pitanja u ogledalu, pitanja sto zanavek os­ taje bez odgovora, u tisini u kojoj preblva samo • Gril lika

-

u

komifna komЬinacija iivot1nja ili :!ivotinjskih i ljudsklh ob­ grt!ko-rimskoj rezbarskoj umetnosti. - Prim. prev.

32

ISTORIJA LUDILA

to gnusno gmizanje koje ih okruzuje. Gril coveka ''ise ne podseca, u oЬliku satire, na njegov du­ hovni poziv zaboravljen u ludilu njegove zelje. On је ludilo koje је postalo Iskusenje: sve sto је u njemu nemoguce, fantasticno, necovecno, sve sto u njemu ukazuje na protivprirodno i na gamiza­ nje jedne bezumne prisutnosti tik uz zemlju, sve to, zapravo, daje mu cudnovatu moc koju ima. Sloboda, ma i zastrasujuca, njegovih snova, sno­ videnja njegovog ludila imaju, za coveka petnae­ stog stoleca, vecu privlacnu silu negoli pozeljna stvarnost puti. Sta је, dakle, ta moe opcinjavanja· koja se, u ono doba, sprovodi preko slika ludila? U tim fantasticnim likovima covek otkriva, pre svega, nesto nalik na neke tajne i neke sklo­ nosti svoje prirode. U srednjovekovnoj misli, ce­ te zivotinja - kojima је Adam jednьm za svagda nadenuo imena - simbolicno imaju covecanske vrednosti. Ali pocetkom renesanse odnosi sa zivo­ tinjskim svetom preokrecu se; zivotinja se oslo­ bada; ona izmice svetu bajke i ilustrovanja mo­ rala i poprima fantastiku koja је svojstvena sa­ mo njoj. 1 sada, zapanjujucim jednim preokre· tom, zivotinja pocinje da vreba coveka, da ga se dokopava i iznosi mu njegovu rodenu istinu na videlo. Nemoguee zivotinje, proizisle iz jedne po­ ludele maste, postale su. tajna priroda covekova: i kada se poslednjega dana gresnik pojavio u svoj svojoj rugobnoj nagoti, primecuje se da ima cudo­ visni lik beslovesne zverke: to su one macke-dre­ kavice cija se rogobna tela mesaju, na Paklu Dir­ ka Boutsa (Dierick Bouts), sa nagotom proklet­ nika; to su, kako ih Stefan Lohner (Lochner) pri­ kazuje, krilate bube macjih glava, vecernji lepti­ rovi-tvrdokrilci, ptice kriia zastrasujucih i gram­ zivih poput ruku; to је ona velika zver-graЬljivica cvornovatih kandZi koja stoji na Iskusenju Gri· nevaldovom. 2ivotinjski је svet pomocu ljudskih simbola i vrednosti izbegao upitomljenje; te ako

STULTJFERA NAVI$

33

sada svojim neredom, jw:o�cu, svojim oblljem ro­ dovisnih nemogucnosti opcinjava eoveka, onda on razotkriva i mracnu pomamu, jalovo ludilo koje poeiva u srcu ljudi. Na suprotnom kraju te prirode pakla, ludilo opcinjava. zato sto је znanje. Ono је znanje, pre svega, stoga sto su svi oni besmisleni likovi u stvari elementi jednog te�kog, zatvorenog, ezote­ ricnog znanja. Тi cudnovati oblici netom se sme­ staju u prostor velike tajne i sveti Antonije, koga oni (iovode u iskusenje, nije pod vla5eu zestine zelje vec one, mnogo potuljenije, Za.oke radozna­ losti; njega mami to tako daleko а tako blisko znanje, sto ga. osmeh Grila nudi а u isti mu mah i:�;vrdava; pokret kojim uzmice isti је onaj kojim se brani da ne prede zabranjene granice znanja; оп vee zna - u tome i jeste njegovo Iskusenje - ono sto се Kardan (Cardan) kasnije reCi: »Mu­ drost, kao i ostale dragocene stvari, mora se iScu­ pati iz utrobe Zemljine.« То znanje, tako nedo­ stupno, tako pogiЬeljno, to znanje Ludak, u svo­ joj bezazlenoj sasavosti, ima. Dok razЬorit i mu­ dar oovek od njega opa.Za samo odlomke slika koji tiщ vise obespokojavaju - dotle ga Ludak celo-celcato nosi u jednoj netaknutoj lopti: ona kristalna kugla koja је za sve ostale prazna, ispu· njena је, za njegov pogled, cestom nevidljivog znanja. Brojgel se izruguje Ьlesavku koji pokuSa.­ va da prodre u tu kristalnu loptu. Ali bas se ona, ta kugla obasjana znanjem, klati, nikada se ne raz­ Ьijajuci - svetiljka za podsmeh, ali beskrajno dragocena - na kraju stapa koji о ramenu nos1 Luda Greta. Ona, takode, stoji i s druge strane vrta Шivanja. Drugi simbol znanja, drvo (zabra­ njeno drvo, drvo greha i оЬееаnе besmrtnosti), nekada zasadeno usred zemaljskoga Raja, iscupa· no је i sada tvori katarku broda ludaka, onu ko­ ja se moze videti na graviri koja ilustruje Stulti­ ferщ naviculce Jossea Badea; ono se, sumnje ne· ma, njise i nad Bosovim Brodom ludaka. 3

34

ISTORП.\ LUDILA

Sta navescuje to znanje ludaka ? Ono, posto је rec о zabranjenom znanju, nesumnjivo pred­ skazuje carstvo Sotonino, i kraj sveta; konacnu srecu i najvisu kaznu; svemoc na zemlji i pakleni pad. Brod ludaka promice predelom naslada u kojem se sve nudi .Zelji, nekorn vrstom obnovlj.e­ nog Raja, posto tu covek vise ne zna za patnju niti nuzdu; ра ipak, on nije povratio svoju nevi­ nost. Та lafna sreca jeste davolji trijumf Antihri­ sta, jeste Kraj, vec sasvim blizak. Snovi о Apoka­ lipsi, istina, u petnaestome stolecu nisu novi; ali ро prirodi su, ipak, sasvim drugaciji no sto su Ьili ranije. Umereno fantasticnom slikarstvu ce­ trnaestog stoleca, u kojem se zamkovi ruse poput kockica, u kojem је Zver svagda ona tradicionalna AZdaja koju Devica drii na rastojanju, recju - u kojem su poredak Bozji i njegova skora pobeda uvek vidljivi, sledi jedno videnje sveta u kojem је satrta svaka razlomost. То је veliki vesticji skup prirode: planine se survavaju i postaju rav· nice, zemlja Ьljuje mrtve, kosti nicu ро grobovi­ ma; zvezde padaju, zemlja plamti u vatri, vasko­ liki zivot usahnjuje i prelazi u smrt. Svrsetak nе­ та vrednost prelaska i obecanja; on је nastupa­ nje noci u koju tone stari razum sveta. Dov2ljno је kod Direra pogledati jahace Apokalipse, iste one sto ih је poslao Bog: nisu to andeli Pobede i umirenja, nisu to vesnici spokojne pravde; vec ratnici raspomamljeni od mahnite osvete. Svet uranja u sveobuhvatni Bes. Pobedu ne odnose ni Bog ni Davo; odnosi је Ludilo. Sa svih strana, ludilo opcinjava coveka. Fan­ tasticne slike koje se radaju iz njega nisu krat­ koveke pojave koje brzo iscezavaju sa povrsine stvari. Jednim cudnovatim paradoksom, ono sto se rada iz najneoЬicnijeg bunila Ьilo је, kao taj­ na, kao nedostupna istina, skriveno jos u utroЬi zemlje. Kada covek razastre samovolju svog ludi­ la, nailazi na turobnu neminovnost sveta; zivoti­ nja koja ga spopada u njegovim morama i noCi-

STULТIFERA NAVIS

35

ma lisavanja jeste njegova rodena priroda, ona kоји се da ogoli nemilosrdna istina pakla; be­ slovesne slike slepe sasavosti, to је veliko znanje sveta; а и tome neredu, vascelom tom svetи и lиdilt1, vec se ocrtava ono sto се Ьiti svirepost konacnog svrsetka. Na toliko mnogo slika - sto im, sиmnje nema, i daje tu tezinи, а njihovoj fantasticnosti i pridaje onako velikи koherentnost - renesansa је izrazila pretnje i tajne sveta koje је naslиCivala. * *

* .

U isto ono doba, knjizevne, filosofske, moral­ ne teme ludila nadahnиte sи necim sasvim drugim. U hijerarhiji grehova srednji vek је dao me­ sta i lиdilи. Od trinaestog stoleca nadalje иobl­ cajeno је videti lиdilo kako stoji medи losim voj­ nicima Psihomahije. U Parizи kao i и Amijenu, ono је deo losih ceta i onih dvanaest dvojnosti koje dele vrhovnи vlast nad dиsom covekovom: Vera i Idolopoklonstvo, Nada i Ocajanje, Milosrde i Tvrdiclиk, Cednost i Pohota, Smotrenost i Lи­ dilo*, Strpljenje i SrdZba, Blagost i Strogost, Slo· ga i Nesloga, Poslиsnost i Pobuna, Istrajnost i Ne­ postojanost. U renesansi, Lиdilo napиsta to skrom­ no mesto i zaиzima prvo. Dok је kod Ниgа iz sv. Viktora rodoslovno staЬlo Grehova, staЬlo Drev­ nog Adama, kao koren imalo oholost, sada Lиdilo vodi veselO kolo svih ljиdskih slabosti. Neospo­ reni kolovoda, ono ih vodi, vисе za sobom i ime• nије: »I njih vidite ovde и grupi mojih pratila­ ca . . . Ova ovde sto tako ponosno uzdize obrve zove se Filautija (SamoljuЬivost); ovoj sto kao da se smeje ocima i pljeska rukama ime је Kolacija (Laskanje} ; ova sto napola spava zove se Leta • U ovom kontekstu vise Ьi odgovaralo •ludost•, posto •la folie• zna�l •ludost« i •ludilo•. - Prim. prev.

з•

36

ISTORЏA LUDII.A.

(Zaboravnost); ona tamo �to se oslanja na оЬа lakta prekrstenih ruku zove se Mizoponija (Le­ njost); ova s vencem ruia na glavi i zavijena u mirisni oЬlak је Hedona (Naslada); ona tamo s neodredenim i izguЬljenim pogledom zove se Ano­ ja (Lakomislenost); najzad, ova okrugla, debelju­ skasta, s glatkom koiom naziva se Trifa (Razuz­ danost). Meau devojkama vidite i dva muska bo­ zanstva od kojih se jedno zove Gozba а drugo Tvrdi san.« * Neprikosnovena povlastica ludila: ono caruje nad svim onim sto је lose u coveku. Ali zar ono posredno ne vlada i svakim dobrom ko­ je on moze da ucini: castoljuЬljem koje daje mu­ dre politicare, tvrdiclukom posredstvom kojeg ra­ stu bogatstva, bezobzirnom radoznaloscu koja na­ dahnjuje filosofe i ucenjake? Luiz Labe to ponav· lja za Erazmom; а Merkur radi ludila preklinje bogove: »Ne dajte da se izguЬi ta lepa Gospa ko­ ja vam је pricinila toliko zadovoljstva.« Ali ovo novo kraljevstvo ima malo zajednic­ kog sa mracnom vladavinom о kojoj smo govorili maloeas i koja ga је povezivala sa velikim tra­ gicnim silama sveta. Zacelo, ludilo privlati, ali ne opcinjava. Ono иpravlja svime sto је na svetu lako, veselo, bez­ briZno. Ono cini da se ljudi »zabavljaju i ra­ dиju«, ono је ljudima, bas kao i Bogovima, dalo »Dиh, Mudrost, Bahusa, Silena i tog milog cиvara vrtova« (5). Sve је и njemu Ьlistava povrsnost: nikakve zadriane tajne. Ono је, sumnje nema, и nekoj vezi sa cиdno­ vatim putevima znanja. Prvo pevanje Brantovog speva posveeeno је knjigama i ueenjacima; а na graviri koja ilustruje taj odeljak, и latinskom iz­ danju od 1497, vidimo kako se na svojoj katedri pretrpanoj knjigama kopeci Ucitelj koji iza svoje doktorske kape nosi kapuljacu ludaka svu opsi· * В. Roterdamski, Pohvala tudosti; prevela dr Darinka Nevenic.Grabovac. - Prim. prev.

STULTIFBRA NAVIS

37

venu praporcima. U svom kolu ludih Erazmo da­ je ljudima od nauke veliko mesto: posle Gram.a­ ticara, Pesnika, Govornika i Pisaca; zatim Prav­ nici; za ovima slede »postovani filosofi s bradom i ogrtacem« ; na kraju је zЬijena i neizbrojna ceta Teologa. Ali ako је u ludilu znanje toliko va!no, to ne znaci da је ludilo kadro da prodre u nje­ gove tajne; bas naprotiv, ono је kazna jedne pu­ stabljske i izlisne nauke. Ako је ono istina sa­ znanja, to znaci da је saznanje dostojno poruge i da se, шnesto da se obraca velikoj knjizi iS'ku­ stva, guЬi u pra�nim knjigama i dokonim raspra· ma; nauka se preliva u ludilo · samom prekomer­ noscu laznih nauka. О vos doctores, qui grandia noтina fertis Respicite antiquos patris, jurisque peritos. Nоп in candidulis pensebant dogmata libris, Arte sed ingenua sitibundum pectus alebant. U skladu sa temom koja је narodskoj satiri odav­ no Ьila bliska, ludilo se ovde javlja kao komicno kзZnjavanje znanja i njegove naduvene neuk05ti . Znaci da ludilo, uopste uzev, nije povezano sa svetom i njegovim podzemnim oblicima, vec, mno­ go vise, sa covekom,. njegovim slaЬostima, njego­ vim snovima i zaЬludama. Sve ono sto је kao mut­ no ispoljavanje kosmickog postojalo u ludilu onak­ vom kakvim ga је video Bos, kod Erazma је zbri­ sano; ludilo vise ne vreba coveka sa sve cetiri strane sveta, ono se uvlaCi u njega Ш је, Ъоlје re­ ceno, jedan tanani odnos koji eovek oddava sa samim sobom. Mitolosko olieenje Ludila је, kod Erazma, tek jedna knjizevna smicalica . U stvari postoje samo raz1icita ludi1a - ljudski oЬlici ludi­ la= »RaCиnam da ima onoliko kipova koliko i lju­ di«; dovoljno је baciti pogled cak i na mesta naj­ veee mudrosti i najbolje uprave: »Toliko је obilje oЬlika ludila u njima, i toliko ih se novih svaki dan raaa da ni blljadu Demokrita ne Ьi bilo do-

38

ISTORIJA LUDILA

voljno da im se podsmehne.« Nema drиgog lиdi­ la sem onoga koje је и svakome covekи, jer covek је taj koji ga stvara и odanosti prema samome sebl i pиtem zaЬlиda и koje se иlјиlјkије. »Filaиti­ ja« је prvi medи likovima koje Lиdilo иvlaci и svoj ples; ali to је stoga sto sи ti likovi vezani jed­ ni иz druge izvesnim povlascenim pripadanjem; privrzenost sebl prvi је znak lиdila, ali bas zato �to је privrzen samome sebl covek i prihvata gtes· kи kao istinи, laf kao stvarnost, nasilje i rиZnocи kao lepotи i pravdи: »Jedan је rиZniji od svakog majmиna, а sebl izgleda kao Nirej; drugi, cim је sestarom povиkao tri linije, odmah misli da је Eиklid; treCi veruje da је Hermogen, а razиme se и mиzikи kao magarac и kantar i kresti gore ne­ go kokoska kad је kljиca petao kao zakoniti mиZ.« U tom иobrafenom prihvatanjи samoga sebe, co­ vek отоgисије svome lиdilи da se javi kao kakva tatamorgana. Simbol lиdila Ьiсе, od sada, ono ogledalo koje, ne odrafavajиci nista stvarno, odra­ zava potajno, onome ko se и nj zagleda, snivanje njegove sopstvene nadиvenosti. Lиdilo _ nije toliko и vezi sa istinom i svetom, koliko sa covekom i sa onom istinom о njemu samome koju on moze da opazi. Otиda ono ukazuje na jedan potpuno mora­ lan svet. Zlo nije kazna ili svrsetak vremena, vec samo mana i nedostatak. Sto sesnaest pevanja Brantovqg speva posvecena sи oslikavanjи bezиm­ nih pиtnika Broda: to su tvrdice, potkazivaci, pi­ janice; to sи oni koji se odaju razuzdanosti i raz­ vratи; oni koji pogresno tиmace Sveto pismo, oni koji cine preljubи. Loher (Locher), prevodilac Bran­ ta, otkriva и svome predgovoru na latinskom, plan i smisao dela; rec је о tome da se ljudi pouce ·

qure mala, qure bona sint; quid vitia; quo virtus, quo ferat error; а to siЬajиci, zbog svakom pozna­ tog nevaljalstva, impios, superbos, avaros, luxurio­ sos, lascivos, delicatos, iracundos, gulosos, edaces, invidos, veneficos, fidefrasos иkratko, sve ono .

.

.

STULТIFERA NAVIS

39

sto је covek sam uspeo da iznade kao nepravilno u svom ponasanju. Na izrazajnom podrucju knjiZevnosti i filoso­ fije, dozivljaj ludila, u petnaestom stolecu, popri­ ma pre svega pravac moralne satire. Nista ne pod­ seca na onu ogromnu najezdu koja preti i koja је opsedala mastu slikara. Bas naprotiv, nastoji se da se ona udalji; о njoj se ne govori. Erazmo skrece poglede sa te sumanutosti »koju Furije ra­ spiruju iz Pakla svaki put kada puste svoje zmi­ je« ; on nikako nije zeleo da izrekne pohvalu tim bezumnim oblicima, vec »slatkoj varci« koja dusu oslobada »njenih bolnih briga· i prepusta је raz· noraznim oblicima naslade« . Тim spokojnim sve­ tom lako se ovladava; on pred pogledom razum­ nog razastire bez tajne svoje bezazlene cari, а ovaj se, zahvaljujuCi smehu, vazda ddi na odsto­ janju. Dok su Bos, Brojgel i Direr posmatrali sa same zemlje, uvuceni u to ludilo koje su videli da izЬija svuda oko njih, dotle Erazmo drzi da је ono dovoljno daleko da covek bude izvan opa­ snosti; on ga posmatra sa visine svog Olimpa, i ako peva svoje hvale, to је zato sto moze da mu se smeje neugasivim smehom bogova. Jer ludilo ljudi jeste bozji prizor: »Ukratko, ako Ьiste mogli taj beskrajan vasar da posmatrate s Meseca kao nekada Мецiр, izgledalo Ьi vam kao da gledat� roj muva Ш komaraca koji se svadajџ, tuku, je­ dan drugom kopaju jamu, pljackaju, igraju se, sa• le, padaju, umiru. 1 ne moze se skoro verovati koliko vreve i tragedija mogu da izazovu tako si-t­ na i tako kratkovecna stvorenja.« Ludilo vise nije prisna neoЬicnost sveta; ono је tek jedan prizor dobro poznat neoЬicnom posmattacu; ne vise fi­ gura cosmosa, vec crta karaktera revuma. Ali okoncava se istinski jedan rad koji се do­ vesti do toga da kriticka svest uzapti tragican do­ zivljaj ludila. Ostavimo tu pojavu za trenutak ро strani i pustimo da se u svoj svojoj ravnodusno­ sti istaknu ti likovi koji se u Don Kihotu mc:>gu

40

ISTORIJA LUDILA

naCi isto kao u Skiderijevim (Scudery) romanima, u Kralju Liru isto kao u pozoristu Rotrua (Rotrou) ili Tristana l'Ermita. Pocnimo od najva.Znijeg, takode i najtrajnijeg - jer јо� се se i u osamnaestome stolecu pre-' poznavati njegovi jedva izЬledeli oЬlici: ludilo usled nekog romanesknog poistovecenja. Njegove odlike је, jednom za svagda, utvrdio Servantes. Ali ta tema se neumorno ponavlja: neposredne adaptacije (Don . Kihot Gerina de Buskala /Guerin d e. Bouscal/ igran је 1639; dve godine kasnije, ovaj је prikazao Vladavinu Sanca Panse), nova tumaee­ nja pojedinih epizoda {Ludosti Kardenija od Pi­ sua /Pichou/ jesu varijacija na temu »Odrpanog viteza« Sijera Morene), Ш, na posredniji nacin, sa­ tira na fantasticne romane (kao u Laznoj Kleliji od SiЬlinjija /Subligny/ i, unutar iste price, u epi­ zodi 2.ili d'Arvijan). Varke se prenose od pisca na citaoca, ali ono sto је s jedne strane Ьila masta, s druge postaje opsena; piscevo lukavstvo se, u svoj bezazlenosti, prihvata kao istinski lik. Naiz­ gled, tu postoji samo laka kritika romana izmi� ljanja; ali, tik ispod toga, otkriva se istinski ne­ rnir zbog odnosa, u umetnickom delu, izmedu zblljskog i zamisljenog, а mozda i zbog mutne veze izmeau fantasticnog izmisljanja i opsene bu­ nila. •Poremeeenim uobra:ziljama upravo i dugu­ jerno izumeee urnetnosti; �udljivost Slikara, Ре· snika i Muzieara samo је uljudno ubla.Zen naziv da se izrazi Ludilo.« (6) Ludilo, u kojem su u pi­ tanje dovedene vrednosti drugog jednog doba, druge jedne umetnosti, morala, ali u kojem se is­ to tako, pobrkani i uskomesani, cudnovato pomu­ ceni jedni drugima, u zajednickoj varci, odra.Za·· vaju i svi oblici, cak i oni najudaljeniji, covekove uobrazilje. Tik uz to prvo је ludilo taste uobrazenosti. Ali ludak se ne poistovecuje sa nekim uzorom iz knjizevnosti; on se poistoveeuje sa sobom samim, i to putem zamШjeno_g odobravanja koje mu omo·

-

STULТIFERA NAVIS

41

gucuje da prida sebl sve odlike, sve vrline ili mo­ ci kojih је lisen. On је naslednik stare Filautije Erazmove. Siromah, on је bogat; ruian, on se ogleda; i dalje okovan, on veruje da је Bog. Ta­ kav је osloboaenik iz Osume koji se smatra Nep­ tunom. (7) То је smesna sudblna sedam licnosti u Visionnaires, Satofora (Chateaufort) u Pedant joue, М. de Rissursa (Richesource) u Sir Politik. Neizmerno ludilo koje ima onoliko lica koliko i naravi, teznji, numih zaЬluda na svetu. Cak i kad је najteze, ono је meau drugim ludilima najmanje preterano; ono је, u srcu svakog coveka, zamislje­ ni odnos sto ga on oddava sa sobom. Njime su obu­ hvacene njegove najvecma svakidasnje mane. Ob­ znaniti ga, to је prvi i poslednji element svake moralne kritike. Svetu morala pripada i ludilo prave_dne kaz­ ne. Ono nemirima duha kaznjava nemire srca. Ali ono ima i druge moci: k.azna, koju ono dosuauje umnozava se sama od sebe u onoj meri u kojoj, kзZnjavajuCi se, razotkriva istinu. Pravda ovog lu­ dila jeste to da је istinoljublvo. Istinoljublvo, po­ sto vec i krivac, u pustom kovitlacu svojih privi­ aenja, oseca sta се, za sva vremena, Ьiti bolnost njegove kazne: Erast, u Meliti, vec vidi sebe ka­ ko ga progone Eumenide i osuauje Minos. Isti­ noljublvo, takoae, i zato sto se zlocin skriven za oci svih drugih obelodanjuje u tami te cudnovate kazne; ludilo Ьezumnim reCima kojima se ne mo­ ze gospodariti odaje sopstveni smisao, ono kazu­ je, u svojim varkama, svoju tajnu istinu; njegovi krici govore umesto njegove savesti. Tako bunilo Ledi Magbet otkriva »onima koji to ne Ьi trebalo da znaju« reci sto su se dugo saputale sarno »glu' vim usima«. Konacno, i poslednja vrsta ludila: ludilo otaj­ nicke strasti. Ljubav koja se izjalovila u svojoj prekomernosti, pre svega ljubav koju је obmanu­ la neumitnost smrti, nema drugog izlaza do lu­ dila. Dokle god је postojao predmet, luda ljubav Ьi·

42

ISTORIJA LUDILA

la је v1se ljubav no ludilo; prepustena seЬi, ona se produzuje и prazninu sumanutosti. Kazna za strast odvec predatu sopstvenoj silovitosti? Ne­ sumnjivo; ali to је kaznjavanje, isto tako, i uЬla­ zenje; ono, nad nenadoknadivim odsustvom raz; liva sazaljenje zamisljenЉ prisutnosti; u paradok­ su bezazlene igre ili u iunastvu bezumnih proga­ njanja ono iznova nalazi lik koji cili. Ako i vodi smrti, to је smrt u kojoj oni koji se vole nikada vise nece Ьiti rastavljeni. То је poslednja pesma Ofelijina; to је bunilo Aristovo u Ludosti mudra· са. Ali to је, iznad svega, gorko i Ьlago ludilo

Kralja Lira.

U Sekspirovom delu, ludila koja se oroduju sa smreu i sa ublstvom; u delu Servantesovom, oЬlici koji se upravljaju prema oholosti i svim zadovoljenjima u masti. No upravo su ta ludila visoki uzori koje njihovi podraiavaoci izvitoperu­ ju i obezoruiavaju. А nema sumnje cak . ni u to da su oni, i j edan i drugi, vise svedoci tragicnog dozivljaja Ludila rodenog u petnaestome stolecu negoli posmatraci kritickog i moralnog dozivljaja Nerazumnosti koji se razvija bas u njihovo vreme. S onu stranu vremena, oni produiuju s jednim smislOm koji је na putu da nestane i Cija се se nit moci pratiti jos samo u tami. Ali tek ako se uporedi njihovo delo, i to sto ono sadrzi, sa zna­ cenjima koja nastaju u njihovih suvremenika . ili podrazavalaca, moCi се da se odgonetne to sto se, na tom pocetku sedamnaestog stoleca, dogada u knjizevnom dozivljaju ludila. Kod Servantesa i Sekspira ludilo uvek zauzi� ma izuzetno mesto, u tom smislu sto је bez pri­ beziSta. Nikad ga nista ne privodi ni istini ni ra­ zumu. Ono vodi jedino rascepu i, odatle, smrti. Ludilo, u zaludnim svojim recima, nije tastina; praznina koja ga ispunjava jeste »Zlo koje preva­ zilazi moju praksu«, sto rece lekar povodom Ledi Magbet; to је vec potpunost smrti: to је ludilo koje nema potrebe za lekarom vec samo za Ьо-

STULTIFERA NAVIS

43

zanskim milosrdem. Blaga radost, kakvu је Ofe­ lija na kraju nasla, ne uskladuje se ni sa kakvom srecom; njena beslovesna pesma isto је toliko Ьli­ ska sustini koliko i »krik zene« koji duz hodnika Magbetovog zamka objavljuje da је »Kraljica umrla«. Smrt Don-Kihotova, nesumnjivo, dogada se u jednom smirenom predelu koji se do posled­ нjeg casa nadovezuje na razum i istinu. Ludilo Vitezovo odjednom postaje svesno samoga sebe i, za njega samog, ponistava se u gluposti. Ali zar је ta iznenadna razboritost ludila ista drugo doli »novo lнdilo koje mu је upravo udarilo u glavu«? Beskrajno preokretljiva dvosmislica koju, na kon· cu, moze da razresi samo smrt. Rastrojeno ludilo moze jos samo da bude jedno jedino i isto sto i pretnja svrsetka; »ра cak i jedan od znakova ро kojima nagadahu da bolesnik umire bese to sto se od ludila tako lako prizvao razumu«. Ali sama smrt ne donosi mir: ludilo се ponovo likovati Ьedno vecna istina, s onu stranu jednog zivota koji se, ipak, izbavio ludila samim tim svrsetkom. Njegov bezumni zivot ga, za ironiju, prati i cini ga besmrtnim samo zbog njegovog ludila; ludilo је, jos i neprolazan zivot smrti: »Ovde pociva strasni hidalgo koji је junastvo tako daleko istu­ rio da se primetilo da njegovim preminцcem smrt ne moze da likuje nad zivotom.« Ali ludilo, vrlo brzo, napusta te predele ko­ nacnog u koje su ga smestili Servantes i Sekspir : а u knjizevnosti s pocetka sedamnaestog stoleca zauzima, umesto toga, srednje mesto; tako ono tvori pre cvor no razresenje, pre preokret no kraj­ nju opasnost. Premesteno u ekonomiju romane­ sknih i dramatskih sklopova, ono dopusta ispo­ ljavanje istine i smireni povratak razumu. То је zato sto se ono vise ne razmatra u svo­ joj tragicnoj zbllji, u bezuslovnom rascepu koji 'тodi na onaj svet; vec jedino u podsmehu sopstve­ niЦl zaЬiudama: Ono nije istinska kazna, vec pred­ stava kazne, lazna slicnost dakle; ono se mofe

44

ISTORIJЛ LUDILA

dovesti u vezu samo sa prividnoscu nekog zlocina Ludosti mudraca, poludi na vest о smrti svoje keerke, to је zato sto ona nikako nije odista mrtva; kada Erast, u Meliti, vidi sebe kako ga Eumenide pro­ gone i odvlace pred Minosa, to је zЬog jednog dvostrukog zloeina sto ga је mogao pociniti, sto је zeleo da ga pocini, ali koji, u stvari, nije za soЬom povukao nikakvu istinsku smrt. Sa ludila је smaknuta njegova dramatiena ozblljnost: ono :ie kazna ili oeajanje samo u oЬlasti zaЬlude. Nje­ gova dramatska funkcija opstaje samo onoliko koliko је posredi lama drama: varljivi oЬlik u kojem su u pitanju samo toboznje pogreske, ne­ ostvariva uЬistva, nestanci vid'eni za ponovna nalazenja. Ра ipak, to odsustvo ozblljnosti ne sprecava ga da bude Ьitno - jos Ьitnije no sto је Ьilo, jer ako ono i dovrhunjuje varku, varka se, pak, prekida od njega pocev. U ludilu u koje је za­ tvara njena zaЬluda, licnost nehotice poeinje da razmrsuje potku. Optuzujuci se, ona, i protiv svo­ je volje, kazuje istinu. U Meliti, na primer, sva lukavstva koja је junak izredao ne Ьi li prevario druge, okrenula su se protiv njega, i on је Ьiо prva zrtva kad је poverovao da је kriv za smtt svoga supamika i njegove dragane. No u svome bunilu on prebacuje sebl da је izmislio celu jed­ nu ljubavnu prepisku; istina se oЬelodanjuje, u ludilu i kroza nj, а ono, izazvano zaЬludom raz · resenja, razreSиje, samo, istinsku zamrsenost ko­ joj је, u isti mah, i posledica i uzrok. Drugim re­ cima, ono је lafua kazna za lamo delo, ali ро sop­ stvenoj sili ono izbacuje na povrsinu istinsku te­ �koeu koja tada odista mofe da se prived� ·kra­ ju. Pod zabludom ono prikriva tajni rad istine. Sa ovim dejstvom, dvosmislenim i sredisnjim jed­ novremeno, racuna pisac Bolnice ludih (l'Ospital des Fous) kada predstavlja dvoje ljubavnika koji se, da Ьi izbegli goniocima, prave da su ludi i Ш sa obmanom jedne smrti. Ako Arist, u

STUJ,TIFBRA NAVIS

45

j

skriva u medu bezumne; u nastupu toЬo!njeg lu­ dila, devojka, preobueena u mladiea, pravi se da veruje da је devojka - sto stvarno i jeste - go­ voreCi tako, uzajamnim ponistavanjem ta dva pre­ tvaranja, istinu koj a се na kraju pobediti. Ludilo, to је najcistiji, najpotpuniji oЬlik brkanja: ono uzima laino za istinito, smrt za zi­ vot, muskarca za zenu, ljubavnicu za Eriniju, а irtvu za Minosa. Ali to је, takode, nepobltno naj­ nuzniji oblik brkanja: jer ono, da Ьi pristupilo istinskom razresenju, nema potrebe ni za kakvim

spoljasnjim elementom. Dovoljno mu је da svo­ ju varku dotera do istinc. Таkб је ono, u samoj sredini sklopa, u njegovom mehanickom sredistu, u isti mah i prividan zakljuCak, pun nekog tajnog ponovnog zapocinjanja, i uvodenje u ono za sta се se ispostaviti da је izmirenje sa razumom i istinom. Ono obelezava tacku kojoj se, ро svoj prilici, priЬlizava tragicna sudЬina licnosti, i od koje stvarno krecu putevi koji vode pronadenoj sreci. U njemu se uspostavlja ravnoteza, ali ono tu ravnotezu zaklanja ispod oЬlaka varke, ispod prividnog nereda; strogost gradevine krije se pod spretnim ras.poredom tih nepravilnih zestina. Та nagla iivost, · ta smelost pokreta i reci, taj ludi vetar koji ih, iznenada, protresa, prekida stihove, kvari drzanje i gиZva zastore - dok se konci drze mnogo cvrsce, i samo tako - to је susti- uzor оСпе varke baroka. Ludilo је velika ocna varka u tragikomicnim sklopovirna knjizevnosti prekla­ sicistickog doba. 1 Skideri је to dobro znao kada је, u ielji da u svojoj Komediji glumaca (Comedie des Co­ mediens), napravi pozoriste pozorista, svoj komad isprve postavio kao igru varki ludila. Jedan deo glumaca treba da igra ulogu gledalaca, а ostali, glumaca. Treba se, dakle, s jedne strane praviti da se dekor uzima za zbl)ju, igra za zivot, dok se u stvari, igra u istinskom dekoru; s druge, pre· tvarati se da se igra i predstavlja glumac, dok је

46

ISTORIJA LUDILA

u stvarnosti posredi, naprosto, glumac koji igra. Dvostruka igra u kojoj је svaki element i sam udvostrucen, tvoreci tako tu ponovljenu zamenu istinskog i varke, zamenu koja је sama ро seЬi dramatski smisao ludila. »Ne znam - mora da kaze Mondrosi u prolџgu Skiderijevog komada koja је danasnja budalastost mojih drugara, ali ona је zЬilja tolika da moram da poverujem da im је neka madija oduzela razum, а ono sto ја tu vidim kao najgore jeste to sto oni pokusavaju da me nateraju da ga i ја izguЬim, а i vi , takode. Oni Ьi da me ubede da nisam na pozomici, da је to tu grad Lion, da је ono tamo gostionica, ovde loptaliste, gde Glumci koji uopste nismo mi, а koji mi ipak jesmo, prikazuju jednu Pastirsku igru.« U toj budalastosti pozoriste razvija svojtt istinu: da bude iluzija. А to је, strogo uzeto, ludilo. * *

*

Rada se klasicisticki dozivljaj ludila. Golema opasnost koja se ukazivala na obzorju petnaestog stoleca uЬla:lava se, uznemirujuee sile koje su na­ stanjivale Bosove slike izguЬile su zestinu. Oblici, sada providni i poucljivi, opstaju . tvoreci pratnju, neizbeznu pratnju razuma. Ludilo је prestalo da, па granicama sveta, coveka i smrti, bude figura: eshatologije; tama u koju је ono uprlo Ьilo po­ gled i iz koje su se radali oblici nemogucnog, r�spr­ sila se. Zaborav pada na svet kojim је krstarilo slobodno robovanje njegovog Broda: on vise nece iCi, na cudnovatoj svojoj plovidЬi od jednog ovo­ zemaljskog sveta do jednog drugog sveta, tamo; on viSe nikada nece Ьiti ta bezuslovna meda u daljini. Eto ga privezanog, cvrsto, sred stvari i ljudi. Zaustavljenog i zadrzanog. Vise nije Ьarka, vec bolnica.

STULТIFERA NAVIS

47

Jedva nesto vise od sto gџdina ро udesu lu­ dih lada, vidimo kako se pomalja knjizevna tema »Bolnice ludih«. Tu svaka glava, prazna, u ро sao utonula i rasporedena, ро istinskom razumu ljudi, govori, na primer, raspolucenim jezikom Mudrosti, protivrecnost i podsmeh: »Bolnica Ne­ izlecivih ludaka gde su, od tacke do tacke, izve­ dena sva ludila i bolesti duha, kako ljudi tako i zena, posao isto toliko koristan koliko i zabavan i neophodan za sticanje istinske mudrosti.« Svaki oЬlik ludila ima tu svoje uredeno mesto, svoja odlicja i svog boga zastitnika: pomamno i trabu· njavo ludilo, oznaceno g]upakom posadenim na stolicu, razmahuje se pod Minervinim pogledom; turobni melanholici koji tumaraju poljem, vuci usamljeni i pohlepni, imaju za boga Jupitera, go­ spodara zivotinjskih preobraZaja; evo, zatim, >>lu­ daka pijanica«, »ludaka spavacivih i polumrtvih«, »ludaka izlapelih i prazne glave« . . . Sav taj pore­ meeeni svet, u savrsenom redu, izgovara, zauzvrat: Pohvalu Razumu. U toj »Bolnici« , vec, zatvaranje sledi ukrcavanju. Savladano, ludilo odrzava sve privide svoje vladavine. Ono sada spada u mere razuma: i rada istine. Ono, na povrsini ·stvari i u treperavoj svet­ losti dana, racuna sa svim igrama privida, sa dvo­ smislenoscu istinskog i varke, sa celom tom be­ skrajnom, uvek krpljenom i uvek kidanom pot• kom koja spaja i u isti mah razdvaja istinu i pri" vid. Ono skriva i otkriva, ono kazuje istinu i laz , ono је senka i svetlost. Ono odЫeskuje; sredisnja i milostiva figura, uveliko prevrtljiva figura tog baroknog doba. Ne cudimo se sto ga tako cesto nalazimo u zapletima romana i pozorisnih komada. Ne cu­ dimo se sto ga zaista vidimo u skitnji ulicama. Tu ga је hiljadu puta sreo Fransoa Kolte (Fraщ:ois Colletet):

48

ISTORIJA LЏ:ЩLЛ

»Ugledah, u toj ulici Jednog prostodusnika pracenog decom. . . . Takode se i divi tom ubogom davolu: Тај jadni ludak, sta Ьi da ucini Sa tolikim silnim dronjama? . . . Vidao sam te raskustrane ludake Kako pevaju uvrede ро sokacima . . .« Ludilo ocrtava, u drustvenom predelu, jedan dobro poznat obris. lznoya se, i veoma Zivo, иZi· va u starim bratijama budala, njihovim svetkovi­ nama, skupovima i govorima. Rasplamsava se odusevljenje za ili protiv Nikole ZuЬera (Nicolas Joubert), poznatijeg pod imenom Angulvan (An· goulevent), koji se proglasio Кnezom budala, na· slov koji mu osporavaju Valenti le Kont (le Comte) i Zak Reno (Jacques Resneau): pamfleti, spor, par­ nicenja; njegov advokat proglasava i potvrduje da on ima »Suplju glavu, izlapelu bundevu, u ko­ joj nета zdrava razuma, cupu, rastureni mozak, te nema ni misli, Ш cele daske u glavi«. Blie d'Ar· ber (Bluet d'Arberes), koji se nazvao Grofom od Dopustenja, sticenik је Krekijevih (Crequi), Ledi­ njijerovih (Lesdignieres), Bujonovih (Bouillon), Ne­ murovih (Nemours); godine 1602. on objavljuje, ili umesto njega drugi objavljuju njegova dela u kojima on upozorava citaoca da »ne zna ni da cita ni da pise i da to nikada nije ni naucio«, ali da ga је obodrilo »nadahnuee Воgа i Andela« . Pjer Dipui (Pierre Dupuis), о kome Renje (Re· gnier) govori u sestoj svojoj satiri, jeste, ро re­ cima Braskamblja (BrascamЬille), »nad-luda u du­ goj haljini« ; on sam, u svome Prigovoru па bu­

denje Gazda-Gijoma (Remontrance sur Је reveil de Maitre Guillaume), izjavljuje kako ima »duh iz. dignut sve do predsoЬlja treceg stupnja mesecac . su u cetrnaestoj satiri Renjeovoj . Тај svet s pocetka sedamnaestog stoleca cud­ novato је srdacan prema ludilu. Qno је tu, u

А mnoge druge licnosti p1·ikazane ·

·

·

STULТIFERA NAVIS

49

srcu stvari i ljudi, podsmesljivi znak koji mesa oznake istinskog i uobra.Zenog, jedva se secajuci velikih tragicnih pretnji - zivot vecma pomucen negoli obespokojavajuci, podrugljivo komesanje u drustvu, nepostojanost razuma. Ali, upravo se radaju novi zahtevi: »Stotine i stotine puta dohvatao sam svetiljku TraZeci u ро bela dana . « .

4

.

DRUGO POGLAVUE

VELIKO UTAMNiёENJE

Compelle intrare Ono ludilo cije је glasove renesansa upravo oslobodila, ali ciju је zestinu vec savladala, doba klasicizma ucutkace cudnovatom jednom pri­ nudom. Dobro se zna da је sedamnaesto stolece stvo­ rilo prostrane domove prinudnog boravka (mai­ sons d'intemement); nedovoljno se zna da se na sto stanovnika grada Pariza vise nego jedan u njima zatekao zatvoren na nekoliko meseci. Dobro se zna da se neprikosnovena vlast koristila zape­ cacenim pismima s kraljevom zapovescu i proiz­ voljnim merama hapsenja; ne zna se tako dobro iz kakve su pravosudne svesti mogli da proizidu takvi postupci. Posle Pinela, Tjuka (Tuke), Vagni­ ca (Wagnitz), zna se da su tokom sto pedeset go­ dina ludaci potpadali pod ustrojstvo tog zatvara­ nja, i da се jednoga dana Ьiti otkriveni u velikim odajama Opsteg prihvatilista (l'Нopital general), u celijama kaznenih zavoda; primetiee se da su bili izmesani sa stanovnicima Workhouses ili Zuchthiiusern. Ali nije Ьivalo da se njihov polo­ zaj tamo jasno odredi niti da se kde kakvog smi­ sla ima to susedstvo kojim siromasnima, nezapo­ s]enima, kafnjenicima i bezumnima kao da је od­ redena ista postojblna. tтpravo се medu zidovima

VELIKO UTAМNICENIE

51

domova za prinudni boravak Pinel i psihijatrija devetnaestog stoleca zateci ludake; а tamo се ih - ne zaboravimo to - i ostaviti, diceei se kako su ih »izbavili« . Od polovine sedamnaestoga sto­ leca, ludilo је povezano sa tom zemljom prinud­ нog borayka i sa pokretom koji mu је tu zemlju oznacio kao njegovo prirodno staniste. Za beleg neka posluzi jedan datum: 1656, re­ senje о osnivanju Opsteg prihvatilista u Parizu. Na prvi pogled, rec је samo о reformi о pu­ kom upravnom preustrojavanju. Razlicita, vec po­ stojeca zdanja, okupljena su pod objedinjenu up­ ravu: La Salpetrijer, za prethoёlne vladavine izno­ va sazidane radi smestanja arsenafa, Bisetr (Вi­ cetre) koju је Luj XIII hteo da pokloni dobrima verskog reda Sen-Luja da od nje nacini staracki dom za vojne invalide. »Dom i Bolnica, kako ve­ likog i malog Milosrda tako i sirotinjski dom, koji se nalaze u predgradu Sen-Viktor, Dom i Bol­ nica Scipiona, La Savonri, sa svim mestima, trgo­ vima, vrtovima, kucama i zgradama koji su u nji­ lюvom sklopu.c (8) Sve је to sada namenjeno si­ rotinji pariskoj »svakoga pola, mesta roaenja i starosti, bez obzira na titulu i rodenje i ma iz kog staleza Ьili, zdravi ili invalidi, bolesni ili pri oporavku, lecivi ili neizlecivi«. Rec је о tome da se prihvate, smeste, prehrane oni koji su . dosli sarni ili oni koje је poslala kraljevska Ш sudska vlast; treba se takode starati о izdrtavanju, ne­ govanju i opstem redu onih . koji tu nisu mogli naci mesta, ali koji Ьi mogli ili zaslиZivali tu da budu. Та se briga poverava upravnicima imeno­ vanim dozivotno, i oni svoja ovlascenja sprovode ne samo u zgradama Prihvatilista, vec i nad svi­ ma onima koji u gradu Parizu potpadaju pod nji­ lюvu nadleZпost: »Oni imaju svako pravo vlasti, vodenja, upravljanja, trgovanja, policije, sudenja, opominjanja i kafnjavanja nad svim siromasima u Parizu, kako izvan tako i unutar Opsteg pri­ hvatilista.« Osim toga, upravnici imenuju jediJ.og ·

-

·

4*

52

ISТORUA LUDILA

lekara sa platom od 1000 funti godisnje; on sta­ nuje u Milosrd:u (Pitie), ali dva puta nedeljno mo­ ra da poseti svaku zgradu Prihvatilista. Od samog pocetka jasno је jedno: Opste pri­ hvatiliste nije medicinska ustanova. Ono је vise polusudska struktura, neka vrsta administrativ­ nog entiteta koji, ро strani od vec uspostavljenih vlasti i izvan sudova, odlucuje, sudi i izvrsava pre­ sude. »U tu svrhu imace upravnici na raspolaga­ nju sramne stubove, vratne okove za vezivanje krivca, zatvore i podzemne tamnice u recenom Opstem prihvatilistu i mestima koja su u njego­ vom sklopu, onako kako oni nalaze za shodno, а nikakav se priziv nece primiti na naredbe koje се oni izdavati za unutrasnjost recenog Prihvatilista; а sto se tice onih koje se odnose na vanjski svet, one се Ьiti izvrsene ро oЬliku i sadrzaju bez ob­ zira na Ьilo kakva protivljenja ili pozivanja uCi­ njena ili koja се se uciniti i bez stete ро iste, i nece Ьiti odlozene bez obzira na sve odbrane i optuZЬe.« Gotovo neprikosnoveni suverenitet, sud bez viseg suda, pravo izvrsenja nad kojim nista ne moze odneti prevagu - Opste prihvatiliste je­ ste cudnovata vlast koju kralj uspostavlja izmed:u policije i pravde, na granici zakona: treci stalez gusenja. Umobolni koje се Pinel zateCi u Bisetri i u La Salpetrijer pripadali su upravo tome svetu. N;i ро svrsi ni ро delovanju Opste prihvatili· ste nema veze ni sa kakvom medicinskom zamis­ lju. Ono је instanca poretka, monarhijskog i gra­ d:anskog poretka koji se u Francuskoj stvara bas u to vreme. Ono se nadovezuje neposredno na kralje:vsku vlast koja ga је postavila jedino pod autoritet grad:anske uprave; Velika ubofnica (la grande Aumonerie) kraljevstva, koja је ranije u starateljskoj politici Ьila znak uplitanja crkve i svestenstva, odjednoin se nasla izvan kola. Kralj nared:uje: »Smatrajmo da smo cuvar i zastitnik recenog Opsteg prihvatilista, buduci da је ono na­ sa kraljevska zaduzЬina, no i pored toga neka ono

VELIKO UTAМNICENJE

53

ni na koji nacin ne zavisi od nase Velike ubomice, niti od Ьilo kog naseg visokog sluZЬenika, vec ne­ ka bude potpuno slobodno od staresinstva, obl­ lazenja i sudske nadleznosti sluzbenika Opsteg po­ pravilista (la generale Reformation) i ostalih iz Velike uboznice, i svih drugih kojima uskracuje­ mo svako pravo raspitivanja i sudsku nadleznost na Ьilo koji nacin.« Plan је prvobltno nastao u Par]amentu i dva prva upravitelja koji su tada imenovani Ьili su prvi predsednik Parlamenta i drzavni tuzilac. Ali njih ubrzo zamenjuju pariski nadblskup, predsednik Poreznickog suda (Cour des aides), predsednik Glavne kontrOle (Cour des comp­ tes), upravnik policije i predsednik pariske grad­ ske uprave (Prevot des marchands). Od tada »Ve­ liko nadlestvo« (Grand Bureau) ima jos samo пlogu da donosi odlпke. Stvarna uprava i istin­ ske odgovornosti poverene su upravnicima koji se dobljaju kooptiranjem. Oni su istinski upravite­ ]ji, izaslanici kraljevske vlasti i gradanskog bogat­ stva pred svetom bede. О njima је Revolucija mogla da ostavi ovo svedocanstvo: »Odabrani iz najboljeg gradanstva . . . oni su u upravu doneli nepristrasna gledista i ciste namere.« (9) Ova struktura svojstvena monarhijskom i gra­ danskom poretkп i koja је savremenik njegovog ustrojavanja u obliku apsolutizma, uskoro prekri­ va svojom mrezom celu Francusku. Jedan kraljev ukaz, od 16. juna 1676, nareduje osnivanje ро jed­ nog »Opsteg prihvatilista u svakom gradu n.iegove kraljevine« . Mesne vlasti, medutim, preduhitrile su ovu meru; lionsko gradanstvo је jos 1612. or­ !!anizovalo jednu milosrdnu ustanovu koja је ra­ dila na slican nacin. Nadblskup Tura ponosan је sto 10. jula 1676. moze da izjavi da је njegov »nadblskupski grad srecno predvideo bogobojaz­ ljive namere kraljeve i podigao ovo Opste prihva· tiliste zvano Sirotiste (Charite) jos pre onoga и Parizu, i uredio ga tako da је posluZilo kao uzor svima onima koja su posle osnovana, u kraljevini

54

ISTORIJA LUDILA

i izvan nje«. Sirotiste је u Turu osnovano, u stva­

ri, 1656, i kralj mu је poJrJonio 4.000 funti go­ disnjeg prihoda. Opsta prihvatilista otvaraju se si­ rom Francuske: uoci Revolucije, ima ih u 32 ро· krajinska grada. 1 pored toga sto је prilicno odlucno ostavlje­ na ро strani prilikom organizovanja Opstih pri­ hvatilista - nesumnjivo usled saradnje kraljev­ ske vlasti i gradanstva - Crkva ne ostaje izvan pokreta. Ona preinacuje svoje prihvatne ustano­ ve, iznova rasporeduje dobra svojih zaduzblna; stvara cak i zajednice koje sebl postavljaju cilje­ ve prilicno slicne onima koje ima Opste prihvati­ liste. Vensan de Pol preustrojava Sen-Lazar, naj­ veci medu negdasnjim pariskim leprozorijima; 7. januara 1632, on u ime kongregacionista Misije sklapa ugovor sa »Nastojnistvom« Sen-Lazara; sa­ da tamo treba prihvatiti »osobe uhapsene ро na, redbl Njegovog Velicanstva« . Red Dobrih sinova otvara tu vrstu prihvatilista na severu Francuske. Braca Sen-Zan de Dije, pozvana u Francusku 1602, osnivaju najpre Sirotiste u Parizu, u predgradu Sen-Zermen, а zatim Saranton, gde se smestaju 10. maja 1645. Nedaleko od Pariza oni, takode, drze i Sirotiste Sneli, otvoreno 27. oktobra 1670. Ne­ koliko godina pre toga Vojvotkinja od Bujona (Bouillon) poklonila im је zgrade i prihode bol­ nice za gubavce koju је u Sato-Tjeriju (Chateau­ ·Thierry), u cetrnaestome stolecu, osnovao ТiЬо de Sampanj (Thibaut de Champagne). Oni jos uprav­ ljaju i Sirotistima u Sen-Jonu, Pontorsonu, Kadi­ jaku, Romanu. Godine 1699. lazaristi u Marseju osnivaju ustanovu koja се postati bolnica Sen-Pjer. U osamnaestome stolecu, potom, nastaju Armantje (Armentieres) (1712), Marevil (Mareville) (1714), Le bon Saver de Кап Ое Bon Sauveur de Caen) (1735) ; Sen-Men (Saint-Meins) u Renu otvara se nesto ma­ lo pre Revolucije (1780). Pojava, naime, ima evropske razmere. Uspo­ stavljanje apsolutne monarhije i ziv preporod ka-

VELIKO UTAМNICENJE

ss

tolicizma и vreme protivreformacije dali sи јој и Francиskoj sasvim osoben karakter nadmetanja а и isti mah i saиcesnistva vlasti i Crkve. Drugde ta pojava ima sasvim drugojaee oЬlike, ali j�d­ nako је tacno vremenski odredena. Veliki �irotinj­ ski domovi (hospices), domovi prinиdnog boravka, podиhvati vere i javnog reda, pomoci i ka!njava­ nja, milosrda i vladinog staranja, delo sи klasi· cistickog vremena: isto tako sveopsti kao ono . i rodeni gotovo и isto vreme kad i ono. U zemlja­ ma nemackog jezika, stvarajи se popravni domo­ vi, Zuchthiiusern; prvi prethodi francиskim domo­ vima prinиdnog Ьoravka (osim· Sirotista и Lionи); otvoren је и Hambиrgu oko 1620. Ostali sи stvo­ reni и drugoj polovini veka: Bazel (1667), Breslaи (1668), Frankfиrt (1684), Spandaи (1684), Kenigs­ berg (1691). U osamnaestome stolecи oni nastav­ ljajи da se mnofe; najpre и Lajpcigu, 1701, zatim и Наlеи i Kaselи 1717. i 1720; kasnije и Brigu i Osnabrikи (1756) i, konacno, 177 1 . и Тоrgаии. U Engleskoj poceci utamnicenja sefu jos da1je u proslost. Jedan akt iz 1575. koji se odnosi na »ka!njavanje skitnica i pomoc siromasni1:na« u isti mah, nala!e izgradnju houses of correction, najmanje ро iedan ро grofoviji. Njihovo izdda­ vanje treba obezbediti jednim porezom, ali jav­ nost se podstice da daje dobrovoljne priloge. Iz­ gleda, u stvari, da mera u tom oЬliku uopste i nije primenjivana, jer nekoliko meseci kasnije pada odlиka da se odobri privatna preduzimlii­ vost: da Ьi se otvorilo prihvatiliste ili popravni dom viSe nije neophodno doblti zvanicnu dozvolu: to sad svako moze da ucini ро sopstvenom naho­ denju. Pocetkom sedamnaestog stoleca, opste pre­ ustrojavanje: globa od pet funti svakom mesnom sudiji koji ih ne Ьиdе uredio na podrucjи za ko­ je је nadlezan; obaveza da se uvedu zanati, po­ dignи radionice, pokrene proizvodnja (mlinovi, predionice, tkacnice), sto doprinosi njihovom iz­ drzavanjи i obezbedиje posao stanarima; na su·

56

ISTORIJA LUDILA

diji је da odluci ko zasluzuje da bude poslat н njih. Razvoj tih Bridwells nije Ьiо osoЬito velik: cesto su sve vise prisajedinjavani tamnicama u cijem su se susedstvu nalazili; pokusaj da se nji­ hova primena rasiri i na Skotsku nije uspeo. S druge strane, workhouses је ocekivao veci uspeh. One poticu iz druge polovine sedamnaestog stole­ ca. Jednim aktom iz 1 670. odreden је polozaj tih workhouses, stavljeno u dиZnost sudskim cinovni­ cima da proveravaju uterivanje poreza i rukova­ nje novcem koji је trebalo da omoguci njihov rad, а mesnim sudijama poveren је vrhovni nadzor nad njihovom upravom. Godine 1697, vise bristolskih parohija ujedinjuju se da Ъi podigle prvu work­ house -u Engleskoj i osnovale drustvo koje се upravljati njome. Druga је dignuta 1703. u Vuste­ ru, а treea iste godine u DaЬlinu; zatim u Plimu­ tu, Norvicu, Halu, Ekseteru. Krajem osamnaestog stoleca njihov ukupan broj dostize 126. DzilЬer­ tov akt iz 1792. daje parohijama sve olaksice da osnivaju nove workhouses; u isto vreme se oja­ cavil i autoritet i nadzor od strane mesnih sudija; da Ьi se izbeglo pretvaranje workhouses u bolni­ ce, preporucuje se da se bespostedno proteruju zarazni bolesnici. Za nekoliko godina, preko Evrope је preba­ cena istinska mreza tih domova. Krajem osam­ naestog stoleca Hauard (Howard) se poduhvata da Љ oЬid:e; kroz Englesku, Holandiju, Nemack!l, Francusku, Italiju, Spaniju on се uciniti hodocas­ ce svim glavnim mestima zatvaranja - »bolnica­ ma; tamnicama, kaznenim zavodima« - i njego­ vo covekoljuЬlje ljuti to sto su medu iste zidove mogli Ьiti saterani sudski osudenici, mladici koji su remetili mir svoje porodice ili tracili njena imanja, nikogovici i umobolni. Dokaz da је vec u ono vreme izguЬljeno nesto ocevidno: ono sto је sirom Evrope i onako иZurbano i spontano izaz­ valo tu kategoriju klasicistickog poretka kakva је zatvaranje. Za sto pedeset godina ono је postalo

VELIKO UTAМNiёENJE

57

pogresan spoj raznorodnih elemenata. U pocetku је, medutim, trebalo da ga odlikuje jedinstvo ko­ je је opravdavalo njegovu hitnost; mora da izme­ du tih raznolikih oЬlika i doba klasicizma koje ih је stvorilo postoji neko nacelo povezanosti ko­ je ne vredi izbegavati u ime negodovanja prere­ volucionarne osetljivosti. Ка kakvoj se stvarnosti, dakle, tezilo kroz sve to ljudstvo koje se, bezmalo preko noci, naslo zakljucano i, stroze no gubavci, odvojeno od sveta? Ne treba zaboraviti da је sa· то u Opstem prihvatilistu u Parizu, nekoliko go· dina ро osnivanju, Ьilo 6.000 osoba, sto је oko 1 % stanovnistva. Trebalo је da se, iz tiha i ne­ sumnjivo tokom dugih godina, u evropskoj kul­ turi stvori jedna zajednicka drustvena osetljivost koja је naglo pocela da se ispoljava u drugoj po­ lovini sedamnaestog veka: ona је, jednim udar­ cem, izdvojila tu kategoriju i odredila јој da na­ seli mesta utamnicenja. Da Ьi se nastanili prosto­ ri koje је guba odavno napustila, odreaen је citav jedan narod koji se nama cini cudnovato izmesan i nejasan. Ali ono sto је za nas samo nerazluceno osecanje Ьilo је, jamacno, nesto sasvim razgovet­ no opazivo za coveka klasicizma. Upravo taj na­ cin opafanja i treba ispitati da Ьi se saznalo ka­ kav је to oЬlik osetljivosti na ludilo postojao u jedno doba koje smo uobleajili da definisemo ро prednostima Razuma. Onaj gest koji је zatvara­ nju, obelezavajuci mu prostor, dao moc izdvaja­ nja, ,а ludilu doznacio novu postojblnu, ma koliko povezan i spreman Ьiо, 11ije jednostavan. On skla­ pa u jednu slozenu zajednicu novu osetljivost na bedu i duznost pomag_anja, nove oЬlike reagova­ nja na ekonomske teskoce nezaposlenosti i doko­ licenja, novu etiku rada, а takoae i san о naseobl­ ni u kojoj Ьi se moralna obaveza, u vidu autori­ tarnih oЬlika prinude, pridruiivala graaanskom za­ konu. Nejasno, ove su teme prisutne u izgradn,ji i ustrojavanju naseoblna zatvaranja. One upravo i daju smisao tome obredu i delimice objasnjava·

58

ISTORIJA LUDILA

ju na koji је nасш ludilo opa!ano i do�ivljavano u doba klasicizma. * *

*

Zatvaranje, ta ucesta1a pojava cije znake u sedamnaestome stolecu nalazimo sirom Evrope, jeste stvar »pozicije«. Policija, u sasvim tacno od­ redenom smislu koji је toj reci pridavan u vreme klasicizma, znaci skup mera koje su svima koji nisu mogli ziveti bez rada, rad cinile moguCim i neophodnim u isti mah; pitanje koje се Volter uskoro formulisati, vec su seЬi postavljali KolЬe­ I'ovi savremenici: »Sta? Zar od kada ste ustanov­ ljeni kao telo koje dela u ime naroda jos niste otkrili tajnu kako da sve bogatase obavezete da sve siromahe nateraju na rad? Ра vi niste stigli ni do prvih osnova policije.« Pre no sto је poprimilo medicinski smisao koji mu mi dajemo ili koji, barem, volimo da pretpostavljamo da ima, zatvaranje nije iziskivala briga za ozdravljenje nego nesto sasvim drugo. Ono sto ga је ucinilo neophodnim jeste imperativ 1-ada. Nase Ьi covekoljuЬlje rado da vidi znake dobre volje prema bolesti tamo gde se ukazuje samo osuda besposlice. Vratimo se prvim trenucima »Utamnicenja« . onom kraljevom ukazu od 27. aprila 1656. koji је doveo do stvaranja Opsteg prihvatilista. Та usta­ nova odmah је seЬi postavila zadatak da spreci �-prosjacenje i besposlicenje kao izvore svih ne­ reda«. U stvari, Ьila је to poslednja velika mera od onih koje su od vremena renesanse preduzi­ mane ne Ьi li se stavila tacka na nerad, ili ma­ kar na prosjacenje. (10) Godine 1532. pariski Par­ lament је odlucio da se prosjaci pohapse i pri­ nude da rade u gradskim odvodima vezani Ianci­ ma dvoje ро dvoje. Kriza se brzo zaostrava: 23. marta 1534. »siromasnim skolcima i sirotinji« na-

VELIKO UTAMNICENJE

59

reduje se da napuste grad, а pri svem tom izda­ ta је i zabrana »da se od sada ра nadalje vi�e ne bogoradi na иlick Verski ratovi иveeavali sи tи sumnjivu gomilи и kojoj sи se mesali seljaci proterani sa zemlje, raspu�teni ili odbegli vojnici; radnici bez posla, siromasni stиdenti, bolesnici. U ..';аsи kada Anri IV zapocinje opsadи Pariza, grad, и kojem zivi manje od 100.000 stanovnika, ima vise od 30.000 prosjaka. Pocetkom sedamnaestog stoleca zapocinje pri­ vredna obnova; donosi se odlиka da se silom ро­ kире nezaposleni koji nisи ponovo stekli mesto и dru�tvи; godine 1606. jednom odlиkom Parla­ menta reseno је da se pariski prosjaci izЬiсији na javnom mestи, da im se na rame иdari zig, glava obrije, te da se tako proterajи iz grada; da Ьi se sprecio njihov povratak, na gradskim kapi� jama sи, jednom иredbom iz 1607, postavljeni streljacki odredi koji sи imali da zabrane иlazak svim siromasima. Cim sи, sa tridesetogodisnjim ratom, iscezle sve posledice privrednog preporoda, proЬlemi prosjacenja i besposlice iznova se po­ stavljajи; sve do sredine veka redovno povecava­ nje poreza davi manиfaktиre i иvecava nezaposle­ nost. Tada izbljajи metezi и Parizи (1621), Lionи (1652), Rиаnи (1639). U isto vreme, pojava novih ekonomskih struktиra иnosi rasиlo и radnicki svet; uporedo sa razvojem velikih manufaktиra, radnicka udrиZenja (compagnonnages) gиЬе moc i prava, »Opste uredbe« (»Reglements generaux«) zabranjujи sve zborove radnika, svaki savez, sva� ko »udruzivanje«. U mnogim strukama, medиtim, radnicka иdruzenja ponovo se osnivajи. Proganja­ jи ih; ali izgleda da Parlamenti ispoljavajи izve· snи mlakost; Parlament Normandije odblja sva­ ku nadleznost da sudi buntovnicima iz Rиana. Ne· ma sиmnje da se Crkva zato i uplice, te tajna udrиZivanja radnika izjednacuje sa bavljen.iem vradzЬinama. Jednom odlиkom Sorbone, godine 1655, proglaseni su »bezboznicima i pociniteljima

60

ISTORIJA LUDILA

smrtnoga greha« svi oni koji pristaju uz lose drustvo. U tom muklome sukobu u kojem se strogost Crkve suprotstavlja popustljivosti Parlamenata, stvaranje Prihvatilista jeste, barem u pocetku, sumnje nema, parlamentarna pobeda. U svakom s]ucaju, to је novo resenje: prvi put se Cisto ne­ gativne mere iskljucivanja zamenjuju jednom me·· rom zatvaranja; neradnik se vise ne izganja niti kainjava; on se uzima na staranje, na trosak na­ cije, ali ро cenu njegove licne slobode. Izmedu njega i drustva uspostavlja se precutni sistem obaveza: on ima pravo da bude hranjen, ali mora prihvatiti fizicku i moralnu prinudu zatvorenosti. Ukazom od 1656. cilja se upravo na tu poma­ lo nejasnu gomilu: na ljude bez sredstava, bez нporista u drustvu, na klasu koja se zatekla na­ pustena, ili koju је nov privredni razvoj ucinio privremeno pokretnom. Ni petnaest dana posto је podnet na potpisivanje, ukaz је procitan i obzna­ njen na ulicama. Paragraf 9: »Vrlo izricno spre­ Cimo i zabranimo svim osobama svakoga pola, mesta rodenja i starosti, bez obzira na titulu i ro­ denje, ma iz kog staleza Ьili, zdravi ili invalidi, bolesni ili pri oporavku, lecivi Ш neizlecivi, da prose ро ulicama i predgradima Pariza, i ро crk­ vama, i dverima istih, а i na kucnim kapijama Ш ро ulicama, Ш gde drugde, ni javno ni tajno, ро danu ili ро noci . . 1 pod pretnjom Ьieevanja prestupnika prvi put, а drugi galije za muskarce i mladice, progonstva za zene i devojke.« Sledece nedelje - to је 13. maj 1657. u crkvi Sen-Luj de la Pitije drzi se svecana misa povodom Svetoga Duha; а u ponedeljak, 14. maja, ujutru, gradska vojska (milice), koja се, u mitologiji narodskih strahovanja, doblti naziv »panduri Prihvatilista« , pocela је da lovi prosjake i salje ih u razlicite zgrade Prihvatilista. Cetiri godine kasnije, u La Salpetrijer је sklonjeno 1460 :Zena i male dece; u La Pitije ima 98 decaka, 897 devojcica izmedu se.

-

·

VELIKO UTAМNICENJE

61

dam. i sedamnaest godina i 95 zena; u Bisetri, 1615 odraslih muskaraca; u La Savonri, 305 de· caka izmed'u osam i trinaest godina; u Scipion, konacno, smestene su trudne zene, odojcad i sa· svim sitna deca: ima ih 530. U pocetku, ljude u braku ne primaju, cak i ako im је to potrebno; uprava је zaduzena da ih hrani kod njihove ku­ ce; ali uskoro, zahvaljujuci jednom Mazarenovom poklonu, moguce је smestiti ih u La Salpetrijer. Sve u svemu, izmed'u pet i sest hiljada osoba. Zatvaranje, bar u poeetku, ima u celoj Evro· pi isti smisao. Ono је jedan odgovor kojim sedam.­ naesto stolece uzvraca na ekonomsku krizu koja pogad'a zapadni svet u celini: pad zarada, nezapo· sJenost, pomanjkanje novca, sto verovatno sve potice od krize u spanskoj privredi. Cak i Engle· ska, koja od svih zemalja zapadne Evrope najma· nje zavisi od sistema, mora da savlad'uje iste te· skoce. Uprkos svim merama preduzetim da se iz­ begne nezaposlenost i opadanje zarada, siromas· tvo u toj zemlji ne prestaje da raste. Godine 1622. pojavljuje se pamflet Grevious groan for the Poor koji se pripisuje Dekeru (Dekker) i koji, isticuci opasnost, obznanjuje opsti nehat: »Premda broj siromasnih ne prestaje da raste svakoga dana, sve sto treba da im pomogne izvrce se na gore . . . ; mnoge parohije guraju svoje siromahe i zdrave radnike koji neee da rade . . . u prosnju, lopovlu­ ke i krad'u da Ьi ziveli, tako da је zemlja njima zalosno preplavljena.« Postoji bojazan da се oni zagusiti zemlju; i posto nemaju mogucnosti da, kao na kontinentu, prelaze iz jedne zemlje u dru­ gu, postoji namera da se oni »izgnaju i sprovedu u novootkrivene zemlje, u istocnu i zapadnu In· diju«. Godine 1630. kralj postavlja jednu komisi­ ju koja treba da se stat·a о bespostednom spro� vod'enju zakona о siromasnima. Iste godine, ona objavljuje niz »Zapovesti i uputstava« ; preporu­ cuje se da se progone prosjaci i skitnice, kao i »svi oni koji zive u neradu i nece da rade za ume-

62

ISTORIJA LUDILA

renu platu Ш koji ро krcmama trose ono sto imaju«. Valja ih ka.Znjю,·ati u skladu sa zakoni­ ma i strpati ih u kaznene domove; sto se tice onih koji imaju zenu i decu, treba proveriti da li su vencani i da li su im deca krstena, »jer ti ljudi zive kao divljaci bez vencanja, bez sahrane i bez krstenja; а upravo zbog te raspusne slobo­ de tolikim ljudima i pricinjava zadovoljstvo da budu skitnice«. Uprkos poboljsanju koje sredinom stoleca pocinje u Engleskoj, u Kromvelovo vreme taj proЬlem jos nije resen, posto se predsednik londonske opstine Zali na »taj olos koji se skup· lja ро gradu, remeteci javni red, opsedajuci vo­ zila, glasno tra.Zeci milostinju na ulazima u crkve i posebne zgrade«. Jos dugo ее kazneni dom Ш mesta Opsteg prihvatilista slt!Ziti za zatvaranje neradnika, be­ sposlicara. i skitnica. Svaki put kada dode do kri­ ze i kada broj siromasnih krene navise, domovi prinudnog boravka, bar za neko vreme, ponovo poprimaju svoj provobltni ekonomski znacaj. Sre­ dinom osamnaestog stoleca ponovo је zavladala velika kriza: u Ruanu prosjaci 12.000 radnika, u Turu isto toliko; u Lionu se zatvaraju manufak­ ture. Grof od Arzansona, »koj i ima oЬlast Pariza i konjicku zandarmeriju«, izdaje zapovest »da se pohapse svi prosjaci u kraljevstvu; da Ьi se to postiglo konjicka zandarmerija radi ро selima, а tako se radi i u Parizu, gde је sigumo da prosjaci nece umaCi posto su opkoljeni sa svih strana«. . Ali izvan razdt>Ьlja kriza, zatvaranje poprima drugi smisao. Njegovoj funkciji gusenja pridrt!Zu­ je se jos jedna korisna strana. Vise nije rec о tome da se zatvore radnici bez posla, vec da se onima koji su zatvoreni dade posao te da se tako primoraju da slt!Ze Ьlagostanju svih. Naizmenic­ nost promene је jasna: jeftina radna snaga u vre­ me pune zaposlenosti i visokih zarada; а u raz­ doЬlju nezaposlenosti, uklanjanje besposlieara: i zastita drustva od nemira i pobuna. Ne zaboravi-

VELIKO UTAМNICENJE

63

mo da se prvi domovi prinudnog boravka pojav· ljuju u Engleskoj u industrijski najrazvijenijim mestima zemlje: u Vusteru, Norvicu, Bristolu; da је prvo Opste prihvatiliste otvoreno u Lionu, ce­ trdeset godina pre no u Parizu; da Hamburg, prvi od svih Nemackih gradova, ima svoj Zuchthaus od 1620. Njegov pravilnik, objavljen 1622, vrlo је precizan. Svi zatvoreni moraju da rade. Tacno se vodi racuna о vrednosti njihovog rada i daje im se cetvrtina zarade. Rad, naime, nije samo zani­ manje; on mora Ьiti plodotvoran. Osam upravi­ telja doma utvrd:uju opsti plan. Werkmeister da­ je zadatak svakome posebno i krajem sedmice treba da ustanovi da li је on dobro obavljen. Pra­ vilo о radu primenjivace se sve do kraja osam-· naestog stoleca, jer jos i Hauard moze da zaklju­ ci da se » tu prede, pletu carape, tka vuna, kostret, lan, obrad:uje se bojeno drvo, jelenji ro­ govi. Zadatak snaZn.og coveka koji struze to drvo jeste 45 funti dnevno. Nekoliko ljudi, nekoliko konja bave se oko valjavice. Jedan kovac nepre­ stano radi.« Svaki dom prinudnog boravka u Ne­ mackoj ро neeemu је poseban: prede se, pre sve­ ga, u Bremenu, Brunsviku, Minhenu, Breslauu, Berlinu; tka se u Hanoveru. Muskarci strиZu drva u Bremenu i Hamburgu. U Nimbergu, glacaju se opticka stakla; u Majncu је glavni posao mlevenje brasna. Prvi kazneni domovi u Engleskoj otvaraju se u vreme potpunog ekonomskog zastoja. Aktom od 1610. preporucuje se samo da se svim kaznenim domovima pripoje mlinovi, tkacnice, vunovlacare, kako Ьi se stanari zaposlili. Ali kada se, posle 1651, akta о Navigaciji i spustanju eskontne sto· ре privredna situacija ucvrscuje i trgovina i in­ dustrija razvijaju - moralna nufnost postaje pri· vredna taktika. Tefi se za tim da se sva zdrava radna snaga iskoristi sto bolje, to jest sto jefti· nije. Kada Dzon Keri (John Carey) utvrd:uje svoj plan . za workhouse u Bristolu, on neophodnost •

.

•

•

64

ISTORIJA LUDILA

rada postavlja na prvo mesto: »Siromasni оЬа pola i svih godina mogu se zaposliti da trle ko­ noplju, da pripremaju i predu lan, da grebenc:j.ju i predu vunu.« U Vusteru, izraduju odecu i tka­ nine; opremljena је i radionica za decu. Sve to cesto ne ide bez teskoca. Nastoji se da workhou­ ses profitiraju na racun . mesnih industrija i trzi­ sta; moZda se misli da се ta jeftina proizvodnja regulatorno delovati na prodajnu cenu. A1i manu­ fakture negoduju. Danijel Defo ukazuje na to da se sirotinja, usled te odvec lake konkurencije '1-Vorkhouses, pod izgovorom da se ukida u jednoj oЬlasti, stvara U drugoj; »tO znaci davati jednome ono sto se oduzelo drugome, dovesti skitnicu na mesto postena coveka i ovoga primorati da pro­ nade drugi posao kako Ьi svojoj porodici obezbe­ dio zivot«. Pred tom opasnoscu od konkurencije, vlasti pustaju da rad postepeno iscezne. Zitelji vi­ se ne mogu da zarade ni koЦko da podmire svo­ je izdrzavanje; ponekad је neophodno prebaciti ih u tamnicu ne Ьi li bar hleb dobili besplatno. Sto u kojima se Ьi­ se Bridwells tice, malo ih је » lo sta radi ili uopste moze da radi. Oni koje u njih zatvaraju nemaju ni stvari ni ikakvih alatki sa kojima Ьi radili; oni tamo provode vreme u danguЬljenju i razvratu.« Kada је u Parizu stvarano Opste prihvatiliste1 u prvom se redu mislilo na ukidanje prosjacenja, а manje na zaposljavanje zatvorenih. Ipak, izgle­ da da је KolЬer (ColЬert), kao i engleski mu su­ vremenici, video u pomoCi putem rada i lek pro­ tiv besposlice i podsticaj razvoju manufaktura u isti mah. Nadzomici u unutrasnjosti neprestano moraju da se staraju о tome da sirotinjski domo­ vi imaju i izvesno ekonomsko znacenje. »Svi si­ romasni koji su za to sposobni moraju radnim danom da rade, kako Ьi izbegli dokolicenje koje је mati svih zala, tako i da Ьi se navikli na rad, а takode i zato da Ьi zaradili za deo svoje ishra­ ne«. Kadikad ima i sporazuma koji omogџcuju .

•

•

VELIKO UTAМNICENJE

65

privatnim preduzimacima da radi sopstvene kori· sti upotreЬljavaju radnu snagu azila. Jednim ugo­ vorom sk.lopljenim 1708. podrazumeva se da ее neki preduzimac snabdevati Sirotiste Tila vunom, sapunom, ugljem, а da се mu ono zauzvrat ispo­ rucivati cesljanu i upredenu vunu. Cela zarada de­ li se izmed:u doma i preduzimaca. U samom Pari­ zu је Ьilo vise pokusaja da se velika zdanja Op­ steg prihvatilista pretvore u manufakture. Ako је verovati piscu jednog nepotpisanog zapisa objav­ ljenog 1790, u La Pitije se poku5avalo sa »svim vrstama manufaktura koje prestonica moze da po­ nudi« ; konacno, »UZ izvesno ocajanje, spalo se na radionicu mreza kao najmanje skupu« . Ni drug­ de pokusaji nisu nimalo uspesniji. U Вisetri је probano mnogo stosta: izrada konca i Шadi, gla­ canje stakla, а narocito »veliki bunar«. Cak su, godine 178 1 , dosli na pomisao da konje, radi iz­ vlaeenja vode, zamene skupinama zatvorenika ko­ ji su se smenjivali od pet izjutra do osam uvece: »Која је pobuda mogla da navede na taj cudan posao? Da li ј е posredi stednja ili puka potreba da se zatvorenici necim zaposle? Ako је rec о pukoj potrebl da se uposle zatvorenici, zar ne Ьi Ьilo umesnije zabaviti ih poslom korisnijim i za njih i za kucu. Ako је pobuda u stednji, onda је ne vidimo, nje uopste i nema.« Kroz celo osam­ naesto stolece, privredni znacaj koji је KolЬer (ColЬert) hteo da prida Opstem prihvatilistu ne prestaje da slabl; to sediste obaveznog rada po­ stace povlasceno mesto dokolicenja. »Koji је iz­ vor nereda u Bisetri ?« - pitace se ј о� i ljudi Revolucije. I odgovarace ono sto је odgovoreno vec u sedamnaestom stolecu: »Besposlicertje. Koji је nacin da mu se doskoci? - Rad.« U doba klasicizma smisao zatvaranja dvojak је i ono se primenjuje da odigra dvostruku ulo­ gu: da suzblje nezaposlenost, ili da barem izbriie njene najvidljivije drustvene posledice, i da kon· trolise cene kada se ukazivala opasnost da one 5

66

ISTORIJA LUDILA

preterano skoce. Da dej stvuje naizmenicno na trli­ ste radne snage i na cenu proizvodnje. U stvari. ne izgleda da su domovi prinudnog Ьoravka mog­ li uspesno da odigraju ulogu koja se od njih oce­ kivala. . Ako su i okupljali ljude bez posla, to је Ьilo prvenstveno stoga da se prikrije beda i iz­ begnu drustvene ili politicke nezgode kada se ti ljudi uzbune; ali istog trenutka kada Ьi oni Ьili saterani u obavezne radionice, u susednim oЬla­ stima ili na slicnim podrucjima nezaposlenost se povecavala. Sto se dejstva na cene tice, ono је moglo Ьiti samo vestacko, posto је trfisna cena tako izrad:enih proizvoda Ьila nesrazmerna istin­ skoj ceni kostanja, ako se ova racuna prema tro­ skovima sto ih prouzrokuje samo zatvaranje. * *

*

Upravo se u izvesnom dozivljaju rada i iska­ zuje kako privredna neminovnost tako isto i od nje nedeljiva moralna neminovnost utamnicenja. Izmed:u rada i besposlice povueena је u klasici­ stickom svetu jedna granicna crta koja је dosla na mesto velikog iskljucivanja gube. U geografiji ukletih mesta, kao i u predelima moralnog sveta, azil је zauzeo tacno ono mesto sto ga је imao leprozorij . Stari obredi izopstenja nastavljeni su, ali u svetu proizvodnje i trgovine. Bas na tim mestima proklete i osud:ene besposlice, na tim mestima sto ih је izumelo drustvo koje је u za­ konu rada otkrivalo jednu eticku natpojavnost. pojavice se ludilo i uskoro narasti do te mere da ih utelovi. Doci ее dan kada се ono moci da se saime sa tim jalovim prostorima besposlice pu­ tem izvesnog veoma starog i veoma nejasnog pra­ va nasled:a. Devetnaesto stolece се prihvatiti, ра cak i zahtevati da se ta zemljista na koje su to­ kom sto pedeset godina pre toga hteli da smeste nezaposlene, bedne i uboge, prenesu na ludake.

VВLIKO UТAМNICENJB

67

Nije svejedno sto su ludaci Ьili obuhvareni velikom zabranom besposlicenja. Od pocetka се oni imati mesto иz siromahe, valjane ili rdave, ј uz dokolicare, dobrovoljne ili ne. Као i oni, i lи­ daci се Ьiti podvrgnиti pravilima obaveznog ra­ da; i vise no jednom desilo se da sи oni и toj jednoobraznoj prinиdi naprosto pokazali svoje ne­ oblcno lice. U radionicama и koje sи potrpani ra· spoznavali sи se, i nehotice, ро nesposobnosti da rade i slede ritam zajednickog zivota. Potreba, otkrivena и osamnaestome stolecи, da se umo­ bolnima odredi poseban nacin zivota, i velika k:ri· za иtamnicenja иосi same Revolиcije, povezani sи sa iskиstvom sto sи ga ljиdi s lиdilom imali и kontekstи opste obaveze da se radi. Da Ьi se lu­ daci »zatvorili« nije se cekalo na sedamnaesto stolece, ali bas se и to doba otpocelo sa njihovim »interniranjem« tako sto sи mesani sa celom jed­ nom popиlacijom za koju је smatrano da su oni s njom и srodstvu. Do renesanse, osetljivost na ludilo Ьila је skopcana sa prisustvom imaginarnih natpojavnosti. Od doba klasicizma pocev, i ро prvi put, ludilo se opaia kroz eticku osudu nerada i u dru­ stvenoj imanentnosti koju obezbeduje zajednica ra� da. Та zajednica poprima eticku moc podele koja јој omogucuje da, kao и drugom nekom svetu, odbaci sve oЬlike drustvene nekorisnosti. Bas u tom dru­ gom svetu, okrиZtщom svetim snagama truda, lu­ dilo се i steci taj status koji mu priznajemo. Ako u klasicistickom ludilu i ima necega sto govori о drugom mestu i о drugoj stvari, to nije stoga sto Judak dolazi s drugog nekog neba, neba bezumno­ sti, i sto nosi njegove znake; to је stoga sto ori sam prelazi granice gradanskog poretka i odlazi van svetih meda njegove etike. U stvari, odnos izmedu prakse zatvaranja i zahteva da se radi nije potpuno, ni izdaleka, od­ reden stanjem ekonomije. U osnovi mu lefi i 11· votom ga nadahnjиje jed.no moralno opa!anjo. Kada је Board of Trade objavio svoj izveltaj о s•

lSTORIJA LUDILA

68

siroma�nima i u njemu predlozio sredstva »da se oni ucine korisnima ро sve«, Ьilo је tacno nazna­ ceno da koren siromastva nije ni oskudica hrane ni nezaposlenost, vec »slaЬljenje reda i popusta­ nje oblcaja« . 1 ukaz od 1656, takode, usred obzna­ na о moralu iznosio је cudnovate opasnosti. »Ra­ spusnost prosjaka prevrsila је meru, jer oni se odaju svakovrsnim zlocinima, sto navlaci proklet­ stvo bozije na drzave ako te zlocine ne kazne.« Та »raspusnost« nije nesto sto Ьi se moglo odrediti u odnosu na veliki zakon rada, vec moralna ra­ spusnost: »Osob� koje su se bavile milosrdnim delima na osnovu iskustva su saznale da viSe lju� di оЬа pola stanuju zajedno bez vencanja, mnoga njihova deca . nisu krstena i bezmalo svi zive u nepoznavanju vere, u nipodastavanju sakramena� ta i u neprestanoj navici na svakovrsne poroke.« Ali Prihvatiliste ima, isto tako, i smisao da na­ prosto slиZi i kao utociste onima koje starost, nemoc ili bolest sprecavaju da rade; ono nece imati samo vid radionice za prinudni rad, vec ta­ kode i moralne ustanove zadиZene da ka.Znjava, da ispravlja izvesnu moralnu »raspojasanost<<, ko­ ja ne zavreduje suda ljudi, ali se ne Ьi mogla popraviti samo strogoscu ispastanja. Opste pri­ hvatiliste ima eticki status. Upravo su za tu mo­ ralnu obavezu zaduzeni njegovi upravitelji, te im је dodeljen сео pravni i materijalni aparat repre­ sije: »Svi oni imaju moc vlasti, upravljanja, vode­ nja, policije, pravo sudenja, ukoravanja i ka.Znja­ vanja« ; а da Ьi obavili taj zadatak, na raspolaga­ nje im se stavljaju »Stubovi srama, vratni okovi, zatvori i podzemne tamnice« (1 1). U sustini, obaveza d.a se radi osmisljena је нpravo u tome kontekstu: . ona је eticka veZЬa i moralno jemstvo. Ona va.Zi kao isposnistvo, kao kazna, kao znak izvesnog stava srca. Zatvorenik koji moze i hoce da radi Ьiсе osloboden; ne toli­ ko sto се iznova Ьiti od koristi drustvu, vec zato sto је ponov() . pristao uz veliku eticku pogodbu ·

·

·

VВLIKO UTAМNICENJE

69

о ljudskom Ьitisanjи. Aprila 1684, jednom иred· bom је иnиtar prihvatilista stvoren odeljak za mladice i devojke ispod dvadeset pet godina; njo­ me је tасцо odredeno da na rad treba da im od­ lazi najveci deo dana i da bude pracen »citanjem nekolikih poboznih knjiga« . Ali иredba odredиje cisto represivni karakter toga rada, daleko od svakog staranja о proizvodnji: »Bice naterani da rade sto dиZe mogu i na najtezim poslovima koje njihove snage i mesto na kojima се Ьiti dopиsta­ ju.« Tada, ali tek tada moci се Ьiti obиeavani nekom zanatи »koji odgovara njihovom роlи i sklonostima«, i to onoliko koliko је njihova rev­ nost pri prvirn zadacima omogucila »da se pro­ sudi da zele da se poprave« . Svaka се greska, ko­ nacno, »Ьiti kafnjena иskraCivanjem corbe, pove­ canjem rada, zatvorom i ostalim kaznama uoblea­ jenim и recenim domovima, onako kako иpravite­ lji budu procenili da је opravdano« . Dovoljno је procitati . »opstи uredbи о onome sto svaki dan mora Ьiti иcinjeno и Кисi Sen-Lиja и La Salpe· trijer« ра da se shvati da se i sam zahtev da se radi иpravljao prema sprovodenjи jedne moralne reforme i prinиde, sto 7.atvaranjи daje, ako vec ne krajnji smisao, а ono bar sиstinsko opravdanje. Ovo izumece jednog mesta prinиde gde је mo­ ralи administrativno odredeno da zlostavlja - zna­ cajna је pojava. Ро prvi put sи osnovane usta­ nove moralnosti и kojima se splice zapanjиjuca sinteza izmedu moralne obaveze i gradanskog za­ kona. Red drzava vise ne dopиsta nerede srca. Naravno, nije to prvi риt sto и evropskoj kulturi moralna pogreska, cak i и svom najprivatnijem vidu; poprima izgled nasrtaja na pisane i nepi. sane zakone gradanstva. Ali и tom velikom zatva­ ranju iz doba klasicizma, Ьit i novost jeste to sto se ljudi zatvarajи и naseoblne ciste moralno­ sti, u kojirna се se zakon koji treba da vlada u srcima primenjivati bez popu.Stanja, ili uЬldava·

ISTORUA LUDILA

70

nja, u vidu stroge fizicke prinude. Moral se pre­ pustio upravljanju kao trgovina ili privreda. Vidimo da se tako med:u ustanove apsolutne monarhije - u iste one koje su dugo bile simbol njene samovolje - svrstava i velika grad:anska, а uskoro i repuЬlikanska zamisao da је i vrlina, ta­ kod:e, stvar dr.Zave, da је moguce donositi resenja kako Ьi ona zavladala, ustanoviti autoritet kako Ьi se osiguralo da ona bude postovana. Zidovi zatvorenih prostora na neki nacin kriju negativ te moralne naseoblne о kojoj grad:anska svest po­ cinje da sanja u sedamnaestome stolecu: moralne naseobine namenjene onima koji su od samog po­ cetka hteli da se izvuku iz nje, naseoblne u kojoj pravo vlada samo putem sile Ъеz priziva - neka vrsta vrhovne vlasti dobra, gde likuje pretnja sa­ ma, i gde vrlina, buduci toliko vredna sama ро sebl, ima vrednost kao takva, а za_nagradu doblja samo to sto је izbegla kaznu. U senci grad:anske ddave rad:a se ta cudnovata repuЬlika dobra ko­ ja se silom namece svima za koje se podozreva da pripadaju zlu. То је nalicje velikog sna i ve­ like zaokupljenosti grad:anstva u vreme klasiciz­ ma: konacno poistoveceni zakoni ddave i zakoni srca. »Neka se nasi politicari Ьlagoizvole manuti racunica • . . i neka vec jednom shvate da se nov­ cem :moze sve kupiti osim uljudnosti i grad:ana.« (12) . Zar nije to san koji kao da је opsedao osni­ vace doma za prinudan Ъoravak u Hamburgu? Jeda.n od upravitelja mora da se stara da » . . . svi koji su u kuci ispunjavaju svoje verske dU.Znosti i Ъudu pouceni za njih . . . Skolski ucitelj treba da nauci decu veri i da ih opominje, podstice ih da, u trenucima dokolice, citaju razlicite delove Sve­ tog pisma. On treba da ih nauci da citaju, da pisu, racunaju, da Ъudu posteni, i pristojni prema onima koji posecuju dom. On se mora starati da oni prisustvuju slU.ZЬi Ъozijoj i da se pri tom smemo ponasaju.« U Engleskoj, u pravilima work·

.

VELIKO UTAМNICENJE

71

ostavljeno је veliko mesto bdenju nad vla· danjem i nad veronaukom. Tako је za dom u Pli· mutu predvideno imenovanje jednog »schoolmaste­ ra« koji је imao da udovolji trostrukom uslovu da bude »pobozan, trezven i uzdrzljiv« ; svako jutro i svako vece imace on zadatak da predvodi molitve; svake subote ро podne i svakog praznika moraee da se obrati zatvorenima, da ih opomene i pouci »os­ novima protestantske vere u skladu sa ueenjem an­ glikanske crkve« . Hamburg ili Plimut, Zuchthaii.­ sern i workhouses u celoj protestantskoj Evropi diZи se te tvrdave moralnoga reda u kojima se uci vera, sto је neophodno za. mir drZave. Na katolickoj zemlji, cilj је isti, ali је versko obelezje malo izrdenije. О tome svedoci delo sve­ tog Vensana de Pola. »Glavna namera radi koje smo dopustili da ovamo budu povucene osobe iz­ van halabuke velikoga sveta i da stupe u ovu usamljenost kao pitomci Ьila је samo to da se oni zadde od robovanja grehu, od toga da budu prokleti zanavek, i da im se dade sredstvo da Шi­ vaju u savrsenom zadovoljstvu i u ovom i u onom drugom zivotu; oni се uciniti sve sto mogu da . se u tome dive bozanskom proviaenju . . . Iskustvo nas, na zalost, isuvise cvrsto uverava da poreme­ eaji za koje danas vidimo da vladaju kod mladezi poticu jedino od sve veceg pomanjkarija pouka i pokornosti pred duhovnim predmetima, posto mla­ di mnogo vise vole da slede svoje raave sklono­ sti negoli sveta nadahnuca Bozija i bogobojdlji­ ve savete svojih roditelja.« Rec је, dakle, о tome da se pitomci izbave iz jednog sveta koji ih, ona· ko slabe, samo mami na greh, da se opomenц na povucenost u kojoj се za drustvo imati samo »an· aele cuvare« ovaplocene u svakidasnjoj prisutno­ sti nadzornika: ovi im, u stvari, »cine iste one dobre usluge koje im ne\·idljivo Cine i njihovi an­ deli euvari: naime, poucavaju ih, tese i daju spas.c U domovima Sirotista (Charite), uz najvece se sta. ranje bdi nad tim dovoaenjem u red zivota t ••·

houses

-

72

ISTORIJA LUDILA

vesti, i to се se tokom celog osamnaestog stole­ ca sve jasnije javljati kao smisao zatvaranja. Go­ dine 1765. za Sirotiste Sato-Tjerija donosi se nov pravilnik. Njime је tacno odredeno da се »Prior poseCivati sve zatvorene, jednog za drugim i sva­ kog posebno, najmanje jednom nedeljno, da Ьi ih potesio, opomenuo na bolje vladanje i licno se uverio da li se sa njima postupa onako kako tre­ ba; pod-prior се to ciniti svaki dan« . Sve te tamnice moralne vrste mogle Ьi da po­ nesu ono geslo sto ga је jos Hauard mogao pro­ citati na zatvoru u Majncu: »Ako smo mogli da nataknemo jaram divljim zverima, ne treba da odustajemo od popravljanja coveka koji је zaЬlu­ deo.« Za katolicku crkvu, kao god i za protestant­ ske zemlje, zatvaranje predstavlja mit о drustvenoj sreCi u vidu autoritamog uzora: uzora policije kroz ciji Ьi se poredak potpuno proЬijala nacela religije, i religije ciji Ьi zahtevi Ьili zadovoljeni, bez ogranicenja, u pravilima policije i prinudama kojima ona moze da se oborula.. Postoji u tim ustanovama nesto kao pokusaj da se dokafe da red moze Ьiti primeren vrlini. U tom smislu »Utam­ nicenje« krije, u isti mah, i metafiziku upravlja­ nja i politiku religije; ono se, kao jedan napor tiranskog stapanja, smesta u ono rastojanje , koje bozji vrt odvaja od gradova koje su ljudi, izgnani iz raja, podigli sopstvenim rukama. Dom prinud­ nog boravka javlja se u doba klasicizma kao naj­ zgusnutiji simbol te »policije« koja је samu se­ be, kada је podizanje savrsenog grada posredi, zamisljala kao gradanski ekvivalent vere. * *

*

Zatvaranje је institucionalna tvorevina svoj­ stvena sedamnaestom stolecu. Ono је od samog poeetka zahvatilo toliku �irinu da vise nema ni­ ceg zajednickog sa bacanjem u tamnicu kakvo se

VELIKO UTAМNICENJE

73

moglo primenjivati u srednjem veku. Као eko· nornska rnera i drustvena predostroznost ono ima vrednost pronalaska. Ali u povesti ludila, ono је presudan dogadaj : trenutak kada se ludilo opa.Za na drustvenorn obzorju sirornastva, nesposobnosti za rad, nernogucnosti integrisanja sa gruporn, tre­ nutak kada ono poCinje da se stapa sa proЬlemi· rna grada. Nova znacenja sto se pridaju sirorna�­ tvu, va.Znost koja se poklanja obavezi da se radi i sve eticke vrednosti s njorn u vezi, izdaleka od­ reduju dozivljavanje ludila i iskrivljuju rnu smisao. Rodena је jedna osetljivost koja је povukla crtu, podigla prag i koja Ьira, da Ьi oterala. Kon· kretan prostor klisicistickog drustva zadrzava jed­ nu oЬlast nernesanja, jednu neispisanu stranicu na kojoj ledbl istinski zivot grada: tu se red vise ne suceljava slobodno sa neredorn, razurn vise ne nastoji da sarn sebl krci put kroz sve ono sto rnoze da mu se izrnigolji Ш sto pokusava da ga odbaci. On vlada и cistom stanju, u trijumfu sto mu је nad pornahnitalim nerazurnom unapred pri· premljen. Ludilo је tako otrgnuto od te imagi­ narne slobode koja mu је omogucavala da buja јо� i pod nebom ·renesanse. Ne tako davno, ono �е jos bo:r:ilo u Р? bela dЭfia: to је Kralј Lir, to Је Don Kzhot. Ali za manJe od pola stoleea ono se naslo odvojeno od sveta i, u utvrdi zatvoreno· sti, povezano је sa Razumom, pravilima rnorala i njihovim jednolicnim noCima. ·

TRECE POGLAVUE

BEZUMNICI

Od stvaranja Op�teg prihvatili�ta, od otvara· nja prvih kaznenih domova u Nemackoj i Engle­ skoj, ра sve do kraja osamnaestog stoleca, doba klasicizma utamnicиje. Utamnicиje razvratnike. oceve-raspikиce, zaЬlиdele sinove, bogohulnike, ljи­ de koji »teze da se otkace«, raskalasnike. 1, preko tog priЬliZavanja i tih cиdnih saиeesni�tava, to do­ ba ocrtava profil svog dozivljaja bezumlja. Ali и svakoj takvoj naseoblni nalazimo, povrh svega, i istinskи рориlасiји lиdaka. Pri svakom desetom, . pribliZno, hapsenjи и Parizu radi odvo­ denja и Opste prihvatiliste, hvatani sи »bezumni­ ci«, ljиdi »и bиnilи«, svet »pomracena duha«, »OSO· Ье koje sи naskroz polиdele«. Izmedи jednih i drugih, nikakvog znaka razlike. Pogledajи li se redom registri, reklo Ьi se da је na ta hapsenja ttkazala ista osetljivost, te ljиde odstranio isti gest. Prepиstimo arheolozima lekarstva brigu oko od­ redivanja toga da li је onaj koji је и Prihvatiliste dospeo zbog »povrede иljиdnosti« ili onaj sto је »zlostavljao zenи« i viSe риtа hteo da se otkaci Ьiо bolesnik Ш ne, иmobolnik ili zlocinac. Ра ipak, ne treba zaboraviti da »bezumni« kao takvi imajи posebno mesto и svetи иtamni­ cenja. Njihov se polozaj ne svodi na to da se sa

BBZUМNICI

75

njima postupa kao sa ka.Znjenicima. U opstoj oset­ ljivosti na bezumlje postoji izvesna osoblta Ьоја koja se pridaje ludilu u strogom smislu reci i koja prekriva one sto ih, bez tacnog semantickog razlikovanja, nazivaju bezumnima, pomueenim ili poremecenim duhovima, cudacima, ljudima u lu­ dilu. Тај osoblti oЬlik osetljivosti istiee lice samog ludila u svetu bezumlja. Tu је, na prvom mestu, osetljivost na saЬlazan. U svom najopstijem vidu zatvaranje se objasnjava ili se, u svakom slueaju, opravdava htenjem da se izbegne saЬlazan. Ono time cak oznacuje i jednu vaz:riu promenu u sve­ sti о zlu. Renesansa је slobodno dopustala da na punu svetlost dana izblju oЬlici bezumlja; j avna slava је zlu davala moc primera i iskupljenja. Ка­ dа је u petnaestom stolecu Zil de Re (Gilles de Rais) optuzen da је Ьiо i ostao »jeretik, iznova upao u greh, volsebnik, skotolas, prizivac zlih du­ hova, gatar, ublca nevinih, otpadnik od vere, ido­ lopoklonik, nebudan pred skretanjem od vere« , on је na kraju sащ, u vansudskom priznanju, iz• neo svoje zlocine »koji su dovoljni da u smrt oteraju 10.000 ljudi« ; pred sudom је na latinskom ponovo otpoceo sa priznanjima; а potom sam za­ hteva da se »recena ispovest svima i svakome od prisutnih, od kojih veCina ne zna latinski, objavi na prostom jeziku i izlozi im se, а pocinjeni i ispoveaeni prestupi objave na njegovu sramotu, da Ы lakse stekao oprost grehova i milost BoZiju, ne Ы li Ьiо pomilovan zbog grehova koje је poci­ nio«. Na gradanskom suaenju, ista se ispovest za­ hteva i pred okupljenim narodom: »reeeno mu је od strane Gospodina predsednika da svoju stvar potanko iznese, а stid sto се ga zbog toga ose­ titi delimicno се vredeti kao uЬla.Zenje kazne ko­ ju zbog toga treba da ispasta.« Do sedamnaestog stoleca, sve ono sto је u zlu najzesee i najne�o­ \·ecnije moze se izraVпati i kazniti tek kad se tz· nese na svetlo dana. Svetlost u kojoj se obavlja

76

ISTORIJA LUDILA

cin priznanja i sprovodi kazna moze sama da sto­ ji kao protivteza tami iz koje proizlazi zlo. Posto­ ji jedan krug dovrhunjenja zla kojim ono nuino mora da prode kroz javno priznanje i ispoljavanje pre no sto dostigne okoncanje koje ga poniStava. Utamnieenje, nasuprot tome, odaje oblik sveJ sti za koju necovecno moze da dovede samo do stida. Postoje vidovi zla koji imaju toliku moc da zaraze, toliku snagu da saЬlazne, da Ьi ih sva­ ko obznanjivanje umnozavalo do beskonacnog. Je­ dino ih zaborav moze ponistiti. Povodom jedne spletke sa trovanjem, Ponsartren (Pontchartrain) propisuje ne javno sudenje, vec tajnost azila: »Kako su ucinjena saslusanja zanimala jedan deo Pariza, Kralj nije smatrao da se mora odrl.ati su· tienje tolikim osobama, od kojih је vise njih Ьilo upalo u zlocine i ne znajuci za to, а ostali su se upustili samo iz lakomislenosti; Njegovo Velican­ stvo se na to resilo utoliko dragovoljnije sto је ubedeno da ima izvesnih zlocina koje Ьi svakako valjalo prepustiti zaboravu.« (13) Osim opasnosti od primera, i east porodke, kao i east vere, do­ voljni su da neka osoba bude predlozena za dom prinudnog boravka. Povodom slanja jednog sve­ stenika u Sen-Lazar primeceno је: »Stoga nikada nije preterano nastojanje da se zarad casti vere i casti svestenstva skrije takav duhovnik kao sto је ovaj.« (14) Jos i u poznom osamnaestom stole­ cu Malserb (Malesherbes) се braniti izgnanje i utamnicenje kao pravo porodice koja hoce da iz­ begne ljagu. »Ono sto se naziva niskoscu svrsta­ no је u radnje cije trpljenje javni red ne dopu­ sta . . . Као da east porodice zahteva da se iz dru­ stva odstrani onaj koji, gadnim i prezira dostoj­ nim navadama, navodi svoje roditelje da pocrve­ ne.« I obratno, nalog za oslobodenje izdaje se ka­ da se smatra da је opasnost od bruke otklonjena i da cast porodice ili Crkve vise ne moze Ьiti po­ vredena. Opat Bagrede је odavno zatvoren; upr­ kos njegovim zahtevima, nikad mu nije dozvolje·

BEZUМNICI

77

no da izide; no konacno starost i slabost onemo· gucuju bruku: »Uostalom, njegova oduzetost na­ preduje«, pise d'Arzanson. »Ne moze ni da pi�e ni da se potpise; mislim da Ьi pravo i milosrdno Ьilo osloboditi ga.« Sve te oЬlike zla koji se pri­ Ьlizavaju bezumlju treba prikriti. Pred necovec­ nim klasicizam oseca takvu sram.ezljivost kakvu renesansa nikad nije iskusila. Od ovog prikrivanja, medutim, pravi se i je­ dan izuzetak: ono sto se cini sa ludacima (15) . Pokazivati bezumne - to је nesumnjivo Ьiо veo­ ma stari oblcaj srednjega veka. Na neke Narrtur­ mer u Nemackoj postavljani su prozori sa re5et­ kama koji su omogucavali da se spolja posma­ traju unutra vezani ludaci. Tako su oni Ьivali prikazanje na gradskim kapijama. Paradoksalno, u casu kada su se kapije azila zatvorile, taj obl­ caj nije iscezao vec se, naprotiv, razvio, te u Ра· гizu i Londonu poprimio bezmalo institucionalizo­ vani karakter. Jos i 1 815, ako је verovati jednom izve�taju podnetom Donjem Domu, bolnica u Bed­ lemu svake nedelje pokazuje besomucnike za je­ dan peni. Godisnji prihod od tih poseta, pak, ро· рео se na Ьlizu 400 funti: а to pretpostavlja za­ panjujuce visoku brojku od 96.000 poseta godis­ nje (16). U Francuskoj, setnja do Bisetre ' i gleda­ nje teskih ludaka ostaje, sve do Revolucije, jed­ na od nedeljnih razonoda gradanstva sa leve oba­ le. U svojim Zapazanjima jednog engleskog putni· ka (Observations d'un voyageur anglais) Mirabo izvestava da su ludaci u Bisetri izlagani gledanju »kao kakve neoblcne zveri prvom prostaku koji naide i voljan је da plati cetvrt sua«. Tu se vidi cuvar kako pokazuje ludake kao sto na vasaru Sen-2:ermen lakrdijas pokazuje dresirane majmu­ ne (17). Neki su tamnicari Ьili veoma cenjeni zbog vestine da sa nekoliko udaraca Ьicem nateraju lu· dake da izvode hiljade plesova i vratolomija. Је· dino uЬlafenje na koje se naislo krajem osamnae­ stog stoleca jeste to sto је bezumnima Ьila pove·

78

ISTORI1A LUDILA

rena briga oko pokazivanja ludaka, kao da је lu­ dilo samo imalo da prufi svedoeanstvo о onome sto jeste. »Nikako ne kleveCimo ljudsku prirodu. Engleski је putnik u pravu kad slu!bu pokaziva­ nja ludaka smatra necim sto prevazilazi najokore­ liju necovecnost. Vec smo to i rekli. Svemu ima le­ ka. Upravo su sami ludaci, koji su u lucidnom sta­ nju, zadШeni da se postaraju oko izlaganja svojih drugara koji im, sa svoje strane, vraeaju uslugu na isti nacin. Tako cuvari tih nesrecnika Шivaju u prednostima koje im prufa predstava, i bez sna­ ge neosetljivosti koju, sumnje nema, nikada ne Ьi ni mogli steCi.« (18) Eto ludila uzdignutog kao pri­ kazanje iznad tisine azila kako је, na radost svi­ ju, postalo javna saЬlazan. U uzdrZanosti domo­ va prinudnog boravka bezumlje se skrivalo, ali ludilo nastavlja sa svojim prisustvom na pozorni­ ci sveta, i to sa• vise sjaja nego ikad. U doba Carstva otici се se, stavise, jos dalje no sto se za srednjega veka i renesanse ikada stiglo; cud­ novata bratija sa Plavoga broda prirec1ivala је ne­ kada prikazanja u kojima је ludilo podraZavano; sada se predstavlja bas ludilo samo, ludilo od krvi i mesa. Kunije (Couhnier), upravitelj Sarantona, pokrenuo је prvih godina devetnaestog stoleca da­ vanje oilih cuvenih predstava u kojima su ludaci igrali CaS uloge g}umaca, cas uloge posmatranih gledalaca. »Umobolnici koji su prisustvovali tim pozorisnim prikazanjima Ьili su predmet раZпје, ljubopitstva jedne nepromisljene, lakoumne i ka­ dikad pakosne puЬlike. Neoblcno drzanje tih ne­ srecnika, njihovo ponasanje, izazivali su posprdni smeh, uvredljivo sazaljenje prisutnih.« (19) U sve­ tu nad kojim De Sad rasprostire svoju suverenost, ludilo postaje cista predstava i Ьiva ponudeno, kao razonoda, nepomucenoj savesti razuma �igur­ nog u sebe. Sve do pocetka devetnaestog stoleca i do ozlojedenosti Roaje-Kolara (Royer-Collard), lu­ daci ostaju cudovista - sto се reci Ьiса ili stva­ ri koje vredi pokazivati.

BBZUМNICI

79

Utamnicenje krije bezumlje i odaje stid !to ga bezumlje izaziva; ali ono jasno oznacuje lu­ dilo; prstom pokazuje na njega. Ako, kao prvo, postoji namera da se izbegne saЬlazan, ova se, kao drugo, prireduje. Cudnovata protivrecnost: doba klasicizma obavija ludilo jednim sveobuhvat­ nim dozivljajem bezumlja; njegove jedinstvene ob­ like koje su jedne od drugih razdvojili srednji vek i renesansa, to doba iznova upija i saZima u sveobuhvatnost u kojoj se ludilo dodiruje, bez razlike, sa svim oЬlicima bezumlja. Ali ono, u is­ ti mah, oznacuje isto to ludilo jednim osobenim obelezjem: ne obelezjem bolesti, vec obelezjem usplamtele saЬlazni. Ра ipak, izmedu tog organi­ zovanog ispoljavanja ludila u osamnaestome sto­ lecu, i slobode sa kojom је ono za renesanse iz� Ьijai:o na videlo, nema niceg zajednickog.· Tada је ono Ьilo svuda prisutno i preko svojih slika ili opasnosti izmesano sa svekolikim iskustvom. U klasicisticko doba, ludilo pokazuju, ali s onu stra­ nu resetaka; ako se ono i ispoljava, to је na od­ stojanju, pod pogledom razuma koji s njim vise nije u srodstvu i ne mora da se i dalje oseea ne­ prilicno zbog prevelike slicnosti s njim. Ludilo је postalo stvar za gledanje: ne vise cudoviste u dnu sebe sama, vec zivotinja cudnovatih mehanizam�. bestijalnost u kojoi је · covek jos odavno ponisten. »Lako mogu da zamislim coveka bez ruku, nogu, glave {jer samo nas iskustvo uci da је glava po­ trebnija od nogu) . Ali ne mogu da zamislim co­ veka bez misli: Ьiо Ьi to kamen ili marva.« (20) ·

* *

*

U svom Izvestaju о zbrinjavanju umobolnih (Rapport sur le service des alienes) Deport (Despor­ tes) opisuje izbe Bisetre, onakve kakve su Ыlе krajem osamnaestog stoleca: »Nesrecnik koji od celog pokucstva imao samo tu losu postel u

Је

·

80

ISTORIJA LUDILA

prekrivenи slamom, glavom, petama i telom priti­ snut uza zid, nije mogao ni oka da sklopi а da ga ne iskvasi voda sto је curila niz tu gomilu ka­ menja.« Sto se izbl u La Salpetrijer tice, ono sto је u njima cinilo »boravak jos nesrecnijim а ce­ sto i ubltacnijim Ьilo је to sto su zimi, kada na­ doaи vode Sene, soblcci smesteni na ravni od­ voda postajali ne samo mnogo nezdraviji vec i, povrh toga, иtociste mnostvu golemih pacova ko­ ji sи se nocu bacali na tamo zateeene zlehиdnike i grizli ih gdegod su stigli; zatecene sи lиdakinje nogu, ruku i lica rastrgnиtih od eesto opasnih ијеdа, а vise ih је od toga i umrlo«. No upravo se podzemne celije i izbe' od davnina i ostavljaju za najopasnije i najnemimije иmobolnike. Ako su mimi i ako niko ne treba ni zbog cega da ih se boji, trpajи ih u celije manje ili vise prostrane. Jedan od najradnijih иeenika Tjukovih, Godfri Hi­ gins (Godfrey Higgins), doblo је pravo, placeno 20 f"unti, da kao dobrovoljni inspektor poseti azil и Jorkи. Prilikom jedne posete on otkriva neka briZ· Jjivo prikrivena vrata i nalazi odaju ne dиZu od osam stopa (oko sest kvadratnih metara) kоји је nocu nastanjivalo trinaest zena; danjи su one imale da zive и jedva nesto vecoj odaji. Nasиprot tome, bezumnike koji sи naroeito opasni, dde pod ustrojstvom stege koja, sиmnje nema, nije kaznene prirode vec samo treba da stesni i иcvrsti fizicke mede pobesnelog ludila. Cesto opasne lиdake lancima vezuju za zidove i postelje. U Bedlemи, nemime lиdakinje veziva­ ne su lancem oko clanka uza zid jednog dиgog podzemnog hodnika; od odece imale sи samo ро haljinu od gruba sukna. U drugoj jednoj bolnici, и Betnel Grinu (Bethnal Green), neka је zena pa­ tila od zestokih napada razdrafenosti:_ tada Ьi је, sapetih ruku i nogu, smestali и svinjac ; kad Ьi napad prosao, vezivali Ьi ј� za posteljи i zastitili jednim jedinim pokrivacem; kad Ьi јој dozvolili da napravi nekoliko koracaji, namestali Ьi јој me-

BEZUMNICI

81

du noge gvozdenu sipku koja је alkama Ьila pri­ cvrscena za clanke, а sa lisicama na rukama Ьila spojena kratkim lancem. U svom Izvestaju о po­ lotaju siromasnih umobolnika Semjuel Tjuk (Sa­ muel Tuke) iznosi pojedinosti jednog tegobnog si· stema koji је u Bedlemu uveden da Ьi se savladao neki ludak kog је Ьiо glas da је besomucan: co­ vek је Ьiо vezan dugim lancem sto је isao dиZ zida i tako omogueavao straiaru da ga vodi, da ga, tako reci, iz vana drzi na uzici; о vrat su mu Ьili stavili jednu gvozdenu alku koja је kratkim lancem Ьila spojena sa drugom alkom; ova је kli­ zila dиZ jedne uspravne debelё gvozdene sipke ucvrscene krajevima о tavanicu i pod celije. Ка­ dа se otpocelo sa preuredenjem Bedlema, naden је jedan covek koji је dvanaest godina ziveo u toj celiji, podvrgnut tom sistemu stege. Kada ovakvi postupci dostignu taj vrhunac zestine, postaje jasno da ih svest о kazni koju valja izvrsiti ne raspaljuje nista vise nego zada­ tak popravljanja. Ovome rezimu potpuno је stra­ na svaka zamisao о »pokajnistvu«. U ono vreme, ludnice opseda izvesna predstava о animalnosti. Svoje lice ludilo pozajmljuje sa obrazine zveri. Oni koje lancima prikivaju о zidove celija nisu toliko ljud{ pomracena uma, koliko zveri koje је spopala prirodna pomama: kao da se ludilo, na svom krajnjem stupnju oslobodeno tog moralnog bezumlja u koje su zatvoreni njegovi najЬlaii ob­ lici, silovitom snagom upravo pripojilo neposred­ noj zestini animalnosti. Тај uzor animalnosti nа­ тесе se ро azilima i daje im izgled kaveza i zve­ rjnjaka. Kokel (Coquel) opisuje La Salpetrijer kra­ jem osamnaestog stoleca: »Ludakinje koje su u nastupu pomame vezane su lancima, kao psi, za vrata svoje izbe, а od cuvara i posetilaca odvoje­ ne su dugim hodnikom zasticenim gvozdenom re­ setkorn; kroz tu im se 1·esetku doturaju hrana i slama na kojoj spavaju; prljavstina koja ih okru­ zuje delimicno se uklanja grabuljama.« U bolnici 6

82

ISTORIJA LUDILA

u Nantu, zverinjak ima izgled posebnih kaveza za divlje zveri. Nikada Eskirol (Esquirol) nije video »toliko preoЬilje brava, katanaca, gvozdenih zasu­ na da se zatvore vrata podzemnih celija . . . Ma­ leni otvori u vratima opremljeni su gvozdenim si­ povima i kapcima. Tik uz taj otvor obesen је la· nac olovom zaliven u zid, а na drugom kraju mu је jedan tucani sud sto prilicno lici na kakvu sta­ ru kantu: u sud se stavlja hrana ра se dotura kroz sipove otvora.« Kada, godine 1814, Fodere (Fodere) stize u bolnicu u Strazburu, nalazi tamo vrlo brizljivo i vesto postavljenu neku vrstu stale za ljude: ))Za nasrtljive ludake i one koji se pr­ ljaju« zimisljeno је da se, s krajeva velikih oda­ ja, postave »neke vrste kaveza, ili dascanih orma­ na u koje moze da stane najvise jedan covek sred­ nje visine«. Ti kavezi imaju ро jednu dasku sa resetkastim otvorom koja se ne oslanja neposred­ no о pod vec је malcice, oko petnaestak santime­ tara, izdignuta. Na te је letve baceno malo slame »na kojoj umobolnik spava, go ili polugo, а tu i obeduje i izbacuje necistocu . . . « Ima u tome, razumljivo, i istinskog sistema obezbeaenja od nasilnistva umobolnika i raspo­ mamljenosti njihovog besa. О toj raspomamljeno­ sti misli se ponajpre kao о drustvenoj opasnosti. Ali ono sto је nadasve vazno jeste to sto se ona zamiSlja u vidu jedne zivotinjske slobode. Та ne­ gativna cinjenica da se ))sa ludakom ne postupa kao s ljudskim Ьicem« ima sasvim pozitivan sa­ ddaj ; ta necovecna ravnodusnost u stvamosti ima vrednost opsednutosti: ona se usaauje u drevne strahove koji su jos od staroga veka, а od sred­ njega pogotovu, dali zivotinjskom svetu njegovu poznatu cudovisnost, njegove pretece cudesnosti i svu onu tezinu pritajenog nespokoja. Ра ipak, taj strah od zivotinja koji, sa celim svojim imaginar­ nim predelom, prati opaianje ludila, vise nema sasvim isti smisao koji i dva ili tri stoleca ranije: zivotinjski preobrazaj nije vise vidljivi znak ра-

BEZUMNICI

83

klenih sila, niti ishod jedne aavolje alhemije be­ zиmlja. Zivotinja и toveku vi�e nema vrednost putokaza za onaj svet; ona је postala �ovekovo ludilo, bez veze sa Ьilo cim drugim doli sa sobom samim: njegovo ludilo u prirodnom stanju. Ani· malnost koja besni и ludilu lisava coveka onoga sto Ьi u njemu moglo Ьiti �ovecno; ali ne stoga da Ьi ga prepustila drugim nekim silama, ili samo zato da Ьi ga ucvrstila na nultom stupnju svoj­ stvene mu prirode. Za klasicizam је ludilo, u kraj­ njim svojim oblicima, covek u neposrednom od­ nosu sa svojom animalno�cu,. bez pozivanja na ista drugo i bez ikakva priЬezi�ta. Doci се dan kada се prisustvo te animalnosti u lиdilu Ьiti smatrano, i7.. perspektive evolucije, znakom, јо� vise - samom sustinom bolesti. U doba klasicizma, nasuprot tome, ona sa osobltom jasnocom ukazuje upravo na cinjenicu da ludak нiје bolesnik. Animalnost, u stvari, �titi ludaka od svega �to Ьi u coveku moglo blti sagresljivo, ne­ stalno, bole�ljivo. Zivotinjska temeljnost ludila, i ta izddljivost koju ono preuzima od slepog sveta zveri, cini ludaka neosetljivim na glad, vrucinu, studen, bol. Sve do kraja osamnaestog stoleca op­ ste је poznato da ·Iudaci mogu beskonacno da pod­ nose zivotne nedace. Nepotrebno је stititi ih; nije ih potrebno ni pokrivati ni ogrevati. Ка4а је 1 8 1 1 . Semjuel Tjuk posetio jednu workhouse JиZnih grofovija, video је celije u koje је svetlost dopi­ rala kroz prozorcice s resetkama otvorenim u vra­ tima. Sve su zene Ьile gole-golcate. Meautim, » zima је Ьila . izuzetno ostra i predvece је termo­ metar izmerio 1 8° ispod nиle. Jedna od tih nesrec­ nica lezala је na nesto slame, bez pokrivaca.« Та sposobnost umobolnih da, poput zivotinja, podno­ se najgore nepogodnosti, jos · се i za Pinela Ьiti po­ medicinska dogma; on се se stalno diviti » stojanosti i lakoci s kojom neki umobolnici i jed­ nog i drugog pola podnose najostriju i najdugo­ trajnijи hladnocu. Meseca Nivoza godine 111, za •

•

6*

•

•

.

•

ISTORIJA LUDILA

84

onih dana kada је termometar pokazivao 10, 1 1 ра i 1 6" ispod , tacke mrfnje:aja, jedan umobolnik ludnice u Bisetri nije mogao da zadrti па sebl svoj vuneni pokrivac, te је ostao da sedi na zale­ denom podu svoje izbe. Ujutru, tek sto su otvo­ rili njegova vrata, ugledase ga kako u kosulji trci ро dvoristima, sakama dohvata sneg i led, utrlja­ va ih u prsa i uz izvesnu nasladu ih pusta da se tope.« Ludilo, posredstvom svekolike zivotinjske divljacnosti koja se u njemu moze naci, stiti co­ veka od opasnosti . razboljevanja; ono ga dovodi do neranjivosti slicne onoj koj u је priroda, u svo­ joj smotrenosti, podarila zivotinjama. Zanimljivo је da pomucenje razuma vraca ludaka, preko po­ vratka animalnosti, neposrednoj dobroti prirode. Eto zasto, na tom krajnjem stupnju, ludilo manje no ikad proizlazi iz medicine; ono dalje ne moze da pripada ni podrucju ka:Znjavanja. Po­ mahnitalu animalnost moguce је savladati samo tlresiranjem i zaglupljivanjem. Shvatanje о ludaku­ -zivotinji odista је, u osamnaestome stolecu, pri­ menjivano u vaspitanju koje su pokadsto pokusa­ vali da nametnu umobolnima. Pinel navodi slucaj neke »veoma glasovite manastirske ustanove u jed­ nom kraju na jugu Francuskec gde је nastranom bezumniku izdata »izricna zapovest da se promenic; odblje li da legne ili jede, »davano mu је na zna­ nje da се njegovo tvrdoglavo skretanje sutradan Ьiti ka:Znjeno sa deset udaraca volujskim zilama«. Zauzvrat, ako је Ьiо pokoran i poslusan, davano mu је da »obeduje u manastirskoj trpezariji, po­ kraj ucitelja«, ali је i za najmanju gresku Ьiо smesta opominjan »udarcem pruta koji Ьi ga osi­ nuo ро prstima« . I tako, cudnovatom jednom di­ jalektikom cije kretanje objasnjava sve te »neeo­ veene« prakse utamnicavanja, slobodna animal­ nost ludila Ьiva savladana tek . pomoeu te stroge obuke ciji smisao nije da zivotinjsko uzdigne ka covecnom, vec da coveka vrati na ono sto Ьi u njemu moglo Ьiti cisto animalno. Ludilo obeloda·

BEZUМNICI

8S

njuje tajnu animalnosti, koja је njegova istina i u koju se ono na neki nacin utapa. Sreclinom osamnaestog stoleea, jedan zakupac poljskog dоЬ. ra sa severa Skotske imao је svoj trenutak sla· ve. Pripisivano mu је umece da leei maniju. Pinel uzgred belefi da је taj Gregori Ьiо herkulovska rasta; »njegov se postupak sastojao u tome da umobolnike podvrgne najtegobnijim radovima na obdelavanju zemlje, da jedne koristi kao tovarne zivotinje, druge kao slugc i da ih, na kraju, ako se ma i malo pobune, batinama namorava na ро· slusnost« . U svodenju na animalnost ludilo nalazi i svoju istinu i, u isti mah, svoje isceljenje: kada је ludak postao zver, zbrisano је i to prisustvo zivotinje u coveku koje је i Ьilo saЬlazan ludila пе zato sto se zivotinja ucutala, vec zato sto је sam covek ponisten. U ljudskom Ьicu koje је po­ stalo tegleee marvince, odsustvo razuma prati mud­ rost i njen red: ludilo је tada izleeeno, posto је otudeno u nesto sto nije nista drugo do njegova istina. Kucnuce cas kada се se iz te animalnosti lu­ clila izvesti zamisao о mehanistickoj psihologiji i shvatanje da se oЬlici ludila mogu dovesti u vezu sa osnovnim strukturцma animalnog Zivota. Ali u sedamnaestom i osamnaestom stoleeu, animalnost koja је ludilu dala svoje lice ni na koji nacin ne propisuje kako njene pojave valja odrediti. Bas naprotiv, ona ludilo smesta u jedan prostor ne­ predvidljive slobode u kojem se iskaljuje njegov bes; ako determinizam i moze da zahvati ludilo, to је u oЬliku prinude, kazne i stroge obuke. Pu­ tem animalnosti ludilo se ne pridrиZuje osnovnim zakonima prirode i zivota, vec se pre nadovezuje na hiljadu oЬlika jednog bestijarija. lpak, za raz­ liku od onih bestijarija koji su krиZili za srednje­ ga veka i koji su, preko onoliko simbolicnih lica, govorili о preobrafajima zla, ovo је apstraktan bestijarij ; zlo tu vise ne poprima fantastieno te· lo; njime se obuhvata samo krajnji oЬlik, istina

86

ISTORIJA LUDILA

bez sadrzine zveri. Тај је bestijarij, da Ьi sacuvao opstu moc pretnje, osloboaen svega sto Ьi u nje­ mu moglo Ьiti bogatstvo imaginame faune; on ukazuje na muklu opasnost od jedne animalnosti koja bdije i koja, iznebuha, razresuje razum u si­ Jini а istinu u pomami bezumnika. Uprkos savre­ menom nastojanju da se sastavi jedna pozitivna zoologija, ta spQpadnutost animalnoscu shvacenom kao prirodni prostor ludila nije prestajala da na· stanjuje pakao klasicistickog doba. Ona upravo i sacinjava onaj imaginarni element iz kojeg su ro; aene sve prakse utamnicenja i najcudniji vidovi njegovog divlja5tva. Sumnje nema da је za zapadnu kulturu Ьitno bilo da poveze, sto је i ucinila, svoje ораZапје lu­ dila sa imaginarnim oЬlicima covekovog odnosa prema zivq_tinji. Od samog pocetka ona nije kao ро seЬi razumljivo postavila da zivotinja sudelu­ je u celokupnosti prirode, u njenoj mudrosti i njenome redu: ta је zamisao zakasnila i dugo се se zaddati na povrsini kulture; mozda jos nije zЬilja duboko prodrla u podzemne prostore ima· ginacije. U stvari, onome ko odista hoce da otvo­ ri oci, ubrzo postaje prilicno jasno da zivotinja vise pripada protiv-prirodi, jednoj negativnosti ko­ ja ugrozava red i, svojon1 jaroscu, dovodi u ора• snost pozitivnu mudrost prirode. О tome svedoci delo Lotreamonovo. Zasto Ьi to sto је covek Za· pada dve hiljade godina ziveo od svoje odredbe о razumnoj zivotinji neminovno znacilo i to da је priznao mogucnost jednog reda koji Ьi Ьiо za· jednicki razumu i animalnosti? Zasto Ьi Ьilo ро· trebno da је u toj odredЬi oznaCio nacin na koji se on umece u pozitivnost prirode? А nezavisno od onoga sto је Aristotel stvarno hteo da kaze, ne Ьismo li mogli ustvrditi da је ta »razumna zivo· tinja« zapadnom svetu dugo vremena oznaeavala nacin na koji se sloboda razuma zacela u okviru jednog raspomamljenog bezumlja i otkidala se od njega sve dok mu nije postala suprotstavljen ро·

BEZUMNlCl

87

jam? Od trenutka kada је filosofija postala an· tropologija а covek pozeleo da se prepozna u ce­ lokupnosti prirode, zivotinja је izgublla svoju moc negativnosti da Ьi izmedu determinizma prirode i razuma coveka sazdala pozitivni oЬlik jedne evo· lucije. Obrazac razumne zivotinje potpuno је iz­ menio smisao: bezumlje koje је on obelezavao u korenu svakog moguceg razuma sasvim је iscezlo. Otuda, ludilo је moralo da se pokorava determi­ nizmu coveka shvacenog kao prirodno Ьiсе u sa­ moj njegovoj animalnosti. U doba klasicizma ako је i tacno da naucna i medicinska analiza ludila, kao sto cemo to kasnije videti, zaista teze da ludilo uvrste u taj prirodni mehanizam - is­ tinske prakse primenjivane na bezumnicima do­ voljno svedoci da se ludilo i dalje uzimalo u pro­ tivprirodnoj jarosti animalnosti. * *

*

U svakom slucaju, upravo tu animalnost lи· dila utamnicenje usplahireno istice u isto ono vre·

me kada nastoji da izbegne saЬlazan zbog пето· ralnosti bezumnog. Eto sta dovoljno otkriva ra· stojanje koje se u doba :klasicizma uspostavilo iz. medu ludila i drugih vidova bezumlja, premda је sa izvesnog stanovista tacno da su oni brkani ili stapani jedni s drugima. Ako је citav red bezum· lja ucutkan, ali је ludilu dato da slobodno govori jezikom svoje saЬlazni, koja је to pouka koju ono moze da prиZi а koju bezumlje uopste uzev nije kadro da prenese? Koji to smisao imaju njegova jarost i sav bes bezumnika, а da se taj smisao ne moze naci u recima, razumnijim ро svoj prilici , ostalih utamnicenih? U cemu је, dakle, posebniji znacaj ludila? Od sedamnaestog stoleca pocev, bezumlje u najopstijem smislu ne nosi vise nikakvu pouku. Ona opasna preokretljivost razuma koju је joi

88

ISTORIJA LUDILA

renesansa osecala tako Ьliskom, mora se zabora­ viti а njene saЬlazni mo1-aju isceznuti. Velika tе­ ша ludila Krsta, koja је tako cvrsto pripadala hriscanskom iskustvu renesanse, pocinje u sedam­ naestom stolecu da cili, uprkos jansenizmu i Pa­ skalu. Ш, bolje receno, ona opstaje, ali izmenje­ na, i kao obrnuta ро smislu. Vise nije posredi za· htev ljudskom razumu da se odrekne svoje gor­ dosti i uverenja kako Ьi s� izgublo u velikom be­ zumlju zrtve. Kada hriScanstvo klasicizma govori о ludilu Krsta, to је samo zato da Ьi unizilo је· dan laini razum i ucinilo da Ьlesne vecna svet­ lost istine; ludilo Boga nacinjenog covekom samo је mudrost koju ne prepoznaju ljudi bezumlja sto zive na ovome svetu: »Razapeti Isus . . . Ьiо је bru­ ka sveta i ostao kao slika neznanja i ludila oci­ ma svoga doba.« Ali kada је svet postao hriscan­ ski, taj predak Boga koji se otkriva preko istorij­ skih preokreta, i ludilo ljudi dovoljni su da ро· kaiu da је sada »Hristos postao najvisa tacka nase mudrosti« . (21) SaЬlazan hriscanske vere ј pada kojoj је Paskal i dalje pridavao silinu i vred­ nost pokazivanja, uskoro za hriscansku misao vi­ se nece imati smisla osim mozda da u svim tim saЬlainjenim savestima pokaiu isto toliko slepih dusa: »Ne dopustajte da va.s Krst koji vam је potcinio vasionu bude i dalje ludilo i saЬlazan oholih duhova.« Hriscansko bezumlje, sami hri�­ cani sada ga odguruju na rubove razuma koji је postao istovetan sa mudroscu ovaplocenog Boga. Posle Por-Roajala Ысе potrebno sacekati dva sto· leca - Dostojevskog i Nicea - ра da Hristos iz­ пova nade sjaj svog ludila, da saЬlazan iznova stekne moc ispoljavanja, da bezumlje prestane da bude samo javna sramota razuma. Ali u easu kada se hriscanski razum oslobodi .iednog ludila s kojim је toliko dugo Ьiо sjedinjen, ludak, u svom ponistenom razumu, u pomami svo­ je animalnosti, poprima jedinstvenu moc dokazi­ vanja: kao da se saЬlazan izgnana iz te oЬlasti,

BEZUMNICI

89

iznad coveka, gde је u vezi sa Bogom i gde se pokazuje Otelovljenje, ponovo pojavila, u svoj svojoj silini, i obremenjena jednom novom pou­ kom, u toj oЬlasti u kojoj је covek u vezi sa pri­ rodom i sa svojom animalnoscu. Napadna tacka lekcije pomerila se ka niskim oЬlastima ludila. Krst vise ne treba razmatrati u njegovoj saЬlazni; ali ne treba zaboraviti da Hristos celog svog ljud­ skog veka kao da је uvafavao ludilo; on ga је posvetio kao sto ј е posvetio i isceljenu bolest, oprosten greh, siromastvo kojem su obecana ve�� na bogatstva. One koji u domovima prinudnog boravka moraju da bdiju nad · poludelim ljudima, sveti Vensan de Pol podseca da је pri tome »nji­ hovo pravilo - Nas Gospod koji је hteo da bude okrufen cudljivcima, besomucnicima, ludacima, za· vedenima, opsednutima« . Ti ljudi prepusteni silama neljudskog stvaraju oko onih koji predstavljaju Vecitu mudrost, oko onoga koji је ovaplocuje, ne· prestanu priliku za slavljenje: jer oni, okru.Zuju­ ci ga, uzdizu razum koji im је odrecen, i, u isti mu mah, daju povod da se uniZava, da shvati da је dat tek bozjom miloscu. Ali ima i vise: Hri· stos nije samo hteo da bude okrиZen cudacima, on је i sam hteo da u ocima sviju prod:e kao be­ zumnik, prolazeCi tako u svom otelovljenju kroz sve nedace covekovog pada: ludilo tako postaje poslednji oЬlik, krajnji stupanj Boga nacinjenog covekom, pre okoncanja i izbavljenja Кrsta: »0 moj Gospode, hteli ste da budete bruka Jevreja i ludilo inoveraca; hteli · ste da se pojavite kao iz· van sebe; da, Gospod nas htede da prod:e kao umobolnik, kao sto је to izneto u Svetom Jevan· delju, i da se za njega misli da је postao beso· mucnik. Dicebant quoniam in Furorem versus est. Njegovi su ga apostoli kadikad posmatrali kao �o­ veka kog је spopao bes, te im је izgledalo, koliko su mogli da se osvedoce, da је on saosecao sa !';Vim nasim slabostima i posvetio sva na§a stanja ojad:enosti, da Ы aposto1e, а i nas, nau�io saml· ·

90

ISTORIJA LUDILA

losti prema onima koji padaju u takve slabo­ sti.« (22) Dosav na ovaj svet, Hristos је pristao da preuzme sve znake covekove sudЬine ра i sa­ me belege gresne prirode; od bede do smrti, on је isao istinskim putem Stradanja koji је, tako­ de, Ьiо i pu_t strasti, put zaboravljene mudrosti i ludila. 1 posto је Ьilo jedan od oblika Strada­ nja - u izvesnom smislu poslednji oblik, onaj pre smrti - ludilo u onih koji od njega pate tre­ ba saP.a da postane predmet postovanja i saose­ canja. Postovati ludilo, to ne znaci odgonetnuti u njemu nevoljnu i neizbeznu nesrecnu slucajnost bolesti, vec prepoznati onu donju granicu ljudske istine, granicu ne slucajnu vec sustinsku. Као sto је smrt okoneanje covekovog zivota u pogledu vremena, ludilo mu је okoncanje u pogledu ani­ malnosti; i bas kao sto је smrt Ьila posvecena smrcu Hristovom, tako је ludilo, u onome sto је u njemu najbestijalnije, i samo Ьilo posveceno. Dana 29. marta 1654, sveti Vensan de Pol objavio је Zanu Barou (Jean Barreau) koji је i sam Ьiо kongregacionista, da mu је brat upravo zatvoren kao umobolnik u Sen-Lazar: »Treba slaviti Gospo­ da naseg zbog stanja u kojem se nasao, kada smo hteli da ga vezemo, govoreci quoniam in frenesim versus est, da Ьismo posvetili to stanje u onih u koje �а је dovelo njegovo bozansko provide­ nje.« (23) Ludilo је najniza tacka covecnosti _!la koju је Bog pristao u svom otelovljenju, zeleci da time pokaze da u coveku nema niceg tako ne­ covecnog da se to ne Ьi moglo iskupiti i spasti; krajnja tacka pada proslavljena је bozanskom pri­ sutnoscu: i to је ta lekcija koju svekoliko ludilo i dalje drzi sedamnaestom stolecu. Shvatamo zasto saЬlazan ludila moze da se uznosi kada se saЬlazan ostalih oblika bezumlja tako brizno krije. Ova druga donosi samo zarazan primer krivice i nemoralnosti; ona prva ukazuje ljudima na to do koje је Ьlizine animalnosti nji·

BEZUMNICI

91

hov pad mogao da ih povuce; а u isto vreme, dokle је mogla da se povije boianska predusret· ljivost kada је pristala da spase coveka. Za hri§­ canstvo renesanse, sva vrednost pouke Ьezumlja i njegovih saЬlazni Ьila је u Otelovljenju boga nacinjenog covekom; za klasicizam, otelovljenje vise nije ludilo; vec ono sto jeste ludilo, to је ovaplocenje coveka u zveri, sto је, kao poslednja tacka pada, najizrazitiji zriak njegove krivnje; i, kao konacan predmet bozje predusretljivosti, sim­ bol sveopsteg oprostaja i iznova nadene nevinosti. Od sada, sve lekcije lиdila i snagи njegove роиkе Ьiсе potrebno traziti и toj mиtnoj oЬlasti, na unи­ trasnjim granicama covecnosti, tamo gde se co­ vek spaja sa prirodom i tamo gde је sve zajedno konacno srozavanje i apsolиtna nevinost. Zar briz­ no staranje Crkve о bezиmnima, и razdoЬljи kla· sicizma, onako kako ga simbolicki predstavljaju sveti Vensan de Pol i njegova kongregacija, ili Braca Milosrda (Freres de la Charite), svi ti ver­ ski redovi nadneti nad lиdilo, koji lиdilo роkа­ zији svetи, ne ukazиjи na to da је Crkva и sebl nasla jedan tezak, ali Ьitan naиk: nevinost zivo­ tinje и covekи? То је ta lekcija kоји је valjalo Citati i shvatati u njenim predstavama и kojima је и ludaku uzdizana jarost ljudske zivotinje. Pa­ radoksalno, ta hriscanska svest о animalnosti pri­ prema trenutak kada се se sa ludilom postupiti kao sa cinjenicom prirode; tada се se brzo zabo­ raviti sta је za klasicisticku misao znacila ta »pri• roda« : ne uvek otvoreno podrucje objektivnog rasclarijavanja, vec onu oЬlast и kojoj se ljиdskom Ьicu rada uvek mogиea sablazan jednog lиdila koje је njegova konacna istina i oЬlik njegovog poni§tenja u isti mah. *

•

*

Sva ta dela, te cudne prakse obavijene oko lиdila, te navike koje ga uznose i u isti mah kro-

92

ISTORIJA LUDILA

te, svode na animalnost а pri tom ga teraju da nosi nauk о Iskupljenju, dovode ludilo u neoЬi· can polozaj u odnosu na sveukupno bezumlje. U domovima prinиdnog boravka, ludilo је и sиsed­ stvu sa svim oЬlicima bezumlja koji ga obavijaju i odreduju njegovu najopstiju istinu; ра ipak, ono је izdvojeno, sa njim se postиpa na osoЬit na­ cin, ono se ispoljava и necemu sto Ьi u njemи moglo blti jedinstveno, kao da, pripadajиci ти , neprestano proseca bezumlje jednim seЬi svoj­ stvenim pokretom, odvodeCi se samo do svoje naj­ paradoksalnije krajnosti. NavilШ smo da sada u lиdilи vidimo pad ka jednom determinizmu u kojem se sve vise poni­ stavajи svi vidovi slobode; ono nат pokazиje jos samo prirodne redovnosti determinizma, s poveza­ noscи njegovih uzroka i kretanjem njegovih obli­ ka и govoru; jer lиdilo иgrozava modemog cove­ ka samo tim povratkom sиmomom svetu zivoti· nja i stvari, njihovoj spиtanoj slobodi. Sedamnae­ sto i osamnaesto stolece ne prepoznaju lиdilo na tom horizontи prirode, vec na podlozi Bezumlja; ono ne razotkriva neki mehanizam, ono pre obe­ lodanjиje slobodu koja besni u cиdovisnim obli­ cima animalnosti. Mi darias bezиmlje shvatamo jos samo и njegovom epitetskom oЬliku: Bezum­ no, cije obelezje stetno utice na ponasanja ili re­ ci i ocima nesvetog odaje prisustvo ludila i celu njegovu patoloskи svitи; bezиmno је za nas sa­ mo jedan vid javljanja lиdila. Nasиprot tome, za klasicizam bezиmlje ima nominalnи vrednost; ono cini nekи vrstи sustastvene funkcije. Lиdilo se moze shvatiti u odnosu prema njemu, i samo и odnosи prema njemu. Ono mu је oslonac; jos bo­ lje - recimo da ono odreduje prostor njegove mogucnosti. Za coveka klasicizma, lиdilo nije pri· rodna okolnost, psiholoski i hиmani koren bezum­ lja; ono је samo jedan njep;ov iskиstveni oЬlik; а lиdak, idиCi krivиljom covekovog srozavanja sve do besnjenja animalnosti, razotkriva tu podlogu

BBZUMNICI

93

bezumlja koje ugrofava coveka i sasvim izdaleka obavija sve oЬlike njegovog prirodnog postojanja. Nije posredi skliznuce u determinizam, vec izblja­ nje u tamu. Vise od Ьilo kog drugog, u svakom slucaju bolje od naseg pozitivizma, klasicisticki racionalizam је znao da motri, i da opazi potajnu opasnost od bezumlja, tog prostora koji је pretio apsolutnom slobodom.

CETVRTO POGLAVLJf\

LICA LUDILA

Ne zelimo da u ovom poglavlju ispisemo po­ vest razlicitih psibljatrijskih pojmova и sedam­ naestom i osamnaestom stolecи, vec da pokafe­ mo и kojim је konkretnim oЬlicjima klasicisticka misao opafala lиdilo. Licima koja sи jednako jos Ьila opsednиta mitskim likovima, ali sи cesto ima­ la i nesиmnjiv konstitиtivni znacaj za иstrojava­ nje naseg prakticnog znanja.

I

-

Manija i melanholija

Pojam melanholije zatekao se, и sesnaestom stolecu, izmedи izvesne odredbe date na osnovu simptoma i nacela objмnjenja skrivenog u sa­ mom izrazu kojim је oznacen. Uz simptome nalazi­ mo sve one misli koje pojedincи, о njemи samom; mogu da naidu и bиnilи. »Neki medu njima mi­ sle da su zivotinje cije glasove i pokrete podra­ zavaju. Neki misle da su staklene posude i sto­ ga se povlace pred prolaznicima iz straha da ih ovi ne razЬiju; drugi se plase smrti kоји, ipak, najcesce sami sebl dosuduju. Drugi zamisljaju da su skrivili neki zlocin, te drhte i Ьоје se cim vide da im neko prilazi jer misle da ее ih taj zgrablti za jaku, odvesti и tamnicu i pogublti и ime prav-

LICЛ LUDIIA

95

de.« (24) Teme bunila koje ostaju izdvojene i ne dovode u pitanje razum kao celinu. Sidenhem (Sy· denham) се cak skrenuti pa!nju na to da su me­ lanholici » . . . ljudi koji su, izvan toga, veoma pa­ metni i odmereni i koji su neoЬicno pronicljivi i vispreni. 1 Aristotel је, takode, s pravom pri· metio da melanholici imaju vise duha od ostalih.« Тај tako jasan, tako povezan skup simptoma oznacen је, medutim, jednom recju koja podrazu­ meva jedan istinski шrocni sistem, sistem melan­ holije: »Molim vas da poЬliZe razmotrite misli melanholika, njihove reci, njihova videnja i de­ lanja, i uvidecete koliko jedna melanholicna vla­ ga, koja im se rasirila ро mozgu, izopacuje sva njihova cula.« u pojmu melanholije staju delimic­ no bunilo i dejstvo crne fuci jedno kraj drugo­ ga, nevezani zasad icim drugim do sиceljenoscи, bez jedinstva, jednog skиpa znakova i jednog ime­ novanja koje oznacиje. U osamnaestom stolecи, medиtim, jedinstvo се se naCi ili се se, bolje re­ ceno, izvrsiti razmena - posto се svojstvo te hladne i crne vlage postati glavna obojenost bи­ nila, njegova prava vrednost u odnosu na mani­ jи, umno rasиlo i pomamи, Ьitno nacelo njegove povezanosti. 1 dok Bиrhave (Boerhaave) melanho­ lijи odreduje jos samo kao »dugotrajno, . nepo­ pиstljivo bunilo bez groznice, u kojem је bolesnik stalno zaokupljen jednom te istom mislju«, Difиr (Dиfoиr), nekoliko godina kasnije, prenosi svu te­ zinu svoje odredbe na »strahovanje i tиgu« na ko' jima sada lezi breme objasnjenja delimicne pri­ rode bиnila: »Otиda melanholici vole usamljenost i klone se drustva; а to ih jos cvrsce prikiva za predmet njihovog bunila ili za strast koja u njih preovladиje, ma koja ona Ьila, dok za sve ostalo kao da su ravnodusni.« Pojam se nije ucvrstio putem neke nove naucne strogosti u posmatranju, niti na osnovu nekog otkrica и oЬlasti иzroka, vec pиtem kvalitativnog prenosenja od шroka sadda­ nog и oznacenjи do oznacиjиceg opafanja dejstava.

96

ISTORIJA LUDILA

Dugo је - sve do pocetka sedamnaestog stole­ ca - rasprava о melanholiji ostala zaroЬljena н predanju о cetiri vrste vlage i njihovim sн�tin­ skim svojstvima: postojanim svojstvima koja za­ pravo pripadaju jednoj supstanci koja se jedina i moze smatrati uzrokom. Za Fernela, melanholicka vlaga, Ьliska Zemlji i Jeseni, jeste jedan sok »ро sastavu gust, ро temperamentu bladan i suv« . Ali prvom polovinom stoleca pokrece se istinska ra­ �prava povodom porekla melanholije: da li је ne­ ophodno imati melanholicni temperament da Ы se obolelo od melanholije? Da li је melanholicka vlaga uvek hladna i usahla; zar se nikada ne do­ godi da bude topla, ili mokra? Da li tu vise de­ luje supstanca ili pak svojstva dolaze u vezu jed­ na sa drugima? Ono do cega se stiglo tom dugo­ trajnom raspravom moze se saieti na sledeci nacin: 1 . Uzrocnost supstanci sve se cesee zamenju­ je kretanjem svojstava koja se, bez ikakve pomo­ ci i posredovanja, prenose pravo od tela do du­ se, od vlage do misli, od organa do ponasanja: Za Branitelja Dunkanovog, tako, najbolji dokaz da melanholicкi sok izaziva melanholiju jeste taj sto se u njemu nalaze susta svojstva bolesti: »Melan­ holicki sok ima neophodne uslove da dovede do melanholije u mnogo vecoj meri nego vase zesto­ ke ljutnje; jer on svojom hladnocom umanjuje kolicinu sokova; svojom suvocom on ih Cini ka­ drim da dugo odrze oЬlik snaZпe i istrajne ima­ ginacije, а svojom crnocom on ih lisava njihove jasnoce i prirodne tananosti.« 2. Osim te mehanike svojstava postoji i jed­ na dinamika koja u svakom svojstvu rasClanjнje silu koja је u njemu zapretena. Tako hladnoca i suvoea mogu doci u sukob sa temperamentom, i iz te се suprotstavljenosti proiziCi znaci melanho­ lije koji се, zato sto је vodena borba, Ьiti jos zes­ Ci: sila koja odnosi i povlaci za sobom sve one koji јој se opiru. Otuda zene, cija priroda inace ·

LICA LUDILA

97

nije sklona mel�holiji, upadaju u nju utoliko oz­ Ьiljnije: »Njih ona surov-ije IЩpada i tdce uzne­ miruje, jer buduci da је melanholija v-eema su­ protna njihovom temperamentu, ona ih јо§ vi� udaljuje od njihovog prirodnog sk.lopa.« З. Ali sukob se kadikad rada Ьа§ u samom nekom svojstvu. Neko se svojstvo mote samo od sebe izmeniti u svome razvoju i postati suprot­ nost onome �to је Ьilo. Tako, kada se »Utroba zgreje i kada u telu sve ресе . . . kada svi sokovi sagore« , tada celo to spaljivanje moze opet da prede u hladnu melanholiju » stvarajuci tako reci isto ono �to se zЬiva · sa voskom koji se stvrdne cim plamen zgasne . . . То hladenje tela oblcna је posledica koja prati neumerenu toplotu kada ova istutnji i iscrpi svoju jacinu.« Postoji izvesna dijalektika svojstava koja se, oslobodena svake stege supstance, svake predodredenosti, pro­ Ьija kroz preokretanja i protivreenosti. 4. Svojstva se, konacno, magu preinaciti pu­ tem nesreenih slueajeva, okolnosti, zivotnih uslo­ va; i ta tako da neko Ьiсе koje је suvo i hladna moze pastati topla i vlaZno ako ga tome ucini sklonim njegav naein zivota; to se dogada .zena­ ma; one »zive u dakolici, u njih је telo manje isparljivo (od tela muskaraca) te se vru6ne, soko­ vi i vlage zadrtavaju unutrac . Tako oslobodena potpore supstance koja ih је zaroЬljavala, svojstva ее moci da u pojmu me­ Janholije odigraju ulogu organizovanja i integrisa­ nja. Ona се, s . jedne strane, od simptoma i ispo­ ljavanja iskrojiti izvestan profil tuge, cmila, uspo­ renosti, nepomicnosti. S druge strane, ona се uka­ zati na uzrocni oslonac koji vise neee Ьiti fiziolo­ gija neke vlage, vec patologija neke misli, neke bojazni, nekog Шаsа. Bolesno jedinstvo ne defi· nise se na osnovu primecenih znakova niti pret­ postavljenih uzroka; vec se negde na ро puta, iz­ nad jednЉ i drugЉ, opaz« kao izvesna kvalitativ­ na povezanost koja irna svoje zakone preno§enja, -

·•

•

•

·

7

98

ISTORIJA LUDILA

razvoja i preobrazaja. Тџ је tajna logika toga svoj­ stva i ona иpravlja nastankom ројша melanholi­ je, а ne medicinskom teorijom. U Vilisovim tek­ stovima to је ocigledno. Na prvi pogled, tи је koherentnost analiza obezbedena и ravni spekиlativnog razmisljana. Kod Vilisa је objasnjenje potpиno preиzeto od zivot­ nih sokova* i njihovih mehanickih osoЬina. Me­ lanholija је »ludilo bez groznice i jarosti, praceno strahovanjem i tиgom« . Onoliko koliko је ona bи­ nilo - to jest sиstinski prekid sa istinom - nje­ no је poreklo и jednom neиrednom kretanjи so­ kova i и manjkavom stanjи mozga; no da li se to strahovanje, ta uznemirenost koja melanholike cini »Setnim i bojafljivim« moze objasniti jediJ!O kretanjima? Da ne postoji tи i jedna mehanika strahovanja i kruzenja sokova koji Ьi Ьili svoj­ stveni tиgi? Za Dekarta, to је ociglednost; vec za Vilisa to vise nije tako. Melanholija se ne :qюze leciti kao odиzetost, kaplja, nesvestica ili grcenje. U osnovi, ne moze se rasClaniti cak ni kao prosto иmno rasиlo, premda melanholicko bunilo podra· zиmeva isti poremecaj и kretanjи sokova; pore­ mecajima mehanike lepo se moze objasniti bиni­ lo - ta varka zajednicka svekolikom lиdilи, иm­ nom rasиlи ili melanholiji - ali ne i odlika svoj­ stvena bиnilи, ona Ьоја tиge i strahovanja koji njegov predeo cine osobenim. Valja prodreti и tajnи podloznosti. Uostalom, иpravo ta sиstinska svojstva skrivena u samom jezgru tanane materi­ je i objasnjavaju paradoksalna kretanja sokova. U melanholiji, sokove nosi jedno nespokojstvo, ali slabo nespokojstvo, bez siline i zestine: neka vrsta nemocnog komesanja koje ne ide иtabanim stazama, ni otvorenim putevima (aperta opercula), •

Esprits animaux: na.ziv dat tecrlostlma za koje se zamШjalo da se stvaraju . u srcu i mozgu, te se tada rasprostiru ро svim delovima organizma kako Ы u njima izazivali i odrbva\i fivotnu aktivnost (- Larousse, Grande encyclopedie).

-

Prim. prev.

LICA LUDILA

99

vec prolazi kroz mozdanu tvar stvarajuci sve no­ ve i nove pore; ра ipak, sokovi ne lutaju daleko putevima koje su prokrcili; njihovo komesanje vrlo brzo malaksava, snaga im se iscrpljuje i kre­ tanje zaustavlja: »nоп longue perveniunt«. Takav poremecaj , dakle, zajednicki svim bunilima, ne moze na povrsini tela da dovede ni do onih ze­ stokih uzrujanosti, ni do onih krikova koji se zapazaju kod manije i pomame; melanho1ija ni· kada ne dostize jarost; to је ludilo na gr:anicama svoje nemoci. Тај paradoks potice od skrivenih pogorsavanja sokova. Oni ponajcesce imaju tako reci trenutacnu brzinu i apsolutnu prozirnost svet­ losnih zrakova; ali, u melanholiji, oni se pune ta­ mom; postaju »mracni, neprozracni, nerazgovetni« ; а slike stvari koje donose mozgu i duhu zaogrnu­ te su »Senkom i tminom« . Eto ih ucmalih i Ьli­ zih kakvoj mracnoj pari nego cistoj svetlosti. Не· mijskoj pari koja је pre kisele no , sumporovite ili alkoholne prirode: jer u kiseloj pari cestice su pokretne, cak i nesposobne da otpocinu, ali dej­ stvenost im је slaba, bez domasaja; kada se pro­ destilиjи, u kazanu ostaje samo Ьljиtava flegma. Zar kisele pare nemaju sиsta svojstva melanholi­ je, dok alkoholne pare, иvek pripravne da se za­ pale, navode na pomisao о pomami, а sиmporne pare о maniji, posto ih komesa zestoko i ne­ prekidno kretanje? Ako је, dakle, valjalo traiiti »izrican razlog i uzroke« melanholije, onda su se и obzir morale иzeti pare koje su se penjale iz krvi и mozak i koje su se izrodile u jednu kiselи paru koja nagriza. Vilisovи analizи, na izgled, vo­ di jedna melanholija sokova, hemija raspolozenja· ali, u stvari, liniju vodiljи рrиZаји, pre svega, ne­ posredna svojstva melanholicne patnje: jedan ne­ mocan poremecaj, а onda i ta senka sto natkriJ lјије dиh, s tom kiselom oporoscu koja nagriza srce i misao. Hemija kiselina nije obj a mje nj e simptoma; ona је kvalitativan izbor: fenomenolo­ gija melanholicnog iskиstva. -

7*

ISTORIJA LUDtLA

100

S'edamdesetak godina kasnije, fivotni sokovi izguЬili sи nau�nu vamost. Tajna bolesti sada se tra.Zi и t-ecnim i cvrstim elementima tela. Opsti

reenik medicine (Dictionnaire universel de medi· cine), koji је izdao Dzejms (James) и Engleskoj ,

predlaze и clanku о . maniji иporednи etiologijп ove bolesti i melanholije: »Ocigledno је da је mo­ zak sediste . . . svih bolesti ove vrste . . . Ти је Tvorac, prernda na nacin koji se ne da pojmiti, postavio preЬivablte duse, duh, genije, imaginaci· ju, pamcenje i sve osecaje . . . Sve te plemenite fиnkcije Ысе izmenjene, izopacene, umanjene i potpиno unisten� ako se krv i sokovi, pokvarene kakvoce i kolicine, vise ne prenose do mozga na иjednacen i odrneren nacin, ako ро njemu kr_u­ ze s zestinom i sНovitoseu i1i se pak krecu spo­ ro, tesko ili troпro.« Srce se mиci da rasporedi ро organizmи upravo taj tromi tok, te zakrcene sиdove, tи otefalu i zgrusanи krv koja tesko pro­ dire и one fine moz.da:ne arteriole и kojima pro­ tok, da Ьi se ()dtzalo kretanje mis1i, mora da bu­ de brz, - и s'Vitn tirn mucnim preprekama i lezi objasnjehje tnelanholije. Tromost, teziha, zakrce­ nost to i jesu ona prvoЬitna svojstva koja иs­ rnera:vaju analizu. То 5е objasnjava prenosom svoj­ sta:va opazenih и stavu, ponasanjи i recirna Ьole­ snika и n.jegov organizam. Od kvalitativne pred­ stave prelazi se na pretpostavljeno oЪja§njenje. Ali иpravo ta predstava ne prestaj-e da ima pre­ vagu i da odnosi paћedu nad teorijskom koherent• noscu. Kod Lorija (Lorry), dva glavnli oblika me­ dicinskog objasnje:nja -- putem �vrstih i tecnih materija - stз.ju §redan и:Z drugi i na krajи se preseca.ju omogucujucl da �е иоее dve vrste rne­ lanlюlije. Ona cije ј� potek'lo и cvrstim materija­ rna jeste nerv:na melanhGЩa: jedan osoЬito sna­ !an osecaj uzdrmaw Vlэ.kna koja ga primaju; zbog toga raste na�st ostalih vlakana koja po­ staju kruca а u isti_maih pod1ofna jos jacem tre­ perenju. Ali ako osecaj postane jos jaci, и osta·

�

LICA LUDILA

101

lim vlaknima napetost postaje tolika da ona vi�e nisч. kadra da trepere; ukocenost је tolika da је tok " krvi zaustavljen i zivotni sokovi ucinjeni ne­ pokretnim. Uselila se melanholija. U drugom ob­ liku bolesti, u >)tecnom oЬliku«, sokovi tela na­ topljeni su crnom zuci; oni postaju gusCi; zgu­ snuta od tih sokova, krv otezava i zaostaje u moi­ danim opnama tako da pritiskuje glavne organe nervnog sistema. Tada ponovo nalazimo ukocenoз{ vlakana; ali sada је ona jos samo posledica po-­ jave sokova. Lori istice dve melanholije; . jedan te isti zblr svojstava koji melanholiji daje njeno stvarno jedinstvo valja, u stvari, redom uvesti u dva eksplikativna sistema. Jedino sto se udvostru­ cila teorijska gradevina. Kvalitativna osnova isku­ stva ostaje ista. Simbolicno jedinstvo sto ga tvori usahnuce tecnosti, pomracenost zivotnih sokova i sumrac­ na senka koju oni bacaju na slike stvari, leplji­ vost krvi koja tesko stroji kraz sudove, zgusnja-, vanje para koje su postale cmkaste, skodljive i ljute, unutrasnje funkcije, usporene i nekako slu­ zave - to vise culno nego pojmovno ili teorijsko jedinstvo daje melanholiji karakteristicno obe­ lezje. Ovo, zapravo, mnogo vise no vema . zapa!a­ nja, i preureduje sve znake i nacin pojave melan­ holije. Delimicno bunilo sve se manje javlja kao glavni s�mptom melanholika, а na njegovo mesto dolaze kvalitativne date kao sto su tuga, gorcina, sklonost samoCi, nepokretnost. Krajem osamnae­ stog stoleca, ludila bez bunila, ali sa odlikama po­ put nedelatnщ;ti, ocajanja, neke vrste sumorne utmulosti, rado su razvrstavana kao melanholi­ ja. (25) А u Dzejmsovom recniku, vec, govori se о apoplekticno.i melanholiji, bez delirantnih ide­ ja, u kojoj bolesnici »nikako neee da ustanu iz kreveta . ; kad su na nogama, hodaju tek po§to ih prijatelji Щ oni koji ih opsluzuju prinude; ont uopste ne izЬegavaju ljude; ali kao da ne obra· .

.

102

ISTORIJA LUDILA

caJu ni najmanju paznju na ono sto im se kaze, i nikako ne odgovaraju« . Dok u ovom slucaju ne­ pokretnost i cutljivost preovladuju, te odreduju dijagnozu melanholije, ima ljudi u kojih se zapa­ za samo gorcina, ravnodusnost i sklonost usam­ ljivanju, samo njihova uznemirenost ne treba da zavara, niti da navede na preuranjen sud о mani­ ji; kod tih bolesnika posredi је, u stvari, melan­ holija, jer »oni izbegavaju drustvo, vole usamlje­ na mesta i tumaraju ne znajuCi kuda idu; oni su zuckasti u licu, jezik im је suv kao u nekoga ko је silno zedan, oci suve, upale, nikada ovlaiene suzama; celo telo suvo i sagorelo, а lice natmu­ reno, sa izrazom uzasa i tuge«. * *

*

Analize manije i njihov razvoj u doba klasi­ cizma podlefu istom nacelu koherentnosti. Stavku ро stavku, Vilis protivstavlja maniju i melanholijti. Duh melanholika potpuno је obu­ zet razmisljanjem, i to tako da imaginacija ostaje dokona i uspavana; kod manijaka, bas naprotiv, fantaziju i imaginaciju preplavljuje neprestana bu­ jica uzburkanih misli. Dok se duh melanholika usredsreduje na jedЗ;n jedini predmet i tome pred­ metu, i samo njemu, pridaje nerazumne razmere, dotle manija iskrivljuje pojmove i misli; oni ili gube povezanost, Ш је, pak, izokrenuta vrednost onoga sto predstavljaju; u svakom slucaju, pogo­ dena је sveukupnost misli u njeiiOm sustinskom odnosu prema istini. Melanholiju, konacno, uvek prate tuga i strah; u manijaka se, nasuprot tome, srecu smelost i jarost. Bila posredi manija Ш me­ lanholija, svejedno, uzrok bolesti uvek је u kre­ tanju zivotnih sokova. Ali u maniji је to kreta­ nje sasvim osobeno: ono је neprekidno, zestoko, kadro da uvek provali u nove pore mozdane tva­ ri, i ono stvara, kao opipljivu osnovu nepovezanih

LICA LUDILA

103

misli, nagle pokrete, neprestano pricanje koje i odaje manijи. Zar sva ta иbltacna pokretljivost nije pokretljivost jedne paklene vode, sumpome teO­ nosti, tih aquce stygice, ех nitro, vitriolo, antimonio, arsenico et similibus exstillatce: tи sи cestice и neprestanom pokretи; kadre sи da и citavoj tva­ ri stvarajи nove pore i nove kanale; i imajи do­ voljno snage da se nadaleko rasprostru, bas kao i sokovi manijaka koji mogи da dovedи do иz­ nemirenosti и svim delovima tela. Paklena voda иvlaci и tajnи svoje pokretljivosti sve slike pиtem kojih manija poprima konkretan oblik. Ona tvo­ ri, и isti mah i tako da se ne mogu razdvojiti, i njen hemijski mit i njenи dinamickи istinи. Tokom osamnaestog stoleca оnи predstavи punи mehanickih i metafizickih implikacija о zi­ votnim sokovima и .Zivcanim kanalima cesto је smenjivala predstava, strogo uzeto vecma fizicka, ali sa jos vecom simbolickom vrednoscи, о nape­ tosti koja vlada zivcima, krvnim sиdovima i се· lim sistemom organskih vlakana. Manija је, pre­ ma tome, щipetost vlakana dovedena do vrbиnca, а manijak neka vrsta instrumenta cije Ьi zice. иsled prevelike zategnиtosti, pocinjale da trepere i na najdalji ·i najslablji podsticaj. Manijacko Ьи· nilo sastoji se и neprekinиtom treperenjи osetЩ; vosti. Preko te predstave иtаnасији se · i sred:иju, и ostroj antitezi, razlike izmedи melanholije i ma· nije: melanholija vise nije kadra da se иsaglasi sa spoljasnjim svetom, jer njena sи vlakna opи­ stena ili sи иcinjena nep_okretnima иsled preveli: ke napetosti (vidimo kako se mehanikom napeto­ sti objasnjava i melanhoJicka nepokretnost i ma· nijacka иzneniirenost) : и melanholiji odjekиje sve­ ga nekoliko ·viakana, onih' koja tacno odgovarajи njenom bиnilи. S drиge strane, manijak treperi na svaki podsticaj, njegovo · је bиnilo ·sveopste; · nadra· zaji se ne gиЬе и cёsti njegove nepokretnosti, kao и melanholika; kada njegov· organizam: uzvrati na njih, oni се Ьiti иvisestruceni, kao ·da ·sи manijact

104

ISTORIJA LUDILA

u napetosti svojih vlakana nakupili neku dodatnu snagu. Usled toga, stavise, i ona sama postaju ne· osetlji�a. i to. оо ucmala цeosetljiva k� 111 �Щn-. holika, vec neoset}jiva usled velike napetosti unu­ trasnjeg treperenja; zato se manijaci, bez surnnje, »-ne, Ьоје ni studeni, ni iege, te trgajџ odecu sa se­ be i ро cici zimi sp.av.aju goli ne prehladujuei sец . Zato oni, takode, stvaran svet koji ih ipak ne­ prestan.o doziva .:..... zamenjuju nest'l'arnim i varlji, vim svetom svoga bunila: »Sustinski simptomi ma­ nije poticu od toga sto se bolesmku predmeti ne prikazuju onakvi:ma. kakvi stvarno јеsи.« (26) Bи­ nilo manijaka nije odred:eno nekom posebnom ne­ savrsenoscu sudenj.a; ono је greska u prenosenju eulnih utisaka mozgu, poremecaj obavestavanja. U psihologiji ludila, stara zamisao о istini kao »slaga­ nju misli sa stvarima« prenosi se и metaforu odje­ kivanja, neke vrste muzicke '!'ernosti vlakana ose­ eajima koji ih nateruju na treperenje. Ova tema о manijackoj napetosti razvija se, dalje od medicine Cvтstih tela, u jos kvalitativnija nas1ucivanja. Krutost vlakana u manijaka i dalje pripada jednom suvom predelu; manija је redovno praeena иsahnucem vlaznosti, opstom saiegloscu celog organizma. Bit manije је pиstinjska, pesko­ vita. Bone (Bonnet)., и svotn Sepulchretum, иvera­ va da. ти ј е mozak manijaka, onoliko koliko је mo­ gao da ga posmatra, izgledao иvek isusen, stvrdnut ј mrvljiv. Kasnije се i AlЬreht fon Haler (AlЬrecht von Haller) naCi da је mozak manijaka tvrd, suv i krut. Menire (Menuret) podseca na jedno Forest­ jeovo. (Forestier) zapaZ.anje koje jasno pokazuje da prevelik guЬitak vlafnosti, pri cemu se isusujи su· dovi i vlakna, moze da izazove stanje manije; po­ sredi је Ьiо jedan mlad covek koji је, »posto se u leto ozenio, postao manijak иsled prekomernog opstenja sa svojom zenom«. Ono sto sи drugi zamisljali ili pretpostavljali, �to su иoeili u toboznjem opafanju, Difur је utvr­ dio, premerio, imenovao. Prilikom jedne aиtopsije .,_

LICA LUDILЛ

105

on је odstranio deo medularne supstance mozga nekog coveka koji је umro u stanju manije; odat­ le је isekao »kocku od sest linija* sa svake stra� ne« i njena је tezina Ьila 3 j.g. lll, dok ista za· premina izvadena iz oblcnog mozga_ teii 3; j.g. V: »Ova neujednacenost tezine za koju se u po&tku cinilo da је od male vaznosti, vi8e i :цiје tako mala ako se paznja obrati na to da specificna razlika iz· medu ukupne mozdane mase 1\J.daka i ukupne mot-. dane mase coveka koji nije lud bвosi, u odras1og coveka u k"Og cela mozdana masa oЬi�no teli tri Jivre, otprilike sedam grosa mЩlje.� lsus•v�je i manja tezina u manijaka ot�rwaju se cak i па terazijama. Zar tu unutamju suvocu i tu toplotu ne do· kazuje, dalje, lakoca s kojom manijaci podnose i najvecu studen? Utvrdeno је da su videni kako goli-golcati hodaju ро snegu, da. ih nije pot·rebno ogrevati kada se zatvore u azil, da је cak mogu­ ce izleciti ih putem hladnoce. Od vremena Van Helmonta cesto se primenjuje zagnjurivanje ma· nijaka u ledenu vodu, а Menire tvrdi da је pozna­ vao jednog manijaka koji је, pobegav�i iz tamni· се u kojoj је drian, »presao vHie milja ро. zesto­ kom pljusku bez �sira i tako reCi bez odece, i na taj nacin povratio odlicno zdravlje« . Monw (Montchau), koji је jednog manijaka izlecio tak"O sto ga је »zalivao ledenom vodom s najveae mo­ guee visine«, ne eudi se tako povoljnom ishodu; da Ьi ga objasnio, skupio је sve teme о zagreva· nju organizma koje su od sedamnaestog stoleea sledile jedna za drugom i ukrstale se meausobno: »Treba li se cuditi sto su voda i led doveli do tako brzog i potpunog ozdravljenja kada su uza· vrela krv, razbesnjena fuc i sve uzburkane tec­ nosti svuda raznosile muku i razdrafenostc ; pod deistvom hladnore »sudovi su se silovitije gr�Ш i oslobadali se tecnosti koje su ih zagu�ivale; pre· * 13,5

mm

(- prev.).

106

ISTORIJA LUDILA

nadrazenost cvrstih tkiva koju је izazvala preko­ merna toplota tecnosti koje su sadrzavale ta tki­ va prestala је, zivci su se opustili i protok tec­ nosti koji se neujednaceno prenosio s jedne stra­ ne na drugu, povratio se u prirodno stanje.« Svet melanholije Ьiо је vlaian, tezak i hladan; svet manije је sиv, Шaren, sacinjen iz zestine i krhkosti и isti mah, to је svet sto ga jedna ne• opipljiva ali svuda prisиtna toplota cini иsahlim, trosnim i иvek spremnim da popusti pred vlaznom svezinom. U razvojи svih tih kvalitativnih иpros­ Ca.vanja, manija poprima, jednovremeno, i obи­ hvatnost i jedinstvo. Ona је, sиmnje nema, osta· la ono sto је Ьila pocetkom sedamnaestog stoleca - »bes bez groznice« ; ali izvan tih dvejи odlika, koje su jos иvek Ьile samo opisne, razvila se i jedna opazajna tema prema kojoj se, и stvari, sredila klinicka slika. Kada se jednom zatru eks­ plikativni mitovi, kada prestanu da kolaju vla:l­ nosti, sokovi, cvrsta tkiva i tekucine, ostace jos samo shema povezanosti odlika koje vise nece Ьi· ti cak ni imenovane; а na ono sto је ta dinamika toplote i kretanja polako skupila и sticaj okol­ nosti karakteristicnih za manijи, sada се se gle­ dati kao na jedan prirodni sklop, kao na nepo­ srednи istinи psiholoskog posmatranja. Ono sto se opazalo kao toplota, zamislja1o kao komesanje sokova, poimalo kao napetost vlakana - od sa­ da се se prepoznavati и neиtralisanoj providnosti psiholoskih pojmova: preterana zivost иnиtrasnjih utisaka, brzina asocijacija, neobracanje painje na spoljasnji svet. Opis De la Riva (De La Rive) vec ima tu jasnost: »Spoljni predmeti ne ostavljajи isti иtisak na duh oboleiog kao na duh zdravog coveka; ti sи иtisci slabl i on na njih retko ob­ raca pa:lnju; rijegov· је . duh tako reci potpuno obuzet zivoscи misli koje stvara poremeceno stanje njegovog inozga. Те misli Ъ:flaju toliku zivost da bolesnik veruje da one predstavljaju istinske predmete, te u skladtt s tim i rasш1uje.« Ali ne ·

LICA LUDILA

107

treba zaboraviti da је О\7ај psiholoski sklop ma­ nije, koji se pojavio i ucvrstio pocetkom osam­ naestog stoleca, samo povrsinski obris jedne du­ Ьinske organizacije koja се se, pak, preokrenuti, i koja se razvila ро poluperceptivnim, poluslikov­ nim zakonima jednog kvalitativnog sveta. Nema sumnje da сео taj svet toplote i stude­ ni, vla.Znosti i suvoce podseca medicinsku misao, upravo pre no sto се ova pristupiti pozitivizmu, na to u kakvim је okolnostima rodena. Ali ovo velicanje slika nije samo podsecanje; ono је, isto tako, i jedan poduhvat. Da Ьi se steklo prakticno iskustvo о maniji ili melanholiji, Ьilo је neophod­ no to gravitiranje, naspram obzorja slika, odlika koje medusobno privlaci sistem culnih i afektiv­ nih srodnosti. Ako се manija i melanholija ubu­ duce i poprimiti ono lice ро kojem ih prepoznaje nase znanje, to ne znaci da smo tokom vekova naucili da »OtVaramo OCi« pred njihovim istin­ skim znacima; to ne znaci da smo svoje opaZanje precistili do prozirnosti; to znaci da su, u isku­ stvu ludila, ti pojmovi integrisani oko izvesnih kvalitativnih tema od kojih su preuzeli jedinstvo, koje su im dale svoju znacenjsku povezanost i na kraju ih ucirrile opazivim. Preslo se od pro­ stog pojmovnog oznacenja (Ьеs bez granice, deli­ l'antna fiks-ideja) na kvalitativnu oЬlast, ро svoj prilici manje organizovanu, laksu, ne tako tacno ogranicenu, ali koja је, jedino ona, mogla da stvo­ I"i culne prepoznatljive· jedinice, istinski prisutne u sveukupnom iskustvu ludila. Prostor posmatra­ nja ovih bolesti razdeljen је na predele koji su im nejasno odredili stil i sklop. Na jednoj strani, raskvaseni, bezmalo diluvijalni svet u kojem со· vek ostaje gluv, slep i uspavan za sve sto nije njegov odredeni strah; svet do krajnosti pojedno­ stavljen i prekomerno uvecan u jednoj jedinoj svojoj pojedinosti. Na drugoj stп\ni, ufareni i pustinjski svet, prestravljeni svet u kojem· је .sve bekstvo, nered, trenutne radnje. Upravo је stro· ·

108

ISTORIJA LUDILA

gost ovih tema u njihovom kosmickom vidu а priЬliZn� ocene posmatracke opreznosti i ustrojila iskustvo (tako reCi nase iskustvo, vec) о maniji i melanholiji. -

ne

-

* *

*

Vilisu, njegovom posmatrackom duhu, cisto· ti njegovog medicinskog opaZa.nja, odajemo pri­ znanje za >юtkrice« naizmenicnosti manije i me­ laцholije. Vilisov је postup,ak odista veoma zna, cajan, posebno zbog sledeceg: prelaz od jednog poretneGaja do drugog ne posmatra se kao zapa­ zen� cinjeпica kojoj zatim treba naci objasnjenje, vec pre kao ishod jed:ne dublnske srodnosti koja је istog rcda kao i njihova skrivena priroda. Vi­ lis ne navodi ni jedan jedini primer naizmenicno­ sti �а koji је imao priliku da ga posmatra; ono sto је naj pre odgonetnuo jeste jedna unutra�nja srQфю�t k,oja dovodi do cudnovatih preobrafaja: »'osle melanholije, valja leciti i maniju, koja је s njQm toliko srodna da ti poremeeaji cesto pre­ laze jedan ц drogi« : desava se, u stvari, da sklo­ nost melanholiji, ako se pogor�ь. postane jarost; jar()St. pak;, kada se uЪlaii, kada izgubl zestinu i smi:ri $6, pre1�i u turobno raspolozenje. Ро stro­ goj empiricnosti, tu Ьi trebalo da postoje dve ро­ vеzщщ bo)esti. Ш pak dva simptoma jedne te is, te Ьolesti koji se naizmenicno smenjuju. VШs, и stvari, proЫem ne postavlja ni u smislu simpto­ ma, ni и smislи bolesti; on tu samo tra.Zi vezи ta dva stanja u dinamici zivotnih sokova. U me1an­ holiji, sееащо se, sokovi su blli mutni i tamni; oni su svojom tminom prekrivali predstave stva­ ri i u sv�tlosti du�e iza:.aivali neku vrstu mracne pliщe; u maniji, nasиprot tome, sokovi se iskre u neprestanom komesanj.и; nosi ih neravnomemo, stalno i,�nova otpocinjano kretanje; kretanje koje razj eda i saii!e i, cak i bez vrucice, zraci toplo�

LICЛ LUDILЛ

109

tom. Srodn6st miшije i mela:nholije oagledna је: to nije srodnost simptoma koji se nadovezuju jed­ ni na druge u iskustvu, vec srodnost --- inate snazna i toliko ocitija u predeЊ:na imaginacije koja od dima i plamena stvara istu vatru. »Ako se mofe teci da su u melanholiji mozak i zivot­ ni sokovi zamueeni, usled dima i jedne guste pa­ re, onda manija kao da rasplamsava neku vrstu pozara sto su ga taj dim i te pare podmetnuli.c Plamen, svojim zivim kretanjem, razgoni diin; аН dim, kada popadne natrag, gusi plamen i gasi nje­ gov sjaj . Za Vilisa, jedihstvo manije i tnelanholije nije bolest: ono је 'tajna 'vatra u kojoj se oore plamen i dim, ono је element koji rtosi t1:t svet­ lost i tu senku. Ni jedi:юm, Ш tako reci ni jed:nom lekaru osam:naestog stoleca 'nije nepo:tnata ova Ьliskost manije i melanholije. Ра ipak, vise njih :odblja da u njoj prihvati dve pojave jedne te i'ste bolesti. Mnogi utvrauju nj ihovu naizmenicnost, а ·da :ne uvidaju jedinstve:tюst simptoma. Sidenhemu vi§e odgovara da izdeli oЬlast same manije: na jednu stranu "-- оЬЩnа manija, koja potice ьd »Ptevi§e uzburkane i odvёC zive ;,krVi« ; ha dtugit g:tranu -­ manija koja se, ро pravilu, »pretvara u tupost« . Ova _»potice od :slaЬOsti krvi koju је predugo vre­ nje lisilo hajalkoholnijih delova« . Jos se tesce pri­ z:naje da је naizmehicnost manije i фelanholije pojava Ьilo pre<>brtWija, bilo neke daleke 'Uzroc­ nosti. Za . Lijetoa (Lieutaud), dugotrajna m-elanho­ lija cije se ЬUnito pogorsava gubi uoЬieajene sim· ptome i pocinje ne<>Ьicno da lici ha maniju: »Po­ slednji .�tupanj �elan�olij e . ima �ogo �rodn()sti sa mamзom.« -AI1 :stanзe 'Ove anafug�j e nije ratl"a• deno. Za Difuta-, Veza је j os laЪavija; posredi је jedno daleko uzrocno povezivanje: meia:nholij a ·mo­ ze da izazove D'laniju, bas �ао i »ci'Ve u ceontm sinasi.ma, i1i ptosi'rene ii kvrgave sudove-c . Bez pomoCi slike, ni jedno zapa�anje ne uspeva da za· kljucak о naimюmcnos-ti ptёtvori u ·sklop s1mpto· ·

1 10

ISTORIJA LUDILA

ma koji Ьi Ьiо precizan i и isti mah odgovarao istini. Kod sledbenika Vilisovih, slika plamcna i di­ ma nesиmnjivo iscezava; ali rad na organizovanjи ipak se obavlja иnиtar drugih slika - slika sve vise fиnkcionalnih, sve bolje иmetnиtih и velike fizioloske teme о protokи i zagrevanjи, sve dalje od kosmickih figura od kojih ih је Vilis preиzi· mao. Kod Bиrhavea i njegovog tumaca Van Svi­ tena (Van Swieten), manija sasvim prirodno saci­ njava visi stupanj melanholije - ne samo иsled cestog preobrazaja, vec kao ishod jednog nemi­ novnog dinamickog povezivanja: mozdana tecnost, koja se и coveka sиmornog raspolozenja zaиstavi­ la, pocinje posle izvesnog vremena da se komesa jer crna zис koja podnadima иtrоЬи postaje, vec zbog svoje nepokretnosti, »lјиеа i zlocudnija« ; и njoj se stvarajи kiseliji i finiji sastojci koji, kada ih krv prenese do mozga, izazivaju оnи velikи иzrujanost manijaka. Manija se, dakle, od melan­ holije razlikиje samo ро stиpnjи: ona је njen pri­ rodni nastavak, ona se rada iz istih иzroka, i oЬicno se da leciti istim lekovima. Za Hofmana (Hoffmann), jedinstvo manije i melanholije priro­ dan је ishod zakona kretanja i sиdara; ali ono sto је na razini nacela cista mehanika, и razvojи zivota i bolesti postaje dijalektika. Melanholija se, и stvari, odlikиje nepokretnoscи; to znaci da krv, zgusnuta, izaziva navalu и mozgu gde se zakrcи­ je; tamo gde Ьi trebalo da protice, ona tezi da se zaustavi, nepokretna иsled otefalosti. Ali ako otezalost иsporava kretanje, ona jednovremeno ci­ ni da sudar, kada do njega dode, bude zesCi; mo­ zak, sudovi kojima ј е prozet, sama njegova sиp­ stanca, . udareni s vecom snagom, teze da se od sa­ da opiru, odnosno da se stvrdnи i zbog tog stvrd­ njavanja otezala krv Ьiva vracena sa vecom sili­ nom; njeno se kretanje pojacava i ona иskoro Ьi­ va zahvacena onim komesanjem koje obelezava manijи. Sa slika nepomicnog zagusenja preslo se,

LICA LUDILA

111

dakle, sasvim prirodno, na slike suvoce, otvrdnu­ losti, zivahnog kretanja, i to preko jednog povezi­ vanja u kojem su nacela klasicne mehanike, .u svakom trenutku, iskrivljena, izvrnuta, izopacena usled vernosti slikovnim temama koje su istinski ustrojitelji tog funkcionalnog jedinstva. Na ovo се se nadovezati druge slike, ali one vise nece imati konstruktivnu ulogu; one се funk­ cionisati samo kao mnogobrojne interpretativne va­ l'ijacije na temu vec postignutog jedinstva. Za pri­ mer neka poslиZi objasnjenje koje povodom na­ izmenicnosti manije i melanholije nudi Spengler; nacelo је preuzeo od elektricn� baterije. Ро nje­ mu, najpre postoji zblranje zivcane moci i njene tecnosti u ovom Ш onom delu sistema; samo ta oЬlast Ьiva nadrazena, sve ostalo је u stanju uspa­ vanosti: to је melanholicna faza. Ali kada ona do­ stigne izvestan stupanj jacine, taj mestimicni na­ boj naglo se siri ро celom sistemu i jedno ga vx:_e­ me zestoko uzdrmava, sve dok praznjenje ne bu­ de potpuno; to је meducin manije. U ovoj ravni razrade, slika ј е odvec slozena i usavrsena, i pre­ uzeta је od predalekog uzora da Ьi imala ustro­ jiteljsku ulogu u opafanju patoloskog jedinstva. Bas naprotiv, to opafanje i navodi na sliku, а sa­ mo se oslanja na slike koje ujedinjuju, ali koje su mnogo elementarnije. Те su slike skriveno prisutne u tekstu Dzejm­ sovog recnika, jednog od prvih u kojima ј е ma­ nijacko-depresivni krug dat kao uocena istina, kao jedinstvo koje jedno . osloboaeno opafanje lako moze da prozre. »Apsolutno је neophodno svesti melanholiju i maniju na jednu jedinu vrstu bole­ sti, . i sledstveno tome ispitati ih jednim jedinim pogledom, jer na osnovu opita i posmatranja iz dana u dan otkrivamo da one, i jedna r druga, imaju isto poreklo i isti uzrok . . . Najtacnija za· pazanja i svakidasnje iskustvo potvrauju to isto, jer vidimo da melanholici, pogotovu oni u kojih је ta sklonost davno ukorenjena, lako postaju '

.

ISТORIJA LUDILA

1 12

manijaci, а kada manija prestane, ponovo otpo­ cinje melanholija, tako da posle izvesnog vremena jedna prelazi u drugu i obratnO.« Ono sto se u sedamnaestoin i osamnaestom stolecu obrazovalo pod dej stvom slika Ьiо је, dakle, sklop opazanja, а ne pojmovni sistem, ра ni skup simptoma. Do­ kaz za to jeste taj da se, Ьаs kao i u opaZanju, mogu izvesti kvalitativna pom:eranja а da se celi­ na lika ne izmeni. Tako се Kolen (Cullen) u ma­ niji, kao i и rnelanholiji, otktiti »glavni predmet bunila« - i, "obrnuto, melanholiju се pripisati »SUV}jein i cvrseein tk:ivu medularne supstance mozga« . Bitno је to da ovaj poduhvat nije isao od posmatranja do stvaranja eksplikativnih slika, vec da su slike, potpuiю suprotno tome, odigrale ulo­ gu zaeethe sinteze, da је . hjihova ustrojiteljska snaga omogucila sklop opэ.Zanja u kojem . su sim­ ptomi konacno mogli . da poprime macenjsku vted­ nost i da se ustroje kao vidljivo prisustvo istine. 11

...;.....;.

Histerija i hipoћondrija

Kada је о oviin Ъolestirna rec, postavljaju se dva problema: 1 . U kojoj је m�ri opravdano posmatrati ih kao du�evne bolesti, ili bar kao ludilo? 2. Imamo li prava da ·љ posm'atramo !Zaj'ed­ no, kao da sacinjavaj n moguc par, slican paru sto su ga veoma raho obrazovale manija i melanholija? . . Dovoljno је Ъaciti pogled na razvtstavanja i uveriti se: hij:юhondrija ne ide uvek uz ludilo 1 maniju; histerija se tu . nalazi sasvim retko. Pla­ tet ne ·pomirtje ni jednu ni drugu kada govori о l)ov:tedama CUJ.a; а pti kraju doba klasicizina, Ка· len се ih i dalje ra:zvrstava�i u drugu jednu ka� tegoriju, а_ ne u bezumlje: hipohondrijџ u »izne· moglosti Ш bolesti koje ·se sastoje iz slabosti ili

LICA LUDILA

1 13

opadanja pokretljivosti zivotnih ili dusevnih funk­ cija« ; histeriju u »spazmodicka oboljenja prirod· nih funkcija«. Stavise, retko se desava da na nozografskim slikama te dve bolesti budu logicki zЬliZene, cak ih ni u oЬliku suprotnosti ne priЬlizavaju jednu drugoj. Sovai (Sauvages) svrstava hipohondriju u halucinacije - »halucinacije koje se javljaju sa­ mo u vezi sa zdravljem« , а histeriju u oЬlike grce· nja. 1 Line (Linne) se koristi istom podelom. Nisu li obojica verni ucenju Vilisa, koji је histeriju pro· ucio u svojoj knjizi De Morbls convulsivis, а hi­ pohondriju u onom delu De Anima brutorum u kojem se govorilo о bolestima glave, davsi јој na· ziv Passio colica? Posredi su, u stvari, dve pot­ puno razlicite bolesti: u prvom slucaju, pregre­ jani sokovi izlozeni su povratnom pritisku, sto moze da navede na verovanje da se oni rasprska­ vaju, izazivajuCi time ona nepravilna Ш neprirod­ na kretanja ciji bezumni izgled odaje histericno grcenje. Nasuprot tome, u passio colica sokovi su nadraieni usled jedne tvari koja је prema njima neprijateljski postavljena i lose prilagod:ena (in fecta et impropartionnata): otuda oni izazivaju ро· remecaje, prenadraienost, corrugationes u culnirn vlaknima. Vilis stoga savetuje da se ne treba iz· nenaditi zbog izvesne slicnosti simptoma: jamac· no, primeceno је da grcenja izazivaju bolov�, kao sto је i zestoko trzanje u histeriji moglo da iza· zove hipohondricne patnje. Ali slicnosti su varlji ve. Non eadem sed nonnihil diversa materies est. Ali uz to neprestano nozografsko razlikovanje odvija se lagano i jedan poduhvat koji tezi da sve vise spoji histeriju i hipohondriju kao dva vida jedne iste bolesti. Ricard Blekmour (Richard Black­ more) objavljuje 1722. Treatise of spleen and va­

pours, or hypochondriacal and hysterical affections;

tu su ove dve bolesti definisane kao dva varijo teta jednog jedinog oboljenja - Ьilo kao •zaraz· na konstitucija«, Ьilo kao »sklonost sokova da 8

1 14

ISTORIJA LUDILA

izidu iz svojih pricuvista i utrose se«. Kod Vita (Whytt), sredinom osamnaestog stoleca, poistove­ cenje је potpuno; skup simptoma od sada је is­ tovetan: »Neoblcan oseeaj hladnog i toplog, bolo­ vi u razlicitim delovima tela; nesvestice i nejasna grcenja; obamrlost i kocenje misica; vetrovi u ze­ lucu i crevima; nezasit prohtev za jelom; povra­ canje crnog sadrzaja; nagao i oЬilan odliv Ьlede, Ьistre mokrace; klonulost ili sasusivanje zivaca; zivcana ш spazmodicna sipnja; ziveani kasalj ; lu­ panje srca; kolebanje Ыlа, povremeni bolovi i mu­ ke u glavi; vrtoglavice i nesvestice, umanjenje i1i slaЬljenje vida; obeshrabrenost, utucenost, melan­ holija, ра i ludilo; teske tlapnje ili mora.« S druge strane, histerija i hipohondrija se, to­ kom doba klasicizma, lagano pripajaju podrucju bolesti duha. Jos је Mid (Mead) povodom hipo­ hondrije mogao da :napise: Morbus totius corpo­ ris est. А Vilisovom tekstu о histeriji valja nano­ vo pridati njegovu stvarnu vrednost: »Medu bole­ stima zena, histericnu uzrujanost Ьiје tako rdav glas da ona mora da poput semi-damnati, ponese i mane mnogobrojnih drugih oboljenja; ako kod neke zene nastupi neka bolest nepoznate prirode i skriveoog porekla, а da јој se ne zna uzrok, i ako је tok lecenja neizvestan, odmah cemo kri­ vicu baciti na los uticaj materice - koja, najces­ ce, nije odgovorna, а povodom nekog neuoblcaje­ nog simptoma proglasicemo da se u njemu krije nesto histericno te taj simptom, koji је tako cesto Ьiо izgovor za silno neznanje, uzimamo za pred­ met naseg staranja i lecenja.« Uprkos tradicional­ nim tumacima ovoga teksta, koji se neizbezno na­ vodi u svakoj raspravi о histeriji, ovo ne znaci da је Vilis pomisljao na odsustvo organske osno­ ve simptoma histericne uzrujanosti. On samo ka· ze, i to izricno, da se u pojmu histerije zblraju sve izmisljotine - ne onoga koji jeste ili koji ve­ ruje da је bolestan - vec lekara-neznalice koji se pravi da zna. Cinjenica da је Vilis svrstao histe-

LICA LUDILA

1 15

rijи и bolesti glave ne иkаzије, dalje, na· to da on histerijи smatra duhovnim poremecajem, vec samo to da јој poreklo nalazi и jednoj izmeni и prirodi, poreklи · i samom pocetkи toka zivotnih sokova. Krajem osamnaestog stoleea, medиtim, hipo­ hondrija i histerija се gotovo bez teskoca stajati na grbи dиsevne bolesti. Godine 1755. Alberti је u Наlеи objavio svojи raspravu De morЬis imagi­ nariis hypochondriacum; а Lijeto, definisиCi hipo­ hondrijи na osnovи grca, priznaje da је »duh na· padnиt bas kao i telo, а mozda i vise; otиda је izraz hipohondrija postao bezmalo иvredljiv na­ ziv kojim lekari koji zele da se dodvore izbegava­ ju da se slиZe«. Sto se histerije tiee, Rolen (Raи­ Jin) је vise ne smatra organski stvarnom, bar ne и svojoj pocetnoj odredЬi, svrstavajиci је и prvi mah иz patologijи imaginacije: »Та bolest, и ko· јој zene izmisljajи, preterujи i ponavljajи svako­ jake besmislice koje је poremecena masta kadra da izmisli, kadikad postaje zarazna i prilepciva.« Histerija i hipohondrija se, dakle, и vreme klasicizma kreeu dvema glavnim linijama. Jednom, koja ih priЬlizava stvaranjи zajednickog pojma »bolesti zivaca«; drugom, koja premesta njihovo znacenje i njihovи иоЬiсајеnи patoloskи osnovu - na kоји dovoljno иkazujи njihovi nazivi ј tezi da ih, malo-pomalo, prisajedini podrucjи bo­ lesti dиha, pokraj manije i melanholije. Ali do tog prisajedinjenja nije, kao и slисаји manije i melanholije, doslo na razini prvobltnih odlika ko­ je Ьi se opafale i zamisljale ро njihovim slikovnim vrednostima. Ovde је posredi jedna sasvim dru­ gacija vrsta prisajedinjenja. -

* *

•

Lekare doba klasicizma itekako је mamilo da otkrijи odlike svojstvene histeriji i hipohondrljl. 8*

1 16

IS'IIORIJA LUDILA

Ali oni nikada nisu uspeli da opaze onu kohe· rentnost, onu kvalitativnu . koheziju koja је maniji i melanholiji dala onaj njihov osoblt profil. Sve nadene odlike Ьile su protivstavljene, ponistav�le su jedna drugu i ostavile netaknutim pitanje sta su, ро svojoj dubokoj pr·irodi, te dve bolesti. Histerija је cesto opazana kao posledica unu­ trasnje toplote koja ро celom telu rasprostire iz­ vesnu uzavrelost, kljucanje koje se neprestano is­ poljava u grcevima i trzajima. Zar ta toplota nije srodna ljubavnome zaru s kojim је histerija, и devojaka koje traie muza i udovica koje su svog izgublle, tako cesto povezana? Histerija је ро pri­ rodi vatrena, njeni znaci lakse upucuju na sliku nego na bolest; tu slikџ је pocetkom sedamnae­ stog stoleca naslikao, u svoj njenoj materijalnoj preciznosti, Zak Feran (Jacques Ferrand). U svo­ joj Ljubavnoj bolesti ili eroticnoj melanholiji (Ma­ ladie d'amour ou melancolie erotique) njemu cini zadovoljstvo da objavi da su zene cesce zaludene zbog ljuЬavi nego muskarci; ali sa kakvom one to umesnoscu znaju da prikriju! »Ро tome su njiho­ va lica slicna kazanu postavljenom na postolje tako da se spolja ne vidi vatra, ali ako pogledate ispod kazana i stavite ruku na srce gospe, na оЬа cete mesta otkriti veliki plamen.« Divna slika, ро tezini svojih simbola, ро svojoj afektivnoj obre­ menjenosti i ро preplitanju svega onoga na sta ona upueuje imaginaciju. Dugo posle Ferana po­ novo se nailazi na kvalifikativnu temu vlainih to­ plota kojima se obelezavaju tajna preciscavanja histerije i hipohondrijei ali ta se slika brise pred jednim apstraktnijim motivom. Vee kod Nikole Senoa (Nicolas Chesneau) plamen zenskog kaza­ na prilicno је bezbojan: »Tvrdim da histericna uz­ rujanost nije prosto oboljenje, vec da se pod tim nazivom razumeva vise boljki koje је prouzroko­ vala jedna zlocudna para koja se nekako vinula, koja је pokvarena i koja se nalazi u stanju neoblc­ ne uzavrelosti.« Za druge је, nasuprot ovome, to·

LICA LUDILA

1 17

plota koja Ьiје iz hipohondrika potpuno suva: hi­ pohondricna melanholija jeste »topla i suva« bo­ lest, kojoj su uzrok »sokovi istih svojstava« . Ali neki ne zapaZa.ju nikakvu toplotu, ni u histeriji ni u hipohondriji: odlika svoj stvena ovim bolesti­ ma Ьila Ьi, bas naprotiv, sahlost, tromost, i hlad­ na vlafnost svojstvena zaustavljenim sokovima: »Mislim da ova oboljenja (blpohondricna i blste­ ricna)' kada potraju, poticu od toga sto su moz­ dana i nervna vlakna opustena, slaba, nedelatna i nesavitljiva; od toga sto је nervna tekuCina raz­ vodnjena i bez dejstva.« Nijedan tekst, sumnje nema, ne svedoci bolje о toj nёpostojanosti histe� ricnih odlika od knjige Engleska bolest (The en­ glish malady) DzordZa Cejna (Georges Cheyn) : ро Cejnu, bolest odrZava jedinstvo samo na aps­ traktan nacin, njeni su simptomi rastureni ро raz­ licitim kvalitativnim oЬlastima i pripisani meha­ nizmima od kojih svaki pripada ро nekoj od tih oЬlasti. Sve sto је grc, trzanje, grcenje, potice iz patologije toplote koju simbolicno predstavljaju »Slane cestice« i »Skodljive pare, ostre ili ljute« . Nasuprot tome, svi psiholoski ili organski znaci slabosti - »Utucenost, nesvestica, tromost duha, letargicna ucmalost, melanholija i tuga« - otkri­ vaju stanje u kojem su vlakna postala previse raskvasena i mlitava, nesumnjivo pod uticajem hladnih, lepljivih i gustih sokova koji zagusuju zlezde i sudove, kako serumske tako i krvne. Sto se oduzetosti tice, one jednovremeno oznacuju i hladenje i nepokretnost vlakana, »prekid trepere· nja« , na neki nacin zamrznutih u opstoj tromo­ sti cvrstih tela. Koliko su se manija i melanholija lako uvrsti­ le u podrucje svojstava, toliko fenomeni histerije i hipohondrije tesko nalaze mesto u njemu. Medicina kretanja isto је tako neodlucna pred njima, а njene analize isto tako nepostojane. Sa· svim је jasno, svakom onom opazanju koje ne od· bacuje sopstvene slike, barem, da је manija u ve•

1 18

ISTORIJA LUDILA

zi sa prekomernom pokretljivoseu; melanholija, s druge strane, sa usporenoscu pokreta. Za histeri­ ju, а i hipohondriju takode, nije lako naciniti iz­ bor. Stal (Stahl) se opredeljuje za otemlost krvi, koja u isti mah postaje i toliko oЬilna i toliko gusta da vise nije u stanju da pravilno protice kroz glavnu venu; ona ima teznju da se tu i za­ ddi i zaglavi; а kriza nastupa »Usled upinjanja krvi da nade seЬi izlaz Ьilo kroz gornje, Ьilo kroz donje delove«. Nasuprot tome, za Burhavea i Van Svitena, blstericno kretanje potiee od prevelike pokretljivosti svih tekuCina, koje postaju toliko Jake i toliko nepostojane da ih uzmuti i najmanji pokret: »U slaЬih konstitucija, objasnjava Van Svi­ ten, krv је razredena; ona se jedva zgrusava; se­ rum се, dakle, Ьiti bez . gustine, bez kvaliteta; lim­ fa се Ьiti slicna serumu, а isto i ostale tecnosti koje ove snabdevaju . . . Otuda postaje verovatno da се histericna uzrujanost i hipohondricna bo­ lest, toboze nematerijalne, zavisiti od nastrojeno­ sti ili nekog posebnog stanja vlakana.« Ovoj oset­ ljivosti, ovoj pokretljivosti, treba pripisati tesko­ be, grceve, one jedinstvene bolove koje tako lako dozivljavaju »devojke Ьledih Ьоја, ljudi odvec pre­ dati ucenju i razmisljanju«. Histerija је, bez raz­ like, i pokretljiva i nepokretljiva, tecna ili teska, prepustena nepostojanom treperenju ili otezala usled zaustavljenih sokova. Nije se uspelo sa ot­ krivanjem stila koji Ьi Ьiо svojstven samo tim kretanjima. Isti је utisak i kada su posredi analogije sa hemijom; za Lanza (Lange), histerija је proizvod vrenja, tacno receno - vrenja »soli potisnutih u razne delove tela« sa »sokovima koji su se tamo nalazili« . Za druge, histerija је alkalne prirode. Etmiler (Ettmiiller), pak, smatra da boljke ove vrste spadaju u niz kiselih reakcija; »neposredni uzrok im је kiselina u zelucu; posto је hilus ki­ seo, kakvoea krvi postaje losa; u njoj se vise ne гazvijajt.t sokovi; 1imfa је kisela, fuc bez snage; ·

LICA LUDILA

1 19

nervni sistem Ьiva prenadrden, kvasac za vare­ nje, pokvaren, manje је isparljiv i previse kiseo« . Viride (Viridet) pokusava da na osnovu »para ko­ je nam dolaze« uspostavi jednu dijalektiku luzina i kiselina, cije kretanje i zestoki sudari u mozgu i zivcima izazivaju znake histerije i hipohondrije. Neki zivotni sokovi, narocito isparljivi, jesu alkal­ ne soli koje se krecu velikom brzinom i kada postanu odvec sicusne pretvaraju se u pare; ali tu ima i drugih para koje su, u stvari, izvetrele ki· seline; ovima eter daje dovoljno zamaha da ih prenese u mozak i u zivce, gde »kada naiau na luzine uzrokuju beskrajne boljke«. Cudnovata kvalitativna nepostojanost tih hi· stericnih i hipohondricnih boljki, cudnovata zbr­ ka njihovih dinamickih svojstava i tajne njihove hemije. Koliko је, sto se odlika tice, melanholiju i maniju Ьilo lako prozreti, toliko је odgonetanje ovih boljki nesigurno. Nesumnjivo, taj imaginar­ ni predeo odlika, koji је Ьiо presudan za oЪrazo­ vanje para manija-melanholija, ostao је sporedan u povesti histerije i hipohondrije, u kojoj је ve­ rovatno igrao samo ulogu jednog neprestano ob­ navljanog dekora. Put histerije nije, kao put ma­ nije, prosao kroz nejasne odlike sveta onako kako su se odrdavale u imaginaciji lekara. Prostor u kojem је ona poprimila -razmere drugacije је pri­ rode: to је prostor tela, u koherentnosti svojih organskih i svojih moralnih vrednosti. ·

* *

*

Uoblcajeno је da se Le Poau (Le Pois) i Vilisu odaje priznanje sto su oslobodili histeriju starih mitova о pomicanju materice. Lijebo, kad . је pre­ vodio, ili bolje receno prilagoaavao Marinelovu knjigu pocetkom sedamnaestog stoleca, i dalje је, uprkos izvesnim ogradama, prihvatao zamisao о spontanom pokretanju materice; ako se ona ро-

120

ISTORIJA LUDILA

mera, »to је da Ы јој Ьilo ugodnije; ona to ne cini iz smotrenosti, ро nalogu ili usled zivotnog nadrafaja, vec ро prirodnom instinktu, da ы ocu­ vala zdravlje i ufivala u necem prijatnom« . Ne­ sumnjivo, vise јој se ne priznaje moc da menja mesto kako Ы prolazila telom, naglo ga potresa­ juci pri prolasku, jer ona је »cvrsto prikacena« svojim grlicem, ligamentima, sudovima i, konac­ no, trbusnom maramicom; ра ipak, ona moze da menja polozaj : »Premda је materica, dakle, tako cvrsto spojena sa delovima koje smo opisali da ne moze da menja mesto, ona najeesce ipak me­ nja polozaj i u telu zeninom izvodi prilicno ze­ stoke i cudnovate pokrete. Ti su po�reti razliciti, naime, uzdizanje, padanje, grcenje, lutanje, spada­ nje. Ona se penje do jetre, slezine, dijafragm� ze­ luca, prsa, srca, pluca, grla i glave.« Lekari kla­ sicistickog doba се tako reCi jednodusno odbaciva­ ti ovakvo objasnjenje. Pocetkom sedamnaestog stoleca Le Роа се, po­ vodom histericnih grceva, moci da napise: Eorum

omпium uпum caput esse pareпtem, edque поп per sympathiam, sed per idiopathiam. Tacnije re­

ceno, poreklo im је u gomilanju tekucina prema gornjem delu lobanje: »Као sto је neka reka is­ hod ulivanja mnostva malih tokova koji se spa­ jaju kako ы је stvorili, tako isto se i u supljina­ ma koje se nalaze na povrsini mozga i zavrsavaju u strafnjem delu glave skuplja tecnost usled nag­ nutog polozaja glave. Toplota tih delova tada cini da se tecnost zagreje i dopre do pocetka ziva­ ca . . . « Vilis pak daje podrьbnu kritiku materic­ nog objasnjenja: od oboljenja mozga i nervnog sistema, pre svega, »poticu svi poremecaji i ne­ pravilnosti do kojih u toj bolesti dolazi u proto­ ku krvi« . Sve te analize, medutim, nisu samim tim ukinule temu о sustinskoj vezi izmedu histe­ rije i materice. Ali ta se veza drugacije zamislja i ne poima se vise kao putanja stvamog pome­ ranja kroz telo, vec kao neka vrsta potuljenog

LICA LUDILA

121

prostiranja putevima organizma i funkcionalnih bliskosti. Ne moze se reci da је sediste bole�ti postao mozak, niti da је Vilis omoguCio psiho­ losku analizu histerije. Ali sada mozak igra ulo­ gu prenosioca i razvodnika bolesti cije је poreklo u utrobl: materica је uzrokuje kao i svi drugi organi utrobe. Sve do kraja osamnaestog stoleca, do Pinela, uterus i materica ostace prisutni u pa­ tologiji histerije; ali zahvaljujuCi prednosti koju daje rasprostiranje putem sokova i zivaca, а ne usled nekog posebnog uticaja njihove prirode. Za uporednost histerije i hipohondnje Stal nalazi opravdanje u neoblcnoj bliskosti mesecnog odliva i hemoroida. U svojoj analizi spazmodicnih pokreta on objasnjava da је histericno oboljenje jedan prilicno zestok bol, »pracen napetoscu i pri­ tiskom koji se oseca narocito u podrebarnom (hi­ pohondrijakalnom) delu tela«. Kada. napada mu­ skarce, »U kojih se priroda postarala da ih oslo­ bodi viska krvi putem povracanja ili hemoroida«, onda se ono naziva hipohondricnim oboljenjem; kada napada zene u kojih »tok mesecnica nij� onakav kakav Ьi trebalo da bude. Ра ipak, nema sustinske razlike izmedu ta dva oboljenja« - on­ da se naziva histericnom bolescu. Hofmanovo misljenje је vrlo slicno, uprkos mnogim teorij­ skim razlikama. Uzrok histerije nalazi se u ma­ terici - labavljenje i slaЬljenje - ali sediste bo­ lesti valja, kao za hipohondriju, potraiiti u ze­ lucu i crevima; krv i zivotni sokovi pocinju da se zadrzavaju u »trbusnoj maramici i nervnim op­ nama utrobe« ; za ovim slede stomacni poremecaji koji se sire ро celom telu. U samom sredistu or­ ganizma, zeludac је prenosnik i odasiljac boljki koje dolaze iz unutrasnjih i skrivenih supljina te­ la: »Nema sumnje da spazmodicni poremecaji koji napadaju hipohondrike i histerike imaju se­ diste u nervnim delovima, а narocito u opnama zeluca i creva, odakle se medurebarnim zivcem

122

ISTORIJA LUDILA

prenose do glave, grudi, bubrega, jetre i do svih glavnih organa tela.« Uloga koju је Hofman pripisao utrobl, zelucu, medurebarnom zivcu, oznacuje nacin na koji је ovaj proЬlem postavljen u vreme kiasicizma. Ni је toliko posredi izbegavanje ranije matericne lo­ kalizovanosti, koliko otkrivanje nacela i puteva kojima se kreee jedna, raznolika, polimorfna bo­ lest, koja se tako rasejava ро telu. Treba obja­ sniti bolest koja mo�e da napadne kako noge ta­ ko i glavu, da se ispolji u vidu odиZetosti ili pak poremecenih pokreta, koja mo�e da izazove oba­ mrlost Ш nesanicu, ukratko - bolest koja promi­ ce tako brzo prostorom tela, i to zahvaljujuci tak­ vim lukavstvima, da је potencijalno prisutna u celom-celcatom telu. . Uzaludno је zachiavati se na promeni do koje је na horizontu medicine doslo od Marinela do Hof­ mana. Nista se ne odrzava duze nego ta cuvena uterusu pripisivana pokretljivost koja је nepre­ kidno opstojavala u hipokratovskoj tradiciji. Ni­ sta, - osim mozda izvesile teme koja se sada uocava utoliko vise sto se nije zaddala ni u jed­ noj jedinoj medicinskoj teoriji, ali se oddala is­ tovetnoni u nizu spekulativnih pojmova i shema objasnjenja. Та tema jeste tema jednog dinamic­ kog poremecaja u telesnom prostoru, jednog na­ dolaska nizih moci koje, predugo sputavane i ne­ kako nakupljene, poCinju da se komesaju, da uza­ viru i na kraju - uz posrednistvo mozga ili bez njega - rasprostiru poremecaj ро celom telu. Ova је tema ostala manje-vise neizmenjena sve do pocetka osamnaestog stoleca, uprkos potpu­ nom preustrojenju fizioloskih pojmova. I, sto је cudno, premda nije doslo do velikih teorijskih ili eksperimentalnih novina u patologiji, ova се se tema u osamnaestom stolecu naglo zaustaviti, pro­ meniti smer - dinamika telesnog prostora Ьiсе zamenjena moralom senzibllnosti. Tada, i tek ta·

LICA LUDILA

123

da се se pojmovi histerije i hipohondrije preokre­ nuti i konacno uci u svet ludila. Sada valja iznova pokusati sa uspostavljanjem evolucije te teme, i to u svakoj od tri njene etape: 1 . dinamici organskog i moralnog prodora; 2. fiziologiji telesnog jedinstva; 3. etici zivcane osetljivosti. * *

*

Ako se telesni prosto1· opaZa kao cwsta i ne­ prekinuta celina, onda poremeceno kretanje histe­ l'ije i hipohondrije moze da proistekne samo iz jednog elementa kojem је njegova beskrajna ta­ nanost i neprestana pokretljivost omogucila da prodre i na mesto koje zauzimaju samo cvrste tvari. Sto rece Hajmour (Highmore), zivotni soko­ vi, »usled svoje sicusnosti i ognjenosti mogu da prodru cak i u najgusea i najjedrija tela . . . а usled svoje dejstvenosti, oni mogu prodreti u sva­ ki mikrokosmos za tren oka« . Sokovi, ako је nji­ hova pokretljivost i preterana, ako do njihovog prodora i dolazi bez reda i u nevreme, u svim de­ lovima tela u kojima im nije mesto izazivaju hi­ Jjadu razlicitih znakova poremecaja. Za Hajmoura, kao i za njegovog protivnika Vilisa, а takod:e. i za Sidenhema, histerija је bolest tela koje је postalo podiozno prodiranju svih sokova bez razlike, tako , da unutrasnji poredak organa Ьiva zamenjen ne­ povezanim prostorom masa pasivno potcinjenih poremecenom kretanju sokova. Ovi se »silovito i u prevelikoj koliCini prenose u ovaj ili onaj deo i tamo dovode do grceva, ра i do bola . . . i pore­ mecuju funkciju organa, kako onih iz kojih su krenuli, tako i onih u koje su stigli, posto ni jed­ ne ni druge ne mogu da mimoid:u teska ostecenja usled te nejednake raspored:enosti sokova koja је potpuno suprotna zakonima zivotne ekonomije.« Telo histerika tako је prepusteno toj spirituum

124

ISTORIJA LUDILA

ataxia koja, nezavisno od Ьilo kakvog organskog

zakona i svake funkcionэ.lne potrebe, moze da os­ voji, jedan za drugim, sve raspolozive prostore tela. Dejstva se razlikuju prema tome koje su ob­ lasti napadnute, а Ьolest, jos nediferencirana od cistog izvora svog kretanja, poprima razlicita li­ ca prema prostorima kroz koje prolazi i p_9vrsi­ nama na kojima se pojavila kao izdanak: »Posto su se nakupili u trbuhu, oni se u gomilama i si­ lovito bacaju na misice zdrela i grkljana, izazivaju grceve celim putem kuda prolaze а u trbuhu do­ vode do nadimanja koje nalikuje velikoj lopti.« Nesto iznad, histericno oboljenje »okomljuju_si se па sito crevo i oЬlast ispod srcane supljine, uzro­ kuje tamo neizdrziv bol koji lici na crevni pore­ mecaj« . Popne li se jos malo, boljka se okomljuje na »zivotne delove i dovodi do tako zestokog lu­ panja srca da је bolesnik uveren da prisutni mo­ raju cuti sum sto ga stvara srce udarajuCi о reb­ ra« . Na kraju, ako napadne »spoljni deo glave, izmedu lobanje i lobanjske opne, а zaddava se na jednom jedinom mestu, ona tu dovodi do ne­ izddivog bola koji је pracen strahovitim povra­ canjem . . . « Svaki deo tela ро sebl i ро sopstve­ noj prirodi odreduje oЬlik simptoma koji ее se pojaviti. Histerija se tako javlja kao najstvamija i najvarljivija bolest; stvama posto se temelji na kretanju zivotnih sokova; varljiva takoae, jer do­ vodi do simptoma koji izgledaju kao da ih је iza­ zvao neki poremeeaj svojstven organima, dok su stvarno samo uoЬlicenje, na razini organa, jednon: sredisnjeg ili bolje receno opsteg poremecaja; to је jedan poremecaj unutrasnje pokretljivosti koji na povrsini tela poprima izgled simptoma ogranieenog na jednu oЬlast. Odista napadnut prekomemim i neurednim kretanjem sokova organ podra2:ava sop­ stvenu bolest; pocev od nekog poremecaja kretanja и unutrasnjem prostoru, on podrэ.Zava poremecaj koji, strogo uzeto, jeste njegov; na taj nacin hi-

LICA LUDILA

125

sterija »podraiava bezmalo sve boljke koje naila­ ze па ljudski rod, jer u Ьilo kojem delu tela da se nade, ona odmah stvara simptome svojstvene tome delu, te се se lekar, ako nema dovoljno pro­ nicljivosti i iskustva, lako prevariti i nekoj bole· sti koja је svojstvena ovom ili onom delu pripi­ sace simptome koji poticu izkljucivo od histeric­ nog oboljenja« : lukavstvo boljke koja se, promi­ cuci telesnim prostorom u vidu homogenog kre­ tanja, ispoljava u razlicitim oЬlicima; ali ti oЬlici, ovde, nisu sustina; oni su varka tela. Sto је lakse prodreti u unutrasnji prostor, to Се cesca Ьiti histerija i njeni mnogostruki vidovi; ali dok је telo cvrsto i otporno, unutrasnji prostor gust, organizovan i potpuno raznorodan u razlici­ tim svojim oЬlastima, simptomi blsterije Ьiсе ret­ ki а njene се posledice ostati jednostavne. Nije li upravo to ono sto razdvaja zensku blsteriju od muske ili, ako hocemo, histeriju od hipohondrije? U stvari, ni simptomi, ра ni uzroci, ne grade na· celo podvajanja bolesnika, vec ga gradi samo pro· storna cvrstina tela, gustina, tako da kзZemo, unu­ trasnjeg predela: »Pored coveka kog Ьismo mog­ li nazvati spoljзSnjim i koji је sacinjen iz delova dostupnih culima, postoji i unutrasnji covek, sa­ cinjen iz sistema zivotnih sokova koji se moze vi­ deti samo duhovnim okom. Тај unutrasnji covek, tesno povezan i, da tako kзZemo, sjedinjen sa te­ lesnom gradom, Ьiсе manje-vise uzdrman u svom stanju onoliko koliko �u nacela koja tvore masi­ nu primila manje Ш vise prirodne cvrstine. Zato ova bolest mnogo cesce napada zene nego muskar­ ce, posto su one neZnije, manje cvrste grade, vode tromiji zivot, i svikle su na slasti i udobnosti zi­ vota, а ne na patnju.« А medu redovima ovog tek­ sta, vec, ta prostorna gustina odaje jedan svoj smisao: to је, takode, i moralna gustina; otpor­ nost organa . pred nesredenim prodorom sokova moZda је samo jedno te isto sto i ta dusevna sna­ ga koja cini da u mislima i zeljama vlada red.

ISTORIJA LUDILA

126

MoZda је taj unutrasnji prostor koji је post�o propustljiv i supljikav, na kraju, samo slabost srca. То је obja8njenje zasto је tako malo zena, sviklih na tesko zivljenje i vrednocu, histerieno, а postaje sklono blsteriji kada vodi lagan, doko· licarski, raskosan i raskalasan zivot; ili ako kakva zalost savlada njihovu hrabrost: »Kada mi zene traie savet za neku boljku kojoj ne mogu da od· redim prirodu, ја pitam da li ih poremeeaj na koji se zale ne sustize kada su rastu!ene . . . ; ako potvrde, potpuno , sam siguran da је njihova Ьо· lest jedno histericno oboljenje.« Tako doЬijamo novu formulu starog moral· nog naslucivanja koje је od materice, jos od vre· mena Hipokrata i Platona, pravilo Zivu zivotinju u neprestanom pokretu i rasporeaivalo njeno kre­ tanje ро prostoru; ро tom naslucivanju u histeri· ji se videlo nezadгZivo komesanje zelja u onih koji nemaju mogucnosti da ih zadovolje niti sna· ge da ih obuzdaju; . slika zenskog organa koji se penje sve do grudi i glave davala је mitski izraz uskomesanosti u velikoj platonovskoj trojnoj ро· deli i u bljerarhiji cija је svrha Ьila . da, obezbedi njegovu nepokretnost. Kod Sidenhema, kod Dekar· tovih ucenika, moralno naslucivanje је istovetno; ali prostorni predeo u kojem se ono izra!avalo promenio se; vertikalan i bljeraticki· poredak Pla­ tonov zamenjen је jednom zapreminom koju pre: secaju neprestani pokreti cije komesanje vise ni· је jasno pomeranje odozdo nagore, vec kovitlac bez pravila u jednom ispret'uranom prostoru. Ovo »Unutrasnje telo«, u koje је Sidenhem tezio da prodre »duhovnim okom«, nije stvarno telo koje se pruza pred praznim pogledom neutralnog ро· smatraca; ono је mesto gde se srecu izvestan na· cin zamisljanja tela, odgonetanja njegovih unutras· njih pokreta - i izvestan nacin da se u njega usade moralne vrednosti. Razvoj је okoncan, rad obavljen na razini ovog etickog opatanja. U nje· mu се se menjati i kriviti one uvek savitljive sli·

LICA LUDILA

127

ke medicinske teorije; u njemu se, takode, iska­ zuju velike moralne teme i, malo-pomalo, menja­ ju svoj pocetni lik. * *

*

То telo u koje su moguci prodori ipak mora da bude neprekinuto telo. Sirenje boljke kroz or­ gane sащо је nalicje pokreta rasejavanja koji bolj­ ci omogucuje da prelazi od jednog organa do dru­ gog i da ih sve redom napadne. Premda је telo blpohondricnog ili blstericnog holesnika prolazno, odvojeno od njega samog, razlabavljeno usled na­ ilaska bolesti, do toga nailaska moze doci samo putem izvesne prostorne neprekinutosti. Telo ро kojem k6la Ьolestina mora imati drugacija svoj­ stva nego telo u kojem iskrsavaju rasprseni sim­ ptomi bolesti. То је proЬlem koji opseda medicinu osamnae­ stog stoleca. ProЬlem koji се od hipohondrije i histerije napraviti bolesti »nervnog sistema« ; to znaci idiopatske bolesti, sa opstim dejstvom sve­ kolike simpatije. Nervno vlakno obdar·eno је znacajnim svoj­ stvima koja mu omogucuju da osigura udruziva­ nje najraznorodnijih elemenata. Zar ne zaprepas­ cuje vec i to sto su zivci, zaduzeni da prenose naj­ raznoraznije utiske, svuda, u svim organima, iste prirode? »Zivac kojem је razvoj u dnu oka omo­ gucio da stekne svojstvo opaianja tako tanane stvari kao sto је svetlost; zivac koji, u organu sluha, pQstaje osetljiv na treperenje zvucnih tela, ni najmanje se ро svojoj prirodi ne razlikuju od onih koji sluie za. Qrijem gruЬljih oseta kao sto su dodir, ukus, miris.« Ova istovetnost prirode, u razlicitim funkcijama, obezbeduje mogucnost sao­ bracaja izmedu ро mestu najudaljenijih, fizioloski najneslicnijih organa: »Ova homogenost zivaca do­ prinosi visestrukim komunikacijama koje oni za-

1 28

ISTORIJA LUDILA

ј edno odrzavaju . . . uspostavlja izmec1u organa

sklad koji cesto dovodi do toga da preko vec oste­ cenih delova oboli i jedan ili vise drugih.« Ali ono sto izaziva jos vece divljenje jeste da jedno oervno vlakno moze da u isti mah prenese i pod­ strek voljnog pokreta i utisak sto ga је primio culni organ. Ovo dvojako funkcionisanje jednog t e istog vlakna Tiso (Tissot) zamislja kao komЬi­ naciju jednog talasnog kretanja, kada је о volj­ nom podstreku rec (»to је kretanje jedne tekuci· ne zatvorene u elasticno pricuviste, u besiku, na primer, koju Ьih mogao da stisnem i da istisnem tecnost kroz jednu cev«), i jednog korpuskular­ nog kretanja kada је posredi oset (»to је pokret jednog niza kugli od slonovace«). Tako se osecaj i pokret mogu proizvesti u istom zivcu i u istom trenutku: svaka napetost i svako opustanje u ziv· cu izmenice, jednovremeno, i pokrete i osete, kao s to to mozemo da vidimo u svim oboljenjima :tivaca. Ра ipak, uprkos svim tim ujedinjujuCim svoj­ s tvima nervnog sistema, da li је sigurno da se s-tvarnom mrezom njegovih vlakana moze objasni­ ti povezanost onih tako razlicitih nevolja koje �beleiavaju histeriju i hipohondriju? Kako, kojim pravcem povezivanja, objasniti da u izvesnih »nez­ nih i veoma osetljivih rena« neki opojan miris ili odvec zivo pricanje о nekom tragicnom doga­ ёtaju, ili pak pogled па пeku tucu, ostavljaju ta· k av utisak da опе »padaju u пesvest ili doЬijaju grceve« ? Uzalud cemo traiiti: nema пikakve odre­ d::eпe povezaпosti zivaca; пi jedan trag ne vodi ро· fetпom uzroku, vee postoji samo dejstvo na raz.. d.aljiпu, koje pre pripada poretku fizioloske uje­ dinjeпosti. То stoga sto razliciti delovi tela imaju sposobпost »koja је veoma odrec1ena, ра је ili opsta, te se proteze па сео sistem zivotne ekoпo­ mije, ili је pak delimicna, to jest ispoljava se uglavnom samo u nekim delovima« . То veoma razlicito svojstvo kako »sposobпosti za osete tako

LICA LUDILA

129

i sposobnosti za kretanje« omogucuje organima da se usaglase u zajednickom trpljenju, da reagu­ ju i na иdaljen nadraiaj : to је simpatija. U stva­ ri, Uit ne иspeva niti da izdvoji simpatijи iz иkиpnosti nervnog sistema, niti da је odredi stro­ go и odnosи na osetljiyost ili kretanje. Simpatija postoji и organima samo u onoj meri и kojoj ј е tamo primljena posredstvom zivaca; sto је njiho­ va pokretljivost veca, to је ona i izrafenija, ali ona је, и isti mah, i jedan oblik osetljivosti: »Sva­ ka simpatija, svaka j ednodusnost pretpostavlja ose­ canje i prema tome moze da se stvori samo po­ sredstvom zivaca koji sи jedmi instrum.enti ро­ mоси kojih dolazi do oseta.c Ali nervni sistem se ovde vise ne иzima zato da Ьi objasn.io tacno pre­ no5enje nekog pokreta ili oseta, vee da Ьi · и svo­ joj иkupnosti i svojoj masi objasnio osetljivost tela s obzirom na njegove sopstvene pojave, i onaj odjek sto ga ono daje sebl samom kroz zapremi· ne svog organskog prostora. Bolesti zivaca и . sиstini sи poremecaji sim­ patije; one pretpostavljaju jedno stanje opste иz­ bune nervnog sistema, sto svaki organ cini pod­ loznim da иspostavi simpatijи sa Ьilo kojim dru· gim: »U takvom stanju osetljivosti nervnog siste­ ma, stradanja duse, greske u ishrani. brza sme­ njivanja toplog i hladnog Ш pritiska i vlainosti u atmosferi, dovesce vrlo lako dD zaraznih sim7 ptoma; te se s takvom gradom nece u.Zivati u dobrom ili trajnom zdravlju, vec се se oblcno ne­ prestano osecati . niz jacih ili slabljih bolova.c Ovu osetljivost koja se dala na zlo izravnavaju, ne­ sиmnjivo, zone neosetljivosti, а gotovo i sna; иop­ ste uzev, histericni su bolesnici oni u kojih је ta tmutrasnja osetljivost najostrija, а и hipohondri­ ka је, naprotiv, srazmerno otиpela. А zene, jamac­ no, spadaju и prvu kategorijи: zar materica nije, uz mozak, organ koji odrfava najvise simpatija sa celinom organizma? Dovoljno је navesti »povra· tanje koje oblcno prati zapaljenje materice; m\I09

130

ISTORIJA LUDILA

nine, poremecen prohtev za jelom koji sledi za­ cecu; stezanje dijafragme i stomacnih misica_ u vreme porodaja; glavobolju, bridenje i bol u le­ dima, grceve u crevima koji se osecaju u vreme priЬlizavanja mesecnog pranja.« Citavo telo zeni­ no izbrazdano је mutnim ali cudnovato neposred­ nim putevima simpatije; ono је vazda u neposred­ nom saucesnistvu samo sa sobom, tako da sim­ patijama stvara nesto kao mesto apsolutne po­ vlascenosti; s kraja na kraj svog organskog pro­ stora ono krije neprestanu mogucnost histerije. Simpatijska osetljivost njenog organizma, koja zraci kroz celo telo, osuduje zenu na te bolesti zivaca koje se nazivaju »parama« * : »Zene u kojih је sistem, uopste шеv, pokretljiviji no u muska­ raca, podloznije su nervnim bolestima, koje su u пjih, isto tako, i qzЬiljnije.« А Uit tvrdi da se osvedocio da је »bol od oboljenja zuba izazvao, u jedne mlade zene slaЬih zivaca, grceve i neoset­ ljivost koja је trajala vise casova i obnavljala se kada је bol postajao ostriji«. Bolesti zivaca su bolesti telesne neprekinuto­ sti. Telo koje је sasvim Ьlisko samo seЬi, prisno sa svakim svojim delom, organski prostor koji је, na neki nacin, cudnovato stesnjen: to је, eto, po­ stala zajednicka tema histerije i hipohondrije; priЬlizavanje tela samom seЬi poprima, kod nekih autora, izgled precizne, odvec precizne slike: tak­ vo је cuveno »orozavanje nervnog sistema« sto ga је opisao Pom (Pomme). Slicne slike prikrivaju proЬlem, ali ga ne potiskuju i ni najmanje ne sprecavaju odmicanje rada. *

*

Da li је ta simpatija, u Ьiti, svojstvo koje se kri­ je u svakom organu - ono »osecanje« о kojem је govorio Cejn - ili је stvarno prostiranje duz " Vapeursi sloЬodan prevod Ьi Ьiо •lutke u glavi« (- prev.).

ttCA LUI>ILA

1З1

jednog posrednog elementa? 1 da li је ona pato­ loska Ьliskost koja obelezava nervne bolesti po­ gorsavanje tog osecanja ili veca pokretljivost tog med:иprostornog tela? Pojava neoblcna, ali nesиmnjivo i karakteri­ sticna za medicinskи misao osamnaestog stoleca, za vreme kada se fiziolozi trиde da sto tacnije definisи funkcije i иlogu nervnog sistema (oset­ ljivost i nadrazljivost; osecanje i pokret): lekari se zbrkano, и j
·

9*

132

ISTORIJA LUDILA

njegovom delu (upravo pokretljivost vlakna i ucvrseuje ovu neprekinutost, uprkos razlicitim vi­ dovima koje poprhna u organima) . Ali ako ovaj pojam »nadraienog vlakna« i ima tu ulogu zajednicke pometnje on, u drugu ruku, u patologiji omogucuje jedno kljucno raz­ likovanje. S jedne strane, nervni bolesnici su naj­ razdrailjiviji, odnosno najosetljiviji : tankoca vlak­ na, tananost organizma, ali takode i duse na ko­ ju је lako ostaviti utisak, neщirno srce, odvec ziva simpatija za sve sto se zblva. Ovakvo sve­ opste odjekivanje, osecanje i pokretljivost jedno­ vremeno - sacinjava prvu odredbu bolesti. Zene koje imaj1i »tanusno vlakno«, koje se lako pre· pustaju, u dokolici, odvec zivim kretnjama svoje maste, cesce oboljevaju od bolesti Zivaca nego muskarci, •snainiji, suvlji, vise satrti radom«. Ali u ovoj prekomernoj razdraienosti osobeno је to sto ona, u svojoj zivosti, uЬlaiava, а ponekad i gasi, osecanja duse; kao da osetljivost samog nervnog organa prevazilazi sposobnost duse da oseca, i uzapeuje samo za sebe mnogostrukost osecanja koje izaziva njegova ogromna pokretlji­ vost; nervni sistem је »U takvom stanju nadraie­ nosti i reagovanja da је nesposoban da prenese dusi ono sto dozivljava; sva njegova obeleZja su poremecena; ona ih vise ne shvata« . Tako se ocr­ tava zamisao о osetljivosti koja nije oseeanje, i о obrnutoj vezi izmedu te tananosti, koja је isto to­ Jiko tailanost duse koliko i tela, i izvesne uspava­ пosti osecanja koja spreeava nervne potrese da dopru do duse. Nepostojanost histerika samo је nalicje njegove osetljivosti. Upravo tu vezu, koju pojam simpatije nije mogao da odredi, donosi so­ bom pojam nadrailjivosti, koji је, medutim, tako шаlо razraden i jos uvek tako smusen u misli patologa. Ali samim tim i moralno znacenje •nervnih bolestic iz osnova se menja. Dok su se bolesti zi· vaca vezivale uz pokrete organa donjih delova te·

133

LICA LUDILЛ

la (Ca.k i preko mnogobrojnih i izmesanih puteva simpatije), one su sme8tane u izvesnu etiku !elje: predstavljale su odmazdu jednog �ulnog tela; �cr vek је postajao Ьolestan od prevelike zestine. Od sada se postaje bolestan zato sto se previse ose· са; pati se od prekomerne solidarnosti sa svim Ьicima oko sebe. Coveka vise ne primorava nje­ gova tajna priroda; on је zrtva svega sto, na pcr vrsini sveta, budi telo i dusu. А za sve to �ovek је i neviniji i krivlji, jedncr vremeno. Neviniji, jer ga је celokupna nadrde­ nost nervnog sistema odvukla . u nesvesnost koja је utoliko veea ukoliko је �ovek bolesniji. Ali krivlji, i to mnogo, jer је sve do �ega se ddalo u ovome svetu, zivot koji se ziveo, oseeanja koja su se imala, strasti i mastanja koja su se negovala uz previse popustljivosti, pocelo da se utapa u nadraienost zivaca, nalazeci tu i prirodno isho­ diste i moralnu kaznu u isti mah. Na kraju сео zivot po�inje da se procenjuje prema tom stup­ nju nadraienosti: zloupotreba neprirodnih stvari, gradski zivot proveden u sedenju, �itanje romana, gledanje pozorisnih predstava, neumeren :iar za nauke, »odvec ziva strast za pol, Ш ta zloeinacka navika koja је, moralno, isto toliko za . prekor kcr Jiko је skodljiva za telo«. Nevinost nervnog bo­ }esnika, koji vise Ca.k i ne oseea nadrdenost svo­ jih zivaca, u osnovi је samo pravedna kazna za jednu duЬlju krivicu: krivku koja ga је navela da svet pretpostavi prirodi: :�:Uzasno stanje! То su muke svake mlakusne duse koju је nedelatnost uterala u opasne slasti i koja је, da Ьi izbegla zadatke sto ih namece priroda, prigrlila sve utva­ re misljenja . . . Tako su bogatasi kainjeni zalje­ nja dostojnim koriscenjem svog bogatstva.« Evo nas na pragu devetnaestog stoleca: na­ drazljivost vlakna utire put kroz fiziologiju i pa­ tologiju . U ovom trenutku ona, na _polju bole.sti zivaca, ostavlja ро strani nesto sto је, uprkos sve­ mu, veoma vaino. .

.

.

134

ISTORIJA LUDILA

S jedne strane, to је potpuno pripajanje hi­ sterije i blpohondrije rnentalnirn bolestirna. Preko osnovnog razlikovanja izmeau osetljivosti i ose­ canja one ulaze u ono podrucje bezumlja za ko­ je smo videli da se odlikuje presudnim trenutkom zaЬlude i sna, to jest zaslepljenosti. Dok su »pa­ re« Ьile grcenja ili cudne simpatijske veze kroz telo, cak i kada su vodile obeznanjivanjima i gublt­ ku svesti, one nisu Ьile ludilo. Ali kada је duh postao slep usled prekomernosti sopstvene oset· Jjivosti - tada se pojavHo i ludilo. Ali s druge strane, to pripajanje ispunjava lu­ dilo krivicom, moralnom sankcijom, pravednom kaznom, koja ni najmanje nije pripadala klasici­ stickom iskustvu. Ono obremenjuje bezumlje svim tim novim vrednostima: umesto da od zasleplje­ nosti napravi uslov koji omogucuje sva ispoljava· nja ludila, ono ludilo opisuje kao psiholosku po­ sledicu neke moralne pogreske. А kroz to se usa­ glasava ono sto је Ьilo Ьitno u iskustvu bezumlja. Ono sto је bila zaslepljenost, postace nesvesno, ono sto је Ьilo zaЬluda postace krivica; i sve ono sto је u ludi]u oznacavalo paradoksalno ispolja­ vanje ne-Ьica postace prirodna kazna za jedno moralno zlo. Ukratko, cela ta vertikalna hijerar­ hija koja је sacinjavala sklop klasicistickog ludi­ la, od kraja materijalnih uzroka sve do natpojav­ nosti bunila, sada се se poljuljati i rasporediti ро povrsini jednog podrucja koje се zajedno osvojiti, а uskoro se i sporiti oko njega, psihologija i rnoral. »Naucna psihijatrija« devetnaestog stoleca po­ stala је moguca. Ona zapravo i potice od tih »bolesti zivaca« i tih »histerija« koje се brzo izazvati njenu ironiju.

РЕТО POGLAVUE

LEKARI 1 BOLESNICI

Lecenje ludila nije se obavljalo u bolnicama, gde је pre svega rec Ьila о tome da se ono ро· stavi na razdaljinu Ш »popravi«. Ра ipak, izvan bolnice, lecenje ludila se, za sve vreme klasiciz­ ma, neprestano razvijalo: preduzimana s� dugo­ trajna lecenja ludila i pri tom se nije toliko te· zilo izlecenju duse, koliko isceljenju citavog co­ veka, njegovog nervnog vlakna kao i toka njegove imaginacije. Telo ludaka smatrano је vidljivim i opipljivim telom njegove bolesti; otu_da ona le­ eenja tela ciji је sveukupan smisao preuzet od moralnog opзZanja i moralne terapeutike tela. 1 . Ocvrsnuce. Postoji u ludilu, eak i u naj· nemirnijim njegovim oЬlicima, jedna sastojnica slabosti. Ako su u ludilu sokovi podvrgnuti ne­ pravilnom kretanju, to је zato sto u njima nema dovoljno snage ni tezine da slede svoj prirodan tok; ako se u bolesti zivaca tako cesto srecu spaz­ mi i grcevi, to је zato sto је vlakno odvec po­ kretljivo, ili odvec nadrailjivo, ili odvec osetljivo na treperenja; Ьilo kako Ьilo, nedostaje mu cvr· stina. Pod prividnom zestinom ludila, koja pol'le· kad kao da znatno uvecava snagu manijaka, uvek postoji i izvesna tajna slaЪost, sustinsko pomanj­ kanj e otporngsti; b�sgyj lџgf\ka, sa,rno su, istiцi za, -

ISTORIJA LUDILA

136

volju, pasivna zestina. Stoga се se teziti takvom lecenju koje се sokovima i vlaknima dati jacinu, ali mirnu jacinu, snagu koju nece moci da po­ krene nikakav poremecaj, toliko се, od samog po­ cetka, Ьiti uzljeЬljena u tok zakona prirode. Vis� od slike zivosti i jacine namece se slika osnafe­ nosti, pridajuCi temi isceljenja novu otpornost, mladalacku savitljivost, ali pokornu i vec ukro­ cenu. U prirodi se unapred mora naCi neka sila kako Ьi se osnafila priroda sama. Sanjari se о lekovima »koji Ьi tako reCi, stali na stranu« sokova i »pomogli im da savladaju uz­ rok usled kojeg kisnu« . Stati uza sokove, to znaci boriti se protiv beskorisnog komesanja kojem su oni i protiv . svoje volje izlozeni; to znaci, takode, omoguciti im da izbegnu sva hemijska kljucanja koja ih greju i mute; to, na kraju, znaci dati im dovoljno cvrstine kako Ьi odoleli parama koje na· stoje da ih uguse, da ih ucine nepokretnima, da ih uvuku u svoj kovitlac. Protiv para sokovi se pojacavaju »putem najsmradnijih vonjeva« ; ne­ prijatan ose�aj ozivljuje sokove koji se na neki nacin uzbunjuju i snafno se ptenose tamo gde tre­ ba odblti napad; u tu svrhu koristi se »asa fetida, ambrino ulje, nagorela koza i pera, sve ono, na krajџ, sto dusi moze da prиZi �iva i neprijatna osecanja«. Protiv vrenia, treba davati terijak, »an­ tiepilepticki napitak Saraov (Charras)« , i, naroci­ to, cuvenu vodu madarske kraljice (27); kiseline nestaju i sokovi iznova doЬijaju tezinu koju treba da ·imaju. Konacno, da Ьi im povratio ispravnu pokretljivost, Lanz preporucuje da se sokovi pod­ vrgnu osecajima i kretanjima koji su prijatni, od­ mereni i pravilni u isti mah: »Kada su zivotni sokovi rasprseni i razjedinjeni, potrebni su im le­ kovi koji umiruju njihovo kretanje i vracaju ih и prirodno stanje, kao sto su predmeti koji dusi prиZaju Ьlago i umereno oseeanje ugodnosti, pri­ jatni rnirisi, setnja ро lepim mestima, videnje sa osoЬarna koje umeju da se dopadnu, Muzika.« Та ·

LEКARI I BOLESNICI

137

cvrsta Ьlagost, odgovarajиca teZina, konacno i zi­ vahnost cija је svrha jedino da zastiti telo - sve sи to sredstva da se и organizmи oevrsnи slabl elementi koji sacinjavajи vezu izmeaи tela i duse. Ali nesumnjivo је da nema boljeg postupka okrepljivanja no sto је koriscenje materijala koji је istovremeno i najcvrsci i najsavitljiviji, najot­ porniji ali, u rukama coveka koji ume da ga ku­ je ро svojoj potrebl, i najposlиSniji: to је gvozde. Gvozae svojom povlascenom prirodom ujedinjuj€? sve one odlike koje brzo postaju suprotne kada se izdvoje. Nista ne odoleva bolje od njega, nista ne moze da bude poslusnije; ono је dato и pri­ rodi, ali је isto tako dostupno svim covekovim tehnikama. Kako Ьi oovek mogao da pomogne prirodi i omoguci јој povecanje snage na sigurni­ а to znaci na nacin Ьlizi prirodi i vi­ ji nacin se podvlascen coveku - nego putem primene gvozaa? Uvek se navodi stari primer Dioskorida, koji је nepokretnosti vode pripisivao odlike sna­ ge koje ona nije imala tako sto је potapao u nju sipku иsijanog gvozaa. Vrelina vatre, mirna po­ kretljivost vode i ta krutost metala koji se obra­ auje dok ne postane savitljiv - svi ti elementi zajedno daju vodi moc snafenja, ofivljavanja, oevrsnuca - moe koju ona moze da prenese na organizam. Ali gvozae је delotvorno eak i bez ikakve pripreme. Sidenhem ga preporucuje u naj­ prostijem ,oЬliku; u obliku neposrednog uzimanja gvozdenih opiljaka. Uit је pomavao nekog cove­ ka koji је, ne Ьi li se izlecio od slabosti . stomac­ nih zivaca, sto је povlacilo . trajno hipohondrieno stanje, svakog dana uzimao i ро 230 zrna gvozda. То stoga sto gvozae svim svojim vrlinama prido­ daje i to vafno svojstvo da se prenosi izravno, Ьеz posrednika i preobrafavanja. То sto gvozae pre­ nosi nije njegova materijalnost, vec njegova sna­ ga; za divno сиdо, gvozde, koje је toliko otporno, odmah se razilazi ро organizmu, ostavljajиci и njemu samo svoje odlike, bez rdanja i rastura. ·

-

138

ISTORIJA LUDILA

Jasno је da ovde slike Ьlagotvornog gvozda uprav­ ljaju diskurzivnom mislju i odnose prevagu cak i nad posmatranjem. Ako se izvode opiti, to se ne cini zato da Ьi se otkrilo pozitivno nadovezivanje dejstava, vec da Ьi se istaklo to neposredno pre­ nosenje odlika. Rajt (Wright) је naterao jednog psa da proguta Marsovu so; zapazio је da hilus, posle jednog casa, ako se pomesa sa Galovom ora­ hovom tinkturom, nema tamnopurpurnu boju ko­ ju Ьi svakako doЬio da је gvoZde asimilovano. То dakle znaci da gvozae, ne mesajuCi se u varenje, ne prelazeci u krv, ne prodiruci Ъitnije u organi­ zam, neposredno snazi opne i vlakna. Ocvrsnuce sokova i zivaca se, vise nego utvraeno dejstvo, javlja kao radna metafora koja podrazumeva pre­ nos snage bez ikakve diskurzivne dinamike. Snaga prelazi dodirom, izvan svake razmene materija i svakog prenosenja pokreta. 2. Ociscenje. - Zapusenost utrobe, naviranje gresnih misli, previranje para, zestina, kvarenje tekucina i sokova - ludilo iziskuje сео niz tera­ pijskih postupaka koji se svi mogu povezati uz jednu jedinu operaciju: ociscenje. Tezi se nekoj vrsti sveukupnog ociscenja: najjednostavnijem, ali i najnemogucnijem lece­ nju. Ono Ьi se sastojalo u tome da se otezala, zgusnuta krv jednog melanholika, krv sva zaguse­ na ljutim tecnostima, zameni svetlom i laganom krvlju ciji Ьi nov protok razneo bunilo. Godine 1662. Moric Hofman (Moritz Hoffmann) је, kao lek za melanholiju, predlozio transfuziju krvi. Ne­ koliko godina kasnije, zamisao је imala toliko uspeha da је Londonsko filosofsko drustvo name­ t·avalo da izvede niz opita nad bolesnicima zatvo­ renim и Bedlamu; Alen (Allen), lekar zaduzen za poduhvat, odЬija. Ali Denis ga isprobava na jed­ nom svom bolesniku, obolelom od melanholije za­ ljuЬljenosti; on mu uzima 10 uncija krvi, koje za· menjuje nesto manjom kolicinom izvucenom iz fe­ mora1ne arterije telet·a ; sutradan ponavlJa postц-

LEКARI I BOLESNICI

139

pak, ali ovaj put se operacija izvodi sa svega ne· koliko uncija. Bolesnik se smiruje; narednog da­ na njegov se duh razblstrio, а uskoro је Ьiо i pot­ puno izlecen; »to su potvrdili svi profesori Hirur­ ske skole« . Tehnika је, ipak, i pored nekoliko po­ tonjih pokusaja, prilicno brzo napustena. Prednost se daje koriscenju onih lekova koji predupreduju kvarenje. Znamo iz vise od »tri hi­ ljade godina starog iskustva da Izmirna i Aloje cuvaju leseve od raspadanja« . Zar ta kvarenja te­ la nisu iste prirode kao i kvarenja koja prate bo­ lesti raspolozenja? Nista, dakle, nije preporuClji­ vije protiv »para« nego proizvodi kao sto su izmir­ пa ili aloje, а pre svega cuveni eliksir Paracelziju­ sov. No valja uciniti i nesto vise sem sprecavanja kvarenja; treba unistiti kvarez. Otuda terapijski postupci koji se ustremljuju na samo kvarenje, i teze ili da odstrane pokvarene materije ili da ra­ stvore supstance koje dovode do kvarenja: to su tehnike odvodenja i tehnike ispiranja. u prve spadaju svi cisto fizicki postupci ko­ jima se nastoji da se na povrsini tela stvore po­ vrede i rane - sredista infekcije koja ciste orga­ nizam i, istovremeno, sredista izbacivanja u spo­ ljasпji svet. Tako Felouz (Fallowes) objasnjava Ьlagotvorni mehanizam svog Oleum Cephalicum; u ludilu, »crne pare zacepljuju vrlo male sudove kroz koje treba da produ zivotni sokovi« ; krv ta­ ko vise nema puta; ona zakrcuje vene mozga, u kojima se zaustavlja, osim ako је ne uskomesa neko pometeno kretanje »zbrkanih misli« . Oleum Cephalicum koristi tako sto izaziva »male gnojni­ ce na glavi« ; njih mazu uljem kako se ne Ьi osu­ sile i kako Ьi »za crne pare koje su se zaustavile u mozgu« ostao slobodan izlaz. Ali i opekotine, ili otvorene rane ро celom telu, imaju isto dejstvo. Pretpostavlja se cak da kozne bolesti kao sto su suga, ekcem Ш male boginje mogu da okoncaju nastup ludila; tada kvarenje izlazi iz utrobe i moz­ ga, rasplinjuje se ро povrsini tela i oslobada upo-

140

ISTOR.IJA LUDILA

lje. Krajem stoleea nastao је oblcaj da se u slu­ caju najupornije manije bolesniku nakalemi suga. U svom Instruction iz 1 785, DuЬle (DouЬlet) se obraca upraviteljima bolnica i preporucuje da, ako pustanje ,krvi, lekovi za ciscenje, kupke i tu­ sevi nisu uspeli da dokrajce maniju nekog bole­ snika, onda valja priЬeci »otvaranju rana, fitilji­ ma za gnojenje ozleda, povrsinskim cirevima, ka­ lemljenju suge« . Ali glavni se zadatak sastoji u tome da se ra­ sture sva vrenja koja su, kada su se obrazovala u telu, dovela do ludila. Da Ьi se to postiglo, na prvom mestu koriste se gorke materije. Gorcina ima sva opora svojstva morske vode; ona ociscu­ je otiruci, ona nagriza sve ono sto је zlo uspelo da· и telu i dusi ostavi kao nekorisno, nezdravo i necisto. Gorka i delatna, kafa је korisna »gojaznim osobama i osobama ciji zgusnuti sokovi jedva proticu«; ona susi а ne spduje - jer svojstvo је takvih supstanci da rasturaju suvisnu vlэ.Znost bez opasnih toplota; u kafi postoji nesto poput vatre bez plamena, jedna moc ociscenja koja ne presusuje; kafa umanjuje necist: »oni koji је upo­ treЬljavaju, iz dugog iskustva znaju da ona dovo­ di stomak u red, da sagoreva prekomernu vlэ.Z­ nost, rastura vetrove, rastvara crevne sluzi, od ko­ jih pravi Ьlago sredstvo za Ciscenje, а posebno је znacajno to sto sprecava dimove koji se penju u glavu, ра tako uЬlafava boli i probade koji se tu oblcno osecaju; i, na kraju, ona daje zivotnim so­ kovima snagu, krepkost i Ьistrinu, а ne ostavlja nikakvu veeu toplotu kao posledicu, cak ni u naj­ specenijih osoba koje su navikle da је upotreЬija� vaju«. Gorak, ali takode okrepljujuci, Jeste kinin, koji Uit rado preporucuje osobama »ciji је nervni sistem veoma osetljiv« ; kinin је deiotvoran kod »slabosti, obeshrabrenosti i utucenosti« ; dve godi­ ne lecenja, koje se sastoji samo u davanju tinktu­ re kinina »i koje se s vremena na vreme prekida na mesec i vise dana«, dovQljne su da izleee ze-

LEКЛRI 1 BOLESNICI

141

nu obolelu od nervne bolesti. Za osetljive osobe potrebno је kinin povezati s neeim »gorkim ali prijatnim ро ukusu«, no ako organizam odoleva i najzivljim nastojanjima, onda nema dovoljno re­ ci kojima Ьi se preporucila mesavina kinina sa vitriolom. Dvadeset Ш trideset kapi vitriolovog eliksira nenadmaSno је. Prirodno, sapun i sapunski proizvodi jamac­ no се imati povoljna dej stva u tom poduhvatu ociseenja. »Sapun rastvara bezmalo sve sto је cvrsto.« Tiso smatra da se sapun moze uzimati ј neposredno te da се odista uЬla:Ziti bolesti zivaca; ali najcesce је dovoljno uzeti ujutru, llaSte srca, posebno Ш i sa hlebom, »sapunjavo voce« , to jest tresnje, jagode, riЬizle, smokve, pomoran­ dZe, groZde, socne kruskt:� i »drugo slicno voce« . Ali ima slucajeva kada је poremeeaj tako ozЬi­ ljan, zapustenost tako velika, da nikakav sapun ne poma:Ze. Tada se koristi rastvoreni vinski stres. Mizel (Muzzel) је prvi dosao na zamisao da pre­ pise vinski stres protiv »ludila i melanholije« , i о tome је objavio vise slavodoЬitnih zapa:Zanja. Uit ih potvrduje i istovremeno pokazuje da vin­ ski stres u stvari dej stvuje kao sredstvo za cisce­ nje, posto је nadasve delotvoran kod bolesti za­ pusavanja; »koliko sam primetio, rastvoreni vin­ ski stres korisniji је u manicnih i melanholicnih oboljenja koja poticu od skodljivih tecnosti, na­ kupljenih na pocetnim puteviina, nego u onih obo­ ljenja koja poticu od nekog poremecaja u mozgu« . Od rastvaraca, Rolen jos navodi med, cad iz dim­ njaka, istocnjacki safran, kJupcare, prah od nogu racica i bezoar. Na ро puta izmedu ovih unutrasnjih tehnika rastvaranja i spoljasnjih tehnika odvodenja nala­ zi se jedan niz· postupaka od kojih koriscenje sir­ ceta spada u najcesce. Као kiselina, siree razЬija zagusenja, razara materijc koje previru. Ali kada se primenjuje spolja, ono moze da poslШi kao odvodno sredstvo i da povuee upolje Stetne soko-

lStOR1JA LUDILA

142

ve i tekuCine. Zanimljivo је, ali i veoma karakte­ risticno za terapeutsku шisao onoga vremena, da se ne priznaje protivrecnost ta dva nacina delova­ nja. Kad se uzme u obzir to sto је sirce ро pri­ rodi - sredstvo za ciscenje i odvod:enje - onda се ono u svakoj prilici dejstvovati na dvojak na­ cin, cak i ako se jedan od ta dva nacina dejstvo­ vanja vise nece moci analizovati na racionalan i diskurzivan naCin. Funkcionisace, dakle, neposred­ no, prostim dodirom dva prirodna elementa. Za­ to se i preporucuje trljanje sircetom glave i lo­ banje, sto vise obrijane. Gazette de medicine na­ vodi slueaj jednog nadrilekara koji је uspeo da iz­ leci » . mnostvo ludaka pomocu jednog vrlo brzog i vrlo prostog postupka. Evo u cemu је nje­ gova tajna. Posto ih је procistio odozgo i odoz­ do, potopio im је sake i stopala u sirce i ostavio ih tako sve dok nisu zaspali ili, bolje receno, dok se nisu probudili, а ро bud:enju - veCina је Ьila izlecena. Isto tako, na obrijanu glavu obolelog va­ lja staviti istucano lisce Dipsakusa, ili ce�ljugu sad:enu.« 3. Zagnjurivanje. - Ovde se ukrstaju dve te­ rne: tema pranja, sa svirn onim sto spada u ob­ rede cistoce i preporoda; i tema, mnogo vise fi­ zioloska, natapanja, koje preinacuje sustinske od­ like tekucina i cvrstih rnaterija. Uprkos razlicitom poreklu, i nesrazmeri na razini pojmovne razra­ de, sve do kraja osamnaestog stoleea one cine to­ liko povezano jedinstvo da se njihova suprotstav­ ljenost ne dozivljava kao takva. Ideja Prirode, sa njenim dvosmislenostima, sluzi im kao element kohezije. Voda, jednostavna i pradrevna tecnost, spada u ono sto је u Prirodi najcistije; nista sto је covek, kao sumnjivu promenu, pridodao sustin­ skoj dobroti Prirode, nije moglo da izmeni Ьlago­ tvornost vode; kada civilizacija, zivot u drustvu, umisljene zelje sto ih је podstaklo citanje roma­ нa ili gledanje pozorisnih predstava, izazovu bo­ lesti zivaca - povratak Ьistrini vode poprima •

•

LEKARI

I

80LESNICI

143

smisao obreda ociscenja; u toj providnoj svezini covek se ponovo rada u sopstvenoj nevinosti. Ali, u isti mah, voda, koju је priroda uvela u sastav svih tela, vaspostavlja u svakome ravnotezu ko­ ja mu је svojstvena. Ona sluzi kao sveopsti fizio­ loski regulator. Sve ove teme izrazio је Tiso, uce­ nik Rusoov, cija је imaginacija koliko moralna toliko i medicinska: »Priroda је svim ljudima da­ la vodu kao jedinstveni napitak; ona јој је dala moc da rastvara svaku vrstu hrane; ona godi nep­ cima; odaberite, prema tome, dobru hladnu vo· du, slatku i laku; ona okrepljuje i Cisti creva; Grci i Rimljani su ј е smatrali· sveopstim lekom.« Primena zagnjurivanja proteze se daleko una­ zad u istoriju ludila; vec su i kupke primenjiva­ ne u Epidaurusu dovoljne kaq primer; а svako­ vrsne primene hladnoce mora da su tokom celog starog veka Ьile veoma uoblcajene, jer је jos So­ narez od Efesa, ako је verovati Koelijusu Aure­ lijanusu, ustajao protiv njihove zloupotrebe. U srednjem veku, kada Ьi se imalo posla sa mani­ jakom, oblcaj је Ьiо 1.1mociti ga nekoliko puta u vodu »dok ne izgubl snagu i ne zaboravi na svoj bes«. Silvijus preporucuje potapanje u vodu u slu­ cajevima melanholije i pomame. То sto istorija priznaje Van Helmontu da је u osamnaestom sto­ lecu iznenada otkrio korisnost · kupki samo је, dakle, ponovno tumacenje poznatoga. Ро Menireu, ovo otkrice, koje Ьi trebalo da potice iz sredine sedamnaestog . stoleca, srecan је ishod slucaja; te­ retnim dvokolicama prevozen је neki cvrsto sve­ zan ludak; njemu ipak pod:e za rukom da se oslo­ bodi lanaca, te skoCi u jezero, pokusa da pliva i obeznani se; kad .su ga izvukli, svi su verovali da је mrtav, no njemu se brzo povrati svest, koja se odjednom iznova uspostavila u prirodnom poret­ ku, te on »pozive jos dugo ne dozivevsi vise ni jedan napad ludila« . Za Van Helmonta, ovaj је dogadaj Ьiо kao svetlosni trag, i on росе da za­ gnjuruje poludele и morsku i slatku vodu, bez

ISTORIJA LUDILA

144

jedino na sta se pazilo Ьilo је da se razlike; » bolesnici u ovu potope naglo i nenadano i da se u njoj drze sto duie. Za njihov zivot nije Ьilo nikakve bojazni.« Malo је vaino da li је ova prica tacna; jedn� је sigurno, i to ono sto је izneto u anegdotskom oЬliku; od kraja osamnaestog stoleea, lecenje kup­ kama zauzima, ili ponovo zauzima mesto medu glavnim nacinima lecenja ludila. Kada је DuЬle, uoci Revolucije, izdao svoje Instruction, za cetiri glavna patoloska oЬlika koja је priznavao - po­ mamu, maniju, melanholiju, Ьlesavost -:- propisao је redovnu primenu kи dodajuci za prva dva tиSeva. А tada је vec slucaja i koriscenje Ыа mnogo vremena Ьilo proslo od kako је Cejn pre­ porucio »svima koji imaju potrebu da osnaie svoj temperament« da izgrade kupatilo u svojoj kuci i da ga koriste svaki drugi, treci Ш cetvrti dan; ili »ako za to nemaju sredstava, da se nekako za­ gnjure u jezero Ш u neku izvorsku vodu svaki put kada im se za to prиZi prilika« . Ocigledne su prednosti vode u medicinskoj praksi u kojoj preovladuje nastojanje da se urav­ noteze tekucine i cvrste materije. Ako voda, na­ ime, ima moc natapanja, sto је stavlja na prvo mesto medu ovlaiivacima, ona ima, u onoj meri u kojoj moze da poprimi dodatne odlike kao sto su hladnoca i toplota, . osoblne skupljanja, rashla­ divanja ili zagrevanja, а moze da ima cak i dej­ stvo ocvrsnuca kakvo se pripisuje materijama po­ put gvoZda. U stvari, uzajamno dejstvo odlika u teenoj materiji vode veoma је nepostojano; kao sto lako prodire u potku svih tkanina, voda lako pusta da је prozmu svi kvalitativni uticaji koji­ ma је izlozena. Paradoksalno је, ali sveopstost njenog koriscenja u osamnaestom stolecu ne po­ tice od opsteg priznavanja njenog dejstva i na­ cina delovanja, vec od lakoce s kojom se njenoj delotvornosti mogu pripisati najprotivrecniji obli­ ci i nacini postojanja. Ona је steciste svih mogu•

•

•

s::ь. ·

LEКARI 1 BOLESNICI

145

cih terapijskih terna i sacinjava neiscrpnu zalihu l'adnih rnetafora. U torn tecnorn elementu dolazi do s�eopste razmene svojstava. Razurnljivo, bladna voda osvefava. Zar ћi se inaee koristila kod pornarne ili rnanije - tih bo­ lesti toplote u kojima sokovi pocinju da kljucaju, u kojima se cvrste materije zatezu а tekucine za­ grevaju do isparenja, cineci mozak ovih bolesni­ ka »suvim i trosnirn«, sto se vidi na svakom casu anatornije? Boasje (Boissieu) s pravom pominje vodu kao jedno od glavnih sredstava lecenja ra­ sbladivanjem; kao kupka, ona је prvi »antiflogi­ stik« koji iz tela istrze ognjene cestice kojih ima previse; kao pice, ona >>rastvara s odlaganjem« . sto urnanjuje otpor tekucina pred dejstvom cvr­ stih rnaterija i tako posredno snifava opstu toplo­ tu tela. No isto tako rnozerno reCi da bladna voda za­ greva, а topla rashladuje. Upravo ovu tezu podr­ zava Dari (Darut). Hladne kupke teraju krv sa pe­ riferije tela i »odbacuju је s viSe snage prema srcu«. Ali posto је srce sediste prirodne toplote, u njemu se krv zagreva i to tim vise sto » srce, koje se sarno bori protiv ostalih delova, ula­ ze nove napore da potera krv i nadvlada otpor ka­ pilara. Otuda velika snaga protoka, podele krvi, tecnosti, sokova, unistenje zagusenosti, porast si­ la prirodne toplote, apetita probavnih sila, aktiv­ nosti tela i duha.« Paradoks tople kupke sirnetri­ can је: ona privlaci krv ka periferiji, kao i sve sokove, znojenje, i sve tekucine, korisne ili skod­ ljive. Sarnim tirn fivotna sredista Ьivaju napuste­ na; srce funkcionise, ali usporeno; organizarn је tako rashladen. Zar ovu pojavu ne potvrduju »te nesvestice, te hipotimije . . . ta slabost, ta ravno­ dusnost, ti umori, ta oslaЬljena snaga« koji vaz­ da prate preeesto koriscenje toplih kupki? Ali ni to nije sve; toliko је bogata polivalent­ nost vode, toliko velika njena sposobnost da se potcini odlikarna koje nosi, da јој se dogada cak •

10

•

•

146

ISTORIJA LUDILA

i to da izgubl svoju delotvornost kao tekucina i pocne da dejstvuje kao lek koji isusuje. Voda mo­ ze da otera vlafnost. Ona otkriva staro nacelo similia similibus, ali u drugom smislu i posred­ stvom jednog vidljivog mehan:izma. Neki smatraju da bas hladna voda isusuje, а da toplota, nasuprot tome, oddava vlafnost vode. Toplota, u stvari, si­ ri pore organizma, rasteze njegove membrane i, kao sporedno dejstvo, omogucuje vlШnosti da ih natopi. Toplota prokrcuje put tecnostima. Upravo tu i lezi opasnost da sva topla pica koja su se upotreЬljavala i zloupotreЬljavala u sedamnaestom stolecu postanu skodljiva: opustenost, opsta vlaz­ nost, mlitavost celog organizma - eto sta ceka one koji piju mnogo takvih napitaka. А posto su to crte kojima se odlikuje zensko telo, nasuprot suvoci i cvrstini muskaraca, zloupotreba toplih piea nosi opasnost da dovede do opste feminiza­ cije ljudskog roda: »VeCini muskaraca prebacuje se, ne bez razloga, da su se izrodili, postali me­ kusci i stekli navike i sklonosti zena; samo im jos fali da i telesnom gradom pocnu da lice na njih. Prekomemo koriscenje tecnosti naglo Ьi ubr­ zalo taj preobrafaj i ucinilo da dva pola pocnu da i fizicki liee bezmalo isto koliko i moralno. Јadan ljudski rod ako se ovo rasiri i medu naro­ dom; vise neee Ьiti ratara, zanatlija i vojnika, jer oni се uskoro ostati bez snage i krepkosti koje su im neophodne u poslu.« U hladnoj vodi pak, hladnoca savladuje sve moci vlafnosti, jer, stefu­ Ci ih, zatvara tkiva pred svakom mogucnoscu na­ tapanja: »Zar ne uvic1amo koliko se nasi sudovi, tkivo nase ploti skuplja kada se peremo hladnom vodom ili kada se skocanjimo od zime.« Hladne kupke imaju, dakle, paradoksalno svojstvo da sna­ :Ze organizam, da ga stite od vlШne razmeksalosti, »da daju tonus delovima tela«, kako је govorio Hofman, »i da povecavaju sistolnu snagu srca i krvnih sudova«.

LEКARI 1 BOLESNICI

147

Ali и naslиCivanjima ostalih odlika odnos se preokrece; sada toplota isиsиje ovlaZиjиee moci vode, dok ih svezina neprestano odrzava i obnav­ lja. Protiv bolesti zivaca koje poticи od »Oroza­ vanja nervnog sistema« i »sиvoce opni«, Pom vi­ �e ne preporucиje tople kиpke, pomagace toplote koja vlada и telu, vec mlake ili hladne, koje mo­ gu da natope tkiva organizma i da im vrate gip­ kost. Zar nije to postupak koji se spontano pri­ menjuje и Americi? 1 zar njegova dejstva, sam njegov mehanizam prilikom odvijanja lecenja ni­ su vidljivi i golim okom, kada na vrhuncu krize bolesnici uranjaju и vodu kupke - toliko је unu­ tra�nja toplota razredila vazduh i tecnosti njiho­ vog tela; ali ako ostanu dugo u vodi, »tri, cetiri, ра i sest casova dnevno«, dolazi do mlitavosti, vo­ da postepeno natapa opne i vlakna, telo otezava i prirodno tone na dno. Krajem osamnaestog stoleea, moCi vode iscrp­ ljuju se u samoj prekomemosti bogatstva njenih odlika: hladna, ona moze da ugreje; topla, ona rashlaauje; иmesto da razmeksa, ona је cak ka­ dra da иcvrsti, okameni pиtem hladnoce, ili da oddi vatru sopstvenom toplotom. Sve Ьlagodetne i skodljive vrednosti, bez razlike, иkr�taju se и пјој. U njoj se zdrиZuju sva moguca sadejstva. U medicinskoj misli ona sacinjava terapijskи te­ mu koja se moze razvijati i koristiti ро volji i ci­ je se dejstvo moze razumeti и najrazlicitijim fi­ ziologijama i patologijama. Ona ima toliko vred­ nosti, toliko razlicitih nacina dejstvovanja, da mo­ ze sve da osnaZi i obesnaZi. Nesumnjivo јој је bas ta polivalentnost, sa svim raspravama koje su iz nje proistekle, na krajи i poni�tila dejstvo. U Pi­ nelovo vreme, voda se i dalje primenjuje, ali vo­ da koja је ponovo postala potpuno Ьistra, voda s koje su odstranjene sve kvalitativne naslage i ci· ji nacin delovanja moze da bude jos samo me­ hanicki. ·

10*

148

ISTORIJA LUDILA

Tu�, do tada ne tak.o eesto kori�cen kao kup­ ke i napici, postaje u tom trenutku omiljen p_o­ stupak. А voda, paradoksalno, nezavisno od svih fizioloskih varijacija prethodnog doba, iznova na­ lazi svoju prostu funkciju ociscenja. Jedina odli­ ka koja јој se pridaje jeste silovitost, i od nje se ocekuje da jednom nezadrzivom plimom odvuce sve necistoce koje tvore ludilo; sopstvenom isce­ ljujucom snagom ona treba da svede coveka na njegov najjednostavniji moguci izraz, na njegov najtananiji i najcistiji oЬlik Ьitisanja, i da mu ta­ ko omoguci novo rodenje; rec је о tome, objas­ njava Pinel, »da se do prvobltnih zametaka unis­ te nastrane ideje poludelih, sto se moze postici sa­ mo ako se, tako da kafemo, te ideje poniste do stanja slicnog smrti« . Otuda oni cuveni postupci koji su se krajem osamnaestog i pocetkom devet­ naestog stoleca primenjivali ро azilima kao Sa­ шnton: tus u pravom smislu reci - »ludak ve­ zan za naslonjacu smesten је ispod velike posude pune hladne vode koja se preko jedne �iroke cevi izrucivala pravo njemu na glavu« ; i kupke izne­ nadenja - »ludak Ьi sisao hodnikom u prizemlje i stizao do jedne kvadratne zasvodene odaje u ko­ joj је izgraden bazen; ludaka Ьi gumuli odostrag da Ьi ga bucnuli u vodu« . Ovo је nasilje obeca­ valo ponovno radanje obreda krstavanja. 4. Regulisanje kretanja. - Ako је tacno da је ludilo nepravilna uskomesanost sokova, neured­ no kretanje vlakana i misli - onda је ono i za­ gusenje tela i duse, neoticanje tekuCina, nepokret­ nost vlakana u njihovoj krutosti, zaustavljenost misli i pafnje na jednoj temi koja, malo-pomalo, odnosi prevagu nad svim ostalim. Treba, dakle, duhu i sokovima, telu i dusi, vratiti pokretljivost koja im daje zivot. Tu pokretljivost, medutim, treba meriti i nadzirati, da ne Ьi pre�la u prazno kome�anje vlakana koje se vi�e ne Ьi odzivalo zahtevima spoljasnjeg sveta. Zamisao koja nadah­ njuje ovu terapijsku temu jeste vracanje u prvas-

LEКARI 1 BOLESNICI

149

nje stanje kretanja koje odgovara promШjenoj pokretljivosti spoljasnjeg sveta. Posto ludilo, isto kao i nered i uskomesanost, mofe da bude muk­ la nepokretnost, uporna usredsredenost, to se le­ cenje sastoji u podsticanju - u bolesniku - tak­ vog kretanja koje Ьi istovremeno Ьilo i pravilno i stvarno, u tom smislu sto Ьi moralo da odgova­ ra pravilima kretanja sveta. Lekari toga doba prisetili su se evrstog uve­ renja naroda starog veka koji su razlititim obli­ cima hodanja i trtallj a pripisivali spasonosna dej­ stva; obltnog hodanja koje telo u isti mah cini gipkim i cvrstim; trtanja ро pravoj liniji, stalno ubrzavanog, cime se bolje rasporeduju sokovi i tec­ nosti ро celoj povrsini tela, а istovremeno uma­ njuje tezina organa; trcanja kada .i e covek potpu­ no obucen zagreva i razgibava tkiva, smeksana odvec kruta vlakna. Sidenhem kod melanholije i hipohondrije pre svega preporucuje jahanje: »No riajbolja Stvar ·za jatallj e i ozivljavanje krvi i SO· kova koja mi је do sada poznata jeste jahanje na konju bezmalo svaki dan, i pravJ.jenje, na taj na· cin, poduzih izleta na cistom vazduhu. Ova vezba, zbog udvojenih potresa koje proizvodi u plucima, а narocito u unutrasn.iim organima malog trbuha, oslobada krv otpadnih tekuCina koje sц se na· kupile u njoj, daje gipkost vlaknima, uspostavlja funkcije . organa, ozivljava prirodnu toplotu, zno­ ienjem ili na drugi nacin izbacuje .pokvarene SO· kove Ш ih, pak, vraca u prvasn.fe stanje, razЪi.ia zatvor, otvara sve puteve i, konacno, neprestanim kretanjem na koje .i e nateruje. tako reci obnavlja krv, i daie ioi vanrednu krepkost.« Val.ianie mo­ t-a. od svih kretania sveta naiuravilnije, naiprirod­ nije, najsaobrazenije poretku kosmosa. - isto ono kretanje koie ie De Lankr (De Lancre) ocenio kao onako pogibel.ino ро srce covekovo, toliko је ono coveku pruzilo smelih isku§enja, neverovatnih i nikad ostvarenih snova, toliko је Ъilo slika samog Ъeskrajnog zla - to kretanje osamnaesto stol�

ISTORIJA LUDILA

150

smatra najboljim regulatorom organske pokretlji­ vosti. Kroza nj progovara sam ritam prirode. Dzilkrist (Gilchrist) је napisao citavu raspravu »оп the use of sea voyagess in Medicine«; za ljиde obolele od melanholije Uit ima jedan lek malo podesan za primenи: »tesko је naterati takve bo­ lesnike da krenи na dиgo pиtovanje ро moru; ali treba navesti jedan slиcaj hipohondricnih cиdi koje sи, kod jednog mladica koji је Ьiо prinиden da pet ili sest nedelja pиtuje broaom, odjednom nestale« . Pиtovanje prиZa i tu dodatnи korist sto na tok misli dej stvuje neposredno, ili bar jednim kra­ Cim pиtem koji prolazi samo kroz oseeanje. Raz­ nolikost predela razgoni melanholicnи иpornost: stari lek koji se koristi jos od antickog doba, ali koji osamnaesto stoleee prepisиje sa potpuno no­ vom ироmоsси i cije vrste menja - od istinskog premestanja do zamisljenih pиtovanja u knjiZev­ nosti i pozoristu. Za »opиstanje mozga« и svim slиcajevima napada cиdljivosti Le Kami (Le Са· mиs) prepisиje: »setnje, pиtovanja, jahanje, vez­ be na cistom vazduhи, ples, predstave, zanimljiva stiva, zanimanja koja mogи da Ьасе и zaborav misao koja ne da mira.« Selo, Ьlagoscи i razno­ likoscи svojih predela, otrze melanholike od nji· hove jedine brige »иdаlјијисi ih od mesta koja Ьi ih mogla podsecati na njihov bol« . 1 obrnиto, иskomesanost manije moze se is· praviti Ьlagotvornim delovanj� pravilnog kreta­ nja. Ovde vise nije posredi ponovno stavljanje и pokret, vec dovodenje komesanja и red, trenиtno zaиstavljanje njegovog toka, иsredsredivanje paf· nje. Pиtovanje neee koristiti zbog neprestanih prekida . иstaljenog toka zivota, vec zbog novine predmeta koje nиdi, radoznalosti kоји роЬиdије. Ono treba da omoguci da se spolja uhvati duh koji izmiee svakoj kontroli i koji izmice seЬi sa· mom и treperenjи svog unиtrasnjeg kretanja. »Ako :;е mogu naci predroeti ili osobe kadre da skrenu ·

·

·

LEKARI 1 BOLESNICI

151

pafnju manijaka sa Ieta njihovih poremecenih mi­ sli i da је usredsrede malo na druge, onda ih treba cesto predstavljati manijacima i stoga Ce­ sto moze Ьiti koristi od putovanja koje prekida niz starih misli i nudi predmete koji plene pafnju.« Kada se koristi radi promena do kojih do­ vodi u melanholiji, ili radi urednosti koju nате­ се maniji, terapija kretanjem krije zamisao о uzapcivanju duha umobolnog od strane sveta. Ona је istovreщeno i »hvatanje koraka« i preobraea­ nje, posto kretanje propisuje svoj ritam, ali svojom novinom ili raznovrsnoseu - predstavlja i neprestani poziv duhu da izid:e iz sebe i vrati se u svet. Ako је tacno da su se u tehnikama za­ gnjurivanja vazda prikrivala eticka, gotovo reli­ giozna secanja na p_Fanje i na novo rod:enje - \1 ovim lecenjima kretanjem i dalje se prepoznaje jedna moralna tema simetricna onoj prethodnoj , ali obrnuta: vratiti se u svet, poveriti se njegovoj mudrosti tako sto се se ponovo zauzeti mesto u opstem poretku, zaboraviti, na taj nacin, ludilo koje је trenutak ciste subjektivnosti. Vidimo ka­ ko cak i u empirizmu sredstva isceljenja iznova nalaze glavne strukture ро kojima se ustrojavalo iskustvo ludila u doba klasicizma. ZaЬlude i greh, ludilo је necistota i usamljenost u isti mah; ono se povuklo od sveta, i od -istine; ali samim tim ono је utamniceno u zlu. Njegovo dvostruko ni­ stavilo jeste da bude vidljivi oЬlik tog ne-Ьiea kakvo је zlo, i da, u praznini i sarolikom izgledu svoga bunila, izgovara ne-Ьice zaЬlude. Ono је pot­ puno cisto, posto nije nista ako nije tacka isce­ zavanja subjektivnosti iz koje је odstranjeno sva­ ko prisustvo istine; i potpu:no necisto, posto је to nista koje ono jeste - ne-Ьice zla. Tehnika isce­ ljenja se, sve do onih svojih fizickih simbola koji su najbremenitiji ikonografskom silinom - ocvr­ snucem i ponovnim stavljanjem u pokret s jedne strane, ociscenjem i zagnjurivanjem, s druge potajno organizuje oko tih dveju osnovnih tema;

ISTORIJA LUDILA

152

coveka treba vratiti njegovoj prvobltnoj cistoti i, u isti mah, otrgnuti ga od njegove ciste subjektiv­ nosti kako Ы Ьiо uveden u svet; ponistiti ne-Ьice koje ga odblja od njega samog i iznova ga otvo­ riti za punocu spoljasnjeg sveta, za temeljnu is­ tinu Ьiеа. Tehnike се se odrzati duze no njihov smisao. Kada, izvan iskustva bezumlja, ludilo stekne cisto psiholoski i moralan status, kada se odnosi za­ blude i greha kojima је klasicizam odredivao lu­ dilo sablju u jedan jedini pojam krivice, tehnike се se zadrzati, ali uz mnogo ogranicenije znacenje; tada се se trafiti jos samo · mehanicko dejstvo, ili moralna kazria. Na taj се se nacin metodi regu­ lisanja kretanja izroditi U cuvenu »Obrtnu masi­ llU« ciji Се mehanizam pokazati i delotvornost do­ kazati Mejsn Koks (Mason Сох), pocetkom devet­ naestog stoleca (28): jedan usprav,an stub pricvrs­ cen је i uz pod i uz tavanicti; Ъolesnik se vezuje za stolicu ili krevet obesen о pokretan vodoravan krak koji ide iz stuba; zahvaljujuci »prilicno slO. zenim toekovima masine«, пias.ini se daje »Onoli­ ka brzina kolika se zeli« . Koks navodi jedno vla­ stito zapa.Zanje - rec је о coveku kog је melan­ holija bacila u neku vrstu obamrlosti; »lice mu је Ьilo mracno i olovne Ьоје, oci fute, pogled ne­ tremice uprt u zemlju, udovi su mu izgledali ne­ pokretni, jezik suv i nepomican, а puls usporen«. Smestaju ga . u obrtnu masinu, i masinu podesa­ vaju da se okrece sve brze. Dejstvo prevazilazi ocekivanja; covek је odvec razdrmusan; melanho­ licnu ukocenost smenila је manijacka uznemire­ nost. Ali kada је to prvo dejstvo proslo, bolesnik је opet рао и svoje prvobltno stanje. Tada menja­ ju ritam; najpre okreeu masinu vrlo brzo, ali za­ ustavljaju је u pravilnim intervalima, i veoma naglo. Melanholija је odagnana а da obrtanje nije imalo vremena da otpusti manijacku uznemire­ nost. Ovo »Centrifugiranje« melanholije veoma . је karakteristicno za novu primenu starih terapijskih ·

153

LEKARI I BOLESNICI

1ema. Cilj kretanja vise nije da vrati bolesnika istini spoljasnjeg sveta, vec s�o da dovede do niza unиtrasnjih dejstava, cisto mehanickih i ci­ sto psiholoskih. Lecenje se vise ne ravna prema prisиstvu istine, vec prema pravilи funkcionisa­ nja. U tom novom tиmacenjи starog postиpka, organizam se jos dovodi и vezu jedino sa samim sobom i sa sopstvenom prirodom, dok је и onom prvobltnom oЬlikи, koji је valjalo iznova иspo­ staviti, posredi Ьiо njegov odnos sa svetom, nje­ gova Ьitna veza sa Ьicem i istinom: dodamo li da је obrtna masina vrlo brzo pocela da se kori­ sti kao sredstvo pretnje i kazвe, videcemo koli­ ko sи osiromasena ona bremenita znacenja sto sи . ih tokom citavog doba klasicizma nosili tera­ pijski postиpci. Medicina se zadovoljava da do­ vodi · и red i da ka.Znjava, sredstvima koja sи ne­ ka�a slиZil� za isterivanje greha, za razbljanje za. Ьlиdе prilikom vracanja lиdila nepobltдoj . istini sveta. ·

.·

·

·

· ·

·

* •

*

Godine 1771, Bjenvil (Вienville) је povodom Nymphomanie pisao da postoje slиcajevi kada је

moguce izleeenje »ako se zadrfimo na leeenjи imaginacije; ali nije Ьilo ni jednog, ili gotovo ni jednog slиeaja gde Ьi samo fizicki l�kovi mogli da dovedи do temeljnog izlecenja« . А nesto ka­ snije, Bosen (Вeauchesne) pise: »Uzalиd cemo !е� leti da se latimo leeenja nekog coveka obolelog od lиdila ako ne иpotreЬimo, da Ьi nam podиhvat иsрео, i fizicka sredstva . . . Telesnim lekovima ne­ ce se nikada postici potpun иspeh bez pomoci kо­ ји cvrst i zdrav duh moze da prиZi slabom i bo­ lesnom duhи.« Ovi tekstovi ne otkrivajи neophodnost ,psiho­ Ioskog leeenja; oni pre obelezavajи kraj jednog; razdoЬlja: razdoЬlja и kojem razlikи izme4u fi-

154

ISTORIJA LUDILA

zickih lekova i moralnog lecenja medicinska mi­ sao jos nije prihvatala kao ociglednost. Jedinstvo simbola pocinje da se raspada а tehnike se raste­ recиjи svojih globalnih znacenja. Sada im se pri­ daje jos samo mestimicna delotvornost - na te­ lo Ш na dиsи. Lecenje ponovo menja smisao: vise ga ne nosi znacenjsko jedinstvo bolesti, okиpljeno oko njegovih glavnih odlika, vec, deo ро deo, ono се morati da se obrati razlicitim elementima koji ga sacinjavajи; lerenje се se sastojati iz niza de­ limicnih razaranja, niza и kojem psiholoski pri­ stup i fizicka intervencija stajи jedno uz drugo, nadovezujи se jedno na drugo, ali se nikada ne profimajи. U stvari, ono sto nama vec izgleda kao obris jednog psiholoskog lecenja, nije to nikako Ьilo i za lekare klasicizma koji sи ga primenjivali. Od renesanse, muzika је ponovo doblla sve terapijske odlike koje sи jo.i pripisivane и anticko dob_a. Njena de.fstva na lиdilo Ьila sи naroc:ito иocljiva. Senk (Schenck) је izlecio nekog coveka »иtonиlog и dиboku melanholijи« tako sto ga је naveo da slиsa »instrumentalne mиzicke koncerte koji sи ти se narocito dopadali« ; Albreht (AlЬrecht) је takode izlecio jednog lиdaka, posto је uzalиd is­ probao sve dru�e lekove, tako sto ie dao da ти se za vreme jednog njegovog napada peva »neka pesmica, koja је bolesnika probиdila, pricinila ти, zadovoljstvo, zasmejala ga i za svagda raspclila njegovo lиdilo«. Navode se cak i slиcajevi poma­ me izleeeni pиtem muzike. Та zapafanja, medиtim, nikada nisи prelazila и psiholosko tиmaeenje. Ako muzika leci, ona to postize delиjиCi na citavo ljиdsko Ьiсе, prozimajиci telo isto onako nepo­ sredno, isto onako иspesno kao i samи dиsu: zar Dimbruk (Diembrrek) nije znao za kиzne bolesnike koje је izlecila muzika? Vise se, bez sumnje, ne priznaje, kao sto .i e to jos Porta cinio, da muzika, materijalnom zbiljom svojih zvukova, prenosi_ te­ Ju tajne vrline skrivene и samoj materijalnosti

LEКARI I BOLESNICI

155

instrumenata; vise se, bez sumnje, ne veruje, kao sto је on verovao, da se limfaticari lece »Zivahnom melodijom odsviranom na svirali od zelenike«, ni­ ti da se melanholija uЬla!uje »neznom melodijom svirale od cemerike«, ni da se »kod impotentnih i bladnih ljudi« valja slиZiti »sviralom nacinjenom od divlje gorusice Ш staЬla irisa« . Ali ako muzika vise ne prenosi vrline pritajene u materijama, ona na telo dejstvuje zahvaljujuci kvalitetima koje mu namece. Meёlu mehanikama kvaliteta, ona је Cak najstroza, jer u poeetku nije nista drugo do kre­ tanje, ali cim stigne do uha njeno dejstvo је kva­ litativno. Terapijska vrednost muzike potiee otu­ da sto se taj preobra!aj rasipa ро telu, sto se u njemu kvalitet ponovo razla!e u pokrete, sto ugodnost osecaja u njemu postaje ono sto је uvek i Ъila - pravilno i ujednaeeno treperenje zateg­ nutosti. Covek, kao jedinstvo duse i tela, prolazi krugom sklada suprotnim pravcem, spustajuci se sa harmonicnog na harmonijsko. Tu se muzika razla!e, ali se zdravlje vraea. No postoji ,ios je­ dan, neposredniji i uspesniji put; covek tada vise ne igra negativnu ulogu anti-instrumenta, vec rea­ guje kao da је on sam instrument: »Ako se ljud­ sko telo posmatra samo kao skup manje-vise za­ tegnutih vlakana, bez uzimanja u obzir njihove osetljivosti, zivota, kretanja, lako се se primetiti da na ta vlakna muzika mora imati isto dejstvo koje i na zice srodnih instrumenata« ; dejstvo re­ zonance koja nema potrebe da ide uvek dugim i zamrsenim putevima slusnog osecanja. Nervni si­ stem treperi sa muzikom koja ispunjava v.azduh; vlakna su kao sve one »gluve igracice« �iji su ро· kreti uskladeni sa muzikom koju one ne �uju. А ovaj put, upravo se и samoj nutrini tela, od nerv­ nog vlakna do duse, iznova stvara muzika, har­ monijski slozaj sazvucja koji vodi harmonicnom . funkcionisanju strasti. Samo koriscenje strasti u Iecenju ludila ne sme se shvatiti kao oЪlik psiholoskog lecenja. Ко-

ISTORIJA LUDILA

156

ristiti se strastima protiv ludila - to nije nista drugo do obracati se jedinstvu duse i tela u naj­ uzem smislu, slиZiti se jednim do8aaajem preko dvostrukog sistema njegovih dejstava i neposred­ ne podudarnosti njihovog znacenja. Isceljenje lu­ dila posredstvom strasti pretpostavlja prihvatanje uzajamne simbolicnosti duse i tela. Strah se, u osamnaestom stolecu, smatra jednom od onih stra­ sti koje је u ludaka najvecma preporucljivo iza­ zivati. Procenjuje se da је strah prirodna dopuna prinudama koje se namecu manijacima i mahni­ tima; cak se pomislja i na neku vrstu stroge obu� ke ро kojoj Ы se svaki napad besa kod manijaka odmah propracao i izravnavao jednom reakcijom straha:_ »Besovi manijaka pobeauju se silom; bes se moze ukrotiti upravo kada mu se protivstavi strah. Ako se strah - od kazne i' javne bruke pove­ ze, u duhu, sa nastupom besa, onda. se jedno ne­ ce . javiti bez . drugog; otrov т protivotrov su ne­ razdvojni.« Ali str� nije delotvoran saino na ra­ zini posledica bolesti: on doseze do . same bolesti i uspeva da је suzblje. On, u stvari, ima svojstvo da zaustavi funkcionisanje nervnog sistema, da okameni, na neki nacin, previse pokretljiva vlak­ na, da zakoei sve njihove poremecene pokrete; »posto је strah strast koja stisava mozdano uzbu­ aenje, on samim tim tu moze da smiri prenadra­ zenost, а narocito naprasitu razdrazljivost ma· nijaka« . Ako је par suprotnosti - strah i bes - de­ lotvoran protiv manijacke razdrazenosti, on se mo­ ze primenjivati i u obrnutom pravcu, protiv ne­ dovoljno obrazlozenih zebnji melanholika, hipo­ hondrika, svih koji imaju limfatican temperament. Tiso, preuzimajuci uoblcajeno shvatan_le da је bes - izliv zuci, misli da bes moze Ьiti od koristi pri­ likom rastvaranja sluzi nakupljenih u stomaku i krvi. PodvrgavajuCi zivcana vlakna jaeoi napeto­ sti, bes im daje vise krepkosti, vaspostavlja izgub­ ljeni polet i tako omogucuje razbljanje bojazni. ·

_

_

LEКARI I ВOLBSNICI

157

Leeenje posredstvom strasti pociva na jednoj traj­ noj metafori odlika i pokreta; ono vazda podra­ zumeva da se po.kreti, seЬi svojstvenim nacinom, mogu prenositi od tela do du5e i natrag. Takvo lecenje, veli Sajdenmantel (Scheidenmantel) u ra­ spravi koju је posvetio tom oЫiku lecenja, valja primeniti »kada isceljenje iziskuje telesne prome­ ne istovetne onima do kojih dovodi takva strast«. U tom smislu ono moze da poslu.Zi kao opsta za­ mena svakom drugom fizickom lecenju; ono је samo drugi put za stvaranje istog sleda d_ejstava. Izmedu lecenja posredstvom strasti i lecenja far­ makopejskim receptima, nema razlike ро prirodi, vec postoji raznolikost u nacinu pristupa tim me­ hanizmima koji su zajednicki telu i dusi. »Stra­ stima se valja slu.Ziti ako se bolesnik ne moze pu­ tem razuma navesti da ucini ono sto је neophod­ no za povracaj njegovog zdravlja.« Najstroze uzeto, u doba klasicizma nije mo· guce uzeti kao valjanu razliku, ili bar razliku bre­ menitu znacenjem, onu, za nas odmah raspoznat­ ljivu razliku izmedu fizickih lekova i psiholoskih ili moralnih lekova. Razlika ее, u svoj svojoj du­ bini, poeeti da postoji tek onoga dana kada strah vise ne bude koriscen kao nacin zaustavljanja po­ kreta, vec kao kazna; kada radost vi5e ne bude oznacavala organsko sirenje, vec nagradu; kada bes bude jos samo odgovor na smisljeno poniZe­ nje; recju, kada devetnaesto stolece, izumevajuci cuvene »moralne metode«, uvede ludilo i njego­ vo isceljenje u oЬlast krivice. Razlikovanje izme­ du fizickog i moralnog postalo је praktican pojam u medicini duha tek u trenutku kada se proЬle­ matika ludila pomerila ka ispitivanju odgovornog subjekta. Cisto moralni prostor, koji је tada ome­ den, daje tacne mere te psiholoske nutarnjosti u kojoj moderni covek trazi istovremeno i svoju duЬinu i svoju istinu. Fizicka terapeutika, u prvoj polovini devetnaestog stoleea, tezi da postane le­ cenje na osnovu jednog bezazlenog determinizma,

·

158

ISТORIJA LUDILA

а moralni tretman - leeenje sagr�ljive slobode.

Psihologija, kao sredstvo isceljenja, od sada se ustrojava oko kazne. 1 pre no sto pokusa da uЬla­ zi ona се, sa strogoseu moralne neminovnosti, na­ metnuti patnju. »Nemojte tesiti, jer od toga nе­ та koristi; ne pribegavajte dokazivanjima, ona nisu ubedljiva; ne budite tиZni sa melanholicima, vasa tuga pothranjivace njihovu; nemojte pred njima izgledati razdragani, to ее ih povrediti. Мno­ go bladnokrvnosti, а kada је neophodno, i stro­ gosti. Neka im vas razum bude pravilo ponasanja. U njih treperi jedna jedina nit1 nit . bola; imajte toliko hrabrosti da dirnete u nju.« (29) Raznorodnost fizickog i moralnog u medicin­ skoj misli nije ishod Dekartove odredЬe supstan­ ci; stolece i ро kartezijanske medicine nije uspe­ lo da prihvati ovu razdvojenost na razini njenih proЬlema i metoda, niti da shvati razlikovanje supstanci kao suprotstavljenost organskog i p�i­ holoskog. Kartezijanska Ш antikartezijanska, kla­ sicisticka medicina nikada nije prenela Dekartov metafizicki dualizam u antropologiju. А kada је do razdvajanja doslo, to nije bilo usled obnovlje· ne vernosti Razmisljanjima (Meditations), vec usled nove moci koja је pridata krivici. Samo је pri­ mena kazne razdvojila, kod ludaka, lecenje tela i lecenje duse. Cisto psiholoska medicina postala је mogucna tek onoga dana kada se ludilo naslo otu­ deno u krivici. * *

*

Ovo, pak, i te kako moze da se porekne jed­ nim vidom medicinske prakse koja se primenji­ vala u doba klasicizma. Cist psiholoski element kao da је, kao takav, imao mesto meau tehnika­ ma lecenja. Kako drugacije objasniti vзZnost pri­ davanu opominjanju, ubedivanju, urazumljivanju, celom onom razgovoru u koji se lekar klasicizma

LEКARI 1 ВOLESNICI

159

upustao sa svojim bolesnikom, nezavisno od le­ cenja lekarijama za telo? Kako objasniti to da је Sovaf mogao, saglasno svim njegovim savre­ menicima, da napise: »Treba Ьiti filosof ра iz· leciti bolesti duse. Jer posto izvor tih Ъolesti ni� је nista drugo do farka zelja da se doblje izvesna stvar koju bolesnik smatra za neko dobro, u za­ datak lekara spada i to da mu cvrstim razlozima dokafe da је ono sto s toliko zara zeli - pri_vid­ no dobro а istinsko zlo, te da ga tako odvrati od njegove zaЬlude.« U stvari, ovaj pristup ludilu nije ni vise ni manje psiholoski od svih onih о kojima smo vec govorili. Jezik, iskazi istine ili moralnosti, u ne· posrednom su dodiru s telom; а jos је Bjenvil u svojoj raspravi о Nymphomanie pokazao kako pri· hvatanje ili odbacivanje nekog etickog naeela mo­ ze neposredno da preinaci odvijanje organskih pro­ cesa. Ра ipak, postoji jedna razlika izmeau pri­ rode tehnika leeenja koje se sastoje u izmeni od­ lika zajednickih telu i dusi, i prirode tehnika ko­ je se sastoje u savlaaivanju ludila govorom. U prvom slucaju, posredi је tehnika metafora, na razini bolesti shvacene kao pogorsanje prirode; u drugom, posredi је tehnika jezika, na razini ludi­ la shvacenog kao prepirka razuma sa samim so· bom. Ovo umece, u tom drugom obliku, razvija se u oЬlasti u kojoj se ludilo »leci« - u svim znacenjima reci - u smislu istine i zaЬlude. Ukrat· ko, za doba klasicizma u terapeutikama ludila svagda su jedan drugom protivstavljana dva teh­ nicka sveta. Jedan, koji pociva na implicitnoj me­ hanici odlika, i koji se ludilu obraca kao da је ono u sustini strast, to jest kao da је izvesna me­ savina (kretanje-odlika) koja jednovremeno pripa­ da i telu i dиSi; drugi, koji pociva na diskurziv­ nom kretanju razuma sto razmislja sam sa sobom i koji se ludilu obraca kao da је zaЬluda, dvo­ struka nistavnost jezika i slike, koji mu se obra· са kao da је bunilo. Strukturalni krug strasti ј

160

ISTORIJA LUDILA

bunila koji sacinjava klasicisticko iskustvo ludila ponovo se javlja ovde, u svetu tehnika ali u skracenom obliku. Njegovo jedinstvo ocrtava se tek poizdalje. Ono sto је otprve vidljivo, upadlji� vo, jeste dvojnost, bezmalo suprotstavljenost, u medicini ludila, metoda suzbljanja Ьolesti, i oЬ­ lika 1ecenja bezumlja. Ove se metode mogu sve· sti na tri Ьitna oЬlika. 1 . Budenje. - Posto је bunilo san osoba ko· је su budne, onda one sto su u bunilu valja otrg­ nuti iz tog lafnog sna, prizvati ih iz njihovog sa­ njalackog bdenja, predatog slikama, u istinsko budno stanje, gde се se snivanje ukloniti pred sli­ kama ораZапја. То apsolutno budenje, koje jedan ро jedan rastura sve oЬlike iluzije, Dekart prati na poeetku svojih Razmi.Sljanja i nalazi ga, para­ doksalno, u samoj svesti о snu, u svesti zavarane svesti. Ali, u ludaka, medicina mora da dovede do budenja, preobra.Zavajuci usamljenost kartezi­ janske hrabrosti da se, namecuci svoju volju, umesa u izvesnost budnoga sigurnog u svoju bud­ nost, u iluziju usnulog koji bdije: preeica koja dogmaticki sece dugi Dekartov put. Ono sto De­ kart otkriva pri kraju svog razresenja i u udva­ janju svesti koja se nikad ne odvaja od sebe sa-­ me i ne raspolucuje se - to medicina nameee iz· vana, u razdvajanju lekara i bolesti. U odnosu na ludaka, lekar iznova stvcu:a trenutak Cogita u od­ nosu na vreme snivanja, iluziju, ludilo. Sasvim spoljasnji Cogito, stran samom misljenju, i koji moze da mu se nametne samo u obliku provale. Ovaj sklop provale budnog stanja jedan је od najpostojanijih oЬlika medu terapeutikama ludi­ la. Ona ponekad ima najjednostavnije vidove, is­ tovremeno najobremenjenije slikama i I\ajobdare­ nije neposrednim mocima. Prihvata se kao cinj� nica da је prasak puske, ispaljene sasvim blizu jedne devojke, izlecio tu devojku od grcenja koja su је spopadala posle neke ogromne Zзlosti. Ne upustajmo se u to slikovno predstavljanje postu-

LEКARI I BOLESNICI

161

paka budenja; iznenadnim i jakim emocijama po­ stize se isti ishod. U tom је duhu Burhave i izveo ono cuveno isceljenje obolelih od grcenja u Har­ lemu. U gradskoj bolnici rasirila se rednja grce­ nja. Antispazmodici, davani u velikim dozama, ni­ su dejstvovali. Bt1rhave prepisa »da se donesu pe­ ci pune uzarenog ugljevlja, i da se u njima do usijanja zagreju gvozdene kuke odredenog oЬlika; posle toga је glasno rekao da, posto sva dosad upotreЬljena sredstva za izlecenje grecenja nisu Ьila od koristi, to on zna jos samo za jedan jedini lek, а to је da usijanim gvozdem do kosti sprzi odredeno mesto na ruci osobe, mladica ili devoj· ke, koju spopadne napad bolesti grcenja«. Sporije, ali i sigurnije u istinu sa kojom se suocava, jeste budenje koje dolazi iz same mud­ rosti i njenog istrajnog, imperativnog odmicanja kroz predele ludila. Od te mudrosti, njenih razli­ citih oЬlika, Vilis trazi da izleci ludila. Pedagoska mudrost za slaboumne; »priljezan i odan ucitelj treba da ih potpuno obuci«; malo-pomalo, i veo­ ma postupno, valja ih nauciti onome sto deca uce ро skolama. Kad su melanholici u pitanju, mud­ rost koja svoj uzor preuzima od najstrozih i naj­ ociglednijih oЬlika istine: sve sto је imaginarno u njihovom bunilu rasturice se pri svetlosti nepo­ Ьitne istine; zato im se >'studije matematike i he­ mije« i preporucuju onako toplo. Sto se ostalih tice, njihovo се bunilo umanjiti mudrost sasvim sredenog zivota; nema potrebe nametati im dru­ gu istinu do istine njihovog svakidasnjeg zivota; ostajuci и svome domu, »Шli treba da nastave da vode svoje poslove, upravljaju svojom porodicom, da ureduju i obraduju svoja imanja, vrtove, svo­ je vocnjake, svoja polja«. Zauzvrat, bas ta tac­ nost drustvenog reda, nametnuta spolja, а ako tre­ ba i silom, i moze postupno da privede duh ma­ ni,UI.ka svetlosti istine: »Zarad toga се bezumnik. smesten u narocit dom, Ьiti lecen koliko od le­ kara, toliko i od obucenih pomocnika, tako da 11

1 62

ISTORIJA LUDlLA

ga uvek, opomenama, upozorenjima, kaznama ko­ je se odmah izvrsavaju, mogu poddati u njego­ vom izvrsenju du.Znosti, dobrom ddanju i uljud­ nosti.« Tokom doba klasicizma ovo autoritarno bu· denje ludila izgublce, malo-pomalo, svoj prvobltni smisao i ograniciti se na to da bude jos samo podsecanje na moralni zakon, povratak valjanom, vernost zakonu. Ono sto је Vilis jos smatrao no­ vim uvodenjem -u istinu, SovaZ vise nece potpuno razumevati i govorice о lucidnosti u prepoznava­ nju valjanog: »Tako se mogu prizvati razumu oni koji su ga izgublli usled pogresnih nacela filoso­ fije morala, pod uslovom da hoce da sa nama ispitaju sta је istinski valjano, koja dobra valja pretpostaviti drugima.« Lekar vise ne treba da de­ luje kao razbudivac, vec kao moralizator. Tiso smatra da је »cista i besprekorna savest odlicna predohrana« protiv ludila. Ubrzo se javlja i Pi· nel, za kog budenje u istini vise nema smisao isceljenja, vec samo poslusnosti i slepog potcinia· vanja: »Osnovno nacelo ozdravljenja manije, u velikom broju slucajeva, jeste da se najpre pri­ begne energicnom pritisku, za cim usleduju ро· stupci dobrodusnosti.« 2. Pozorisno prikazivanje. Bar na izgled, rec је о jednoj tehnici koja је u ostroj suprotno­ sti sa tehnikom budenja. Tamo је do pristupa lu­ dilu, u njegovoj neposrednoj zestini, dolazilo pu­ tem strpljivog rada razuma. U vidu polagane pe­ dagogije, ili u vidu autoritarne provale, razum se nametao sam ро sebl, tezinom sopstvenog Ьiса. Ne-Ьice ludila, nistavnost njegove zaЬlude, mora­ li su konacno da popuste pred tim pritisk6m isti· ne. Ovde se terapeutska operacija u potpunosti odigrava u prostoru imaginacije; rec је . о sauee­ snistvu nestvarnog sa . samim sobom; imaginarno treba da otpocne sopstvenu igru, namerno da pw• stakne nove slike, zabunca u slcladu s Ьuniloin i da, bez suprotstavljanja i sueeljavanja, bez vidlji-

·

.

·

LEКARI 1 BOLESNICl

16З

ve dijalektike cak, zacudo, isceli. Zdravlje treba da navali na bolest i pobedi је и samom onom nistavilи и koje је bolest иtamnicena. lmaginaci­ ja, » . . . kada је bolesna, moze se izleciti delova­ njem jedne vrlo zdrave i prokиsane imaginacije . . . Potpиno је svejedno hoce li imaginacijи bolesni­ ka izleciti neki strah, neki zestok ili bolan иtisak na cula, ili neka ilиzija.« Iluzija moze da izleci iluzorno - kao sto samo razиm moze da izbavi od bezumlja. Која је, dakle, ta mracna moc ima­ ginarnog? U onoj meri и kojoj је sиstina slike to da је uzimaju za zЬilju, toliko, zauzvrat, zЬilji pripada moc da podrafava slikи, da se pravi da је iste ma­ terijalnosti i istog znacenja kao i ona. Bez sиda­ ra, bez preloma, opafanje moze da se nadoveze na san, da ispuni praznine и njemи, potvrdi ga u onome sto је и njemи nestalno, i da ga dove­ de do ispunjenja. Ako iluzija moze da se иcini isto tako stvarnom kao opafanje, opazanje, pak, moze da postane vidljiva zЬilja, kоји ilиzija ne moze da odbaci. То је prvi korak и lecenju pиtem »pozorisnog prikazivanja« : pripojiti nestvarnost slike opafajnoj istini, а da ne izgleda da ova dru· ga protivreci onoj prvoj, niti da је osporava. Ta­ ko Lиsitanиs prica о ozdravljenjи jednog melan· holika koji је verovao da је proklet, jos na ovo­ me svetи, zbog golemosti grehova koje је pocinio. U nemogucnosti da ga razumnim argumentima иЬеdе da ти ima spasa, drugi prihvatajи njego­ vo bunilo, prikazиju ти andela odevenog и belo, s macem и ruci, koji ти, posle stroge op_omene, objavljиje da sи ти gresi oprosteni. Vec ро tom primeru vidimo kako se иkаzи­ је drugi korak. Prikazivanje и okviru slike nije dovoljno; treba, иz. to, nastaviti delirantni govor. Jer и bezиmnim recima Ьolesnika postoji jedan g]as koji govori; on se pokorava sopstvenoj gra­ matici i izraiava izvestan smisao. Gramatika i znacenje treba da se odrze tako da prikazivanje 11*

164

ISTORIJA LUDILA

fantazma u stvarnosti ne izgleda kao prelazak iz jednog sveta u drugi, kao preno�enje u neki nov jezik, preinaeena smisla. Isti jezik mora da naJ stavi da se i dalje cuje, dodajuci tacnom znace­ nju svoga govora samo jedan nov deduktivni ele­ ment. Ра ipak, nije svejedno koji је taj element; nije rec о tome da se ide za bunilom, vee о tef­ nji da se ono, Ьivajuci nastavljeno, okonca. Tre­ ba ga dovesti do vrhunca i krize, gde се ono, bez ikakvog uvodenja stranog elementa, Ьiti suoceno sa samim sobom i nateiano na raspru sa nemi­ novnostima sopstvene istine. Istinsk.i i opafajni govor koji se nadovezuje na delirantni govor sli­ ka treba, dakle, bez izmicanja zakonima ovog dru­ gog, i bez napu�tanja njegove neprikosnovenosti, da u odnosu na njega izvrsi jednu pozitivnu _funk­ ciju; on ga zЬija oko onoga sto је Ьitno u nje­ mu; ako ga prikazuje uz opasnost da ga potvrdi, to је zato da Ьi ga dramatizovao. Navodi se slu­ caj jednog bolesnika koji је verovao da је mrtav, а zaista Ьi i umro usled odЬijanja da jede; » jedna skupina ljudi koji su se nacinili Ьledima i odenuli se kao mrtvaci usla је u njegovu odaju, postavila sto, donela jestivo i росёlа da jede i pi­ je pred posteljom. Mrtvac, izgladneo, posmatra; ostali se cude �to on ostaje и postelji; ubeduju ga da mrtvi jedu bar koliko i zivi. On se vrlo le­ po prilagodio tom oЬicaju.« Upravo unutar jed­ nog prodиZenog govora elementi bunila, posto upadnu u protivrecnost, i dovode do krize. Кri­ ze koja је, na veoma dvosmislen nacin, medicin­ ska i pozorisna u isti mah; citava tradicija zapad­ ne medicine, јо� od Hipokrata, ukrsta se Qvde, iznenada, i samo tokom nekoliko godina, sa jed­ nim od glavnih oЬlika pozorisnog iskustva. Vidi­ mo kako se pomalja ona velika tema krize koju Ьi stvaralo suocavanje bezumnika sa sopstvenim umom, razuma sa nerazumno�cu, lucidnog lukav­ stva coveka sa zaslepljeno�cu ludaka, krize koja •

•

.

LEКARI 1 BOLESNICI

165

obelezava tacku na kojoj се se iluzija, okrenuta protiv sebe same, otvoriti pred Ьleskom istine. Ovo otvaranje vazda је moguee u krizi; svo­ jom neposrednom Ьliskoscu ono, stavise, sacinja­ va njenu Ьit. No ono nije dato samom krizom. Da Ьi kriza Ьila medicinska а ne naprosto dramska. da ne Ьi Ьila unistenje coveka vec jasno i prosto suzbljanje bolesti, ukratko - da Ьi to dramsko prikazivanje bunila imalo dejstvo komicnog ocis­ cenja, potrebno је da se u datom trenutku uvede izvesno lukavstvo. Lukavstvo, ili makar neki ele­ ment koji krisom menja samosvojnu igru bunila i oji bш;rilo, nepres�ano ga potvrd�juCi, ne pove­ _ ZUJe sa nJegovom 1stшom а da ga Istovremeno ne veze i uz neophodnost njegovog suzЬijanja. Naj­ jednostavniji primer ove metode jeste lukavstvo koje se primenjuje na delirantnim bolesnicima ko­ ji uobrafuvaju da u telu osecaju neki predmet, neku neoЬicnu zivotinju: »Kada neki bolesnik ve­ ruje da mu se u telu krije neka ziva zivotinja, va· lja se pretvarati kao da se ona vadi; ako је u stomaku, to se dejstvo moze postici nekim sred­ stvom za ciscenje koje malo zivlje protresa, i uba­ citi tu zivotinju u legen tako da bolesnik to ne primeti.« Rezija ostvaruje predmet bunila, ali to ne moze da postigne а d.a ga ne izbaci upolje, а ako bolesniku i daje opaiajnu potvrdu njegove iluzije, to cini tek kada ga silom oslobodi od nje. Vestacko vaspostavljanje bunila tvori istinsko od­ stojanje u kojem bolesnik ponovo stice slobodu. Ali pokadsto cak i nema potrebe za tim us­ postavljanjem odstojanja. Upravo се se u unu­ trasnjost kvazi-opзZanja bunila postaviti, l:ukav­ stvom, jedan opa!ajni element, najpre neeujan, ali njegovo се postupno potvrdivanje osporiti сео sistem. Upravo u njemu i u opзZanju koje potvr­ duje njegovo bunilo bolesnik i орзZа zЬilju koja ga oslobada. Tralion (Trallion) izvestava о tome kako је jedan lekar rasprsio bunilo nekog melan­ holika koji је uobra!avao da vise nema glave te

�

166

ISTORIJA LUDILA

је na njenom mestu osecao neku vrstu praznine; lekar, zasav u bunilo, prihvata da na zahtev bo­ lesnika popuni tu rupu, i postavlja mu veliku olovnu kuglu па glavu. Uskoro nelagodnost koja је iz toga proizisla, i tezina koja је ubrzo postala bolna, uverise bolesnika da ima glavu. Napokon, lukavstvo i njegova funkcija svod:enja na komicno mogu se ostvariti uz saucesnistvo lekara, ali bez ikakvog neposrednog njegovog uplitanja, vec sa­ mo spontanom igrom u organizmu bolesnika. U ranije navedenom slucaju melanholika koji је odista umirao zato sto, verujuci da је mrtav, ni­ je hteo da jede, pozorisno prikazanje gozbe mrt­ vaca podstice ga na jelo; ta hrana ga okrepljuje, »uzimanje obroka ga smiruje« i kada iscezne or­ ganski poremeeaj , to се i bunilo, koje mu је ne­ razlucivo Ьilo i uzrok i posledica, isto tako iseez· nuti. Tako је stvarna smrt, koja Ьi proistekla iz uobrafene smrti, odstranjena iz stvarnosti vec sa­ mim prikazivanjem nestvarne smrti. U toj umes­ noj igri obavlja se razmena ne-Ьica sa samim so­ bom: ne-Ьice bunila prenelo se u Ьiсе bolesti i suzЬilo ga samom cinjenicom da је dramskim pri­ kazanjem izgnano iz bunila. Ispunjenje ne-Ьica bu­ nila u Ьieu uspeva da ga suzblje kao ne-Ьice sa­ mo, i to cistim mehanizmom svoje unutrasnje pro­ tivrecnosti - mehanizmom koji је igra reci i ig· ra iluzije u isti mah, igra jezika i slike; bunilo је, u stvari, suzbljerю kao ne-Ьice, posto postaje opafeno Ьiсе; ali kako је Ьiсе bunila u potpuno­ sti u svom ne-Ьicu, to је suzbljano kao bunilo. А njegovo potvrd:ivanje u pozorisnoj fantastici vraca ga u istinu koja ga, drieCi ga u zaroЬljenistvu stvarnog, izganja iz same stvarnosti i nateruje da se izguЬi u govoru - bez bunila - razuma. З. Povratak neposrednom. - Posto је ludilo iluzija, isceljenje ludila, ako је tacno da se moze izvesti putem pozorista, moze se isto tako i jos neposrednije izvrsiti putem suzЬijanja pozorista. Poveriti ludilo i njegov nistavan svet izravno pu·

LEKARI I BOLESNICI

167

noci prirode koja ne obmanjuje, zato sto njena neposrednost ne poznaje ne-Ьice - znaci predati ludilo i njegovoj sopstvenoj istini (posto је ludi­ lo, kao bolest, na kraju samo jedno Ьiсе prirode), i, u isti mah, njegovoj najЬliZoj protivrecnosti (po­ sto је bunilo kao privid bez saddaja susta suprot­ nost onom cesto tajnom i nevidljivom bogatstvu prirode). Ova se protivrecnost otuda javlja kao razlog bezumlja u dvojakom smislu: ona obuhva­ ta njegove uzroke, а u isti mah krije u sebl na­ celo njegovog suzbljanja. Treba, meautim, prime­ titi da se ove teme ne javljaju za sve vreme kla­ sicizma. Iako su ustrojene oko istog iskustva be­ zumlja, one odmenjuju teme о pozorisnom pred­ stavljanju; а njihova pojava ukazuje na trenutak kada pitanje о Ьicu i iluziji pocinje da se povlaci i ustupa mesto proЬlematici prirode. Igre pozo­ risne iluzije gube smisao, а izvestacene tehnike slikovnog prikazivanja zamenjuju se prostim i si­ gurnim umecem prirodnog svoaenja. А ovo u dvo­ jakom smislu, posto је posredi kako svoaenje od strane prirode, tako i svodenje na prirodu. Povratak neposrednom jeste terapeutika par excellence, zato sto је tu rec о ostrom odbaciva­ nju terapeutike; on leci u onoj meri u kojoj za­ boravlja na svako lecenje. Upravo u nedelatnosti coveka u odnosu na sebe samog, u cutnji kојџ na· mece svom umecu i svojim tvorevinama, priroda i razvija jednu delatnost koja stoji tacno naspram odricanja. Jer, pogleda li se izЬliza, ta covekova nedelatnost jeste istinska delatnost; kada se co­ vek prepusti leku, on izmice zakonu rada sto mu ga nащесе priroda sama; on uranja u svet vestac­ kog i svet protiv-prirode u kojem је njegovo lu­ dilo samo jedan vid ispoljavanja; Ьа5 zanemaru­ juCi tu bolest, i iznova prihvatajuci mesto u de­ latnosti prirodnih Ьiса, covek, u prividnoj nede­ latnosti koja је, u Ьiti, samo marljiva vernost, uspeva da ozdravi. Tako i Bernarden de Sen Pjer (Bernardin de Saint-Pierre) tumaci kako se oslo-

168

ISTORIJA LUDILA

bodio jedne »cudne boljke« u kojoj је, »kao Edip, vidao dva sunca« . Lekar mu је ponudio svoju po­ moc i rekao mu da је »zariste njegove bolesti u zivcima« . On, uzalиdno, uzima najskuplje lekove; иbrzo shvata da te lekarije ubljaju cak i lekare: >;Zan-Zak Rusou dugujem povratak zdravlja. Ci­ tao sam, u njegovim besmrtnim delima, medu os­ talim prirodnim istinama, da је covek stvoren da radi, а ne da razmislja. Do tada sam uveZЬavao dиsи а odmarao telo; promenih nacin zivota; vez­ bao sam telo а odmarao dusu. Odrekoh se veCine knjiga; skrenuh pogled na dela prirode koja su svim mojim cиlima govorila jednim jezikom sto ga ni vreme ni narodi nisu mogli izmeniti. Моја povest i moji dnevnici Ьile su travke polja i li­ vada; i nisu se moje misli tegobno probljale ka njima, kao u poretku ljudi, vec su njihove misli dolazile k meni u hiljadu prijatnih oЬlika.« Uprkos formulacijama koje su izvesni ucenici Rиsoovi uspeli da predloze, taj povratak nepo­ srednom nije ni apsolutan ni jednostavan. То је zato sto se ludilo - cak i ako ga је izazivalo, odrzavalo ono najvestackije u drustvu - javljalo, u zestokim svojim oЬlicima, kao sirov izraz naj­ primitivnijih ljudskih zelja. Ludilo u doba klasiciz­ ma, videli smo, izdize se u pretnji bestijalnosti bestijalnosti kojom и potpunosti vladaju nagoni grabezi i ubljanja. Predati lиdilo prirodi znacilo Ьi prepиstiti ga, jednim obrtanjem kojim se ne da ovladati, toj pomami protiv-prirode. Isceljenje ludila pretpostavlja, dakle, povratak onome sto је neposredno ne . u odnosu na zeljи, vec и odnosи na imaginacijи; - povratak koji iz zivota coveko­ vog i njegovih zadovoljstava odstranjuje sve sto је vestacko, nestvarno, imaginarno. Nacini lecenja pиtem promisljenog utapanja u neposredno krio­ mice pretpostavljajи posredovanje jedne mudro­ sti koja и prirodi deli ono sto se dize iz nasilnis­ tva i ono sto se di.Ze iz istine. То је sva razlika izmedи Divljaka i Tezaka. »Divljaci . . . vise vode

LEКARI 1 BOLESNICI

169

zivot zivotinje-mesozdera no zivot razumnog Ьi­ са«; zivot Tdaka, pak, »Srecniji је, и stvari, ne­ goli zivot svetskog covekac. Uz divljaka, neposred­ na zelja, bez discipline, bez stega, bez istinske mo­ ralnosti; .uz tezaka, zadovoljstvo bez posredni�tva, to jest bez uzalиdnog podsticanja, bez uzbиdenja ili ispunjenja и ma�ti. Ono sto и prirodi i njenim 11eposrednim svojstvima leci lиdilo jeste zadovolj­ stvo - ali zadovoljstvo koje, s jedne strane, zeljи cini nistavnom а da Cak ne mora ni da је gusi, posto јој unapred prиZa potpunost zadovoljenja, а s druge - izlafe imaginacijи podsmehи, jer spontano donosi srecno prisиstvo stvarnosti. »Za­ dovoljstva иlaze и vecni poredak stvari; njihovo је postojanje nepromenljivo; da Ьi se . ona ostva­ rila potrebni sи izvesni иs1ovi . . . ; ti иslovi nisи nimalo proizvoljni; njima је priroda иtrla риt; imaginacija иopste ne moze da stvara, i covek naj­ zaljиЬljeniji и zadovoljstva mogao Ьi da иsре da poveca svoja иZivanja tek ako Ьi se odrekao svih onih koja ne nose taj otisak prirode.c Neposredni svet tebka jeste, dakle, svet ispunjen mиdroseu i merom, svet koji od lиdila leci и onoj meri и kojoj cini nepotrebnom feljи i kretanja strasti koje ona izaziva, а takode i и onoj meri и kojoj uz imaginarno umanjиje i sve mogucnosti buni­ la. Ono �to Tiso razumeva pod »zadovoljstvom« jeste taj, neposredni izlecitelj, osloЬoden jednovre­ meno i strasti i jezika, ocfuosno ona dva velika oЬlika oovekovog iskиstva iz kojih nastaje be­ zumlje. А mozda priroda, kao konkretan oЬlik neP.o­ srednog, ima i jednи jos Ьitnijи moe и suzblja­ njи lиdila. Jer ona ima moc da oslobodi coveka njegove slobode. U prirodi - onoj prirodi, bar, koja se meri dvojakom iskljиcenoseu nasilni�tva zelje i nestvarnosti fantazma - covek је nesum­ njivo osloboden drustvenih prinиda (onih koje pri­ moravajи »da se prebrojavajи i svode racuni sop­ stvenih imaginarnih zadovoljstava koja se . tako

170

ISTORIJA LUDILA

zovи, а и stvari to nisи«) i kretanja strasti koje se ne da nadzirati. Ali samim tim on је Ьlago i kao iz same nиtrine svog zivota zahvacen siste­ mom prirodnih obaveza. Pritisak najzdravijih po­ treba, smenjivanje dana i godisnjih doba, nenasil­ na neophodnost da se covek hrani i traii sеЫ skloniste, рrinш1ији nered lиdaka na prihvatanje izvesnih pravilnosti. Preterana izmisljanja imagi­ nacije rasprsena sи, kao i ono sto se kao odvec zarko prikriva и zelji. u Ьlagosti zadovoljstva ko­ je ne spиtava, covek је spojen sa mиdro&cи pri­ rode, i ta vernost и oЬlikи slobode rasteruje be­ zиmlje koje svojim paradoksom jedno kraj dru­ goga stavlja krajnji detel:minizam strasti i kraj­ njи fantazijи slike. Tako, и tim predelima u ko· j ima se mesajи etika i medicina, pocinje sanja· renje о oslobodenjи lиdila: osloboaenju cije po­ reklo ne treba shvatiti kao otkrice, od strane fi­ lantropije, covecanstva lиdih, vec kao zelju da se ludilo otvori pred Ьlagiш prinudama prirode. Staro selo Gel (Gheel) koje jos od kraja sred­ njega veka svedoci о danas zaboravljenoj srodno· sti zatvaranja lиdaka i iskljиcivanja gubavaca, iz­ nenada doЬija, poslednjih godina osamnaestog sto· leca, novo tumacenje. Ono sto је u njemu obele­ zavalo zestokи, pateticnu razdvojenost sveta lиdih i sveta ljudi, sada nosi idilicne vrednosti ponovo otkrivenog jedinstva bezиmlja i prirode. То је se­ lo nekada oznacavalo da sи lиdaci zatvoreni i ogradeni te da ј е tako razиman covek zasticen od njih; ono sada otkriva da је ludak osloboden i da se, u toj slobodi koja ga stavlja na istu ra­ van sa zakonima prirode, nanovo miri sa razиm­ nim covekom. U Gelu, prema opisи koji daje Zиi (Јоиу), )) . . . cetiri petine stanovnika su ludaci, i to ludaci u punom smislu reci, koji bez nezgoda Шivaju istu slobodu koju i ostali stanovnici . . . Zdrava hrana, cist vazduh, sve sto spada u slobo· du - takav је nacin zivota koji im se propisuje i kojem, na koncu godine, najveci broj i duguje

LEКARI 1 BOLESNICI

171

ozdravljenje.« Smisao iskljucenja i zatvaranja po­ cinje da se menja а da se u ustanovama nista ni­ je zaista promenilo: taj smisao polako poprima pozitivne vrednosti, а neutralan, prazan, mracni prostor u kojem је bezumlje nekada vraeeno и svoje nistavilo pocinje da se naseljava prirodom kojoj је ludilo, oslobodeno, prinudeno da se pot­ cini. Zatvaranje, kao razdvajanje razuma i bezum­ lja, nije potisnuto; ali vec samom svrhom zatva­ ranja, prostor koji је njime zauzet omogueuje po­ javljivanje prirodnih sila, za ludilo prisilnijih, po­ godnijih da ga podjarme u njegovoj Ьiti, no sto је сео stari sistem ogranicavanja i gusenja. Iz tog sistema valja osloboditi ludilo da Ьi ono, u pro· storu zatvaranja, sada obremenjenog prakti�nom delotvornoscu, Ьilo slobodno da se otrese svoje divlje slobode i prihvati zahteve prirode koji su za njega istovremeno i istina, i zakon. Као zakon, priroda sputava zestinu zelje; kao istina, ona po­ korava protiv-prirodu, i sve fantazme imaginacije. Pinel, povodom bolnice u Saragosi, ovako opi­ suje tu prirodu: tu se » Ьludenjima duha us­ postavlj a neka vrsta protivteze pomocu prirodnog nagona koji navodi coveka da oplodi zemlju i da se tako, plodovima svoga truda, postara za svoje potrebe. Od ranog jutra, ludaci se vide . . . kako se veselo rasporeduju ро razlicitim delovima pro­ stranog ogradenog dobra koje pripada ludnici, ka­ ko uz izvesno nadmetanje raspodeljuju radove, vec prema godisnjem dobu, kako gaje zito, povrce, Ьilj ­ ke za kuvanje, kako se, zaredom, bave zetvom, po­ dupiranjem loze, berbom, skupljanjem maslina, i kako uvece u svom samotnom azilu ponovo nala­ ze mir i tonu u spokojan san. Najpostojanije isku­ stvo pot1cilo је ovu ludnicu da је to najpouzdaniji i najdelotvorniji nacin da se ljudi privedu razu­ mu. Ispod uoЬicajenih sHka lako se otkriva stro­ gost smisla. Povratak neposrednom delotvoran је protiv bezumlja samo onoliko koliko је posredi jed­ na nadzirana - i od sebe same odeljena neposred.

.

•

172

ISTORIJA LUDILA

nost; neposrednost u kojoj је nasilnistvo odvojeno od istine, divljastvo stoji ро strani od slobode, а pri­ roda viSe ne moze da se prepozna u fantasticnim likovima protiv-prirode. Recju, put do prirode vo­ di preko morala. U jednom tako nadziranom pro­ storu, lиdilo vise nece moci da govori jezikom bezumlja, sa svim onim sto и njemи nadilazi pri· rodne pojave bolesti. Ono се u potpunosti Ьiti u patologiji. Preobra:laj koji su potonja vremena prihvatila kao pozitivno postignиce, dolazak ako vec ne istine, а ono makar onoga sto omogucuje poznavanje istine, ali sto pred istorijom mora da se javi kao ono sto је istina Ьila: to jest, svod:e­ nje klasicistickog iskиstva bezumlja na jedno, strogo moralno opaianje ludila, koje се, potajno, slиZiti kao jezgro za sva poimanja lиdila sto се ih devetnaesto stoleee vrednovati, redom, kao na­ ucna, pozitivna i eksperimentalna. Ovaj preobra:laj koji se izvrsio и drugoj po­ lovini osamnaestog stoleca najpre se uvukao и tehnike isceljenja. No vrlo brzo on se potpuno otkriveno ispoljio i оЬиzео duh reformatora, up­ ravljajuci velikim preustrojenjem iskиstva lиdila poslednjih godina stoleca. Vrlo brzo Pinel се mo­ Ci da napise: »Koliko је, da Ьi se predupredila hipohondrija, melanholija ili manija, neophodno slediti neizmenljive zakone morala!« *

*

Ne vredi и doba klasicizma traZiti razlikи iZ· med:и fizickih terapeutika i psiholoskih nacina le­ eenja - iz prostog razloga sto psihologija ne po­ stoji. Kada se prepisиje иzimanje gorkih stvari, na primer, nisu posredi nikakva fizicka leeenja. jer postoji teznja da se dиsa proeisti bas kao i telo; kada se nekom melanholiku prepise .iedno­ stavni zivot tezaka, Ш kada ти se odigra kome­ dija njegovog bunila, to nikako nije psiholoska intervencija, jer tada se и prvom redu misli na

LEtc.AIU 1 BOLESNICI

173

kretanje sokova u zivcima, na gustinu tekucfula. Ali u jednom slueaju, ret је о vestini preinaea­ vanja kvaliteta, о tehnici u kojoj se Ьit ludila uzi­ ma kao priroda, i kao bolest; u drugom, rec је о vestini govora, i vaspostavljanja istine, gde ludi­ lo va.Zi kao bezumlje. Kada, u godinama koje се proteCi, bude raz­ lozeno to glavno iskustvo bezumlja, cije је jedin­ stvo karakteristicno za doba klasicizma, kada lu­ dilo, potpuno zahvaceno moralnim nasluCivanjem, bude jos samo bolest, tada се razlikovanje koje smo upravo uspostavili poprimiti drugi smisao; ono sto је Ьilo bolesno proizlmce iz organskog; ono sto је pripadalo bezumlju, nadila.Zenju nje­ govog govora, Ьiее izjednaceno sa psiholoskim. Upravo se tu i rada psihologija - ne kao istina ludila, vec kao znak da је ludilo sada odvojeno od svoje istine, а ona је Ьila bezumlje, i da је ono od tada jos samo pojava prepustena okolno­ stima, beznacajna, na neodredenoj povrsini priro­ de. Zagonetka bez druge istine do one koja mofe da је umanji. Zato i valja Ьiti pravedan prema Frojdu. Iz­ medu Pet psihoanaliza i briZljivog istrafivanja po­ svecenog Psiholoskim nacinima lecenja postoji ne­ sto vise no sto је naslaga otkrica; Eostoji nepri­ kosnovena silovitost povratka. Zane (Janet) је pre­ brojao elemente razdeobe, nacinio spisak, dodao tu i tamo ponesto, mozda i osvojio. Frojd ј е pre­ uzeo ludilo na razini njegovog jezika, iznova us­ postavio Ьitne elemente iskustva sto ga је pozi­ tivizam sveo na muk; on popisu psiholoskih na­ cina lecenja ludila nije pridodao nista veliko; on је, u medicinskoj misli, vaspostavio moguenost razgovora sa bezumljem. Ne cudime se sto је naj­ vecma »psiholosko« meёtu nacinima leeenja tako brzo krenulo nizbrdo i dobllo organske potvrde. U psihoanalizi uopste nije rec о psihologiji, vec upravo о iskustvu bezumlja koje је, u modemom svetu, psihologija imala da prerusi.

SESTO POGLAVUE

VELIKI STRAH

»Jedno popodne Ьiо sam tamo, mnogo gle­ dao, malo govorio, slu�ao �to sam mogao manje, kada mi је prisla jedna od najcudnovatijih licno­ sti toga kraja u kojem Bog nije dopustio da uz­ manjka takvih kao ona. Ona је spoj uzvBenosti i niskosti, zdravog razuma i bezumlja.«

U trenutku kada se sumnja suocila sa svojim glavnim opasnostima, Dekart је postao svestan to­ ga da ne moze Ьiti lud osim sto је jos dugo u dnu svesti priznavao da sve sile bezumlja vreba­ ju oko njegove misli; ali kao filosof, namerno re­ sen da sumnja, on nije rnogao Ьiti »jedan od tih bezumnika« . Ramoov sinovac, pak, dobro zna to i jeste najtvrdokornije u njegovirn prolaznim izvesnostima - da је lud. »Pre no sto се poceti, on duboko uzdise i prinosi ruke celu; potom po­ novo doblja smiren izgled i veli mi: vi znate da sam neznalica, ludak, Ьetobraznik i lensti­ na.« (30) -·

Osamnaestc;> stolece nije rnoglo . da tacno shva­ ti smisao knjige Ramoov sinovac (Neveu de Ra­ meau). Ра ipak, bas . u ono vreme kada је to stivo naJ?i$ano, nesto se dogodilo, nesto �to је obecava­ lo jednu presudnu promenu, Zanimljivo: to be­ zumlje koje је prognano · u daleke, prostore zatvo­ t·enosti ponovo iskrsava, obremenjeno novim ора_

·

VE.LIKI STRAH

175

snostima i obdareno drugom jednom moei dovo­ denja stvari u pitanje. Ali ono sto osщnnaesto stolece najpre opaza u bezumlju nije prikriveno preispitivanje, vec samo bedna ostavstina drustva: poderana odeca, osomost u traljama, ona drskost koja se dopusta а Cije se uznemirujuce moci sti­ savaju putem veselog oprastanja. MoZda osam­ naesto stolece nije moglo da se prepozna u Ra­ moovom sinovcu, ali је celo bllo prisutno u ono­ me ја koje mu је slиZilo kao sagovomik i kao, tako da kafemo, »pokazivac«, zabavljalo se ne bez precutkivanja, i tiZ izvestan priguseni nespo­ koj : jer to је prvi put od Velikog Utamnicenja da је ludak ponovo postao drustvena licnost; prvi put da se ljudi upustaju u razgovor s njim i da ga, ponovo, ispituju. Bezumlje se iznova javlja kao tip, no to nije sve; ono se ipak iznova javlja i polagano se ponovo smesta u Ьliskost drustve­ nog predela. Tu се ga, dvanaestak godina pre Re­ volucije, ne iznenadujuci se vise, sresti Mersje (Mercier) : »Udite u ma koju kafanicu; neki co­ vek vam, mimo i stalozeno, sapce na uho: ne mo­ zete ni da zamislite, gospodine, koliko је vlada nezahvalna prema meџi i koliko је slepa za vla­ stite interese. Trideset godina zanemarivao sam svoje poslove; zatvarao sam se .u svoju radnu so­ bu, razmisljao, sanjario, racunao; zamislio sam ostvariv plan kako da se isplate svi drzavni du­ govi; zatim drugi plan - kako da se kralj obo­ gati i kako da ти se . obezbedi prihod od 400 mi.­ liona; ра jos jedan - .kako da se zauvek pobedi Englesкa, cije me vec i samo . ime ljuti . . . Dok sam sav blo utonuo u te opseme operacije .koje zahtevaju potpunu · ,prilje.Znost. duha i odvojio ·se od domatih. : briga, . ri.ekj d.Zangгimvi poveritblji Ьа­ сШ su me u tiimnicu: na tri g01iline! . �· ; Ра;· go8p6-· dine, vidite 1i centu· sluzi r .rЬdoljuЬlje , ; _ ' da se' umre nepoznat i kao mueenik otadzblne:< c ·(:3'1 У iFz­ daleka, takve licnosti prave krug oko Ramoovog sinovca; one nemaju njegove razmere; tek u tra·

176

ISTORIJA LUDILA

ganju za slikovitim one mogu da produ kao nje­ govi potomci. Ра ipak, one su ne�to malo vi�e doli dru�tve­ ni profil, karikirani obris. Postoji u njima ne�tc �to dotice bezumlje osamnaestog stoleca. Njihova brЬljanje, njihov nespokoj, to nejasno bunilo, i ta sustinska tegoba - sve se to dosta cesto pre­ zivljavalo, i to u stvarnim zivotima ciji se tra· govi jos primecuju. lsto kao za razvratnika, ra­ spikucu ili nasilnika s kraja sedamnaestog stole­ ca. i za ove је tesko reci da li su ludaci, bolesnici ili prevejanci. Ni sam Mersje uopste ne zna koji status da im dodeli: »Ima tako u Parizu veoma postenih ljudi, ekonomista i protivekonomista, ci­ je srce plamti za javno dobro, ali koji su, na za­ lost, malo senuli pamecu, odnosno koji su krat· kovidi ра ne znaju ni u kom veku zive, ni s kak· vim ljudima imaju posla; nepodnosljiviji su od budala, jer sa nesto parica i sa pogresnim puto­ kazima polaze od nekog nemogueeg nacela i on­ da, sledstveno tome, bulazne.« Ovi »planeri senu­ le pameti« doista su postojali, stvarajuci oko ra­ zuma filosofa, oko tih planova za reformu, tih ustrojstava, nemustu pratnju bezumlja; racional­ nost Doba prosveeenosti nalazi u tome ne5to po­ put mutnog ogledala, neku vrstu bezazlene kari­ kature. Ali zar Ьitno nije to sto se jednim pokre­ tom veselog opra5tanja pusta da na svetlost dana ponovo izide licnost bezumnika, i to bas u casu kada se verovalo da је ona, u prostoru zatvaranja, najduЬlje skrivena? Као da је klasicisticki razum ponovo priznao Ьliskost, odnos, tako reci slicnost izmedu sebe i lica bezumlja. Reklo Ьi se da on u trenutku svog likovanja podstice i dopusta da se, sa meda reda, odvoji jedna licnost kojoj је on obHkovao masku ро sopstvenom bezumlju - ne­ ku vrstu dvojstva u kojem se klasicisticki razum jednovremeno i prepoznaje i ponistava.

VBLIKI STRAH *

•

177

*

Strah i teskoba, mec:1utim, nisu Ьili daleko: kao povratni udarac zatvaranju oni se ponovo jav� ljaju, ali udvojeni. Do nedavno se strahovalo, а i dalje se strahuje, od zatvaranja; krajem osam­ naestog stoleca De Sad се jos uvek Ьiti opsednut strahщn od onih koje naziva »crnim ljudima« i koji ga vrebaju, а posle njih guta ga crna pomr­ cina. Ali sada је zemlja zatvaranja zadoЬila sop­ stvene moCi; sada је ona posщla rodna zemlja zla i od sada се jos moci samo da se siri i ро· stigne da zavlada drugi jedan ufas. Sredinom osamnaestog stoleea, u nekoliko go­ dina, naglo iskrsava izvestan strah. Strah koji se izrafava medicinskim izrazima, ali koji је u su­ stini nadahnui jednim moralnim mitom. Ljude hvata strava od izvesnog prilicno tajanstvenog zla koje se, pricalo se, . siri od domova prinudnog bo­ ravka, da ubrzo ugrozi i gradove. Govori se о groznici tamnica; ozivljavaju se secanja na one dvokolice sa osudenicima, na one ljude u lancima koji su promicali gradovima ostavljajuCi za . so­ bom brazdu zla; skorbutu se pripisuju uobrafene zaraze, predvida se da се zrak uprljan zlom za­ gaditi stambene cetvrti. I v�lika slika srednjove­ kovnog uzasa ponovo se namece, postizuci to da se u metafori groze rodi druga jedna panika. Dom prinudnog boravka nije vi� samo leprozorij ро strani od gradova; za naseobinu, on је lepra sa­ ma: »Grozan cir na politickom telц, velik, dubok, gnojav cir koji se ni zamislЩ ne moze а da se ne odvrati pogled. Cak i vazduh toga mesta, koji se oseca na 400 hvati uokolo, govori vam da se ЬliZite mestu nasilja, azilu unizenosti i nevo­ lja.« (32) Mnoga takva srediSta zatvaranja podig­ nuta su na istim onim mestima na koja su ne­ kada smestani gubavci; reklo Ьi se da је tokom vekova nove nastanjenike zahvatila zaraza. Oni preuzimaju grb i znacenje sto su ih nosila ista ta mesta: -»Pregolem gub�vac za prestonicu! ime 12

178

ISTORIJA LUDILA

Bisetr је rec koju niko ne mo�e da izgovori bez ne znam ni ја koliko oseeanja odvratnosti, иZasa i prezrenja . . . Ona је postala steci�te svega onoga sto је najgnusnije i najnize u drustvu.« Ono zlo koje su ljudi poku5ali da iskljuce, prognavsi ga i zatvorivsi, ponovo se, na najveCi ufas javnosti, javlja u fantasticnom vidu. Vidimo kako nastaju i u svim se pravcima granaju teme о jednom zlu, ujedno fizickom i moralnom, zlu koje, u samoj toj neodredenosti, obavija nerazlu­ cene moci nagrizanja i Шаsа. Tada је zavladala neka vrsta neodredene slike »truljenja« koja se odnosi kako na kvarenje morala tako i na ra­ spad tela, i na kojoj se zasnivaju i odvratnost i saZaljenje sto su ga ljudi osecali prema zatvore­ nima. Zlo najpre pocinje da previre u prostorima obuhvacenim zatvaranjem. Ono ima sve odlike ko· је se, u hemiji osamnaestog stoleca, pripisuju ki­ selini: njihove sicusne cestice, ostre kao igle, pro­ diru u tela i srca isto onako lako kao nedelatne i trosne lumate cestice. Smesa odmah provri oslo­ badajuci skodljive pare i nagrizajuce tecnosti: »Те odaje su samo jedno grozno mesto gde svi zloci· ni, ujedinjeni, previru i, tako da kafemo, sire oko sebe, tim previranjem, zaraznu atmosferu, koju oni sto su tu nastanjeni udisu i koja kao da se lepi za njih . . . « Те ljute pare se potom dizu, si­ re u vazduhu i na kraju padaju ро susedstvu, pro­ zimajuci tela, zagadujuci duse. Tako se u slikama upotpunjuje zamisao о zarazi zla-truljenja. Opip­ ljivi prenosnik te rednje jeste vazduh, taj vazduh za koji se veli da је »pokvaren«, pod cim se ne­ jasno razumeva da on nije u skladu sa cistocom prirode te da је element prenosenja kиZnosti. Do­ voljno је prisetiti se vrednosti, moralne i medicin­ ske istovremeno, koju је, otprilike u isto ono vre­ rne, poprirnio seoski zrak (zdravlje tela, cvrstina duse), ра naslutiti sveukupnost oprecnih znacenja koja moze da ponese zagadeni vazduh bolnica, tarnnica, domova prinudnog boravka. Та atrnosfe-

VELIKI STRAН

179

ra puna stetnih para ugшzava citave gradove, ci­ je се stanovnike polako zahvatiti kиZnost i tru­ ljenje. Ovo nisu samo neka razmisljanja na ро pu­ ta izmedu morala i medicine. Valja voditi racu­ na, sumnje nema, i о razvoju u knjizevnosti, о pateticnom, mozda i politickom iskoriscavanju . tih nej asnih bojazni. No u nekim gradovima javila su se panicna giЬanja isto onako stvarna, isto _ona­ ko laka za datiranje kao velike krize иZasa sto su na mahove potresale srednji vek. Godine 1780. Parizom se rasirila jedna zaraza: njen pocetak pripisuje se infekciji u Opstem prihvatilistu; cak se govorilo о nameri da se spale zgrade Bisetre. Zastupnik policije, pred uzrujanoscu naroda, salje istramu komisiju u kojoj su, pored vise lekara­ ·profesora, dekan Fakulteta i lekar Opsteg prihva­ tilista. Oni priznaju da u Bisetri vlada »groznica trulezi« koja је u vezi sa rdavim kvalitetom vaz­ duha. Sto se prvobltnog izvora bolesti tice, u iz­ vestaju se porice da se on nalazi u samim zatvo­ renicima i u infekciji koja se siri iz njih; poeetak naprosto treba pripisati losem vremenu usled ko­ jeg је ta boljka u prestonici postala endemicna; simptomi koje је u Opstem prihvatilistu Ьilo mo­ guce posmatrati, »U skladu su sa prirodom godis· njeg doba i tacno se poklapaju sa bolestima opa­ zenim u Parizu u isto to vreme« . Treba, dakle, umiriti narod i skinuti krivicu sa Bisetre: »Glaso­ vi koj i su poeeli da se sire da u Bisetri hara j ed­ na zarazna bolest koja Ьi mogla da zahvati i pre­ stonicu nemaju nikakva osnova.« Izvestaj , Jlesum­ njivo, nije uspeo da potpuno stisa uznemirujuce glasove, jer је nesto kasnije lekar Opsteg prihva­ tilista sastavio drugi izvestaj gde ponavlja istu iz­ javu; on је prinuden da prizna lose zdravstveno stanje u Bisetri, no » . . . stvari zato ipak nisu do­ terale tako daleko da se taj dom nesrecnika su­ rovo proglasi jos jednim izvorom neizbeznih i

12*

1 80

ISTORIJA LUDILA

mnogo zalosnijih jada no �to su ova kojima је vafuo dati lek kako brz tako i delotvoran.« Krug је zatvoren: svi oni oЬlici bezumlja ko­ ji su, u geografiji zla, zauzeli mesto gube, i koji su izgnani ponajdalje od drustva, sada su postali vidljiva guba te prиZaju svoje ojedajuee rane pro­ miskuitetu ljudi. Bezumljc је ponovo prisutno, ali sada obelezeno imaginarnom oznakom bolesti ko­ ja mu pridaje svoje uzasne moCi. U fantasticnom dakle, а ne u strogosti medi­ cinske misli, bezumlje se priЬlizava bolesti i suo­ cava se s njom. Мnogo pre no sto је iskazan pro­ Ьlem. otkrivanja mere u kojoj је bezumno pato· lo�ko, stvorila se, u prostorima zatvorenqsti, pu­ tem jedne njoj svojstvene alhemije, izvesna mesa­ vina uzasa Ьezumlja i starih napasti koje је no­ sila bolest. Iz velike daljine, starodrevne pomet· nje u vezi s leprom jos jednom su iskrsle; а upt:a­ vo је snaga tih fantasticnih tema i Ьila prvi ci· nilac stapanja sveta bezumlja i sveta meclicine. Ti su svetovi najpre saobracali preko fantazama stra­ ha, . udruzujuci se u . paklenoj smesi »pokvarenosti� i »kиZnosti«. Za mesto koje ludilo treba da zauzme u modernoj kulturi vazno је, mozda i presudno, to sto homo medicus nije u svet zatvaranja Ьiо p9zivan kao presuditelj koji Ьi delio ono sto је zlocin od onoga sto е ludilo, zlo od Ъolesti, vec pre kao cuvar, da ruge zastiti od neodredenih opasnosti koje se • isparavaju kroz zidove domova prinudnog boravka. Lako Ьi Ьilo .pretpostaviti da је neko slobodno i plemenito ganuce rasplamsalo zanimanje za sudbinu zatvorenih, i da Ьi jedna cestitija i vestija medicinska pamja mogla da pre­ pozna bolest tamo gde su se, bez razlikovanja, kafnjavali prestupi. U Ьiti, stvari se nisu dogodi­ le u toj . dobrohotnoj neutralnosti. Ako је lekaru upucen poziv, ako је od njega trafeno da posma­ tra, to је zato sto је postojao strah. Strah od C:ud­ novate hemije. koja је kJ.jucala medu zidovima domova prinudnog boravka, strah od moei koje

Ј'

·

·

181

VELIKI SТRAH

sи se tи stvarale i pretile da ее se rasprostraniti. Lekar је stigao kada је imaginarni preokret vec izvrsen i zlo poprimilo nejasne vidove Uskislog, Natrulog, pokvarenih isparenja, tela u raspada­ njи. Ono sto se tradicionalno n�iva »napredova­ nje« ludila ka sticanjи medicinskog statusa Ьilo је, u stvari, omoguceno tek jednim cudnim preo­ kretom. U nerazlucivoj mesavini moralnih i fizic­ kih zaraza (33) i zahvaljujuci onoj simbolici Neeistog koja је u osamnaestom stolecu Ьila tako poznata, и secanje ljudi vratile su se veoma stare slike. Bezиmlje se suoeilo sa medicinskom misli bas zahvaljиjuci tom slikovnom oZivljavanjи, vise ne­ go иpotpиnjavanju znanja. Paradoksalno и povrat­ kи tog fantasticnog zivota koji se mesa sa savre­ menim slikama Ьolesti, pozitivizam се naci nacin da zahvati i bezиmlje, i1i се, Ьоlје reeeno, otkriti nov razlog da se brani od njega. Za sada иopste nije ree о tome da se ukinи domovi prinudnog boravka, vec da se oni neutra­ lisи kao mogиci uzroci novog zla. Posredi је nji­ hovo preustrojavanje kroz proeiseenje. Velikom pokretи reforme koja се se izvrsiti drugom polo­ vinom osamnaestog stoleca tu је prapoeetak sam: obuzdati kиmost tako sto се se unistiti necisto­ te i pare, sti8ati sva ta vrenja, spreciti bolesti i zla da ne zagadиju vazdиh i da svojи zarazu ne sire ро atmosferi gradova. Bolnica, popraviliste, sva mesta prinиdnog boravka moraju Ьiti Ьоlје izdvojena, okruzena cistijim vazdиhom: u ono vre­ me, о provetravanjи и bolnicama postoji posebna literatиra koja izdaleka cilja na medicinski pro­ Ьlem zaraze, ali tacnije pogada teme moralnog saobracanja. Godine 1 776, jednom odlиkom Drfav­ nog saveta imenovana је komisija koja ima da $е bavi »stиpnjem poboljsanja koje је potrebno raz­ licitim Ьolnicama u Francuskoj«. Uskoro се Vjel (Viel) Ьiti zadиZen da iznova sagradi odeljenja u La Salpetrijer. Pocinje da se razmislja о azilu ko­ ji се, иz potpиno ocиvanje svojih sustinskih funk·

182

ISTORIJA LUDILA

cija, Ьiti tako ustrojen da се zlo moci u njemu da .Zivotari а da se nikada ne siri dalje; azilu u kojem се bezumlje Ьiti potpuno savladano i ро· nuaeno kao prizor, а da pri tom ne ugro.Zava ро· smatrace, u kojem се ono imati svu moc primera а nece predstavljati nikakvu opasnost zaraze. Rec­ ju, о istini azila ponovo uspostavljenog kao kavez. Upravo се о takvom, »Sterilisanom« - ako se mofe upotreЬiti ovaj anahronicni izraz - zatvara­ nju opat Demonso (Desmonceaux) razmisljati jos i 1789, u jednom delcu posvecenom Narodnoj do· broЬiti; on smera da od toga nacini pedagosko orude - prizor koji се apsolutno pokazivati lose strane nemoralnosti: »Ti cuvani azili . . . sacinja· vaju sklonista isto toliko korisna koliko i neop­ hodna . . . Izgled tih sumornih mesta i tamo za­ tvorenih krivaca sracunat је na to da zadrfi odvec 1·azuzdanu omladinu da ne skrene u takva dela za svaku osudu; razborito је, stoga, da ocevi i maj­ ke na vreme upoznaju svoju decu sa tim uzasnim i odvratnim mestima, tim mestima gde stid i sramota ukroeuju zlocin, gde covek uniZen u svo­ joj Ьiti cesto zanavek guЬi prava sto ih је Ьiо stekao u drustvu.« То su snovi putem kojih moral, u dosluhu sa medicinom, pokusava da se odbrani od opasnosti sto ih sadrfe, ali isuvise slabo zapte domovi pri­ nudnog boravka. Iste te opasnosti, u isto vreme, opcinjavaju mastu i zelje. Moral sanja о tome da ih odagna; u coveku postoji nesto sto pocinje da sanja о tome da ih dozivi, da im se primakne ba­ rem, i da oslobodi fantazme iz njih. Uzas koji sa· da okrиZuje tvrdave zatvaranja pleni, isto tako, neodoljivom privlacnoscu. Ljudi nalaze zadovolj­ stvo u tome da taino8nje noci ispune nedostup· nim U.Zivanjima; tamosnji iskvareni i izjedeni li­ kovi postaju lica pohote; u tamosnjim mracniщ predelima radaju se oЬlici - . boli i naslada - ko­ j i ponavljaju Hijeronimusa Bosa i njegove mahni· te vrtove. U njima se odavno sapucu tajne koje

VELIKI SТRАН

1 83

su se izvukle iz zamka iz Sto dvadeset dana Sodo­ me: »Tamo se najgnusnija nasilja vrse nad samom licnoscu zatvorenika; ka!u nат da se izvesni po­ roci cesto, oeigledno, ра i javno izvode u zajed­ nickoj odaji tamnice, porok za koji nam pristoj­ nost modernog vremena ne dopusta da ga imenu­ jemo. Kdu nат da niz zatvorenika similimi femi­ nis mores stuprati et constupratores; da dolщe

ех hoc obscamo sacrario cooperti stupri suis alie­ r.isque, izguЬljenih za svaki stid i gotovih da poci� ne svakovrsne zloeine.« (34) А La Rosfukq-Lijankur

(La Rochefoucauld-Liancourt}, pak, ozivece u oda­ jama Popravilista, u La Salpetnjere, uspomenu na one likove Starih zena i Mladih zena koje s kolena na koleno prenose iste tajne i ista uZivanja: »U Po­ pravilistu, koje је glavno mesto kdnjavanja u Do­ mu, Ьilo је u vreme nase posete cetrdeset sedam devojaka, vecinom veoma mladih, vise nesmotrenih negoli gresnih . . . i uvek to brkanje uzrasta, uvek to odvratno mesanje lakih mladih devojaka sa oko­ relim zenetinama koje ih mogu nauciti samo umecu najrazuzdanije pokvarenosti.« Jos dugo ее takve tlapnje uporno Ьludeti kasnim vecerima osamnae­ stog stoieca. U jednom trenutku nemilosredna svetlost De Sadovog dela preseei се ih i postaviti u strogu geometriju zelje. Preuzece ih, i obviti mut­ nim svetlom, Ludnica, ili sumrak sto okruzuje La Quinta del Sordo. Kako su im slicna lica Dispa­ rates! Iznova iskrsava jedan imaginarni predeo, ponet velikim strahom sto ga sada izaziva zatva­ ranje. То sto је klasicizam utamniCio nije Ьilo samo neko apstraktno bezumlje u kojem su se mesali lu­ daci i raskaiasnici, bolesnici i zlocinci, vec isto ta­ ko i basnoslovna zaliha mastenog, jedan usnuli svet cudovista za koja se verovalo da ih је pro­ gutala ona noc Hijeronimusa Bosa, koji ih је jed­ nom Ьiо iskazao. Reklo Ьi se da su utvrde zatva­ ranja pridodale svojoj drustvenoj ulozi podvaja­ Iija i ociscenja i jednu sasvim suprotnu kulturnu

ISTORIJA LUDILA

184

funkciju. U casu kada su, na povrsini drustva, delile razurn od bezurnlja, u dublni su te tvrdave odrzavale slike u kojirna su se razurn i bezurnlje brkali i mesali. Proradile su kao veliko secanje� zadugo utonulo u muk; one su u senci zadrzavale jednu irnaginarnu moc za koju se moglo verovati da је proterana; posto ih је podigao novi klasici­ sticki poredak one su, protiv njega i protiv vre­ mena, ocuvale one zabranjene likove sto su ne­ taknuti mogli da se prenesu iz sesnaestog u de­ vetnaesto stolece. U tom ponistenom vremenu Bro­ ken* se pridruzuje Ludoj Greti u istom imaginar­ nom predelu, i Noarsej, velikoj legendi Marsala de Rea (Rais). Zatvaranje је omogucilo, prizvalo to odolevanje imaginarnog. Ali slike koje se oslobadaju krajem osamnae­ stog stoleca nisu u svemu istovetne slikama koje је sedamnaesto stolece pokusavalo da izbrise. Ne­ sto se, u: tami, dogodilo, te su se one odvojile od tog tajnog sveta odakle ih је, posle srednjega veka, uzimala i renesansa; one su se uselile u srca:, ze­ lju, mastu ljudi; i umesto da pogledu pokafu iz­ nenadno prisustvo nerazumnog, one dopustaju da izblje cudnovata protivrecnost covekovih prohte­ va: saucesnistvo zelje i ublstva, surovosti i zudnje za patnjom, vrhovne vlasti i ropstva, uvrede i po­ nizenja. Veliki kosmicki sukob sa cijih је preo­ kreta, u petnaestom i sesnaestom stolecu, kopre­ nu skinuo Bezumnik, pomerao se sve dok, pri sa­ mom kraju klasicizrna, nije postao dijalektika bez posrednistva srca. Sadizam nije naziv konacno dat jednom cinjenju starorn koliko i Eros; on је krupna kulturna pojava koja se javila Ъаs pri kra­ ju osamnaestog stoleca, i koja sacinjava jedno od najvecih preobracanja zapadnjacke imaginacije: bezumlje је postalo bunilo srca, ludilo zelje, ne­ razumni razgovor ljubavi i smrti u bezgranicnom nagadanju prohteva. Pojava sadizma smesta se u ·

·

·

* Vrh

planinskog venca Hak, mesto majskih sastanaka ve§ticц iz cele

Nematke

(prev.).

VELIKI - STRAH

185

trenutak kada se bezumlje, utamniceno vec vise od sto godina i ueutkano, ponovo javlja, ne vise kao lik sveta, vec kao govor i relja. 1 nije slucaj­ no sto је sadizam, kao pojedinacna pojava koja nosi ime jednog coveka, rod:en iz zatvorenosti, i u zatvorenosti, sto celim De Sadovim delom u_p­ ravljaju slike Tvrd:ave, Celije, Podzemnog, Samo­ stana, nedoplovivog Ostrva, koji tako sacinjavaju nesto poput prirodnog stanista Ьezumlja. Nije slu­ cajno ni to sto se svekolika fantasticna knjirev­ nost ludila i uiasa, savremenica dela De Sadovog, na povlascen nacin smesta na glavna mesta zatva­ ranja. Zar citavo to naglo preoЬracanje zapadnjac­ kog secanja, krajem osamnaestog stoleea, sa mo­ gucnoscu koja mu је data da iznova nad:e, izoЬli­ cene i obogacene novim smislom, likove sto su Ьili poznati krajem srednjega veka, nije omogu­ ceno odrzavanjem i bdenjem mastenog na samim onim mestima na kojima је bezumlje Ьilo svede­ no na muk? ·

*

*

U doba klasicizma, svest о ludilu i svest о bezumlju jos se nikako nisu odvojile jedna od druge. lskustvo bezumlja koje је upravljalo svim postupcima zatvaranja obavijalo је, u tom pogle­ du, svest о ludilu, pustajuci ludilo da tako reCi iscezne, odvlaeeci ga, u svakom slucaju, na put odstupanja kojim је stiglo gotovo dotle da izgubl ono sto је najosobenije u njemu. Ali u nespokoju druge polovine osamnaestog stoleca, strah od ludila raste naporedo sa uzasom pred bezumljem: samim tim ta dva oЬlika napa­ sti, oslanjajuci se jedan о drugi, ne prestaju da se uzajamno pojacavaju. А u casu kada prisustvu­ jemo oslobad:anju uobra:Zenih sila koje prate be­ zumlje, cujemo kako se umnozavaju prituЊe na haranje ludila. Vec su nam poznati nemir sto ga raaaju »bolesti zivaca« , i svest da је covek, sto ·

186

ISTORIJA LUDILA

је savrseniji, to i sve slaЬiji. Kako stolece odmice, tako se i briga namece sve vise, а иpozorenja po­ stajи sve ozЬiljnija. Jos је Rolen иstanovio da »SU se te bolesti, od nastanka medicine . . . namnozile, postale opasnije, slozenije, tegobnije i teze za le­ cenje«. U Tisoovo vreme, taj opsti utisak prera­ stao је и cvrsto иverenje, и nekи vrstu medicin­ Ьile sи mnogo ma­ ske dogme: bolesti zivaca » nje ceste no sto sи to danas, i to iz dva razloga: prvo, zato sto sи ljиdi nekada Ьili, иopste uzev, snaZniji i reae sи poboljevali, Ьilo је manje koje­ kakvih bolestina; drugo, zato sto sи se иzroci ko­ j i poglavito dovode do bolesti zivaca, od pre iz­ vesnog vremena namnozili vise od ostalih glavnih uzroka bolesti, od kojih sи se neki, izgleda, cak proredili . . . Ne oklevam da иstvrdim da ako su bolesti zivaca nekada i Ьile najreae, danas su one najиcestalije.« Uskoro се se ponovo steci svest, koja је и sesnaestom stolecи Ьila onako ziva, о nepostojanosti razиma koji lиdilo moze da oste­ ti, i to nepopravimo, и svakom trenиtku. Mate (Matthey), lekar iz Zeneve, veoma Ьlizak Rиsoovom иticaju, upozorava sve ljиde od razиma na opa­ snost: »Ne uznosite se, ljиdi prosveceni i mudri; tren jedan dovoljan је da se ta vajna mиdrost, kojom se toliko dicite, pomuti i nestane; neki ne­ ocekivani dogaaaj , jedno iznenadno i zivo uzbи· aenje duse odjednom се u besomucnika i idiota pretvoriti najrazumnijeg coveka i coveka najиzvi senijeg duha.« Opasnost od ludila ponovo se svr­ stava u presnosti stoleca. Ova svest, meautim, iskazuje se na veoma oso­ ben nacin. Opsednиtost bezиmljem veoma је afek­ tivna i gotovo potpиno za:hvacena pokretom иskr­ snuca slika. U odnosи na ovo naslede strah od lиdila mnogo је slobodniji, i dok povratak bezum­ lja poprima izgled neprekinиtog ponavljanja ko­ je se nadovezuje samo na sebe s onu stranu vre­ mena, dotle moderno doba, nasиprot tome, na ne­ ki nacin rasclanjиje svest о lиdilu i, od samog ро•

.

•

·

VELIКI

1 87

STRAH

cetka, smesta ga u vremenski, istorijski i drustve· ni okvir. U raskoraku izmed:u svesti о bezumlju i svesti о ludilu nalazi se, na kraju osamnaestog stoleca, polaziste jednog presudnog pokreta: ро· kreta kojim се iskustvo bezumlja, sa Helderlinom, Nervalom i Niceom, nastaviti da se sve vise uspi· nje ka pocecima vremena - cime ludilo postaje, а upoz­ u pravom smislu reci, nedaea sveta navanje се, nasuprot tome, te!iti da ludilu, na sve precizniji nacin, nad:e mesto u prirodnom i isto­ rijskom razvoju. Upravo od toga dana, na vreme bezumlja i na vreme ludila uticace suprotne stru­ je: jedna је - bezuslovan povratak i apsolutno uranjanje; druga se, naprotiv, razvija ро hronici jedne povesti (35) .. 1 . Ludilo i sloboda. - Za neke oЬlike melan­ holije dugo se smatralo da su osobeni za Engle­ ze; to је Ьiо medicinski podatak, а takod:e i stal· na tema knjizevnosti. Monteskje је protivstavljao rimsko samoublstvo, moralno i politicko drZanje, zeljen ishod jednog smisljenog vaspitanja, i en­ glesko samoublstvo, koje u stvari valja smatrati bolescu, posto se »Englezi ubljaju а da se ne mo­ ze zamisliti nikakav razlog koji ih nagoni na to; oni se ubljaju и samom okrilju srece« . U tome se upravo i ogleda uloga . sredine; jer ako је u osamnaestom stolecu sreca, ро vrsti, delo priro­ de i razuma, - nesreca, ili bar ono sto bez raz­ loga uskracuje srecu, mora pripadati drugoj ne­ koj vrsti. Za nesrecom se najpre traga u klimat­ skoj nepogodnosti, u onom odstupanju prirode od sopstvene uravnotezenosti i prave mere (Ьlaga podneЬlja stvara priroda; prekomerne vruCine ili hladnoce - sredina) . Ali to nije dovoljno objas­ njenje za englesku bolest; jos је Cejn mislio da bogatstvo, probrana hrana, obllje u kojem Шiva­ ju svi stanovnici, zivot u dokolici i lencarenju ka­ kav vodi najbogatije drustvo, leze u korenu tih zivcanih poremecaja. Sve se vise okrecemo pri· vrednom i · politickom objasnjenju, ро kojem se -

188

ISTORIJA LUDILA

bogatstvo, napredak, ustanove, javljaju kao odred­ nice ludila. Pocetkom devetnaestog stoleca Spurz­ heim се od svih takvih analiza, u jednom od pos­ lednjih njima posvecenih spisa, napraviti sintezu. Ludilo, u Engleskoj »cesce no ma gde drugde« , samo је cena slobode koja u njoj vlada, i svepri­ sutnog bogatstva. Sloboda svesti nosi vise opasno­ sti od autoriteta i despotizma. »Verska osecanja . . . bujaju bez ogranicenja; svakom pojedincu dopus­ teno је da propoveda svakome ko hoce da ga slu­ sa«, а posto cuju toliko razlicitih misljenja, »du­ hovi Ьivaju uznemireni jer tragaju za istinom« . Javljaju se opasnosti od neodlucnosti, od pa.Znje koja ne zna na cemu da se zaddi, od koleЬljivosti duse. Isto tako i opasnost od svad:a, strasti, pri­ strasnosti duha: »Svaka stvar nailazi na suprot­ nost, а suprotnost pobud:uje osecanja; u religiji, politici, nauci, i u svemu, svakome је dopusteno da stvori stranku; ali valja ocekivati da се se na­ ici i na suprotstavljanje.« Toliko slobode ne do­ pusta, takod:e, ni da se zagospodari vremenom: svako је prepusten sopstvenoj neizvesnosti, а dr­ zava ostavlja svakoga njegovim kolebanjima: »En­ glezi su trgovacki narod; duh vazda obuzet spe­ kulisanjem neprestano uzburkavaju strah i nada. Samozivost, srz trgovine, lako dovodi do zavidlji­ vosti а u pomoc priticu i druge sposobnosti.« Ova је sloboda, uostalom, veoma daleko od istin­ ske prirodne slobode: ona је sa svih strana ogra­ nieena i pritisnuta zahtevima koji su u suprotno­ sti sa najopravdanijim ze]jama ljudi: to је slobo· da koristoljuЬlja, saveza, finansijskih udruzivanja, а ne sloboda coveka, duha, srca. Porodica, iz nov­ canih razloga, tiranise vise no ma gde drugde: je­ dino bogate devojke nalaze muza; » . . . ostale su spale na druge nacine zadovoljavanja koji im uni· stava.iu telo i remete ispoljavanja duse. Isti raz· log ide na ruku raspusnistvu, а ovo coveka cini sklonim ludilu. « Trgovacka sloboda se tako po­ javljuje kao element u ' kojem miЩenje nikad ne

VBLIKI STRAH

189

moze da stigne do istine, u kojem se ono sto је neposredno - nШno pretvara u protivrecnost, u kojem vreme izmice vlasti i izvesnosti godisnjih doba, u kojem zakoni koristoljuЬlja liSavaju co­ veka njegovih zelja. Ukratko, sloboda - daleko od toga da omoguci coveku da ponovo poseduje sebe samog - ne prestaje da ga odvlaci sve dalje od njegove sustine i njegovog sveta; ona ga opci­ njava sa apsolutno spoljasnje strane drugih i nov­ ca, sa neobrtivo unutrasnje strane strasti i neis· punjene zelje. I�medu coveka, i srece jednog sve­ ta u kojem Ьi se оп prepoznavao, izmedu coveka i jedne prirode u kojoj Ьi on nasao svoju istinu, sloboda trgovackog stalem jeste »sredina� : i . up­ ravo u toj meri on i jeste element koji odreduje iudilo. U casu kada piSe Spurzheim - u jeku Sve­ te alijanse, usred obnavljanja autoritarnih monar­ hija - slobodarstvu se lako pripisuju svi grehovi ludila sveta: »Cudno је videti da najveca zelja covekova - njegova licna sloboda, ima i lose stra­ ne.« Ali za nas, sustina takve jedne analize nije u kritikovanju slobode, vec u samom koriScenju pojma koji za Spurzheirna oznacava ne-prirodn1J sredinu koja ide na ruku psiholoskim i fizioloskim mehanizrnima ludila, pojaeava ih i umnozava. 2. Ludilo, religija i 1-:reme. Religiozna uve­ renja pripremaju neku vrstu predela slika, varavu sredinu koja pogoduje svakojakim tlapnjama i bu­ nilima. Odavno su se lekari priЬojavali posledica prevelike odanosti Ш odvec predanog verovanja. Previse moralne strogosti, previse uznemirenosti za spas i buduci zivot - eto sta је cesto dovolj­ no da otera . coveka u melanholiju. Enciklopedija (L'Encyclopedie). ne propusta da navede i ovakve slucajeve: »Prejaka osecanja sto ih pobuduju . ne� ki odvec revnosni propovednici, prekomerni stщh sto ga izazivaju muke kojima nasa vera preti pre­ krsiteljima njenih zakona, dovode do zapanjuju­ cih prevrata u slabim . dulюvima. U bolnici u Mon· telimaru videli smo vise �ena koje su napade ma�

·

·

190

ISTORIJA LUDILA

nije i melanholije doЬile posle misionarskih pro­ povedi odrzanih u gradu; one su neprestano Ьile pod utiskom koji su na njih ostavile slike sto su im nepromisljeno prikazane; govorile su samo о ocaju, osveti, kazni itd.; а jedna od tih zena ni­ posto nije htela da uzme neki lek, uobrafavajuCi da је u paklu i da nista ne moze da ugasi vatru za koju је smatrala da је safize.« Pinel se slaze sa tim prosvecenim lekarima - zabranjujuci da se »melanholicnima zbog pobomosti« daju verske knjige, preporucujuci, cak, nasilno izdvajanje »bo­ gomoljaca koji veruju da su nadahnuti i nepre­ stano teze da od drugih nacine novoobracenike« . Ali ovde је i dalje posredi vise kritika negoli po­ zitivna analiza: na religiozni predmet ili temu sumnja se da bunilo Ш halucinaciju izazivaju- de­ lirantnim ili halucinatornim karakterom koji im se pridaje. Pinel govori о slucaju jedne nedavno izlecene ludakinje koju је »neka pobo!na knji­ ga . . . podsetila na to da svaka osoba ima andela cuvara; od naredne noci, ona је verovala da је okruzena andeoskim zborom te је tvrdila da cuje nebesku inuziku i da dozivljava objavljenja« . Ov­ de se religija jos ne razmatra kao element pre­ rюsenja zaЬlude. Ali jos pre Pinela Ьilo је mnogo strozih, istorijski izvedenih analiza u kojima se religija pojavljivala kao sredina zadovoljavanja ili gusenja strasti. Godine 1781 . jedan nemacki pisac nazivao је srecnima ona davna vremena kada su svestenici imali neprikosnovenu vlast: tada doko� lica nije postojala: svaki је trenutak Ьiо obelezen »obredima, verskim radnjama, hodoeasCima, pose­ civanjem bolesnih i siromasnih, kalendarskim pro­ slavama«. Vreme је tako Ьilo ispunjeno organizo­ vanom srecom u kojoj nije Ьilo mesta nikakvoj dokolici ni pustim strastima, gadenju nad zivo­ tom, dosadi. А ako Ьi covek osetio krivicu? Pod­ vrgavali Ьi ga istinskoj, eesto materijalnoj kazni. koja mu је obuzimala duh i davala mu sigurnost da је njegova krivica iskupljena. А kada је ispo-

VELIKI STRAH

191

vednik nailazio n a one »hipohondricne pokajnike koji precesto dolaze da se ispovedaju«, kao poko­ ru im је odredivao ili neku tesku kaznu koja је »razredivala njihovu pregustu krv«, Ш duga hodo­ casca: »Promena vazduha, dиZina puta, odsustvo­ vanje od kuce, udaljavanje od predmeta koji su ih sputavali, drиZenje sa ostalim hodocasnicima, lagano i tegobno kretanje pesice, dejstvovali su na njih vise nego udobna pиtovanja . . . koja u nase vreme zamenjujи hodocasca.« Posveceni ka­ rakter svestenika, konacno, davao је svakom nje­ govom nalogu neprikosnoveni znaeaj i niko nije ni pomisljao na to da ти se ne povinиje; иsled hirova bolesnika lekaru је sve to oblcno иskra­ ceno.« Za Moehsena, religija је posrednistvo izme­ dи coveka i krivice, izmedи coveka i kazne: pod vidom autoritarne sinteze, ona doista ponistava krivicu izvrsиjиci kaznu; ako, nasиprot tome, re­ ligija popusti uzde а odi'Zi se u idealnim oblicima grize savesti, duhovnog mucenja, onda ol}a vodi pravo u ludilo; samo postojanost verske sredine moze da omoguci covekи da и prekomernom bи­ nilu krivice izbegne lиdilo. Vrseci verske obrede i ispиnjavajиci verske zahteve, covek ne ираdа u ispraznu dokolicu svojih strasti pre prestиpa, i uzalиdno ponavljanje prekora posle иcinjenog pre­ stupa; religija organizuje сео zivot covekov oko trenиtka ispunjenja. Та drevna religija srecnih vremena Ьila је neprestana svetkovina sadasnjice. Ali cim је, и moderno doba, idealizovana, religija је oko sadasnjice stvorila jedan oreol privremeno­ sti, ispraznu sredinu dokolice i griZe savesti, sre­ dinu u kojoj је covekovo srce prepиSteno sopstve­ nom nespokoju, u kojoj strasti prepustaju vreme nehaju i ponavljanju, и kojoj , na kraju, ludilo mo­ ze slobodno da se razvija. Uopste 3. Ludilo, civilizacija i osetljivost. uzev, civilizacija . stvara sredinu povoljnu za raz­ voj ludila. Ako је napredak naиke i rasprsio za­ Ьludu, njegova је posledica i to sto је rasprostra-

ISTORIJA LUDILA

192

nio sklonost, ра i maniju, za ucenje; zivot u rad­ noj soЬi, apstraktna razmisljanja, ta neprestana uzt>urkanost duha bez vezbanja tela, mogu imati najpogubnije posledice. Tiso objasnjava da u ljud­ skom telu najpre jacaju i otvrdnjuju oni delovi ko­ ji su podvrgnuti cestom radu; u radnika otvrd­ njuju misice i tkiva ruku, sto im daje onu te­ lesnu snagu, ono dobro zdravlje u kojem uzivaju do poodmakle starosti; »U ljudi od рех:а otvrdnju­ je mozak; oni cesto postaju nesposobni da pove­ zu misli« - i eto ih videnih da polude. Sto је neka nauka apstraktnija i slozenija, to је veca i opasnost da се ona dovesti do ludila. Znanje koje је jos uvek Ьlisko onome najneposrednijem u cu­ lima i koj�. ро Presavenu (Pressavin), zahteva jed­ va nesto rada unutrasnjeg cula i mozdanih orga· na, izaziva jedino neku vrstu fizioloskog Ъlagosta­ nja: »Nauke cije predmete nasa cula lako opaza· ju, koje dusi prikazuju odnose koji su usled svo· је skladnosti prijatni . . . stvaraju u citavoj tele­ snoj masini laganu aktivnost koja pogoduje svim funkcijama tela.« Nasuprot tome, znanje odvec si· romasno takvim oset,nim odnosima, :znanje preslo· bodno prema neposrednom, izaziva napetost jedi­ no u mozgu, sto poremecuje celo telo: nauke »О stvarima ' cije је odnose tesko shvatiti zato sto su nepristupacni nasim culima ili zato sto nas ti od­ vec slozeni odnosi prinudыju da ulozimo velik na­ por u njihovo proueavanje, za dusu predstavljaju jednu vezbu koja veoma zamara unutrasnje culo usled odvec dugog napinjanja tog organa«. Tako znanje oko osetnog stvara jednu sredinu apstrakt­ nih odnosa, gde је covek u opasnosti da izgubl telesno Ьlagostanje u kejeпi se normalno uspo­ stavlja njegov odnos sa svetom. Znanja se nesum­ njivo umnozavaju, ali i cena im ј е sve veea. Da li је sigurno da danas ima vise mudraca? Bar jed­ no је izvesno, а to .ie da »ima vise ljudi koji su osteceni mudtoseu« . Sredina znanja raste brze ne· go znanja sama. ·

VELIКI STRAH

193

Ali coveka od osetnog ne odvaja jedino nau­ ka, odvaja ga i sama osetljivost: osetljivost kojom vise ne upravljaju kretanja prirode, vec sve na­ vike, svi zahtevi drustvenog zivota. Moderan co­ vek, а zena jos vise od muskarca, napravio је noc od dana i dan od noCi : »Trenutak kada nase zene u Parizu ustaju tek izdaleka tapka za onim koji је obelezila priroda; najlepsi casovi dana protekli su; najcistiji vazduh se razisao; niko to nije isko­ ristio. Pare, skodljiva isparenja sto ih је privukla toplota sunca, vec se diZu u zrak; to је cas koji је lepota odabrala za ustajanje.« Ova neurednost cula nastavlja se u pozoristu, gde se gaje obma­ ne, gde se vestacki izazivaju zaludne strasti i ро dusu najpogubnija potresanja; narocito zene vole te predstave »koje ih raspaljuju i zanose« ; njiho­ va је dusa »tako j ako potresena da u njihovim zivcima stvara komesanje, kratkotrajno, istini za volju, ali koje oЬicno ostavlja teske posledice; tre­ nutni guЬitak razuma, suze koje se liju na pred­ stavama nasih modernih tragedija najmanje su nevolje koje iz toga mogu proizici« . Romani saci­ njavaju jednu jos izvestaceniju sredinu, jos stet­ niju ро poremeeenu osetljivost; vec i sama uver­ ljivost koju moderni pisci pokusavaju da postig­ nu, sve umeee kojim se slиZe da Ьi podraZa.vali is­ tinu, jedino daje joi veci sjaj zestokim i opasnim osecanjima koja oni zele da pobude u svojim ci­ tateljkama: »Prvih stoleca francuske ugladenosti i otmenosti, manje savrsen duh zena zadovoljavao se pojavama i zЬivanjima kako cudesnim tako i neverovatnim; sada one hoee verovatne pojave, ali i tako cudesna osecanja, da njihova sopstvena oseeanja od toga Ьivaju potpuno . uzburkana i po­ metena; one tada u svemu sto ih okruiuje teze da ucine stvarnim cudesa kojima su ushicene; no nji­ ma sve kao da је Ьezosecajno i bezivotno, jer one hoce da nadu nesto cega u prirodi nema.« Roman stvara sredinu izopacenosti, u pravom smislu re­ ci, svekolike osetljivosti; on odvaja dusu od sve13

194

t�tOI.ШA tUI>ltA

ga sto је и osetnom neposredno i prirodno, da Ьi је odvukao и jedan izmisljen svet osecanja ko­ ja sи tim zesca sto sи nestvarna, i manje reguli­ sana Ьlagim zakonima prirode: »Postojanje tako velikog broja pisaca stvara najezdи citalaca, а dи­ gotrajno citanje dovodi do vaskolikih zivcanih bo­ lesti; mozda је od svih иzroka koji sи skodili zdravljи zena glavni Ьiо beskonacno mnozenje ro­ mana и poslednjih sto godina . . . Devojcica koja и desetoj godini cita иmesto da trci, и dvadesetoj mora postati zena kоји spopadajи lиtke, а ne dob­ ra dojilja.« Polako, i na nacin jos иvek veoma nepovezan, osamnaesto stolece obrazиje oko svoje svesti о lиdilи i njegovom pretecem rastи nov poredak pojmova. U predelи bezumlja, kamo ga је smesti­ lo sedamnaesto stolece, lиdilo је skrivalo mиtan moralni smisao i poreklo; njegova ga је tajna ve­ zivala uz greh, а animalnost za kоји se smatralo da iz njega vreba nije ga, zacиdo, cinila bezazle­ nijim. U drugoj polovini osamnaestog stoleca, lи­ dilo se vise nece videti и onome sto coveka pri­ ЬliZava vajkadasnjem раdи ili neodred:eno prisиt­ noj animalnosti; naprotiv, ono se postavlja na ona odstojanja koja covek zauzima и odnosи na se­ be samog, na svoj svet, na sve ono sto ти se nиdi и neposrednosti prirode; lиdilo postaje mo­ gиce и toj sredini и kojoj se kvare covekovi od­ nosi sa osetnim, sa vremenom, sa bliznjim; ono је moguce иsled svega onoga sto је, и zivotи i razvojи covekovom, prekid sa neposrednim. Ono vise ne spada и poredak prirode niti pada, vec и jedan novi poredak, и kojem pocinje da se na­ slucuje istorija i и kojem se, и mutnom pocet­ nom srodstvu, оЬrаzији >Юtud:enost« lekara i »otи­ d:enost« filosofa - dvejи figura sa kojima se co­ vekova istina svakako menja, ali izmed:и kojih se и devetnaestom stolecи, иbrzo posle Hegela, izgu. Ьiо svaki trag slicnosti.

SEDMO POGLAVLJE

NOVO RAZDVAJANJE

Nema psihijatra, nema istoricara koji, pocet­ kom devetnaestog stoleca, ne podleze jednom, иvek istom porivu negodovanja; sa svih strana, ista sa­ ЬlaZnjenost, isto kreposno neodobravanje: »Ni po­ crveneli nisи kada sи strpali иmobolne и tamni­ ce.« А Eskirol (Esquirol), navodeci tvrdavu А (На) и Bordoи, kaznene domove и Tuluzi i Renи, »Bi­ setre«, kojih је jos Ьilo и Роаtјеи, Каnи, Amije­ nи, »Zamak« и АпZеи, nastavlja: »Stavise, malo је tamnica и kojima se ne nailazi na mahnite lи­ dake; ti nesrecnici vezani sи ро eelijama иz zlo­ cince. Kakvo cиdovisno spajanjel Mirne иmobol­ nike teze zlostavljajи no zlotvore.« Celo stolece odjekиje istim glasovima; и En­ gleskoj delajи Tjиkovi, koji sи postali povesnicari i branitelji svog pradedovskog dela; и Nemackoj , posle Vagnica (Wagnitza), Rajl (Reil) rida nad tim jadnicima »bacenim, рориt politickih zatvorenika, и podzemlje, и celije, do kojih nikada ne dopire pogled covecanstva«. Doba pozitivizma, vise od pola stoleca, neprestano i Ьисnо tvrdi da је ono prvo izbavilo ludaka iz te njegove nesrecne po­ mesanosti sa osиdenicima, da је razdvojilo nevi· nost bezumlja od krivice z]ocina. 13*

196

ISTORUЛ LUDILA

Ni§ta lak§e, medutim, nego pokazati da је to tvrdenje neosnovano. Vec godinama su se cula ista negodovanja; pre Rajla, govorio је Frank: »Oni koji su posetili azile umobolnika u Nemac­ koj sa Шasom se secaju onoga sto su videli. Co­ vek se zgrozi kada ude u te azile nesrece i patnje; tu se cuju samo krici beznada, ра ipak - tu oЬi­ tava covek koji se odlikuje obdarenostima i vrli­ nama.« Pre Eskirola, pre Pinela, Ьiо је La Ros­ .fuko, Ьiо је Tenon; а pre njih, celog osamnaestog stoleca, neprestano se gundalo u znak upornog negodovanja, iz godine u godinu, cak i od onih za koje Ьi se verovalo da su najravnodusniji, moZda najzainteresovaniji da se zadrzi takva zbrka. Zar treba podsecati na Malzerba (Malesherbes) koji је, dvadeset pet godina pre Pinelovih povika, » . . . posetio ddavne tamnice, s namerom da im razva­ li kapije. Zatvorenici za k.oje је otkrio da su po­ mracena uma . . . behu poslati u domove u koji­ ma su drustvo, veЉanje i pafuja koje im је briz­ ljivo prepisao imali, govorio је on, da Љ iscele« ? Jos ranije istoga stoleca, i nesto tise, govorili su svi oni pravnici, ekonomi, nadzomici koji su, s pokoljenja na pokoljenje, uvek traiili а kadikad ј doЬijali istu stvar: razdvajanje ludaka od kaz­ njenika; tu spada onaj staresina Sirotista u Sen­ liju koji је preklinjao namesnika policije da uda­ lji vise zatvorenika i da ih utamnici u neku tvr­ davu; tu spada onaj nadzornik Kaznenog doma u Brunsviku koji traii а tek је 1713-ta - da se ludaci ne mesaju sa zatvorenima koji rade u ra­ dionicama. Zar osamnaesto stolece nije tiho go­ vorilo i neumorno ponavljalo ono sto је devet­ naesto iskazalo bucno, uz svu mogucu patetiku? Zar su Eskirol, i Rajl, i Tjukovi za:ista ucinili ne­ sto drugo osim sto su, povisenijim glasom, pono­ vili ono sto је godinama Ьila oЬicna stvar u prak­ si azila? Lagana seoba ludaka, о kojoj smo vec govorili, od 1720. ра do Revolucije, verovatno је samo najvidljiviji uCinak. _

-

NOVO RAZDVAJANJE

197

Ра ipak, poslu§ajmo §ta se govori u toj polu­ tШni. Које argumente navodi stare§ina iz Sen­ lija kada tra.Zi da se izvesni njegovi ka.Znjenici udalje od ludaka? »On zasluzuje milost, kao i dvo­ jica ili trojica ostalih kojima Ьi bolje Ьilo u ne­ koj tvrdavi, zbog sestorice ostalih koji su ludi i koji ih danonocno kinje.« А namesnik policije ta­ ko се dobro shvatiti smisao ove recenice da се zatvorenici о kojima је rec Ьiti pusteni na slo­ bodu. Sto se tice falbl nadzornika iz Brunsvika, one imaju isti smisao: u radionicama, bezumnici svojim kricima i poremecenoseu smetaju; njihov је bes neprestana opasnost i mnogo је bolje po­ slati ih nazad u celije, gde ih' drZe vezane. No vec se moze predosetiti da ista negodovanja, iz veka u vek, nisu u sustini imala istu vrednost. Pocet­ kom devetnaestog stoleca ljudi se zgra.Zaju nad tirn sto se sa ludacima ne postupa bolje no sa krivicnirn osudenicirna ili . sa politickim zatvore­ nicima; tokorn celog osamnaestog stoleca istice se kako zatvorenici zaslufuju bolju sudblnu od one koja ih trpa u istu vrecu sa bezumnima. Za Eski­ rola, saЬla.Znjivo је to sto su svi osudenici - sa­ rno osudenici; za staresinu iz Senlija - to §to su ludaci, u krajnjoj liniji, sarno ludaci. Ova razlika inoZda i nije tako va.Zna i rnoZda је lako Ьilo uvideti је. Ра ipak, Ьilo је neophod­ no istaCi је da Ьi se shvatilo kako se svest о lu­ dilu preobra.Zavala u osarnnaestom stolecu. Ona se nije razvila u okviru nekog hurnanitarnog. po­ kreta koji Ьi је rnalo-pornalo priЬlizio ljudskoj stvarn:osti ludaka, njegovom najЬliskijem i najku­ kavnijern licu; nije se razvila ni pod pritiskom ne­ ke naucne potrebe koja Ьi је ucinila pa.Zljivijom, vemorn onorne sto ltidilo rnozda irna da ka.Ze о sebl sarnom. Ako se polako promenila, to је Ьilo unutar tog istirtskog, i u isti mah vestackog pro­ stora zatvora; upravo su neprimetna porneranja u njenim sklopovirna Ш povremene zestoke krize malo-pomalo obrazovali onu svest о ludilu koja ·

·

·

198

ISTORIJA LUDILA

se zatekla и саsи Revolиcije. Za to sto sи lиdaci postepeno izdvajani, sto se jednolicnost bezumlja razblja na zacetne vrste - nije zaslиZan nikakav napredak medicine, nikakav covekoljиblvi pristup. Pojava nastaje и dиblni samog zatvaranja; tи tre­ ba tra.Ziti objasnjenje onoga sto ta nova svest о lиdilи jeste. Та је svest politicka, mnogo vise no filantrop­ ska. Jer ako se и osamnaestom stoleeu иvidelo da medи zatvorenicima, raspиsnicima, raskalasni­ cima, rasipnim sinovima, ima i ljиdi ciji је pore­ meeaj drugacije prirode i nestisivog nemira - za to se dиguje bas zatvorenima. Upravo su oni prvi i negodovali, i najcesce. Ministri, namesnici poli­ cije, sиdski cinovnici, zatrpani sи istim, beskraj­ nim, neumorno ponavljanim zalЬama: jedan pise Моrераи (Maиrepas) i ljuti se sto је »pomesan sa lиdacima medи kojima ima i tako mahnitih da sam svakog trenutka u opasnosti da zadobljem teske povrede« ; jedan drugi - to је opat iz Mon­ krifa - isto se tako zali namesniku Berjeru (Berryer) : »Evo me vec devet meseci, na najgroz­ nijem mestu, zajedno sa petnaest ili dvadeset po­ mamnih ludaka, izmesanih sa padavicarima.« Ka­ ko stolece odmice, tako i ta negodovanja protiv zatvaranja postaju sve јаса: ludilo tada sve vise postaje napast zatvorenih, susta slika njihove uni­ zenosti, ucutkanog i pobedenog razuma. Brzo се doci dan kada се u sramotnoj izmesanosti ludila Mirabo videti i jedno tanano orude zaglupljivan.ia onih koje se hoce unistiti i, u isti mah, sustu sli­ ku despotizma, bestijalnosti koja likuje. Ludak ni­ je prva i najnevinija zrtva zatvaranja, ali је naj­ mracniji i naividljiviji, najuporniji simbol sile koja zatvara. U toj kricavoj prisutnosti bezumlja, podmukla svojevoljnost sila nasla se posred za· tvorenih. Borba protiv ustanovljenih snaga, pro­ tiv porodice, protiv Crkve nastavlja se u okriliu zatvora, u saturnalijama razuma. А ludilo tako dobro predstavlja te sile koje kaznjavaju da us-

NOVO RAZDVAJANJE

199

pe�no igra ulogu dodatne kazne, dopunu mucenja kojim se odrzava red u jednoobraznom kafnjava­ nju u popravnim domovima. U svom izve�taju Odboru za prosjacenje La Rosfuko-Lijankur sve­ doci о tome: »Jedna od kazni koja se dosuduje padavicarima i ostalim bogaljima u domovima, ра cak i siromasima, jeste stavljanje medu ludake.« Bruka је jedino u tome sto su ludaci surova isti­ na zatvora, slepo orude onoga �to је u njemu naj­ gore. Zar se to ne vidi i ро cinjenici - koja је jos i opste mesto svekolike knjizevnosti о zatvo­ rima u osamnaestom stolecu - da boravak u kaznenom domu nemino\'110 vodi u ludilo? Каkо da se zatvorenici, prinudeni da zive u tom svetu bunila, posred likovanja bezumlja, ne pridruze, zlokobnoscu mesta i stvari, onima koji su susti zivi simbol te zle kobl: »Primecujem da је vecina bezumnika zatvorenih ро kaznenim domovima i drzavnim tamnicama to postala, jedni usled pre­ terano loseg postupanja, drugi usled u:lasa od sa­ moce u kojoj su se svaki cas suoeavali sa opsena­ ma maste izostrene bolom.« Prisustvo ludaka medu zatvorenicima nije sra­ motna krajnost zatvaranja, vec njegova istina; ne zloupotreba, vec sustina. Raspra koju osamnaesto stolece vodi protiv zatvaranja svakako se tice na· metnutog mesanja ludaka i razboritih ljudi; ali ne tice se Ьitnog odnosa za koji se prihvata da postoji izmed:u ludaka i zatvaranja. Ма koji stav usvojili, bar to nije u pitanju. Mirabo, prijatelj ljudi, isto је toliko strog prema zatvaranju koliko i prema samim zatvorenicima; za njega, niko ko је bacen u »euvene drzavne tamnice« nije nevin; ali takvim ljudima mesto nije u tim skupim do­ movima gde se vodi zaludan zivot; za�to zatvarati »Ьludnice koje, kada se prevezu do manufaktura u unutrasnjosti, mogu postati radnice?« Ili pak » zlikovce koii samo cekaiu slobodu ра da ote­ raiu sebe na vesala. Zasto ti l.iudi, vezani pokret­ nim lancima, nisu zaposleni na onim poslovima •

.

.

200

ISTORIJA LUDILЛ

koji Ьi mogli Ьiti nezdravi za dragovoljne radni­ ke? Slu.Zili Ьi kao primer . . . « Kada se sve to ljudstvo jednom povuce, ko ostaje u domovima prinudnog boravka? Oni koje nije moguee smesti­ ti nigde drugde, i koji u njih s punim pravom spadaju: »Nekoliko politickih zatvorenika cije zlo­ Cine ne treba obelodaniti« , а kojima treba dodati »starce koji, posto su u razvratu i rasipanju pro­ tracili sve plodove svog zivotnog rada, i posto su oduvek imali sjajne izglede da umru u prihvati­ liStu, to mirno i postizu« ; konacno, ludake kojj moraju negde da se cvare: »Ti mogu da zivotare Ьilo gde.« Mirabo mlaai izvodi dokazivanje u sup­ rotnom pravcu: »Cikam svakoga na ovome svetu da dokaZe kako politicki zatvorenici,. zlikovci, raz­ vratnici, ludaci, propali starci sacinjavaju, ne ka­ zem vecinu, nego trecinu, cetvrtinu, desetinu sta­ novnika tvraava, kaznenih domova i drzavnih tam­ nica.« Za njega, bruka nije u tome sto ne saci­ njavaju, uz njih, glavni deo zatvorenog ljudstva; ko, dakle, moze da se zali sto је izmesan sa zlo­ cincima? Ne oni koji su u mladosti u jednom ea­ su zaЬludeli: »Mogao Ьih da upitam . . . zbog ce­ ga se brkaju zlikovci i razvratnici . . . Mogao bih da upitam zbog cega se mladiCi opasnih sklonosti ostavljaju sa ljudima koji се ih vrlo brzo odvesti u najcmju pokvarenost . . . Napokon, ako postoji, sto је susta istina, ta izmesanost razvratnika i zlikovaca, zasto tim gnusnim, sramotnim, u.Zasnim zdruZivanjem navlacimo na sebe krivicu za naj­ groznije moguce nedelo, za nedelo navoaenja na zlocin?« Sto se ludaka tice, koju Ьismo im dru. gu sudblnu mogli pozeleti? Oni nisu ni dovoljno razboriti da ne budu zatvoreni, ni dovoljno mudri da se sa njima ne postupa kao sa zlikovcima, »а susta је istina da od drustva valja kriti one koji vise ne mogu da se slu.Ze razumom« . Vidimo. kako је, u osamnaestom stolecu, de­ lovala politicka kritika zatvaranja. Niposto ne u pravcu nekog oslobaaanja ludila; nikako se ne

NOVO RAZDVAJANJE

201

moze reci da је ona omogucila da se иmobolnima ukaze veea covecna ili medicinska pafnja. Bas na­ protiv, ona је lиdilo vezala ш zatvaranje cvr�ee no ikad, i to dvostrukom vezom; jednom koja је od lиdila stvarala sam simbol sile koja zatvara, i njenog sme�nog i napasnickog predstavnika иnи­ tar zatvorskog sveta; drugom koja ga је oznaca­ vala kao osoblt predmet svih mera zatvaranja. Sиbjekt i objekt, slika i cilj gu�enja, simbol nje­ gove slepe proizvoljnosti i opravdanje svega sto Ьi и njemи moglo Ьiti razumno i zasnovano. . Pa­ radoksalnim obrtom lиdilo se na kraju javlja kao jedina razlomost zatvaranj a ciju duboku nerazloz­ nost simbolicno predstavlja. Јо� иvek Ьlizak toj misli osamnaestog stoleca, Mi�le (Michelet) се је iskazati zapanjиjU:ci tacno; on se vraca na sam tok Miraboove misli izrecene povodom njegovog boravka и Vensenи (Vincennes), и isto vreme ka­ da је i De Sad Ьiо tamo: - Prvo, zatvor роmисије razum: »Tamnica pravi lиdake. Oni sto sи zateeeni и Bastiji, obe­ zumljeni sи и Bisetri.« - Drugo, ono sto је и silama osamnaestog stoleca najnerazumnije, najsramnije, и Ьiti najne­ moralnije, predstavljeno је и prostoru zatvaranja, i to od strane jednog lиdaka: »Videli smo Ьeso­ mucnike iz La Salpetrijer. Jedan j�zivi lиdak zi­ veo је и Vensenи, opaki De Sad, i pisao и nadi da се iskvariti vreme koje dolazi.« - .Trece: trebalo је da zatvaranje bude name­ njeno samo tom jednom lиdakи, ali od toga nije ispalo nista: »On је uskoro oslobod:en, а Mirabo zaddan.« * *

*

Usred zatvora, dakle, nastaje praznina; praz­ nina koja izdvaja lиdilo, razotkriva и njemи ono sto је nepodlozno.. nepodnosljivo razumи; sada se

202

ISTORIJA LUDILA

lиdilo j avlja kao oblik ро kojem se lиdak razlikи­ je od svih ostalih иtamnicenih. Prisиstvo lиdaka и zatvorи jeste vid nepravde - ali za druge. Pro­ Ьijen је onaj veliki omotac koji е obavijao zbr· kano jedinstvo bezиmlja. Lиdilo oblja znak oso­ benosti kao neki cиdan blizanac zlocina, kao da је, и najmanjи rиkи, vezano иzа nj jednom bliskos­ cи koja se jos ne dovodi и pitanje. U tom za­ tvaranjи ciji је sadrZaj delimice isprafnjen, te dve figure - lиdilo, zlocin - opstajи same; je­ dino njih dve sada simbolicno predstavljajи ono sto и zatvaranjи moze Ьiti neophodno: od sada jos samo te dve figure zaslиzиjи иtamnieenje. Ci· njenica da је postavljeno na odstojanje, da је u svetи bezumlja konacno postalo odredljiv oЬlik, nije oslobodila lиdilo; izmedи lиdila i zatvaran ' a иspostavila se duboka srodnost, jedna Ьezma о sиstinsk.a veza. Ali и istom еаsи zatvaranje prolazi i kroz drugu krizи, jos dиЬlји, posto и pitanjи vise nije jedino njegova represivna uloga, vec i samo nje­ govo postojanje; krizи koja ne potice samo iznи­ tra i ne vezиje se иz politicka negodovanja, vec se lagano иspinje ekonomskim i drustvenim hori-· zontom. Beda se, malo-pomalo, izvlaci iz starih moralnih pometnji. Tokom kriza besposlica је poprimila li­ ce koje se vise nije moglo brkati sa licem lenjo· sti; nemastina i prinиdna dokolica rasirile sи se ро selima, иpravo tamo gde se verovalo da se na­ ilazi na najneposrednije i najcistije oЬlike moral­ nog zivota; sve to otkrivalo је da beda mozda ne potice samo od gresnosti: »Prosjacenje је plod be­ de, а ona sama ishod је nesrecnih zblvanja и ob­ radivanjи zemlje, Ш и radи manufaktиra, ili и po­ skиpljenjи zivotnih шimirnica, preteranom porastи stanovnistva itd . « Nemastina postaje ekonom­ sko pitanje. Ali ne slиcajno pitanje, niti takvo koje се mo­ Ci da se potre jednom za svagda. Postoji izvesna

. Ј

l

.

.

.

NOVO RAZDVAJANJE

203

koliCina bede koja se nece moCi odstraniti - ne­ ka vrsta zle koЬi nema�tine koja doveka mora da prati sve oЬlike drustva, cak i tamo gde su sve dangube zaposlene: »U dobro vodenoj drzavi ne Ьi trebalo da bude siromasnih, sem onih koji su se rodili u nemastini ili koji su u nju zapali ne­ srecnim slucajem.« Та osnovna beda је nekako neodstranjiva: rodenjem ili nesrecnim slucajem, ona је deo zivota koji se ne da izbeci. Dugo ljudi nisu Ьili kadri da zamisle drzavu u kojoj ne Ьi Ьilo siromasnih, toliko је stanje oskudice izgleda­ lo usadeno u sudЬinu coveka i ustrojstvo drustva: vlasnistvo, rad i nemastina izrazi su koji su u fi­ losofskoj misli ostali spregnuti do devetnaestog stoleca. Neophodna stoga sto se nije mogla odbaciti, ova uloga siromastva neophodna је i stoga sto omogucuje bogatstvo. Posto radi а malo trosi, klasa onih koji zive u oskudici omogueuje naciji da se obogati, da odredi veliku vrednost svojim poljima, kolonijama i rudnicima, da izraduje pro­ izvode koji се se prodavati sirom sveta; recju, si­ romasan Ьi Ьiо onaj narod koji ne Ьi imao siro­ masnih. U drzavi, nemastina postaje nezaoЬilazan element. U njoj se krije najtajniji, ali i najistinski­ j i zivot nekog drustva. Siromasi sacinjavaju osno­ vu i slavu nacija. А njihovu bedu, koja se ne mo­ ze ukinuti, valja uzdizati i odavati јој pocast: »Namera mi је jedino da privucem deo te budne pafnje (paznje vlasti) na onaj deo Naroda koji pati . . . ; njemu se duguje pomoc uglavnom zbog casti i napretka Carevine kojoj su Siromasi svu­ da najcvrsCi oslonac, jer jedan vladar ne moze da ocuva i prosiri svoje podrucje bez davanja potpore stanovnistvu, obdelavanju Zemlje, zanati­ ma i trgovini; а Siromasni su neophodna pokret­ na sila tih velikih moCi koje sacinjavaju istinsku snagu jednog Naroda.« (36) Postoji tu istinska moralna rehaЬilitacija Siromaha koja oznacava, duЬlje, ponovno ekonomsko i drustveno uspostav-

ISTORIJA LUDILA

204

ljanje njegove licnosti. U merkantilistickoj privre­ di, posto nije Ьiо ni proizvodac ni potrosac� Si­ гomah nije imao mesta: danguba, skitnica, bespo­ slicar, on је pripadao samo zatvoru, meri kojom је Ьiо izgnan i kao odvojen od drustva. Sa rada­ njem indиstrije kojoj sи Ьile potrebne ruke, on se ponovo prisajedinjиje telи nacije. Ekonomska misao, tako, na novim temeljima razradиje pojam Siromastva. Ро negdasnjoj hris­ canskoj tradiciji, иpravo је postojanje Siromaha Ьilo istinsko i konkretno, njegovo prisиstvo tele­ sno: иvek osobeno lice potrebe, simbolicni prola­ zak Boga nacinjenog covekom. Apstrakcija zatva­ гanja odstranila је Siromaha, pobrkala ga sa os­ talim figurama, obavijajпci ga etickom osпdom, ali nije ga razdvojila od njegovih crta. Osamnaesto stolece otkriva da »Siromasi«, kao konkretna i krajnja stvarnost, ne . postoje; da su · se п njima predиgo brkale dve stvarnosti razlicite ро prirodi. S jedne strane, postoji Siromastvo: oskи,.1Jca namirnica i novca, ekonomska sitиacija skopeanэ sa stanjem trgovine, poljoprivrede, indиstrije. S druge strane, postoji Stanovnistvo: ne neki nede­ latni element potcinjen kolebanjи bogatstva, vec snaga koja neposredno spada п ekonomsku situa­ cijи, u kretanje koje proizvodi bogatstvo, jer nje­ ga stvara, Ш bar prenosi, premesta ili umnozava, иpravo rad coveka. »Siromah« је Ьiо nejasan po­ jam, и kojem su se mesali to bogatstvo koje СО· vek jeste, i stanje Nemastine za koje se smatralo da је svojstveno eovecanstvu. Izmedи Siromastva i Stanovnistva, и stvari, postoji potpuno obrnut odnos. Fiziokrati i ekonomisti slaZп se u tome. Sa­ mo stanovnistvo jedan је od elemenata bogatstva; ono ти је cak siguran i neiscrpan izvor. Za Ke­ nea (Qнesnay) i njegove иcenike, covek ie glavni posredn1k izmeltи zemlje i bogatstva: » 'Кolik o vre­ di f.ovek, toliko vredi zemlia, kaze iedna valiana poslovica. Ako је covek nistavan, takva је i zem·

NOVO RAZDVAJANJE

205

lja. Sa ljudim.a1 udvostracuje se zemlja koja se poseduje; ona se krci; ona se stice. &amo је bog mogao da iz zemlje stvori coveka, а sa ljudima па svakom se mestu moze imati zeml.].a, ili bar prinos, sto izlazi na isto. Iz toga sledi da prvo do­ bro jeste - imati ljude, а drugo - zemlju.« (37) I za ekonomiste је stunovnistvo isto tako Ьi­ tno dobro. Cak i vise, ako је tacno da oni smatra­ ju da se bogatstvo stvara ne samo u poljoprivre­ dnom radu vec i u svakoj industrijskoj obradi, ра i u trgovinskom obrtu. Bogatstvo је skopcano sa radom sto ga covek doista obavlja: »Posto D:rZava od istinskih bogatstava ima samo godisnji prinos sa svojih zemalja i od radinosti svojih stanovni­ ka, njeno се bogatstvo Ьiti najvece kada se pri­ nos sa svakog jutra zemlje i od radinosti svakog pojedinca podigne sto moze vise.« (38) Paradoks је, ali neko се stanovnistvo Ьiti tim dragocenije sto bude mnogoljudnije, posto Се prиZati indust­ riji jeftinu radnu snagu, koja се, obaranjem cene kostanja, omogucavati razvoj proizvodnje i trgo­ vine. Na tom beskrajno otvorenom t:rZistu radne snage, »Osnovna cena« - koja, za Tirgoa (Tur­ got), odgovara opstanku rзdnika - i cena .koju od­ reduju ponuda i potramja, na kraju se sastaju. Neka zemlja, dakle, imace tim vecu prednost u tr­ govackoj konkurenciji sto vise na raspolaganju bude imala vece mogucno bogatstvo u vidu mno­ goljudnog stanovnistva. Gruba greska zatvaranja, i ekonomska zaЬlu­ da: veruje se da се se Ьеdа ukinuti ako se ukloni s puta i ako . se iz milosrda bude izd:rZavalo jedno siroma5no stanovnistvo. U stvari, vestacki se pre­ rusuje siromastvo; а odista se uklanja jedan deo stanovniStva, uz uvek prisutno bogatstvo. Veruje 1i se da se siromasnima pomaie da se izvuku iz svoje privremene nevolje? Oni se sprecavaju u to­ me: sиZava se t:rZiste radne snage, а to је tim opa­ snije sto se desava u vreme krize. Potrebno је, na­ suprot tome, da se skupoca proizvoda zaleei jefti-

206

1S'f0R1JA LUOILA

nот radnom snagoт, da se njihova oskudnost na­ doknadi noviт naporiтa industrije i poljoprivre­ de. Jedini razuman lek: vratiti celo to ljudstvo u tok proizvodnje kako Ьi se postavilo na тesta na · kojiтa је radna snaga najreda. Iskoristiti svako­ jake siromahe, skitnice, izgnanike i raseljene lju­ de - to је, u nadтetanju nacija, jedna od tajni bogatstva: »Koji је najbolji nacin da se oslabe su­ sedne ddave cija moc i industrija izazivaju u nа­ та zavist?« - pita se Dzosija Taker (Josias Tu­ cker) povodoт iseljavanja protestanata. »Natera­ ti njihove podanike da ostanu kod kuce tako �to cemo odblti da ih prihvatimo i uvrstimo medu nas, Ш tako �to eemo ih privuci nата dobrim po­ stupanjeт, oтogucujuci im da U.Zivaju u predno­ stiтa koje iтaju i ostali gradani.« Zatvaranje је podlozno kritici zbog posledica koje moze da ostavi na tdiste radne snage; ali jos vise zbog toga �to је, а sa njiт i svako delo tradicionalnog milosrda, opasno ро finansije. Као i srednji vek, i doba klasicizтa neprestano је te· zilo ka tоте da ротос siroтasnima obezbedi si­ stemoт zadU.Zbina. То znaci da је jedan deo gla­ vnog kapitala ili prihoda sатiт tiт postajao ne­ pokretan. I to konacno, jer su, u opravdanom na· stojanju da se izbegne potrgovcenje poduhvata ротосi, preduzete sve pravne теrе da ta dobra vise nikada ne udu u opticaj . Ali kako је vreтe prolazilo, tako se njihova korisnost smanjivala; ekonomska situacija se preinacuje, siroтastvo теnја vid: »Drustvo nета uvek iste potrebe; pri­ I'Oda i raspodela vlasnistva, podela naroda na ra­ zlicite staleze, shvatanja, oblcaji, glavna zaniтa­ nja nacije Ш razlicitih njenih delova, cak i podne­ Ьlje, bolesti i ostala zЬivanja u ljudskoт zivotu, prolaze kroz neprestane proтene; nove potrebe se radaju; ostale prestaju da se osecaju.« (39) Stalni karakter zadU.ZЬine u protivrecnosti је sa promen­ ljiviт i koleЬljivim tokom slucajnih potreba koje ona treba da zadovolji. Bez vracanja u opticaj Ьо-

NOVO RAZDVAJANJE

207

gatstva zaroЬljenog zaduzblnom valja, sa pojavom novih potreba, stvarati nova bogatstva. Udeo gla· vnice i prihoda koji su tako ostavljeni ро strani stalno se uvecava, umanjujuci time proizvodni udeo, sto ne moze а da ne vodi jos vecem siroma­ stvu, ра prema tome i vecem broju zadufblna. Тај proces, pak, moze beskonacno da se razvija. Mo­ gao Ьi naici trenutak kada Ьi »zadufblne koje se neprestano mnoze . . . na kraju progutale sav ka­ pital i sve privatne posede« . Kada se bolje pogle­ daju, klasicisticki oЬlici pomoCi uzrok su osiro­ masenja, postupnog zastoja i neceg poput sporog zamiranja svakog proizvodnog Ђogatstva: »Kada Ьi svi ljudi koji su ikada ziveli imali grob, onda Ьi, da Ьi se doblla zemlja za obradu, trebalo poru­ siti te jalove spomenike i razvejati ререо mrtvih kako Ьi se ishranili zivi.« (40) * *

*

То sto је iscezlo, и osamnaestom stolecu, nije necovecna surovost sa kojom se postupalo sa lu­ dacima, vec ocitost neophodnosti zatvaranja, ono opste jedinstvo koje је ludacima bez teskoca pri­ davano, i one bezbrojne niti koje su ih uvlacile u neprekinutu potku bezumlja. Mnogo pre Pinela lu­ dilo је oslobodeno ne stvarnih prinuda koje su ga zadrzavale u tamnici, vee jednog mnogo prisilni­ jeg, mozda i presudnijeg tlaeenja koje ga drzi pod vlascu te mracne sile. Cak i pre Revolucije, ono је slobodno: slobodno za opafanje koje се ga роsь.. Ьiсе obeleziti, slobodno za prepoznavanje njego­ "·ih osobenih lica i za сео onaj rad koji се mu ko­ nacno dodeliti polozaj predmeta. Ostavljeno samo, odvojeno od svojih negdas­ пjih srodnika, izmedu oronulih zidova zatvora, lu­ dilo pricinjava teskocu - postavljajuci pitanja koja do tada nikada nije iskazivalo.

208

lSTOIШA LUDILA

Ono је narocito zbunilo zakonodavca, koji, posto nije mogao а da ne potvrdi kraj zatvaranja, vise nije znao u koji drustveni prostor da smesti ludilo - u tamnicu, bolnicu ili porodicno stara­ nje. Na merama preduzetim neposredno pre ili po­ sle poeetka Revolucije odra.Zava se ova neodluc­ nost. U svojoj okruZnici о tajnim kraljevskim pi­ smima о zatvaranju, Bretej (Breteuil) zahteva od upravitelja da mu naznaee prirodu naredbl о za­ tocenju u razlicitim domovima prinudnog borav­ ka, i pobude kojima se opravdavaju te naredbe. Moraju Ьiti oslobodeni, posle najvise jednu Ш dve godine zatoeenja, »ODi koji niSU ucinili nista StO Ьi ih moglo izloZiti strogosti kazni propisanih za­ konom vec su se odali neumerenostima raspuste­ nosti, razvrata i rasipniStva« . Nasuprot njima, za­ za­ driace se u domovima prinudnog boravka » tvorenici ciji је duh pomraeen i koje njihova sla­ boumnost cini nesposobnima da se vladaju u sve­ tu ili koje njihovi napadi jarosti cine opasnim. Каdа је о njima rec, treba se samo uveriti da li је njihovo stanje i dalje isto i, na Zalost, neophodno је prodиZiti njihovo zatocenistvo ako se smatra da је njihova sloboda Ьilo stetna ро dru.Stvo, Ьilo dobroЬit koja njima samima ne koristi.c То је pr­ vi korak: svesti praksu zatvaranja na najmanju mogucu meru kada su posredi moralni prestupi, porodicni sukobl, najbezazleniji oblici raspusnis· tva, ali ne dirati u nacelo zatvaranja, u jedno od njegovih glavnih znacenja: utamnieenje ludaka. То је trenutak kada zatvaranje u stvari prelazi u posed ludila, i guЬi ostalc svoje oblike korisnosti. Drugi korak - to su velike istrage koje su naloZile Narodna skupstina i Ustavotvoma skup­ stina sutradan ро Deklaraciji о pravima coveka: »Niko ne moze Ьiti uhapsen, ni zatvoren osim tt slucajevima odredenim zakonom i na nacine koje on propisuje . . . Zakon treba da dopusti samo stro­ go odredene i oeigledno neophodne kazne, i ni•

•

•

NOVO RAZDVAJANJE

209

ko ne moze Ьiti ka.Znjen osim ро zakonu koji 'је utvrden i obznanjen pre prestupa i koji је pravil­ no primenjen.« S razdoЬljem zatvaranja је goto­ vo. Ostaje jedino bacanje u tamnicu, gde za sada, bok uz bok, leze osudeni Ш nabedeni zlocinci i ludaci. Odbor za prosjaeenje Ustavotvorne skup­ �tine odreduje pet osoba koje се posetiti domove prinudnog boravka u Parizu. Vojvoda La Rosfu­ ko-Lijankur podnosi izve�taj (decembra 1789); s jedne strane, on uverava da prisustvo ludaka da­ je kaznenim domovima sramotan izgled i preti da spusti zatvorenike na polozaj nedostojan coveka; izme�anost koja se tu trpi svedoci о velikoj ne­ smotrenosti vlasti i sudija: »Та nebriga veoma је daleko od prosvecenog i briznog milosrda prema ne­ �>reci kojim је ona na sve moguce nacine uЬlazava­ na i olaksavana . . . ; da li је \kako moguee, i u ze­ lji da se pritekne u pomoc u nevolji, pristati na iz­ gled unizavanja covecnosti?« Ako ludaci ponizavaju one sa kojima su neo­ premoscu izmesani, treba obezbediti jedan zatvor narocito za njih; zatvaranje koje ne Ьi Ьilo medi­ cinsko, vec koje treba da bude oblik najdelatnije i najЬlaie pomoci: »Od svih nedaea koje more co­ vecanstvo, stanje ludila ipak је jedno od onih ko­ je s najvise razloga iziskuje saZaljenje i uvafava­ nje; upravo na zbrinjavanje tog stanja s razlogom Ьi moralo najvise da se trosi; kada nema nade na ozdravljenje, ostaje jos mnogo sredstava, Ьlagosti, dobrog postupanja koje tim nesreenicima mogu da obezbede barem podtюsljiv zivot.« U ovome tekstu polozaj ludila pokazuje se u svojoj dvosmi­ slenosti: treba, u isti mah, i zastititi zatvoreno ljudstvo od opasnosti ludila, i omoguciti ludilu koristi koje prufa posebna pomoc. Treci korak - to је dug niz naredaba izdatih izmedu 12. i 1 6. marta 1790. Deklaracija о pravi­ ma ooveka tu је konkretno primenjena: »U roku od sest nedelja od ove riaredbe, sva lica zatvorena ро zamkovima, manastirima, kaznenim domovima, 14

210

ISTORIJA LUDILA

policijskim zatvorima i1i Ьilo kojim drugim tam­ nicama, na osnovu tajnog kraljevskog pisma Ш na osnovu naredbe sluibenika izvrsne vlasti, sem ako nisu j os i osudena, uhapsena ili optuiena za neki krupan zlocin, telesnu kaznu ili zatvorena zbog lu­ dila, Ьiсе pustena na slobodu.« Zatvaranje se, da­ kle, sasvim izricno namenjuje izvesnim kategori­ jama osudenika, i ludacima. Ali za ludake se pred­ vida poseban red: »Lica zatvorena zbog ludila Ьi­ се, u roku od tri meseca racunato od dana objav­ ljivanja ove naredbe, na molЬu nasih punOЦl()cni­ ka, saslusana od sudija uoЬicajenim nacinima, i na osnovu propisa lekara koji се se, pod nadzo­ l'Om okrШnih upravitelja, izjasniti о istinskom stanju bolesnika kako Ьi ovi, prema odluci koja се Ьiti doneta о njihovom stanju, bili pusteni iz zat­ vora ili leceni u bolnicama koje се Ьiti odredene za ovu svrhu.« lzgleda da se izbor pravi od tada. lJana 29. marta 1790, Baji (Bailly), Dipor-Ditertr (Duport-Dutertre) i jedan policijski staratelj odla­ ze u La Salpetrijer da odrede na koji se nacin mo­ ze izvrsiti naredba; potom isto tako posecuju i Bi­ setru. То је zato sto ima mnogo teskoca, а pre svih sledeca: ne postoje bolnice koje Ьi Ьile name­ njene, Ш bar ostavljene za ludake. Pred tim materijalnim teskocama, kojima se pridruZuje mnogo teorijskih neizvesnosti, otpoee­ ce dugo razdoЬlje oklevanja. Sa svih strana od Skupstine se zahteva propis koji Ьi omoguCio za­ stitu od ludaka cak i pre obecanog stvaranja bol­ nica. 1 jednim vracanjem unazad, koje се Ьiti od velike vainosti za buducnost, ludaci se dovode pod udar neposrednih i nekontrolisanih mera koje se ne preduzimaju cak ni protiv opasnih zlocinaca, vec protiv zivotinja�stetocina. Zakon od 16-24. avgusta 1790. »predaje budnosti i vlasti gradskih tela . . . brigu о predupredenju ili ispravljanju ne­ milih dogadaja koje Ьi mogli izazvati umobolni i1i mahniti koji su ostavljeni na slobodi i tumaranje zivotinja-stetocina i divljih zivotinja« . Zakonom od

NOVO RЛZDVAJANJE

211

22. jula 1791 . ovaj se propis utvruaje tako sto se na porodice prebacuje odgovornost za nadzor nad umobolnima, а gradskim vlastima dopusta da pre· duzmu sve korisne mere: »Roditelji umobolnika treba da se staraju о njima, da ih sprece da tuma­ raju i da paze da oni ne naprave nikakav nered. Gradska vlast treba da otkloni neprilike koje Ьi mogle proiziCi iz nemara sa kojim privatna lica obavljaju taj zadatak.« Ovim zaoЬilaienjem njiho­ vog oslobadanja ludaci ponovo doЬijaju, ali ovaj put u samome zakonu, onaj status zivotinje u koji ih је zatvaranje izgleda Ьilo izdvojilo; oni ponovo postaju divlje zivotinje bas u ono vreme kada le­ kari pocinju da im pripisuju Ьlagu zivotinjsku na­ rav. Ali uzalud је ta zakonska odredba stavljena. u ruke vlastima, to nije otklonilo teskoce; bolnice za umobolne jos uvek ne postoje. Bezbrojni zahtevi pristifu Ministarstvu unu­ trasnjih poslova. Delesa (Delessat) odgovara, reci­ mo, na jedan takav zahtev: »Као i vi, gospodine, ј ја osecam koliko Ьi korisno Ьilo kada Ьi se odmah moglo pristupiti osnivanju domova cija Ьi name­ na bila da se u njih povuce zlosrecna vrsta bezum­ nih ljudi . . . Sto se tice bezumnika koje је po­ manjkanje neke takve ustanove prinudno smestilo u razlicite tamnice vase oЬlasti, . ј а za sada ne vi­ dim drugog nacina da se oni povuku iz tih mesta koja tako malo odgovaraju njihovom stanju, sem da se privremeno prebace, ako је moguce, u Bise­ tru. Trebalo Ьi, dakle, da Upravno vece pise vecu u Parizu da Ьi se dogovorili о nacinima kako da se bezumni prime u taj dom, gde Ьi troskove nji· hovog izdгZavanja placala vasa oЬlast ili zajedni­ ce preblvalista tih nesrecnika, ako njihove porodi­ ce nisu u stanju da podnesu taj izdatak.« Bisetr, dakle, postaje veliko steciste u koje se salju svi bezumnici, pogotovu od easa kada је zatvoren Sen-Lazar. Ista је stvar i sa zenama u La Salpetri­ jer: godine 1792. tu se dovodi dve stotine ludaki­ nja koje su prethodnih pet godina Ьile smestene н•

212

ISTOIWЛ L1JDILA

u starom novicijatu Kapucina u ulici Sen-Zak. Ali u dalekim pokrajinama nema ni govora о tome da se umobolni posalju u negdasnja opsta prihvati­ lista. Oni najcesce Ьivaju drzani ро tamnicama, kao sto је to, na primer, Ьila tvrdava А (На) , u zamku Anze, u Belvou. Tamo tada vlada neopisiv nered, koji се jos dugo potrajati - sve do vreme­ na Carstva. Antoan Nodije (Antoine Nodier) navo­ di nekoliko pojedinosti о Belvou. »Svakoga dana zapomaganje upozorava susedstvo da se utamni­ ceni tuku i ubljaju medusobno. Strda dotrcava. Sastavljena onako kako to danas jeste, ona zara­ cenima slиZi za podsmeh; gradske upravitelje mo­ le da dodu i uspostave mir; njihov autoritet se ga· zi; njih poniZavaju i vredaju; to vise nije dom pravde i zatocenja . . << Neredi su isto tako veliki, mozda i veci, u Bisetri; tu se smestaju politicki zatvorenici; tu se kriju osumnjiceni koje progone; usled bede i os• kudice mnogi gladuju. Uprava neprestano nego­ duje; zahteva da se zlocinci dde posebno; а neki, sto је vdno, i dalje predlazu da se zlocincima t1 zatocenistvu pridruze ludaci. Dana 9. Brimera go· dine 111, ekonom Bisetre pise »gradanima Gran preu i Osmondu, clanovima Poverenistva za uprav­ na tela i sudove« : »Tvrdim da u easu kada је co­ vecnost odlucna dnevna zapovest, nema coveka koji nece ustuknuti od иZasa kada ugleda zlocin i siroma5tvo zdruZene u istom azilu.« Treba li pod­ secati na septembarsko krvoprolice, neprestana bekstva i na zatvorenike zadavljene pred mnogo· brojnim nevinim oeima, na uzvitlane lance? Siro­ masi i ubogi starci » . . . imaju pred ocima samo lance, resetke i katance. Dodajmo tome stenjanje zatocenika koje pocesto dopire do njih . . . Na os­ novu svega toga ponovo usrdno molim ili da se zatvorenici povuku iz Bisetre, ра da tu ostanu sa­ mo siroma5ni, ili da se siromasni povuku odatle te da ostanu samo zatvorenici.« А tad pak, ako se pomisli da је ovo pismo napisano u jeku Revolu.

NOVO RAZDVAJANJE

213

cije, znatno posle Kabanijevih (Cabanis) izvestaja i vise meseci posto је Pinel, ро predanjи, »oslobo­ dio« umobolnike iz Bisetre, dolazi nesto presиdno: »U ovom drugom slисаји mozda Ьi se tи mogli os­ taviti i lиdaci, jos jedna vrsta nesrecnika zbog ko­ jih covecnost strahovito pati . . . Pohitajte, dakle, gradani koji volite covecnost, da ostvarite jedan tako lep san, i bиdite иnapred иvereni da cete otada zaista i zaslиZivati covecnost.« Tolika је zbr­ ka vladala tih godina, toliko је, и саsи каdа је pri­ davana nova va.Znost »covecnosti« , tesko Ьilo od­ rediti mesto koje и njoj lиdilo treba da zaиzme, toliko је tesko bilo postaviti lиdilo и drustveni prostor koji se иpravo iznova gradio.

OSMO

POGLAVLJE

NASTANAK AZILA

Slike znamo. One su poznate iz svih istorija psihijatrije, u kojima imaju ulogu da ilustruju ono srecno doba kada se ludilo konacno priznaje i leci polazeCi od istine pred kojom su ljudi predu­ go ostajali slepi. »Uvafeno drustvo kvekera . . . zelelo је da onim svojim clanovima koje Ьi zadesila nesreca da izgube razum, а da nemaju dovoljan imetak da se obrate skupim ustanovama, obezbedi sve Ьla­ godeti zivota koje prilice njihovom stanju; dobro­ voljnim upisivanjem stvoren је fond, i za otprili­ ke dve godine u Ьlizini grada Jorka osnovana је jedna ustanova u kojoj su, ро svemu sцdeCi, mno­ ge prednosti udr11Zene sa najvecom tnogucnom ekonomicnoscu. Ako dusa nacas i zadrhti pred tom strasnom bolescu koja kao da је stvorena da ponizi ljudski rod, nju ubrzo preplave Ьlaia ose­ canja pri pomisli na sve ono sto је dobrohotna do­ misljatost uspela da izumi da tu bolest izleci i uЬlafi. Тај se dom nalazi milju do Jorka, posred je­ dnog plodnog i ljupkog polja; on nikako ne navo­ di na pomisao о tamnici, vec pre о jednom veli­ kom seoskom gazdinstvu; okгuZen је velikom za­ tvorenom bastom. Nikakvih sipki, nikakvih rese­ taka na prozorima.« (41)

NASTANAK AZILA

215

Sto se oslobod:enja umobolnih iz Bisetre tice, prica је dobro poznata: donosi se odlџka da se za· tvorenicima и tamnicama skinи lanci; Kиton (Couthon) poseeuje bolnicи da vidi ne krijи li se u njoj osumnjieeni; Pinel ти odvamo kreee и sи· sret, dok svi drhte pri pogledи na »bogalja kog ljudi nose na rukama« . Sиceljenje mиdrog cove­ koljиpca i oduzetog cиdovista. »Pinel ga odmah odvodi и odeljenje nemirnih gde celije ostavise na njega bolan иtisak. On иshte da ispita sve bolesni· ke. Vecina ти uzvrati sam.o psovkaina i prostackim pogrdama. ProduZiti ispitivanje nije Ьilo ni od ka­ kve koristi. On se obrati Pinelи: »Tako, grad:ani­ ne, da nisi i ti sam lиd kad hoces ovakve Zivotinje da pustis s lanca?« Pinel ти spokojno odvrati: »Grad:anine, иveren sam da sи ovi umobolnici ova· ko nepristupacni samo zato sto sи liseni vazduha i slobode. - Ра lepo, cini s njima sto ti volja, ali bojim se da ne padnes kao zrtva sopstvene tasti· ne.« I na to odnese Kиtona do njegovih kocija. Na njegov odlazak svima laknu; odahnиse; veliki covekoljubac odmah se dade na posao.« (42) То su te slike, bar utoliko иkoliko svaka od ovih dvejи prica sиstinи svoje moCi crpe iz imagi­ narnih oЬlika: patrijarhalni mir Tjиkovog oblta· valista, gde se strasti srca i poremecaji duha pola­ gano stisavajи; jasna cvrstina Pinelova koji jed· nom jedinom recju i jednim jedinim pokretom ро· bed:uje dve zivotinjske pomame koje urlajи na njega i vrebajи ga iz zasede; i ta ostroumnost koja је umela da raspozna sta је istinska opasnost pomamni ludaci Ш krvozedni clan Konventa: sli­ ke koje ее daleko - sve do nasih dana - nositi breme svoje legende. * *

*

Legende о Pinelu i Tjuku prenose mitske vre­ dnosti koje се psihijatrija devetnaestog stoleca

216

ISTORIJA LUDILA

prihvatiti kao nesto ро prirodi ocigledno. Ali is­ pod �amih mitova odvija se jedan proces, ili bolje receno - niz procesa kojima su, u tisini, ustroje­ ni istovremeno i svet azila, i metodi izlecenja, i konkretno iskustvo ludila. Najpre о Tjиkovom delи. Zbog toga sto је OS· tvareno и isto vreme kad i Pinelovo, zbog toga sto se zna da је Тјиkа poneo val »covekoljиЬlja«, to se delo istice kao »oslobodenje« иmobolnih. No posredi је nesto sasvim drugo: »Mogli smo da uo� cimo da su neki clanovi naseg drustva pretrpeli velikи stetu zato sto su bili povereni ljudima cija nacela ne samo sto su tuaa nasima, vec koji su ihi stavise, izmesali sa drugim bolesnicima koji su se· Ьi dopиstali prostacki jezik i sramotne postиpke. Sve to cesto ostavlja neizbrisive tragove и dиhи bolesnika, kada se ovi jednom prizovu razumи, udaljava ih od verske odanosti kakvu su ranije osecali; ponekad cak sticu gresne navike koje sи im ranije Ьile tиае.« Utoci.Ste (The Retrait) treba da dejstvuje kao oruae podvajanja: moralnog i verskog podvajanja, kojim се se nastojati da se oko ludila иspostavi sredina koja се sto vise lici­ ti na zajednicu kvekera. Dva sи razloga za to: prvi је и tome sto је zlo, za svaku osecajnu dusu, pat­ nja, izvor svih nesrecnih i raspaljivih strasti kao �to su Шаs, mrznja, prezir, strasti koje dovode do ludila ili ga odrZavaju: »S razlogom se mislilo da ј е mesanje, do kojeg је dolazilo u velikim javnim иstanovama, osoba razlicitih verskih osecanja i иprdnjavanja vere, mesan.i e razvratnika i krepo­ snika, bezboznika i ozЬiljnih ljudi, imalo za posle­ dicи sprecavanje povratka razumu i duЬlje zapa­ danje u melanholiju i mrzovoljne misli.« Ali gla­ vni razlog је drugde: on ј е u tome sto religija mo­ ze da igra dvostruku ulogu prirode i pravila, po­ sto је u pradedovskim oЬicajima, и vaspitanju, и sv�kidasnjoj primeni, poprimila duЬinu prirode, а u isti mah ona је stalno nacelo zakonske prinude. Ona је dobrovoljnost i prisila jednovremeno i kao takva

NASTANAK AZILA

217

ona raspola.Ze jedinim silama koje, и pomraceno­ sti razиma, mogu da Ьиdи protivteza neumerenoj kada se cvrsto zestini lиdila; njene zapovesti, » utиve jos и pocetkи zivota . . . postajи bezmalo na­ c�lo nase prirode, а njihova moc prinиde cesto se oseca cak i и delirantnoj razdra.Zenosti lиdila. Pot­ pomagati иticaj verskih naeela na duh bezиmnika ima, kao nacin lecenja, ogromnи va.Znost.« u dija­ lektici obezumljenja, kada se razum krije ali ne propada, religija је konkretan oЬlik onoga sto ne moze da polиdi; vera nosi ono sto је и razumи ne­ pobedivo, sto pod lиdilom opstaje kao la.Zna pri­ roda, а oko lиdila kao nepresЦlni zahtev sredine: »U svetlim trenucima Ш dok se oporavlja, bolesni­ ku moze koristiti drustvo onih koji imajи ista иve­ renja i iste navike koje i on.« Religija stiti dre· vnи tajnи razuma naspram lиdila, cineci tako. Ьli­ zom, neposrednijom, оnи prisilи koja se s jaroscи nametala jos и klasicistickim zatvorima. Tamo sи se moral i vera naturali spolja, tako da је lиdilo Ьilo zauzdavano, а ne leceno. U Utocistu, religija је deo pokreta koji је, иprkos svemи, иkazivao na razиm и lиdilи i koji је vodio od bezumlja ka zdravljи. Versko podvajanje ima tacno odreden smi­ sao: nije rec о tome da se bolesnici sасиvаји od bezboznog иticaja ne-kvekera, vec о tome da se polиdeli smesti и moralnи sredinи и kojoj се za­ poceti raspravu sa sobom i svojom okolinom; da ти se stvori sredina и kojoj се, daleko od toga da Ьиdе zasticen, Ьiti ddan и neprekidnom nespoko· ји, и kojoj се ти Zakon i Prestиp neprekidno pre­ titi. »Za nacelo straha, koji је и lиdilи retko kad smanjen, smatra se da је veoma znacajno и le­ cenju ludaka.« Strah se javlja kao glavna snaga azila. Stara predstava, sumnje nema, ako se po­ misli na ufase zatvora. Ali ti ufasi sи opkoljavali ludilo spolja, obelezavajuci medu razuma i bezum­ lja, i uzivajuCi dvo.iaku moc: nad zestinom jarosti kako Ьi је obuzdali, i nad samim razumom kako •

•

•

218

ISTORIJA LUDILA

Ьi ga drzali ро strani; taj је strah Ьiо sav na po­ vrsini. Strah koji је zavladao и Utocistu sav је и duЬini: оп ide od razuma do lиdila kao kakvo po­ sredovanje, kao podsecanje па zajedпickи priro­ du koja im је jos uvek svojstveпa i pиtem koje strah moze da иcvrsti vezи izmed:и пjih. Straho­ vlada и zatvoru Ьila је пajvidljiviji zпak оtиd:епја ludila и svetи klasicizma; sada је strah obdareп moci razotud:eпja, koja ти је omogucila da иspo­ stavi izvesпo pradrevno saucesniStvo lиdaka i ra­ zumпog coveka. Оп treba ропоvо da ih исiпi so­ lidarпim. Sada lиdilo vise пеее morati, песе mo­ Ci da izaziva strah; опо се se samo bojati, bez pomoci i uzmicanja, па taj пacin potpиno preda­ to pedagogiji zdravog razuma, istine i morala. Semjuel Tjuk kazиje kako је и Utocistu primljen jedan manijak, mlad i izvanredno jak, ciji sи na­ padi izazivali panikи и njegovoj okolini, ра i me­ d:и njegovim cиvarima. Pri dolasku и Utociste Ыо је okovan lancima; nosio је lisice; odeca mu је Ьila иvezana иzetom. Cim је stigao, skidaju mu sve okove i stavljaju ga da vecera sa svojim pa­ ziteljima; njegova иznemirenost se odmah stisava; »njegovu paznju kao da su potpuno obuzele te no· ve okolпosti«. Odveli su ga u njegovu sobu; иpra­ "·itelj mu se obraca i objasnjava mu da је cela kuca ured:ena zarad najvece slobode i najvece udobnosti sviju, i da nece Ьiti podvrgnut nikak­ voj stezi pod uslovom da se ne ogresi о kucna pravila ili opsta nacela ljudskog morala. Sa svo­ je strane, upravitelj potvrduje da ne zeli da pri­ meni sredstva priпude koja mu stoje па raspola­ gaпju. »Manijak Ьi dirпut Ьlagoscu ovog postupka. Оп оЬеса da се se sam obuzdavati.« 1 dalje mu se desavalo da se иzпemiri, da krici, da plasi dru­ gove. Upravitelj ga podseti па pretnje i оЬесапја od prvog dana; ako se пе umiri, оп се Ьiti priпu­ deп da se vrati пegdasnjim surovim postupcima. Na to је uznemireпost bolesnika rasla jos пеkо vreme, а zatim brzo opala. »On је tada pazljivo

NASTANAK AZILA

219

slusao pouke svog prijateljski nastrojenog pose­ tioca. Posle slicnih razgovora, bolesnik је, uopste uzev, Ьiо nekoliko dana u boljem stanju.« Nakon cetiri meseca, on је napustio Utociste potpuno iz­ lecen. Ovde se strah obraca bolesti neposredno, ne putem nekih oruda, vec preko govora; nije rec о tome da se ogranici podivljala sloboda, vec da se otkrije i razgori oseeanje proste odgovornosti, и kojoj се se svako ispoljavanje ludila dovoditi u vezu sa kaznom. Nejasna krivica, koja је neka­ da povezivala gresnost i bezumlje, na taj је nacin potisnuta; ludak, kao ljudsko Ьiсе prvobltno ob­ dareno razumom, vise nije kriv sto је lud; vec ludak, kao ludak, i u okviru te bolesti za koju vi­ se nije kriv, mora da se oseti odgovornim za sve ono sto u toj bolesti moze da ugrozi moral i drustvo, i da se samo na sebe ljuti za kazne koje doblje. Pripisivanje krivice vise nije opsti vid od­ nosa koji se uspostavlja izmedu ludaka i razum­ nog coveka; ono postaje i oЬlik konkretnog su­ postojanja svakog ludaka sa njegovim cuvarom i, u isti mah, oblik svesti koju umobolnik treba da stekne о sopstvenom ludilu. Valja, dakle, iznova proceniti znacaj koji se pridaje Tjukovom delu: oslobodenje umobolnih, ukidanje prinuda - to su samo opravdanja. lstin­ ski tokovi Ьili su drugaciji. Tjuk је, u stvari, stvorio azil u kojem је slobodan ufas ludila za­ menjen teskoЬiюm omcom odgovornosti; strah vi­ se ne vlada s druge strane tamnickih kapija, on sada plamti pod pecatima svesti. Vekovne ufase kojima је Ьiо zahvacen umobolnik Tjuk је preme­ stio u samu nutrinu ludila. Azil, istina, vise ne odobrava krivicu ludaka; ali on postize vise, on је prireduje; on је prireduje, za ludaka, kao svest о njemu samom i kao terapeutsko uplitanje u zi­ vot ludaka. Drugim recima, putem te krivice, lu­ dak postaie predmet kaznjavanja kojem su on i drugi uvek izlozeni; а priznavanjem tog statusa objekta, sticanjem svesnosti о svojoj krivici, lu-

220

ISTORIJЛ LUDILЛ

dak treba da se prizove svesti kao slobodan i od­ govoran subjekt, dakle - da se prizove razumu. Тај pokret kojim se ludak, objektivizujuci se za drugoga, vraca svojoj slobodi, nalazimo u Radи isto tako kao i u Pogledu. Ne zaboravimo da se nalazimo и svetи kve­ kera, svetu gde bog Ьlagosilja ljиde za plodove njihovog rada. U »moralnom lecenjи« kakvo se sprovodi и Utocistu, rad dolazi na prvo mesto. Rad, ро sebl, sadrzi moc prinude koja se nad svim oЬlicima fizi�ke prinude izdize ро tome Sto re­ dovnost radnih casova, neophodnost paznje, oba­ veza da se postigne konacan иCinak, odvajaju bo­ lesnika od slobode dиha koja Ьi ти mogla nasko­ diti i ukljиcиju ga и poredak odgovomosti: »Re­ dovnom radu mora se dati prednost, kako sa te­ lesnog tako i sa moralnog stanoviSta . . . ; rad је ono sto је za bolesnika najprijatnije, а sto је naj­ vecma sиprotno zaЬludelostima njegove bolesti.« Time covek ponovo stupa и poredak bozjih zapo­ vesti; on svoju slobodu potcinjava zakonima koji su i zakoni stvamosti, i istovremeno, zakoni mo­ rala. Otuda rad duha nije za odbacivanje; sa kraj­ njom strogoscu, pak, valja odstranjivati svako mastanje, koje је uvek u doslиhu sa strastima, sve zelje ili delirantne obmane. Nasuprot tome, proucavanje onog vecnog u prirodi i onog sto је и najvecem skladu sa mudroscu i dobrotom Pro­ videnja, najdelotvornije umanjиje prekomerne slo­ bode lиdaka i navodi ga da otkrije oblike svoje odgovornosti. »Razlicite grane matematike i pri­ rodnih nauka najkorisniji su predmeti kojima mo­ ze da se uposli dиh bezumnih.« U azilu, rad је li­ sen svake proizvodne vrednosti; on se namece sa­ mo u svojstvu Cistog moralnog pravila; ogranica9'anje slobode, podvrgavanje redu, obavezivanje na odgovornost sa jednim jedinim ciljem - da se povrati dиh izguЬljen u prekomernoj slobodi ko­ ju fizi�ka prinuda samo prividno ograni�ava. ·

NASTЛNAК AZILA

221

Jos delotvorniji od rada jeste pogled drugih, ono sto Tjuk naziva »potreba za uvafavanjemc : »То nacelo ljudskog duha nesumnjivo utiee na na­ se ponasanje uopste uzev, premda cesto na skri­ ven nacin, а narocito snafno dejstvuje kada se ukljucujemo u nov krug poznanstava.« U klasici­ stickom zatvoru ludak је, takode, Ьiо izloZen po­ g]edu: ali, u osnovi, taj pogled nije dopirao do njega licno, on је sezao samo do njegove cudo­ visne povrsine, njegove vidljive animalnosti; on је sadrzao najmanje jedan oblik uzajamnosti, posto ;е u njemu zdrav covek mogao da procita, kao u ogledalu, pretecu mogucnost sopstvenog pada. Po­ gled koji sada Tjuk uvodi kao jednu od najvafni­ Jih sastojnica zivota u azilu istovremeno је i duЬ­ lji i manje uzajaman. On је u ludaku tragao za najmanje primetnim znacima njegovog lиdila, za mestima na kojima se ono kriomice dodiruje s ra­ zиmom i tek pocinje da se odvaja od njega; а na taj pogled lиdak ni na koji nacin ne moze da иzvrati, jer on је samo gledan; on је kao pridos­ lica, kao neko ko је pos]ednji prispeo и sv�t ra­ zuma. Тјиk је oko tih posmatranja sastavio pra­ vi ceremonijal. Posredi sи bila vecernja posela na engleski nacin, na kojima је svako morao da po­ d.rafava sve krute zahteve drustvenog zivota; kru­ zio је jedino pogled, koji је vrebao na svakи ne· prilicnost, svako remecenje, svakи neиmesnost и kojoj Ьi se odavalo lиdilo. Upravitelji i nadzomi­ ci u UtociStu redovno pozivaju ро nekoliko bole­ snika na »tea-partiesc; zvanice » оЬlасе najlep­ se odelo i nadmecu se medusobno u иljиdnosti i pristojnosti. Nиde im se najbolja jela, s njima se postиpa s takvom pafnjom kao da su stranci. Se­ deljka oЬicno protice и najvecoj slozi i najboljem raspolozenjи. Retko dolazi do neprijatnih dogada­ ja. Bolesnici izvanredno obuzdavajи razlicite svo­ je sklonosti; ovaj prizor izaziva i zaprepascenje i dirljivo zadovoljstvo.« Zacиdo, ovaj obred nije obred priЬliZavanja, dijaloga, uzajamnog upozna•

•

•

222

ISTORIJЛ LUDILЛ

vanj �; tu se oko ludaka organizuje svet u kojem mu Је sve poznato i Ьlisko, ali u kojem on sam ostaje stranac, Stranac u pravom smislu reci, ne­ ko koga ne procenjuju samo ро izgledu, vec i ро svemu sto Ьi izgled, i nehotice, mogao da oda i otkrije. Neprestano podseean na tu ispraznu ulo­ gu nepoznatog posetioca, i neprihvacen u icemu sto Ьi se о njemu moglo znati, povucen tako, dru· stvenom licnoscu koja mu је nametnuta, bez re­ ci, pogledom, spoljasnjoscu i maskom, na povrsi­ nu sebe samog, ludak је pozvan da se objektivizu­ je u ocima razboritog razuma kao potpuni stra­ nac, to jest kao onaj cije se tudinstvo ne da opa­ ziti. Razumno gradanstvo prihvata ga samo u tom svojstvu, ро cenu te saobrazenosti anonimnom. Vidimo da је u UtoCistu delimicno izostavlja­ nje fizickih prinuda cinilo deo skupa mera ciji је SUStinski element Ьiо stvaranje jednog »Self-re­ straint« u kojem је slobodu bolesnika, ukljucenu u rad i pogled drugih, neprestano ugrozavalo utvr­ divanje krivice. Treba da shvatimo da је tamo gde smo verovali da је posredi jedna prosta nega­ tivna operacija koja је razvezivala veze i osloba­ dala najduЬlju prirodu ludila - rec о jednoj po­ zitivnoj operaciji koja zatvara ludilo u poredak nagrada i kazni i ukljucuje ga u kretanje moralne svesti. Prelazak iz sveta Prokletstva u svet Osudi­ vanja. Ali u isti mah postaje moguca psihologija ludila, jer, pogledom, ludilo se neprestano poziva na povrsinu sebe samog da porekne svoju pritvor­ nost. Ono se osuduje samo ро onome sto cini; njemu se ne sudi zbog namera, niti se pronicu njegove tajne. Ono је odgovorno samo za onaj svoj deo koji se vidi. Sve ostalo se precutkuje. Ludilo postoji jos samo kao nesto videno. Та bli­ skost koja se uspostavlja u azilu, koju vise ni lanci ni resetke nece raskinuti, ne omogucuje uza­ jamnost: to је tek susedstvo pogleda koji nadzi­ re, uhodi, koji se primice da Ьi bolje video, ali koji se neprestano sve vise odmice jer prihvata

NASTANAK AZILA

223

i priznaje samo vrednosti Stranca. Nauka о dusev­ вim bolestima, takva kakva се se moCi razviti u azilima, pripadace uvek samo redu posmatranja i razvrstavanja. Ona nece Ьiti dijalog. А to doista песе ni moCi postati sve dok psihoanaliza ne progna taj proces gledanja, Ьitan za azile devet­ naestog stoleca, i njegovu nemustu magiju zameni mocima govora. Mozda Ьi jos tacnije Ьilo ako ka· zemo da је ona neprikosnoveni pogled nadzomi­ ka udvojila beskrajnim monologom reci nadzira­ nog - ocuvavsi tako stari azilski sklop neuzajam­ nog pogleda ali postavivsi mu kao protivtezu, u nesimetricnoj uzajamnosti, nov sklop govora bez uzvracanja. Nadzor i Osuda: vec se ocrtava jedna nova licnost koja се Ьiti glavna u azilu devetnaestog stoleca. Sam Tjuk јој ocrtava obrise onda kada prica povest nekog manijaka koji је patio od na­ pada nezadrzive jarosti. Jednoga dana, kada se sa upraviteljem setao ро vrtu doma, iznenada ga spopade faza razdraienosti: on se odmace nekoli­ ko koraka, dohvati jedan oveci kamen i vec za­ mahnu njime na svog pratioca. Upravitelj zasta, pogleda bolesnika pravo u oCi; zatim krete neko­ liko koraka napred i >юdlucnim glasom naredi mu da odlozi kamen« ; kako se upravitelj priЬlizavao, tako је bolesnik spustao ruku i na kraju ispustio svoje orиZje; »Zatim mirno dopusti da ga odvedu u njegovu sobu« . Upravo se rada nesto sto nije vise represija, ve� autoritet. Sve do kraja osam­ naestog stoleca svet ludaka naseljavan је samo po­ mocu apstraktne, bezlicne sile koja је ludake dr­ zala zatvorene; i u tim granicama on је Ьiо pra­ zan, ispunjen ludilom, jedino njime; cesto su i cuvari vrbovani medu bolesnicima. Tjuk, nasup­ rot tome, uvodi jedan posrednicki element izmedu cuvara i bolesnika, izmeau razuma i ludila. Pro­ stor sto ga је drustvo ostavilo za umobolne od sada се Ьiti opsednut onima koji su »s druge stra­ ne« i koji predstavljaju istovremeno i ugled auto·

224

ISTORIJA LUDILA

riteta koji zatvara i strogost razuma koji osuduje. Nadzornik se uplice, nenaoruian, bez oruda pri­ nude, samo pogledom i govorom; on se primice ludilu lisen svega onoga sto Ьi ga moglo zastititi ili uCiniti opasnim, izlozen neposrednom sukobu, bez zastite. Ра ipak, on se u stvari nece suprotsta­ viti ludilu kao konkretna licnost, vec kao razuпi­ no Ьiсе, samim tim, i pre svake Ьitke, naorиZan autoritetom koji mu dolazi otuda sto nije lud. Ra­ nije је pobedu razuma nad bezumljem obezbedi­ �·ala samo materijalna sila, i to u nekoj vrsti is­ tinske Ьitke. Ishod Ьitke sada је vec unapred od­ luren, poraz bezumlja је uracunat u konkretnu si­ tuaciju u kojoj se sukoЬljavaju ludak i ne-ludak. Odsustvo prinude u azilima devetnaestog stoleca nije oslobodenje beшmlja, nego znak da је ludilo odavno vec savladano. Za taj novi razum koji vlada u azilu, ludilo vise nije apsolutni oblik protivrecnosti, vec pre nezrelost, jedan vid ludila koji nema prava na sa­ mostalnost i koji moze da zivi samo nakalemljen na svet razuma. Ludilo је detinjstvo. U Utocistu је sve uredeno tako da se umobolni pretvore u malodobne. Tu se na njih gleda » kao na de­ cu koja imaju visak snage i koja se njime koriste na opasan nacin. Oni moraju dobljati kazne i na­ grade bez odlaganja:; sve sto је iole udaljeno ne­ ma na njih nikakvo dejstvo. Na njih se mora pri­ meniti jedan nov poredak vaspitanja, njihovim mislima dati nov tok; najpre ih treba upokoriti, zatim ih ohrabriti, naterati da rade, i primamlji­ vim sredstvima im uciniti taj rad prijatnim.« Jos odavno је pravo drzalo umobolne za malodobne; ali to је Ьiо pravni polozaj , apstraktno odreden zabranom i starateljstvom; to nije Ьiо vid kon­ kretnog odnosa coveka sa covekom. Stanje malo­ dobnosti postaje, kod Tjuka, nacin postojanja za ludaka, а nacin neogranicene vlasti za cuvara. Veoma se nastoji na tome da se odrzi izgled »ve­ like porodice« sto ga u Utocistu poprima zajed•

•

•

NASTANAK AZILA

225

nica bezumnih i njihovih pazitelja. Na izgled, ta »porodica« smesta bolesnika u sredinu koja је ј normalna i prirodna u isti mah; ona ga, u stvari, jos vise tera u ludilo: polozaj pravne manjine u koji su ludaci dovodeni imao је za cilj da ove zastiti kao subjekte prava; taj stari sklop, postav­ si oЬlik supstojanja, potpuno predaje ludake, i to kao subjekte psihologije, autoritetu i ugledu ra­ zumnog coveka, koji na sebe navlaci konkretan lik odraslog, sto znaci i nadmoci i cilja u isti mah. U velikom preustrojavanju odnosa izmedu lu­ dila i razuma, porodica, krajem osamnaestog sto­ leca, igra kljucnu ulogu; ona је istovremeno i ima· ginarni predeo i istinska drustvena struktura; od nje polazi, ka njoj se upucuje delo Tjukovo. Pri­ dajuCi јој sjaj iskonskih vrednosti, jos neiskvare­ nih u dru§tvenom, Tjuk ј ој ј е dao da odigra ulo­ gu da vraca iz ludila; ona је, u njegovom mitu, Ьila antiteza onoj »sredini« u kojoj је osamnaesto stolece videlo poreklo svekolikog ludila. Ali on ju је isto tako uveo, na veoma stvaran nacin, u svet azila, u kojem se ona javlja j ednovremeno i kao istina i kao norma svih odnosa koji se mogu us· postaviti izmedu ludaka i razumnog coveka. Sa­ mim tim, manjina pod okriljem porodice, pravni polozaj kojim su gradanska prava bezumnog otu· dena od njega, postaje psiholoska situacija u ko­ joj Ьiva otudena njegova konkretna sloboda. Ci­ tavo postojanje ludila u svetu kakav mu se sada priprema Ьiva obavijeno onim sto Ьismo mogli nazvati, unapred, »roditeljski kompleks« . U gra­ danskoj porodici, oko ludila је ponovo oziveo ugled patrijarhata. Upravo се ovo istorijsko talo­ zenje, psihoanaliza, kasnije, izneti na videlo pri­ dajuci mu, preko jednog novog mita, smisao sud­ Ьine za koju se veruje da је obelezila celu zapad­ nu kulturu, а mozda i celu civilizaciju, dok је ova lagano nanosila to talozenje koje se sleglo tek ne­ davno, krajem stoleca, kada је ludilo dva puta otudeno u porodici - mitom о razotudenju u ра15

226

ISTORIJA LUDILA

trijarhalnoj cistoti, i jednom doista otudujucom situacijom u azilu sazdanom ро uzoru na porodi­ cu. Od sada, i u trajanju koje jos nije moguce odrediti, govori о bezumlju Ьiсе neraskidivo veza­ ni sa polu-stvarnom, polu-imaginarnom dijalekti­ kom Porodice. I tamo pod cim је ranije, u mahni­ tanju, trebalo razumevati svetogrde ili bogohulje­ nje, od sada treba videti neprestani napad na Оса. Tako се, u modernom svetu, ono sto је Ьilo ve­ liko, nepovratno sueeljavanje razuma i bezumlja postati muklo uporiste nagona protiv cvrstine po­ rodice kao ustanove i protiv najdrevnijih simbola. Postoji zapanjujuca istosmernost kretanja os­ novnih ustanova i te evolucije ludila u svetu za­ tvaranja. Slobodna privreda, videli smo, tezila је da poveri brigu о siromasnima i bolesnima pre porodici negoli Dr7.avi: porodica је tako postala mesto drustvene odgovornosti. Ali ako se bolesnik moze poveriti porodici, sa ludakom, koji је od­ vec stran i neljudski, дiје isti slucaj. Tjuk, zapra" vo, na vestacki nacin xznova stvara oko ludila pri­ vidnu porodicu, koja је tu kao ustanova parodija, вli kao psiholoska situacija stvarnost. Tamo gde је porodica nedovoljna, on је, preko znakova i ponasanja, zamenjuje prividnom porodicnom spo­ ljasnjoscu. Ali preko jednog veoma zanimljivog ukrstanja osvanuce dan kada се porodica Ьiti os­ lobodena svoje uloge zbrinjavanja i lecenja bole­ snika uopste uzev, dok се zadrzati prividne vred­ nosti koje se ticu ludila; i jos dugo posto bolest siromasnih postane stvar Driave, azil се zadr7.ati bezumnika u bezuslovnom prividu porodice; lu­ dak се ostati malodobnik i razum се za njega jos dugo zadriati crte Оса. Zatvoren u te prividne vrednosti, azil се Ьiti zaklonjen od istorije i drustvenog razvoja. Ро Tjukovoj zamisli, rec је Ьila о izgradivanju sredi­ ne koja Ьi podraiavala najdrevnije, najcistije, naj­ prirodnije oЬlike koegzistencije: najcovecnije mo­ guce sredine, ро tome sto Ьi Ьila sto је moguce

NASTANAK A:ltLA

227

manje drustvena. U stvari, on је raspolиtio dru­ �tveni sklop gradanske porodice, simbolicno ga iz­ nova sastavio и azilи i pustio ga da se udalji и lstorijи. Azil, uvek pomeren ka zastarelim sklopo­ vima i simbolima, Ьiсе и pravom smislu reci ne­ prilagoden i izvan vremena. А upravo tamo gde је animalnost ispoljavala svoju stalno obnavljanu pri· sutnost, bez istorije, lagano се se uzdizati belezi, bez secanja, starih mdnji, starih porodicnih sveto­ grda, zaboravljeni znaci rodoskvmиca i kazne. ·

* *

*

Kod Pinela nema nikakvog verskog podvaja­ nja. Bolje receno, pre se javlja podvajanje koje se sprovodi u pravcu suprotnom od onoga u kojem ga је primenjivao Tjuk. Dobroblti obnovljenog azi­ la Ьiсе ponudene svima, ili bezmalo svima, osim za­ nesenjacima »koji verujи da su nadahnиti i teze da od drugih nacine novoobracenike«. Bisetr i La Salpetrijer, kako ih је Pinel zamislio, dopиna sи Utocistu. Religija ne II1t'>ra da bude moralna podloga zi­ vota u azilu, vec prostc:rnaprosto medicinski pred­ met: »U bolnici umobolnih, verska ubedenja treba posmatrati samo и cisto medicinskom smislи, sto znaci da treba ostaviti ро strani svako drugo raz­ matranje ver.oispovesti и javnom ili politickom smi­ slu, i ispitati jedino to da li је neophodno suprot­ stavljati se uzletu ideja i osecanja sto iz nje mo­ gu proizici, kako Ьi se uspesno doprinelo izlece­ nju izvesnih umobolnika.« (43) Као izvor zestokih osecanja i zastrasujucih slika koje stvarajи иZasi onoga sveta, katolicizam cesto izaziva lиdilo; on navodi na mahnita verovanja, poddava halиcina­ cije, vodi ljude осаји i melanholiji. Ne treba se �uditi sto »pregled spiskova prihvatilista иmobol­ nih u Bisetri otkriva mnogo svestenika i kalиde·�·

228

ISTORUA LUDILA

ra, kao i ljudi sa sela, koje је ustranu zavela za­ strasujuca slika buducnosti«. Jos se manje treba cuditi sto se, tokom godina, menja broj verskih ludila. Pod Starim rezimom i za vreme Revoluci­ je, snaga sujeverja, ili zestina borbl kojima је Re­ puЬlika protivstavljana Katolickoj crkvi, uvecali su broj melanholija verskog porekla. S povratkom mira, posto su sa Konkordatom prestale borbe, ovi oЬlici bunila iscezavaju; godine Х, medu me­ lanholicima u La Salpetrijer ima jos SOo/o obole­ lih od verskog ludila, naredne godine 33 % , а godine XII samo 1 8 % . Azil se, dakle, mora oslo­ boditi religije i svih njenih imaginarnih srodnika; treba voditi racuna о tоше da se »melanholicnima zbog poboznosti« ne dozvoli da uzmu svoje mo­ litvenike; iskustvo »Uci da је to najsigurniji na­ cin da se ludilo neprestano obnavlja ра cak ucini i neizlecivim, i sto se vise daje takva dozvola. to se manje uspeva sa smirivanjem nespokoja i nemirne savesti« . Nista nas vise ne udaljava od Tjuka i njegovih snova о verskoj zajednici koja Ьi istovremeno Ьila i najpogodnije mesto za ozdrav­ ljenje duha, od te zamisli о nepristrasnom azilu, koji kao da је ociscen od onih slika i strasti sto ih rada hriscanstvo, koje terajtt duh u zaЬludu, obmanu, а ubrzo i u buнilo i halucinacije. Ali kod Pinela је rec о tome da se ukinu sli­ kovni oЬlici, а ne moralni sadГZaj religije. Posto­ ji u religiji, kada se jednom stalozi, .moc priziva­ nja svesti koja rastura slike, stisava strasti i vra­ ca coveka onome sto је u njemu najneposredni­ je i najbltnije: ona mu priЬliZava njegovu moral­ nu istinu. 1 tu је ona cesto kadra da izleci. Pinel iznosi nekoliko slucajeva volterovskog stila. Na primer, slucaj jedne mlade dvadesetpetogodisnje zene, »snaine grade, u braku sa jednim slablm i osetljivim covekom« ; ona је imala zestoke histe­ .ricne napade, uobгaZavafa је da ju је poseo de­ mon koji је, :Q.O njoj, poprimao razlicite vidove i cinio da ona cuje »cas pticji cvrkut, cas zalostiv-

NASTANAK AZILA

229

pesme, katkad prodorne krike« . Mesni zupnik, нrccom, vecma је zaljuЬljen u religiju prirode nе­ мо u isterivanje davola; on veruje u izlecenje pu­ t cm Ьlagodeti prirode; taj » . . . prosveceni covek. blagog i uverljivog karaktera, stice uticaj nad du­ lюm bolesnice i uspeva da је nagovori da ustane iz postelje, da se ponovo prihvati domaCih poslo­ va, ра cak i da prekopa vrt . . . То је imalo naj­ rovoljnija dejstva i dovelo do ozdravljenja, koje �>е odrzalo tri godine.« Svedena na krajnju jedno­ �tavnost tog mora]nog sadriaja, religija ne moze а da ne stane uz filosofiju, medicinu, i uz sve dru­ ge oblike znanja i nauke koji zaЬludeli duh mogu da povrate razumu. Ima eak i slucajeva kada re­ ligija moze da poslиZi kao prethodnica lecenju i da pripremi ono sto се se ciniti u azilu: primer је ona devojka »Vatrenog temperamenta а ipak vcoma poslusna i pobozna« koja se kidala izmedu »sklonosti svoga srca i strogih nacela svog vla­ danja« ; njen ispovednik, posto јој је uzaludno savetovao da se prikloni Bogu, predoci јој prime­ re postojane i odmerene svetosti i »predlozi naj­ bolji lek protiv velikih strasti - strpljenje i vre­ me« . Odvedena u La Salpetrijer, lecena је prema Pinelovom uputstvu »ро istim moralnim nacelima« te njena bolest »kratko potraja« . U azil tako ula­ zi ne drustvena tema religije u kojoj se ljudi ose­ caju kao braca u istoj verskoj opstini i istoj za­ jednici, vec moralna snaga utehe, poverenja, po­ korne vernosti prirodi. Azil mora da preuzme mo· ralno delo religije, izvan njenog fantasticnog pred­ meta, iskljucivo na razini vrline, truda i drustvenog zivota. Azil, religiozna oЬlast bez religije, oЬlast ci­ stog morala, etickog izjedпacavanja; U njemu se potrlo sve ono u cemu su mogla da se ocuvaju obelezja starih razlika. Gasnu i poslednja sеса­ пја na sveto. Nekada је dom prinudnog boravka, u drustvenom prostoru, Ьiо nasledio gotovo apso­ lutnu omedenost leprozorija; to је Ьila tuda zemne

230

ISTORIJA LUDILA

lja. Sada azil mora da predstavi veliku nepreki· nutost drustvenog morala. U azilu vladajи vred­ nosti porodice i rada, sve priznate vrline - ali dvojakom vladavinom. Pre svega, one doista vla­ dajи, и nиtrini samog ludila; pod jarostima i ne· redom lиdila, postojana priroda osnovnih vrlina nije razorena. Postoji jedan moral, posve iskonski, koji ni и najgorem bиnilи nije ostecen; иpravo se taj moral javlja i dejstvuje и ozdravljenjи: »Uopste иzev, mogu samo jasno da posvedocim da se и ozdravljenjи cesto ispoljavajи ciste vrline i stroga nacela. Nigde, osim и romanima, nisam video sиprиZnike dostojnije milovanja, neznije oce­ ve ili majke, strastvenije ljиbavnike, svojim dиZno­ stima predanije osobe, no sto је to veCina иmо· bolnih koji sи srecno privedeni razdoЬljи oporav­ ka.« Та neotиdiva vrlina istovremeno је i istina i raspad lиdila. Zato ona, ako vlada, i mora da vlada. Azil се иkinиti razlike, spreciti poroke, zbri­ sati nepravilnosti. On се optиZiti sve sto se sи­ protstavlja Ьitnim vrlinama drustva: celibat »broj devojaka zapalih и idiotijи, и godinama XI i XII, sedam риtа је veci nego broj иdatih zena; sto se mahnitosti tice, broj је dva do cetiri риtа veci; moze se, dakle, smatrati da је za zene brak neka vrsta stitnika protiv dve vrste najиkorenjeni­ je i najcesce neizlecive иmobolnosti« ; razvrat, lose vladanje i »krajnja izopacenost navika« , »porocne navike kao sto sи pijancenje, bezgraniCni promi­ skиitet bez Ьiranja, poremeceno ponasaпje ili rav­ nodиsan nehaj, mogи malo-pomalo da oslabe razum i da na krajи predи и otvoreno lиdilo« ; lenjost - »najstalnije i najjednodиsnije iskиstvo и svim javnim azilima kao i и tamnicama i sirotistil-na jeste da је zakon fizickog rada, koii se strogo sprovodi, najsigurnije, а mozda i jedino jemstvo odrzanja zdravlja, dobrih obleaja i reda« . Azil se­ Ьi postavlja kao cilj jednakи vladavinи morala, koja Ьi se obavezno prosirila na sve one koji te· ze da је izbegnи.

NASTANAK AZILA

23 1

Ali samim tim on omogueuje da iskrsne jed­ na razlika; ako vladavina zakona nije sveopsta, to znaci da ima ljudi koji ga ne priznaju, jedan dru­ �tveni sloj koji zivi u neredu, nemaru, tako reCi и nezakonitosti: »Ako, s jedne strane, vidimo po­ rodice koje dug niz godina napreduju uzivajuCi u redu i slozi, koliko drugЉ, pogotovu u nizim kla­ sama drustva, rastиZuju pogled svojom odbojnom slikom razvrata, nesloge i sramotne bede! Tu је, prema mojim dnevnim beleskama, najobllniji iz­ vor ludila koje valja leciti ро sirotistima.« Jednim jedinim pokretom azil, u Pinelovim rukama, postaje orude moralnog izjednacavanja i drustvenog optиZivanja. Treba omoguciti da u op­ stem oЬliku vlada jedan moral koji се se iznutra nametati onima kojima је stran i u kojima је umobolnost vec prisutna, iako se jos nije ispolji­ la. U prvom slueaju, azil mora da dejstvuje putem budenja i podsecanja, prizivajuCi zaboravljenu pri­ rodu; u drilgom, on mora da dejstvuje putem dru­ stvenog pomeranja, cupanja pojedinca iz njegove sudblne. Postupak, onako kako је primenjivan u Utocistu, jos uvek је jednostavan: versko podva­ janje ima za cilj moralno ociscenje. Postupak ko­ ji primenjuje Pinel prilicno је slozen: rec је о izvodenju moralnog stapanja, о stvaranju eticke neprekinutosti izmedu sveta ludila i sveta razu­ ma, ali uz primenu drustvenog podvajanja koje gradanskom moralu zajamcuje sveopstost cinjeni­ ce i omogueuje mu da se nametne kao pravo svim oЬlicima umobolnosti. u doba klasicizma, nemastina, lenstvovanje, poroci i ludilo me8ani su, u bezumlju, u istu kri­ vicu; ludaci su Ьili zahvaceni velikim zatvaranjem bednih i nezaposlenih, ali svi su, u Ьlizini prestu· ра, unapredeni do sustine pada. Sada, pak, ludilo se vezuje uz drustveno srozavanje, koje se neja­ sno javlja kao njegov uzrok, uzor i granica. Po­ la stoleca kasnije, dusevna bolest postace izroda-

232

ISTORIJA LUDILA

vanje. Nadalje, glavno ludilo, ono koje doista pre­ ti, jeste ludilo koje nadire sa dna drustva. Pinelov azil nece Ьiti, kao mesto povucenosti od sveta, prostor prirode i neposredne istine kao sto је to Tjukov azil, vec jednoobrazna oЬlast za­ konskih propisa, mesto moralnih stapanja na ko­ jem se uklanjaju ludila koja se radaju na spolj­ nim medama drustva. Sav zivot pitomaca, sve­ ukupno ddanje nadzomika i lekara prema njima, Pinel је ustrojio tako da dode do tih moralnih stapanja. Ovo, pak, na tri glavna nacina. 1 . Cutanje. - Peti okovani umobolnik kog је Pinel oslobodio Ьiо је jedan stari svestenik koji је zbog ludila najuren iz Crkve; zahvacen ludilom velicine, smatrao је sebe za Hrista; Ьiо је to »Vr­ hunac ljudske drskosti u ludilu«. Usav u Bisetru 1782, on punih dvanaest godina provodi u lanci­ ma. Ро oholom drzanju, ро golemoj recitosti, on је jedan od najcenjenijih prizora u celoj bolnici; ali kako smatra da up1·avo ponovo prezivljava Stradanja Hristova, »On strpljivo podnosi to du­ gotrajno mucenistvo, i neprestano zlobno ruganje na racun svoje manije« . Pinel ga uvrseuje u sku­ pinu prvih dvanaestoro koji се Ьiti oslobodeni, premda је njegovo bunilo uvek jednako zestoko. Ali sa njim on ne postupa kao sa drugima: ni­ kakvih opominjanja, nikakvih nametnutih obeca­ nja; ne izustiv ni reei, on: је nalozio da mu se ski­ nu lanci i » . . . izricno naredio da se svi prave uzdrzani i ne obracajti se ni jednom jedinom rec­ ju tom sirotom umobolniku. Та zabrana, koje se svi strogo priddavaju1 јасе dejstvuje na tog co­ veka, tako prepunog sebe, nego okovi i celije; usred te svoje potpune slobode, on se oseca po­ nizenim zbog jedne, za njega tako nove napuste­ nosti i izdvojenosti. Na kraju, posle dugog okle­ vanja, sam ie dosao da se prikljuci drustvu os­ talih bolesnika; od toga dana, njegove su misli postale razumnije i tacnije.« ·

·

NASTANAK AZILA

233

Izbavljenje ovde poprima paradoksalan smi­ sao. Celija, lanci, neprestano posmatra.nje i ruga­ nje stvaraju, u bunilu bolesnika, nesto kao sre­ dinu njegove slobode. Samim tim priznat, i opci­ njen tolikim pomaganjem sa strane, on nije mo­ gao da se odvoji od svoje neposredne istine. Ali ti lanci koji padaju, ta ravnodusnost i muk sviju, zatvaraju ga_ u ograniceno u.Zivanje u pustoj slo­ bodi; on Ьiva cutke prepusten jednoj nepriznatoj istini koju се ispoljavati uzalud - jer ga i ne gledaju, i koja vise nije mogla da ga napaja za­ nosom, jer је drugi cak i ne poniZavaju. Sada се covek licno, а ne njegova projekcija u ludilu, Ьi­ ti ponizavan: fizicka prinuda zamenjena је slobo· dom koja se u svakom trenutku dodiruje sa usam­ ljenoseu; dijalog bunila i uvrede - monologom jezika koji se iscrpljuje u cutanju drugih; svo ono razmetanje nadutoscu i osramocenoscu гavnodusnoscu. Od tada, istinskije utamnicen no sto је to mogao Ьiti u celiji ш u lancima, su.Zanj niceg drugog Цо sebe samog, bolesnik је sa sa­ mim sobom doveden u odnos koji ·spada u red prestupa, а sa drugima u ne-odnos koji spada u red stida. Drugi su postali .nevini, oni vise nisu progonitelji; krivica se premestila unutra, pokazu­ juCi ludaku da је Ьiо opcinjen samo sopstvenom uobrafenoseu; neprijateljska lica iscezavaju; nji­ hovo prisustvo on vise ne oseca kao pogled, vec kao uskraCivanje pafnje, kao pogled skrenut ust_ra· nu; drugi su za njega jos samo granica koja se neprestano povlaci onako kako јој se on primi­ ce. Osloboden okova, on је sada okovan cutanjem, grehom i stidom. Osecao se kaznjen, i u tom је video znak svoje nevinosti; osloboden svakog fi. zickog kafnjavanja, treba da se oseti kriv. Pace­ nistvo је Ьila njegova velicina; izbavljenje treba da ga ponizi. U poredenju sa neprekidnim dijalogom razu­ ma i ludila, u vreme renesanse, klasicisticko za­ tvaranje је Ьilo ucutkivanje. Ali ono nije Ьilo pot·

234

ISTORIJA LUDILA

puno : jezik је u njemu vise Ьiо ukljucen u stvari no istinski ukinut. Zatvoreni domovi, tamnice, ce­ lije, ра i sama mucenja zapodevaju izmedu razu­ ma i bezumlja jedan nemi dijalog-borbu. Safta је i taj dijalog prekinut; cutanje је potpuno; izme­ du ludila i razuma vise ne postoji zajednicki је· zik; jeziku bunila moie da odgovori jedino odsu· stvo jezika, jer bunilo nije tek odlomak dijaloga sa razumom, ono uopste i nije jezik; u konacno ucutkanoj savesti ono upucuje samo na prestup. 1 tek na osnovu toga zajednicki jezik ponovo ее, onoliko koliko to bude jezik priznate krivice, po­ stati moguc. »Na kraju, posle dugog oklevanja, sam је dosao da se prikljuci drustvu ostalih bo­ lesnika . . « Odsustvu jezika, kao Ьitnoj strukturi zivota u azilu, odgovara obelodanjenje priznanja. Kada Frojd u psihoanalizi bude ponovo, obazrivo, zapoceo razmenu, ili bolje receno, ponovo poene da slusa taj jezik, sada razmrvljen u monologu, treba li da se zacudimo sto su iskazi koje cujemo uvek iskazi о prestupu? u tom ok.orelom eutanju prestup је zahvatio same izvore reci. 2. Prepoznavanje u ogledalu. U UtociStu је ludak Ьiо posmatran, i znao је da ga gledaju; ali sem tog neposrednog posmatranja, koje mu је omogucavalo, zauzvrat, da sebe shvati tek oko­ lisno, ludilo nije imalo neposrednog puta do se­ be. Kod Pinela, nasuprot tome, pogled се dejstvo­ vati tek unutar prostora odredenog ludilom, bez spoljasnje povrsine i granice. Ludilo се samo sebe g]edati, od samog sebe Ьiti videno - cist objekt, i apsolutni subjekt prizora, u isti mah. »Tri ludaka koji podjednako veruju da su vladari, i svi se proglasavaju Lujem XVI, svadaju se jednog dana oko kraljevskih prava i isticu ih na malo preostar nacin. Nadzomica prilazi jed­ nome i povlaci ga u str·anu: zasto se, kaie mu ona, svadate s tim ljudima koji su ocigledno Judi. Zar nije poznato da . vi treba da budete priznati kao Luj XVI ? Lud
-

NASTANAK AZILA

235

mah se povlaci posmatrajuCi drugu dvojicu s prez­ rive visine. Ista domisljatost uspeva i kod drugog. I tako, u jednom trenu, od svade vise ne Ьi ni traga.« То је, upravo, prvi trenutak, trenutak uz­ leta. Ludilo se poziva da pogleda samo sebe, ali u drugima: u njima se ono javlja kao neosnovana uobrazenost, to jest kao ludilo dostojno podsme­ ha; tim pogledom kojim osuduje druge, medutim, ludak priЬavlja seЬi opravdanje i sigurnost da је njegovo bunilo ispravno. Jaz izmedu uobraienja i stvarnosti prepoznaje se samo u objektu. Nasu­ prot tome, taj jaz је potpuno prikriven u sub­ jektu, koji postaje neposredna istina i nepriko­ snoveni sudija: uzdignuto kraljevanje koje obzna­ njuje da је kraljevanje drugih laino obezvlascuje time druge i potpuno se potvrduje ne rasprsuju­ ci sopstvenu uobraienost. Ludilo, kao prosto bu­ nilo, projicira se u druge; kao nesto potpuno ne­ svesno, ono se u celihi ttZima na sebe. Upravo u tom casu ogledalo, od saueesnika, postaje razbljac obmane. Neki drugi bolesnik iz Bisetre takode је verovao da је kralj, uvek se iz. raiavajuci »naredbodavnim tonom i tonom vrho­ vne vlasti« . .Jednoga dana kada је Ьiо nesto mirni· ji, prilazi mu nadzornik i pita ga kako to da, ak.o је vladar, ne okoncava svoje zatoceniStvo i zasto ostaje u istoj vreCi sa svakojakim umobolnicima. ObracajuCi mu se i narednih dana na isti nacin, » on ga malo-pomalo navede da sagleda koliko su smesne njegove preterane tvrdnje, pokaza mu drugog jednog umobolnika, takode uverenog da је nosilac vrhovne vlasti, i koji је stoga postao predmet poruge. Manijak је najpre pokoleban, us­ koro dovodi u sumn.iu svoju vladarsku titulu i ko­ naeno uspeva da prizna svoje varavo zastranjiva­ nje. Bilo је potrebno petnaestak dana da doc'fe do ovog, tako neocekivanog moralnog preokreta i, posle nekoliko meseci provera, ovaj postovani otac vracen је svojoj porodici.« Nastupa, dakle, faza unizenja: poistovecen, u svojoj uobrafenosti, sa •

•

•

236

ISTORIJA LUDILA

predmetom svog bunila, ludak se prepoznaje u og­ ledalu tog ludila cije је smesne tvrdnje obeloda­ nio; njegova cvrsta suvel'enost kao subjekta rast­ vara se u tom objektu kog је razotkrio prihvata­ juci ga. On sada nemilosrdno posmatra samog se­ be. А u cutanju onih koji predstavljaju razum i koji su samo namestili pogubno ogledalo, on se prepoznaje kao objektivno lud. Videli smo kojim је sredstvima - i kojim obmanama - terapeutika osamnaestog stoleca po­ kusavala da ubedi ludaka u njegovo ludilo, kako Ьi ga uspesnije izbavila od njega. Ovde је posredi jedan sasvim drugaciji potez; nije rec о tome da se zaЬluda rasprsi velelepnim prizorom istine, ma i prividne; rec је о tome da se do ludila dopre kroz njegovu drskost, а ne kroz njegovu zaЬludu. Klasicisticki duh је u ludilu osudivao izvesno sle­ pilo pred istinom; posle Pinela, u ludilu се se vise gledati jedan polet koji nadire iz dublna, koji pre­ vazilazi pravne granice pojedinca, ne poznaje mo­ ralne upute utuvljene u njega i tezi velicanju se­ be. Za devetnaesto stolece, poeetni uzor ludila Ьi­ се zamisljanje sebe kao Boga, dok је za ranija stole­ ca ludilo Ьilo odbacivanje Boga. Ludilo се, prema tome, upravo u prizoru sebe samog kao ponizenog bezumlja moci da nade spas kada, zahvaceno ap­ solutnom subjektivnoscu svog bunila, ono u nje­ mu, u istovetnom nekom ludaku, iznenada zate­ kne objektivnu i poruge vrednu sliku. Istina se, putem iznenadenja (а ne putem nasilja, kao u osa­ ninaestom stolecu), uvlaci u tu igru uzajamnog g]edanja u kojem uvek vidi iskljucivo sebe. Ali azil, u tom zajednistvu ludaka, rasporedio је og­ ledala tako da ludak, na kraju, ne moze а da ne zatekne sebe kao ludaka. Oslobodeno okova koji su od njega pravili cist predmet posmatranja, lu­ dilo, na paradoksalan nacin, gubl sustinu svoje slobode, а to је sloboda usamljenickog uzleta; ono postaje' odgovorno za ono sto zna о svojoj istini; ono se utamnicuje u svoj pogled koji mu se bes-

NASTANAK AZILA

237

konacno vraca; ono је, na kraju, okovano ponife­ njem sto је za sebe postalo predmet. Sticanje sve­ sti sada је skopeano sa stidom sto sam isti kao taj drugi, sto sam obrukan u njemu, i sto sam pre­ zro sebe jos pre no sto sam mogao da se prepo­ znam i upoznam. З. Vecito sudenje. - Tom igrom ogledala, kao i cutanjem, ludilo se neprestano poziva da sa­ mo seЬi sudi. Ali povrh toga, njemu se u svakom trenu sudi i spolja; sudi mu se ne putem kakve moralne ili naucne savesti, v�c putem neke vrste nevidljivog suda koji neprekidno zaseda. Azil о ko­ jem Pinel sanja, i koji је u Bisetri delimicno, а u La Salpetrijer svakako i ostvaren, jeste jedan sudski mikrokosщos. Da Ьi Ьila delotvoma, ta pravda ро iz­ gledu mora Ьiti zastrasujuca; u duhu umobolnog mora Ьiti prisutna cela zamisljena oprema sudije i dZelata, kako Ьi on doista shvatio kakvom је sve­ tu sudenja sada prepusten. Inscenacija pravde, 10а svim onim sto је stra8no i neumoljivo u njoj! Ьiее dakle deo lecenja. Jedan zatvorenik Bisetre patio је od verskog ludila raspaljenog panicnim strahom od Pakla; verovao је da vecno prokletstvo moze izbeci samo strogim postom. Trebalo је ovo strahovanje od jedne daleke pravde izravnati pri­ sustvom jedne neposredne, i jos strasnije pravde: »Da li se nezad.divom toku njegovih zloslutnih misli protivteh mogla uspostaviti drukcije do uticajem jednog zestokog i dubokog straha?« Jedne veceri upravnik se ukaza na bolesnikovim vratima » . . . opremljen svim sto је potrebno da ga zaplasi, lju­ tita pogleda, gromovita glasa, okruZen osoЬljem naoгuZanim teskim lancima kojima је bucno vit­ lalo. Pred umobolnika stavise tanjir corbe i dado­ se mu sasvim izricnu naredbu da је tokom noci pojede, ako neee da ga snadu najsuroviji postupci lecenja. Na to se svi povlace i ostavljaju umoboJ­ nika u stanju veoma mucnog kolebanja izmedu pomisli na kaznu kojom mu је pripreeeno i zas­ trasujuce mogucnosti mucenja na onome svetu.

238

ISTORIJA LUDILA

Posle unutrasnje ЬоrЬе koja је trajala viSe- --C8S(). on resi da -�� те hranu.« Sudska instanca -kao sto је azil ne - priznaje ni jednu drugu. Ona sudi odmah1 - Ьеz_ p:riziva. - Ona: ima sopstvena oruaa ka!njavanja i - kori3ti �е �nji­ ma ро sopstvenom nahoaenju. Negdasnje zatvara· nje najcesce se primenjivalo izvaп- uoblcajenih sud­ skih postupaka; ali ono је podraZэ.valo- kamjava­ nje osuaenih, koristilo se istim tamnicania, istim celijama, istim fizickim zlostavljanjem. Pravda ko· ја vlada и Pinelovom azilu ne preuzima nacine re­ presije od neke druge pravde; ona izumeva svoje vlastite. Ili, bolje receno, ona se koristi terapeut­ skim postupcima koji su tokom osamnaestog sto· leca Ьili rasprostranjeni radi kaZnjavanja. А ovo preobracanje medicine u pravdu, lecenja u repre­ siju nije najmanji paradoks »covekoljuЬivo,g« i )>Oslobodilackog« dela Pinelovog. U medicini klasi­ cistickog doba, kupke i tusevi korisceni su kao lek u skladu sa zamislima lekara о prirodi nervnog sistema; trebalo је rashladiti organizam, opustiti sprzena i sasusena vlakna; tacno је da је u Ьlago­ tvorne posledice hladnog tusa ubrajano i psiho­ losko dejstvo neprijatnog iznenaaenja koje prese­ ca tok misli i menja prirodu osecanja; ali tamo smo jos uvek и oЬlasti medicinskih pretpostavki. Sa Pinelom, koriscenje tusa postaje otvorena sud­ ska mera; tus - to је uoЬicajena kazna koju do­ suauje oЬican redovan sud koji u azilu neprestano zaseda: »Uzeti kao sredstvo represije, tusevi su ce­ sto dovoljni da potcine opstem zakonu manuelnog rada umobolnika koji је za to sposoban, da sa· vladaju jogunasto odbljanje hrane, da ukrote umobolnike zahvacene nekom vrstom nemirnog i nepromisljenog raspolozenja.« Sve је ureaeno tako da se ludak prepozna 1.1 svetu suaenja koji ga obavija sa svih strana; on mora da zna da ga nadziru, da mu sude i osu
NASTANAK AZILA

239

11а, kao krivica koju svi priznaju: »Kupanje је pri­ lika da se bolesnik podseti na pocinjen prestup, ili na to da је propustio neki vaZan zadatak, te se pomocu jedne slavine njemu na glavu naglo pu­ sta mlaz hladne vode, sto umobolnika cesto zbu­ njuje ili naglim i neocekivanim utiskom odstra­ njuje neku misao koja ga је zaokupljala; ako se ona uporno oddava, tus se ponavlja, ali uz briz­ ljivo izbegavanje ostrog tona i uvredljivih izraza koji Ьi mogli ozlojediti umobolnika; naprotiv, njemu se daje na znanje da se to cini za njegovo dobro i da se tim nasilnim merama pribegava sa zaljenjem; tu se koji put ubaci· i sala, vodeci ra­ cuna da se ne ode predaleko.« Та bezmalo aritme­ ticka ociglednost kazne, to kaZnjavanje koje se ponavlja onoliko puta koliko је to potrebno, to priznavanje prestupa putem represije, sve to za cilj ima pounutrenje sudske instance i radanje grize savesti u duhu bolesnika: tek tada sudije pristaju da prestanu sa kaZпjavanjem, sigumi da се se ono beskonacno produ:Zavati u savesti. Jedna manicna bolesnica imala је oblcaj da сера svoju odecu i da razblja sve �to Ьi јој doslo do ruku; prepisuju јој tus, navlace ludacku kosulju; na kra­ ju је izgledalo da је »postidena i utucena« ; ali, iz straha da је taj stid prolazan, а griza savesti od­ vec povrsna, i »da Ьi је zastrasio, upravitelj јој se obraca cvrsto i odlucno, ali bez ljutnje, i saopstava јој da се se od sada sa njom postupati sa najvecom strogoscu« . Nije trebalo dugo cekati na zeljeni is­ hod: »Njeno pokajanje росе potokom suza, koji gotovo dva casa nije prestajao da lije.« Postignu­ ta su dva pogotka: prestup је kaznjen, а prekrsi­ telj se osetio krivim. Ima, medutim, i umobolnika koji izmicu ovom potezu i opiru se moralnom stapanju kojem on vo­ di. Oni се Ьiti zatvoreni unutar samog azila, ob­ l"azujuci jednu novu zatvorenicku populaciju koja cak i ne moze da dode u vezu sa pravdom. Kada se govori о Pinelu i njegovom oslobodilackom de-

240

ISTORIJA LUDILA

lu, ovo drugo zatvaranje precesto se izostavlja. Vec smo videli da је on Ьlagodeti preustrojenog azila uskratio »bogomoljcima koji veruju da su nadahnuti, koji neprestano teze da od drugih na­ Cine novoobracenike i koji podmuklo Шivaju u tome da podsticu ostale umobolnike na neposlus­ пost, pod izgovorom da је bolje slusati Boga nego ljude« . Ali izdvajanje i zatvaranje u eelije obave­ zni su i za »one koji se ne mogu prikloniti opstem zakonu rada i koji, vazda zabavljeni necim stet­ nim, иZivaju da kinje ostale umobolnike, da ih izazivaju i stalno ih podsticu na neslogu«, а sto se zena tice, za »one koje tokom napada pokazuju neodoljivu sklonost da kradu sve sto im padne saka« . Neposlusnost iz verskog fanatizma, otpor prema radu, krad:a - tri krupna prestupa protiv grad:anskog drustva, tri glavna nasrtaja na njego­ ve Ьitne vrednosti, ne mogu se oprostiti, Cak ni zbog ludila; oni, prosto-naprosto zasluZиju zat­ vor, iskljucenje u najstrozem smislu reci, j er u svima njima ispoljava se isti otpor . prema moral­ nom i drustvenom ujednacavanju, koje i jeste ra­ zlog postojanja azila kakav је Pinel zamislio. Nekada је bezumlje Ьilo izostavljeno iz sud:e­ nja, da Ьi Ьilo prepusteno nahod:enju sila razuma. Sada, njemu se sudi: i to ne tek jedan jedini put, pri stupanju u azil, tako da se ono prizna, svrsta i jednom za svagda proglasi nevinim; bas naprotiv, ono је izlozeno vecitom sud:enju, koje ne prestaje da ga progoni i da na njemu primenjuje svoje sankcije, da progla8ava prestupe, i da zahteva da se javno moli oprostaj , konacno i da iskljucuje one ciji Ьi prestupi mogli da za dиZe vreme ugro­ zavaju valjan drustveni red. Ludilo је izbeglo pro­ izvoljnost ali је odmah upalo u neku vrstu bes­ krajnog procesa za koji azil obezbed:uje i policaj­ ce, i islednike, i sudije, i izvrsioce kazni; procesa u kojem svaki prestup u zivotu, na osnovu moei svojstvene azilskom Ьitisanju, postaje drustveni zlocin, koji se otkriva, osud:uje i kaznjava; proce-

NASTANЛK AZILA

241

sa koji nema drugog kraja sem veCitog pocinjanja ispocetka, u pounutarnjenom vidu, kao griza sa­ vesti. Ludak kog је Pinel :юslobodio« i, ро Pinelu, ludak modernog zatvaranja, jesu osobe kojima se sudi; one imaju povlasticu da Њ vise ne mesaju i ne stapaju sa osuaenima, one su osuaene da budu, u svakom easu, pod udarom optпZbe ciji im se sa­ drzaj nikad ne saopstava, jer u nju ulazi сео nji­ hov zivot u azilu. Azil doba pozitivizma, za cije se osnivanje slavi Pinel, nije slobodna oЬlast posma­ tranja, davanja dijagnoze i leeenja; to је sudski prostor u kojem se ljudi optпZuju, sude i osuau­ ju, i iz kojeg se oslobadaju tek prenosenjem tog procesa duboko u sebe, odnosno pokajanjem. U azilu, ludilo се Ьiti kainjeno, cak i ako је izvan azila nevino. Јos dugo се ono ostati, bar do nasih dana, utamniceno u svetu morala. * *

*

Cutanju, prepoznavanju u ogledalu, i ovom vecitom suaenju, trebalo Ьi dodati i cetvrtu struk­ turu svojstvenu svetu aziJa koji se izgraauje kra­ jem osamnaestog stoleca; to је velicanje medicin· skog osoЬlja. Od svih, ona је nesumnjivo najvaz­ nija, jer ne samo sto се odobriti nove dodire leka­ ra i bolesnika, vec i nov odnos izmeau umobolno­ sti i medicinske misli, а na kraju се upravljati i svekolikim modernim iskustvom ludila. Do sada su se u azilu zaticale samo iste strukture koje i tt zatvoru, ali pomerene i izoЬlicene. Sa novim po­ lozajem medicinskog osoЬlja, ukinut је najduЬlji smisao zatvaranja: tada је dusevna bolest, sa zna­ cenjima koja јој danas pripisujemo, postala mo­ guca. Delo Tjuka i delo Pinela, ро. duhu i vrednosti­ ma tako razlicita, sticu se u tom preobraiaju me­ dicinskog osoЬlja. Lekar, videli smo, nije imao 16

242

ISТORIJA LUDILA

ulogu u zatvorskom zivotu. U azilu, medutim, on postaje glavna figura. On odlucuje о ulasku. Pra· vilnikom Utocista to је utanaceno: »Sto se tice prijema bolesnika, odbor treЬa uvek da zahteva uverenje koje је potpisao lekar . . . Treba, takod:e, utvrditi da bolesnik nije zahvacen nekom drugom Ьolescu, а ne ludilom. lsto tako, pozeljno је da se sastavi izvestaj iz kojeg Ьi se videlo otkad је oso­ ba Ьolesna, kao i da li su, i ako jesu koji, Iekovi upotreЬljeni.« Od kraja osamnaestog stoleca le­ karsko uverenje postalo је tako reci obavezno za zatvaranje ludaka. Ali u samom azilu lekar upo· redo sa uredivanjem azila kao medicinskog pros­ tora, zauzima sve vainije mesto. Ра ipak, а to је i glavno, lekar se ne uplice na temelju nekog zna­ nja ili medicinske moei koju Ьi samo on posedo­ vao, i koju Ьi opravdavao zЬir objektivnih sazna· nja. Homo medicus stice vlast u azilu ne kao nau· cnik, vec kao mudrac. Ako se trafe lekari kao struka, onda se oni trafe kao moralno i pravno jemstvo, а ne u ime nauke. Lekara Ьi lako mogao da zameni neki veoma savestan covek, neokmje­ ne vrline, s dugim iskustvom u azilu. Јer posao le· kara samo је deo jednog golemog moralnog zada­ tka koji se u azilu mora obaviti i koji jedini moze da oЬezbedi ozdravljenje bezumnika: »Zar ne Ьi za upravu svakog j avnog ili privatnog zavoda za umobolne nepovrediv zakon morao Ьiti da mani­ jaku omoguci najsiro sloЬodu koju dopusta nje­ gova liena bezbednost, ili bezbednost drugih, i da је suzblja samo u skladu sa manjom ili vecom oz­ Ьiljnoscu ili opasnoscu njihovih skretanja . . . ; da prikuplja sve podatke koji Ьi lekaro mogli da ро· mognu u leeenju, da brizljivo posmatra razlicite promene u oblcajima i temperamentu i da se pre· ma tome, na kraju, postavi Ьlago ili cvrsto, pomir· ljivo ili sa autoritetom i nepopustljivom strogo­ scu?« Ро Semjuelu Tjuku, prvog lekara koji је Ьiо postavljen u UtoCistu preporocila је njegova »ne· umorna istrajnost« ; kada је stupio u Utociste on,

NASTANAK AZILA

243

sumnje nema, nije imao nikakvog posebnog zna­ nja о du�evnim Бolestima, ali to је Ьiо »jedan ra­ zborit duh koji је dobro znao da od njegove pri­ ljemosti i umeea zavise najdra.Zi interesi njegovih ЬliZnjih«. On је isprobavao razlicite lekove na ko­ je su mu ukazivali zdrav razum i iskustvo njego­ vih prethodnika. No ubrzo је Ьiо razoearan, ne stoga sto su ishodi Ьili lo�i ш sto је broj izlecenja Ьiо mali: »Nego su medicinska sredstva Ьila tako nedovoljno povezana sa razvojem ozdravljenja da nije mogao а da ne posumnja da ona vise prate ozdravljenje no sto dovode do njega.« Tada on shvati da se malo moze postiCi dotad poznatim me­ dicinskim metodama. Briga za covecnost odnese prevagu kod njega i on odluci da ne koristi ni je­ dan lek koji Ьi bolesniku Ьiо odvec neprijatan. Ali ne Ьi trebalo verovati da је uloga lekara u Uto­ cistu Ьila od male vamosti: preko redovnih obila­ zaka, preko autoriteta koji је imao u domu i koji ga је stavljao iznad svih nadzornika »lekar је nad duhom bolesnika stekao uticaj veci no sto је Ьiо uticaj svih drugih osoba koje su imale da motre . na njih« . Veruje s� da su Tjuk i Pinel otvorili azil pred medicinskim saznanjem. No oni nisu uveli nauku, vec lienost cije su se moCi samo prerusile u to zna­ nje, Ш, najvise, u njemu nasle svoje opravdanje. Те moci, ро prirodi, pripadaju drustvenom i mo­ x·alnom redu; one vuku korene iz malodobnosti ludaka, otudenosti njegove lienosti, а ne njegovog duha. Ako је licnost lekara mogla da jzdvoji ludi­ lo, to nije znacilo da ga ona poznaje, vec da ga kroti; а ono sto се za pozitivizam blti slika objek­ tivnosti, samo је druga strana te nadmoti. »Veo­ ma је vamo zadoЬiti poverenje tih bolnika i izaz­ vati u njima osecanja postovanja i poslusnosti, sto moze doci samo kao plod nadmocnosti rasu­ divanja, :izvrsnog odgoja i dostojanstva u govoru i ponasanju. Glupost, neznanje i pomanjkanje na­ cela, potpomognuti tiranskom krutoscu, mogu da 16*

244

ISTORIJA LUDILA

izazovu i strah, ali prezir uvek pobuduju. Nadzor­ nik u j ednom domu umobolnih, koji је dosao do vlasti nad njima, upravlja i uredovljuje njihovo ponasanje ро svom nahodenju; on mora Ьiti obda­ I·en cvrstim karakterom i, ро potrebl, pokazati da ima ogromnu snagu. On treba da preti malo, ali da sprovodi pretnje i, ako ga ne slusaju, kazna mora odmah da usledi.« U svetu azila lekar је mo­ gao da sprovodi svoju apsolutnu vlast samo u onoj meri u kojoj је, od pocetka, Ьiо Otac i Sudi­ ja, Porodica i Zakon, buduCi da је njegova medi­ cinska praksa dugo samo tumacila stare obrede Reda, Autoriteta i Kazne. А Pinel је odlicno shva­ tao da lekar isceljuje onda kada, izvan modernih terapeutskih postupaka, pokrece te pradrevne sli­ ke. Оп navodi slucaj jedne sedamnaestogodisnje devojke koju su roditelji podigli »krajnje popust­ ljivo«; ona је pala и »veselo i luckasto bunilo ko­ jem se nije mogao odrediti uzrok« ; u bolnici, s njom је postupano s najvecom Ьlagoscu; no ona је uvek imala izvestan »oholi izgled« koji se u azi­ lu nije mogao trpeti; о svojim roditeljima »govo­ rila је samo sa ogorcenjem« . Odlucuju da је po­ dvrgnu rezimu strogog autoriteta; ». . . nadzornik, da Ьi ukrotio njen nesalomljiv karakter, iskoristi trenutak kupanj� i zestoko se okomi na neke izo­ pacene osobe koje se usuduju da se dignu protiv naredЬi svojih roditelja i koje ne priznaju njihov autoritet. On јој predoci kako се se od sada s njom postupati sa svom strogoscu koju ona zaslu­ zuje, posto se sama opire svom ozdravljenju i sa nesavladivim jogunstvom prikriva pocetni uzrok svoje bolesti.« Zbog te nove strogosti i te pretnje bolesnica se oseca »duboko pogodena . . . ; na kra­ ju је priznala svoje pogreske i prostodusno rekla da је skrenula pamecu zbog jedne nedopustene sklonosti svog srca, i imenovala osobu koja је Ьi­ la njen predmet« . Posle tog prvog priznanja izlece­ nje је Ьilo lako: »Doslo је do najpovoljnije pro·

NASTANAK AZILA

245

mene . . . ona је otada mirna i ne moze dovoljno da iska.Ze svoju zahvalnost nadzorniku koji је okoncao njenu stalnu uznemirenost, i vratio u njeno srce spokojstvo i mir.« U ovoj prici nema ni jed­ nog mesta koje se ne Ьi moglo prevesti na izraze psihoanalize, toliko је Ьilo tacno da је licnost le­ kara, pre Pinela, morala da dela ne na osnovu ne­ ke objektivne odredbe bolesti ili izvesne dijagno­ ze koja klasifikuje, vec oslanjajuci se о svoju uti­ cajnost koja је obuhvatala tajne Porodice, Autori­ teta, Kazne i Ljubavi; koristeCi se upravo tom uti­ cajnoscu, navlaceCi obrazinu Оса i Sudije, lekar, jednom od onih naglih precica· koje ostavljaju me­ dicinsku nadleznost ро strani, postaje gotovo ea­ robni izvrsilac izlecenja i poprima lik cudotvor­ ca; dovoljno је da on pogleda i progovori ра da bezumnicke uobra.Zenosti nestane i da se ludilo konacno povinuje razumu. Njegovo prisustvo i njegova rec raspola.Zu tom moci vracanja razumu, moci koja jednim udarcem razotkriva krivicu i po­ novo uspostavlja poredak morala. Neoblcan је paradoks sto је medicinska pra­ ksa zasla u tu nesigurnu oЬlast laZn.ih cuda upra­ vo u casu kada znanje о dusevnoj bolesti pokusa­ va da poprimi pozitivno znacenje. S jedne strane, ludilo se postavJja na odstojanje u jednom objek- . tivnom polju u kojem iscezavaju pretnje bezum­ lja; ali u istom tom casu ludak tezi da sa lekarom, u nerazorivom jedinstvu, stvori neku vrstu para u kom se saucesnistvu ucvrscuje na osnovu veoma starih srodnosti. Zivot u azilu, kako su ga Tjuk ј Pinel ustrojili, omoguCio је nastanak te tanane strukture koja се postati osnovna celija ludila strukture koja stvara nesto kao mikrokosmos u kojem su simbolicno predstavljene velike struktu­ re gradanskog drustva i njegovih vrednosti: odno­ si Porodica-Deca, oko teme ocevog autoriteta; od­ nosi Krivica-Kazna, oko teme neposredne pravde; odnosi Ludilo-Nered, oko teme drustvenog i mo­ ralnog reda. Odatle lekar i crpe svoju isceliteljsku

246

ISTORIJA LUDILA

moe; i иpravo onoliko koliko se bolesnik, preko tolikih starih veza, vec nalazi otиden и lekaru, le­ kar i ima gotovo cиdesnи moc isceljenja. U vreme Pinela i Tjuka, и toj moci nije bilo neoblcnog; ona је objasnjavana i pokazivana, na· prosto, preko иspesnosti moralnog ddanja; nije Ьila tajanstvenija od moci lekara osamnaestog sto­ leca kada је ovaj rastvarao tecnosti ili opиstao vlakna. Ali smisao ove moralne prakse vrlo је br­ zo izmakao lekaru, onako kako је on svoje znanje zatvarao и norme pozitivizma: od poeetka devet­ naestog stoleca psihijatar vise nije sasvim tacno znao kakva је priroda moCi kоји је nasledio od ve­ likih reformatora cija је delotvornost izgledala ta­ ko cиdnovata spram nacina na koji је on zamisljao dиsevnu bolest i prakse svih ostalih lekara. Та psihijatrijska praksa, zgusnиta и svojoj tajnovitosti, nejasna cak i onima koji sи se njome bavili, и mnogom pogledu nalazi se u istom cudno­ vatom polozajи koji ludak ima u svetu medicine. Pre svega stoga sto ее medicina duha, prvi put и povesti zapadne nauke, postati gotovo sasvim ne­ zavisna: jos od Grka ona је Ьila samo jedno ро· glavlje medicine i videli smo kako је Vilis izuea­ vao ludila pod oznakom »bolesti glave« ; posle Pi­ nela i Tjuka, psihijatrija се postati medicina sa osobenim oЬelezjem: ni oni koji za poreklom lu­ dila najstrastvenije tragaju и organsk.im иzrocima ili naslednim sklonostima nece izbeei to obelezje. Oni се ga izbeci tim manje sto се ono - sa po­ kretanjem sve mutnijih moralnih sila - u pocetku Ьiti neka vrsta neciste savesti; oni ее se tim vise zatvarati u pozitivizam sto vise budu oseeali kako njihova praksa izlazi iz njega. Sto se vise pozitivizam nameee medicini, а psihijatriji posebno, to ta praksa postaje mutnija, moc psihijatra cudotvornija, а par lekar-bolesnik sve duЬlje zalazi u jedan neoblean svet. U ocima bolesnika, lekar postaje cudotvorac; onaj autori­ tet koji је lekar dobljao iz reda, mora� porodice, ·

NASTANAK AZILA

247

sada kao da izvlaci iz sebe samog; upravo zato §to је to lekar, veruje se da on raspola.Ze tim mocima, i dok је Pinel, kao i Tjuk, isticao da njegovo moral­ no delovanje nije neminovno skopeano sa nauenom upucenoseu, sad ljudi pocinju da veruju, а bole­ snik pre svih, da је on svoju moc rasplitanja ludi­ la stekao iz neke ezotericnosti svoje nauke, iz neke gotovo demonske tajne znanja; i sto bolesnik vi­ Se Ьude prihvatao to prepиStanje u ruke lekara koji је istovremeno i boZan.ski i satanski, koji, u svakom slueaju, prevazilazi ljudsku meru, to се se vi5e otuёlivati u njemu, prihvatajuci potpuno i unapred sve njegove uticaje, od samog se poeetka potcinjavajuci volji koju dozivljava kao magicnu, i nauci za koju misli da је predskazivanje i prori­ canje, te tako na kraju postaje idealan i savrsen korelat tih moci koje on projicira u lekara, cist objekt bez druge otpomosti doli sopstvene inerci­ je, gotov da bude bas ona histericna Ьolesnica preko koje је Sarko (Charcot) uznosio eudesnu moc lekara. Ako blsmo zeleli da rasclanimo du­ Ьinske sklopove objektivnosti u znanju i praksi psihijatrije devetnaestog stoleca, od Pinela do Frojda (44), onda Ы zapravo trebalo da poka.Zemo da је ta objektivnost od samog pocetka blla jedno opredmecenje magijskog reda koje је moglo da se ostvari tek uz saradnju samog bolesnika i na os­ novu jedne moralne prakse koja је u pocetku Ьi­ la otvorena i jasna, ali је. u meri u kojoj је pozi­ tivizam nametao svoje mitove о nauenoj objekti­ vnosti, polako padala u zaborav; prakse ciji su ko­ reni i smisao zaboravljeni, ali koja је stalno ko­ riscena i stalno prisutna. Ono sto se naziva psihija­ trijskom praksom jeste izvesna moralna taktika, nastala krajem osamnaestog stoleea, oeuvana u ob­ redima azilskog zivota i prekrivena mitovima po­ zitivizma. Ali ako za bolesnika lekar brzo postaje eudo­ tvorac on to, u sopstvenim ocima, kao lekar pozi­ tivizma, ne moze blti. Тој nejasnoj moei cije ро-

248

ISTORIJA LUDILA

reklo on vise ne poznaje i и kojoj nece da prepo­ zna drevne sile iz kojih је sacinjena, on treba da dade neki polozaj ; а posto nista и pozitivnom sa­ znanjи ne moze da opravda takav prenos volje, ili slicno delovanje na daljinи, brzo ее doci trenи­ tak kada се lиdilo samo Ьiti proglaseno odgovor­ nim za takve nepravilnosti. Та ozdravljenja bez osnove, i za koja odista \o"alja priznati da nisи la­ zna ozdravljenja, postace istinska ozdravljenja la­ znih bolesti. Lиdilo nije Ьilo ono sto se verovalo da је, niti ono za sta se izdavalo; ono је Ьilo bes­ krajno manje od sebe sama: zblr иverenosti i ob­ mane. Vidimo kako se ocrtava ono sto се postati pitijatizam Bablnskog. I jednim cиdnovatim preo­ kretom misao se vraca gotovo dva stoleca unazad и vreme kada је granica izmedи lиdila, lainog lи­ dila i simиlacije lиdila Ьila nedovoljno odredena - ista nejasna pripadnost prestиpи dгZala ih је na okupи; а jos dalje od toga, medicinska misao konacno је izvela jedno izjednacenje pred kojim је oklevala sveиkиpna zapadna misao, jos od gr­ cke medicine: izjednacenje lиdila sa lиdilom odnosno medicinskog poimanja i kritickog poima­ nja lиdila. Krajem devetnaestog stoleca, i и misli savremenika Bablnskog, nalazimo tи necиvenи po­ stavkи kоји se jos ni jedna medicina nije иsudila da iskaie: da је lиdilo, na krajи, samo lиdilo. Otиda, dok је dиsevni bolesnik potpuno otи­ ёlen и stvarnoj licnosti svog lekara, lekar razblja stvarnost dиsevne bolesti и kritickom poimanjи lиdila. I to tako da, izvan praznih oЬlika pozitivi­ sticke misli, ostaje jos samo jedna konkretna stvarnost: par lekar-bolesnik и kojem se zblra, splice i rasplice svekolika иmobolnost. I иpravo do tog stиpnja cela psihijatrija devetnaestog sto­ leca istinski se иsmerava ka Frojdи, prvome koji је ozblljno prihvatio stvarnost рага lekar-bolesnik, koji se slozio da od nje ne odvoji ni svoje posma­ tranje ni svoje istraiivanie, koji nije tezio da ga prikrije jednom psihijatrijskom teorijom koja Ьi

NASTANAK AZILA

249

Ьila u manjem ili vecem skladu sa medicinskim saznanjem; on је prvi najdoslednije pratio njene posledice. Frojd је razotkrio sve ostale azilske strukture: on jeuukinuo cutanje i posmatranje, po­ tro samoprepoznavanje ludila u ogledalu sopstve­ nog prizora, ucutkao instance osudivanja. Ali, s druge strane, on је iskoristio strukturu koja oba­ vija licnost lekara; on је ројасао njegova svojst­ va cudotvorca, pripremajuci bezmalo bozanski status njegovoj svemoci. On је na njega, na samu tu prisutnost koja se izmakla iza bolesnika i iznad njega, u odsutnost koja је isto tako i sveobuhva­ tna prisutnost, preneo sve moci koje su Ьile ras­ podeljene u kolektivnom Ьivstvovanju azila; on је od toga napravio apsolutni Pogled, cisto i uvek uz­ drzano cutanje, Sudiju koji ka.Znjava i nagradu­ je jednom presudom koja se cak ni do govora ne spusta; on је od toga napravio ogledalo u kojem se ludilo, jednom gotovo nepomicnom kretnjom, vezuje za, i odvezuje od sebe. Frojd је postigao da se sve strukture koje su Pinel i Tjuk ustrojili u zatvoru, pomere prema le­ karu. On је doista izbavio bolesnika tog azilskog Ьivstvovanja u koje su ga otudivali njegovi »oslo­ boditelji« ; ali nije ga izbavio onoga sto је u tom Ьivstvovanju Ьilo sustinsko; on је preustrojio mo­ ci u njemu, do najveceg ih stupnja napregao stav­ ljajuci ih u ruke lekara; on је stvorio psihoanaliti­ cku situaciju u kojoj, jednim genijalnim kratkim spojem, otudenje postaje razotudujuce zato sto, u lekaru, postaje subjekt. Lekar, kao lik koji otuduje, ostaje kljuc psi­ hoanalize. Mozda upravo zato sto nije ponistila tu konacnu strukturu i na nju svela sve ostale, psiho­ analiza i ne moze, nece moci da cuje glasove be­ zumlja, niti da odgonetne znake bezumnika kao takve. Psihoanaliza moze da razmrsi neke oЬlike Iudila; najvisi rad bezumlja njoj ostaje stran. Ona ne moze ni da oslobodi ni da prepise, а ponajma­ nje da objasni ono sto је u toj raboti Ьitno.

250

ISTORIJA LUDILA

Od kraja osamnaestog stoleea, zivot bezumlja otkriva se jos samo u Ьlesku dela kao sto su Hel­ derlinovo, Nervalovo, Niceovo ili Artoovo - u de­ lima zauvek nesvodivim na ta ludila koja ozdrav­ ljuju, odupiruCi se sopstvenom snagom tom ogrom­ nom moralnom utamnicenju za koje smo stekli na­ viku da ga nazivamo, nesumnjivo ironicno, Pine­ lovim i Tjukovim oslobodenjem umobolnih.

ZAKLJUCAK

Onaj Goja koji је naslikao Ludnicu doziveo је, nesumnjivo, pred tim gamizanjem ploti ро pra­

zmni, tom golotinjom dиZ golih zidova, nesto sto

је Ьilo u vezi sa ondasnjom pateticnoscu: simboli­

cne dinduve kojima su bili krunisani bezumni kra­ ljevi ostavljale su vidljivim tela koja preklinju, tela izlozena lancima i Ьieevima, tela koja bunilu lica protivreee ne toliko bedom svoje razotkrive­ nosti koliko tjudskom istinom koja је provaljiva­ la kroz celu tu netaknutu plot. Covek sa trorogim sesirom nije lud zato sto је, go-golcat, natakao tu ritu na glavu; nego u tom ludaku sa sesirom klju­ ca, kroz neiskazivu snagu njegovog misieavog tela. njegove divlje i cudesno raspojasane mladosti, jed­ na vec arnoralna ljudska prisutnost, nekako slobod­ na jos od pocetka vremena, ро pravu rodenja. Lud­ nica ne govori toliko о ludilima i tim eudnovatim likovima, koje uostalom nalazimo i u Caprichos, koliko о velikoj jednolicnosti tih novih tela, poka­ zanih u svoj svojoj krepkosti, а ciji pokreti, ako i prizivaju njihove snove, pre svega opevaju njihovu sumornu slobodu: jezik Ludnice sliean је Pinelo­ vom svetu. Goja sa Disparates i sa Quinta del Sordo оЬ­ t·аеа se drogom jednom ludilu. Ne ludilu ludaka baeeцih U tamnicu; VeC Judilu OOVeka baeenog U

252

ISTORIJA LUDILA

sopstveni mrak. Ne povezuje li nas Goja, prema­ sujuci secanje, sa drevnim svetovima Ca.rolija, fan­ tasticnih jahanja, vestica koje cuce ро granama sasusenih drveta? Zar cudoviste koje sapce tajne na uho Kaludera nije rodak nakaze koja је opci­ njavala Bosovog Svetog Antonija? U izvesnom smi­ slu Goja iznova otkriva te velike zaboravljene sli­ ke ludila. Ali za njega su one nesto drugo, i upe­ catljivost kojom se odlikuju njegovi kasniji rado­ vi potice od druge jedne snage. Kod Bosa ili Broj­ gela, ti se oblici radaju iz samoga sveta; kroz pro­ cepe jedne cudnovate poezije, oni otkrivaju kame­ nje i Ьiljke, oni izviru iz zivotinjskog zavijanja; ni ucesce svekolike prirode nije Ьilo dovoljno za njihovo kolo. Gojini oblici radaju se ni iz cega: oni su bez osnove, u dvojakom smislu, ро tome sto se izdvajaju tek iz нajjednolikije tame, i to­ me sto nista ne ukazuje na njihovo poreklo, nji­ hovu granicu i njihovu prirodu. Disparates su bez predela, bez zidova, bez pozadine i to је jos jedna razlika u odnosu na Caprichos; u noci tih velikih slepih miseva koje vidimo na Nacinu lete­ nja nета ni jedne jedine zvezde. Iz kog drveta raste grana na kojoj kreste vestice? Da li ona le· ti? Prema kom vesticjem sastanku, i kom proplan· ku? Nista u svemu tome ne govori о svetu, ni о ovome, ni о nekom drugom. Rec је, u stvari, о onoj Usnulosti razuma od koje је Goja jos 1797. stvorio prvu sliku »sveopsteg jezika« ; rec је о no­ Ci koja је, nema sumnje, noc klasicistickog bezum­ lja, ona troguba noc u koju је utonuo Orest. Ali u toj noci covek opsti sa onim sto је u njemu najduЬlje, i najsamotnije. Pustinja Bosovog Sve­ tog Antonija Ьila је beskonacno nastanjena; а cak i ako је Ьiо plod njene maste, predeo kojim pro· lazi Luda Greta Ыо је sav ispresecan ljudskim je­ zikom. Gojin Kaluder, s tom toplom zivotinjom uz svoja pleca, njenim sapama na svom ramenu i njenom njuskom koja mu dahce u uho, ostaje sam: nije izrecena nikakva tajna. Jedino је pri-

·

ZAКLJUCAK

253

sutna najzapretenija, а u isti mah i najdivljackije slobodna sila: ona koja komada tela na Grande Disparate, ona koja se razularila i bode oci na Pomamnom ludilu. Posle toga se i sama lica ra­ spadaju: to vise nije ono ludilo sa Caprichos ko­ je је navlacilo obrazinu istinskiju od istine likova; to је sad ludilo ispod obrazine, ludilo koje ujeda lica, nagriza crte; nema vise ociju i usta, tu su sa· mo pogledi koji dolaze ni od kuda i upiru se ni u sta (kao na Skupu vestica),· ili krici koji naviru iz crnih rupa (kao na Hodocascu svetog lsidora). Ludilo је u coveku postalo mogucnost da se uni­ ste i covek i svet - ра Cak i te slike koje prkose svetu i izoЬlicuju coveka. Ono је, daleko ispod sna, daleko ispod more bestijalnosti, poslednje priЬeziste: kraj i pocetak svega. Ne stoga sto Ы Ьilo obeeano kao u nemackoj lirici, vec stoga sto је zbrka haosa i apokalipse: taj Idiot koji krici i krivi rame da Ьi se izmakao nistavilu koje ga za­ hvata - da li је to roaenje prvog coveka i nje­ gov prvi pokret prema slobodi, ili poslednji trzaj poslednjeg samrtnika? Zar to ludilo koje spaja i deli vreme, koje svija svet u omcu jedne noCi, to ludilo tako tuae iskustvu ciji је savremenik, ne prenosi, onima ko­ ji su kadri da ga prihvate - Niceu i Artou - te jedva cujne reei klasicistickog bezumlja u koji­ ma su posredi Ьili nistavilo i noc, ali pojacavajuCi ih do krika i besa? 1 dajuCi im, ро prvi put, iz­ raz, pravo graaanstva, i uporiste u zapadnoj kul­ turi na osnovu kojeg postaju moguca sva ospo­ x·avanja; i totalno osporavanje? Vraeajuci im nji­ hovo prvotno divljastvo? Miran, strpljivi jezik De Sadov takoae hvata poslednje reci bezumlja i daje im; za buducnost, i on, jedno udaljenije znacenje. Izmeau iskidanog Gojinog crteza i te neprekinute crte reci cija se jednosmernost proteze od prve knjige 1.istine do desete knjige 1.ilijete, nesumnjivo nema niceg za­ jednickog osim izvesnog pokreta koji, vracajuCi se

254

ISTORIJA LUDILA

tokom savremene lirike i isu�ujuci ЈОЈ IZvore, iz. nova otkriva tajnu ni�tavila i bezumlja. U zamku u koji se zatvorio De Sadov junak. ро manastirima, �umama, podzemnim tamnicama u kojima se beskonatno prod\!Zava ropac njego­ vih zrtava, priroda, na prvi pogled kao da moze da se iskazuje u punoj sJobodi. Tu covek ponovo nalazi jednu istinu koju је zaЬoravio premda је ona ocigledna: koja Ьi f.elja mogla Ьiti protiv pri­ rode kada је nju u coveka usadila priroda sama, i kada је nju covek nauCio od prirode u velikoj pouci zivota i smrti koja ne prestaje da obnavlja svet? Ludilo zelje, bezumna uЬistva, najnerazum­ nije strasti jesu mudrost i razum, po�to spadaju u poredak prirode. Sve sto su moral i religija, i jedno lo�e ustrojeno drШtvo, mogli da uguse и coveku, ozivljava u dvorcu uЬistava. Tu је covek konacno uskladen sa svojom prirodom; Ш, Ьоlје receno, jednom etikom svojstvenom tom tudnova­ tom zatvaranju, covek mora da se stara da, bez skretanja, odrZi svoju vemost prirodi: strog zada­ tak, sveobuhvatan, neiscrpan zadatak: »Ni�ta ne­ ce� znati ako nisi sve upoznao; а ako si toliko pla�ljiv da se zaustavi� pred prirodom, ona ее ti izmaci za svagda.c (45) 1 obmuto, ako је covek povi'edio ili izmenio prirodu, on treba i da ispra­ vi zlo matematikom vrhovne osvete: »Priroda је ucinila da se svi rodimo jednaki; ako se sudЬini dopada da remeti taj poredak opstih zakona, na nama је da ispravimo njene cudi i da svojom spretnoscu povratimo ono �to su jaci oteli.« (46) , Sporost osvete, kao i drskost ulje, pripadaju pri­ rodi. U onom �to izumeva ludilo ljudi nета nice­ ga �to ne Ьi Ьilo i1i oeigledna priroda, ш ponovo uspostavljena priroda. Ali u De Sadovoj misli to је tek prvi trenu­ tak: ironicno opravdanje, racionalno i lirsko, go­ t·ostasan pasti� Rusoa. Na osnovu tog pokazivanja - posredstvom besmisla - nistavnosti savreme­ ne filosofije i celog njenog naklapanja о coveku ·

ZAКLJUCAK

255

i prirodi, Ьiсе donete istinske odluke: odluke ko­ je su isto toliko i prekidi u kojima se ponistava veza coveka sa njegovim prirodnim Ьicem (47). Cuveno Dru�tvo prijatelja zlocina, nacrt Ustava Svedske, kada ih j ednom ocistimo od njihovih otrovnih aluzija na DrиStveni ugovor i namerava­ na ustrojenja Poljske ili Korzike, utvrduju jedino vrhovnu strogost subjektivnosti u odbacivanju svake prirodne sloЬode i jednakosti: nekontroli­ sano raspolaganje jednim clanom od strane dru­ gog, prekomemo sprovodenje nasilja, Ьezgranicna primena prava smrti - celo to dru:stvo �ija је je­ dina veza odbacivanje veze, javlja se kao otpus­ tanje prirode - buduci da jedina kohezija koja se zahteva od pojedinaca u toj skupini ima za cilj samo da zastiti ne prirodno postojanje, vec slo­ bodno ispoljavanje suvremenosti nad prirodom i protiv nje (48). Odnos sto ga је uspostavio Ruso sasvim је obmut; suverenost vi5e ne prenosi prirodno postojanje, ono је za suverena samo je­ dan objekt, koji rnu omogueuje da odvagne svoju potpunu slobodu. Ako se dovede do svog logicnog zakljucka, zelja samo prividno vodi ponovnom ot­ krivanju prirode. Kod De Sada, u stvari, nema po­ vratka rodnoj zemlji, nета nade da се prvotno odbacivanje drustvenog ponovo kriomice postati poredak srece, putem dijalektike prirode koja se odrice same sebe i time se potvrduje. Za usamlje· nicko ludilo zelje koje jos i za Hegela, kao i za filosofe osamnaestog stoleea, konacno utapa cove­ ka u prirodni svet koji drustveni svet odmah pre­ uzima, De Sad smatra da Ьаса coveka u jednu prazninu koja izdaleka v\ada prirodom, u potpu­ no odsustvo srazmera i zajednice, u stalno iznova otpocinjano nepostojanje zadovoljenja. Noc ludi­ la otuda је beskrajna; ono sto se rnoglo smatra­ ti nasilnickom prirodom coveka samo је Ьila be­ skonacnost ne-prirode. Ovde је izvor velike jednolicnosti De Sadove: sa De Sadovim napredovanjem kulise se raspada-

256

ISTORIJA LUDILA

ju; iznenad:enja, slucajnosti, pateticne Ш drama­ ticne veze prizora iscezavaju. Ono sto је jos u 1.i­ stini Ьilo preokret - dozivljen, dakle nov doga­ d:aj - postaje, u 1.ilijeti, suverena, uvek pobednic­ ka igra, bez slaЬih strana, igra cije је savrsenstvo toliko da njena novina moze Ьiti samo slicnost sa samom sobom. Као i kod Goje, vise nema os­ nova tim preterano tacnim Disparates. Ра ipak, kroz to pomanjkanje dekora koje moze Ьiti mrkli mrak isto tako kao i Ьlestavo svetlo (kod De Sa­ da nema senk.i), lagano se krecemo ka svrsetku: smrti Zistine. Njena bezazlenost zamorila је cak i zelju da bude kinjena. Ne moze se reci da zlocin nije savladao njenu vrlinu; treba da kaZemo obr­ nuto, da ju је njena prirodna vrlina dovela dotle da је iscrpla sve moguce nacine da bude pred­ met zlocina. Tada, i kada zlocin bude mogao jos samo da је najuri iz oЬlasti svoje suverenosti (Zi­ lijet najuruje svoju sestru iz zamka Noarsej), ta priroda tako dugo potcinjavana, kinjena, poniZa­ vana (49), potpuno se pokorava onome sto јој se protivilo: sada ona zapada u ludilo i tu, ali samo za trenutak, ponovo uspostavlja svoju svemoc. Pobesnela olujina, grom koji zgromljuje Zistinu - to је priroda koja је postala zlocinacka sub· jektivnost. Та smrt koja kao da је izmakla bezum­ noj vladavini Zilijete dublje јој pripada nego Ьilo koja druga; noe oluje, munje i groma dovoljno oznacuje da se priroda razdire, da dostiZe krajnji stupanj svoje borbe, i da u tom zlatnom Ьlesku otkriva suverenost koja је i ona sama, i nesto sa­ svim drugo no ona sama: suverenost poludelog srca koje је, u svojoj samoci, dostiglo granice sveta koji ga razdire, okrece ga protiv sebe i uni­ stava u casu kada mu to sto је tako dobro ovla­ dalo tim svetom daje pravo da se poistoveti s njim. Тај trenutni grom koji је priroda potegla iz sebe da Ьi zgromila Zistinu samo је jedno te isto sa dugim Ьivstovanjem Zilijete koja се, tako­ d:e, isceznuti sama od sebe, ne ostavljajuci ni tra-

ZAKLJUCAK

257

ga, ni le�a, niti bilo �ta drugo ро cemu Ьi priroda mogla da preuzme svoja prava. Ni�tavilo bezumlja u kojem se zauvek ucutao jezik prirode postalo је nasilnistvo prirode i protiv prirode, i to sve do suverenog ukidanja sebe samog (50). Kod De Sada, kao i kod Goje, bezumlje na­ stavlja da bdije u svojoj noCi; ali kroz to Ђdenje ono se spreze sa svezim snagama. Ne-Ьice koje је ono Ьilo, postaje moc koju treba uni�titi. Preko De Sada i Goje, zapadni svet је stekao mogucnost da u nasilju prevazide svoj razum i da tragicno iskustvo ponovo otkrije izvan obecanja dijalektike. * *

*

Posle De Sada i Goje, а od njih pocev, be­ zumlje pripada onome sto је, za moderan svet, presudno u svakom umetnickom delu: to znaci onome ро eemu svako delo jednovremeno nosi i ublstvo i prinudu. Tasovo ludilo, Sviftova melanholija, Rusoovo bunilo, pripadaju njihovim delima bas kao sto i ta dela pripadaju njima. Tu u tekstovima, tamo и zivotima ljudi, progovaralo је isto nasilje, ш ista gorcina; videnja su se svakako izmenjivala; jezik bunila se ispreplitao. Ali to nije sve: umet­ nicko delo i ludilo Ьili su, u iskustvu klasicizma, duЬlje povezani na drugoj jednoj razini: paradok­ salno, bas tamo gde su ogranieavali jedno drugo. Postojala је, naime, jedna oЬlast и kojoj је ludi­ lo osporavalo stvaralastvo, ironicno ga umanjiva­ lo, pravilo od predela svojih slika jedan patoloski svet utvara; taj jezik, koji је Ьiо bunilo, nikako nije Ьiо stvaralastvo. 1 obmuto, bunilo se, ako је Ьilo potvrdeno kao stvaralastvo, otimalo svojoj tanusnoj istini ludila. Ali u samom tom ospora­ vanju jedno drugo nije obezvredivalo, vec је pre rec Ьila (setimo se Montenja), о otkrivanju one osnov­ ne neizvesnosti u kojoj se rada umetnicko delo, u 17

258

lSTORlJA LUDll.A

trenutku kada ono prestaje da se rada da Ы uisti­ nu postalo delo. U tom sиprotstavljanjи Ciji sи nam svedoci, posle Lukrecija, Taso ili Svift - i koje је шalиdno bllo pokиsavati razdeliti na raz­ doblja lиcidnosti i razdoЬlja krize - otkriva se jedno odstojanje и kojem sama istina umetnickog dela postavlja pitanje: da li је ona delo ili lиdilo ? nadahnиce ili prividenje? spontano naviranje reci ili cist izvor jednog jezika? Da li njegovu istinи tre­ ba unapred traiiti, jos pre no sto је ono i na­ stalo, и jadnoj istini ljиdi ili је, daleko izvan nje­ govog nastanka, otkrivati и Ыси koje se и njoj naslиcиje? Lиdilo pisaca Ьilo је, za druge, prilika da se vidi radanje, neprekidno ponovno radanje, и malodиsnosti ponavljanja i bolesti, istine иmet­ nickog dela. Ludilo Nirea, ludilo Van Goga Ш lиdilo Ar­ toa, pripada njihovom delи, mofda isto ta�o du­ boko, ali na sasvim drиgi nacin. Ucestalo javlja­ nje, и modernom svetu, tih dela koja se rasprska· vаји и lиdilи, svakako da nista ne dokazиje о ra­ zиmи toga sveta, о smislи njegovog ·иmetnickog stvaralastva, ра eak ni о odnosima koji se splicи i rasplieu izmeau svarnog sveta i иmetnika koji sи stvorili dela. Ра ipak, tи иcestalost valja ozbllj­ no shvatiti, kao isticanje jednog pitanja; od Hel­ derlina i Nervala, broj pisaca, slikara, muzicara koji sи »potonuli« и lиdilo umnogostrucio se; ali ne zavaravajmo se; izmedи lиdila i иmetnickog dela nije bilo sporazиmevanja, neke trajnije raz· mene, niti jezickog op�tenja; njihov је sиkob mno­ go pogiЬeljniji . no nekada; а njihovim osporava­ njem sada nista nije oprosteno; oni sada igrajи na zivot i smrt. Lиdilo Artoovo ne иvlaci se и meauprostore dela; ono је pravo odsиstvo dela, ispretresano prisustvo tog odsustva, njegova sre­ disnja praznina koja se oseca i meri svim njego. vim dimenzijama kojima nema kraja. Posledпji krik Niceov, koji ga prog1asava i Hristom i Dioпi­ zijem - to nije па medi razиma i bezиmlja, па

ZAКLJUCAK

259

granici dиZ koje se udaljava delo, njihov zajednic­ ki, konacno obistinjen i odmah potom raspr�en san о izmirenju »:Qastira iz Arkadije i riЬara sa jezera Tiverijadskog« ; to је ponistavanje dela, ono na osnovu cega delo postaje nemoguce i gde ono treba da zaeuti; cekic је upravo ispao iz ruku fi­ losofa. А Van Gog, taj koji nije hteo da trazi »do­ zvolи od lekara da pravi slike« , znao је da su nje­ govo delo i njegovo ludilo medusobno nesaglasni. Lиdilo је potpuni prekid s umetnickim delom; ono је sastavni trenutak Ukinuea koje istinu dela rastace и vremenu; ono mu ocrtava spolja�nju ivi­ cu, put rusenja, obris naspram praznine. Artoovo delo dozivljava u ludilu sopstveno odsиstvo, ali to dozivljavanje, stalno nova hrabrost da se to dozi· vi, sve one reci nabacane spram sиstinske odsut­ nosti jezika, sav taj prostor telesne patnje i uzasa koji okrиZuje prazninu ili se, bolje receno, podu­ dara s njom - to је delo samo: sunovrat nad bezdanom odsutnosti dela. LudHo vise nije pro­ stor neodlиcnosti и kojem је postojala opasnost da се problti prvobltna istina dela, vec odlucnost na osnovu koje se ona neopozivo prekida i za svagda se nadnosi nad istorijи. Nije vaZan tacan dan one jeseni 1888. kada је Nice konacno polu­ deo i od kada njegovi tekstovi vi5e ne pripadaju filosofiji vec psihijatriji: sve, racunajuCi i dopi· snicu Strindbergu, pripada Niceu, i sve је u te­ snoj vezi sa Rodenjem tragedije. Ali tu neprekinu­ tost ne treba zamisljati na razini nekog sistema, tematike, ра ni postojanja : lиdilo Niceovo, to jest raspad njegove misli, jeste ono ро cemu se ta mi­ sao problja и moderan svet. Ono sto ju је Cinilo nemogucom, nama је Cini savremenom; ono sto ји је otimalo od Nicea, nama је nudi. То ne znaci da је ludilo jedini jezik zajedniCki umetnickom delи i .mo­ dernom svetu (opasnosti od patosa kletvi, obrnuta i simetricna opasnost od psihoanaliza) ; vec to zna­ ci da, preko ludila, neko delo koje se na izgled utapa u svet, odaje u njemu svoj besmisao i pre1 7*

260

lSTORIJA LUDlLA

obraZava se и njemи jedino и vidи patoloskog, obиhvata sobom vreme sveta, ovladava njime i vodi ga; preko lиdila koje ga prekida, иmetnicko delo otvara prazninи, vreme cиtanja, pitanje bez odgovora, ono stvara jedan neizmirivi rascep и kojem је svet prinиden da se preispita. Ono sto је и nekom иmetnickom delи nиzno oskvrnitelj­ sko tи se preokrece i, и vremenи toga dela pre­ plavljenom lиdilorn, svet dozivljava svojи krivicи. Nadalje, i posredstvom lиdila, svet postaje kriv {ро prvi риt и zapadnom svetu) и odnosu na de­ lo; ono dize орtиZЬи protiv njega, prinиduje ga da se pokori njegovom jezikи, obavezиje ga na je­ dan zadatak prepoznavanja, popravljanja; na za­ datak da povrati razиm iz tog bezumlja i tome bezumlju. Lиdilo и koje se sиrvava иmetnicko de­ lo jeste prostor naseg rada, jeste beskonacan риt da se stigne do kraja, jeste nas poziv и kojem se mesajи pobornik i tиmac. Zbog toga је malo VaZ­ no znati kada se и Niceovu gordost, Van Gogovu poniznost иvukao prvi glas lиdila. Lиdilo postoji samo kao poslednji trenutak dela - ovo ga be­ skonacno potiskиje prema svojim granicama; ta­ mo gde postoji delo, пета ludila; ра ipak, lиdilo је savremenik dela, posto ono oznacиje cas nje­ gove istine. Trenиtak kada se, zajedno, radajи i dovrsavajи delo i lиdilo jeste pocetak vremena и kojem to delo орtиZије svet i cini ga odgovornim za to sto ono jeste. Lukavstvo i novo likovanje ludila: taj svet koji veruje kako odmerava, opravdava lиdilo pи­ tem psihologije, mora sam da se pravda pred njim, јег u svojim naporima i rasprama оџ se odmera­ va prema neodmerenosti dela kao sto sи Niceovo, Van Gogovo, Artoovo. I nista и tim delima, pogo­ tovu ne ono sto Ьi mogao znati о lиdilu, ne иve­ rava taj svet da ga ova dela ludila opravdavajи.

BELESKE

1.

Up. Ј. LEBEUF: Histoire (Paris, 1754--1758).

de

/а

/е

ville et de tout

dioc�e de Paris

2. Tristan i Izolda.

З. De LANCRE: De l'lnconstance des mauvais anges (Paris, 1612). 4. U tom smislu, iskustvo о ludilu taeno se nadovezuje na iskustvo о

guЬi. Obred isklju�ivanja gubavca pokazuje da је on, !i.v, Ьiо siimo prisustvo smrti. 5. Louise LАВ€. 6. SAINT-€VREMOND: Sir Politik would Ье, �in V, scena 11. 7. SERVANTBS: Don Kihot, 11 deo, glava 1. 8. Ukaz od 1656, �lan IV. Кasnije su pridodati Saint-Bsprit i les Enfants-Trouves, а povurena је la Savonnerie. 9. Izve§taj La Roйfuk.o-Lijankura u ime Odbora za prosj�enje Usta· votvome skup§tine (Proces verbaux de l'Assembtee nationale, t. XXI). 10. Sa duhovne ta�ke gledi§ta, Ьеdа se, krajem §esnaestog i pocetkom sedamnaestog stoleca oseea kao pretnja Apokalipse. •Jedan od naj­ ociglednijih makova skorog dolaska Вozjih Sinova i kraja vre­ mena jeste prekomernost duhovne i vremenske bede na koju se svet sveo. Sada su naШi lo§i dani . . . usled mno§tva prestupa umno­ Zili su se i jadi, а muke su senke neodvojive od krivnje.c - (CA­ МUS: De la Mendicit� tegitime des pauvres, рр. 3--4). 11. Pravilnik Op�teg prihvatili§ta. Cl. XII i XIII. 12. ROUSSBAU: Discours sur les sciences et les arts. 13. Archives Bastille, RAVAISSON, XIII, рр. 161-162. 14. Naclonalna Ьiblioteka, Fonds Clairambault, 986. 15. Dogodilo se, ali veoma kasno, i nesumnjivo pod udcajem praltse koja se odnosila na ludake, da se pokazuju 1 veneribl Ьolesnicl. Otac RICHARD, u svojim M�moires, priea о poseti koju im је u�o princ Conde sa vojvodom od Bnghiena kako Ьi ga •ispunio u:tasom od grehac (fo 25). 16. Ned WARD, u London Spy, na�odi iznos od 2 penija. 17. •Nekada је svako Ьiо pu§ten da оЬi4е Bisetr, i ро lepom vremenu dolazilo је najmanje 2.000 posetilaca dnevno. Ройtо Ьlste platili, ·

262

18. 19. 20. 21. 22.

ISTORIJA LUDILA

vodic Ьi vas vodio u odeljenje bezumnika.« - (Memoires du P�re Richard, !ос., cit. fO 61). Obilateni su jedan irski sve§tenik •koji је le!ao na slarni«, jedan brod•ki kapetan koga је razbe�njavao pogled na ljude »jer је zbog ljudske nepravde i poludeO«, jedan mladic •koji је divno pevao• (iЬid.). MIRAВEAU: Memoires d'un voyageur anglais (1788), str. 213, Ье· Ie§ka 1. ESQUIROL: •Memoire historique et statistique de 1а Мaison Royale de Charentonc; \Го Des maladies mentales, П, str. 222. PASCAL: Pensees, n. 339. BOSSUET: Panegyrique de saint Bernard. Saint Vincent pravi ovde aluziju na tekst sv. Pav1a (I pos1. Ко· rincanima, I, 23): Judaeis quidem scandalum, gentibus autem stиl· titiam.

23. Co"espondance de �aint Vincent de Paul (ed. Coste), t. V, str. 146. 24 . 1. WP.YER: De praestigiis demon11m. 25. •Neki vojnik posta melanholiЬin zbog toga §to ga odЬi§e roditelji jedne devojke k.oju је silno voleo. Bio је sanjar, f.a1IO se da ga jako Ьoli glava i da mu neprestano trne ta strana. Primetno је mrlavio; lice mu је Ьi1о sve Ыес1е; Ьiо је tolik.o slab da је izЪa· civao izmet а nije ni primetivao . • • Nije Ьilo nikakvog bunila, preroda Ьolesnik nije davao nikakav po;dtivan octгovor i izgledao је potpuno utonuo u . svoje misli. Nikad nije tra!io ni da jede ni da pije.• - (Gazette salutaire, 17. marta 1763). 26. EncyclopUie, l!lanak о Мaniji. 27. M-me de. 5evigne ju је mnogo upotreЬljavala, i smatrala је •doЬrom protiv tugec (up. pisma od 16. i 2D. oktobra 1675). 2i. Rцpravlja se о tomo da li је pronal� IJ!dine f,laupertius, Dar· win ili Danac Кatzenstein. 29. LEURET: Fra&ments psychologiques suт Ја Folie (Paris, 1834). 30. Le Neveu de Rameau, DIDEROT: Oeuvres (Pleiade), str. 435. 31. MERCIER: ТаЬ!еАи de Paris, t. I, str. 233-234. 32 Мercier, /ос. cit. 33. •Znao sam, kao i svi, da је Bisetr Ьila i bolnica i tamnic:a u isti uшh; ali nisam znao da је boJnica bila izgr1\11eдa da Ьi stvarala Ъolesti, niti tlinlnica da Ьi stvarala zl�in.c - (МIRAВEAU: Souvenir.s

d'un voy�Цellr 4ttglais, str. 6). 34. MIRAВEAU: Relation d'un voyageur aкglais. 35. U evolucionizmu devt:tDaestog stol«a, ludilo је zaista povratak, ali duf jednog hronolo�kog puta; ono nije apsolutno rasulo vre· mena. Rel! је о jednom unazad vraeenom vremenu, ne о ponav·

ljanju u strogaш smislu re�i. Psihoanaliza, koja је pokШa.la da iznova SUo/!i ludilo ј Ьezumlje, nasla SCI pred proЬ!emom VNIПena; tik$acija, instinkt smrti, kolektivno nesvesno, arЬetip, manje-vi!e sreeno odrec1uju tu heterogeno�t dveju temporalniЬ struktura: onu k.oja је svojstvena iskustvu Be:щmlja i znanju koje ono obavija; onu koja је svojstvena znanju о ludilu, i nauci koju ono odobrava. 36. Rl!.CALDE: Trait� sur lгs 4bus. 31. МIRAВEAU: L'Ami da Њ:mune5. 3! .. ТURООТ: •Eioge с1с Gou.rnayc.

BE.LBSKE

263

39. TURGOT: /!lanak Fondation u l'Bncyclopedie. 40. TURGOT: aLettre а Trudaine sur !е Limousinc. Oeuvres (ed. Schelle), П, str. 478-495. 41. DEL!RIVE. Pismo upuceno redaktorima BiЬliotheque britannique о

42. 43. 44. 45. 46. lt/. 4&.

jednoj novoj ustanovi za le/!enje umoЬolnih. Ovaj se tekst pojavio u BiЬliotblque britannique, zatim i u odvojenoj broiuri. Delarive је posetio Uto/!iite 1798. Scipion PINEL: Traite complet du regime sanitaire des alient!s (Ра· ris, 1836), str. 56. Traite mt!dico·philosophique. Ove strukture i dalje postoje u nepsihoanaliti/!koj psihijatriji а dob· rim delom i u samoj psihoanalizi. Cent vingt journees de Sodome (cit� par BLANCHOT: Lautrt!amon t et Sade, Paris, 1949, str. 225). Navedeno prema: BLANCHOT, ibld., str. 225. Be�/!aice mofe ici sve do •komadanja priюde i poшeranja sveta• (Cent vingt journees, Paris, 1935), t. II, · str. 369. Та kohezija nametnuta tim socii sastoji se, u !imri, ne 11 tome sto se izrnedu njih priznaje val.janost prava smrti, koje mogu da ostvare nad drugima, v� da cna izmedu sebe priznaju apsolutno pravo sloЬodnog raspolaganja; svak mora da moie da pripada dru·

gome. 49. Up. sa epizodom sa vulkanom s kraja Juliette (ed. Ј. Ј. Pauvert, Sceaux, 1954, t. Vl, str. 31-33). 50. •Reklo Ьi se da је priroda, umorna оЏ sopstvenih dela, Ь11а sрrепша da sve elemente pobrka kako Ы ih nagnala u nove oblike.c (lbld., str. 270).

SADRZAJ

Predgovor

9

1

»Stultifera Navisc

14

11

Veliko utam.nlieenje

50

III

Bezumnici

74

VI

Lica

ludila

95 135

v

Lekari i Ьolesnici

Vl

Velikn strah .

174

VII

Novo

195

razdvajanje

VIII Nastanak

azila

214

ZakljuCak:

251

Bel�ke

261